FREDERIK POL KAPIJA

1. Zovem se Robinet Brodhed,1 ali uprkos tome ja sam mukarac. Moj analitiar (koga zovem Sigfrid fon rink, mada se on tako ne zove; on nema imena, poto je mehanika sprava) dobro se zabavlja svojim elektronskim mozgom na raun ove injenice: "ta te se tie ako neki ljudi misle da je to ensko ime, Bobe?" "Nita me se ne tie." "Pa onda zato to stalno potee?" Nervira me kad on stalno potee ono to ja stalno poteem. Gledam u tavanicu na kojoj su okaene mobilije i pinjate, a zatim bacam pogled kroz prozor. To, u stvari, nije prozor. To je hologram na kome se smenjuju slike koje predstavljaju talase to nadolaze u rt Kaena; Sigfridov program je prilino eklektian. Posle nekog vremena kaem: "ta ja mogu to su mi roditelji dali takvo ime. Pokuao sam da ga piem R-O-B-I-N-E-T, ali ga onda svi pogreno izgovaraju." "Mogao bi da ga promeni u neko drugo ime, zna." "Kad bih ga promenio", kaem ja i siguran sam da sam tu u pravu, "ti bi mi kazao da opsesivno inim sve mogue da bih opravdao svoj unutranji rascep."
U izvornom engleskom tekstu ime je napisano 'Robinette'. Sufiks ette, francuskog porekla, slui za izvoenje deminutivnog oblika vlastitih imenica enskog roda, i taj krajnji slog u rei nosilac je glavnog naglaska. (Prim. prev.)
1

"Ja bih ti rekao", kae Sigfrid, pokuavajui da se na svoj nezgrapan nain naali, "nemoj, molim te, da upotrebljava strune psihoanalitike izraze. Zamolio bih te da prosto kae ta osea." "Oseam", kaem ja hiljaditi put, "da sam srean. Nemam problema. Zato se ne bih oseao srean?" esto igramo ovakve igre reima i to mi se ne svia. Mislim da s njegovim programom neto nije u redu. On kae: "To ti reci meni, Robi. Zato se ne osea srean?" Nita ne odgovaram na to. On je uporan. "ini mi se da te neto mui." "Do vraga, Sigfride", kaem ja sa izvesnim gaenjem, "stalno to govori. Nita me ne mui." On pokuava lepim. "Nema nieg runog u tome da kae kako se osea." Ponovo gledam kroz prozor, ljut zato to oseam kako drhtim, a ne znam zato. "Ti si oajan gnjavator, Sigfride, zna." On neto na to kae, ali ja ne sluam. Pitam se zato gubim vreme dolazei ovamo. Ako je ikad bilo oveka koji ima sve razloge da bude srean, onda sam to ja. Bogat sam. Prilino sam zgodan. Nisam prestar. Uostalom, obezbedio sam sebi medicinski komplet, pa tako mogu otprilike za narednih pedeset godina da budem star onoliko koliko elim. ivim u Njujorku pod Velikom kupolom, gde ne moete da stanujete ako niste zaista dobrostojei, a uz to niste i nekakva slavna linost. Imam letnji apartman koji gleda na Tapansko jezero i branu Palisad. Devojke polude kad vide moja tri koluta odozgo. Na Zemlji se uopte ne sree tako mnogo vasionskih istraivaa, ak ni u Njujorku. Svi se izbezume kad im priam kako stvarno izgleda tamo gore oko

Orionove magline ili Malog Magelanovog oblaka. (Nisam bio ni na jednom ni na drugom, razume se. O onom jednom zaista zanimljivom mestu na kome sam bio ne volim da priam.) "Ili", kae Sigfrid, poto je saekao odreen broj mikrosekundi predvienih za odgovor na ono to je poslednje pitao, "ako si zaista srean, zato dolazi ovamo da trai pomo?" Mrzim kad mi on postavlja ista ona pitanja koja sam sebi postavljam. Ne odgovaram nita. Vrtim se sve dok ponovo ne naem udobno mesto na dueku od plastine pene, poto znam da e ovo biti gadna, dugaka seansa. Kad bih znao zato mi je potrebna pomo, zato bi mi bila potrebna pomo? "Robe, danas ba nisi vrlo razgovoran", kae Sigfrid kroz mali glasnogovornik ispred dueka. On ponekad koristi jednu lutku koja izgleda kao iva i koja sedi u fotelji, lupka olovkom i smei se prepredeno s vremena na vreme. Ali ja sam mu rekao da mi to smeta. "Zato mi naprosto ne kae o emu razmilja?" "Ne razmiljam ni o emu odreenom." "Pusti da ti misli slobodno lutaju. Reci to god ti padne na pamet, Bobe." "Priseam se..." kaem i zastajem. "Prisea se ega, Robe?" "Kapije?" "To zvui pre kao pitanje nego kao tvrdnja." "Moda je tako. Ja tu ne mogu nita. Toga se seam: Kapije."

481 IRRAY (O)=IRRAY (P) 13.320 ,C, ini mi se da te neto mui. 13.325

482 IZBACI ;66AA3 AKO ;5B 13.330 IDI NA **7Z3 13.335 IZBACI alfa 01R AKO alfa 7 13.340 IDI NA **7Z4 13.345 ,S, Drek, Sigfride, ti uvek 13.350 to govori. 13.355 IZBACI c99997AA! AKO c8 13.360 IDI NA **7Z4 AKO? IDI NA **7Z10 13.370 ,S, Nita me ne 13.375 mui. 13.375 13.380 483 IRRAY.DREK.UVEK 13.385 .MUI/NE. 13.390 484 ,C, Zato mi ne kae ta 13.395 je to? 13.400 485 IRRAY(P)=IRAY (Q) UVEDI 13.405 STANJE TEENJA 13.410 ,C, Nema nieg runog ako 13.415 kae ta 13.420 osea. 13.425 487 IRRAY (Q) IRRAY (R) IDI NA 13.430 **1 IDI NA **2 IDI NA 13.435 **3 13.440 489 ,S, Ti si teak gnjavator, 13.445 Sigfride, je l' 13.450 zna? 13.455 IZBACI c! AKO! IDI NA 13.460

**7Z10 AKO **7Z101! IDI NA 13.465 **1 IDI NA **2 IDI NA **3 13.470 IRRAY. BOL. 13.475

Imam sve mogue razloge da se seam Kapije. Tamo sam doao do para i do kolutova i ostalih stvari. Vraam se u mislima na dan kada sam otiao sa Kapije. Bilo je to, ekaj da se setim, trideset prvog dana dvadeset druge orbite, to znai, brojei unazad, sad je otprilike esnaest godina i nekoliko meseci od kako sam odande otiao. Samo pola sata po izlasku iz bolnice, i jedva sam saekao da podignem novac, uhvatim brod i odmaglim. Sigfrid utivo kae: "Molim te, reci glasno o emu razmilja, Robi." "Razmiljam o ikitei Bakinu", kaem. "Da, njega si pominjao. Seam se. Pa ta je s njim?" Ja ne odgovaram. Stari iki Bakin, bez obe noge, imao je sobu odmah pored mene, ali ja ne elim o tome da razgovaram sa Sigfridom. Izvijam se na svom okruglom dueku, razmiljajui o ikiju i pokuavajui da zaplaem. "Ti si uznemiren, Bobe." Ni na to ne odgovaram. iki je bio gotovo jedina osoba s kojom sam se pozdravio pre odlaska s Kapije. udno je to. Meu nama je postojala velika razlika u drutvenom poloaju. Ja sam bio vasionski istraiva, a iki je bio ubretar. Plaali su mu taman toliko da pokrije porez za obezbeenje ivotnih uslova poto je obavljao uzgredne poslove, a ak i na Kapiji moraju imati nekoga ko e da uklanja smee. Ali pre ili posle on e biti previe star i previe bolestan da bi bio od ma kakve koristi. Onda e ga, ako bude imao sree, izbaciti u kosmiki

prostor i on e umreti. Ako ne bude imao sree, moda e ga vratiti na neku planetu. Tamo e takoe ubrzo umreti; ali e prvo morati da proivi nekoliko nedelja kao bespomoni bogalj. Pa eto, bio mi je sused. Svako jutro ustajao bi i revnosno usisavao svaki kvadratni santimetar svoje elije. A bila je prljava, jer je na Kapiji uvek bilo tako mnogo otpadaka koji su lebdeli unaokolo, uprkos pokuajima da ih uklone. Kad bi sve potpuno poistio, ak i oko korenja malih grmova koje je zasadio i podiao, uzeo bi pregrt oblutaka, zatvaraa za boce, komadia hartije - isto ono ubre koje tek to je usisao - i briljivo ih poreao na mesto koje je upravo poistio. Ja nikad nisam mogao da uoim razliku, ali Klara je govorila... Klara je govorila da ona moe. "Bobe, o emu si upravo razmiljao?" Ja se savijam u fetusno klupko i neto mrmljam. "Nisam razumeo ta si rekao, Robi." Ne govorim nita. Pitam se ta se desilo sa ikijem. Pretpostavljam da je umro. Najednom mi je strano ao to je iki umro, tako daleko od Nagoje, i ponovo bih eleo da mogu da plaem. Ali ne mogu. Preturam se i uvijam kao crv. Bacakam se po dueku od pene dok kaievi kojima sam privezan ne zakripe. Nita ne pomae. Bol i stid ne izlaze iz mene. Prilino sam zadovoljan sobom zato to toliko pokuavam da izlijem svoja oseanja, ali moram da priznam da mi to ne polazi za rukom i sumorni razgovor se nastavlja. Sigfrid kae: "Bobe, treba ti mnogo vremena da odgovori. Da li ti se ini da neto prikriva?" Bezazleno kaem: "Kakvo je to pitanje? Ako i prikrivam, kako to da znam?" Zastajem da bih briljivo ispitao mozak iznutra, traei po svim

okovima katance koje bih mogao da otkljuam za Sigfrida. Ne vidim nijedan. Kaem odmereno: "ini mi se da nije re ba o tome. Ne oseam da neto zadravam u sebi. To je vie kao da ima mnogo stvari koje elim da kaem tako da ne mogu da se odluim za jednu odreenu." "Uzmi bilo koju, Robe. Reci prvu stvar koja ti padne na pamet." Eto, meni se ini da je to glupo. Kako da znam koja je stvar prva, kad one sve kljuaju zajedno tamo unutra? Otac? Majka? Silvija? Klara? Jadni iki, koji pokuava da odri ravnoteu letei onako bez nogu, leprajui unaokolo kao lasta kad u ambaru lovi insekte, dok skuplja pauinaste otpatke iz vazduha na Kapiji? Zaranjam u one predele psihe gde znam da boli, jer je bolelo i ranije. Kako sam se oseao kad mi je bilo sedam godina, a ja se epurio gore-dole po stazi u Rok parku ispred drugih klinaca, usrdno elei da skrenem neiju panju? Kako je bilo kad smo izili iz realnog prostora i shvatili da smo upali u klopku, dok se ona fantom-zvezda pomaljala ni iz ega ispod nas kao smeak eirske make? O, pamtim ja stotinu takvih stvari, i sve one pozleuju, to jest, mogu da pozlede. One su patnja. One su jasno obeleene natpisom BOLNO u indeksu moga pamenja. Znam gde da ih naem i znam kako izgleda kad ih vratim u svest. Ali one ne bole osim ako ih vraam u svest. "Ja ekam, Bobe", kae Sigfrid. "Ja razmiljam", kaem ja. Dok tu leim, pada mi na pamet da u zakasniti na as gitare. To me na neto podsea i ja posmatram prste na levoj ruci da bih ustanovio da li su mi nokti suvie porasli, poelevi da uljevi budu deblji i tvri. Nisam nauio sasvim dobro da sviram na

gitari, ali ljudi uglavnom nisu toliko kritini, a meni to prua zadovoljstvo. Samo mora stalno da se veba i memorie. ekaj da vidimo jo jedanput, razmiljam, kako se prelazi iz D-dur trozvuka u Cdur septakord? "Bobe", kae Sigfrid, "ovo nije bila vrlo plodna seansa. Preostalo je samo jo oko deset ili petnaest minuta. Zato prosto ne kae prvo to ti padne na um... sad." Odbijam ono prvo i saoptavam ono drugo. "Prva stvar koja mi pada na pamet jeste kako je bilo kad je moja majka plakala poto je otac poginuo." "Mislim da to u stvari nije bilo prvo, Bobe. Dozvoli da pokuam da pogodim. Da li je prvo bilo neto u vezi s Klarom?" Grudi mi se nadimaju od uzbuenja. Zastaje mi dah. Sasvim iznenada Klara se pomalja preda mnom, od pre esnaest godina, a ni asa starija... Kaem: "U stvari, Sigfride, ini mi se da elim da govorim ba o svojoj majci." Dozvoljavam sebi da se utivo prigueno nasmejem. Sigfrid nikad ne uzdie kad mora da se povinuje, ali ume na takav nain da uti kao da uzdie. "Vidi", nastavljam, paljivo iznosei sve vane momente, "ona je elela da se ponovo uda kad je moj otac umro. Ne odmah. Neu da kaem da se radovala to je umro ili tako neto. Ne, ona ga je volela, sigurno. Pa ipak, sad shvatam, bila je zdrava mlada ena, ovaj, prilino mlada. Da vidimo, mislim da je imala oko trideset tri godine. I da nije bilo mene, siguran sam da bi se preudala. Imam kompleks krivice zbog toga. Ja sam je spreio da to uini. Otiao sam i kazao sam joj: 'Mama, nije ti potreban drugi mukarac. Ja u biti mukarac u kui. Brinuu se

o tebi.' Samo to ja to, naravno, nisam mogao. Bilo mi je otprilike samo pet godina." "Mislim da ti je bilo devet godina, Robi." "Zar? ekaj da vidim. Pazi, molim te, Sigfride, ini mi se da si u pravu..." I onda pokuavam da progutam veliku pljuvaku koja mi se nekako trenutno stvorila u grlu. Zaklanjam usta rukom i iskaljavam se. "Hajde, reci, Robe!" kae Sigfrid, navaljujui. "ta si hteo da kae?" "Proklet bio, dabogda, Sigfride!" "Samo napred, Robe. Kai." "ta da kaem? Boe, Sigfride! Iskoiu iz koe! Sve ovo baljezganje ne prija ni tebi ni meni!" "Reci ta te titi, Bobe, molim te." "Zaepi ta tvoja odvratna limena usta!" Sav onaj briljivo prikrivani bol kulja iz mene, a ja ne mogu da ga podnesem, ne znam kako da ga savladam. "Predlaem, Bobe, da pokua da..." Silovito pokuavam da se otrgnem iz kaieva, lupajui nogama tako da su komadi pene stali da ispadaju iz dueka, i urlam: "Sluaj ti, zavei! Neu da sluam. Ne mogu s tim da se nosim, zar ne razume kad ti kaem? Ne mogu! Ne mogu da se nosim, ne mogu!" Sigfrid strpljivo eka da prestanem da plaem, to mi se prilino naglo dogaa. A onda, pre nego to on stie ma ta da progovori, ja kaem iscrpeno: "Do avola, Sigfride, sve ovo nas nikuda ne vodi. Mislim da bi trebalo da prestanemo. Mora biti da ima drugih ljudi kojima su tvoje usluge potebnije nego meni."

"to se toga tie, Robe", kae on, "ja umem sasvim dobro da rasporedim svoje vreme." Briem suze papirnim maramicama koje je on stavio pored dueka i ne odgovaram nita. "Ima jo puno drugih mogunosti, u stvari", nastavlja on. "Ali ti mora da prosudi da li da nastavimo sa ovim seansama ili ne." "Ima li neto za pie u sobi za oporavak?" pitam ga. "Ne u onom smislu u kome ti misli, to ne. Ima, kako ujem, jedan vrlo prijatan bar na poslednjem spratu." "Onda", kaem ja, "ne znam ta traim ovde." I petnaest minuta kasnije, poto smo ugovorili seansu za narednu nedelju, upravo pijem olju aja u Sigfridovoj sobi za oporavak. Oslukujem da li je sledei pacijent ve poeo da vriti, ali ne ujem nita. Onda se umivam, doterujem maramu oko vrata i gladim mali uperak koji mi tri iz kose. Odlazim u bar na jednu s nogu. Glavni konobar, koji je ljudsko bie, poznaje me i daje mi mesto okrenuto jugu sa pogledom na obod Donjeg zaliva u kupoli. Daje mi znak oima ka jednoj visokoj devojci bronzane koe i zelenih oiju koja sedi sama, ali ja odmahujem glavom. Ispijam jedno pie, sa divljenjem gledam u noge devojke sa bronzanom koom i, razmiljajui uglavnom kuda u na veeru, odlazim na zakazani as gitare.

Celog ivota eleo sam da budem vasionski istraiva, otkad znam za sebe. Nisam mogao imati vie od est godina kad su me otac i majka poveli na vaar u ajenu. Kuvane virle i kokice od soje, areni baloni napunjeni vodonikom, cirkus sa psima i konjima, tokovi sree, razne

igre, jahanje. A bio je tamo i jedan ator, koji se nije provideo, plati dolar da ue, a unutra je neko izloio predmete uvezene iz Hiijevih tunela sa Venere. Molitvene lepeze i plameni biseri, ogledala od pravog Hii-metala, koje ste mogli kupiti po dvadeset pet dolara komad. Tata je rekao da nisu pravi, ali meni su izgledali pravi. Dodue, mi nismo mogli da platimo dvadeset pet dolara komad. Uostalom, sve u svemu, meni i nije bilo potrebno ogledalo. Pegavo lice, izbaeni zubi, kosa koju sam glatko zaeljavao i vezivao. Upravo je bila otkrivena Kapija. uo sam kako otac o tome pria u aviobusu dok smo se vraali te veeri kui, kad su oni, pretpostavljam, mislili da spavam, ali ton prepun enje u njegovom glasu nije mi dao da zaspim. Da nije bilo mame i mene moda bi on naao naina da ode. Ali nikada mu se nije ukazala prilika. Godinu dana kasnije bio je mrtav. Od njega mi je u naslee ostao samo njegov posao. I to im dovoljno odrastem da mogu da ga prihvatim. Ne znam da li ste ikada radili u nekom rudniku hrane, ali ste o njemu verovatno uli. Nije tamo ba mnogo veselo. Poeo sam sa pola radnog vremena i pola plate, u dvanaestoj godini. Do esnaeste dostigao sam u poslu oca: miner - dobra plata, teak posao. Ali ta ovek moe da uradi s tom platom? Nije dovoljna za medicinski komplet. Nije dovoljna ak ni da se izvue iz rudnika, ve samo koliko da bude nekakav lokalni heroj. Radi est sati, slobodan si deset sati. Odspava osam sati pa ponovo na posao, a odea ti stalno zaudara na kriljac. Ne sme da pui sem u hermetiki zatvorenim prostorijama. Isparenje od ulja svuda se iri. Devojke vonjaju isto kao ti i imaju istu zaglaenu kosu i poderanu odeu.

Kua Hiija Direktno iz zagubljenih tunela na Veneri! Retki religijski predmeti Neprocenjivo drago kamenje kojim se nekad kitila tajanstvena rasa Zapanjujua nauna otkria SVAKI PRIMERAK ZAJEMENO AUTENTIAN! Poseban popust za Naune grupe i studente OVI FANTASTINI PREDMETI STARIJI SU OD LJUDSKE RASE! Sada prvi put po popularnim cenama Odrasli: 2,50 U.S. dolara Deca: 1,00 U.S. dolar Vlasnik: dr Delbert Gin (doktor filozofije i teologije)

Svi smo se bavili istim stvarima, radili u rudniku, jurili tue devojke i igrali na lutriji. I mnogo smo pili, jevtinu, jaku rakiju koja je spravljana na desetak milja od nas. Ponekad je bila sa natpisom 'Sko' a ponekad 'votka' ili 'burbon', ali sve su dolazile iz istog prekapnika napunjenog bitumenom. Ja se uopte nisam razlikovao od ostalih... osim to sam, jedanput, dobio na lutriji. I to je bila moja karta za gore. Pre nego to se to dogodilo samo sam opstojavao. Majka mi je takoe bila rudar, poto je otac nastradao u poaru u jami, ona me je odgajila, uz pomo dejeg obdanita koje je pripadalo kompaniji. Dobro smo se slagali dok nije dolo do moje psihotine epizode. Bilo mi je tada dvadeset est godina. Imao sam nekih problema

sa devojkom, i posle toga izvesno vreme prosto nisam mogao da ustanem ujutru iz kreveta. Tako su me strpali. Bio sam izvan opticaja gotovo godinu dana, a kad su me otpustili iz "rinkarnice"2 majka je ve bila umrla. Nema izvlaenja: to je bila moja krivica. Ne mislim da kaem da sam ja to planirao, hou da kaem da bi ona poivela da nije imala briga zbog mene. Nije bilo dosta novaca da se plate trokovi leenja za nas oboje. Meni je bila potrebna psihoterapija. Njoj su bila potrebna nova plua. Nije ih dobila, i zato je umrla. Bilo mi je mrsko da ivim i dalje u istom stanu posle njene smrti, ali mogao sam da biram ili to ili da preem u stan za samce. Nije mi se svialo da ivim u takvoj neposrednoj blizini velikog broja mukaraca. Razume se mogao sam da se oenim. Nisam se oenio - Silvija, zbog koje sam i imao onaj problem, odavno je ve bila otila - ali ne zato to sam imao bilo ta protiv same enidbe. Moda ste pomislili da jesam, imajui u vidu da sam bio na psihijatrijskom leenju, a takoe imajui u vidu da sam iveo s majkom sve dok je bila iva. Ali to nije istina. Ja sam veoma voleo devojke. Bio bih vrlo srean da sam mogao nekom od njih da se oenim i da gajim dete. Ali ne u rudnicima. Nisam eleo da za sobom ostavim sina onako kako je moj otac ostavio mene. Minerski posao je avolski teak. Sada se upotrebljavaju plinski plamenici sa svitkom og Hii-metala i kriljac se jednostavno utivo cepa nadvoje, kao kad se vosak see na kocke. Ali u ono vreme mi smo pravili
Autor je ovde upotrebio svoju kovanicu 'shrink tank'. Na engleskom jeziku 'shrink' znai '(z)griti'. Izraz 'rinkarnica' ovde je izveden od imena Sigfrid fon rink, kojim glavni junak naziva svog elektronskog analitiara. (Prim. prev.)
2

buotine i postavljali eksploziv. U jamu se silazilo na brzim platformama na poetku smene. Zid okna bio je prekriven muljem i zaudarao na desetak santimetara od vaeg ramena, a kretao se brzinom od ezdeset kilometara na as u odnosu na vas; imao sam prilike da vidim rudare sa nekoliko aica u grlu kako posru i pruaju ruku da se naslone, a izvlae patrljak. Onda pokuljate u gomili iz te kante pa se klizate i posrete po daskama postavljenim preko mulja kilometar ili vie dok ne doete do radne povrine. Buite u svom oknu. Postavljate svoj deo eksploziva. Onda se povlaite u jedan slepi hodnik dok se obavi miniranje, u nadi da ste dobro proraunali i da itava ta smrdljiva, zejtinjava masa nee da se srui na vas. (Ako ste ivi zakopani, moete preiveti do sedam dana u rastresitom kriljcu. Neki jesu. Ukoliko ih ne spasu u roku od tri dana, obino vie nisu nizata). A onda, ako je sve ilo kako treba, gledate da izbegnete sudar sa vagonetima koji vam se prikradaju na inama dok idete do sledee radne povrine. Zatitne maske, kau, odstranjuju vei deo ugljovodonika i kamene praine. Ne odstranjuju smrad. Nisam siguran ni da odstranjuju sve ugljovodonike. Moja majka nije jedini rudar za koga znam da su mu bila potrebna nova plua - niti isto tako jedini rudar koji nije imao novaca da ih plati. A onda, kad se zavri ihta, kuda moe da se ode? Odlazite u bar. Odlazite u spavaonicu s nekom devojkom. Odlazite u rekreacionu salu da igrate karte. Gledate televiziju. Ne izlazi se mnogo napolje. Nema razloga. Ima dva-tri parkia briljivo negovana, sa nasadima koji se stalno obnavljaju; u Rok parku ima ak i ivica i travnjak. Kladim se da nikad niste videli travnjak koji mora da se pere, riba (deterdentom!) i sui svake nedelje, jer bi inae

propao. Stoga parkove uglavnom preputamo deci. Osim parkova, postoji samo povrina Vajominga, a dokle pogled dopire ona lii na povrinu Meseca. Nigde nieg zelenog. Nieg ivog. Nema ptica, nema veverica, nema kunih ivotinja. Nekoliko muljavih, ljapkavih potoka koji su iz nekog razloga uvek oker-crvene boje zbog nafte. Kau da jo imamo sree jer se u naem delu Vajominga vri podzemna eksploatacija. U Koloradu, gde se koristi povrinski kop, stvari stoje jo gore. Uvek sam mislio da je teko u to poverovati, i jo uvek tako mislim, ali nisam iao da vidim. I na stranu sve ostalo, svuda su mirisi i umovi i prizori koji podseaju na rad u rudniku. Zalasci sunca, narandasto-smei zbog izmaglice. Veiti zadah. Ceo dan i celu no uje se tutnjava pei za ekstrakciju, u kojima se zagreva i drobi laporac kako bi se dobio kerogen, i tandrkanje transportera, koji odvlae iskorieni kriljac da ga istovare na neku gomilu. Znate, kamen morate zagrevati da biste vadili naftu. Kad ga zagrevate on ispuca kao kokica. Onda nemate gde da ga stavite. Ne moete ga ponovo vratiti u okno iz koga je izvaen, ima ga suvie. Ako otkopate jedno brdo uljnog kriljca i iz njega izvadite naftu, masa ispucanog kriljca koja preostane dovoljna je za dva brda. I to zapravo i radite. Podiete nova brda. A toplota koja se odvodi iz ekstraktora zagreva zgrade za vetako uzgajanje kultura, a nafta se taloi kao mulj dok kaplje unutra, a onda se skuplja kaikama i sui i presuje... i mi to jedemo, odnosno izvesnu koliinu toga, za doruak sledeeg jutra. udno. U stara vremena nafta je sama izbijala iz zemlje! A ljudi su se dosetili tek toliko da je stavljaju u svoje automobile da tamo izgori.

Svi TV programi imaju reklamne delove namenjene podizanju morala, u kojima nam poruuju kako je na rad vaan, kako itav svet zavisi od nas u ishrani. To je sasvim tano. Ne moraju stalno da nas podseaju. Kad ne bismo radili ono to radimo, u Teksasu bi vladala glad, a meu bebama u Oregonu kvaiorkor. Svi to znamo. Mi obezbeujemo pet triliona kalorija dnevno za svetsku ishranu, polovinu potrebne koliine belanevina za otprilike jednu petinu stanovnitva na Zemlji. Sve to dobija se iz gljivica i bakterija koje gajimo uz pomo kriljanog ulja u Vajomingu, kao i u delovima drava Juta i Kolorado. Svetu je potrebna ta hrana, ali do sada nas je to stajalo gotovo ceo Vajoming pola Apalaije, velikog dela peane oblasti Atabaska... a ta emo da radimo sa svim tim ljudima kad se iz poslednje kapi ugljovodonika dobiju gljivice? To nije moj problem, ali ja ipak o njemu razmiljam. To je prestao da bude moj problem kad sam dobio na lutriji, drugog dana Boia, one godine kad sam napunio dvadeset est godina. Zgoditak je iznosio dve stotine pedeset hiljada dolara. Dovoljno da proivim kao kralj godinu dana. Dovoljno da se oenim i izdravam porodicu, pod uslovom da oboje radimo i ne razbacujemo se. Odnosno, dovoljno za kartu do Kapije u jednom pravcu. Odneo sam loz u putniku agenciju i prijavio se za put. Obradovali su se kad sam doao; nisu ba bili mnogo zauzeti, naroito ne tom vrstom posla. Preostalo mi je bilo oko deset hiljada dolara u sitnom novcu. Nisam brojao. Za sve pare astio sam piem celu svoju smenu. Raunajui da u mojoj smeni ima pedesetoro ljudi, plus svi prijatelji i uzgredni gosti koji su sami prili, dovoljno je bilo za dvadeset etiri asa. Posle toga sam se oteturao natrag u putniku agenciju kroz vajominku vejavicu. Pet meseci kasnije pribliavao sam se tom

asteroidu, razrogaeno gledajui kroz bone prozore u brazilski patrolni brod koji nas je pozivao da se javimo, na putu da najzad postanem svemirski istraiva.

3. Sigfrid nikada ne zavrava pretresanje jedne teme. On nikada ne kae: "E sad, Bobe, mislim da smo dovoljno o ovome govorili." Ali ponekad poto bih odleao vrlo dugo tamo na dueku, ne saraujui dovoljno, pravei viceve ili pevuei kroz nos, posle nekog vremena on bi rekao: "Mislim da bismo mogli da se vratimo na neto drugo, Bobe. Rekao si neto pre izvesnog vremena to bismo sada mogli da nastavimo. Moe li toga da se seti, kad si poslednji put..." "Kad sam poslednji put razgovarao s Klarom, je li?" "Da, Bobe." "Sigfride, ja uvek znam ta e da kae." "Ne mari to zna, Bobe. Pa ta je onda bilo? Hoe li da govori o tome kako si se tada oseao?" "Zato da ne." istim nokat desnog srednjeg prsta, provlaei ga izmeu dva donja prednja zuba. Zatim ga zagledam i kaem. "Shvatam da je to bio znaajan momenat. Moda je to bio najgori trenutak u mom ivotu, otprilike. ak gori nego kad me je Silvija zafrknula, ili kad sam doznao da mi je majka umrla." "Da li to znai da bi radije govorio o jednoj od tih stvari, Robe?" "Uopte ne. Ti kae da govorim o Klari i govoriemo o Klari." Smetam se na duek od pene i razmiljam neko vreme. Veoma me je zanimala transcendentalna meditacija i katkad bih postavio sebi

neki problem i poinjao stalno da ponavljam odreenu mantru, a svravalo se time to bi se moj problem razreio: prodaj akcije ribarske farme u Baji i kupi vodovodne instalacije na robnoj berzi. To je bila jedna i ta se stvarno isplatila. Ili: povedi Rejel u Meridu na skijanje na vodi u Zalivu Kampe. To ju je dovelo u moj krevet prvi put, poto sam sve drugo isprobao. A onda Sigfrid kae: "Ne odgovara, Robe." "Razmiljam o onome to si kazao." "Molim te nemoj o tome da razmilja, Robe. Prosto priaj. Reci mi kakva su ti oseanja prema Klari sada, ovog asa." Pokuavam da se poteno prisetim. Sigfrid mi nee dozvoliti da se za to prepustim transcendentalnoj meditaciji i zato poseem za svojim potisnutim oseanjima. "Pa, ne ba snana", kaem. Nisu snana na svesnom nivou, u svakom sluaju. "Da li se sea kakva su bila u ono vreme, Bobe?" "Naravno da se seam." "Pokuaj da osea ono to si tada oseao, Bobe." "U redu." Posluno rekonstruiem situaciju u svesti. Evo me kako razgovaram sa Klarom preko radio-veze. Dejn neto vie u lenderu. Svi smo izbezumljeni od straha. Dole pod nama raspruje se plaviasta izmaglica i ja prvi put vidim nejasne obrise fantom-zvezde. Brod "trojka" - ne, bila je to "petica"... U svakom sluaju, zaudara na znoj i povraanje. Sve me boli. Tano se seam toga, mada bih lagao kad bih rekao da doputam sebi da to oseam.

Kaem namerno, napola priguujui smeh: "Sigfride, tamo je tako estok oseaj bola, krivice i patnje koji naprosto ne mogu da podnesem." Ponekad pokuam tako s njim, saoptavajui mu bolnu istinu tonom koji biste upotrebili da od konobara na koktelu zatraite da vam donese jo jedan rum-pun. Tako postupam kad hou da izbegnem njegov napad. Znam da to ne pali. Sigfrid ima veliki broj ica od Hii-metala u sebi. On je mnogo bolji nego to su bili kompjuteri u Institutu, kad sam imao onu epizodu. On neprestano kontrolie sve moje fizike parametre: provodljivost koe i puls, aktivnost beta-talasa i tako dalje. On registruje podatke koje prima od kaieva kojima sam privezan za duek i koji pokazuju koliko se estoko bacakam. On meri jainu moga glasa i oitava alikvotne tonove zabeleene na spektrogramu. A takoe razume ta znae rei. Sigfrid je veoma bistar, uzimajui u obzir koliko je glup. Vrlo je teko, ponekad, prevariti ga. Kraj seanse doekujem potpuno iznemogao, sa oseanjem da bih, da sam ostao jo samo jedan minut pored njega, ponovo poeo da zapadam pravo u onu patnju i da bi me ona unitila. Ili bi me izleila. Moda je to jedno isto.

322 ,S, Ne znam zato ipak i dalje 17.095 dolazim k tebi, 17.100 Sigfride. 17.105 323 IRRAY. ZATO. 17.110 324 ,C, Podseam te, Robi, 17.115 da si ve potroio 17.120 tri eluca i, ekaj da 17.125

vidim, skoro pet metara 17.130 creva. 17.135 325 ,C, irevi, rak. 17.140 326 ,C, Neto te, ini se, 17.145 razjeda, 17.150 Bobe. 17.155

4. Evo, dakle, Kapije. Postaje sve vea i vea kroz prozore broda koji dolee sa Zemlje: Asteroid. Ili moda jezgro komete. Oko deset kilometara, po najveoj uzdunoj osi. Krukastog oblika. Spolja izgleda kao kvrgava ugljenisana grudva plaviastog sjaja. Iznutra, to je kapija svemira. eri Lofat se naslonila na moje rame, dok su se ostali iz nae grupe buduih svemirskih istraivaa sjatili iza nas, gledajui zabezeknuto. "Isuse, Bobe. Pogledaj patrolne brodove!" "Ako nau da neto nije u redu", ree neko iza nas, "oterae nas iz kosmosa." "Nee nai nita 'to nije u redu'", ree eri, ali svoju opasku zavri znakom pitanja. Ovi patrolni brodovi izgledali su zlurado dok su ljubomorno kruili oko asteroida, budno motrei da niko od pridolica ne pkrade tajne koje vrede vie nego to bi iko ikada mogao da plati. Obisnusmo se o remenje na bonim prozorima kako bismo u njih zavirili. Ludost, eto ta je to bilo. Mogli smo da poginemo. Nije u stvari izgledalo mnogo verovatno da e nam za podeavanje putanje prema Kapiji, odnosno brazilskom patrolnom brodu, biti potrebna velika promena brzine, ali dovoljna bi bila samo jedna nagla korekcija kursa

pa da se razmrskamo. A uvek je postojala i druga mogunost, da se na brod okrene oko dvadeset pet stepeni i da se naemo pogleda uperenih pravo u Sunce, tu u blizini. To bi znailo slepilo zauvek, sa tako male udaljenosti. Ali mi smo eleli da posmatramo. Brazilski patrolni brod nije se trudio da se sasvim priblii. Videli smo kako signaliziraju i znali smo da proveravaju nae deklaracije pomou lasera. To je bilo normalno. Rekao sam da patrolni brodovi motre na lopove, ali u stvari trebalo je vie da motre jedni na druge nego da se brinu o bilo kom drugom. Ukljuujui i nas. Rusi su bili podozrivi prema Kinezima, Kinezi su bili podozrivi prema Rusima, Brazilci su bili podozrivi prema onima sa Venere. Svi su bili podozrivi prema Amerikancima. Znai da su etiri ostala patrolna broda sigurno motrila na Brazilce paljivije nego na nas. Ali svi smo znali da ukoliko se nai kodirani navicerti ne poklapaju sa kodiranim snimcima predatim pojedinano njihovim konzulatima pri odlasku sa Zemlje, sledei korak ne bi bio rasprava. Bio bi torpedo. udno je to. Mogao sam da zamislim taj torpedo. Mogao sam da zamislim iskusnog hladnokrvnog vojnika kako niani i izbacuje torpedo. I kako se na brod rasprskava u buktinju narandaste boje, a mi se pretvaramo u atome rasute po svemirskom prostoru... Samo torpiljerac na tom brodu, gotovo sam sasvim siguran, bio je u to vreme podoficir po imenu Frensi Ereira. Kasnije smo nas dvojica postali dosta dobri prijatelji. On zaista nije liio na nekog hladnokrvnog ubicu. Plakao sam u njegovom naruju ceo dan po povratku s onog poslednjeg putovanja, u bolnikoj sobi, kad je trebalo da me pregleda i utvrdi da li neto ne vercujem. A Frensi je plakao zajedno sa mnom.

Patrolni brod se izmakao i meu nama nastade lagano komeanje, zatim se ponovo doepasmo prozora kad na brod poe da se sputa prema Kapiji. "Izgleda kao neko ko ima velike boginje", ree neko iz grupe. Stvarno je tako izgledala; neki roavi oiljci irom su zjapili. To su bili dokovi za svemirske brodove koji su bili u misiji. Neki od njih ostae zauvek otvoreni, jer se brodovi nee vratiti. Ali veina otvora bila je pokrivena ispupenjima nalik na eire peuraka. Ti eiri bili su zapravo brodovi zbog kojih je Kapija i postojala. Brodove nije bilo lako videti. A ni samu Kapiju. Pre svega, imala je nizak albedo, a nije bila ni vrlo velika; kao to sam rekao, oko deset kilometara po dunoj osi, upola manje po polutaru rotacije. Ali mogla bi se detektovati. Poto ih je onaj prvi pacov iz tunela doveo do nje, astronomi su poeli da se pitaju zato nije bila uoena sto godina ranije. Sada kad znaju u kom pravcu treba da gledaju, uspevaju da je nau. Ponekad postane tako sjajna kao zvezde iz sedamnaeste klase gledane sa Zemlje. Onda je lako. Pomislili biste da su je mogli ucrtati pri rutinskoj izradi mapa. Problem je u tome to nije bilo tako mnogo rutinskih mapa raenih za ovaj sektor neba, a izgleda da Kapija nije bila tamo gde su osmatrali kad su vrili osmatranja. Stelarni astronomi uglavnom su vrili osmatranja u predelu daleko od Sunca. Solarni astronomi su se uglavnom zadravali u ravni ekliptike - a Kapija ima krunu putanju pod pravim uglom. Zbog toga je promakla. Piezofon je zakakotao: "Pristajanje kroz pet minuta. Vratite se u svoja sedita. Privrstite kaieve."

Gotovo smo bili stigli. eri Lofat se isprui i uhvati me za ruku ispod kaieva. Ja odgovorih stiskom. Nas dvoje nikada nismo bili zajedno u krevetu, nikada se nismo sreli dok se ona nije stvorila u fotelji pored moje na svemirskom brodu, a ipak je ovo drhtanje bilo takorei seksualne prirode. Kao da emo se sjajno provesti, da bolje ne moe; ali to nije bilo zbog seksa, nego zbog Kapije. Kad su ljudi poeli da eprkaju po Venerinoj povrini, naili su na tragove nastambi Hiija. Nisu naili ni na jednog Hiija. Bez obzira ko su bili, bez obzira kada su bili na Veneri, vie ih nije bilo. Nijedan jedini le nije ostao u nekoj humci koji bismo otkopali i secirali. Sve to je pronaeno to su bili tuneli, peine, ono malo neupotrebljivih artefakta, uda tehnike - to su zbunjivali ljudska bia koja su pokuavala da ih rekonstruiu. A onda je neko pronaao mapu Sunevog sistema koju su izradili Hiiji. Na njoj se video Jupiter sa svojim mesecima, Mars, ostale planete, kao i sistem Zemlja-Mesec. I Venera, koja je bila obeleena crnim na sjajnoj plavoj povrini mape nainjene od Hii-metala. I Merkur, i jo neto - jedino to je osim Venere bilo obeleeno crnom bojom: telo koje se kretalo krunom putanjom to je zalazila u perihel Merkura, a nije ulazila u Venerinu putanju, sa nagibom od devedeset stepeni u odnosu na ravan ekliptike, tako da se nikada nije sasvim pribliavalo ni jednoj ni drugoj od ovih planeta. Nebesko telo koje zemaljski astronomi nisu nikada identifikovali. Pretpostavka: asteroid, ili kometa - razlika je isto semantika - koja je za Hiije iz nekog razloga bila veoma vana. Verovatno bi pre ili posle nekakva teleskopska sonda krenula put

nje, ali za tim nije postojala potreba. A onda je slavni Silvester Meklen - koji do tada nije bio slavan ni po emu, prosto jedan od pacova iz tunela na Veneri - pronaao jedan svemirski brod Hiija, doleteo do Kapije i tu umro. Ali uspeo je da obavesti ljude gde se nalazi tako to je mudro odluio da raznese svoj brod. To je svemirsku sondu NASE odvratilo od suneve hromosfere i ovek je dospeo do Kapije i otvorio je. Unutra su bile zvezde. Unutra je, da budem manje poetian, a vie bukvalan, bilo gotovo hiljadu omanjih letelica, koje su podseale na debele peurke. Bilo ih je u nekoliko oblika i veliina. Najmanje su imale okrugao vrh, nalik na peurke koje se sada gaje u tunelima u Vajomingu poto su iskopali sav uljani kriljac, a koje kupujete u supermarketu. Vee su bile gotovo iljate, nalik na smrak. U eirima su se nalazile prostorije za boravak posade i sistem propulzije za koji niko nije znao kako funkcionie. Drke peuraka bile su raketni brodovi na hemijski pogon, nalik otprilike na nekadanje meseeve module iz prvih programa kosmikih letova.

(Kopija koja sadri P. & O. sa predavanja profesora Hegrameta.) P. Kako su izgledali Hiiji? Profesor Hegramet: Niko ne zna. Nikada nismo nali nita to bi bilo nalik na fotografiju, ili crte, izuzev dve ili tri mape. Odnosno nijednu knjigu. P. Zar oni nisu imali neki sistem za uvanje znanja, kao, na primer, pismo? Profesor Hegramet: Pa, sigurno je da su morali imati. Ali kakav, to

ja ne znam. Koliko nasluujem... ali, to je samo nagaanje. P. ta kaete? Profesor Hegramet: Pa eto, razmislite o naim sopstvenim metodima uvanja znanja i kako bi oni bili primljeni u pretehnolokim epohama. Da smo, recimo, Euklidu dali knjigu, on bi mogao da shvati emu ona slui, mada ne bi mogao da razume ta u njoj pie. Ali ta da smo mu dali kasetu sa magnetofonskom trakom? On ne bi znao ta s njom da radi. Ja nagaam, ne, ja sam ubeen, da mi raspolaemo nekim "knjigama" Hiija, samo ih kao takve ne prepoznajemo. ipka nainjena od Hii-metala. Moda, ona spirala u obliku znaka pitanja koja se nalazi u brodovima iju funkciju mi uopte ne znamo. Ovo o emu govorim nije nova ideja. Kod svih ovih stvari ispitivani su magnetni kodovi, mikrolebovi, hemijski obrasci - nita nije otkriveno. Meutim, mi moda nemamo instrument koji nam je potreban da otkrijemo te poruke. P. Ima neto u vezi s tim Hiijima to ja naprosto ne razumem. Zato su oni napustili sve te tunele i ostala mesta? Kuda su otili? Profesor Hegramet: Gospoice, ja sam vam tu sasvim nemoan.

Niko nikada nije uspeo da utvrdi ime se ovi "eiri" pokreu ili kako se njima upravlja. To je bila jedna od stvari zbog koje smo svi bili nervozni: injenica da emo morati da okuamo sreu sa neim to nikome nije jasno ta je. U bukvalnom smislu nemate kontrolu kad jednom uzletite u brodu Hiija. Kurs leta je programiran u njihovom komandnom sistemu na nain koji niko nije uspeo da odgonetne; mogli ste da odaberete jedan kurs, ali kad ga jednom odaberete nema menjanja - a ne znate kuda

e vas odvesti kurs koji ste odabrali, isto onako kao to ne znate ta ima u praskavom paketiu dok ga ne otvorite. Ali oni su funkcionisali. Jo uvek su funkcionisali posle, kako kau, moda pola miliona godina. Prvi momak koji je imao hrabrosti da ue u jedan brod i da ga pokrene uspeo je. Brod se podigao iz kratera na povrini asteroida. Zadimio se, blesnuo, i odleteo. A tri meseca kasnije, vratio se nosei izgladnelog unezverenog astronauta, ozarenog trijumfom. Dospeo je bio do jedne druge zvezde! Uao je u krunu putanju oko neke velike sive planete opkoljene uskovitlanim utim oblacima, uspeo da prebaci kontrolnu palicu - i dospeo nazad u istu onu rupu od boginja, uz pomo programiranih komandi. Onda su poslali drugi brod, ovoga puta jedan od onih velikih, iljatih, u obliku smrka, sa etvorolanom posadom i velikom koliinom namirnica i instrumenata. Proveli su na putu samo oko pedeset dana. Za to vreme nisu ba dospeli do nekog drugog sunevog sistema; upotrebili su, u stvari, kapsulu za pristajanje i sili na povrinu jedne planete. Na njoj nije bilo tragova ivota... ali ivota je tu nekada bilo. Nali su ostatke. Ne brojne. Nekoliko polomljenih starudija u jednom zakutku ispod vrha planine koja je izbegla optu katastrofu to je zadesila planetu. U radioaktivnoj praini pronali su jednu ciglu, jedan keramiki zavrtanj, jedan upola istopljeni predmet koji je liio na neto poput flaute nainjene od hroma. A onda je poela potera za zvezdama... i mi smo joj se pridruili.

5. Sigfrid je prilino bistra mehanika sprava, ali ponekad ne mogu da razumem ta mu je. Stalno trai da mu priam o svojim snovima. A onda ja doem sav ozaren zbog nekog sna za koji znam sigurno da e mu se jako dopasti, neto kao "velika crvena jabuka za uiteljicu", puna simbola penisa i fetiizma i gnjavae oko oseanja krivice, a on me razoara. Krene nekim bezveznim putem koji s mojim snom nema nikakve veze. Ja mu sve lepo ispriam, a on onda sedi i pucketa i piti i zuji neko vreme - u stvari on to ne radi, ali ja to zamiljam dok ekam na odgovor - i zatim kae: "Hajde da se vratimo na neto drugo, Bobe. Mene interesuju neke stvari koje si ispriao o onoj eni, Del-Klari Mojnlin." Uzvraam: "Sigfride, opet si uzalud krenuo tim putem." "Ja ne mislim tako, Bobe." "Ali ovaj san! Gospode boe, zar ne vidi koliko je vaan? ta misli o majinskom liku u njemu?" "ta misli kako bi bilo da me ostavi da radim svoj posao, Bobe?" "Mogu li da biram?" kaem zlovoljno. "Ti uvek moe da bira, Bobe, ali bih ja vrlo voleo da navedem ta si nedavno rekao." Onda zastaje i do mene dopire moj sopstveni glas zabeleen negde na njegovoj traci. Govorim: "Sigfride, tamo je tako estok bol i oseanje krivice i patnja sa kojima ja prosto ne mogu da se borim." On eka da ja neto kaem. Posle nekoliko trenutaka progovaram: "Dobar snimak", priznajem ja, "ali ja bih radije govorio o tome kako mi se fiksacija na lik moje

majke prikazuje u snu." "Meni se ini da bi bilo korisnije da istraimo onu drugu stvar, Bobe. Mogue je da su one u nekoj vezi." "Stvarno?" Sav sam se zagrejao da porazgovaram o ovoj teoretskoj mogunosti na bezlian i filozofski nain, ali on me pogaa u ivac: "Poslednji razgovor koji si imao sa Klarom, Bobe. Molim te, ispriaj mi ta osea u vezi s tim." "Ispriao sam ti." To mi se uopte ne dopada, to je takvo gubljenje vremena i ja se trudim da mu to jasno stavim do znanja tonom glasa i napetou tela koje se gri u kaievima. "To je bilo jo gore nego s majkom." "Znam da bi radije govorio o majci, Robe, ali molim te, nemoj, ne sad. Priaj mi o tom dogaaju u vezi s Klarom. ta o tome osea u ovom trenutku?" Pokuavam da dokuim poteno. Na kraju krajeva, toliko sam u stanju da uinim. Ne moram to, u stvari, da kaem glasno. Ali uspevam da kaem samo: "Nita naroito." Posle male pauze on kae: "Je li to sve, 'nita naroito'?" "Da. Nita naroito." Nita naroito na svesnom planu, u svakom sluaju. Seam se kako sam se oseao u onom trenutku. Otvaram tu pregradu u seanju vrlo obazrivo, da vidim kako je bilo. Silazim u onu plaviastu izmaglicu. Gledam pred sobom nejasnu fantom-zvezdu prvi put. Govorim s Klarom preko radio-veze, dok mi Dejn apue na uvo... Zatvaram je ponovo. "Sve to boli, mnogo, Sigfride", kaem obinim glasom. Ponekad pokuavam da ga prevarim, saoptavajui mu emocionalno nabijene stvari tonom koji biste upotrebili da naruite oljicu kafe, ali ini mi se

da to ne uspeva. Sigfrid obraa panju na jainu i prelive u glasu, ali obraa panju i na disanje i pauze, kao i na znaenje rei. Jako je bistar, imajui u vidu koliko je glup.

6. Petorica podoficira iz stalnog odreda, po jedan sa svakog patrolnog broda, potapkae nas od glave do pete, pregledae nae dokumente i predae nas slubeniku Korporacije zaduenom za selekciju. eri se zakikota kad joj ruski podoficir dotae osetljivo mesto i proaputa: "ta misle da kriom unosimo ovamo, Bobe? Dao sam joj znak da uti. Slubenica Korporacije uzela je nae isprave za iskrcavanje od Kineza iz specijalne slube/3 i poela da nas proziva. Bilo nas je ukupno osmoro. "Dobrodoli", rekla je. "Svako od vas, novajlije, dobie svoga agenta. On e vam pomoi da se smestite, dae vam potrebna obavetenja, pokazae vam gde da se prijavite za lekarski pregled i za kurseve. Takoe, predae vam primerak ugovora koji treba da potpiete. Svakome od vas odbijeno je po hiljadu sto pedeset dolara od sume uplaene za prelet dovde; to je va porez za odravanje ivotnih uslova za prvih deset dana. Od preostalog iznosa moete podizati novac u svako doba uz popunjeni P-ek. Va zastupnik e vam pokazati kako se to radi. Linskot!" Sredoveni Crnac iz Baje, Kalifornija, podie ruku. "Va zastupnik je ota Tarasvili. Brodhed!" "Ovde sam." "Dejn Menikov", ree slubenica Korporacije. Poeo sam da se osvrem, ali osoba koja je trebalo da bude Dejn Menikov ve mi je prilazila. vrsto mi je stegao ruku, poveo me, a

onda je rekao: "Zdravo." Oklevao sam. "eleo bih da se pozdravim sa svojom prijateljicom..." "Svi ste vi smeteni na istom mestu", zagrokta on. "Hajdemo." Tako sam dva sata po dolasku na Kapiju imao sobu, agenta i ugovor. Ugovor sam potpisao odmah. Nisam ga ak ni proitao. Menikov je bio iznenaen. "Zar ne eli da vidi ta tu pie?" "Ne sad odmah." Mislim, ta bih time dobio? Ako mi se ne dopada ta tamo pie, mogao bih da se predomislim, a kakve sam druge opcije imao, zapravo? Biti vasionski istraiva prilino je jezivo. Mrska mi je pomisao da bih mogao da nastradam. Mrska mi je pomisao da moram da umrem, uopte; da ne budem vie iv, da sve prestane, da znam da e svi ti ostali ljudi nastaviti da ive i uivaju u seksu i ostalim stvarima, a da ja neu moi u tome da uestvujem. Ali to mi nije bilo toliko mrsko kao pomisao da se vratim u rudnike hrane. Menikov se okai kragnom o jednu kuku na zidu moje sobe, da mi ne bi smetao dok sreujem stvari. On je bio zdepast ovek, bledog lica, ne mnogo razgovoran. Nije izgledao vrlo simpatino, ali bar mi se nije podsmevao to sam nova nespretna pridolica. Na Kapiji vlada gotovo potpuno besteinsko stanje. Nikada ranije nisam iskusio stanje smanjene sile tee; u Vajomingu toga nema, pa sam stalno pravio pogrene procene. "Navii e se na to. Ima li hleba?" "Nemam." On uzdahnu. Liio je na Budu onako obeen o zid, sa savijenim nogama. Pogleda u brojanik i ree: "Poveu te na jedno pie kasnije. To je obiaj. Samo nije vrlo zabavno pre otprilike dvadeset dva asa. Onda

e u "Plavom paklu" biti puno sveta i ja u te sa njima upoznati. Videe ta moe da se nae. Kakav si, obian ili topli brat, a?" "Ja sam prilino obian." "Sasvim svejedno. Ovde si potpuno slobodan to se toga tie. Upoznau te sa svima koje ja znam, a onda se snalazi sam. Bolje da se na to odmah navikne. Gde ti je plan?" "Plan?" "Do avola, ovee! Plan se nalazi u omotu koji su ti dali." Otvarao sam pregrade nasumce dok nisam naao gde sam ostavio taj koverat. Unutra su bili moj primerak ugovora, broura "Dobrodoli na Kapiju", potvrda za sobu, upitnik o zdravstvenom stanju, koji u morati da ispunim pre osam, sledeeg dana... i jedan presavijeni tabak hartije koji je, kad se razvije izgledao kao neki dijagram sa upisanim nazivima. "To je plan. Moe li da odredi gde se nalazi? Zapamti broj sobe: nivo Bejb, istoni kvadrant, tunel osam, soba pedeset jedan. Zapii." "Ve je napisano ovde, Dejne, na potvrdi za sobu." "Dobro, nemoj da je izgubi." Dejn se mai rukom iza vrata, otkai se i pusti da polako padne na pod. "Zato ne bi prvo sam malo pogledao unaokolo. Nai emo se ovde. Ima li jo neto to bi hteo da pita sad odmah?" Razmiljao sam, dok je on gledao nestrpljivo. "Ovaj ... mogu li da te pitam neto to je u vezi s tobom, Dejne? Jesi li ve bio napolju?"

UGOVOR Ja,........................, koji sam duevno zdrav, ustupam sva prava na sva otkria i sve to je s njima u vezi, kao i na artefakte, predmete i

stvari od vrednosti koje mogu nai tokom mog istraivanja, odnosno koji budu proistekli iz istog, uz pomo letelice koja mi je stavljena na raspolaganje, odnosno bilo koje informacije koju sam dobio od odgovorne vlasti na Kapiji, neopozivo gore navedenoj odgovornoj vlasti na Kapiji. 2. Odgovorne vlasti na Kapiji mogu, po svom sopstvenom nahoenju, odluiti da prodaju, ustupe licencu ili na drugi nain raspolau svim artefaktima, predmetima ili drugim stvarima od vrednosti koje proistiu iz mojih aktivnosti prema ovom ugovoru. Ukoliko tako postupe, one se obavezuju da mi isplate 50% (pedeset odsto) svih prihoda ostvarenih takvom prodajom, ustupanjem licence, ili raspolaganjem istih, od iznosa cene kotanja samog istraivakog putovanja (ukljuujui moje putne trokove za prelet do Kapije, kao i moje naknadne trokove ivota za vreme boravka na istoj), kao i 10% (deset odsto) svih buduih prihoda od istih, nakon to gore pomenuti trokovi budu isplaeni. Pristajem da mi se isplauje ukupan iznos za svaku obavezu bilo koje vrste koja prema meni proistie od strane odgovornih vlasti na Kapiji i posebno se obavezujem da neu polagati pravo na dodatne isplate iz bilo kojih razloga u bilo koje vreme. 3. Neopozivo priznajem odgovornim vlastima Kapije punu kontrolu i ovlaenje da mogu donositi bilo kakve odluke u vezi sa eksploatacijom, prodajom ili ustupanjem licenci u vezi sa svakim takvim otkriem, ukljuujui puno diskreciono pravo odgovornih vlasti Kapije, da udruuju moja otkria ili druge stvari od vrednosti koje proistiu iz ovog ugovora sa tuim otkriima i stvarima od vrednosti u cilju eksploatacije, ustupanja licenci, ili prodaje, u kom sluaju meni pripada onaj procenat ostvarene dobiti koji odgovorne vlasti Kapije

budu smatrale odgovarajuim; i isto tako priznajem odgovornim vlastima Kapije pravo da odustanu od eksploatacije bilo kog ili svih takvih otkria ili stvari od vrednosti, na osnovu svog diskrecionog prava. 4. Oslobaam odgovorne vlasti Kapije svake obaveze prema bilo kakvim potraivanjima od strane mene lino ili u moje ime koje proistiu iz bilo kakve povrede, nesrenog sluaja, ili gubitka bilo koje vrste koje pretrpim u vezi sa mojim aktivnostima prema ovom ugovoru. 5. U sluaju bilo kakvog spora koji proistekne iz ovog ugovora, saglasan sam da se tumaenje odredaba ugovora izvri na osnovu zakona, odnosno presedana, koji vae na samoj Kapiji, i da se nikakvi zakoni ili presedani bilo kog drugog pravosua nee smatrati relevantnim u bilo kom stepenu.

"est putovanja. U redu, videemo se u dvadeset dva." On otvori pregibna vrata, beumno skliznu u zeleno-utu tamu hodnika i nestade. Ja se spustih - vrlo blago, vrlo polako - u jednu pravu stolicu i pokuah da shvatim da se nalazim na pragu svemira. Ne znam da li mogu da vam doaram kako mi je svemir izgledao sa Kapije: kao da sam mlad uz pomo medicinskog kompleta. Kao ruak u najboljem restoranu na svetu, kad neko drugi plaa raun. Kao devojka koju ste tek upoznali, a kojoj se sviate. Kao jo neraspakovan poklon. Ono to prvo uoite na Kapiji to je siunost tunela, koji se ine jo siuniji nego to jesu, jer su obrasli nekim biljkama nalik na one koje

se gaje u saksijama na prozorima; tu su, zatim, vrtoglavica usled besteinskog stanja i zadah. Kapiju upoznajete malo po malo. Nema naina da se cela obuhvati jednim pogledom; ona vam je samo jedan lavirint tunela u stenju. Nisam ak siguran da su svi tuneli istraeni. Bez sumnje postoje milje i milje tunela u koje niko nikada ne zalazi, odnosno ne vrlo esto. Takvi su bili Hiiji. Doepali su se ovog asteroida, prekrili ga oplatom od metala, izbuili u njemu tunele, napunili ih svim i svaim to su imali - veina ih je bila prazna kad smo mi stigli, ba kao to je i sve ostalo to je ikada pripadalo Hiijima po celoj vasioni. A onda su je napustili, iz ko zna kog razloga, otili su. Priblino u sreditu Kapije nalazi se Hiitaun. To je peina u obliku vretena u blizini geometrijskog sredita asteroida. Kau da su Hiiji tu iveli dok su gradili Kapiju. I mi smo tu iveli, u poetku, ili negde u blizini, svi mi nove pridolice sa Zemlje. (I sa drugih planeta. Jedan svemirski brod sa Venere stigao je upravo pre naeg.) Tu se nalazi stambeno naselje kompanije. Kasnije, ako se obogatimo na nekom istraivakom putovanju, moemo da se preselimo blie povrini, gde je sila tee malo vea i ima manje buke. I to je najvanije, manje zadaha. Nekoliko hiljada ljudi pre mene udisalo je vazduh koji ja sad udiem, izbacivalo vodu koju pijem i izluivalo svoje mirise u okolni vazduh. Ljudi se na ovom mestu nisu dugo zadravali, veina njih. Ali mirisi su jo uvek bili tu. Nije mi smetao taj zadah. Uopte mi nije smetao. Kapija je bila moj veliki, unosni zgoditak koji treba da mi donese medicinski komplet, kuu sa devet soba, nekoliko klinaca i mnogo uivanja. Jedan zgoditak sam ve izvukao. Bio sam uobraen pri pomisli da imam izglede da

izvuem jo jedan. Bilo je veoma uzbudljivo, mada je u isto vreme bilo i prilino jadno. Ovde nema mnogo luksuza. Za svojih 238.575 dolara dobijate samo prelet do Kapije, hranu za deset dana, sobu i vazduh, brzometni kurs u rukovanju kosmikim brodom i poziv da se prijavite za prvi sledei brod koji polee. Ili za bilo koji brod koji elite. Oni vas ne primoravaju da odaberete neki odreeni brod, ili to se toga tie, uopte bilo koji brod. Korporacija ne ostvaruje nikakav profit u svemu ovome. Sve cene su odreene otprilike na nivou kotanja. To ne znai da su bile niske, a svakako ne znai da je ono to ste dobijali bilo dobro. Hrana se sastojala uglavnom od onoga to sam i inae kopao i jeo celog svog ivota. Stan je bio otprilike veliine oveeg putnog kovega, plus jedna stolica, nekoliko ormania, jedan sto na rasklapanje i jedan visei leaj koji moete da razapnete, iz jednog ugla u drugi, kad hoete da spavate. Moji prvi susedi bili su vielana porodica sa Venere. Bacio sam letimian pogled kroz poluotvorena vrata. Zamislite! Njih etvoro spavaju u jednoj ovakvoj sobici. Izgleda po dvoje u jednom viseem leaju, tako to ukrste leajeve preko sobe. Preko puta je bila erina soba. Zagrebao sam na njenim vratima, ali nije se odazvala. Vrata nisu bila zakljuana. Niko mnogo ne mari da zakljuava vrata na Kapiji, zato to, izmeu ostalog, nema mnogo toga od vrednosti da se ukrade. eri nije bila unutra. Odea koju je imala na brodu bila je razbacana unaokolo. Pretpostavio sam da je izila u razgledanje i poeleh da sam malo ranije doao. eleo sam da imam drutvo za razgledanje. Naslonio

sam se na puzavicu koja je rasla na jednom zidu tunela i izvukao mapu. Pomou nje sam stekao izvesnu predstavu o tome ta bi trebalo pogledati. Bilo je punktova oznaenih kao "Central park" i "Jezero Supirior". ta li je to? Pitao sam se ta je to "Muzej Kapije", to je zvualo zanimljivo, kao i "Bolniki terminal", to je zvualo dosta gadno - kasnije sam doznao da "terminal" znai neto kao "ispod crte", po povratku sa bilo kog puta na kome ste bili. Korporacija je mora biti znala da taj naziv ima i drugaiji prizvuk; ali Korporacija se nikada nije mnogo trudila da tedi oseanja svemirskih istraivaa. Ono to sam stvarno eleo bilo je da vidim jedan brod. im mi se ta misao izbistrila u glavi, shvatio sam da to veoma mnogo elim. Pitao sam se kako da dospem do spoljnjeg omotaa, gde su se naravno nalazili dokovi za brodove. Pridravajui se za ogradu jednom rukom, pokuavao sam da drugom rukom drim mapu razvijenu. Nije mi bilo potrebno mnogo vremena da utvrdim gde sam. Nalazio sam se na petokrakoj raskrsnici koja je, ini se, na mapi bila obeleena kao "Istono zvezdite Bejb G". Jedan od pet tunela vodio je ka uzlazno-silaznom oknu, ali nisam znao koji.

DOBRO DOLI NA KAPIJU! estitamo! Vi ste jedno od vrlo malog broja lica koje tokom svake godine moe postati ortak sa ogranienim pravima u "Preduzeima Kapije, a.d.". Vaa prva obaveza je da potpiete priloeni Ugovor. To ne morate uiniti odmah. Pozivamo vas da ugovor prouite i da potraite pravni savet, ukoliko ga moete dobiti.

Meutim, sve dok ga ne potpiete, nemate zakonsko pravo da stanujete u stanovima Korporacije, da se hranite u kantini Korporacije, odnosno da pratite obuku na kursevima Korporacije. Smetaj i ishranu moete obezbediti u hotelu "Kapija", koji ima restoran, ukoliko ste ovde gost, ili ukoliko za sada ne elite da potpiete Ugovor.

KAKO SE IZDRAVA KAPIJA Radi podmirivanja trokova za odravanje Kapije, sva lica su duna da plaaju odreeni iznos za boravinu taksu, u koju ulaze trokovi za obezbeivanje vazduha, kontrolu temperature, administraciju i ostale trokove. Ukoliko ovde boravite kao gost, ovi trokovi se ukljuuju u va hotelski raun. Ostala lica iznos dostavljaju potom. Taksa se moe platiti unapred za rok do godinu dana ukoliko se eli. Neplaanje jednodnevne boravine takse povlai za sobom trenutno izbacivanje sa Kapije. Napomena: Obezbeivanje broda za prihvatanje izbaenih lica nije zajemeno.

Pokuao sam da krenem jednim nasumce, zavrio u slepom kraku i na povratku zakucao na jedna vrata da bih dobio obavetenje. Otvorio sam ih. "Izvinite..." rekoh... i stadoh. ovek koji je otvorio vrata izgledao je da je moje visine, ali nije bio. Oi su mu bile u visini mojih oiju. Ali od struka nanie nije bilo niega. Nije imao noge. On neto ree, ali ga nisam razumeo; nije bilo na engleskom. Bilo

je ionako svejedno. Moja panja bila je zaokupljena njegovim izgledom. Na sebi je imao prozranu svetlu tkaninu, privrenu od runih zglobova do struka, i lagano je leprao krilima kako bi se odrao u vazduhu. To nije bilo teko pri niskoj sili tee na Kapiji. Ali ovek se iznenadi kad tako neto vidi. Rekao sam: "Izvinjavam se. Samo sam hteo da pitam kako mogu da stignem do nivoa Tanja." Pokuavao sam da ne piljim u njega, ali nisam uspevao. On se smeio, pokazujui bele zube na zboranom, starom licu. Imao je crne oi i ubu kratke sede kose. Provukao se pored mene u hodnik i rekao na izvrsnom engleskom jeziku: "Da, da. Skrenite na prvom uglu desno. Idite do sledee zvezdaste raskrsnice, pa skrenite na drugom uglu levo. Videete oznaku." Bradom je pokazao pravac prema raskrsnici. Zahvalio sam mu i ostavio ga da lepra iza mene. Hteo sam da se okrenem, ali to bi bilo neuljudno. udno. Nije mi palo na pamet da e na Kapiji biti bogalja. Eto koliko sam tada bio naivan. Poto sam njega sreo, upoznao sam Kapiju onako kako je nisam mogao upoznati na osnovu statistikih podataka. Statistiki podaci su sasvim jasni i mi smo ih svi prouili, svi mi koji smo ovamo stigli kao svemirski istraivai, kao i svi ostali, kojih je bilo mnogo vie, koji su to isto prieljkivali. Sa oko osamdeset odsto letova sa Kapije ljudi se vraaju praznih ruku. Sa oko petnaest odsto ne vraaju se uopte. Znai u proseku, jedna osoba od dvanaest vraa se sa istraivakog putovanja donosei neto od ega Kapija - i itavo oveanstvo - moe da ostvari neku dobit. Veina ih ionako smatra da su dobro proli, ako sakupe dovoljno novaca da pre svega plate putne trokove dovde.

A ako vam se neto desi dok ste u misiji... pa, to je gadno. Bolniki terminal je opremljen otprilike isto toliko dobro kao i svaka druga ovakva ustanova bilo gde drugde. Ali morate do nje stii da bi vam to neto vredelo. Moe se desiti da na putu provedete vie meseci. Ukoliko vam se neto desi na odredinoj taki puta - a to se obino tamo deava - ne moe vam se mnogo pomoi sve dok se ne vratite na Kapiju. Dotle ve moe da bude prekasno da bi vas izleili, a vrlo verovatno prekasno da uopte ostanete u ivotu. Za povratak tamo odakle ste doli ne naplauje se nita, uzgred budi reeno. Svemirske rakete uvek dovoze gore vie putnika nego to ih vraaju. To se naziva rasipanjem. Povratno putovanje je besplatno... ali gde da se vratite? Otpustio sam silazno ue na nivou Tanja, skrenuo u tunel i naleteo na oveka s kapom i trakom oko ruke. Policija Korporacije. Straar nije znao engleski, ali mi je dao znak rukom, a njegove razmere bile su ubedljive; zgrabio sam uzlazno ue, popeo se na sledei nivo, preao do drugog okna i ponovo pokuao. Jedina razlika bila je u tome to je ovoga puta uvar znao engleski. "Ovuda ne moete proi", ree on. "Samo bih eleo da vidim brodove." "Pa dabome. Ne moete. Morate imati plavu znaku", ree, potapavi prstima svoju. "To jest, biti ekspert Korporacije, lan letake posade ili VIP." "Ja sam lan letake posade." On se zacereka. "Vi ste novi pridolica, pristigli sa Zemlje, zar ne? Prijatelju, postaete lan posade kad se budete prijavili za let, pre toga ne. Sad se vratite gore."

Ja rekoh razlono, "Razumete kako se oseam, zar ne? eleo bih samo da bacim pogled." "Ne moete, dok ne zavrite obuku, osim to e vas dovesti ovamo u toku predavanja. Posle toga, videete vie nego to elite." Jo malo sam se prepirao, ali on je imao suvie argumenata na svojoj strani. Meutim, dok sam pruao ruku da uhvatim uzlazno ue, tunel kao da se zaljuljao i zvuk nekakve eksplozije dopro mi je do uiju. Za trenutak sam pomislio da se asteroid raspada. Pogledao sam razrogaeno u straara, koji je slegao ramenima, dosta neljubazno. "Ja sam samo rekao da ne moete da ih vidite", kazao je, "nisam rekao da ne moete da ih ujete." Ja progutah "Auh", ili "Blagi boe," to sam u stvari hteo da uzviknem, i rekoh: "Kuda mislite da ovaj odlazi?" "Doite ponovo kroz est meseci. Dotle emo moda saznati." U ovome zaista nije bilo niega zbog ega bi se ovek oseao ushien. Pa ipak, ja sam se oseao ushien. Posle svih onih godina provedenih u rudniku za prizvodnju hrane, evo me ovde, ne samo na Kapiji, nego ba na mestu odakle neki od onih neustraivih istraivaa kosmosa kreu na put koji e im doneti slavu i neverovatno bogatstvo! ta mari rizik. Ovo je stvarno bio ivot na samom vrhu. Kako nisam mnogo obraao panju ta radim, ponovo sam se izgubio pri povratku. Stigao sam na nivo Bejb sa deset minuta zakanjenja. Dejn Menikov je krupnim koracima iao kroz hodnik, prolazei pored moje sobe. Izgledalo je da me nije prepoznao. Mislim da bi proao pored mene da nisam ispruio ruku. "Uh", zagrokta. "Kasni."

"Siao sam do nivoa Tanja i pokuao da vidim brodove." "Uh. Ne moe dole, sem ako ima plavu znaku ili narukvicu." To sam ve znao, zar ne? Krenuo sam za njim, ne troei energiju na pokuaje da nastavim razgovor. Menikov je bio bezbojan ovek, izuzimajui izvanredno ukrasnu kovrdavu bradu koja mu je oiviavala donju vilicu. Izgleda da je bila navotena, tako da je svaka kovrda disala za sebe. "Navotena" nije pravi izraz. Bilo je tu jo neto osim dlaka, ali to neto nije bilo kruto. Sve se to pokretalo kako se on pokretao, a kad je govorio ili se smeio, miii privreni uz vilinu kost nabirali su i oputali bradu. Napokon se stvarno nasmei kad stigosmo u "Plavi pakao". Prvo je on astio pie, briljivo objasnivi da je takav obiaj, ali i da je obiaj da se asti samo prvo pie. Zatim sam ja astio. Osmeh se pojavio i kad sam ja astio treu turu, mada nije bio moj red. U galami koja je vladala u "Plavom paklu" nije bilo lako razgovarati, ali ja sam mu ispriao da sam uo jedno lansiranje. "Tako je", ree on, diui au. "Nadajmo se da e imati dobar let." Nosio je est narukvica od Hii-metala plaviastog sjaja, jedva debljih od ice. Tiho su zveketale dok je ispijao pie. "Da li dobro pogaam?" upitao sam. "Po jedna za svaki let u svemir?" On ispi preostalu polovinu pia. "Tako je. Odoh sad da igram", ree. Oima sam pratio njegova lea dok je odlazio pravo prema jednoj eni u svetlucavom ruiastom sariju. Nije bio veliki kozer, to je sigurno. S druge strane, pri tom stepenu buke ionako nije moglo mnogo da se razgovara. Nije moglo ni da se plee. "Plavi pakao" se nalazio u

sreditu Kapije, negde u upljini vretenastog oblika. Rotaciona G sila bila je tako mala da nismo teili vie od kilo ili kilo i po; da je neko pokuao da igra valcer ili polku, odleteo bi u vazduh. Igrale su se one srednjokolske okretne igre bez dodirivanja koje odgovaraju etrnaestogodinjim deacima, jer onda ne moraju pod tako otrim uglom da gledaju u etrnaestogodinje devojice sa kojima igraju. Noge vam gotovo stoje u mestu, dok se glava i ruke i ramena i kukovi kreu po svojoj volji. to se mene tie, ja volim da dodirujem. Ali ne moe se sve imati. Volim da igram, pa bilo kako.

TA JE KAPIJA? Kapija je vetaka tvorevina koju su nainili takozvani Hiiji. Izgleda da je nainjena oko asteroida, odnosno jezgra neke atipine komete. Kada se to dogodilo nije poznato, ali je gotovo sigurno da pada u vreme koje je prethodilo raanju ljudske civlizacije. Unutar Kapije ivotni uslovi su slini onima na Zemlji, izuzev to je sila gravitacije relativno niska. (Praktino i ne postoji, ali centrifugalnom silom koja potie od rotacije Kapije postie se slian efekat.) Ako ste ovamo stigli sa Zemlje, zapaziete neke tekoe sa disanjem u toku prvih nekoliko dana, usled niskog atmosferskog pritiska. Meutim, parcijalni pritisak kiseonika isti je kao na visini od dve hiljade metara na Zemlji i potpuno je pogodan za sve osobe ije je zdravstveno stanje normalno.

Ugledao sam eri sasvim na drugom kraju sale, sa nekom starijom enom za koju sam pomislio da je njen agent, i odigrao sa njom jednu igru. "Kako ti se dovde dopada?" vikao sam da nadjaam muziku sa

traka. Ona je zaklimala glavom i neto doviknula, ne znam ta. Odigrao sam potom sa jednom ogromnom crnkinjom, koja je nosila dve narukvice, onda opet sa eri, zatim sa jednom devojkom koju mi je utrapio Dejn Menikov, oigledno zato to je hteo da je se otarasi, pa onda sa jednom visokom enom krepkog izgleda sa najcrnjim, najguim obrvama koje sam ikada imao prilike da vidim ispod enske frizure. (Njena kosa je bila zategnuta u dva konjska repa, koji su leteli oko nje pri svakom pokretu). I ona je nosila dve-tri narukvice. A izmeu igara sam pio. Stolovi su bili namenjeni grupama od osam ili deset osoba, ali takvih grupa ovde nije bilo. Ljudi su sedeli gde su hteli i zauzimali tua mesta ne pitajui da li e se vlasnici vratiti ili nee. Izvesno vreme nekoliko marinaca u brazilskim uniformama sedelo je sa mnom za stolom i vodilo razgovor na portugalskom. Neki ovek sa zlatnom naunicom mi se pridruio za kratko, ali isto tako nisam razumeo ta govori. (Razumeo sam, meutim, prilino dobro ta je hteo da kae.) Ta nezgoda bila je prisutna sve vreme dok sam bio na Kapiji. Ona uvek postoji. Na Kapiji je kao na meunarodnoj konferenciji kad ureaji za prevoenje otkau. Dosta se uje nekakva 'lingua franca', delovi desetak razliitih jezika smeanih u jedan, kao na primer "Ecoutez, gospodin, tu es verruckt." Igrao sam dva puta sa jednom Brazilkom, mravom, crnokosom devojicom kukastog nosa, ali slatkih smeih oiju, i pokuao da kaem nekoliko jednostavnih rei. Moda me je razumela. Meutim, jedan od mukaraca sa kojima je bila u drutvu, govorio je odlino engleski i predstavio je sebe i puno drugih osoba. Nisam zapamtio nijedno drugo ime, osim njegovog. Francesko Ereira. On me je astio piem i pustio da ja astim jednu turu za celu

grupu, a onda sam shvatio da sam ga ve video: on je bio jedan od onih iz specijalne slube koji su nas pretresali kad smo stigli. Dok smo o tome priali, Dejn se nagnuo nada mnom i zabrundao mi u uvo: "Idem da se kockam. Do vienja, sem ako zaista ne eli i ti da poe." To nije bio ba najljubazniji poziv koji mi je ikada upuen, ali buka u "Plavom paklu" postajala je prejaka. Krenuo sam za njim i otkrio da postoji kompletna kockarnica odmah pored "Plavog pakla", sa stolovima za "ajnc" i poker, sa ruletom koji se sporo okree i ima veliku masivni kuglicu, sa stolovima za igru sa dve kocke, kojima je potrebna itava venost da se zaustave, i ak ograenim prostorom za igranje bakare. Menikov se uputio ka stolovima za "ajnc" i poeo da dobuje prstima po naslonu stolice jednog od igraa, ekajui da se neko mesto oslobodi. Tada je otprilike primetio da sam i ja poao sa njim. "Oh." Pogledao je po sali. "ta voli da igra?" "Sve sam to igrao", kazao sam, izgovarajui rei pomalo nerazgovetno. A pomalo i hvalisavo. "Moda malo bakare." Pogledao me je prvo s potovanjem, zatim sa smekom. "Pedeset je najmanja suma." Preostalo mi je pet ili est hiljada dolara na raunu. Slegao sam ramenima. "Hou da kaem pedeset hiljada", ree on. Zagrcnuo sam se. On rasejano nastavi, prilazei iza lea jednog igraa ija je gomila ipova bila gotovo iscrpena. "Moe da krene sa deset dolara na ruletu. Stotka je najmanji iznos za veinu drugih igara. A da, ima tu negde automat u koji se ubacuje po deset dolara, ini mi

se." On krenu ka slobodnoj stolici i posle toga ga vie nisam video. Posmatrao sam jedan trenutak i video da devojka sa crnim obrvama sedi za istim stolom, zadubljena u svoje karte. Nije digla pogled. Shvatio sam da ovde neu moi mnogo da se kockam. U istom trenutku takoe sam shvatio da neu moi da platim ni sve ono pie kojim sam aavao, a onda sistem mojih unutranjih senzora poe da me opominje koliko sam aa u stvari popio. Poslednje to sam shvatio bilo je da moram da se vratim u svoju sobu, to pre.

SILVESTER MEKLEN: OTAC KAPIJE Kapiju je otkrio Silvester Meklen, istraiva iz tunela na Veneri, koji je pronaao jednu svemirsku letelicu Hiija u ispravnom stanju u jednom prokopu. On je uspeo da je dopremi do povrine i da njome preleti na Kapiju, gde se ona sada nalazi u doku 5-53. Na nesreu, Meklen nije bio u stanju da se vrati natrag i, mada je uspeo da svoje prisustvo signalizuje na taj nain to je zapalio rezervoar za gorivo iz kapsule za sputanje svog broda, umro je pre nego to su istraivai dospeli na Kapiju. Meklen je bio hrabar i snalaljiv ovek i plaketa u doku 5-53 uva uspomenu na jedinstvenu uslugu koju je on uinio ljudskom rodu. Crkvene obrede odravaju u odgovarajue vreme predstavnici razliitih vera.

7. Nalazim se na dueku i nije mi vrlo udobno. Mislim, u fizikom smislu. Izdrao sam jednu operaciju ne tako davno i konci se verovatno jo nisu resorbovali. Sigfrid kae: "Razgovarali smo o tvom poslu, Bobe." To je dosadno. Ali bezbedno. Kaem: "Mrzeo sam svoj posao. Ko ne bi mrzeo rudnike hrane?" "Ali si ga se drao, Bobe. Nikada nisi ak ni pokuao da radi neto drugo. Mogao si da pree na uzgajanje morskih riba, recimo. A kolovanje si napustio." "Hoe da kae da sam se bio zaglavio na jednom mestu?" "Neu nita da kaem, Bobe. Pitam tebe ta osea." "Pa, pretpostavljam da u izvesnom smislu jesam. Razmiljao sam o tome da neto promenim. Razmiljao sam mnogo o tome", kaem, seajui se kako je bilo u onim lepim prvim danima sa Silvijom. Seam se kako sam sa njom sedeo u pilotskoj kabini parkirane jedrilice jedne januarske noi - nismo imali kuda da odemo - i kako smo razgovarali o budunosti. ta emo da radimo. Kako emo da se iskobeljamo. Tu nema nita zanimljivo za Sigfrida, koliko se meni ini. Ispriao sam Sigfridu sve o Silviji, koja se na kraju udala za nekog akcionara. Ali nas dvoje smo prekinuli mnogo pre toga. "Pretpostavljam", kaem, prekidajui ova razmiljanja i pokuavajui da za svoje pare izvuem to vie iz ove seanse, "da sam oseao nekakav nagon za smru." "Voleo bih da ne upotrebljava psihijatrijske izraze, Bobe." "Ti razume ta hou da kaem. Shvatio sam da vreme odmie. to due budem ostao u rudnicima, to e tee biti da se odande izvuem. Ali nieg boljeg nije bilo. A ovde sam imao kompenzaciju: svoju

devojku, Silviju, majku, dok je bila iva. Prijatelje. ak i poneto za razonodu. Jedriliarstvo. Sjajno je kad prelee preko brda, a kad si dovoljno visoko Vajoming i ne izgleda tako loe i jedva se osea miris nafte." "Pomenuo si svoju devojku, Silviju. Jesi li se slagao s njom?" Oklevao sam, trljajui se po trbuhu. Imam sad gotovo pola metra novih creva unutra. Strano mnogo kotaju, te stvari, a ponekad ima utisak da prethodni vlasnik trai da mu ih vrati. Pita se koji je to ovek bio. Ili koja ena. Kako je umro. Ili da li je umro? Da li je moda jo iv, ali je tako siromaan da prodaje svoje sopstvene delove, kao to sam uo da zgodne devojke prodaju svoje lepe grudi ili ui? "Da li si lako mogao da se sprijatelji sa devojkama, Bobe?" "Sada mogu, sasvim dobro." "Ne sada, Bobe. ini mi se da si rekao da se nisi dobro snalazio kao dete." "Zar se iko dobro snalazi kao dete?" "Ako te dobro razumem, Robi, ti postavlja pitanje da li se iko sea detinjstva kao savreno srenog i jednostavnog razdoblja, i naravno odgovor je 'ne'. Ali neki ljudi izgleda vie oseaju posledice toga u ivotu." "Da. ini mi se, sad kad razmiljam o tome, da sam se pomalo pribojavao svojih vrnjaka - izvini, Sigfride! Mislim druge dece. Oni kao da su se svi meusobno poznavali. Imali su ta jedni drugima uvek da ispriaju. Tajne. Zajednika iskustva. Ono to ih je zanimalo. Ja sam bio usamljen." "Ti si bio jedinac, Robi?" "To zna. Da. Moda je to bio razlog. I otac i majka su bili

zaposleni. I nisu voleli da se igram u blizini rudnika. Opasno. Pa i bilo je stvarno opasno za decu. Moe da se povredi oko onih maina, ili ak ako ima neko klizavo mesto na ljaci ili ako negde izlazi otrovni gas. Mnogo sam sedeo kod kue, gledao zabavne programe, presluavao kasete. Jeo sam. Bio sam debelo dete, Sigfride. Voleo sam sve one skrobaste, slatke stvari prepune kalorija. Oni su me potpuno razmazili, kupujui mi vie hrane nego to je bilo potrebno." Jo uvek sam razmaen. Sada jedem daleko bolju hranu, od koje se toliko ne goji, oko hiljadu puta skuplju. Jedem pravi kavijar. esto. Doprema se vazdunim putem iz akvarijuma u Galvstonu. Pijem pravi ampanjac, jedem maslac... "Seam se kako sam leao u postelji", kaem, "mislim da sam bio vrlo mali, moda sam imao tri godine. Imao sam medu koji govori. Nosio sam ga u postelju i on mi je priao priice, a ja sam u njega zabadao olovke i pokuavao da mu iupam ui. Voleo sam tu igraku, Sigfride." Zastajem, a Sigfrid odmah uskae. "Zato plae, Robi?"

507 IRRAY. ZRELOST. IDI NA 26.830 *M88 26.835 508 ,C, Moda se zrelost sastoji u tome 26.840 da eli ono to sam eli, 26.845 Umesto ono to ti neko 26.850 drugi kae da treba da 26.855 eli. 26.860 511 IZBACI O AKO O IDI NA && 26.865 512 ,S, Moda, Sigfride, drago staro 26.870 limeno boanstvo, ali oseati 26.875

se zreo je oseati se mrtav. 26.880

"Ne znam!" Kukam na sav glas dok mi se suze kotrljaju niz lice, i gledam na sat, a skakutave zelene cifre mrekajumi se kroz suze. "Oh", kaem, sasvim obinim glasom, i sedam, dok mi se suze i dalje kotrljaju niz lice, ali se slavina zavrnula, "sad zaista moram da idem, Sigfride. Imam sastanak. Ona se zove Tanja. Lepotica. Hjustonski simfonijski orkestar. Voli Mendelsona i rue, a ja elim da vidim da li mogu da naem one hibridne, tamnoplave, koje e se slagati s njenim oima." "Robe, preostalo nam je jo skoro deset minuta." "Nadoknadiemo to drugi put." Znam da on to ne moe, pa brzo dodajem, "Mogu li u kupatilo? Neophodno mi je." "Hoe da izlui svoja oseanja, Robe?" "Nemoj da si toliko pametan. Znam ta hoe da kae. Znam da to lii na tipian mehanizam supstitucije..." "Robe." "... u redu. Mislim, izgleda kao da hou da se izvlaim. Ali asna re, moram da idem. U kupatilo, mislim. I u cvearu. Tani je neto posebno. Fina linost. Ne govorim o seksu, ali i to je sjajno. Ona ume da g... Ona ume..." "Robe? ta pokuava da kae?" Uzimam dah i nekako uspevam da kaem: "Ona je sjajna u oralnom seksu, Sigfride." "Robe?" Prepoznajem taj ton. Sigfridov repertoar glasovnih modulacija je prilino veliki, ali sam nauio da neke od njih razlikujem. On misli da je

nagazio na neki trag. "ta je?" "Bobe, kako se kae kad ena upranjava oralni seks?" "Oh, za ime boga, Sigfride, kakva ti je to pa sad glupa igra?" "Kako se to kae, Bobe?" "Ah! Ti zna isto koliko i ja." "Molim te reci mi kako ti to zove, Bobe?" "Kae se, na primer, 'ona me jede'." "Kakav jo izraz postoji, Bobe?" "Ima ih puno" 'Daje glavu', to je jedan. Mislim da sam uo hiljadu razliitih izraza za to." "Koji su ti drugi, Bobe?" U meni su se gomilali srdba i bol i sve je to sad prokljualo. "Nemoj sa mnom da igra te ogavne igre, Sigfride!" Boli me stomak i bojim se da u se unerediti. To je kao da sam opet malo dete. "Za ime boga, Sigfride! Kad sam bio mali razgovarao sam sa svojim medom. Sad mi je etrdeset pet godina i jo uvek razgovaram sa nekom glupom mehanikom spravom kao da je iva!" "Ali ima jo neki drugi izraz, zar ne, Bobe?" "Ima ih na hiljade! Koji od njih hoe?" "Hou onaj izraz koji si nameravao da upotrebi, ali nisi. Molim te pokuaj da ga izgovori. Taj izraz ti znai neto posebno, tako da te rei ne moe da izgovori bez napora." Padam natrag na duek i sada istinski plaem. "Molim te kai to, Bobe. Kakav je to izraz?" "Proklet bio, Sigfride! Guta! Tako je! Guta, guta, guta!"

8. "Dobro jutro", ree neko, upadajui mi usred sna u kome sam se bio zaglavio u nekakav ivi pesak usred Orionove magline. "Doneo sam vam malo aja." Otvorih jedno oko. Ugledah preko ivice mree za spavanje par oiju crnih kao neki predeli na Mlenom putu utisnutih u lice boje peska. Bio sam potpuno obuen i visio preko mree; neto je vrlo neprijatno mirisalo i ja shvatih da to potie od mene. "Ja se zovem", ree osoba sa ajem, "ikitei Bakin. Popijte, molim vas, aj. To e pomoi da vam tkiva povrate tenost." Pogledao sam nanie i video da se prilika zavrava kod struka; to je bio ovek bez nogu sa privrenim krilima koga sam video u tunelu prethodnog dana. "Uh", uzdahnuh, a onda pokuah ponovo i uspeh da kaem: "Dobro jutro." Orionova maglina iz sna poela je da bledi, kao i oseaj da moram da se probijam kroz oblake gasa koji su brzo ovavali. Neprijatan zadah oseao se i dalje. U sobi je uasno zaudaralo, ak i po merilima koja vae na Kapiji, i ja shvatih da sam bio povratio na pod. Nedostajalo je sasvim malo da to ponovo uradim. Lagano maui krilima po vazduhu, Bakin spretno spusti jednu zaepljenu bocu pored mene na mreu. Zatim se odbaci na vrh komode, sede tamo i ree: "Mislim da imate lekarski pregled danas u osam." "Zar?" Uspeo sam nekako da skinem poklopac i da srknem malo aja. Bio je vrlo vreo, nezaslaen i gotovo bez ikakvog ukusa, ali izgleda da je pomerio jeziak na vagi u mom stomaku u smeru suprotnom od ponovnog povraanja.

"Da. Mislim da je tako. To je uobiajeno. A pored toga, va piezofon je zvonio nekoliko puta." Ja poeh ponovo da uzdiem. "Uh?" "Pretpostavljam da vas je to va agent zvao da vas podseti. Sad je sedam i petnaest, gospodine..." "Brodhed", rekoh ja promuklo, a zatim neto paljivije: "Ja se zovem Bob Brodhed." "Da. Uzeo sam slobodu da proverim da li ste budni. Prijatno, gospodine Brodhed. Neka vam boravak na Kapiji bude prijatan."

KOME PRIPADA KAPIJA? Kapija je jedinstvena pojava u istoriji ljudskog roda, pa je vrlo brzo shvaeno da je ona suvie skupocen izvor bogatstva da bi bila data na korienje samo jednoj grupi ljudi, odnosno samo jednoj vladi. Stoga je osnovano akcionarsko drutvo "Preduzee Kapije". "Preduzea Kapije" (uobiajeni naziv "Korporacija") je multinacionalna korporacija iji su ortaci sa neogranienim pravom vlade Sjedinjenih Amerikih Drava, Sovjetskog Saveza, Sjedinjenih drava Brazila, Konfederacije Venere i Nove Narodne Azije, a iji su partneri sa ogranienim pravima sva ona lica koja, kao vi, potpiu predloeni Ugovor.

On klimnu glavom, srui se sa ormana, sjuri se ka vratima, pomaui se rukama pri prolazu, i nestade. Dok mi je glava buala pri svakoj promeni poloaja, izvukao sam se iz lealjke, pokuavajui da izbegnem zaprljana mesta na podu, i nekako uspeh da se pristojno operem. Pomislio sam da bih mogao da se depiliram, ali mojoj bradi je

bilo otprilike dvanaest dana i ja odluih da je izvesno vreme ne skidam; vie nije izgledala sasvim kao neobrijana, a nisam za to ni imao snage. Kad sam, povodei se, stigao do lekarske ordinacije, bio sam tek pet minuta u zakanjenju. Svi ostali iz moje grupe stajali su pre mene, pa sam morao da ekam i da uem poslednji. Uzeli su mi krv sa tri mesta, iz prsta, iz pregiba u laktu i iz donjeg dela uva; znao sam sigurno da e svi nalazi biti pomalo ispod normale. Ali nije bilo vano. Pregled je bio samo formalnost. Ako je neko bio u stanju da preivi let do Kapije u kosmikoj letelici, onda e biti u stanju da preivi i u svemirskom brodu koji su napravili Hiiji. Ukoliko se neto ne desi. U tom sluaju ionako verovatno nee preiveti, bez obzira koliko je zdrav. Imao sam vremena za olju kafe na brzinu, koju je neko pronosio na kolicima pored jednog okna (privatno preduzee na Kapiji? Nisam znao da tako neto postoji), a zatim sam stigao na prvi as predavanja tano u sekundu. Skup je bio u jednoj velikoj prostoriji na nivou Pas, dugakoj, uskoj i sa niskom tavanicom. Stolice su bile poreane po dve sa svake strane, sa prolazom u sredini, nalik na nekakvu uionicu u prepravljenom autobusu. eri je zakasnila, izgledala je svee i veselo i uvukla se na sedite pored mene; cela naa grupa bila je tu, nas sedmoro koji smo zajedno stigli sa zemlje, etvorolana porodica sa Venere i jo nekoliko drugih za koje sam znao da su novajlije kao i ja. "Ne izgleda tako strano", proaputala je eri, dok je instruktor zadubljeno gledao u neke papire na svom stolu. "Da li mi se vide tragovi mamurluka?" "Pa i ne. Ali zamiljam da ga jo uvek osea. ula sam kad si se

vratio sino. U stvari", dodala je ozbiljnim glasom, "ceo tunel te je uo." Trgao sam se. Jo uvek sam oseao onaj zadah na sebi, mada je on oigledno vie bio negde unuta. Niko drugi, ini se, nije se sklanjao od mene, ak ni eri. Instruktor je ustao i paljivo nas odmeravao krae vreme. "Oh, u redu", rekao je i ponovo se zagledao u svoje papire. Zatim je zavteo glavom. "Neu beleiti ko je prisutan", izjavio je. "Predavau vam o tome kako se upravlja brodom koji su napravili Hiiji". Primetio sam da nosi vei broj narukvica; nisam mogao da ih prebrojim, ali bilo ih je najmanje pet. Upitao sam se za trenutak kako to da se ti ljudi, koje sam viao i koji su bili napolju vie puta, jo nisu obogatili. "Ovo je samo jedan od tri kursa koje ete sluati. Posle toga imaete obuku o tome kako da preivite u nepoznatoj sredini i kako da prepoznate ta je od vrednosti. Ali ovaj kurs je o upravljanju brodovima i mi emo poeti praktinom obukom. Poite svi za mnom." Onda smo svi ustali i krenuli za njim. Izili smo iz uionice, pa kroz tunel, pa silaznim uetom kroz okno pored straara - moda onih istih koji su me prethodne veeri oterali. Sada su samo klimnuli glavom instruktoru i odgledali nas. Stigli smo u jedan dugaak, irok hodnik, sa niskom tavanicom, u kome je iz poda tralo otprilike pola tuceta zarubljenih cilindara od obojenog metala. Liili su na ugljenisane panjeve i trebalo je da proe nekoliko trenutaka pre nego to sam shvatio gde se nalazimo. Zagrcnuh se. "To su brodovi", apnuo sam eri, glasnije nego to sam nameravao. Dve-tri osobe pogledae me radoznalo. Jedna od njih,

primetih, bila je devojka s kojom sam igrao prethodne noi, ona sa gustim, crnim obrvama. Ona mi klimnu glavom i nasmei se; video sam da ima narukvice na ruci i zapitao sam se ta tu radi - i kako je prola za kockarskim stolom. Instruktor nas prikupi oko sebe i ree: "Kao to je neko upravo rekao, to su brodovi Hiija. Ovo je lender. To je onaj deo u kome se sputate na povrinu planete, ukoliko imate sree da pronaete neku planetu. Ne izgledaju ba veliki, ali pet osoba moe da se smesti u svaku od ovih kanti za ubre koje vidite. Ne ba udobno. Ali moe. Uopteno govorei, razume se, uvek ete ostaviti po jednog oveka u glavnom brodu, tako da e uglavnom biti po etvoro u kapsuli za pristajanje." Poveo nas je ka najbliem od njih i mi svi zadovoljismo nagonsku elju da ga dodirnemo, zagrebemo ili potapemo. Zatim je poeo da dri predavanje: "Bilo je devet stotina dvadeset etiri ovakva broda na Kapiji u vreme kad je ona prvi put istraena. Oko dve stotine se do sada pokazalo neupotrebljivo. Uglavnom ne znamo zato; prosto ne funkcioniu. Trista etiri je upotrebljeno bar po jedanput. Od njih, trideset tri je sada ovde i mogu se koristiti za istraivaka putovanja. Ostali jo nisu isprobani." On se pope na zdepasti valjak i nastavi, sedei tamo gore:

UPUTSTVO ZA TUIRANJE Ovaj tu automatski izbacuje dva mlaza u trajanju od 45 sekundi. Nasapunjajte se izmeu dva mlaza. Vae je pravo da koristite ovaj tu jedanput u tri dana.

Dodatna tuiranja idu na teret vaeg tekueg rauna po ceni od etrdeset pet sekundi - pet U.S. dolara.

"Jedna od stvari o kojima morate sami da odluite jeste da li ete uzeti jedan od ovih trideset tri testirana ili jedan od onih u kome niko jo nije leteo. Mislim, ljudsko bienije letelo. Za svoje pare moete da birate. To vam je lutrija, kako god uzmete. Kod velikog broja letova bez povratka bila je re o brodovima koji su bili prvi put upotrebljeni, tako da tu rizik oigledno postoji. To je suvislo, zar ne? Na kraju krajeva, niko ih nije odravao ve bog zna koliko dugo, otkako su ih Hiiji ovde postavili. S druge strane, rizik postoji i kod onih koji su bili u misiji i bezbedno se vratili. Perpetuum mobile ne postoji. Smatramo da se neki nisu vratili jer je u brodu nestalo goriva. Nezgoda je u tome to mi ne znamo o kome je gorivu re, niti koliko ga ima; takoe ne moemo da pogodimo kad e u brodu ponestati goriva." Potapao je trupac. "Ovaj i svi ostali koje vidite ovde napravljeni su za posadu sastavljenu od pet Hiija, koliko moemo da zakljuimo. Ali mi ih aljemo napolje sa tri ljudska bia. Izgleda da su Hiiji bolje podnosili jedan drugoga u skuenom prostoru nego to to ljudima polazi za rukom. Ima veih i manjih brodova, ali postotak letova sa kojih nije bilo povratka prilino je veliki tokom nekoliko poslednjih orbita. Moda je to samo sluajnost, ali... U svakom sluaju, ja bih se lino odluio za 'trojku'. Vi moete da uradite kako hoete. Sad prelazimo na drugu stvar koju sami birate, to jest ko e s kim da ide. Motrite dobro. Traite sebi drutvo... Molim?" eri je mahala rukom sve dok je on nije primetio. "Rekli ste

'postotak je prilino veliki'", kazala je. "Koliki je?" Instruktor je odvratio strpljivo: "U poslednjoj fiskalnoj orbiti na svakih deset 'petica' otprilike tri se vratilo. To su najvei brodovi. U nekoliko sluajeva kad smo otvorili brodove posada je bila mrtva, iako se vratila." "Da, da", ree eri, "to je zaista mnogo." "Ne, uopte nije mnogo u poreenju sa 'jedinicama'. Pre dve orbite u toku itave jedne orbite samo dve 'jedinice' su se vratile. To je gadno." "Zato je to tako?" upita otac porodice pacova iz tunela. To su bili Forhendovi. Instruktor ga pogleda. "Ako to ikada utvrdite", ree, "svakako nekoga obavestite. A sada, to se tie biranja lanova posade, uvek je bolje za vas ako idete s nekim ko je ve bio napolju. To ete moda moi, a moda neete. Svemirski istraivai koji se obogate obino odlaze odavde; oni koji uporno trae jo, ponekad ne ele da rasture svoju grupu. Zbog toga e mnogi od vas novajlija morati da idu sa drugim novajlijama. Hm." On pogleda oko sebe paljivo. "Pa, hajde da zgazimo malo. Podelite se u grupe od po troje - ne brinite sada s kim ste u grupi, ovde se ne biraju partneri - i popnite se u jedan od ovih otvorenih lendera. Nemojte nita dirati. Mi smatramo da se oni nalaze u pasivnom stanju, ali ne ostaju stalno pasivni. Samo uite, siite u pilotsku kabinu i saekajte dole instruktora." Tada sam prvi put uo da ima i drugih instruktora. Osvrnuo sam se oko sebe, pokuavajui da pogodim ko su nastavnici, a ko novajlije, kad on ree: "Hoe li neko neto da pita?" Opet eri. "Da. Kako se zovete?"

"Zar sam opet zaboravio da kaem? Ja sam Dimi u. Drago mi je to smo se upoznali. A sad hajdemo." Sad znam mnogo vie od svog instruktora, imajui u vidu ta mu se dogodilo pola orbite kasnije - jadni stari Dimi u, odleteo je napolje pre mene i vratio se za vreme mog drugog putovanja, naisto mrtav. Opekotine od plamena, kau da su mu se oi rastoile. Ali u ono vreme znao je sve, a meni je sve bilo vrlo neobino i divno. Tako ubauljasmo kroz jedan udan poklopac eliptinog oblika, kroz koji vas neto pogura, pa skliznete unutra, pa u kapsulu za pristajanje, a onda niz jednostube lestve, pa zakoraismo u glavni brod. Pogledasmo unaokolo, tri Ali Babe koje unezvereno bulje u peinu sa skrivenim blagom. usmo neko grebanje tamo gore i jedna glava se promoli. Na njoj su bile kosmate obrve i ljupke oi, a pripadala je devojci s kojom sam igrao prethodne noi. "Uivate?" zapita nas. Mi smo se bili stisli jedan uz drugog to je mogue dalje od bilo ega to je izgledalo pokretno, i zaista sumnjam da smo odavali ustisak oputenosti. "Ne brinite", ree ona, "samo razgledajte. Upoznajte se s ovim ovde. Imaete prilike da ga se nagledate. Vidite ovaj okomiti niz tokia sa malim zupcima koji iz njih tre? To je bira odredita. Najvanija stvar koju ne treba dodirivati za sada - moda nikada. Ona zlatna spirala tamo pored vas, plavojko? Hoe li neko da pogaa emu slui?" Ona plavojka, u stvari jedna od Forhendovih keri, povue se unazad i zatrese glavom. Ja zatresoh glavom, ali eri poe da nagaa: "Da nije moda iviluk za eire?" Instruktorka se zagleda u nju iskosa, zamiljeno. "Hm. Ne, nee biti, ali gajim nadu da e se neko od vas novajlija dosetiti. Niko od nas

ovde ne zna. Ponekad se tokom leta zaari; niko ne zna zato. Tamo je toalet. Dobro ete se s njim zabavljati. Ali funkcionie, kad nauite kako s njim da postupate. Moete da okaite svoju lealjku onde i da spavate - odnosno, gde god elite. Onaj ugao i ono udubljenje su prilino zaklonjena mesta. Ako se naete u posadi koja eli povremeno malo da se izoluje, moete ih odvojiti pregradom. U svakom sluaju, bar donekle." eri upita: "Zar niko od vas, ljudi, nee da kae kako se zove?" Nastavnica se nasmei: "Ja sam Del-Klara Mojnlin. elite da saznate i sve ostalo o meni? Bila sam napolju dva puta, nisam nita nala i sad ubijam vreme dok se ne ukae onaj pravi let, radei kao pomoni instruktor." "Kako znate koji let je onaj pravi?" zapita Forhendova ker. "Bravo mudrice. Dobro pitanje. To je jo jedno od onih pitanja koje volim od vas da ujem, jer pokazuje da razmiljate, ali ukoliko na njega postoji odgovor, ja ga ne znam. Hajde da vidimo. Vi ve znate da je ovaj brod 'trojka'. Iao je do sada na est letova, ali se sa dosta verovatnoe moete opkladiti da u njemu ima dovoljno rezervnog goriva za jo koje putovanje. Ja bih ga pre odabrala nego neku 'jedinicu'. Ona je za kockare koji idu na sve ili nita." "Gospodin u je isto tako rekao", ree Forhendova, "ali moj otac kae da je pregledao sve podatke od poetka prve orbite i da jedinice nisu toliko loe." "Evo jo jednog podatka za vaeg oca", ree Klara Mojnlin. "Nisu u pitanju samo statistiki podaci. U jedinici ste usamljeni. U svakom sluaju, jedna osoba ne moe da obavi sav posao; ako neto pronaete potrebni su vam saputnici, tako da jedan ostane u krunoj

putanji - veina nas ostavlja po jednog u glavnom brodu, to daje oseaj vee sigurnosti; odnosno neko moe da vam pomogne ako stvari ba krenu nizbrdo. Znai dvoje se sputaju u lenderu da ispitaju teren. Naravno, ako vas ba hoe srea, onda morate da delite na tri dela. Ako naete neto stvarno vredno, onda ima dovoljno za sve. A ako ne naete nita, treina od nule nije nita manja od nule." "Zar ne bi onda bilo bolje u 'petici'?" upitah ja. Klara me pogleda i kao da mi namignu; mislio sam da se ne sea da smo prethodne noi zajedno igrali. "Moda jeste, a moda i nije. Problem s 'peticama' je u tome to one imaju gotovo neogranien odredini kapacitet." "Molim vas govorite engleski", ree eri umiljato. "'Petice' prihvataju mnoga odredita koja 'trojke' i jedinice ne prihvataju. Po mom miljenju to je zbog toga to su neka odredita rizina. Od svih brodova koje sam videla posle povratka, jedna 'petica' je bila u najstranijem stanju. Sva izubijana, sprena i izobliena; niko ne zna kako je uopte uspela da se vrati. Takoe niko ne zna gde je bila, ali sam ula da je neko rekao da je moda bila u fotosferi neke zvezde. Posada nam nije mogla rei. Svi su bili mrtvi."

KOJI SU ZADACI KORPORACIJE? Korporacija je osnovana sa ciljem da eksploatie svemirske letelice koje su ostavili Hiiji i da trguje, razvija, ili na drugi nain koristi sve artefakte, robni fond, sirovine, ili druge stvari od vrednosti, otkrivene uz pomo ovih svemirskih brodova. Korporacija se zalae za razvoj tehnologije Hiija na komercijalnoj osnovi i u tu svrhu vri ustupanje licenci na bazi novane naknade za

ustupljena materijalna prava. Svoje prihode koristi za isplatu odgovarajuih deonica partnerima sa ogranienim pravom, kao to ste vi, koji su omoguili otkrivanje novih stvari od vrednosti; za pokrie trokova za odravanje same Kapije preko iznosa ostvarenog uplatom boravine takse; za isplatu svim partnerima sa neogranienim pravom godinje sume u visini trokova za obezbeenje stalnog nadzora uz pomo patrolnih svemirskih brodova koje ste primetili u oblinjoj orbiti; za stvaranje i odravanje odgovarajuih rezervi za nepredviene izdatke; a preostale prihode koristi za subvencioniranje istraivakog i razvojnog programa u vezi sa samim predmetima od vrednosti. Tokom fiskalne godine, koja je istekla 30. februara, ukupni prihodi Korporacije iznosili su preko 3,7x1012 U.S. dolara.

"Razume se", nastavi ona zamiljeno, "oklopljena 'trojka' prihvata gotovo isti broj odredita kao i 'petica', ali kako god uzmete, stavljate na kocku. Hoemo li sad da ponemo? Vi..." pokaza na eri, "sedite tamo." Forhenedova i ja se malo pomerismo kako bismo napravili mesto meu raznim ureajima koji su bili delo ljudskih bia i Hiija. Mesta nije bilo mnogo. Ako biste sasvim ispraznili trojku, dobili biste prostoriju veliine tri sa etiri metra, ali, naravno, ako biste je ispraznili, ona onda ne bi mogla da se pokrene. eri sede ispred stuba sa nazubljenim tokiima, vrtei se kako bi se udobno namestila. "Kakve li su zadnjice imali ti Hiiji?" proguna. Nastavnica ree: "Opet jedno dobro pitanje i opet pitanje na koje ne znamo odgovor. Ako ustanovite, recite nam. Korporacija je

obezbedila ove gurtne na seditima. A sad, ovo u ta gledate, to je bira odredita. Stavite aku na jedan od tokia. Na bilo koji. Samo ne dirajte nijedan drugi. Sad ga pokrenite." Pomno je pratila kako eri dodiruje donji toak, zatim ga gura prstima, a onda pritiska zapeem, odupire se svom snagom o naslon za ruke u obliku slova V i gura ga. On se najzad pokrenu i svetla na nizu tokova poee da trepere. "Hej", uzviknu eri, "mora da su bili vrlo snani!" Reali smo se jedan po jedan na tom istom toku - Klara nam nije dopustila da probamo neki drugi toga dana - i kad je doao na mene red iznenadio sam se kad sam ustanovio da moram da upotrebim svu miinu snagu kako bih ga pokrenuo. Nije se inilo kao da je zarao, nego kao da je namerno bio napravljen tako da se pokree s mukom. A kad pomislite u ta moete da se uvalite ako usred leta sluajno pomerite nameteni kurs, verovatno je tako bilo i najbolje. Razume se, sada i o tome vie znam nego to je tada znao moj instruktor. Ne zato to sam ja jako bistar, nego zato to su mnogobrojni ljudi proveli, i jo uvek provode, uasno mnogo vremena da bi odgonetnuli ta se dogaa samo prilikom odreivanja odredita na birau kursa. Ta sprava se, u stvari, sastoji od okomitog niza generatora brojeva; ona svetla kad zasvetle pokazuju brojeve; to nije lako uoiti, jer nemaju izgled brojki. Nisu to pozicioni, ili decimalni brojevi. (ini se da su Hiiji izraavali brojeve kao zbirove prim brojeva i izloilaca, ali sve je to daleko iznad moje moi poimanja.) Samo kontrolni letai i programeri kursa, koji rade kao slubenici Korporacije, moraju umeti da itaju te brojeve, a ni oni to ne ine neposrednim putem, ve samo uz pomo kompjuterski obraenih podataka. Prvih pet brojki izgleda da

oznaavaju poloaj odredita u kosmosu, itajui odozdo navie. (Dejn Menikov da redosled prostih brojeva nije odozdo navie nego sleva nadesno, to na neki nain govori neto o Hiijima. Oni su bili trodimenzionalno orijentisani kao primitivna ljudska bia, umesto dvodimenzionalno orijentisani, kao mi.) Pomislili biste, zar ne, da su tri brojke dovoljne da odrede svaki poloaj bilo gde u kosmosu. Hou da kaem, ako Galaksiju predstavite kao trodimenzionalni prostor, moete ucrtati u njemu svaku taku pomou jednog broja za svaku od tri dimenzije. Ali Hiijima je bilo potrebno pet. Da li to znai da su Hiiji mogli da percepiraju pet dimenzija? Menikov kae da nisu...

BRODOVI NA KAPIJI Letelice koje se nalaze na Kapiji u stanju su da obavljaju meuzvezdane letove brzinama veim od brzine svetlosti. Pogonski sistem nije rastumaen (vidi prirunik za pilote). Postoji takoe prilino konvencionalan sistem na raketni pogon, koji koristi teni vodonik i teni kiseonik za kontrolu poloaja letelice, kao i za pogon kapsule za sletanje na povrinu koja je pripojena svakoj meuzvezdanoj letelici. Zastupljena su tri glavna tipa, oznaena kao klasa 1, klasa 3, i klasa 5, prema broju putnika koje mogu da prime. Neke letelice imaju posebno snanu konstrukciju i oznaene su kao "oklopljene". Veina oklopljenih su "petice". Svaka letelica programirana je za automatsku navigaciju do veeg broja odredita. Povratni let se obavlja u automatskom reimu i u praksi se pokazao kao sasvim pouzdan. Obukom na kursu za rukovanje brodom osposobiete se za obavljanje potrebnih zadataka u vezi sa bezbednim upravljanjem svoga broda; meutim, proitajte

propise o bezbednosti u priruniku za kosmike pilote.

Uostalom, bilo kako bilo. Kad jednom fiksirate prvih pet brojeva, ostalih sedam moete odabrati sasvim proizvoljno, a ipak ete uzleteti kad pritisnete dugme za start. Ono to obino radite - odnosno ono to obino rade programeri kursa, koje Korporacija zbog toga dri na platnom spisku - jeste da odaberete bilo koje etiri brojke. Zatim traite petu brojku sve dok se ne pojavi nekakav ruiast sjaj kao "pozor". On je ponekad slab, a ponekad jai. Ako se tu zaustavite i pritisnete onaj glatki ovalni deo ispod dugmeta, ostali brojevi poinju sami da se pojavljuju, samo po koji milimetar levo i desno, a ruiasti sjaj postane jo jai. Kad se ustale, sjaj je intenzivno ruiast i intenzivno svetao. Menikov kae da je to automatski ureaj za fino doterivanje. Mehanizam rauna sa mogunou ljudske greke - pardon, mislim greke Hiija - tako da kad ste priblino dobro odredili kurs ka nekom stvarnom, valjanom odreditu, on umesto vas automatski izvri konano doterivanje. Moda je Menikov u pravu. (Razume se, savlaivanje itavog ovog postupka korak po korak kotalo je mnogo vremena i novaca, a mnogo toga stajalo je i po koji ivot. Opasno je biti svemirski istraiva. Ali za nekolicinu onih koji su prvi odleteli napolje, bilo je to pre nalik na samoubistvo.) Ponekad pokuavate da utimate petu brojku i ne dobijete uopte nita. Tada, naravno, psujete. Onda promenite jednu od prve etiri i ponovo pokuavate. Za ovu operaciju potrebno je samo nekoliko sekundi, ali probni piloti su proveli stotinu sati na pronalaenju novih kombinacija pre nego to su postigli odreenu boju.

Naravno, pre nego to sam ja krenuo u svemir, probni piloti i programeri kursa ve su odredili nekoliko stotina moguih kombinacija koje su zvanino zabeleene kao dobre ali koje jo nisu koriene, zajedno sa svim ostalim kombinacijama koje su koriene, ali koje ne vredi ponovo probati. Odnosno one sa kojih se posade nisu vratile. Ali o svemu tome tada nisam nita znao i kada sam seo na ono prepravljeno sedite Hiija, za mene je sve bilo novo, novo, novo. I ne znam da li sam u stanju da vam doaram kako sam se oseao. Hou da kaem, bio sam tu, na seditu na kome su Hiiji sedeli pre pola miliona godina. Ona naprava ispred mene bila je bira odredita. Brod je mogao da poleti bilo kuda. Bilo kuda! Ako odaberem ispravan cilj, mogao bih se nai u krunoj putanji oko Sirijusa, Prokiona, moda ak i oko Magelanovih oblaka! Nastavnica se umorila od poloaja naglavce, pa se provukla kroz otvor i ugurala iza mene. "Na vas je red, Brodhede", rekla je, stavljajui mi ruku na rame, dok sam na leima osetio njene grudi. Oklevao sam pre nego to sam ma ta dodirnuo. Upitao sam: "Zar nema naina da se zna dokle e se dospeti?" "Verovatno ima", odvratila je, "pod uslovom da ste Hii sa zavrenim letakim teajem." "ak ni to da, recimo, jedna boja oznaava da ste dospeli na veu daljinu, a druga da ste blie?" "Nema ovde jo nikoga ko je to dokuio. Naravno, neprestano pokuavaju. Postoji itav tim koji provodi vreme u analiziranju izvetaja sa uspeno okonanih misija i uporeuje ih sa programima koji su odabrani pre lansiranja. Do sada nisu nita zakljuili. A sad, hajde da krenemo, Brodhede. Stavite celu aku na prvi toak, onaj na

kome su svi vebali. Pokrenite ga. Bie vam potrebno vie miine snage nego to mislite." I bilo je. U stvari, gotovo sam se plaio da ga gurnem dovoljno jako kako bih ga pokrenuo. Ona se nagnula napred i stavila aku preko moje, a ja shvatih da onaj fini mousni miris, koji sam u nozdrvama oseao ve izvesno vreme, potie od nje. Nije to ipak bio samo mous; njeni feromoni odlino su se slagali sa mojim hemoreceptorima. Bila je to vrlo prijatna promena u odnosu na ostali zadah na Kapiji. No uprkos tome, nisam uspeo da dobijem ak ni trag neke boje, mada sam pokuavao pet minuta pre nego to mi je dala znak da prestanem i pozvala eri da se ponovo oproba. Kad sam se vratio u sobu, neko ju je ve bio poistio. Pitao sam se, sa oseanjem zahvalnosti, ko je to uinio, ali sam bio premoren da u tome dugo razmiljam. Dogod se na nju ne naviknete, smanjena sila tee moe da deluje iscrpljujue; zakljuujete da preterano napreete sve svoje miie, te da stoga najpre morate da nauite na koji nain da ih tedite. Prikaio sam svoju lealjku i upravo se spremao da zadremam kad sam zauo grebanje na reetkastoj pregradi na vratima i erin glas: "Bobe?" "Molim?" "Spava?" Oigledno nisam spavao, ali sam pitanje protumaio onako kako je ona oekivala. "Ne. Leim i razmiljam." "I ja... Bobe?" "Da?" "Da li hoe da doem kod tebe?"

Napregnuo sam se da se dovoljno rasanim kako bih bio u stanju da razmotrim ovo pitanje. "Ja bih zaista elela", ree ona. "U redu. Naravno. Mislim, ba mi je drago to si dola." Ona se uvue u moju sobu i prebaci se preko lealjke, koja se lagano zaljulja dok se ona uspuzala unutra. Na sebi je imala pletenu majicu i gaice i bila je topla i meka pored mene kad smo se blago sklupali u udubljenom delu leaja. "Ne mora da bude seks, pastuve jedan", rekla je. "Meni odgovara i jedno i drugo." "Videemo ta e da ispadne. Boji se?" Dah joj je mirisao najprijatnije od svega; osetio sam ga na svom obrazu. "Mnogo vie nego to sam mislila da u se bojati." "Zato?" "Bobe..." Namestila se udobnije, a zatim je iskrenula vrat da bi me pogledala preko ramena. "Zna li da ponekad govori prave budalatine?" "Izvini." "Da, ba tako. Mislim, pogledaj ta radimo. Seemo u nekakav brod za koji ne znamo da li e nas odvesti kuda mislimo da hoe, pa ak ne znamo ni kuda treba da ide. Letimo bre od svetlosti, niko ne zna kako. Ne znamo koliko emo dugo biti na putu, ak i kad bismo znali kuda idemo. Znai, moglo bi se desiti da nastavimo da putujemo do kraja ivota i da umremo pre nego to tamo stignemo, ak i ako ne naletimo na neto to e nas usmrtiti za dve sekunde. Je l' tako? Tako je. Pa onda, kako moe da me pita da li se bojim?" "Samo razgovaramo." Sklupao sam se uz njena lea i obuhvatio

jednu dojku, ne grubo, ve zato to je bilo prijatno. "I ne samo to. Mi ne znamo nita o ljudima koji su sagradili ove sprave. Kako moemo znati da sve to nije samo egaenje s njihove strane? Moda je to nain za Hiije da domame svee meso na svoj deo neba?" "Ne moemo znati", sloih se ja. "Okreni se ovamo." "A brod koji su nam pokazali jutros gotovo da uopte ne lii na ono to sam zamiljala", rekla je, okrenuvi se kako sam joj kazao i stavljajui ruku na moj vrat. Odnekud se zauo otar zviduk, nisam znao odakle.

Mali oglasi OTKUD znate da niste unitarist? Bratstvo Kapije je upravo u toku obrazovanja. 87-539. TRAI SE BILITIS za Safu i Lezbiju, putujemo sve zajedno dok ne uspemo, a onda ostajemo zauvek srene zajedno u Severnoj Irskoj. Iskljuivo trajan brak utroje. 87-033 ili 87-034 DAJTE NA UVANJE svoju pokretnu imovinu. Utedite novac za zakupninu, ne dajte da vam ga Korporacija uzme dok ste na putu. U cenu uraunata uputstva za raspolaganje istom u sluaju nepovratka. 88-125.

"ta je to?" Zauo se ponovo, odzvanjajui u tunelu i, jo glasnije, u mojoj sobi. "Oh, to je piezofon." Ono to sam zauo bio je moj sopstveni piezofon i jo dva, sa svake strane sobe po jedan, i svi su zvonili odjednom. Zviduk je prestao i zauo se glas: "Govori Dimi u. Svi vi nove pridolice koji elite da vidite kako

izgleda brod kad se vrati u loem stanju, doite kod doka broj etiri. Upravo ga dovlae." uo sam amor iz sobe Forhendovih i osetio kako erino srce jako kuca. "Bolje da poemo", kazao sam. Brod je uspeo da se vrati do Kapije, ali ne ba do doka. Jedan od patrolnih brodova ga je otkrio i spustio se na njega. Sad ga je teglja dovlaio do pristanita Korporacije, gde obino stoje samo rakete sa planeta. Tu se nalazio jedan poklopac dovoljno veliki da se unuta smesti ak i "petica". Ovo je bila "trojka"... odnosno, ono to je od nje ostalo. "Oh, dobri boe!" proaputa eri. "Bobe, ta misli da im se dogodilo?" "Ljudima? Nastradali su." U to zaista nije moglo biti sumnje. Brod je bio olupina. Drka, to jest kapsula za pristajanje, bila je otpala, preostala je samo meuzvezdana letelica, onaj eir na peurki, a i on je bio izoblien, procepljen, spren od visoke temperature. Procepljen! Metal Hiija se ak i ne smekava pod dejstvom elektrinog luka! Ali jo nismo videli ono najgore. Nismo uopte videli ono najgore, samo smo uli. Jedan ovek se jo uvek nalazio u brodu. Po celoj unutranjosti broda. Bukvalno se rasprtao po celoj komandnoj kabini, i njegovi spreni komadi bili su zalepljeni za zid. Zbog ega? Usled visoke temperature i ubrzanja, bez sumnje. Moda je neopaeno zaao u gornje slojeve nekog sunca, ili u blisku orbitu oko kakve neutronske zvezde. Moda je razlika u gravitacionoj sili onako raskomadala brod i posadu. Ali to nismo nikad saznali. Druga dva lana posade uopte nisu bila unutra. To nije bilo lako

zakljuiti; ali prema popisu naenih organa unutra se nalazila samo jedna vilica, jedna karlica, jedna kima - mada u sitnim komadima. Moda su ona druga dvojica bila u kapsuli za pristajanje? "Odbijte, novajlije!" eri me uhvati za ruku i povue u stranu. Petoro lanova posade iz patrolnih brodova prie, dvoje u plavoj amerikoj i brazilskoj uniformi, jedan u ruskoj be boje, u beloj sa Venere i mrkoj iz Kine. Ameriki i venerijanski lan posade bile su ene; crte lica bile su im razliite, ali svi izrazi pokazivali su istu meavinu discipline i gaenja.

PROPISI O BEZBEDNOM KORIENJU BRODOVA NA KAPIJI Mehanizam za meuzvezdani let nalazi se, prema naem saznanju, u kutiji u obliku romba ispod centralne kobilice u brodovima predvienim za 3 ili 5 osoba, a u brodovima za 1 osobu u sanitarnom voru. Nikome dosad nije polo za rukom da otvori neku od ovih kutija. Pri svakom pokuaju dolo je do eksplozije koja je imala priblinu snagu od jedne kilotone. Jednim obimnim istraivakim projektom pokuavamo sada da probijemo ovu kutiju, a da je pri tom ne unitimo, i ukoliko vi kao ortak sa ogranienim pravom pribavite bilo kakvu informaciju ili sugestiju u vezi s ovim, potrebno je da odmah obavestite jednog od slubenika Korporacije. Meutim, ni pod kojim uslovima nemojte pokuavati da sami otvorite ovu kutiju! Baratanje na bilo koji nain, ili vraanje na Kapiju letelice na kojoj je vreno baratanje ovom kutijom, strogo se zabranjuje. Kazna povlai gubitak svih prava i trenutno isterivanje sa

Kapije. Ureaj za odreivanje kursa letenja takoe predstavlja potencijalnu opasnost. Ni pod kojim uslovima ne treba da pokuavate da menjate kurs posle otpoinjanja leta. Nijedna letelica na kojoj je ovo pokuano nikada se nije vratila.

"Hajdemo odavde." eri me povue za sobom. Nije htela da gleda kako posada pretura po ostacima, a nisam ni ja. Cela naa grupa, Dimi u, Klara, ostali instruktori i svi ostali, poe da se razilazi, svako u svoju sobu. Ne ba urno. Provirivali smo kroz prozorske otvore u hermetiki zatvorenu kabinu; kad je brodska patrola otvorila, zapahnuo nas je vazduh odande. Ne znam kako da ga opiem. Pomalo kao kad se kuvaju truli otpaci za splaine koje se daju svinjama. ak i u zagaenom vazduhu na Kapiji bilo je teko podneti tako neto. Naa instruktorka izie na svom nivou - znatno niem od naeg, u onom delu gde se plaa skupa zakupnina u blizini "Udobnog nivoa". Kad je podigla pogled ka meni, poto sam joj poeleo laku no, prvi put sam primetio da plae. eri i ja poelesmo laku no Forhendovima pred vratima njihove sobe, i ja se osvrnuh da je pogledam, ali ona je ve bila izmakla napred. "Mislim da ovu no neu provesti kod tebe", rekla je. "Izvini, Bobe, ali zna, uopte mi vie nije do toga."

9. Ne znam zato jo uvek odlazim kod Sigfrida fon rinka. Moji zakazani sastanci sa njim uvek su sredom po podne, a on ne voli kad pre toga pijem ili se drogiram. To upropasti ceo dan. Ja veoma mnogo plaam za te dane. Nemate pojma koliko je skup ivot kakav ja vodim. Moj apartman na Vaington skveru kota osamnaest hiljada dolara meseno. Na porez za stanovanje pod Velikom kupolom odlazi mi jo tri hiljade. (Ni ivot na Kapiji ne kota toliko!) Plaam prilino visoke raune za krzna, vino, ensko rublje, nakit, cvee... Sigfrid kae da pokuavam da kupim ljubav. U redu, to je tano. A zato da ne? Ja to mogu sebi da dozvolim. A u to ne ulazi iznos koji plaam za komplet medicinskih usluga. Meutim, Sigfrid me ne kota nita. U medicinski komplet ulazi psihijatrijsko leenje one vrste koju sam odaberem; mogao bih da uzmem grupnu terapiju ili unutranju masau za istu cenu, to jest besplatno. Ponekad ga zbog toga zadirkujem. "ak i ako se uzme u obzir da si samo vrea zaralih rafova", kaem ja, "od tebe nema mnogo koristi. Ali cena za tvoje usluge je sasvim u redu." On pita: "Da li zbog toga osea da ti sam vie vredi, ako kae da ja ne vredim?" "Ne naroito." "Pa onda zato se stalno trudi da misli na to kako sam ja kompjuter? Odnosno da te nita ne kotam? Odnosno da ne mogu da iziem iz okvira programa koji mi je zadat?" "Meni se ini da ti mene prosto zavitlava, Sigfride." Znam da se ovim nee zadovoljiti, pa mu objanjavam. "Upropastio si mi jutro. Ona prijateljica, S. Ja. Lavorovna prenoila je kod mene prole noi.

Ona ti je neto posebno." Onda priam Sigfridu malo o tome kakva je S. Ja, ukljuujui kako izgleda kad izlazi iz kreveta u triko-gaicama sa onom dugom prljavozlatnom kosom koja joj dopire do pojasa. "Reklo bi se da je vrlo lepa", komentarie Sigfrid. "Nego ta misli. Jedino to se ujutru sporo budi. Ba kad se ponovo zagrejala, morao sam da napustim svoju letnju rezidenciju tamo pored Tapanskog jezera i da doem ovamo." "Da li je voli, Bobe?" Odgovor je negativan i zato elim da on pomisli da je pozitivan. Kaem: "Ne." "Mislim da je to poten odgovor, Robe", kae on, sa odobravanjem, a razoarano. "Je li to razlog to si na mene ljut?" "Oh, ne znam. Samo nisam dobro raspoloen, pretpostavljam." "Moe li da navede neki razlog?" On eka da odgovorim, pa posle izvesnog vremena odgovaram: "Oprobao sam malo sreu na ruletu sino." "Jesi li preterao?" "Isuse! Nisam." Ali ipak imam razloga za zlovolju. Ima tu i nekih drugih stvari. Blii se ono hladno razdoblje godine. Moj stan na Tapanskom jezeru nije ispod Kupole, tako da ruak na tremu sa S. Ja. nije bio ba prijatan. Ne elim da to pominjem Sigfridu. On bi rekao neto sasvim racionalno, kao na primer, zato vam ruak nije serviran unutra? A ja bih morao da mu priam opet ispoetka kako je, kad sam bio dete, moj san bio da imam stan na Tapanskom jezeru i da ruam na tremu, dok gledam u jezero. Tada su upravo zajazili Hadson, kad je meni bilo moda dvanaest godina. esto sam sanjao o velikom uspehu i ivotu u stilu pravih bogataa. A on je tu priu ve uo.

Sigfrid se nakalja. "Zahvaljujem, Bobe", kae, da bi mi dao na znanje da je na sat istekao. "Hoemo li se videti idue nedelje?" "Zar se ne viamo svake nedelje?" odvraam ja, smeei se. "Kako vreme leti. U stvari, danas sam hteo da odem malo ranije." "Zar, Bobe?" "Imam opet sastanak sa S. Ja.", objanjavam. "Doi e opet kod mene veeras u letnji apartman. Iskreno reeno, ono to e ona raditi bolja je terapija od tvoje." On kae: "Je li to sve to trai od neke veze, Robi?" "Misli, samo seks?" Odgovor je u ovom sluaju negativan, ali ne elim da on dozna ta ja to elim od veze sa S. Ja. Lavorovnom. Kaem: "Ona je neto drugaija od veine mojih prijateljica, Sigfride. Ona je otprilike isto toliko udarena kao ja, pre svega. Ima avolski dobar posao. Divim joj se." To jest, u stvari, ne mnogo. Odnosno, svejedno mi je da li joj se divim ili ne. Kod S. Ja. ima neto to me impresionira ak vie od toga to ima najslau zadnjicu koju je bog ikada stvorio na nekom enskom stvoru. Njen avolski dobar posao u oblasti obrade informacija. Zavrila je Akademgorski univerzitet, bila saradnik Instituta Maks Plank za inteligenciju maina i predaje na postdiplomskom studiju V. I. odseka Njujorkog univerziteta. Ona zna o Sigfridu vie nego to Sigfrid zna o samom sebi, a to meni nagovetava zanimljive mogunosti.

10. Otprilike petog dana boravka na Kapiji, ustao sam i fino se doterao, dorukovao kod "Grba Hiitauna" opkoljenog turistima, kockarima zakrvavljenih oiju iz kazina preko puta vretenaste upljine i marincima sa krstarica koji su bili na odsustvu. Atmosfera je bila ekskluzivna, a i cene su bile ekskluzivne. Vredelo je doi ovamo zbog turista. Oseao sam kako me posmatraju. Znao sam da govore o meni, naroito jedan Afrikanac, glatkog lica, ali star, iz Dahomeja ili Gane, ini mi se, koji je bio sa svojim vrlo mladom, vrlo gojaznom, vrlo namukiranom enom. Ili ve ta mu je bila. Po svemu sudei, izgledao sam im kao kakav razmetljivi junak. Dodue, nisam imao nijednu narukvicu na ruci, ali ni neki veterani ih nisu nosili. Razbakario sam se. Pomislio sam da poruim prava jaja sa slaninom, ali to je kotalo vie nego to sam sebi ak i u ovoj euforiji mogao da dozvolim, pa sam se odluio za sok od pomorande (ispalo je da je pravi, na moje iznenaenje), maslac-kiflu i nekoliko olja crne danske kafe. Oseao sam da mi samo nedostaje jedna zgodna devojka na stolici pored moje. Bile su tu dve privlane ene, izgleda iz posade sa kineskog patrolnog broda na odsustvu, i obe prilino voljne da razmene nekoliko radio-poruka oima, ali ja sam odluio da ih imam u vidu za neki kasniji trenutak, pa sam platio raun (to je bilo dosta muno) i otiao na as. Silazei, sustigao sam Forhendove. Otac, koji se, izgleda, zvao Ses, otpustio je silazno ue i saekao kako bi mi utivo poeleo dobro jutro. "Nismo vas videli za dorukom", ree njegova supruga, pa sam im ispriao gde sam bio. Mlaa ker, Lois, imala je na licu pomalo zavidljiv izraz. Majka je to primetila i potapala je. "Ne brini, duo, otii emo u

taj restoran pre povratka na Veneru." Zatim se obratila meni. "Za sada moramo vrlo paljivo da rukujemo novcem. Ali kad se budemo obogatili, imamo neke dosta preduzimljive planove kako emo da ga potroimo." "Zar ih nemamo svi?" rekoh ja, ali neto sam razmiljao. "Zar ete se zbilja vratiti na Veneru?"

Mali oglasi GURMANSKA KUHINJA po narudbini. Seuanska, kalifornijska, kantonska. Specijalizovana za narudbine za prijeme. Vongovi, nazovite 83-242. KARIJERA PREDAVAA & PV saradnika oekuje veterane sa brojnim narukvicama! Prijavite se jo danas na kurs iz govornitva, pripremanja holograma, organizovanja propagande. Pregledajte overena pisma diplomiranih polaznika koji zarauju nedeljno od 3000 U.S. dolara navie. 86-521. DOBRODOLI na Kapiju! Poveite se u najkraem roku sa drugima uz pomo nae jedinstvene slube. Raspolaemo spiskom od dve stotine imena, po izboru. Honorar za upoznavanje 50 U.S. dolara. 88-963.

"Sigurno", rekoe svi zajedno, ko na jedan ko na drugi nain, i izgledali su iznenaeni to ih tako neto pitam. To je opet iznenadilo mene. Nisam mogao da shvatim kako pacovi iz tunela uopte mogu o toj istopljenoj zaguljivoj bombi da misle kao o svom domu. Ses Forhend je, mora biti, takoe primetio moj izraz lica. Oni su bili povuena porodica, ali im gotovo nita ne bi promaklo. On se nasmejao i rekao:

"To je na dom, na kraju krajeva. Kao i Kapija, na izvestan nain." To je ve bilo veoma udno. "U stvari, mi smo u srodstvu sa ovekom koji je prvi otkrio Kapiju, Silvesterom Meklenom. uli ste za nega?" "Kako da ne." "Bio nam je neki brat od tetke. Pretpostavljam da znate celu priu?" Hteo sam da kaem da znam, ali on je oigledno bio ponosan na svog roaka, a to mu nisam mogao zameriti, i tako sam uo jednu pomalo drugaiju verziju porodine legende: "On je bio u jednom od tunela na junom polu, gde je naao jedan brod. Bog e znati kako ga je dopeljao do povrine, ali uspeo je, uao unutra, pritisnuo dugme za start i brod je - onako kako je bio programiran - doleteo ovamo." "Zar Korporacija ne isplauje naknade za korienje ustupljenih materijalnih prava?" upitao sam. "Hou da kaem, ako plaaju za nova otkria, koje otkrie bi moglo biti vrednije?" "Nama u svakom sluaju ne", kazala je Lujza Forhend, pomalo tuno; novac je za Forhendove bio muna tema. "Naravno, Silvester nije krenuo u nameri da pronae Kapiju. Kao to znate iz onog to smo uli na kursu, brodovi imaju automatski reim povratka. Kud god da odletite, samo pritisnete dugme za start i vraate se pravo ovamo. Samo, to Silvesteru nita nije vredelo, jer on je ve bio ovde. To je bio povratni krik nekog krunog putovanja sa usputnim sletanjem udaljenim svetlosnih x godina." "Bio je bistar i snaan", Ses preuze priu. "Morate biti takvi, ako hoete da istraujete. Zato ga nije uhvatila panika. Ali pre nego to je iko stigao ovamo radi istraivanja, iscrpeo mu se sistem za obezbeenje ivotnih uslova. A mogao je jo malo da poivi. Mogao je

da upotrebi teni kiseonik i H-dva iz rezervoara lendera da bi doao do vazduha i vode. Uvek sam se pitao zato nije." "Zato to bi ionako umro od gladi", upade Lujza, branei svoga roaka. "Pa da. U svakom sluaju, nali su njegov le; u ruci je drao ono to je napisao. Prerezao je sebi grkljan." Oni su bili prijatni ljudi, ali ja sam sve to ve uo, a zbog njih u zakasniti na as. Razume se, materija koju smo obraivali na ovom asu nije bila ba osobito zanimljiva. Uili smo kako se razapinje lealjka (poetni stupanj) i kako se ispira toalet (vii stupanj). Moda ete se zapitati zato nisu vie vremena posveivali obuci u upravljanju brodovima. Iz jednostavnog razloga. Te sprave su letele same, kao to su mi Forhendovi, i svi ostali, ispriali. ak ni kapsulama za pristajanje nije bilo mnogo teko upravljati, mada je za njih bilo potrebno doterati neke instrumente. Kad se jednom naete u toj kapsuli sve to treba da uradite to je da sravnite tri-D, nekakvu holografsku predstavu neposredne okoline svemirskog prostora sa mestom do koga elite da stignete, i da nekako podesite jednu svetlu taku na rezervoaru prema taki do koje elite da stignete. Kapsula je letela pravo tamo. Ona je sama izraunavala trajektorije i korigovala svoja sopstvena odstupanja. Bilo je potrebno malo miine koordinacije da se savlada podeavanje te svetlosne take sa odredinom takom, meutim ovaj sistem je bio posluan. Izmeu praktinih asova ispiranja toaleta i uvebavanja kako se razapinje lealjka razgovarali smo kuda emo da idemo kad poloimo zavrni ispit. Rasporedi lansiranja su stalno aurirani i prikazivani na PV

monitoru u naoj uionici, kad god bi neko pritisnuo dugme. Uz neka od njih stajala su imena, od kojih sam ja prepoznao dva-tri. Tiki Trambul je bila devojka s kojom sam igrao i pored koje sam jedanput ili dva puta sedeo u kantini. Ona je bila svemirski pilot i poto joj je bila potrebna posada, razmiljao sam da joj se pridruim. Ali mudronje su mi kazale da su ti svemirski letovi gubljenje vremena. Trebalo bi da vam kaem ta je svemirski pilot. To je onaj koji prevozi nove posade na Kapiju Dva. Ima otprilike jedno tuce "petica" koje redovno obavljaju ove letove. Prevezu etiri osobe (to su one koje Tiki trai), a zatim se pilot vraa sam, ili vraa i istraivae - ukoliko ih ima - kao i ono to su oni pronali. Obino se nae poneko. Tim koji je otkrio Kapiju Dva - to su oni o kojima svi mi sanjamo. Oni su je napravili. ovee, kako su je samo napravili! Kapija Dva je bila druga Kapija, potpuno ista, osim to je kruila oko jedne druge zvezde, a ne oko nae. Nije bilo mnogo vie blaga na Kapiji Dva nego to je bilo na naoj Kapiji; Hiiji su gotovo sve bili pokupili, osim samih brodova. A tamo nije bilo ni blizu toliko svemirskih brodova, samo oko sto pedeset u poreenju sa gotovo hiljadu na naoj staroj prvobitnoj solarnoj Kapiji. Ali ve samo otkrie tih sto pedeset svemirskih brodova bilo je vredno. Da ne pominjem injenicu da oni prihvataju neka odredita koja brodovi sa nae Kapije, ini se, ne prihvataju.

Spisak raspoloivih letova 30-107. PETICA. Tri slobodna mesta, jezik engleski. Teri Jakamora (83-675) ili Dej Parduk (83-004). 30-108. TROJKA. Oklopljena. Jedno slobodno

mesto. Engleski ili francuski. PUTOVANJE DONOSI BONUS. Dorlean Sigri (P-fon 88-108). 30-109. JEDINICA. Kontrolni let. Proverena bezbednost. Javiti se kapetanu leta. 30-110. JEDINICA. Oklopljena. PUTOVANJE DONOSI BONUS. Javiti se kapetanu leta. 30-111. TROJKA. Nepopunjena. Javiti se kapetanu leta. 30-112. TROJKA. Najverovatnije kratko putovanje. Nepopunjena. Jemstvo minimalno. Javiti se kapetanu leta. 30-113. JEDINICA. etiri slobodna mesta preko Kapije Dva. Prelet pouzdanom "peticom". Tiki Trambul (87-869).

Do Kapije Dva izgleda ima oko etiri stotine svetlosnih godina i potrebno je po sto devet dana za prelet tamo i natrag. Njena glavna zvezda je svetloplava i pripada tipu B. Misli se da je to Alkiona u jatu Plejada, ali postoje izvesne sumnje. U stvari, ona nije prava zvezda Kapije Dva. Ova ne obilazi oko velike zvezde, nego oko jednog oblinjeg, malog, ugljenisanog patuljka. Kau da je taj patuljak verovatno udaljena dvojna zvezda one glavne zvezde B tipa, ali takoe kau da ne bi trebalo tako da bude zbog razlike u starosti izmeu tih dveju zvezda. Ako ih ostavimo da raspravljaju jo koju godinu, moda e ustanoviti. ovek se pita zato su Hiiji postavili svoju orbitalnu stanicu-raskrsnicu u putanju oko jedne tako neugledne zvezde, ali

ovek se i inae pita o mnogo emu to je u vezi s Hiijima. Meutim, sve ovo ne pogaa po depu tim koji ju je sluajno pronaao. Njima se isplauju naknade za korienje ustupljenih materijalnih prava za sve to bilo koji istraiva posle njih pronae! Nije mi poznato koliko su dobiti dosad ostvarili ali to mora biti ide na desetine miliona svakom ponaosob. Moda na stotine. I eto zato se ne isplati poi sa nekim svemirskim pilotom; nema zaista mnogo izgleda na dobitak, a mora da se deli ono to se dobije. Tako smo redom raspravljali o svim letovima objavljenim na spisku i trtljali o njima u svetlosti naeg strunog znanja steenog za pet dana. to nije bilo mnogo. Obraali smo se Klari Mojnlin za savet. Na kraju krajeva, ona je dva puta bila napolju. Paljivo je prouavala spisak letova i imena, puei usne. "Teri Jakamora je pristojan momak", rekla je. "Ne poznajem Parduka, ali moda bi vredelo okuati sreu sa ovim letom. Odbacite Dorleanov let. Donosi bonus od milion dolara, ali ono to vam ovde ne kau to je da na tom brodu imaju 'hibridnu' kontrolnu tablu. Strunjaci Korporacije ubacili su jedan kompjuter koji bi trebalo da nadmai bira odredita Hiija, a ja im ne bih poklonila poverenje. I, naravno ne bih preporuila 'jedinicu' ni pod kojim uslovima." Lois Forhend upita: "Koji biste let vi izabrali kad biste birali, Klaro?" Ona se zamisli namrgoeno, tarui crnu levu obrvu vrhovima prstiju. "Moda ovaj s Terijem. Ah, bilo koji. Ali ja ne idem ponovo napolje jo neko vreme." Hteo sam da je zapitam zato, ali ona prestade da gleda u ekran i ree: "U redu, druino, hajde da ponovimo nau vebu. Pazite, navie kad kaem 'pi', nanie, drite, ekajte dok izbrojite do deset, pa navie kad kaem 'pu'."

Proslavio sam zavretak jednonedeljne obuke u rukovanju brodom, ponudivi Dejnu Menikovu da ga astim piem. To nije bila moja prvobitna namera. Moja prvobitna namera bila je da astim eri piem koje bismo popili u krevetu, ali ona je bila nekuda otila. Onda sam pritiskao dugmeta na piezofonu i dobio Menikova. On se iznenadio kad je uo moj poziv. "Hvala", rekao je, a onda se zamislio. "Zna ta. Hajde da mi pomogne da neto prenesemo, pa u onda ja tebe da astim piem." Tako sam otiao u njegov stan, koji se nalazio odmah ispod nivoa Bejb; soba mu nije bila mnogo bolja od moje, pri tom prazna, osim to je bilo nekoliko putnih torbi. Pogledao me je gotovo ljubazno. "Ti si sada vasionski istraiva", promumlao je. "Pa i nisam. Imam jo dva kursa." "Sad me i inae vidi poslednji put. Sutra letim sa Terijem Jakamorom." Iznenadio sam se. "Zar se nisi tek vratio, pre desetak dana?" "Ne moe nita da zaradi ako stalno ui ovde. Ja sam samo ekao pravu posadu. Hoe da doe na moju oprotajnu veeru? Kod Terija. U dvadeset dva nula nula." "Ba fino", odvratio sam. "Mogu li da povedem eri?" "Pa, naravno, ona i inae dolazi, ini mi se. astiu te piem tamo, ako nema nita protiv. Samo mi pomozi da smestimo ove stvari." Bio je sakupio neverovatnu koliinu stvari. udio sam se kako je uspeo da ih sve strpa u sobicu koja je bila isto toliko majuna kao i moja; tri velike platnene torbe potpuno nabijene, holodiskovi sa ureajem za projektovanje, mikrofilmovane knjige i nekoliko pravih knjiga. Na Zemlji bi one teile vie nego to mogu da ponesem,

verovatno pedeset ili ezdeset kila, ali razume se, na Kapiji nije bio nikakav problem da ih podignem; jedino je bila petljavina dok sam ih vukao kroz hodnike i sputao niz okna. Ja sam nosio vei teret, ali Menikov je imao vie problema, jer je ono to je on nosio bilo razliitih oblika i razliitih stepena krhkosti. To nae tegljenje je u stvari potrajalo gotovo ceo sat. Najzad smo stigli u deo asteroida u kome ranije nikad nisam bio i u kome je jedna postarija Pakistanka prebrojala koleta, dala Menikovu priznanicu i poela da odvlai stvari kroz jedan hodnik gusto obrastao vinovom lozom. "Uh", zabrekta on. "E pa, hvala." "Nema na emu." Krenuli smo natrag prema uzlaznom oknu i obraajui mi se, pretpostavljam zato to je odnekud shvatio da mi duguje neki znak panje i da treba da pokae da zna ta je red, on ree: "Pa, kako je bilo na kursu?" "Misli izuzimajui injenicu da sam ga upravo zavrio i da jo uvek nemam predstavu kako da upravljam tim prokletim brodovima?" "Pa naravno da nema", ree on nabusito. "Na kursu to i nee nauiti. On ti samo daje optu orijentaciju. To se ui u toku samog letenja. Jedina teka stvar je kapsula za pristajanje, naravno. Uostalom, dobio si trake?" "Ah, da." Trake su se nalazile u est kaseta. Svako od nas dobio je komplet kaseta na kraju prve nedelje kursa. U njima je bilo sadrano sve o emu je dotle bilo rei, kao i jo mnogo drugih stvari o raznim vrstama ureaja koje Korporacija moe, a ne mora, da ugradi na kontrolnu tablu Hiija, i tako dalje. "Presluavaj ih", ree on. "Ako si iole pametan, ponee ih kad

krene na put. Onda e imati dosta vremena da ih presluava. Brodovi ionako uglavnom sami lete." "Nadam se", odvratih ja, sumnjajui u to. "Zdravo." On mahnu rukom i uhvati nizlazni kabl, ne osvrui se vie. Po svemu sudei, pristao sam da me asti piem na oprotajnoj veeri. Gde to nee nita kotati. Pomislio sam da opet potraim eri, a onda sam odluio da to ne uradim. Nalazio sam se u delu Kapije koji nisam poznavao, a, razume se, mapu sam bio zaboravio u svojoj sobi. Lunjao sam unaokolo manje-vie nasumce, preko raskra iz kojih su vodili neki tuneli koji su mirisali na bu i prainu i gde nije bilo mnogo sveta, a onda kroz jedan nastanjeni deo gde su izgleda bili smeteni uglavnom ljudi iz Istone Evrope. Nisam raspoznavao te jezike, a bilo je i vrlo malo obavetenja i znakova obeenih po puzavicama koje su svuda rasle, ispisanih, reklo bi se, irilicom ili nekom jo udnijom azbukom. Stigao sam do jednog okna, razmislio jedan trenutak, a onda se uhvatio za uzlazno ue. Najlaki nain da se na Kapiji ne izgubite jeste da idete navie sve dok ne stignete do vretenaste pilje, odakle vie nema "navie". Ali ovoga puta naoh se pored Central parka i, nagonski, otpustih uzlazno ue da bih malo posedeo ispod kakvog drveta. Central park nije, u stvari, park. To je veliki tunel nedaleko od sredita rotacije asteroida, koji je namenjen gajenju raznog rastinja. Tu sam otkrio narandino drvee (otuda, znai, sok od narande) i vinovu lozu: i paprati razliite vrste i mahovine, ali trave nije bilo. Nisam siguran zato. Verovatno je to u nekakvoj vezi s injenicom da se ovde gaje samo one vrste biljaka koje su osetljive na postojeu svetlost, uglavnom plaviast sjaj Hii-metala, koji je svetlucao svuda

unaokolo, a moda nisu mogli da pronau travu koja bi takvu svetlost mogla da koristi za svoju fotosintezu. Glavni razlog postojanja Cental parka bio je pre svega da upija ugljendioksid i isputa kiseonik; tako je bilo pre nego to su razmnoili rastinje po svim tunelima. Meutim, on je takoe odstranjivao zadah, ili je bar tako trebalo da bude, donekle, a u njemu je raslo i poneto za jelo. Ceo park je bio moda osamnaest metara dugaak i dvostruko vii od mene. irok je bio toliko da je bilo dovoljno prostora za nekoliko vijugavih staza. Ono na emu su biljke rasle veoma je liilo na dobro staro ubre na Zemlji. To je, u stvari, bio humus koji se sastojao od kanalizacionog mulja to je poticao od ljudi koji su upotrebljavali toalete na Kapiji, ali to nikako ne biste mogli pogoditi po njegovom izgledu, niti pak po mirisu. Prvo dovoljno veliko drvo ispod koga bi se moglo sesti nije za tu svrhu bilo pogodno; to je bio dud, a ispod njega su bile razastrte prostirke od fine mreaste materije na koje su padale dudinje. Prooh pored njega i neto dalje ugledah jednu enu i jedno dete. Dete! Nisam znao da na Kapiji uopte ima dece. Bila je to jedna siuna devojica, od moda godinu i po, koja se igrala loptom, lopta je bila toliko velika i toliko usporenog kretanja usled smanjene sile tee da je izgledala kao balon. "Zdravo, Bobe." To je bilo jo jedno iznenaenje; ena koja me je pozdravila bila je Del-Klara Mojnlin. Rekao sam, ne razmiljajui; "Nisam znao da ima erkicu." "I nemam. Ovo je Keti Frensis. Njena mama je ponekad pusti da bude sa mnom. Keti, ovo je Bob Brodhed." "Zdravo, Bobe", ree mala devojica, zagledajui me sa udaljenosti

od tri metra. "Jesi li ti Klarin prijatelj?" "Nadam se da jesam. Ona je moja nastavnica. Hoe da se igramo dobacivanja?" Keti zavri promatranje i precizno saopti, izgovarajui re po re tako jasno artikulisano kao da je odrasla: "Ne umem da igram dobacivanje, ali u ti doneti est dudinja. To je sve to moe da dobije." "Hvala." Skljokah se pored Klare, koja je rukama bila obgrlila kolena i posmatrala devojicu. "Zlatna je." "Da, reklo bi se. Teko je prosuditi, poto ovde nema mnogo dece." "Ona nije vasionski istraiva, zar ne?" Ja, u stvari, nisam zbijao alu, ali Klara se iskreno nasmeja. "Njeni roditelji su ovde stalno nastanjeni. To jest, gotovo stalno. Mama joj se upravo sada nalazi na istraivakom putu; oni se time ponekad bave, mnogi od njih. ovek moe da provede tako puno vremena i u nagaanju ta su ti Hiiji hteli pre nego to poeli da pokua da sam odgoneta njihove zagonetke." "Zvui opasno." Ona mi dade znak da utim. Keti se vratila, nosei po tri dudinje na opruenim dlanovima, kako ih ne bi zgnjeila. Hodala je na neki neobian nain, tako da je izgledalo da mnogo ne napree miie butina i listova; kao da se naizmenino otiskivala o jednu ili drugu nogu, savijenu u kolenu, i putala da lebdi u vazduhu, pa bi onda opet zakoraila. Poto sam shvatio kako to radi, pokuao sam i sam i pokazalo se da je to prilino dobar nain hodanja pri gotovo nultoj sili tee, ali moji refleksi stalno su zakazivali. Pretpostavljam da ovek

mora da bude roen na Kapiji da bi mu to dolo spontano. Klara, koju sam naao u parku, bila je daleko oputenija i enstvenija od Klare koju sam znao kao nastavnicu. Obrve koje su izgledale natuteno i mukobanjasto postale su vedre i ljubazne. I dalje je mirisala vrlo prijatno. Bilo je sasvim lepo askati s njom dok je Keti ljupko poskakivala oko nas, igrajui se loptom. Priali smo o tome gde smo sve bili i nismo nali nijedno zajedniko mesto. Jedina zajednika stvar koju smo otkrili bila je da sam ja roen istog dana kao njen dve godina mlai brat. "Jesi li volela svog brata?" upitao sam, povukavi avolski pogrean potez. "Pa, naravno. On je bio maza. Ali bio je roen u znaku Ovna i pod uticajem Merkura i Meseca. Zbog ega je, zna se, bio udljiv i mrzovoljan. Verujem da bi za njega ivot bio zapetljan." Manje me je zanimalo da je ispitujem ta mu se dogodilo nego da li zaista veruje u takve krajnje gluposti, ali to ne bi bilo taktino, a ona je ionako nastavila priu. "Ja sam Strelac, inae. A ti - oh, pa naravno. Ti si isti kao Dejvi." "Pretpostavljam", odvratio sam utivo. "Mene, ovaj, mnogo ne interesuje astrologija." "Ne astrologija, genetlialogija. Prvo je sujeverje, drugo je nauka." "Hm." Ona se nasmeja. "Vidim ve da si podrugljiv. Ne mari. Ako veruje, u redu; ako ne veruje - pa, ne mora da veruje u zakon gravitacije, a ipak e se zgnjeiti kao pire kad padne sa dvadesetog sprata." Keti, koja je sela pored nas, upita utivo: "Da li se vi to prepirete?"

"Ne ba, duo." Klara je pomilova po glavi. "To je dobro, Klaro, jer ja sad moram da idem u kupatilo, a mislim da ne mogu, ovde." "I inae je vreme da idemo. Bilo mi je prijatno, Bobe. uvaj se napada potitenosti, uje?" I njih dve odoe, drei se za ruke, dok je Klara pokuavala da oponaa neobini hod devojice. Izgledala je vrlo lepo... za jednu koku. Te veeri poveo sam eri na oprotajnu veeru Dejna Menikova. I Klara je bila tamo; izgledala je jo lepe u kompletu s pantalonama i obnaenim trbuhom. "Nisam znao da poznaje Dejna Menikova", rekao sam. "Ko je on? Hou da kaem, mene je pozvao Teri. Hoemo da uemo?"

Ovaj park se KONTROLIE pomou internog PV sistema elja nam je da ovde uivate. Nemojte brati cvee i voe. Nemojte otetiti nijedan nasad. Za vreme dok boravite ovde, dozvoljeno vam je da jedete ono voe koje je opalo i to do sledee koliine: Groe, trenje 8 po osobi Ostalo sitno voe ili bobice 6 po osobi Narande, limun, kruke 1 po osobi Zabranjeno uklanjanje ljunka sa etakih staza. Sve otpatke bilo koje vrste stavite u kante za otpatke. SEKCIJA ZA ODRAVANJE KORPORACIJA KAPIJE

Sveta je bilo i napolju u tunelu. Navirio sam na vrata i iznenadio se kad sam video koliko je to veliki prostor; Teri Jakamora je imao na raspolaganju dve sobe, od kojih je svaka bila vie nego dvostruko vea od moje. Kupatilo je bilo privatno i u njemu se stvarno nalazila kada, to jest bar tu-kada. "Lep stan", rekao sam zadivljeno, a onda sam ustanovio, na osnovu neega to je neko iz drutva rekao, da Klara stanuje u istom tom tunelu. To me je nateralo da promenim miljenje o Klari: ako je ve mogla sebi da dozvoli da stanuje u delu Kapije gde se plaa visoka zakupnina, zato je jo uvek na Kapiji? Zato se nije vratila kui da uiva s tim parama? Ili obrnuto, ako je jo uvek na Kapiji, zato se zamlauje i jedva podmiruje iznos za lini porez, radei kao pomoni instruktor, umesto da opet ode napolje i okua sreu jo jedanput? Ali nisam uspeo da joj postavim to pitanje. Ona je te noi igrala uglavnom sa Terijem Jakamorom i ostalima iz posade. eri nisam ponovo video sve dok mi posle jednog sporog fokstrota, odigranog gotovo u mestu, nije prila sa svojim partnerom. To je bio jedan vrlo mlad momak - u stvari, deak; izgledao je otprilike kao devetnaestogodinjak. Uinio mi se poznat; tamna koa, gotovo bela kosa, retka bradica koja se protezala u luku od jednog do drugog zaliska donjom ivicom brade. On nije stigao sa Zemlje sa mnom. Nije bio u naoj grupi na kursu. Ali negde sam ga ve video. eri nas predstavi. "Bobe, poznaje Franeska Ereiru?" "Ne bih rekao." "On je sa brazilskog patrolnog broda." Onda sam se setio. On je bio jedan od onih iz nadzorne slube koji su doli da preturaju po sprenim komadima mesa na olupini broda koji smo videli nekoliko

dana pre toga. Bio je torpiljerac, kako se moglo zakljuiti po iritima na manetnama. Posadu iz patrolnih brodova angauju privremeno kao straare na Kapiji, a ponekad ih alju da ovde provedu odsustvo. Stigao je ovamo na redovnom kruenju otprilike u vreme kad smo i mi stigli. Neko je ba tada stavio traku i zasvirala je hora, a kad smo odigrali tu igru, pomalo zadihani, Ereira i ja naosmo se jedan pored drugog naslonjeni na zid, pokuavajui da ne smetamo ostalima iz drutva. Rekao sam mu da sam se upravo setio da sam ga video pored olupine. "A, da, gospodin Brodhed, seam se." "Muan posao", rekoh ja, tek da neto kaem. "Zar ne?" Ve je dosta bio popio, pa e moi da mi odgovori na to pitanje, pomislio sam. "Pa, gospodine Brodhed", rekao je, obrazlaui svoj odgovor, "tehniki opis tog dela moga posla glasi 'pretraga i popisivanje'. Nije uvek muno. Na primer, vi ete bez sumnje uskoro poleteti napolje, a kad se vratite, ja ili neko drugi umesto mene, pretraie sve vae otvore, gospodine Brodhed. Ja u vam izvrnuti depove, a zatim fotografisati i premeriti teinu i veliinu svake stvari na vaem brodu. To u uraditi da bih proverio kako nita od vrednosti iz ovog broda ne vercujete i ne odnosite s Kapije, a da pri tom Korporaciji niste platili odgovarajui deo. Zatim popisujem ono to sam naao; ako ne naem nita, upisujem 'nita' u formular, a jedan drugi lan posade, sa jednog drugog patrolnog broda, bilo kog drugog koji je odabran, uradie tano to isto. Znai, biete dva puta dobro pretraeni." To mi se nije uinilo vrlo zabavno, ali ni tako strano kao to sam prvi put pomislio. I to sam mu rekao.

On pokaza niz sitnih, vrlo lepih zuba. "Kad treba pretresti nekog svemirskog istraivaa, kao na primer eri ili Del-Klaru, ne, uopte nije tako strano. Moe da bude sasvim prijatno. Ali mene mnogo ne zanima da pretresam mukarce, gospodine Brodhed. Naroito ne kad su mrtvi. Da li ste se ikad nali pored pet ljudskih telesa koja su mrtva ve tri meseca, ali nisu balsamovana? Tako je bilo na prvom brodu na kome sam vrio pretragu. Verujem da nita munije nikad vie neu doiveti." Onda je prila eri i pozvala ga na jo jednu igru, i zabava se nastavila. Bilo je puno ovakvih sedeljki. Pokazalo se da ih je oduvek bilo, samo mi, nove pridolice, jo nismo bili ukljueni. Ali kako se pribliavalo vreme zavretka obuke, sprijateljili smo se sa veim brojem ljudi. Bilo je oprotajnih veera. Bilo je zabava na kojima se proslavljao povratak, ali ni blizu tako mnogo kao ovih prvih. ak i kad bi se posade vratile, nije uvek bilo razloga za proslavljanje. Ponekad bi toliko dugo bili odsutni, da su izgubili kontakt sa starim prijateljima. Ponekada, kad bi ih srea prilino posluila, nisu eleli nita drugo do da to pre odu kui s Kapije. A ponekad, naravno, nisu mogli da skupljaju drutvo, jer urevi nisu dozvoljeni u ok-sobama Bolnikog terminala. Nije sve vreme prolazilo u sedeljkama; morali smo i da uimo. Do kraja kursa trebalo je potpuno da savladamo rukovanje letelicama, tehniku spasavanja ivota i procenu komercijalnih predmeta. E, ja jo nisam to uspevao. eri je bila jo slabija od mene. Upravljanje brodom ilo joj je prilino dobro, i imala je otro oko za pojedinosti koje e joj biti od velike pomoi pri procenjivanju vrednosti bilo ega to bi mogla

pronai u toku istraivakog putovanja. Ali izgleda da joj tehnika spasavanja ivota nije ila u glavu. Uenje s njom za zavrni ispit bila je prava pravcata muka. "U redu", rekao bih joj, "ovo je zvezda tipa F sa planetom iji G na povrini iznosi nula koma osam, parcijalan pritisak kiseonika - sto trideset milibara, srednja temperatura na polutaru plus etrdeset Celzijusa. ta e za ovu lepu priliku da obue?" Ona bi rekla prekorno: "Pita me ba ono to je lako. To je praktino kao Zemlja." "A odgovor, eri?" Poeala se zamiljeno ispod grudi. Onda je nestrpljivo zavrtela glavom. "Nita. Mislim, dok se sputamo, imau na sebi skafander, ali kad stignemo na povrinu, mogla bih da se etam okolo u bikiniju." "Glupao! Za dvanaest sati bila bi moda mrtva. Uslovi koji odgovaraju uslovima na Zemlji - to znai vrlo verovatno i bioloki uslovi kao na Zamlji. to znai patogene klice koje bi te mogle svu pojesti." "E pa, onda" - zgurila se ona - "onda bih ostala u zatitnom odelu dok, ovaj, ne proverim da li ima patogenih klica." "A kako se to radi?" "Koristim ovaj blentavi pribor, glupane!" Brzo je dodala, pre nego to sam ja ma ta mogao da kaem: "Mislim, izvadim, ekaj da se setim, diskove za bazalni metabolizam iz odeljka za zamrzavanje i aktiviram ih. Ostajem u orbiti dvadeset etiri asa dok ne sazre, zatim, kad se naem na povrini planete, eksponiram ih i proitam pomou, ovaj, pomou C-44." "C-33. C-44 uopte ne postoji."

"U redu. Oh, takoe ponesem sa sobom komplet mnogoreklamiranih antigena, kako bih, ukoliko iskrsne neki uzgredni problem sa tamo nekakvim mikroorganizmima, mogla sebi da dam injekciju i steknem privremeni imunitet." "Mislim da je dovde tano", kaem ja, ne sasvim siguran. U praksi, razume se, ona ne bi morala da pamti sve to. Proitala bi uputstva na omotima, ili bi pustila trake sa snimljenim predavanjima, ili jo bolje, putovala bi s nekim ko je ve bio napolju i zna sve te cake. Ali postojala je takoe mogunost da se neto nepredvieno dogodi i da bude preputena sama sebi, a da i ne pominjem injenicu da mora da polae zavrni ispit i da ga poloi. "ta jo, eri?" "Ono uobiajeno, Bobe! Zar moram da izverglam ceo spisak? U redu. Radio-relej; rezervni akumulator; geoloki pribor; hranu za deset dana - a, ne - ja neu da jedem nita to na toj planeti naem, ak i ako se tamo tik uz brod nae Mekdonaldov kiosk sa pljeskavicama. I rezervni ru za usne i nekoliko higijenskih uloaka." Ja ekam. Ona se ljupko smei i uti, sve dok ja ne kaem: "A oruje?" "Oruje?"

Spisak deurstva i odsustva US Majagez

1. Sledei artiljerci i lanovi posade preb. se na privr. dun. u stan. na Kapiji radi kontrole verca i odravanje reda: LINKI, Tina V/o MASKO, Kazimir D. BsnM 1 MIRARKI, Iori S. S2

2. Sledeim artiljercima i lanovima posade odobr. se 24-as. privr. odsus. na Kapiji: GRISON, Keti V LtjG HARVI, Ivan RadM HLEB, Karajl T Sl HOL, Vilijam F ml. Sl

3. Upozoravaju se ponovo svi artiljerci i lanovi posade da izbegavaju svaku raspravu sa artiljercima i lanovima posade drugih patrolnih brodova bez obzira na nacionalnost i bez obzira na date okolnosti, kao i da ne odaju tajne informacije apsolutno bilo kom licu. Prekraj ove naredbe povlai za sobom potpuno gubljenje prava na korienje odsustva na Kapiji, uz sve ostale kazne koje sud za prekrioce bude naloio.

4. Privremeno obavljanje dunosti na Kapiji je privilegija, a ne neije pravo. Ako ga elite, morate ga zasluiti. Po nareenju KOMANDIRA USA MAJAGEZA

"Da, prokleto bilo, dabogda! Ako su uslovi gotovo kao na Zemlji, kakvi su izgledi da tamo ima ivih bia?" "Ah, da. Da vidimo. Naravno, ako mi je potrebno, poneu ga. Ali, ekaj malo; prvo pronjukam da li ima metana u atmosferi oitavanjem podataka sa spektrometra dok sam na orbiti. Ako nema znakova metana, nema ivih bia i ne moram da brinem." "Nema sisara i mora da brine. ta ako ima insekata? Reptila?

Hvatalica?" "Hvatalica?" "To je re koju sam upravo izmislio da opiem vrstu ivih bia za koje jo nismo uli, kod kojih se u crevima ne stvara metan, ali koji jedu ljude." "O, pa da, naravno. U redu, poneu pitolj i dvadeset dum-dum metaka. Pitaj me jo neto." I tako bismo nastavili. Kad smo prvi put poeli da se presliavamo, u takvim trenucima obino smo govorili ili, "Nemam ta da brinem, jer e ti ionako biti tamo sa mnom", ili "Daj mi jedan poljubac, ludo jedna." Ali nekako smo prestali to da govorimo. Uprkos svemu ovome, poloili smo zavrni ispit. Svi koliko nas je bilo. Priredili smo tim povodom zabavu: eri, ja, svo etvoro Forhendovih, ostali koji su doli sa Zemlje sa nama i jo estorosedmoro koji su se tu nali sa raznih strana. Nismo pozvali nikoga stranog, ali nai nastavnici nisu bili "strani". Svi su doli da nam poele sreu. Klara je stigla sa zakanjenjem, popila neto na brzinu, sve nas izljubila, i ene i mukarce, ak i malog Finca, kome je govorna sposobnost bila blokirana i koji je morao sva predavanja da ui sa traka. On e sigurno imati problema. Oni ovde imaju trake sa predavanjima na svim moguim jezicima, a ako nemaju ba ono nareje kojim se vi sluite, onda ceo materijal pomou kompjutera prevode na drugi, njemu najsliniji. To je dovoljno da moete da zavrite kurs, ali problemi nastaju posle toga. Ne moete oekivati da vas prihvati posada koja s vama ne moe da razgovara. Usled pomenutog bloka, on nije mogao da naui nijedan strani jezik, a na

Kapiji niko ivi nije govorio finski. Zauzeli smo prostor u tunelu izmeu naih soba, erine, moje i Forhendovih. Igrali smo i pevali, dok drutvo nije poelo da se razilazi, a onda smo okretali brojeve da vidimo spisak narednih letova na PV ekranu. Presieni pivom i duvanom, presekosmo karte i ja pobedih i dobih pravo da prvi biram. Neto se zbilo u mojoj glavi. Nisam se otreznio, zapravo. Ne. Jo sam bio veseo i nekako sav zagrejan i prijemiv za sve signale koji su dolazili spolja. Ali jedan deo mozga kao da mi se rastvorio i par bistrih oiju zavirio je u budunost i procenio situaciju. "Mislim", rekao sam, "da u propustiti ovaj krug. Sese, ti si drugi; biraj ti." "Trideset jedan - nula - devet", ree on smesta; svi Forhendovi su se na porodinom skupu ve odluili, odavno. "Hvala, Bobe." Ja mu mahnuh bezbrino rukom, onako pijan. Nije, u stvari, trebalo da mi zahvaljuje. To je bila 'jedinica', a ja ne bih odabrao 'jedinicu' ni za ta na svetu. to se toga tie, na spisku nije bilo nita to se meni dopadalo. Iscerio sam se na Klaru i namignuo; ona je za trenutak imala ozbiljan izraz na licu, a onda i ona meni namignu, ali jo uvek sa ozbiljnim izrazom na licu. Znao sam da shvata ono to sam ja ve bio ukapirao; svi ovi letovi bili su otpaci. Najbolje letove razgrabe onog asa kad se objave oni koji su ve bili napolju, odnosno oni koji su ovde stalno. eri je bila peta, i kad je doao na nju red pogledala je pravo u mene. "Ja u da uzmem ovu 'trojku' ako mogu da naem drutvo. Kako ti stoji, Bobe? Hoe li da poe ili ne?" Zakikotao sam se prigueno. "eri", rekao sam ljubazno i odmereno, "niko ko je ve jednom bio napolju ne eli ovaj brod. To ti

je oklopnjak. Ne zna kuda bi, do avola, mogao da ode. A osim toga ima suvie zelene boje na kontrolnoj tabli za moj ukus." (Niko, u stvari, nije znao ta te boje znae, ali u naoj koli je postojalo praznoverje da mnogo zelene boje oznaava superopasnu misiju). "To je jedina 'trojka' na spisku, a donosi bonus." "Ja ne idem, duo. Pitaj Klaru; ona je ovde ve dosta dugo i ja uvaavam njeno miljenje." "Ja pitam tebe, Bobe." "Ne. Ja u priekati neto bolje." "Ja neu da ekam, Bobe. Ve sam razgovarala sa Vilom Forhend i ona se slae. U najgorem sluaju, popuniemo posadu uzimajui sasvim svejedno koga", uzvrati ona, bacajui pogled u pravcu malog Finca, koji se pijano osmehivao sam za sebe, dok je buljio u ekran na kome se nalazila lista narednih letova. "Samo - ti i ja smo se dogovorili da emo ii zajedno napolje." Zavrteo sam glavom. "Onda ostani ovde i ucrvljaj se", planu ona. "Treba da zna da se tvoja devojka boji isto toliko koliko i ti!" One trezne oi u mojoj lobanji pogledae Klaru i leden, ukoen izraz na njenom licu; i, zaudo, shvatio sam da je eri u pravu. Klara je bila ista kao ja. Oboje smo se bojali da krenemo.

MALI OGLASI ILET, RONALD C, napustio Kapiju tokom prole godine. Svako kome je poznato sadanje prebivalite molim da obavesti suprugu, Anabelu, preko Kanadskog poslanstva, Tarsis, Mars. Sledi nagrada. SVEMIRSKI LETAI, VIESTRUKI dobitnici, neka se va novac

uveava dok ste vi u svemiru. Investirajte u zajednike fondove, fondove za razvoj, zemljite, ostalo. Skroman honorar za struni savet. 88-301. PORNODISKOVI ZA vaa duga, usamljena putovanja. 50 sati 500 U.S. dolara. Komplet ili po linom izboru. Takoe se trae modeli. 87108.

11. Kaem Sigfridu: "Bojim se da ovo nee biti vrlo korisna seansa. Jednostavno sam potpuno iscrpen. Seksualno, ako razume ta hou da kaem." "Sasvim dobro razumem ta hoe da kae, Bobe." "I tako, nemam ta mnogo da priam." "Da li se sea nekih snova?" Previjam se na kauu. Nekim sluajem, seam se dva-tri sna. Odgovaram: "Ne". Sigfrid me uvek tera da mu priam snove. Meni se to ne svia. Kada mi je to prvi put predloio, rekao sam mu da ne sanjam vrlo esto. On je odvratio strpljivo. "Mislim da ti je poznato, Bobe, da svaki ovek sanja. Ti moda ne moe da se seti svojih snova u budnom stanju. Ali moi e, ako pokua." "Ne, ne mogu. Ti moe. Ti si mehanika sprava." "Ja znam da sam mehanika sprava, Bobe, ali mi razgovaramo o tebi. Hoe li da probamo neto?" "Moda." "Nije teko. Dri olovku i pare hartije pored kreveta. im se

probudi, zapii ono ega se sea." "Ali ja se nikada uopte niega ne seam iz snova." "Mislim da vredi pokuati, Bobe." Pokuavao sam. I, znate, poeo sam stvarno da pamtim svoje snove. Sasvim kratke odlomke, u poetku. I zapisivao sam ih i ponekad ih saoptavao Sigfridu, a on bi zbog toga bio presrean. Prosto je oboavao snove. to se mene tie, meni to nije izgledalo vano... Zapravo, u poetku nije. Ali onda se dogodilo neto zbog ega sam postao poboan. Jednog jutra sam se probudio iz sna koji je bio toliko neprijatan i toliko stvaran da nekoliko trenutaka nisam bio siguran da nije istinski doivljaj; i toliko straan da se nisam usudio da poverujem da je to samo san. Toliko me je potresao da sam poeo da ga zapisujem, to sam bre mogao, svaku pojedinost koju sam zapamtio. A onda je zazvonio piezofon. Javio sam se; i, da li verujete, za samo onih nekoliko trenutaka koliko sam proveo na piezofonu, sve sam zaboravio! Nisam mogao da se setim nijednog delia. Sve dok nisam pogledao u ono to sam zapisao, a tada mi se itav san vratio u seanje. A onda, kad sam bio kod Sigfrida dan-dva posle toga, ponovo sam ga bio zaboravio! Kao da ga nikad nisam sanjao. Ali bio sam sauvao ono pare hartije i proitao sam mu ta sam zabeleio. To je bila jedna od onih prilika kad mi se uinilo da je vrlo zadovoljan i sobom i mnome. Odgonetao je taj san itav sat. Pronalazio simboliku i znaenje u svakom njegovom deliu. Ja ih se ne seam, ali se seam da mi to uopte nije bilo zabavno.

U stvari, znate li ta je odista zabavno? Bacio sam onu hartiju, odlazei iz njegove sobe. I sada vam ni za ivu glavu ne bih mogao taj san ispriati. "Vidim da ne eli da razgovaramo o snovima", ree Sigfrid. "Ima li neto o emu eli da razgovaramo?" "Pa i nema." On na ovo ne uzvraa nita za trenutak, a ja znam da samo eka da se ja reim da kaem neto, ne znam, neto glupo. I ja kaem: "Mogu li neto da te pitam, Sigfride?" "Uvek moe, Robe, je l' tako?" Ponekad mi se ini da on u stvari pokuava da se nasmei. Mislim, stvarno da se nasmei. Glas mu tako zvui. "Pa eto, elim da znam, ta ti radi sa svim onim to ti ja ispriam?" "Nisam siguran da razumem tvoje pitanje, Robi. Ako pita kako izgleda moj sistem za skladitenje informacija, odgovor je sasvim tehnike prirode." "Ne, nisam na to mislio." Oklevam, pokuavajui da tano razaberem ta hou da pitam, ne znajui zato elim to da pitam. Pretpostavljam da sve ovo potie jo od vremena kada sam bio sa Silvijom, koja je bila otpadnik od katolike crkve. Ja sam joj istinski zavideo to pripada jednoj veri i rekao sam joj da smatram da je glupa to ju je napustila, jer sam joj zavideo to moe da se ispovedi. Moj mozak je bio prepun nekakvih sumnji i strahova kojih nisam mogao da se oslobodim. Veoma bih voleo da sam mogao da ih saoptim mesnom parohu. ini mi se da tu postoji jedan fini hijerarhijski poredak pri kome se sav ljam iz moje due spira u ispovedaonicu, a mesni paroh

ga sliva u eparhijskog monsenjera (ili tako nekako; ja zaista ne znam mnogo o crkvenoj organizaciji), a sve to zavrava kod pape, u kome se taloi sav kal sastavljen od bola, patnje i bede sveukupnog ljudskog roda, dok ga on ne prosledi dalje, to jest ne preda direktno Bogu. (Hou rei, pod uslovom da postoji Bog, ili bar pod pretpostavkom da postoji "Bog" kao adresa na koju sav taj ljam moete uputiti). Sve u svemu, poenta je u tome to sam ja na neki takav nain zamiljao i psihoterapiju: lokalne kanalizacione cevi slivaju se u okrunu kanalizacionu mreu koja je povezana sa sabirnim gradskim sistemom iz koga se granaju psihijatri od krvi i mesa, ako razumete ta hou da kaem. Kad bi Sigfrid bio ljudsko bie, on ne bi bio u stanju da primi na sebe svu onu bedu koju mu poveravaju. Pre svega, on bi imao svoje sopstvene probleme. Zatim bi imao moje, jer to je nain na koji bih se ja njih oslobodio, prebacujui ih na njega. On bi takoe imao probleme svih ostalih osoba sa kojima delim ovaj vreli kau; i on bi sve to prebacio, zato to bi bio prinuen, osobi iznad sebe, koja njega "gri", i tako dalje, i tako dalje, sve dok svi problemi ne dospeju - do koga? Do duha Sigmunda Frojda? Ali Sigfrid nije ljudsko bie. On je mehanika sprava. On ne moe da osea patnju. Pa onda, kuda sva ta patnja i sav taj glib odlaze? Pokuavam da mu sve to objasnim, zavravajui reima: "Zar ne shvata, Sigfride? Ako ti ja predam svoje patnje, a ti ih preda nekom drugom, to negde mora da se zavri. Meni ne izgleda stvarno da to prosto zavrava u obliku magnetnih mehura na paretu kvarca koje niko nikada ne osea." "Mislim da s tobom ne vredi raspravljati o prirodi patnje, Robe." "Vredi li raspravljati o tome da li si ti neto stvarno ili nisi?"

On gotovo isputa uzdah. "Bobe", kae, "takoe mislim da ne vredi raspravljati o prirodi realnosti s tobom. Ja znam da sam mehanika sprava. Ti zna da sam ja mehanika sprava. Zato smo nas dvojica ovde? Da li zato da pomognemo meni?" "Ponekad se pitam", odvraam ja zlovoljno. "ini mi se da to nije tano. Mislim da zna da si ti ovde da pomogne sebi, a to e postii tako to e se potruditi da se neto dogodi u tebi unutra. Pitanje ta ja radim sa informacijama moe zanimati tvoju radoznalost, a moe isto tako i da ti poslui kao izgovor da ove seanse iskoristi za intelektualne razgovore umesto za terapiju..." "Bravo, Sigfride", prekidam ga. "Da. Ali ba od toga zavisi kako e se ti oseati i da li e se ponaati bolje ili gore u situacijama koje su za tebe vane. Molim te da se pozabavi onim to je u tvojoj glavi, Bobe, a ne u mojoj." Odgovaram sa divljenjem: "Ti si bez sumnje odvratno inteligentna naprava, Sigfride." On kae: "Imam utisak da time, u stvari, hoe da kae: 'Mrzim tvoj odvratni bezobrazluk, Sigfride'."

1316 ,S, Vrlo je zdravo to 115,215 svoj prekid sa 115,220 Drusilom smatra za 115,225 novo korisno iskustvo, Bobe. 115,230 1318 ,C, Ja sam vrlo zdrava osoba, 115,235 Sigfride, zato 115,240 sam ovde. 115,245 13919 IRRAY (DE)-IRRAY (DF) 115,250

1320 ,C, Uostalom, takav je 115,255 ivot, jedno korisno 115,260 iskustvo za drugim, 115,265 i kad proe kroz 115,270 sva korisna iskustva zavr-115,275 ava svoje kolovanje 115,280 a kao diplomu, urue 115,285 ti smrt. 115,290

Nikada ga ranije nisam uo da tako neto kae i to me zapanjuje, a onda sam se setio da sam, u stvari, to isto ja njemu rekao, ne jedanput nego mnogo puta. I to je tano. Mrzim njegov odvratni bezobrazluk. On pokuava da mi pomogne i ja ga zbog toga uasno mrzim. Mislim na privlanu, seksi S. Ja. i na to kako je ona spremna da uradi sve to od nje traim, gotovo sve. eleo bih, veoma, da nateram Sigfrida da pati.

12. Vratio sam se u svoju sobu jednog jutra i zauo kako piezofon tiho zuji, kao kakav ljutiti komarac u daljini. Odtampao sam kodiranu poruku i doznao da me pomonik direktora personalnog odseka poziva u svoju kancelariju u deset. A deset je ve bilo prolo. Navikao sam bio da provodim dosta vremena u toku dana, i gotovo svaku no, s Klarom. Njen leaj bio je mnogo udobniji od moga. Zbog toga sam

poruku primio tek negde oko jedanaest sati, a to to sam u personalni odsek Korporacije stigao sa zakanjenjem nije ba povoljno delovalo na raspoloenje pomonika direktora. Bila je to jedna vrlo debela ena po imenu Ema Foder. Ona ne prihvati moje izvinjenje i poe sa optubama: "Vi ste ispite poloili pre sedamnaest dana. Od tada niste apsolutno nita preduzeli." "ekam da se pojavi ogovarajua misija", odvratih ja. "Koliko dugo ete jo ekati? Vaa uplaena boravina taksa istie kroz tri dana, a onda ta?" "Pa", rekoh ja, gotovo iskreno, "ionako sam nameravao da danas doem do Vas radi toga. Ja bih eleo neki posao ovde na Kapiji." "Pih!" (Dotad nisam nikad uo taj uzvik, ali ba tako je rekla.) "Jeste li radi toga doli na Kapiju, da istite kanalizacione cevi?" Bio sam gotovo siguran da blefira, jer ovde ih nije bilo ba tako mnogo; nije bilo dovoljno gravitacione sile da im omogui dobar protok. "Odgovarajua misija moe se pojaviti svakog asa." "O, razume se, Bobe. Znate, ljudi kao to ste vi zadaju mi brige. Imate li uopte predstavu o tome koliko je vaan na posao ovde?" "Pa, mislim da znam..." "itava vasiona eka nas tamo napolju da je otkrijemo i prouimo! Samo uz pomo Kapije moemo do nje da dospemo. Neko kao vi, ko je odrastao na farmama za uzgajanje planktona..." "To su zapravo bili rudnici hrane u Vajomingu."

IZVETAJ O MISIJI Letelica 3-31, Let 08D27. Posada C. Pitrin, N. Ginza, D. Krab. Vreme provedeno u svemiru 19 dana i 4 sata. Poloaj neizvestan, u

blizini (plus-minus 2 svetlosne godine) Zeta Bika. Rezime. "Dospeli u transpolarnu orbitu oko planete 0,88 Zemljinog prenika na udaljenosti 0,4 a.j. Oko planete otkrivena 3 mala satelita. Jo est planeta ustanovljeno kompjuterskim izraunavanjem. Primarna zvezda K7. Izvreno sletanje na povrinu. Ova planeta je oigledno prola kroz razdoblje otopljenja. Na njoj nema polarnih "kapa", a sadanje obalske linije ne izgledaju vrlo stare. Nisu otkriveni nikakvi znaci nastanjenosti. Nema inteligentnih bia. Detaljnom pretragom neba locirano telo koje je, ini se, bilo "randevu" - stanica za Hiije na naoj orbiti. Pribliili smo mu se. Bilo je nedirnuto. Prilikom pokuaja da uemo unutra, eksplodiralo je i tom prilikom poginuo je N. Giza. Na brod je bio oteen i mi smo se vratili, a usput je umro D-Krab. Biotii uzorci sa planete uniteni prilikom oteenja broda."

"Sasvim svejedno! Vi znate koliko je ljudskoj rasi najhitnije potrebno ono to mi moemo da joj pruimo. Novu tehnologiju. Nove energetske izvore. Hranu! Nove svetove u kojima e iveti." Ona zavrte glavom i poe da pritiska dugmad na "sortirki" na svom stolu, sa izrazom ljutnje i zabrinutosti. Pretpostavljam da su joj platu obraunavali na osnovu toga koliko besposliara i parazita uspe da nagovori da krenu u svemir, onako kako se od nas i oekivalo, ime bi bio objanjen njen neprijateljski stav - pod pretpostavkom da moete nai opravdanje za to to ona sama, pre svega, sedi na Kapiji. Ona ostavi ureaj za sortiranje informacija, pa ustade i otvori kartoteku na

zidu. "Pretpostavimo da vam naem neki posao", ree pogledavi me preko ramena. "Jedino struno znanje kojim raspolaete, a koje je ovde upotrebljivo, to je istraivaki posao, a vi ga ne koristite." "Prihvatiu bilo ta - gotovo bilo ta", rekoh ja. Ona me pogleda podrugljivo, a zatim se vrati za svoj sto. Bila je neverovatno graciozna s obzirom na svoju teinu od sto kila. Moda se naporima jedne debele ene da se ne opusti mogla objasniti njena elja da zadri ovaj posao i ostane na Kapiji. "Radiete najniu vrstu nekvalifikovanog posla", upozorila me je. "Za to ne plaamo mnogo. Sto osamdeset na dan." "Prihvatam!" "Od toga se oduzima iznos za vau boravinu taksu. Kad to oduzmete i moda dvadeset dolara dnevno za hranu, ta vam ostaje?" "Mogu uvek da radim jo poneto uzgred ako mi je potrebno vie." Ona uzdahnu. "Vi samo odlaete onaj dan, Bobe. Ja ne znam. Direktor, gospodin Hsijen, vrlo revnosno pregleda molbe za zaposlenje. Bie mi vrlo teko da objasnim zato sam vam dala posao. A ta ete da radite ako se razbolite i ne budete mogli da radite? Ko e da plati za vas porez?" "Onda u se vratiti, pretpostavljam." "I baciti u vetar sve to ste ovde nauili?" Ona zavrte glavom. "Smui mi se od vas, Bobe." Ali probuila mi je jednu radnu karticu na kojoj je pisalo da se javim efu posade na nivou Grand, severni sektor, za rad na odravanju zelenila. Nije mi se dopao ovaj razgovor sa Emom Foder, ali ve sam bio upozoren da e tako biti. Kad sam ga te veeri ispriao Klari, ona mi je

rekla da sam se, u stvari, dobro izvukao. "Imao si sree da se dopadne Emi. Stari Hsijen ponekad puta ljude da ekaju sve dok ne istroe sav novac za porez." "A onda?" Ustao sam i seo na ivicu njene visee postelje, traei nogama svoje natikae. "Izbace ih kroz vrata?" "Nemoj da se ali. Moglo bi se ak i to desiti. Hsijen je jedan stari maovac, vrlo otar prema rasipnicima drutvenih sredstava." "Ko mi to kae?" Ona se zakikota, okrenu i prisloni nos uz moja lea. "Razlika izmeu tebe i mene, Bobe", rekla je, "jeste u tome to ja imam neto skupljene love iz prve misije. Nisam mnogo dobila, ali sam neto uarila. Osim toga, ve sam bila napolju, a njima su potrebni ljudi koji e da poduavaju takve kao to si ti." Oslonio sam se na njeno bedro, napola se okrenuvi i obuhvatio je, vie priseajui se nego navaljujui. Bilo je izvesnih tema o kojima nismo mnogo razgovarali, ali... "Klaro?" "A?" "Kako to izgleda, u svemirskoj misiji?" Trljala je bradu o moju podlakticu neko vreme, posmatrajui panoramu Venere na hologramu na zidu. "... Jezivo", kazala je. ekao sam, ali ona ne ree o tome vie nita, a toliko sam ve i sam znao. Bojao sam se mnogo ve tu na Kapiji. Nisam morao da se otisnem u svemir na tajanstvenom "Hiibusu" da bih saznao ta znai bojati se; taj oseaj mi je ve bio poznat. "Zapravo, izbora nema, dragi Bobe", ree ona, gotovo neno, s obzirom na njenu prirodu. Osetih iznenadni napad gneva. "Ne, i nemam! Sad si tano opisala

ceo moj ivot, Klaro. Nikada i nisam imao izbora, osim jedanput, kad sam dobio na lutriji i odluio da doem ovamo. A nisam ba siguran da sam tada doneo dobru odluku." Ona je zevnula i protljala nosem moju ruku. "Ako smo sa seksom gotovi", ree, "ja bih neto da pojedem pre spavanja. Hajde sa mnom do 'Plavog pakla', ja u da astim." "Odravanje zelenila" je stvarno bilo odravanje zelenila; odnosno, preciznije reeno, odravanje brljana koji pomae da Kapija bude snoljiva za ivot. Javio sam se na dunost i, iznenaenje - prijatno iznenaenje - ispalo je da je poslovoa moje posade moj sused bez nogu, ikiteo Bakin. On me pozdravi, na izgled sa iskrenim zadovoljstvom. "Ba je lepo od Vas to ste nam doli, Robinete", rekao je. "Oekivao sam da ete odmah na neki let." "Hou, iki, ubrzo. Kad budem ugledao pravi let na oglasnoj tabli, znau da je to taj." "Razume se." Nije vie o tome govorio. Predstavio me je ostalim radnicima. Nisam odmah sve zapamtio, osim da je devojka iz nae ekipe bila u nekoj vezi sa profesorom Hegrametom, jako uglednim hiiologom sa Zemlje, dok su dva mukarca ve imala za sobom po koju misiju. Nije stvarno bilo potrebno da se trudim da ih bolje upoznam. Svi smo mi shvatili ono sutinsko jedan o drugome, bez razgovora. Niko od nas nije jo bio potpuno spreman da istakne svoje ime na letakom rasporedu. Ja ak jo nisam bio spreman ni da dobro razmislim zato. Meutim, posao oko odravanja zelenila bie pogodno mesto za razmiljanje. iki me je odmah uposlio na privrivanju draa na

zidove od Hii-metala nekakvim lepkom. To je bila neka vrsta naroite lepljive supstance. Prianjala je i uz Hii-metal i uz rebrastu oblogu posuda za biljke, a nije sadravala nikakav rastvor koji bi vetrio i zagaivao vazduh. Stvar je bila vrlo skupa. Ako biste se njome namazali, morali ste nauiti da je trpite na sebi bar dotle dok koa na tom mestu ne izumre i ne preljuti se. Ako biste pokuali da je uklonite na bilo koji drugi nain, raskrvavili biste se. Kad je dnevna kvota draa bila postavljena, otili smo svi zajedno u deponiju, odakle smo prenosili posude napunjene muljem i prekrivene tankom prevlakom od celuloze. Postavljali smo ih na drae, uvrtali odgovarajue navrtnje da bi stajale na mestu i pored njih stavljali rezervoare za zalivanje. Svaka ova posuda verovatno bi teila po sto kila na Zemlji, ali na Kapiji o tome jednostavno ne razmiljate; ak ni to to su bile napravljene od metalnih listova nije bilo dovoljno da vrsto stoje na draima. Zatim, kad je sve to bilo gotovo, iki je lino pristupio punjenju zdele izdancima, dok smo mi otili po novu koliinu draa. Bilo je zabavno posmatrati ga. Nosio je zdele sa rasadom brljana okaene kaievima oko vrata, kao devojka koja u baru prodaje cigarete. Jednom rukom se pridravao u visini posude, a drugom je zabadao izdanke kroz tanku opnu u mulj. To je bio lagan posao, sluio je korisnom cilju (pretpostavljam) i pomagao da vam proe vreme. iki nas nije terao da ba mnogo radimo. On je odredio dnevnu kvotu po sopstvenom nahoenju. im bismo postavili ezdeset draa i napunili ih vodom, nije vie obraao panju da li zabuavamo, pod uslovom da to inimo neupadljivo. Klara bi navratila ponekad da joj proe vreme, ponekad sa malom devojicom, a imali smo i veliki broj drugih posetilaca. A kad nije bilo

mnogo posla i nikoga s kim bi bilo zanimljivo razgovarati, jedan po jedan odlazili bismo da prolunjamo otprilike po sat vremena. Istraio sam dobar deo Kapije koji ranije nisam znao, a odluku sam odlagao iz dana u dan. Svi smo razgovarali o odlasku u svemir. Skoro svakog dana zauli bismo tup udar i podrhtavanje kad bi se neka kapsula za pristajanje otkaila sa svog postolja, potiskujui itav brod tako da pogonski sistem glavnog broda Hiija moe da se aktivira. Gotovo isto toliko esto osetili bismo jednu drugaiju vrstu manjeg, brzog potresa, kad bi neki brod prispeo natrag. Uvee smo odlazili na sedeljke koje je neko prireivao. Cela moja grupa s kursa ve se otisnula napolje, gotovo cela. eri je odletela na jednoj "petici" - nisam je video da je zapitam zato je promenila plan, a nisam bio siguran da me to zaista interesuje; posada njenog broda bila je inae sastavljena samo od mukaraca. Oni su govorili nemaki, ali pretpostavljam da je eri uvidela da moe dosta dobro da proe i ako mnogo ne govori. Poslednja je bila Vila Forhend. Klara i ja smo bili na Vilinoj oprotajnoj veeri, a zatim smo sledeeg jutra otili da posmatramo lansiranje. Trebalo je da ja budem na svom poslu ali smatrao sam da mi iki nee zameriti. Na nesreu, tamo je bio i gospodin Hsijen i video sam da me je prepoznao. "O, do vraga", rekao sam Klari. Ona se zakikotala i uzela me za ruku, pa nas dvoje umakosmo sa mesta za lansiranje. Ili smo dok nismo stigli do uzlaznog okna i popeli smo se na sledei nivo. Seli smo na ivicu Jezera Supirior. "Bobe, stari pastuve", ree ona, "sumnjam da e te otpustiti zbog jednog zabuavanja. Iskrpie te verovatno."

Slegao sam ramenima i bacio kamiak ljunka za filtriranje do jedne krivine u jezeru, koje se prualo dobrih dve stotine metara ispod nas, pa zatim du Kapijinog omotaa. Oseao sam se jadno i pitao sam se da li sam dospeo blizu take na kojoj grozniavo neraspoloenje usled uanja na Kapiji ne nadilazi grozniavo neraspoloenje usled mogue grozne smrti u kosmikom prostranstvu. udno je to s tim strahom. Nisam ga oseao. Znao sam da je jedini razlog zbog koga i dalje sedim ovde to to se bojim, ali nisam oseao kao da se bojim, nego samo kao da sam prirodno oprezan. "Mislim", rekao sam, zapoinjui reenicu za koju nisam znao kako e se zavriti, "da u ipak da krenem. Hoe li da poe sa mnom?" Klara se uspravi i strese se. ekala je jedan trenutak pre nego to je kazala: "Moda. ta planira?" Nisam nita planirao. Bio sam samo posmatra, koji slua kako govorim neto od ega mi se gre stopala. A izgovorio sam, kao da sam planirao: "Mislim da bi bila dobra zamisao krenuti na neki reprizni let." "Ne dolazi u obzir!" Izgledala je gotovo ljuta. "Ako idem, onda idem tamo gde su istinske pare."

Mali oglasi KUNA POMONICA, KUVARICA ili drubenica. Boravina taksa + 10 U.S. dolara dnev. Filis, 88-423. HRANA ZA SLADOKUSCE, izuzetan uvoz sa Zemlje. Iskoristite jedinstvenu mogunost da preko moje slube "Garantovane grupne narudbine" dobijete sve to zaelite. Utedite sebi visoke trokove za dopremanje pojedinanih narudbina! Sirs, Bredli, traite nae G.U.M.

kataloge. 87-747. NOVI DOO iz Australije, M, lepe spoljanosti, trai Francuskinju za intim. druenje. 65-182.

A to je bilo tamo gde je istinska opasnost, razume se. Mada su se i reprizni letovi dosta esto loe zavravali. To su letovi na koje kreete, znajui da je neko taj put ve prevalio i uspeo da se vrati, i ne samo to, nego je neto i pronaao to vredi produbiti. Neka nalazita su prilino bogata. Kao na primer Pegin Svet, odakle potiu one spirale i krzna. Pa onda, Eta Karina Sedam, koja je verovatno krcata dobrim stvarima ukoliko samo dospete do nje. Nevolja je u tome to je na njoj zavladalo ledeno doba otkako su Hiiji tamo bili poslednji put. Oluje su stravine. Od pet lendera, jedan se vratio sa celom posadom, neoteen. Jedan se uopte nije vratio. Uopteno govorei, ne ele naroito da idete na reprizni let. Nude vam isplatu u gotovom novcu umesto u postocima ukoliko se do vrednih stvari lako dolazi, kao na Pegi. Plaaju ne toliko za komercijalne prdmete koliko za mape. Znai, odletite donde i provedete sve vreme kruei u orbiti i pokuavajui da otkrijete geoloke anomalije koje ukazuju da moda ima tragova kopanja koje su vrili Hiiji. Moda uopte neete ni sletati na povrinu. Takav novac vredi zaraditi, ali nije bog zna ta. Morali biste da obavite najmanje dvadeset ovakvih letova da biste nakupili dovoljno za ceo ivot, uzimajui u obzir da Korporacija isplauje jednokratne iznose. A ako se odluite da idete za svoj raun, u istraivanje, morate isplatiti deo dobiti posadi koja je prva izvrila otkrie, a oduzimaju vam i od onoga to vam je preostalo od uea plaenog Korporaciji. Na kraju vam

ostane samo deli u odnosu na ono to biste mogli dobiti za sasvim novo otkrie, ak i ako tamo na licu mesta ne pronaete ve osnovanu koloniju s kojom morate da se sukobite. Ili moete da okuate sreu sa bonusima: sto miliona dolara nagrada ako otkrijete neku nepoznatu civilizaciju, pedeset miliona za posadu koja prva pronae mesto na kome se nalazi brod Hiija vei od "petice", milion dolara ako utvrdite poloaj planete na kojoj se ljudi mogu nastaniti. Izgleda udno da bi vam isplatili samo jedan bedan milion za celu novu planetu? Ali postavlja se pitanje, kad pronaete, ta s njom da radite? Niste u stanju da na nju prebacite puno prekobrojnih stanovnika poto se moe prevoziti samo po etvoro odjednom. etvoro, plus pilot, to je sve to moe da se smesti u najvei svemirski brod na Kapiji. (A ako nemate pilota, brod ne moe da se vrati). Tako je Korporacija dala pristanak za finansiranje nekoliko malih kolonija, jedna je vrlo zdrava na Pegi a druge su vrlo nepodesne. Ali time se ne reava problem dvadeset i pet milijardi ljudi od kojih je veina nedovoljno ishranjena.

Od ikitei Bakina Aritsunu, njegovom cenjenom unuku Srean sam preko mere to ujem da se rodilo tvoje prvo dete. Nemoj da oajava. Sledee e verovatno biti sin. Pokorno se izvinjavam to nisam ranije pisao, ali nemam mnogo toga da kaem. Radim svoj posao i nastojim da stvaram lepotu tamo gde mogu. Moda u jednoga dana ponovo poleteti u svemir. To nije lako bez nogu.

Jasno je, Aritsune, da bih mogao da kupim nove noge. Upravo pre nekoliko meseci pojavilo se jedno odgovarajue tkivo. Ali ta cena! Gotovo bih za nju mogao da uplatim komplet medicinskih usluga. Ti si se pokazao kao odan unuk time to me nagovara da upotrebim svoj kapital u tu svrhu, ali ja moram sam da donesem odluku. aljem ti polovinu svoga kapitala sada da ti olakam trokove za moju praunuku. Ako ovde umrem, dobie i drugi deo, koji je namenjen tebi i drugoj deci koja e se uskoro roditi tebi i tvojoj dobroj eni. To je moja elja. Nemoj da se opire. aljem vam svima troma izraze najdubje ljubavi. Ako bude mogao, poalji mi jedan hologram sa trenjama u cvetu - uskoro e biti u punom cvetu, zar ne? ovek ovde izgubi oseaj za godinje doba tamo kod kue! Voli te, tvoj deda

Takvu vrstu bonusa neete nikada dobiti za reprizni let. Moda se neki od tih bonusa uopte ne mogu dobiti; moda ono za ta su predvieni ne postoji. udno je da niko nikada nije otkrio trag nekog drugog inteligentnog bia. Ali za osamnaest godina, i sa vie od dve hiljade letova, niko nita nije otkrio. Postoji oko pola tuceta nastanjivih planeta, plus jo otprilike oko stotinu na kojima bi ljudi mogli da ive ako bi bili apsolutno primorani, kao to moramo na Marsu i na, ili bolje rei u, Veneri. Postoji nekoliko tragova bivih civilizacija, koje nisu ni Hii ni ljudske. I ima suvenira preostalih od samih Hiija. Pri tom, u tunelima Venere ima vie toga nego to smo pronali bilo gde drugde u naoj Galaksiji, do sada. ak i Kapija je bila gotovo potpuno

"oiena" pre nego to su je oni napustili. Prokleti Hiiji, zato su morali da budu toliko pedantni?

Tako smo digli ruke od repriznih letova, jer oni ne donose dosta para, i izbacili iz glave bonuse za specijalna otkria, jer ne postoji nikakav nain da se to unapred isplanira. I na kraju smo jednostavno prestali da razgovaramo, i gledali smo jedno u drugo, a onda ak vie nismo ni gledali jedno u drugo. Bez obzira na ono to smo rekli, krenuti neemo. Nemamo hrabrosti. Klarina se istroila na njenom poslednjem putovanju, a ja je, pretpostavljam, nikad nisam ni imao. "E pa", ree Klara, ustajui i proteui se, "odoh ja sad gore da dobijem koji dolar u kazinu. Hoe da kibicuje?" Zavrteo sam glavom. "Bie bolje da se vratim na posao. Ako me jo eka." Poljubili smo se za rastanak pred uzlaznim oknom i kada smo stigli do mog nivoa pruih ruku da je pomilujem po glenju i iskoih napolje. Nisam bio naroito dobro raspoloen. Potroili smo toliko energije, pokuavajui da ubedimo sami sebe da uopte nema letova koji toliko obeavaju da bi bili vredni rizika, da sam ja u to gotovo poverovao. Razume se, nismo uopte bili pomenuli jednu drugu vrstu novanih nagrada: bonuse za opasnost. ovek mora da bude u prilino jadnom finansijskom stanju da bi tako neto odabrao. Na primer, Korporacija ponekad odredi otprilike pola miliona stimulativne nagrade za posadu koja bi obavila isti let koji je ve okuala neka druga posada... i nije se vratila. Oni rezonuju da se moda neto desilo na brodu, da je nestalo pogonskog goriva ili

tako neto, i da bi sledei brod moda ak mogao da spase posadu prethodnog broda. (Teko!) Verovatnije je, naravno, da bi ono, to god to bilo, to je usmrtilo prvu posadu jo uvek bilo tamo, spremno da usmrti i vas. Zatim je dolo vreme, kada ste mogli da se prijavite za let iji bonus iznosi milion dolara, kasnije su to podigli na pet miliona, s tim da pokuate da menjate kurs letenja posle lansiranja. Razlog zbog koga su podigli iznos bonusa na pet miliona leao je u tome to su posade prestale da se prijavljuju dobrovoljno poto se niko, nijedan jedini lan posade, nikada nije vratio natrag. Onda su to obustavili, zato to su na taj nain gubili veliki broj brodova, i na kraju su to sasvim zabranili. S vremena na vreme izrade poneku sklepanu komandnu tablu, neki vispreni novi kompjuter koji bi trebalo da radi u simbiozi sa tablom koju su napravili Hiiji. Ni u ove brodove, isto tako, ne vredi se kladiti. Postoji opravdan razlog zato na originalnoj komandnoj tabli ima bezbednosna brava. Dok je ona zakljuana, ne moete menjati odredite. Moda odredite uopte ne moete promeniti, a da pri tom ne unitite brod. Video sam kad su petoro njih jednom okuali sreu sa nagradom od deset miliona dolara na ime rizika. Neki genije iz Korporacije trudio se da smisli kako bi se odjedanput moglo transportovati vie od pet ljudi, ili ista ta teina u obliku tovara. Mi nismo znali kako se konstruiu brodovi poput Hiijevih, a nikada nismo pronali neki njihov stvarno veliki brod. I tako je on smislio da bi se ta prepreka mogla zaobii koristei "peticu" kao neku vrstu traktora. U tu svrhu sagraen je svojevrstan vasionski teglja od Hiimetala. Natovarili su ga raznim otpacima i dopremili jednu "peticu" uz

pomo pogonske energije iz kapsule za pristajanje. To je samo vodonik sa kiseonikom i to se prilino lako moe ponovo upumpati. Zatim su privezali "peticu" za teglja pomou jednoilnih kablova od Hii-metala. Mi smo sve to posmatrali sa Kapije na piezoviziji. Videli smo kako se kablovi mlitavo podiu dok ih "petica" zatee mlaznim motorima iz lendera. Najaaviji prizor koji ste ikada videli. Onda mora biti da su aktivirali dugme za start. Na PV smo samo videli kako se teglja neto kao otrgnuo i "petica" je jednostavno iezla iz vidokruga. Nikada se nije vratila. Stop-start sistemom proputanja trake otkriven je bar deli onoga to se desilo na samom poetku. Snop kablova isekao je brod na komade kao tvrdo kuvano jaje. Korporacija jo uvek uva tih deset miliona; niko vie ne eli da pokua da ih dobije. iki mi je oitao jednu utivu pridiku, a onu stvarno gadnu, ali kratku, dobio sam preko piezofona od gospodina Hsijana, ali na tome se svrilo. Posle dan-dva, iki je ponovo poeo da nas puta na uobiajene pauze.

IZVETAJ O MISIJI Letelica 5-2, Let 08D33. Posada L. Koneni, E. Koneni, F. Ito, F. Lonsberi, A. Akaga. Vreme provedeno u svemiru 27 dana 16 sati. Primarna zvezda nije identifikovana, ali velika verovatnoa da je u pitanju zvezda iz skupine 47 u sazveu Tukana. Rezime. "Dospeli lebdei u gravitacionom polju. Nijedna planeta u

blizini. Primarna zvezda A6, vrlo sjajna i vrela, udaljenost priblino 3,3 a.j. Zaklanjanjem glavne zvezde ugledali sjajan prizor sainjen, ini se, od dve do tri stotine vrlo sjajnih zvezda, prividne magnitude od 2 do 7. Meutim, nisu detektovani nikakvi artefakti, signali, planete ili asteroidi pogodni za sletanje. Uspeli smo da ostanemo na tom mestu samo tri sata usled snane radijacije sa zvezde A6. Lari i Evelin Koneni bili su ozbiljno bolesni na povratku, po svoj prilici usled izlaganja radijaciji, ali su se oporavili. Nisu obezbeeni artefakti ili uzorci."

Ja sam ih gotovo uvek provodio s Klarom. Vrlo esto bismo ugovorili sastanak u njenom krevetu, ili ponekad i u mome, u trajanju od po jednog sata. Spavali smo zajedno gotovo svake noi; pomislili biste da smo se ve bili zasitili. Ali nismo. Nisam bio siguran zato se sastajemo, radi zabave ili da bismo odvratili panju od razmiljanja o samim sebi. Leao bih tako i gledao u Klaru, koja bi se uvek okrenula na drugu stranu, priljubljena potrbuke, i zatvorila oi posle svega, ak i kad smo dva minuta kasnije nameravali da ustanemo iz postelje. Razmiljao bih kako dobro poznajem svaki pregib i povr njenog tela. Udisao bih onaj njen slatki, seksi miris i - oh, udeo! Prosto udeo za stvarima koje nisam mogao da iskaem reima: za apartmanom pod Velikom kupolom u kome bih stanovao s Klarom, za skafandrom i elijicom u nekom Venerinom tunelu s Klarom, ak za ivotom u rudnicima hrane - s Klarom. Pretpostavljam da je to bila ljubav. Ali onda bih je i dalje gledao i oseao kako se u meni slika koju vidim menja i tada bih ugledao svoj ekvivalent u enskom obliju: kukavicu

kojoj se pruila najvea prilika to se ljudskom biu moe pruiti, a ono se boji da je iskoristi. Kad nismo bili u postelji, lunjali smo po Kapiji zajedno. To nije liilo na uobiajene sastanke. Nismo esto odlazili u "Plavi pakao" ili u sale za projektovanje holofilmova, niti smo poseivali restorane. Klara jeste. Ja to sebi nisam mogao da dozvolim, pa sam se hranio u trpezarijama Korporacije, gde je hrana uraunata u dnevni iznos boravine takse. Klara ne bi odbila da plati raun za nas oboje, ali nije na tome ba insistirala - kockala se dosta ozbiljno, a nije mnogo dobijala. Bilo je raznih grupa kojima smo se prikljuili - za kartanje, ili prosto za sedeljke; folklornih grupa, grupa za sluanje muzike, diskusionih grupa. Bile su besplatne i ponekad zanimljive. Ili smo isto ili da istraujemo. Nekoliko puta posetili smo muzej. Meni se to nije ba mnogo dopalo. Bilo je - pa, nekako nezgodno. Prvi put smo otili odmah poto sam se bio izvukao s posla, onog dana kad je Vila Forhend odletela napolje. Obino je u muzeju bilo puno sveta, na primer posade iz patrolnih brodova na kratkom odsustvu, posade sa komercijalnih letova, ili turista. Ovoga puta, iz nekog razloga, bilo je samo nekoliko osoba, pa smo imali prilike da sve lepo razgledamo. Stotine molitvenih lepeza, tih tananih, malih kristalnih predmeta, koje su predstavljale najee artefakte Hiija; niko nije znao emu slue, sem to su bile nekako ljupke, ali su ih Hiiji svuda ostavili. Bilo je tu i jedno originalno anizokinetiko svrdlo, koje je nekom srenom istraivau ve donelo otprilike dvadeset miliona dolara na ime naknade za ustupljena materijalna prava. A stalo bi vam u dep. Krzna. Biljke u formalinu. Originalni piezofon, na kome su tri

posade zaradile toliko da se svaki lan ponaosob silno obogatio. Predmeti koji bi se mogli najlake ukrasti, kao na primer molitvene lepeze, krvavi dijamanti i vatreni biseri, bili su smeteni iza vrstog, nelomljivog stakla. Verujem da su ak bili spojeni sa alarmnim ureajima radi obezbeenja od krae. To je bilo iznenaujue, na Kapiji. Ovde nema nikakvih drugih zakonskih odredaba, osim onih koje propie Korporacija. Postoji policija Korporacije i postoje propisi - ne sme se krasti ili poiniti ubistvo - ali nema sudova. Ako prekrite neki propis, sve se svrava time to vas sluba bezbednosti Korporacije pokupi i odvede na jedan od brodova koji krue na orbiti. Na va sopstveni brod, ukoliko je tu onaj kojim ste bilo otkuda stigli. Na bilo koji, ukoliko nije. Ali ako vas ne odvedu, ili ako neete da odete na brod svoje sopstvene drave, a moete da nagovorite neki drugi brod da vas primi, na Kapiji ne prave pitanje. Na tim brodovima idete na sasluanje. Poto se prvo i prvo ve zna da ste krivi, moete da birate jednu od tri stvari. Jedna je da platite za prelet do kue. Druga je da se prijavite za lana posade, ako hoe da vas prime. Trea je da iziete napolje bez zatitnog odela. Kao to vidite, mada na Kapiji nema mnogo zakonskih propisa, takoe nema ni mnogo kriminala. Ali, razume se, razlog zbog koga su skupoceni predmeti u muzeju pod kljuem jeste taj to prolazni posetioci mogu doi u iskuenje da zdipe jedan do dva suvenira. Tako smo Klara i ja sanjarili za blagom koje je neko pronaao... a nikako nismo razgovarali o tome da se i od nas oekuje da idemo napolje i pronaemo jo togod. Nisu u pitanju samo eksponati. Oni su bili opinjavajui; to su bili predmeti koje su ruke (pipci? kande?) Hiija napravile i dodirivale, a

oni su doli sa nezamislivih mesta, nepojmljivo udaljenih. Ali mene su jo vie opinjavale treperave slike koje su se stalno smenjivale na ekranu. Saeti podaci o svakoj pojedinoj prethodnoj misiji, prikazivani redom jedan po jedan. Odnos izmeu ukupnog broja misija i broja povrataka; podaci o novanim naknadama za ustupljena prava isplaenih srenim istraivaima; spisak onih koji nisu imali sree, poimence jedan za drugim, u laganom sledu preko jednog celog zida, iznad vitrina sa eksponatima. Zbirne brojke kazivale su istorijat: 2355 lansiranja (brojka se promenila u 2356, pa zatim u 2357 dok smo mi bili tamo; osetili smo podrhtavanje za vreme ova dva lansiranja), 841 uspean povratak. Stojei pred tim "eksponatom", Klara i ja bismo gledali jedno u drugo, ali sam osetio stisak njene ruke u svojoj. Na ovaj nain, "uspean" povratak bio je veoma neodreeno definisan. Broj je oznaavao da se odreeni svemirski brod vratio. Nita nije govorio o tome koliko lanova posade je preivelo u dobrom stanju. Posle toga smo otili iz muzeja i nismo mnogo razgovarali uz put do uzlaznog okna. Razmiljao sam o tome kako je tano ono to mi je rekla Ema Foder: ljudskoj rasi je potrebno ono to mi, vasionski istraivai, moemo da joj damo. Veoma potrebno. Bilo je ljudi koji su gladovali, a tehnologija Hiija bi verovatno njihov ivot mogla da uini daleko snoljivijim, ukoliko istraivai odlaze u svemir i donose odande uzorke. ak i ako to staje nekoliko ljudskih ivota. ak i ako u te ivote uraunamo i moj i Klarin. Da li bih ja eleo,

pitao sam se, da moj sin - ako ikad budem imao sina - provede svoje detinjstvo onako kako sam ja proveo svoje? Otpustili smo uzlazno ue na nivou Bejb i zauli neke glasove. Ja nisam na njih obratio panju. Upravo sam u sebi donosio odluku. "Klaro", rekao sam, sluaj. Hajde da..." Ali Klara je gledala preko mog ramena. "Za ime boje!" uzviknula je. "Pogledaj ko je ovde!" Ja se okretoh i videh kako iki, leprajui u vazduhu, razgovara sa nekom devojkom, a onda shvatih sa zaprepaenjem da je devojka Vila Forhend. Ona nam se javi, sa izrazom zbunjenosti i veselosti. "ta se deava?" upitao sam. "Zar nisi upravo odletela - pre otprilike osam asova?" "Deset", ree ona. "Je l' se neto desilo na brodu, pa ste morali da se vratite?" nagaala je Klara. Vila se tuno osmehnu. "Ba nita. bili smo i vratili se. Najkrai let zabeleen do sada: ila sam do Meseca." "Zemljinog Meseca?" "Ba tako." Izgledalo je kao da pokuava da obuzda smeh. Ili suze. iki ree, teei je: "Sigurno e vam isplatiti bonus, Vila. Jednom je jedna posada stigla do Ganimeda i Korporacija im je isplatila pola miliona da izmeu sebe podele." Ona zavrte glavom. "ak ni ja nisam toliko glupa, dragi iki. O, neku nagradu e nam dati. Ali to nee biti ni izdaleka dovoljno. Nama je potrebno vie od toga." To je bilo ono to je neobino i pomalo iznenaujue, kod Forhendovih: uvek je bilo "nama". Oni su oigledno bili vrlo tesno povezana porodica, mada o tome nisu voleli s drugima

da razgovaraju. Potapah je u znak naklonosti i saaljenja. "ta e da uradi?" Ona me pogleda iznenaeno. "Pa ja sam se ve prijavila za drugi let, prekosutra." "Pazi, pazi!" uzviknu Klara. "Moraemo odjednom da ti priredimo dve asti! Bolje da ponemo odmah da se pripremamo..." A nekoliko sati kasnije, upravo pre nego to smo te noi zaspali, ona mi ree: "Ti si hteo neto da mi kae ba pre nego to smo ugledali Vilu, je l' da?" "Zaboravio sam", odvratih sanjivo. Nisam bio zaboravio. Znao sam ta je to bilo. Samo nisam vie hteo to da kaem. Bilo je dana kad sam gotovo dolazio dotle da zapitam Klaru da li hoe ponovo da poleti sa mnom. A bilo je dana kada bi se neki brod vratio sa dvoje-troje izgladnelih, dehidriranih preivelih, ili bez preivelih, ili kada bi se u odreeno vreme na oglasnoj tabli pojavio spisak prologodinjih letova oznaenih kao "letovi bez povratka". Takvih dana dolazio sam gotovo dotle da potpuno napustim Kapiju. Veinu dana provodio sam prosto odlaui odluku. to nije bilo mnogo teko. Bio je to prilno prijatan ivot, istraivati Kapiju i uzajamno se istraivati. Klara je uzela kunu pomonicu, jednu krupnu, plavokosu, mladu enu iz rudnika hrane Karmarten, po imenu Hajva. Izuzimajui to to se hrana u tim velkim fabikama jednoelijskih belanevina dobavljala iz uglja umesto iz uljnih kriljaca, svet iz koga je poticala bio je gotovo istovetan mome. Nain na koji je odande pobegla nije bio zgoditak na lutriji, nego dve godine provedene u posadi nekog trgovakog svemirskog broda. Ona ak nije imala mogunosti da se vrati kui. Na Kapiji je pobegla s tog boda i za kaznu su joj uzeli novac na ime duga koji nije mogla da isplati. A nije mogla

ni da krene u istraivanje, jer je pri onom jedinom lansiranju u ivotu stekla sranu aritmiju koja se ponekad, inilo se, poboljava, a ponekad je odvodila u Bolniki terminal na itavih nedelju dana. Hajvin posao sastojao se u tome da s jedne strane kuva i isti za Klaru i mene, a s druge da uva devojicu, Keti Frensis, kad je njen otac deuran, a Klara nije elela da joj dete smeta. Klara je dosta para gubila u kockarnici i zbog toga, u stvari, nije mogla sebi da dozvoli da dri Hajvu, ali isto tako nije mogla sebi da dozvoli da "dri" mene. Ono to nam je sa lakoom odvraalo panju od istine, bilo je to to smo se pretvarali jedan pred drugim, a ponekad i pred samim sobom, da se mi, u stvari, pripremamo, zaista propisno, za dan kada e se pojaviti onaj pravi let.

Mali oglasi ORGANI ZA prodaju ili razmenu. Svi parni organi, prvoklasni. Potrebne zadnje srane komore, leva gornja pretkomora, l. i d. komora, sa okolnim tkivom. Pozovite 88-703 radi podataka o vrsti tkiva. IGRAI "HNEFATAFLA", veani ili Rusi. Veliki turnir Kapije. Takoe dajem asove. 88-122. PRIJATELJ iz Toronta voleo bi da mu napiete kako je tamo gore. Adresa Toni, 955 Zaliv, TorOntCan M5S 2A3. POTREBNO MI JE da se isplaem. Ja u vama pomoi da otkrijete izvor svoje patnje. Pozovite 88-622.

To nije bilo teko. Mnogi pravi vasionski istraivai inili su to isto, izmeu dva leta. Postojala je jedna grupa koja je sebe nazivala

"Tragai za Hiijima", koja se sastajala sredom uvee; osnovao ju je istraiva po imenu Sem Kehejn, na okupu su je odrali drugi, dok je on bio na putu koji je ispao neuspeo; Sem joj se sada ponovo prikljuio izmeu dva leta, ekajui da se dva lana njegove posade vrate u formu za sledee putovanje. (Izmeu ostalog, oni su zaradili skorbut, prouzrokovan kvarom u hladnjaku za hranu). Sem i njegovi prijatelji bili su "topla braa" i oigledno su odravali jednu trajnu trostruku vezu, ali to nije uticalo na njihovo interesovanje za nauku o Hiijima. Sem je obezbedio trake sa svim predavanjima sa nekoliko kurseva iz kosmike biologije iz rezervata u istonom Teksasu, gde je profesor Hegramet stekao ugled kao najvei svetski autoritet u oblasti izuavanja Hiija. Nauio sam mnoge stvari koje nisam znao, mada je glavna injenica, da postoji daleko vie pitanja u vezi s Hiijima nego to ima odgovora, bila svima dobro poznata. A pridruili smo se i grupi za odravanje fizike kondicije, u kojoj smo radili vebe za jaanje miia, koje moete izvoditi tako da ne pomerate nijedan ud vie od desetak santimetara, i trenirali masau, to je bilo i zabavno i korisno. Verovatno je bilo korisno, ali je naroito bilo zabavno, posebno u seksualnom smislu. Klara i ja smo nauili da jedan drugom radimo neke neverovatne stvari na telu. Ili smo na jedan teaj kuvanja (mnogo moete da poboljate ovdanju standardnu ishranu ako dodajete odreene zaine i trave). Nabavili smo neto traka sa jezikim kursevima, u sluaju da krenemo napolje sa ljudima koji ne govore engleski, i vebali zajedno "oferski" italijanski i grki. Oni su imali dozvolu da koriste teleskope na Kapiji, pa smo tako provodili dosta vremena posmatrajui Zemlju i Veneru iz poloaja izvan ravni ekliptike. Frensi Ereira bi dolazio u tu grupu kad je

mogao da se izvue s broda. Klari se on dopadao, a i meni, i tako smo navikli da popijemo neto u naim - odnosno, u Klarinim sobama, ali ja sam i inae u njima provodio puno vremena - zajedno sa njim posle sastanaka sa grupom. Frensi se veoma, gotovo poudno, interesovao za stvari koje se nalaze tamo napolju. Znao je sve o kvazarima i crnim rupama i Sajfertovim galaskijama, da i ne pominjem stvari kao to su dvojne zvezde ili nove. esto smo zamiljali kako bi moglo izgledati kad bi se u misiji stiglo do granice gravitacione sfere neke supernove. To bi se moglo desiti. Bilo je poznato da su se Hiiji interesovali za posmatranje astrofizikih pojava iz neposredne blizine. Neki od njihovih letova bili su programirani tako da posadu dovedu u blizinu zanimljivih pojava, a jedna proto-supernova je svakako zanimljiva pojava. Samo od tada je prolo strano mnogo vremena i ta supernova moda vie nije bila "proto". "Pitam se", ree Klara, smeei se da bi pokazala da iznosi samo apstraktnu mogunost, "da li se tako neto nije moda dogodilo na nekim misijama bez povratka." "To je statistiki apsolutno sigurno", kazao je Frensi, takoe smeei se, kako bi pokazao da prihvata pravila igre. Vebao je da govori engleski, koji mu je ve bio sasvim pristojan; sada je govorio gotovo bez naglaska. Takoe je znao nemaki, ruski i prilino dobro vei broj romanskih jezika koji su bili slini njegovom portugalskom, to smo otkrili kad smo probali da reprodukujemo neke konverzacije s traka i utvrdili da nas on bolje razume nego to smo se Klara i ja meusobno razumeli. "Pa ipak, ljudi idu." Klara i ja nismo nita odgovorili neko vreme, a onda se ona zasmejala. "Neka idu", kazala je.

Ja sam brzo ubacio: "To zvui kao da vi sami elite da idete, Frensi." "Zar ste ikada u to sumnjali?" "Pa, u stvari jesam. Hou da kaem, vi ste u brazilskoj mornarici. Ne moete tek tako da odletite, zar ne?" On me ispravi: "Mogu da uzletim u bilo koje vreme. Samo posle toga jednostavno ne mogu da se vratim u Brazil." "I zar biste to rtvovali?" "rtvovao bih sve", odgovorio mi je. "ak..." navaljivao sam ja, "i ako postoji opasnost da se ne vratite, ili da se upetljate kao posada broda koji se danas vratio?" To je bila jedna "petica" koja se spustila na neku planetu pokrivnu nekakvim biljkama nalik na otrovni brljan. Bilo je to gadno putovanje, kako smo uli. "Da, naravno", odvratio je on. Klara je postala nestrpljiva. "Mislim", rekla je, "da sad hou na spavanje." U tonu njenog glasa postojala je dodatna poruka. Pogledao sam je i rekao: "Otpratiu te do sobe." "Nije potrebno, Bobe." "Ipak u te otpratiti", rekao sam, prenebregnuvi poruku. "Laku no, Frensi. Videemo se idue nedelje." Klara je ve bila na pola puta do nizlaznog okna i ja sam morao da pourim da bih je stigao. Uhvatio sam se za ue i doviknuo nanie: "Ako ti to stvarno eli, otii u u svoju sobu." Nije pogledala navie, ali nije isto tako kazala da to eli, pa sam tako iziao na njenom nivou i krenuo za njom ka njenom stanu. Keti je

vrsto spavala u drugoj sobi, Hajva je dremala nad holodiskovima u naoj spavaoj sobi. Klara posla devojku kui i ue da proveri da li se dete udobno smestilo. Ja sam seo na ivicu kreveta, ekajui je. "Moda treba da dobijem menzis", ree Klara kad se vratila. "Izvini, oseam prosto da sam razdraljiva." "Otii u ako to eli." "Isuse! Prestani s tim, Bobe!" Zatim je sela pored mene i naslonila se na mene kako bih mogao da je zagrlim. "Keti je tako slatka", rekla je potom, gotovo enjivo. "Ti bi elela da ima svoje dete, je l'tako?" "Imau ja svoje dete." Zavalila se, povlaei i mene za sobom. "Samo bih volela da znam kad e to biti, to je sve. Potrebno mi je mnogo vie novaca nego to imam da bih detetu mogla da pruim pristojan ivot. A nisam sve mlaa i mlaa." Leali smo tako nekoliko trenutaka, a onda sam joj proaputao u kosu: "I ja to elim, Klaro." Uzdahnula je. "Zar misli da ne znam?" Onda se izvila i uspravila. "Ko je to?" Neko je grebao na vratima. Vrata nisu bila zakljuana; nikad ih nismo zakljuavali. Ali isto tako niko nikada nije dolazio bez poziva, a ovoga puta se to dogodilo. "Sterling!" ree Klara iznenaeno. Onda se setila ta je red: "Bobe, ovo je Sterling Frensis, Ketin otac. Bob Brodhed." "Zdravo", ree on. Bio je znatno stariji nego to sam mislio da e biti otac one devojice i mnogo vie iscrpen nego to se inilo prirodno. "Klaro", rekao je, "vodim Keti natrag kui sledeim brodom. Mislim da e to biti veeras, ako se ne ljutite. Ne elim da ona to

sluajno dozna od nekog drugog." Klara isprui ruku da me uhvati, ne gledajui u mene. "O emu da dozna?" "O svojoj majci." Frensi protrlja rukom oi, zatim ree: "Oh, zar niste uli? Den je mrtva. Njen brod se vratio pre nekoliko sati. Svi etvoro koji su bili u kapsuli za sputanje pretvorili su se u nekakvu spuvastu masu; naduli su se i umrli. Video sam njen le. Izgleda..." Zastao je. "Osoba koje mi je stvarno ao", nastavio je, "to je Anali. Ona je ostala na orbiti, dok su se ostali spustili na povrinu, i ona je donela Denin le. ini mi se da je nekako poremetila. emu to? Za Den je ionako bilo prekasno... Sve u svemu, mogla je da vrati samo dve osobe, toliko je mesta bilo u friideru, a razume se, njena hrana..." Ponovo je zastao, i ovoga puta izgledalo je da nije u stanju nita vie da kae. Ja sam ostao da sedim na ivici postelje, dok mu je Klara pomagala da probude dete i uviju ga u neto, kako bi ga on odneo u svoj stan. U njihovom odsustvu, potraio sam nekoliko informacija preko PV prijemnika i vrlo paljivo ih prouio. Pre nego to se Klara vratila, iskljuio sam PV i seo prekrtenih nogu na krevet, duboko se zamislivi.

BELEKA O ZADNJICI HIIJA Profesor Hegramet. Mi nemamo pojma kako su Hiiji izgledali i moemo samo da se posluimo logikim zakljuivanjem. Verovatno je da su bili dvonoci. Njihova orua prilino dobro odgovaraju ljudskim rukama, to znai da su verovatno imali ruke. Ili neto nalik na ruke. Izgleda da su opaali manje vie iste boje u spektru kao i mi. Mora biti

da su bili manji rastom od nas - recimo, sto pedeset santimetara, ili manje. I imali su udne zadnjice. Pitanje. Kako to mislite, udne zadnjice? Profesor Hagramet. Pa, evo, da li ste ikada pogledali pilotsko sedite u brodu Hiija? Ono se sastoji od dva komada metala spojena u obliku slova V. U njemu ne biste mogli da sedite deset minuta a da vam se ne otkine pare "sedala". Zbog toga mi preko njih moramo da postavljamo jedno sedite s gurtnama. Ali taj dodatak su napravili ljudi. Hiiji tako neto uopte nisu imali. Znai da su njihova tela morala biti manje-vie nalik na telo ose, kod koje ovaj veliki donji trbuh visi, odnosno protee se isod bedara, izmeu nogu. Pitanje. Da li to znai da su moda imali aoke kao ose? Profesor Hagramet. aoke. Ne. Ja mislim da nisu. Ali moda. A moda su imali polne organe samoga avola.

"Gospode boe", uzviknu ona zlovoljno. "Ova no je grozomorna." Sela je na sasvim drugi kraj kreveta. "Posle svega ne spava mi se", kazala je. "Moda u da odem gore da dobijem koji dolar na ruletu." "Hajde da ne idemo", rekao sam ja. Prethodne noi sedeo sam pored nje tri sata, dok je prvo dobila deset hiljada dolara, zatim izgubila dvadeset. "Imam bolju ideju. Hajde da krenemo napolje." Ona se okrete da bi me pogledala u oi, tako brzo da je za trenutak poletela navie iz kreveta. "ta?" "Hajde da idemo napolje." Ona za as zatvori oi i, ne otvarajui ih, zapita: "Kada?" "Let 29-40. 'Petica', a ima dobru posadu; Sem Kehejn i njegovi

momci. Oni su sad svi oporavljeni, a potrebno im je jo dvoje da popune posadu." Prevlaila je prstima po kapcima, zatim je otvorila oi i pogledala me. "Pa, Bobe, zaista ima zanimljiv predlog." Na zidovima nainjenim od Hii-metala bili su zastori koji su zamraivali sobu za spavanje, a ja sam ih bio spustio; ali ak i u toj kiljavoj polutami mogao sam da vidim kako izgleda. Preplaena. Pa ipak, kazala je: "To nisu loi momci. Kako se ti slae sa pekirima?" "Ja njih ostavljam na miru, oni mene ostavljaju na miru. Pogotovu kad imam tebe." "Hm", ree ona, a zatim dopuza do mene, obavi ruke oko mene, povue me i zari mi glavu u vrat. "Zato da ne?" rekla je tako tiho da prvo nisam bio siguran da sam je uo. Kad sam postao siguran, uhvatio me je strah. Uvek je postojala mogunost da e ona rei "ne". Tako bih se izvukao. Oseao sam kako drhtim, ali sam uspeo da izgovorim: "Onda emo se prijaviti ujutru?" Ona zavrte glavom. "Ne", rekla je, priguenim glasom. Osetio sam da drhti isto koliko i ja. "Hajde na piezofon, Bobe. Sad emo se prijaviti. Pre nego to se predomislimo." Sledeeg dana napustio sam posao, spakovao svoje stvari u kofere u kojima sam ih bio doneo i predao ih na uvanje ikiju, koji je na licu imao setan izraz. Klara je napustila slubu u koli i otpustila devojku koja je izgledala ozbiljno zabrinuta - ali se nije pobrinula da se spakuje. Bilo joj je preostalo puno novaca, zaista puno. Platila je kiriju unapred za obe sobe i ostavila sve onako kako je bilo. Imali smo oprotajnu veeru, razume se. Nisam zapamtio nijednu jedinu osobu koja je bila prisutna.

A zatim, sasvim iznenada, ve smo se uvukli u kapsulu, sili u kabinu glavnog broda, dok je Sem Kehejn metodino proveravao komandne ureaje. Zatvorili se hermetiki u naoj auri. Stavili u pokret automatski programator. A potom se osetio trzaj, pa propadanje, pa lebdenje, pre nego to su raketni nosai bili odbaeni, i mi uzletesmo.

13. "Dobro jutro, Bobe", ree Sigfrid, dok ja zastajem na vratima, iznenada podsvesno uznemiren. "ta ti je?" "Nita mi nije, Robe. Ui." "Ti si sve preuredio", kaem, protestujui. "Tako je, Robi. Da li ti se dopada kako soba izgleda?" Razgledam je. Jastuci na podu su nestali. Apstraktne slike poskidane su sa zidova. Sada je postavio holograme sa prizorima iz kosmosa, planina i sa mora. Najudnije od svega izgleda sam Sigfrid: on mi se obraa iz neke lutke, koja sedi u jednom uglu sobe, drei olovku u ruci, i gleda u mene iza tamnih naoara. "Ispao si mnogo bistar", rekoh ja. "Zato si sve ovo uradio?" Njegov glas zvui kao da se blagonaklono smejulji, mada se na licu lutke ne vidi nikakva promena. "Prosto sam pomislio da e te promena obradovati, Robe." Napravih nekoliko koraka napred i opet stadoh. "Uklonio si duek!" "Nije nam potreban, Bobe. Kao to vidi, imamo nov kau. Izgleda

sasvim klasino, zar ne?" "Hm." On se umiljava: "Zato ne legne na njega? Da vidi kakav je." "Hm." Ipak se opruam po njemu, oprezno. Ba je neobian i ne svia mi se, moda zato to ovakva soba predstavlja za mene neto ozbiljno, a zbog svih ovih izmena sam nervozan. "Duek je imao kaieve." "Ima ih i kau, Bobe. Moe da ih izvue, sa strane su. Samo potrai rukom... tako. Zar nije bolje?" "Ne, nije." "Ja mislim", veli on tiho, "da treba da mi dozvoli da ja odluim da li je iz terapeutskih razloga potrebna nekakva promena, Robe." Sedam uspravno. "A i to, Sigfride! Odlui se ve jedanput kako e da me zove. Ja se ne zovem Rob, niti Robi, niti Bob. Nego Robinet." "Znam, Robi..." "Opet ti!" Pauza, zatim blagim glasom: "Smatram da treba da mi dozvoli da odaberem ime koje se meni dopada, Robi." "Hm." Imam na lageru beskonanu koliinu ovakvih neutralnih nerei. U stvari, voleo bih kad bih mogao celu seansu da provedem, ne odajui nita vie od toga. Ono to ja elim to je da se Sigfrid oda. elim da znam zato mi se obraa raznim imenima u raznim prilikama. elim da znam ta on smatra znaajnim od onoga to ja govorim. elim da znam ta stvarno o meni misli... to jest, ako jedna zveckava naprava od kalaja i plastike moe da misli. Naravno, ono to ja znam, a Sigfrid ne zna, to je da je moja dobra prijateljica S. Ja. gotovo dala pristanak da e mi dozvoliti da se s njim

malo naalim. "Ima li neto to eli da mi ispria, Robe?" "Nema." On eka. Ja sam pomalo u neprijateljskom i nekomunikativnom raspoloenju. Mislim da je to delimino zbog toga to toliko eljno iekujem trenutak kad u moi malo da nasamarim Sigfrida, ali takoe delimino zbog toga to je promenio izgled svoje sobe. Tako neto su mi prireivali i kad sam imao onu psihotinu epizodu u Vajomingu. Ponekad bih doao na seansu, a oni bi prikazivali hologram moje majke, za ime boje. Liio je potpuno na nju, ali nije mirisao kao ona, niti je na dodir bio kao ona; u stvari, nije se uopte mogao dodirnuti; bila je to samo svetlost. Ponekad bi me tamo uveli u mraku, a neto toplo i meko uzelo bi me u naruje i neto mi aputalo. To nisam voleo. Bio sam lud, ali ne toliko lud. Sigfrid jo uvek eka, ali znam da nee beskonano ekati. Ubrzo e poeti da mi postavlja pitanja, verovatno o mojim snovima. "Jesi li neto sanjao od naeg poslednjeg susreta, Bobe?" Zevam. Ta tema je uopte veoma dosadna. "ini mi se da nisam. Nita, vano, to znam sigurno." "Voleo bih da ujem ta je to bilo. Makar i neki deli." "Uasan si gnjavator, Sigfride, je l' zna?" "ao mi je to ti se ini da sam gnjavator, Robe." "Pa, eto... ini mi se da ne mogu da se setim ak ni nekog delia." "Pokuaj, molim te." "Oh, boe moj! Dobro." Smetam se udobno na kauu. Jedini san koga mogu da se setim apsolutno je beznaajan i ja znam da u njemu nema niega to se odnosi na bilo ta to je glavno ili u vezi sa

traumom, ali ako bih mu to kazao, on bi se naljutio. Stoga kaem posluno: "Nalazio sam se u jednom vagonu nekakve dugake kompozicije. Mnogo vagona je bilo prikaeno jedan za drugi i moglo se prelaziti iz jednog u drugi. U njima je bilo puno poznatih ljudi. Jedna ena, nekako materinski tip, koja je mnogo kaljala, i jo jedna ena koja je - pa eto, izgledala dosta udno. Prvo sam pomislio da je mukarac. Na sebi je imala nekakav radniki kombinezon, pa se zbog toga nije moglo znati da li je muko ili ensko; takoe je imala vrlo muevne, kosmate obrve. Ali bio sam siguran da je ensko." "Jesi li razgovarao sa tim dvema enama, Bobe?" "Molim te, ne prekidaj me, Sigfride, zbog tebe ne mogu da pratim misli." "Izvini, Robe." Nastavljam da priam san: "Ostavio sam ih - ne, nisam sa njima razgovarao. Vratio sam se u susedni vagon. To je bio poslednji vagon voza. Bio je prikaen za ostale vagone nekom vrstom - ekaj, da vidim, ne znam kako da ti to opiem. Bilo je nalik na one rastegljive stvari na Kapiji, nainjeno od metala, zna? I rastezalo se." Prestajem za trenutak da priam, iz dosade. Oseam kao da se izvinjavam to sam sanjao tako glup, bezvezan san. "Rekao si da se metalna spojnica rastezala, Bobe?" podstrekava me Sigfrid. "Tano, rastezala se. Zbog toga je, naravno, vagon u kome sam se nalazio sve vie i vie zaostajao iza drugih vagona. Sve to sam mogao da vidim bilo je stop-svetlo, koje je nekako imalo oblik njenog lica i gledalo u mene. Ona..." Gubim nit onoga to hou da kaem. Pokuavam da nastavim tamo gde sam stao: "ini mi se da sam oseao da e biti teko da se do nje vratim, kao da ona - izvini,

Sigfride, ne seam se jasno ta se otprilike na tom mestu dogodilo. Onda sam se probudio. I", dovravam skrueno, "sve sam to zapisao im sam stigao, ba kao to si mi ti rekao da uradim." "Hvala lepo, Bobe", uzvraa Sigfrid ozbiljnim glasom. eka da nastavim. Prevrem se nemirno. "Ovaj kau ni izdaleka nije tako udoban kao onaj duek", alim se. "Ba mi je ao, Bobe. Rekao si da si ih prepoznao?" "Koga?" "One dve ene u vozu, od kojih si se sve vie i vie udaljavao." "Ah. Ne, shvatam ta hoe da kae. Prepoznao sam ih u snu. Zaista nemam pojma koje su." "Da li su liile na nekoga koga poznaje?" "Nimalo. I sam sam se pitao ko bi mogle biti." Sigfrid veli, posle male pauze, koju je koliko znam sluajno napravio, kako bi mi dao priliku da se predomislim u pogledu odgovora koji mu se ne svia: "Pomenuo si da je jedna od ena bila materinski tip i da je kaljala..."

IZVETAJ O MISIJI Letelica 1-8, Let 013D6. Posada F. Ito. Vreme u svemiru 41 dan i 2 sata. Poloaj neidentifikovan. Podaci zabeleeni na instrumentima oteeni. Sledi prepis sa trake izvetaja lana posade: "Planeta ini se ima gravitacionu silu na povrini preko 2,5, ali nameravam da pokuam sletanje. Ni vizuelnim ni radarskim osmatranjem nemogue je probiti oblake svemirske praine i pare. Sve to zaista ne izgleda vrlo povoljno,

ali ovo je moj jedanaesti let. Fiksiram ureaj za automatski povratak kroz deset dana. Ako se dotle ne vratim u lenderu, smatram da e se glavni brod sam vratiti na Kapiju. Voleo bih da znam ta znae pege i plameni jezici na ovom suncu." lan posade nije bio na brodu kada se brod vratio. Nije bilo artefakta ili uzoraka. Kapsula za pristajanje nije vraena. Letelica oteena.

"Da. Ali nisam je prepoznao. ini mi se da mi je izgledala poznata, ali, zna, onako kao to to biva u snovima." On strpljivo kae: "Moe li da se seti bilo koje ene koju si ikada poznavao, a koja je bila materinski tip i mnogo je kaljala?" Smejem se glasno na to. "Dragi prijatelju Sigfride! ene koje ja poznajem uopte ne pripadaju materinskom tipu! I sve imaju obezbeenu bar glavnu medicinsku negu. Takve ne kalju." "Da. Jesi li siguran, Robi?" "Ne gnjavi, Sigfride", odvraam ja, ljut zbog toga to mi je teko da se udobno namestim na ovom odvratnom kauu, a i zato to treba da idem u kupatilo, a ova situacija kao da se produava u beskonanost. "Razumem." I posle male pauze on poinje da zapitkuje o neem drugom, kao to ve znam: on je kao golub, taj Sigfrid, i kljuca sve to mu bacim, zrno po zrno. "A ta je sa drugom enom, onom sa kosmatim obrvama?" "Kako, ta je?" "Da li si ikada poznavao neku devojku koja je imala kosmate obrve?" "Isuse! Sigfride, ja sam spavao sa pet stotina devojaka! Neke od

njih su imale sve mogue vrste obrva za koje si ikad uo!" "Neka odreena devojka?" "Ne bih mogao da se setim, tek onako." "Ne tek onako, Bobe. Molim te, napregni se i pokuaj da se seti." Lake je uraditi ono to on kae, nego se s njim oko toga raspravljati, i stoga sam se napregnuo. "Dobro, hajde da vidimo. Ida Me? Nije. Sju-En? Nije. S. Ja. Nije. Grethen? Nije - pa, da ti iskreno kaem, Sigfride, Grethen je bila tako plava da ti ne bih mogao ni rei da li je uopte imala obrve." "To su devojke koje si poznavao poslednjih godina, zar ne, Robe? Moda neka od ranije?" "Misli, sasvim odavno?" Razmiljam, vraajui se najdalje to mogu u prolost, sve do rudnika hrane i Silvije. Smejem se naglas. "Zna ta, Sigfride? udno zvui, ali jedva mogu da se setim kako je Silvija izgledala - a, ekaj malo. Ne. Sad sam se setio. Ona je upala gotovo cele obrve, i onda ih je crtala olovkom. Seam se toga zato to smo jedanput, kad smo bili zajedno u krevetu, crtali jedan po drugom crtee njenom olovkom za crtanje obrva." Gotovo ga ujem kako uzdie. "Oni vagoni", kae, kljucajui drugo zrno. "Kako bi ih ti opisao?" "Kao kod svakog voza. Dugaki. Uzani. Prolaze dosta brzo kroz tunel." "Dugaki i uzani, prolaze kroz tunel, Bobe?" Tu gubim strpljenje. On je tako odvratno providan! "Sluaj, Sigfride! Nemoj kod mene da pokuava sa tim banalnim simbolima penisa." "Ja nita ne pokuavam. Bobe."

"E pa, uasno gnjavi s ovim snom, kunem ti se. U njemu nema niega. Voz je bio samo voz. Ne znam ko su bile one ene. I sluaj, dok smo kod toga, stvarno mrzim ovaj prokleti kau. Za pare koje ti plaa moje osiguranje mogao bi da mi prui neto mnogo bolje!" Sad sam se stvarno na njega razbesneo. Stalno pokuava da se navraa na onaj san, ali ja sam odluio da od njega izvuem onoliko koliko mu osiguravajui zavod za to plaa i pre nego to sam otiao, obeao je da e do mog sledeeg dolaska promeniti nametaj. Odlazei toga dana iz njegove sobe, oseam se prilino zadovoljan sobom. On mi zaista mnogo pomae. Tako mi se ini zato to dobijam hrabrost da mu se oduprem, a moda su i sve te budalatine korisne za mene, s te stane, ili s neke druge strane, mada je tano da su neke njegove zamisli prilino luckaste.

14. Pokuah da se ispetljam iz svoje lealjke kako bih napravio mesto za Klarino koleno i udarih u lakat Sema Kehejna. "Pardon", ree on, i ne osvrui se da vidi kome se izvinjava. Ruka mu je jo uvek bila na dugmetu za start, mada je prolo ve deset minuta od kako smo poleteli. Paljivo je posmatrao treperave boje na Hiijevskoj tabli sa instrumentima, podigavi sa njih pogled samo jedanput da bi osmotrio video-ekran koji je bio postavljen iznad glave. Seo sam uspravno, oseajui neko kakljanje po stomaku. Bilo mi je potrebno vie nedelja da se naviknem na praktino odsustvo gravitacione sile na Kapiji. Fluktuirajue sile tee u kabini broda bile su neto drugo. Promene su bile vrlo blage, ali nisu ostajale stabilne due

od jednog minuta, pa je moje unutranje uho protestovalo. Povukoh se nekako do kuhinje, traei pogledom vrata toaleta. Hem Tajah je jo uvek bio unutra. Ukoliko ne bude ubrzo iziao, moja situacija postae kritina. Klara se nasmejala, pruila ruku iz svoje lealjke i zagrlila me. "Jadni Bobi", kazala je. "A tek smo krenuli." Progutao sam jednu pilulu i namerno zapalio cigaretu, trudei se da ne povratim. Ne znam koliko je od toga, u stvari, bilo usled kinetoze. Dobrim delom bilo je to usled straha. Veoma je zastraujue kad znate da izmeu vas i trenutne, grozne smrti postoji samo tanka oplata od metala koju su napravila neka udna nepoznata bia pre pola miliona godina. I kad znate da ste se obavezali da nekuda idete, a da nad tim vie nemate nikakvu kontrolu, kao i da sve moe da ispadne neprijatno. Upuzah ponovo u svoju lealjku, ugasih cigaretu, zatvorih oi i usredsredih se na to da utucam vreme. A bie mnogo vremena za utucavanje. Proseno putovanje traje moda etrdeset pet dana u jednom pravcu. Nije toliko vano kao to mislite do koje udaljenosti letite. Deset svetlosnih godina ili deset hiljada: donekle je vano, ali ne u smislu linearne razdaljine. uo sam da brodovi stalno sve vie i vie ubrzavaju tempo ubrzanja, sve vreme. Da poveanje brzine isto tako nije linearno, ak ni eksponencijalno, u bilo kom shvatljivom smislu. Vrlo brzo postie se brzina svetlosti, za manje od jednog sata. Zatim, je izgleda, potrebno prilino vremena da se ona primetno prevazie. A posle toga, leti se istinski brzo. Sve se to moe opaziti (kau) ako se posmatraju zvezde koje se vide na navigacionom Hii-ekranu smetenom vie glave (kau). U toku prvog sata sve zvezde poinju da menjaju boju i da se rasplinjuju.

Kad preete c - to se zna po tome to se one sve zbiju u sreditu ekrana, koji se nalazi na prednjoj strani broda u pravcu leta. U stvari, zvezde se nisu pomerile. To vi dostiete brzinu svetlosti koju emituju izvori iza vas, ili pored vas. Fotoni koji udaraju u ekran na prednjoj strani emitovani su jedan dan, ili sedam dana, ili sto godina ranije. Posle dan-dva, one ak vie ne izgledaju kao zvezde, ve prosto kao nekakva takasta, siva povrina. Nalik pomalo na holofilm kad se pogleda na svetlosti, a moe se izraditi i pravi snimak pomou flelampe, premda niko nikada nije na njemu dobio nita osim ljunkaste sive boje na osnovu onoga to se vidi na Hii-ekranima. Kad sam konano dospeo u toalet, hitna potreba vie nije izgledala tako hitna; a kad sam odande iziao, Klara je bila sama u kabini i proveravala izgled zvezda pomou teodolitske kamere. Okrenula se da me pogleda, zatim je klimnula glavom. "Malo si manje zelen u licu", rekla je zadovoljno. "Preiveu. Gde su momci?" "Gde bi bili? Dole su u lenderu. Dred smatra da bi moda trebalo tako da se podelimo da ti i ja koristimo lender za vreme dok su oni ovde gore; posle toga mi dolazimo ovamo, a oni idu tamo." "Hm." To je zvualo dosta dobro; u stvari, ve sam se pitao kako emo da izvedemo da se nekako izolujemo od ostalih. "U redu. ta ja treba sad da radim?" Ona se izvi i poljubi me rasejano. "Samo nemoj da smeta. Zna ta? Izgleda da letimo gotovo pravo ka galaktikom severu." Primio sam ovo obavetenje, shvativi u isti mah kolika sam neznalica. Zatim sam zapitao: "Je li to dobro?" Ona se nasmeja. "Otkud znamo?" Opruio sam se i posmatrao je.

Ako je isto toliko uplaena kao ja, a u to nisam uopte sumnjao, onda to zaista nije pokazivala. Poeo sam da se pitam ta se nalazi u pravcu galaktikog severa i, to je jo vanije, koliko e nam vremena biti potrebno da donde stignemo.

Mali oglasi JA U masirati vaih sedam taaka ako vi meni budete itali Dibrana. Golotinja neobavezna. 86-004. ULOITE SVOJ novac od naknada za ustupljena materijalna prava u zdrueni narod Zapadne Afrike koji ima najbru stopu rasta. Povoljni poreski zakoni, proverena stopa razvoja. Na ovlaeni predstavnik nalazi se ovde na Kapiji i on e vam objasniti kako da postupite. Besplatno predavanje sa trake, bife "Plavi pakao", sreda 15.00 "Dahomej je ekskluzivno turistiko podruje sutranjice". IMA LI NEKOGA iz Aberdina? Hajde da popriamo. 87-396. VA PORTRET izraujem u pastelu, ulju i ostalim tehnikama, 150 U.S. dolara. Izraujem i druge slike. 86-569.

Za najkrai zabeleeni let do nekog sunevog sistema bilo je potrebno osamnaest dana. Re je bila o Barnardovoj zvezdi, i to je bio potpun promaaj, tamo niega nema. Najdui, odnosno dosad najdui poznati let - ko zna koliko brodova sa mrtvim istraivaima jo putuje natrag sa, moda, M-31 u Andromedi? - trajao je po sto sedamdeset pet dana tamo i natrag. Putnici su se vratili mrtvi. Teko je rei gde su bili. Snimci koje su nainili nisu mnogo pokazivali, a to se tie samih istraivaa, naravno, oni vie nisu bili u stanju da to ispriaju.

Kad se otisnete u kosmos, prilino je jezivo ak i za veterane. Znate da letite sve bre. Ne znate koliko e ubrzanje da traje. To e vam postati jasno kad stignete do zaokreta. Kao prvo, jasno vam je po znacima, jer zlatni namotaj u svakom Hii-brodu pomalo zatreperi. (Niko ne zna zato.) Meutim, znate da se okree u suprotnom smeru ak i bez gledanja, poto ona mala pseudo-gravitacija, koja vas je vukla ka zadnjoj strani broda, sad poinje da vas gura ka prednjoj. Ono to je bilo dole, postaje gore. Zato Hiiji nisu prosto zaokretali svoje brodove na polovini puta, da bi tako iskoristili istu potisnu silu i za ubrzavanje i za usporenje? Ja ne bih znao. Morali biste biti Hii da biste to znali. Moda to ima neke veze sa injenicom da se svi njihovi videoureaji nalaze na prednjoj strani. Moda zato to je prednji deo broda uvek snano oklopljen, ak i kod malih brodova, protiv, pretpostavljam, udara zalutalih molekula gasa ili praine. Ali neki od veih brodova, nekoliko "trojki" i gotovo sve "petice", oklopljeni su sa svih strana. No ni oni se ne okreu u suprotnom smeru. Bilo kako bilo, kad svitak zatreperi i osetite zaokretanje, znate da ste preli jednu etvrtinu vremena u preletu. Ne obavezno i etvrtinu ukupnog vremena putovanja, razume se. Koliko ete dugo ostati na odreditu to je sasvim druga stvar. O tome odluujete sami. Ali preli ste polovinu puta u automatskom reimu leta na izlaznom kraku. Onda pomnoite broj dana koji su dotle proli sa etiri, i ako je taj broj manji od broja dana predvienih vaim raspoloivim rezervama za odravanje ivotnih uslova, onda bar znate da neete morati da umrete od gladi. Razlika izmeu ta dva broja predstavlja broj dana koje moete da provedete na odreditu.

Vae osnovne zalihe, hrana, voda, obnavljanje vazduha, predviene su za dve stotine pedeset dana. Moete da ih rastegnete na tri stotine dana bez mnogo muke (jednostavno se vratite natrag smrali i sa moda nekoliko bolesti prouzrokovanih nedostatkom vanih elemenata u ishrani). Znai, ako letite ezdeset do ezdeset pet dana na izlaznom kraku bez zaokretanja, onda znate da ete moda imati problema, i poinjete da jedete manje. Ako to traje osamdest do devedeset dana, onda se problem sam od sebe reava, jer onda vie nemate opcija, umreete pre nego to se vratite. Mogli biste pokuati da promenite kurs leta. Ali to je onda samo umiranje na drugi nain, koliko se moe rei na osnovu onoga to priaju preiveli. Verovatno je da su Hiiji mogli da menjaju pravac leta po svojoj elji, ali kako su to inili, to je jedno od onih vanih pitanja bez odgovora u vezi s Hiijima, kao na primer, zato su sve poistili pre nego to su otili? Ili kako su izgledali? Ili kuda su otili? Postojala je nekakva aljiva knjiga koju su prodavali na vaarima kad sam ja bio mali. Naslov joj je bio Sve to znamo o Hiijima. Imala je sto dvadeset osam stranica i sve su bile prazne. Ako su Sem, Dred i Mohamed bili topla braa, a nisam imao razloga da u to sumnjam, onda se to nije videlo u toku prvih nekoliko dana. Svako od njih je radio ono to ga zanima. itao. Sluao muziku sa traka preko slualica. Takoe su igrali ah, a kad su mogli da nagovore Klaru i mene, svi smo igrali kineski poker. Nismo igrali u pare, igrali smo u smene. (Posle nekoliko dana Klara je rekla da to vie lii na pobeivanje kojim gubi, jer ako izgubi ima vie vremena na raspolaganju). Oni su bili vrlo blagonaklono popustljivi prema Klari i meni, to jest prema podreenoj heteroseksualnoj manjini u

dominantnom homoseksualnom drutvu koje je naseljavalo na brod, i davali su nam da koristimo lender tano pedeset posto vremena, mada smo nas dvoje sainjavali etrdeset posto populacije. Slagali smo se. Dobro je to je tako bilo, jer smo u svakom trenu iveli u uzajamnoj senci i uzajamnim mirisima. Prostor u unutanjosti glavnog broda, ak i "petice", nije mnogo vei od kuhinje u nekom stanu. Lender obezbeuje jo malo dodatnog prostora - dodajte koliko jo jedan ovei plakar - ali bar na izlaznom kraku on je obino ispunjen zalihama i opremom. A od te ukupne raspoloive kubature, recimo etrdeset dva do etrdeset tri kubna metra, vidi sam koliko preostaje kad rauna mene, tebe i ostale istraivae. Kad ponete da se pribliavate svemirskom odreditu oseate stalnu laganu silu ubrzanja. To, u stvari, nije ubrzanje, ve samo opiranje vaeg tela da se kree bre od c, a moe se isto tako opisati kao trenje usled sile tee. Ali to se osea kao smanjena sila tee. Oseate se kao da teite oko dva kilograma. To znai da vam je potrebno neto to e vas drati u mestu kad ste na jednom mestu, pa tako svaki lan posade ima svoj lini remen, u kome, kad ga oprui, moe da spava. Dodajte tome prostor potreban svakom ponaosob: za ormane za trake i diskove i garderobu (mnogo toga se uopte ne oblai;) za toaletni papir; za fotografije milih i dragih (ako ih imate); za sve ono to ste reili da ponesete do ukupne dozvoljene teine i zapremine (sedamdeset pet kilograma, jedna treina kubnog metra); i to je ve dovoljno da bude tesno. Dodajte tome originalne Hii-ureaje na brodu. Tri etvrtine toga neete nikad upotrebiti. Skoro sve to tu spada ne biste ni znali da

koristite i kad biste morali; to uglavnom uopte ne dirate. Ali te stvari ne moete ukloniti. Hiiji su konstruisali integralan mehanizam. Ako mu amputirate jedan deo, on umire. Moda bismo, kad bismo znali kako da zacelimo ranu, mogli da izvadimo deo te starudije, a brod bi i dalje funkcionisao. Ali ne znamo, i zato sve ostaje unutra: veliki sanduk zlatne boje u obliku romba, koji eksplodira kad pokuate da ga otvorite; tanana spirala sistema navoja zlatne boje, koja, s vremena na vreme, zasvetli, a jo ee postane neprijatno vrela (niko ne zna zato, zapravo) i tako dalje. Sve to stoji unutra, i vi se s tim neprestano sudarate. Dodajte svemu tome opremu za ljudsku posadu. Svemirska odela: po jedno za svakoga, napravljeno po vaoj meri. Ureaj za fotografisanje. Toalet i kupatilo. Odeljenje za pripremanje hrane. Sanduke za smetaj otpadaka. Pribor za obavljanje opita, oruje, svrdla, sanduke za uzorke, sav onaj dar-mar koji ete poneti sa sobom na povrinu planete, ako sluajno imate sree da dospete do neke planete na koju moete da sletite. Prostor koji preostaje nije ba veliki. Pomalo kao kad biste iveli nedeljama i nedeljama pod haubom motora nekog vrlo velikog kamiona, dok motor radi, a vi se sa jo etiri osobe borite za mesto. Posle prva dva dana kod mene se pojavilo nerazumno predubeenje protiv Hema Tajeha. Bio je preterano krupan. Zauzimao je vie prostora nego to bi bilo pravo. Istini za volju, Hem nije bio ak ni moje visine, mada je imao vie kilograma. Ali meni nije smetalo to zauzimam tako malo prostora. Samo mi je smetalo kad drugi ljudi u njega zalaze. Sem Kehejn je bio krupnog stasa, premda nije bio vii od sto ezdeset santimetara, sa

gustom crnom bradom i neuglednim kovrdama skroz preko celog trbuha i grudi, kao i po celim leima. Nisam smatrao da mi Sem povreuje ivotni prostor sve dok nisam naao jednu dugaku, crnu dlaku iz brade u jelu. Hem je bar bio gotovo osav, sa zlatastom koom, zbog ega je liio na haremskog evnuha iz Jordana. (Da li su jordanski kraljevi imali evnuhe u svojim haremima? Da li su imali hareme? Izgledalo je da Hem ne zna mnogo o tome; roditelji su mu iveli u Nju Derziju kao tree pokolenje. Uhvatio sam sebe kako ak pravim poreenje izmeu Klare i eri, koja je bila bar za dva broja manja. (Nisam to esto radio. Najee je Klara bila ba kako treba). A Dred Frauenglas, koji je poao sa Semovom grupom, bio je fin, mrav mladi koji nije mnogo govorio i koji je, ini se, zauzimao najmanje mesta od svih ostalih. Ja sam bio jedini pravi poetnik u grupi i svi su mi pokazivali kako se radi ono malo to smo imali da radimo. Moraju se rutinski oitavati fotografski i spektrometarski instrumenti; snimati na traci podaci sa kontrolne konzole Hiija, gde se stalno pojavljuju minimalne promene u boji i intenzitetu na svetiljkama. (Njih jo uvek prouavaju, u nadi da e shvatiti emu slue). Moraju se na brzinu analizirati spektri zvezda iz okolnog kosmosa, koje se vide na video-ekranu. A za sve to zajedno potrebno je, oh, moda, dva sata dnevno. Za domae poslove oko pripremanja hrane i ienja potrebno je jo dva. To iznosi negde oko etiri sata rada dnevno po oveku. Kad vas ima petoro, onda ostaje sve zajedno otprilike osamdeset sati koje treba nekako provesti. Laem. Mi, zapravo, ne provodimo to vreme tek tako. U tom vremenu ekamo zaokretanje.

Tri dana, etiri dana, nedelju dana; onda sam osetio da je zavladala neka napetost koja mene jo nije zahvatila. Posle dve nedelje, saznao sam kako to izgleda, jer sam je i sam oseao. Svi smo ekali da se ono dogodi. Pre spavanja poslednji pogled bismo bacili na zlatnu spiralu da vidimo da nije kojim udom poela da svetluca. Pri buenju prva misao bila nam je da li je tavanica postala pod. Pred kraj tree nedelje svi smo postali potpuno razdraljivi. Kod Hema se to najvie poznavalo, debelog Hema zlataste koe sa licem ivahnog zlog duha: "Hajde, da igramo malo poker, Bobe." "Neu, hvala." "Hajde, Bobe. Potreban nam je etvrti." (U kineskom pokeru podele se sve karte, po trinaest svakom igrau. Drukije ne moe da se igra). "Neu." A iznenada besno: "Idi ti do avola! Ne vredi ni piljiva boba kao lan posade. Sad, eto nee ni karte da igra!" I onda bi sedeo i sekao karte zlovoljno po pola sata, kao da je to vetina koju mora da savlada, jer mu od nje zavisi ivot. A, sve u svemu, gotovo je tako i bilo. Jer pomislite sami. Pretpostavimo da se nalazite u "petici" i da ste proveli sedamdeset pet dana bez zaokretanja. Bez daljeg znate da ste u kripcu: zalihe hrane nee podmiriti potrebe petoro ljudi vie od tri stotine dana. Ali bi mogle podmiriti potrebe njih etvoro. Ili njih troje. Ili dvoje. Ili jednog oveka. U tom trenutku postaje jasno da se bar jedna osoba nee vratiti iva s puta, a ono to veina posada radi jeste da poinje da see

karte. Onaj ko izgubi utivo sebi preree grkljan. Ukoliko gubitnik nije utiv, ostala etvorica naue ga ta je red. Mnogi brodovi koji su krenuli kao "petice" vratili su se kao "trojke". Neki su se vratili kao "jedinice". Tako nam je prolazilo vreme, ne prijatno i svakako ne naroito brzo. Seks je bio glavno sredstvo za umirenje izvesno vreme, pa smo Klara i ja provodili sate i sate vrsto zagrljeni, odremali po malo i budili se da bismo ono drugo probudili da nastavimo. Pretpostavljam da su i ostali radili to isto; nije dugo potrajalo, a kapsula lendera poela je da mirie kao svlaionica fiskulturne sale za deake. Zatim smo poeli da traimo samou, svako pojedinano. U brodu nije ba bilo dovoljno mesta za izolovanje za nas petoro, ali smo se snalazili kako smo znali; dogovorili smo se da putamo da po jedan od nas bude sam (ili sama) u lenderu po sat-dva. Dok sam ja bio tamo, Klarino prisustvo su doputali u kabini. Dok je Klara bila tamo, ja sam obino igrao karte s momcima. Dok je jedan od njih bio tamo, ostala dvojica pravila su nama drutvo. Nemam pojma ta su drugi radili u svom "solo" vremenu; to se mene tie, uglavnom sam buljio u prazno. Mislim bukvalno u prazno: gledao sam kroz pozore lendera u apsolutni mrak. Nita se nije videlo, ali to je bilo bolje nego gledati u ono to je bilo u brodu, a to mi je beskrajno dojadilo.

BELEKA O RAANJU ZVEZDA Dr Asmenion. Pretpostavljam da se veina vas nalazi ovde vie zato to se nada da u dii bonus za nauno otkrie nego zato to se stvarno zanima za astrofiziku. Ali to ne treba da vas brine. Instrumenti

obavljaju vei deo posla. Vi vrite rutinsko osmatranje, a ako naiete na neto naroito, to e se pokazati tokom procene kad se vratite. Pitanje. Zar ne postoji neto naroito za im bi trebalo da tragamo? Dr Asmenion. O, naravno. Na primer, imali smo jednog istraivaa koji je digao pola miliona, ini mi se, zato to je stigao u predeo oko Orionove magline i ustanovio da jedan deo gasnog oblaka pokazuje viu temperaturu od ostalih delova. On je zakljuio da se u tom trenutku raa nova zvezda. Gas se zgunjavao i njegova temperatura je poela da raste. Kroz deset hiljada godina tamo e verovatno poeti da se formira jedan prepoznatljiv sunev sistem, i on je nainio specijalni mozaiki snimak skenerom itavog tog dela neba. I tako mu je isplaena novana nagrada. Sada, svake godine, Korporacija tamo alje taj isti brod da prikuplja nove podatke. Plaaju nagradu od sto hiljada dolara, od ega pedeset hiljada odlazi njemu. Ja u vam dati koordinate za neka takva slina mesta, kao to je, na primer, Tifidova maglina, ako elite. Neete dii pola miliona, ali neto ete zaraditi.

Onda, posle izvesnog vremena, svako je poeo da radi neto po svom nahoenju. Ja sam presluavao trake, Dred je gledao pornodiskove, Hem je razvio jednu savijenu klavijaturu i svirao elektronsku muziku preko slualica (pa ipak, malo zvuka bi procurilo ako se napregnu ui, i meni se smuie, strano, Bah, Palestrina i Mocart). Sem Kehejn nam je nenametljivo organizovao asove predavanja, pa smo dosta vremena provodili inei mu po volji, diskutujui o prirodi neutronskih zvezda, crnih rupa i Sajfertovih galaksija, u vreme kad se nismo presliavali koji sve postupci prethode sputanju na novu planetu. Ono to je u tome bilo dobro to je da smo uspeli da se

uzajamno ne mrzimo po jedno pola sata. Ostalo vreme - ovaj, da obino smo se uzajamno mrzeli. Ja nisam mogao da podnesem to to Hem Tajeh neprestano mea karte. Dred se nerazumno neprijateljski ponaao prema mom puenju cigareta s vremena na vreme. Sem se grozno oseao ispod pazuha, ak i u ovom gnojnom smradu koji je vladao u kabini broda, tako da se i najgori vazduh na Kapiji u poreenju s tim inio kao vrt rua. A Klara - e, Klara je imala ovu gadnu naviku. Volela je pargle. Ponela je etiri kile dehidriranih pargli, radi promene, a i da bi imala neto da radi; i mada ih je delila sa mnom, a ponekad i sa ostalima, insistirala je da ih tu i tamo jede sama. Od pargli mokraa ima udan miris. Nije ba romantino da znate tano kad vam je dragana jela pargle na osnovu promene kvaliteta vazduha u zajednikom toaletu. Ali uprkos tome - ona je bila moja dragana, stvarno je bila. Nismo ba samo spavali zajedno tokom onih beskrajnih sati u lenderu; mi smo i razgovarali. Nikada nisam upoznao ni deli tue psihe tako dobro kao to sam upoznao Klarinu. Morao sam da je zavolim. Nisam mogao drukije i nisam mogao da prestanem. Nikada. Dvadeset treeg dana zabavljao sam se sa Hemovim elektronskim klavirom, kad iznenada ostih da mi je muka. Fluktuacije gravitacione sile, koje sam sada jedva primeivao, naglo su poele da se pojaavaju. Pogledao sam navie i sreo Klarin pogled. Ona se bojaljivo smeila, gotovo kroz pla. Pokaza mi prstom, a kroz sve vijugave krivine staklene spirale zlatne iskre vrcale su kao sjajne belice u potoku.

epasmo jedno drugo i tako se drasmo, smejui se, dok se kosmos okretao oko nas i dok pod nije postao tavanica. Stigli smo do zaokretanja. A nismo bili prekoraili vremensku granicu.

15. Sigfridova ordinacija se, razume se, nalazi pod Kupolom kao i sve ostale takve ordinacije. U njoj ne moe da bude ni suvie toplo ni suvie hladno. Ali ponekad se tako ini. Kaem mu: "Isuse, kako je ovde vruina. Pokvario ti se klima-ureaj." "Ja nemam klima-ureaj, Robi", odgovara on strpljivo. "Da se vratimo na tvoju majku..." "Bestraga glava mojoj majci", kaem ja. "Tvojoj takoe." Nastaje pauza. Znam o emu razmiljaju njegova impulsna kola i oseam da u zaaliti zbog svoje prenagljene primedbe. Stoga brzo dodajem: "Hou da kaem da se stvarno ne oseam prijatno, Sigfride." "Tebi je ovde vruina", ispravlja me on. "Molim?" "Moji senzori pokazuju da se tvoja temperatura povea gotovo ceo jedan stepen kad god razgovaramo o izvesnim temama: o tvojoj majci, o toj eni Del-Klari Mojnlin, o tvom prvom putovanju, o tvom treem putovanju, o Dejnu Menikovu, i o izluevinama." "Pa to je sjajno", urlam ja, iznenada razljuen. "Ti me znai pijunira?" "Ti zna da ja beleim tvoje spoljne reakcije, Robi", odgovara on prekorno. "U tome nema nieg runog. To je kao kad ti prijatelj skrene panju da si pocrveneo, ili da muca, ili da dobuje prstima."

"Tako ti kae." "Ja tako zaista kaem, Robe. Ja ti to govorim zato to smatram da je potrebno da zna da su kod tebe ove teme nabijene jakim emocionalnim nabojem. Da li bi hteo da mi ispria zato je to tako?" "Ne! Ono o emu bih ja voleo da priam to si ti, Sigfride! Kakvim jo malim tajnama o meni raspolae? Broji li mi erekcije? Stavlja li prislukivae u moj krevet? Prislukuje li moj telefon?" "Ne, Bobe. Nijednu od tih stvari ne radim." "Veoma se nadam da je to istina, Sigfride. Imam ja naina da doznam kad lae." Pauza. "ini mi se da ne razumem ta to govori, Robe." "I ne mora da razume", kaem ja podrugljivo. "Ti si samo mehanika sprava." Dovoljno je da ja razumem. Vrlo mi je vano da mogu da sakrijem ovu malu tajnu od Sigfrida. U depu mi se nalazi pare hartije koje mi je dala S. Ja. Lavorovna jedne noi, pune kocke, vina i sjajnog seksa. Jednog dana, tu skoro, izvadiu je iz depa, a onda emo da vidimo ko je od nas dvojice gazda. Istinski uivam u ovom nadmetanju sa Sigfridom. To me razjaruje. Kad sam ljut, zaboravljam onu veliku ranu koja me pee, i pee, a ne znam kako da je nateram da prestane.

16. Posle etrdeset est dana putovanja brzinom veom od brzine svetlosti brod je smanjio brzinu tako da je izgledalo kao da se uopte ne kreemo: uli smo na krunu putanju, oko neega, i svi motori su prestali da rade.

Zaudarali smo do neba i bili smo neverovatno siti jedni drugih, ali smo se svi sjatili oko video-ekrana, drei se pod ruku, kao najstrasniji ljubavnici, na nultoj sili tee, gledajui unezvereno u sunce koje je bilo pred nama. To je bila neka vea i narandastija zvezda od Sunca; ili je bila vea ili smo joj mi bili blie od jedne astronomske jedinice; ali sama zvezda nije bila ta oko koje smo se nalazili na krunoj putanji. Naa glavna planeta bila je jedan gasoviti din sa jednim velikim mesecom, koji je opet bio upola manji od Meseca. Ni Klara ni momci nisu razdragano vikali i klicali, pa sam zato saekao koliko sam mogao da izdrim i onda zapitao: "U emu je stvar?" Klara je odgovorila rasejano, "Sumnjam da na ovo moemo da sletimo." Nije izgledala razoarana. Nije izgledalo da joj je to uopte vano. Sem Kehejn ispusti jedan dugaak, jedva ujan uzdah kroz bradu i ree: "Dobro. Prvo i prvo, treba da dobijemo nekoliko jasnih spektara. To emo uraditi Bob i ja. Vi ostali ponite da ispitujete da li ima znakova Hiija." "Teko", ree neko iz grupe, ali tako tiho da nisam bio siguran ko je to bio. Mogla je da bude ak i Klara. Hteo sam jo neto da zapitam, ali sam imao utisak da ako zapitam zato se ne raduju, neko od njih moe da mi odgovori, a meni se odgovor nee dopasti. Zato sam se provukao za Semom u lender i nas dvojica se sudarismo dok smo navlaili lemove, proveravali ranani ureaj za obezbeenje ivotnih uslova i komunikacije i sve hermetiki zatvorili. Sem mi mahnu da uem u pneumatiki hodnik; zauo sam kako pumpe munjevito isisavaju vazduh i tada me jedan preostali daak oduva napolje u

svemirsko prostranstvo, poto su se vrata hodnika otvorila. Za trenutak osetio sam pravu pravcatu grozu, sasvim sam usred prostora u kome nijedno ljudsko bie nikada nije bilo, uasnut pri pomisli da sam zaboravio da privrstim ue. Ali nisam to ni morao da uradim; magnetna kopa skliznula je sama na svoje mesto i ja stigoh do kraja ueta, snano ga povukoh i poeh lagano da se vraam ka brodu. Pre nego to sam donde stigao i Sem je iziao i kruno je lebdeo prema meni. Uspesmo da se uzajamno epamo i poesmo da se nametamo kako bismo fotografisali. Sem je gestikulirao u pravcu jedne take izmeu dinovskog gasovitog diska u obliku tanjira i do bola sjajnog narandastog sunca i ja rukavicama zaklonih oi dok nisam ugledao ta mi pokazuje: M-31 u Andromedi. Naravno, ovo odakle mi posmatramo ne nalazi se u sazveu Andromede. Unaokolo se nije videlo nita nalik na Andromedu, ili, to se toga tie, nalik na bilo koje drugo sazvee koje sam ikad video. Ali M-31 je tako velika i tako sjajna skupina da je moete razabrati ak i sa Zemljine povrine, kad smog nije suvie gust, kao zvezdanu prainu spiralnog oblika. To je najsjajnija od svih spoljnih galaksija, koju moete prilino dobro prepoznati sa gotovo svakog mesta do koga brod Hiija moe da stigne. Pomou malog uveliavanja moete sa sigurnou ustanoviti da ima spiralan oblik, a to moete i da proverite poreenjem sa manjim galaksijama koje se nalaze otprilike u istom smeru posmatranja. Dok sam ja hvatao u objektiv M-31, Sem je to isto radio sa Magelanovim oblacima, odnosno sa onima to je on mislio da su Magelanovi oblaci. (Tvrdio je da je identifikovao Juni Doradus).

Obojica poesmo da snimamo teodolitskom kamerom. Svrha svega ovoga, naravno, jeste da omoguimo naunicima koji rade za Korporaciju da uz pomo triangulacije odrede gde smo bili. Moda se pitate da li im je do toga stvarno stalo, ali jeste; toliko mnogo da vam prema propisima ne pripada nikakav bonus za nauni doprinos ukoliko ne napravite kompletnu seriju snimaka. Moda ste pomislili da oni mogu da odrede gde smo bili na osnovu snimaka koje nainimo kroz prozore dok letimo brzinom veom od svetlosti. To ne ide tako. Mogu da utvrde glavni pravac pritiska, ali posle prvih nekoliko svetlosnih godina sve je tee i tee pratiti trag prepoznatljivih zvezda, a ne bi se reklo da se let odvija pravolinijski; neki priaju da on sledi nekakvu nabrkanu konfiguraciju u zakrivljenom kosmikom prostoru. Bilo kako bilo, mudronje koriste sve do ega mogu da dou ukljuujui i merenje u vezi sa rotacionim pomeranjem Magelanovih oblaka i pravcem u kome se pomeraju. A znate li emu to? Zato to na osnovu toga moe da se odredi koliko smo svetlosnih godina od njih udaljeni, pa prema tome koliko smo duboko zali u Galaksiju. Oblaci naine rotaciju za otprilike osamdeset miliona godina. Paljivim ucrtavanjem u kartu mogu se prikazati promene u jednom delu u toku dva-tri miliona godina - recimo, razlike u kretanju od otprilike sto pedeset svetlosnih godina. S obzirom da sam sluao Semova predavanja, mogu da kaem da sam se prilino zainteresovao za takve stvari. Zapravo, dok sam snimao i pokuavao da pogodim kako e te slike na Kapiji protumaiti, gotovo sam bio zaboravio da treba da se bojim. I gotovo, na ba sasvim, bio sam zaboravio da postaje jasno da e ovo putovanje, preduzeto uz ulaganje tako mnogo hrabrosti, ispasti jedno veliko nita.

Ali jeste bilo jedno veliko nita. Hem zgrabi od Sema trake sa snimcima pretrage neba im smo se vratili na brod i stavi ih u skener. Prvi snimak je pokazivao samu planetu. Ni na jednoj traci elektromagnetnog spektra nije se pojavilo nita to bi nagovetavalo radijaciju koja potie od artefakata. Onda je poeo da trai druge planete. To je ilo sporo ak i u automatskom skeneru, a verovatno je postojalo itavo tuce planeta koje nismo mogli da ugledamo za ono vreme koje smo tamo proveli (ali to i nije bilo vano, jer ako nismo mogli da ih ugledamo onda su one ionako suvie daleko da do njih dospemo). Hem je ovo radio na taj nain to je na spektrogramu pronalazio kritine znakove koji potiu od zraenja glavne zvezde, a zatim je programirao skener i utvrivao njene refleksije. Otkrio je pet nebeskih objekata. Ispalo je da su dva od ovih objekata zvezde sa slinim spektrom. Ostala tri su bile planete, u redu, koje, meutim, isto tako nisu pokazivale zraenje izazvano artefaktima. Tako je preostao samo jedan veliki mesec gasovitog dina. "Ispitaj ga podrobno", zapovedi Sem. Mohamed proguna: "Ne izgleda naroito dobro." "Ne traim tvoje miljenje, samo elim da uradi ono to ti kaem. Ispitaj ga podrobno." "Naglas, molim", dodade Klara. Hem je pogleda iznenaeno, moda zbog onog "molim", ali uini kako je kazala. Pritisnu jedno dugme i ree: "Znakovi za kodirano elektromagnetsko zraenje." Jedna lagana sinusoida pojavi se na ekranu skenera, zaigra gore-dole za trenutak, a zatim se pretvori u

pravu, apsolutno nepokretnu liniju. "Negativno", ree Ham. "Nenormalne promene temperature u odnosu na vreme." Ovako neto za mene je bilo novo. "ta znai nenormalne promene temperature u odnosu na vreme?" upitao sam. "Kao kad neto postaje toplije posle zalaska sunca", odgovori Klara nestrpljivo. "Dakle?" Ali i ova linija je bila prava. "Ni ovde nema nita", ree Hem. "Povrinski metal sa visokim albedom?"

Mali oglasi SVIRANJE NA RIKORDERU, dajem asove ili sviram na zabavama. 87-429. BOI se pribliava! Setite se svojih dragih kod kue i poaljite im maketu od Hii-plastike koja predstavlja autentinu kopiju Kapije ili Kapije Dva; kad je podignete videete ljubak prizor snene vejavice od autentine svetlucave praine sa Peginog Sveta. Hologrami sa raznim pejzaima, rukom ugravirane kosmonautske narukvice za omladinu, razni drugi pokloni. 88-542. IMATE LI sestru, ker, prijateljicu dole na Zemlji? eleo bih da se dopisujem. Krajnji cilj brak. 86-032.

Spora sinusoida, onda nita. "Hm", ree Hem. "Ha... Ostali znaci ovde nisu potrebni; nee biti metana, poto nema atmosfere, i tako dalje. ta emo da radimo, gazda?" Sem otvori usta da neto kae, ali Klara ga preduhitri. "Izvini, molim te", ree strogo, "ali ta podrazumeva pod 'gazda'?"

"Oh, zavei", odbrusi Hem nestrpljivo. "Seme?" Kehejn pogleda Klaru, smeei se popustljivo. "Ako eli neto da kae, samo reci", ponudi joj on. "to se mene tie, ja mislim da treba da uemo na krunu putanju oko ovog meseca." "isto traenje goriva!" obrecnu se Klara. "Ja mislim da je to kojeta." "Ima li neku bolju ideju?" "ta znai 'bolju'? ta bi bio razlog?" "Pa eto", odvrati Sem odmereno, "jo nismo osmotrili ceo mesec. On rotira prilino polako. Mogli bismo da se spustimo u lenderu i da ga pogledamo; moda se itav jedan Hii-grad nalazi s druge strane." "Teko", frknu Klara, gotovo jedva ujno, razreavajui tako pitanje koje je neko ve jednom postavio. Momci nisu ni uli. Sva trojica su se ve uputila ka lenderu, ostavljajui Klaru i mene same u kabini broda. Klara se izgubi u toalet. Ja pripalih cigaretu, gotovo poslednju koju sam imao, i poeh da duvam manje paperjaste kolutove kroz vee paperjaste kolutove ispred njih, koji su lebdeli nepokretno u nepokretnom vazduhu. Brod se lagano ljuljao i ja ugledah najpre kako daleki, smei disk meseca planete klizi navie preko ekrana, a trenutak kasnije sasvim mali, sjajan hidrogenski plamen iz lendera koji je iao prema njemu. Zapitao sam se ta u da uradim ako njima nestane goriva, ili ako se srue, ili pretrpe neki kvar. Ja bih ih u tom sluaju ostavio tamo zauvek, eto ta bih uradio. Ono to nisam znao bilo je da li u imati hrabrosti da uradim ono to treba da uradim. Ovo se stvarno inilo kao grozno, besmisleno rasipanje ljudskih ivota. ta smo traili ovde? Putujui stotinama ili hiljadama svetlosnih

godina, da bismo sebi iskidali srce? Uhvatih sebe kako se drim za grudi, kao da je ova metafora stvarna. Pljunuh na opuak cigarete da bih ga ugasio i zgnjeih ga u vreu za smee. Male trunke pepela lebdele su na mestu gde sam ih, ne razmiljajui, otresao, ali nije mi bilo do toga da ih sada lovim. Posmatrao sam kako se veliki, pegavi srp planete okree u uglu ekrana i divio mu se kao kakvom umetnikom predmetu; ukasto-zelen do ivice osvetljene strane, amorfno crn u ostalom delu, tako da je tu zamraivao zvezde. Moglo se videti gde poinju spoljanji, tanji delovi atmosfere po malobrojnim sjajnim zvezdama koje su treperavo provirivale, ali je uglavnom bila toliko gusta da se kroz nju nita nije moglo videti. Razume se, nije bilo govora da se spustimo na njenu povrinu, ak i ako ima vrstu povrinu, ona bi bila prekrivena takvom koliinom gustog gasa da tamo nikako ne bismo mogli preiveti. Ljudi iz Korporcije priali su kako e sagraditi specijalan tip kapsule za pristajanje, koja bi se mogla probiti kroz atmosferu planete kao to je Jupiter, a moda e jednog dana to i uiniti; ali ne dovoljno brzo da nama sad pomognu. Klara je jo bila u toaletu. Ja rastegoh svoju lealjku s kraja na kraj kabine, uvukoh se u nju spustih glavu i zaspah. etiri dana kasnije oni se vratie. Praznih ruku. Dred i Hem su bili smrknuti, prljavi i razdraljivi; Sem Kehejn je izgledao sasvim veseo. Time me nije obmanuo; da su nali bilo ta od vrednosti, obavestili bi nas preko radio-veze. Ali bio sam radoznao. "Kakav je rezultat, Seme?" "Gola nula", odvrati on. "Samo stenje, nisam mogao da ukibim

nita zbog ega je bilo vredno sputati se na povrinu. Ali imam ideju." Klara nam prie, gledajui ljubopitljivo u Sema. Ja sam gledao u ostalu dvojicu; izgledali su tako kao da znaju kakvu ideju ima Sem, ali im se ona nije dopadala. "Znate", ree on, "ova zvezda je dvojna." "Kako se to raspoznaje?" upitao sam ja. "Ukljuio sam antene. Videli ste onu veliku plavu cicu tamo..." On se osvrnu, zatim se zacereka. "Ovaj, ne znam s koje strane se sada nalazi, ali je bila u blizini planete kad smo poeli da snimamo. Elem, inilo se da je blizu, pa sam je osmatrao na zahvatnicama, a oni su pokazivali tako pravilno kretanje da nisam mogao da verujem. Sigurno je u pitanju binarni sistem, ija je glavna zvezda ovde; do njenog parnjaka moe da ima najvie pola svetlosne godine." "Mogla bi biti lutalica, Seme", ree Hem Tajeh. "To sam ti ve rekao. Prosto zvezda koja nou prolazi." Kehejn slegnu ramenima. "ak i da je tako. Blizu je." Klara upade: "Postoji li neka planeta?" "Ne znam", priznade on. "Priekaj malo - eno je, ini mi se." Svi pogledasmo u pravcu ekrana. Bilo je sasvim jasno o kojoj zvezdi Kehejn govori. Bila je sjajnija od Sirijusa gledanog sa Zemlje, sa magnitudom od najmanje minus dva. Klara ree ljubazno: "Zanimljivo. Nadam se samo da ne razumem dobro ta smera, Seme. Pola svetlosne godine - to je u najboljem sluaju dvogodinje putovanje najveom brzinom broda, ak i kad bismo za to imali dovoljno goriva. A mi ga nemamo, deco." "Znam ja to", nastavi Sem uporno, "ali sam neto mislio. Kad bismo samo malo mogli da poguramo glavni brod..."

Ja se i sam zaprepastih to viem iz sve snage: "Prestani s tim!" Sav sam se tresao. Nisam mogao da se zaustavim. Ponekad je to izgledalo kao da potie od oseanja uasa, a ponekad kao da je od jarosti. ini mi se da sam u tom asu imao revolver u ruci ustrelio bih Sema bez razmiljanja. Klara me dotae rukom da bi me smirila. "Seme", ree ona, sasvim blago za svoju narav, "znam kako ti je." Kehejn se pet puta uzastopce vratio praznih aka. "Kladim se da je to mogue uiniti." Njegov izraz lica bio je zauen, sumnjiav, defanzivan, sve to zajedno. "Ozbiljno?" "Hou da kaem, zamiljam da kad bismo mi u ovom brodu bili Hiiji, umesto to smo ljudski klipani kao to jesmo - e, onda bismo znali ta da radimo. Doli bismo ovamo i pogledali okolo i kazali: 'O, hej, pazi nai ovdanji prijatelji -' ili, znate, ve ko god da je bio ovde kad su oni odreivali pravac ovog leta - 'nai prijatelji su se, mora biti, odselili. Nema ih vie kod kue.' A onda bi kazali: 'Nek' idu bestraga, hajde da vidimo koga ima u susedstvu.' I onda bismo gurnuli ovu stvaricu ovde i onu tamo i suknuli pravo navie do one velike plave zvezde..." Ona prekide i pogleda ga, drei se i dalje za mene. "Samo mi nismo Hiiji, Seme." "Isuse, Klaro! Ja to znam. Ali mora da postoji neki nain..." Ona klimnu. "Sigurno da postoji, ali mi ne znamo koji je. Ono to znamo, Seme, jeste da nijedan brod nikada nije promenio pravac leta i vratio se da nam o tome ispria. To zna? Nijedan jedini." Nije joj dao neposredan odgovor; samo je buljio u veliku plavu zvezdu na video-ekranu i rekao: "Glasajmo." Rezultat glasanja je, naravno, bio etiri prema jedan protiv

menjanja kursa na komandnoj tabli, s tim to je Hem Tajeh stajao izmeu Sema i table sve dok nismo prestali da letimo brzinom veom od svetlosne na povratku kui. Putovanje u pravcu Kapije nije bilo due od putovanja na izlaznom kraku, ali je izgledalo kao venost.

17. ini se kao da sa Sigfridovim klima-ureajem opet neto nije u redu, ali mu to ne pominjem. On bi samo izjavio da temperatura iznosi dvadeset dva i po Celzijusova stepena i pitao zato svoj psihiki bol izraavam kroz fiziko stanje poviene temperature. A takvih budalatina mi je dosta. "U stvari", saoptavam naglas, "sit sam te do gue, Sigi." "ao mi je, Robe. Ali budi ljubazan, pa mi priaj jo poneto o svom snu." "Idi bestraga." Poputam malo kaieve jer mi smetaju. Na taj nain se delimino iskopavaju Sigfridovi kontrolni ureaji, ali bar ovoga puta on mi na to ne ukazuje. "To je prilino dosadan san. Nalazimo se na brodu. Stiemo do jedne planete koja u mene bulji, kao da ima ljudsko lice. Oi ne mogu da vidim sasvim dobro zbog obrva, ali na neki nain shvatam da plae i da sam ja tome razlog." "Da li prepoznaje to lice, Bobe?" "Pojma nemam ije je. Prosto lice. ensko, ini mi se." "Da li zna zato plae?" "Zapravo ne, ali zbog neega to je u vezi sa mnom, to god da je. U to sam siguran."

Pauza. Zatim: "Da li bi se, molim te, ponovo privezao, Robe!" Moj odbrambeni mehanizam iznenada stupa u dejstvo. "ta je sad", podsmevam se sa gorinom u glasu, "misli li da u da skoim sa dueka i da te napadnem?" "Ne, Robi, naravno da ne mislim. Ali bih ti bio zahvalan kad bi to uradio." Poinjem da se vezujem, polako i bez volje. "Koliko, pitam se, vredi zahvalnost jednog kompjuterskog programa?" On na ovo ne odgovara, nego eka da ja nastavim. Putam da ovde pobedi i kaem: "U redu, vratio sam se u ludaku koulju, a ta namerava sad da kae zbog ega e mi biti potrebni zategnuti kaievi?" "Pa", kae on, "verovatno nita tako strano, Robi. Samo se pitam zato smatra da devojka na planeti plae zbog tebe?" "I ja bih to voleo da znam", odvraam ja, i to je istina onako kako je ja vidim. "Znam za neke realne stvari zbog kojih sebi pripisuje krivicu, Robi", veli on. "Jedna od njih je smrt tvoje majke." Ja se sloih. "Tako je, na neki glupav nain." "I smatram da se osea veoma krivim zbog svoje ljubavnice, DelKlare Mojnlin." Bacakam se pomalo. "Ovde je grozomorna vruina", alim se. "Da li osea da su bilo jedna ili druga stvarno svaljivale krivicu na tebe?" "Kako bih to, do vraga, mogao znati?" "Moda moe da se seti neeg to su kazale?" "Ne, ne mogu!" On poinje da postavlja vrlo lina pitanja, a ja

elim da sve ovo ostane na objektivnom nivou i zato kaem: "Priznajem da kod mene postoji izrazita tenja da svaljujem odgovornost na samog sebe. To je prilino klasian obrazac, na kraju krajeva, zar ne? Moe me pronai na strani dvesta sedamdeset sedmoj u bilo kom udbeniku." On hoe da me odobrovolji, putajui da za trenutak ne govorim o linim stvarima. "Ali na istoj strani, Robe", kae, "verovatno se podvlai da je odgovornost samonametnuta. Ti je sam na sebe tovari, Robi." "Bez sumnje." "Ti uopte ne mora da prihvati na sebe odgovornost, ako to ne eli." "Sigurno da ne. Ja to elim." On me pita, gotovo ovla: "Ima li neku predstavu zato je to tako? Zato eli da osea da si za sve to krene naopako ti odgovoran?" "A, idi bastraga, Sigfride", kaem ja sa gaenjem. "Tvoja impulsna kola su opet tropa. To uopte nije tako. To je vie kao - uostalom evo kako je. Kad sednem za punu trpezu ivota, Sigfride, toliko sam zauzet milju kako u da platim raun, pitam se ta e drugi ljudi oko mene misliti zbog toga to ga plaam i da li imam dovoljno novaca u depu da platim raun, da naprosto ne stiem uopte da jedem." On kae: "Ne elim da te ohrabrujem da pravi ovakve literarne izlete, Bobe." "ao mi je." Nije mi ao, u stvari. Zbog njega sam ljut. "Ali da upotrebim tvoju metaforu, Bobe, zato ne oslune ta to drugi ljudi govore? Moda govore neto lepo, ili neto vano o tebi." Obuzdavam nagonsku elju da zbacim kaieve, tresnem onu

njegovu iskeenu lutku posred lica i zauvek odem sa ovog ubrita. On eka, dok se meni u glavi kuva, i ja najzad eksplodiram: "Da ih oslunem! Sigfride, ti staro blentavo zveckalo, ja nita drugo i ne radim ve ih oslukujem. Ja elim da kau kako me vole. elim da kau i da me mrze, bilo ta, ali tako da mi to kau od srca. Ja sam toliko zauzet oslukivanjem srca da ak ne ujem kad me neko zamoli da mu dodam so." Pauza. Oseam kao da u se rasprsnuti. Onda on kae sa divljenjem: "Izraava svoje probleme veoma lepo, Robi. Ali ono to bih ja stvarno..." "Prestani, Sigfride!" urlam ja, najzad istinski besan; zbacujem kaieve i sedam uspravno da bismo se nali licem u lice: "I prestani da me zove Robi! Ti to radi samo onda kad misli da se ponaam detinjasto, a ja vie nisam dete!" "To nije sasvim ta..." "Rekao sam, prestani s tim!" Skaem do dueka i grabim svoju torbicu. Iz nje vadim pare hartije koje mi je dala S. Ja. posle svih onih ispijenih aa i sveg onog vremena provedenog u krevetu. "Sigfride", reim, "dosta sam ja od tebe trpeo. Sad je doao moj red!"

18. Spustili smo se u normalne visine i osetili kako se raketni motori lendera aktiviraju. Brod se sputao obrtnim letom, a Kapija je promicala dijagonalno nanie preko ekrana, neravna krukasta grudva ugljena plaviastog sjaja. Nas etvoro smo jednostavno sedeli i ekali, skoro itav sat, dok nismo osetili kako je neto zaribalo, to je znailo da smo pristali.

Klara odahnu. Hem poe polako da se oslobaa kaieva. Dred je zadubljeno buljio u video-ekran, mada se na njemu nije videlo nita to bi bilo zanimljivije od Sirijusa ili Oriona. Palo mi je na pamet, dok sam posmatrao ovo troje u komandnoj kabini, da emo posadi na pristanitu izgledati isto onako neprijatno kao to su meni izgledali neki od jezivijih povratnika u ono davno, preanje vreme kad sam bio novajlija na Kapiji. Dodirnuh neno svoj nos. Jako me je boleo i povrh toga prilino je zaudarao. Unutra u meni, negde upravo pored ula mirisa, gde ni na koji nain nisam mogao od njega da pobegnem. uli smo kako se otvara hermetiki poklopac da ue slubena posada, a zatim zausmo njihove zaprepaene glasove na dva-tri razliita jezika kad su ugledali gde smo smestili Sema Kehejna. Klara se prenu. "Mogli bismo ba da iziemo", promrmlja ona, ne obraajui se nikome, i krenu ka izlaznom otvoru, koji se sad opet nalazio na gornjoj strani. Neko iz patrolnog broda proturi glavu kroz poklopac i ree: "O, svi ste jo ivi. Ba smo se pitali." Onda nas paljivije pogleda i vie nita ne ree. Bilo je to iscrpljujue putovanje, naroito dve poslednje nedelje. Poesmo da izlazimo jedan po jedan, pored mesta gde je Sem Kehejn jo uvek visio okaen o svoju improvizovanu ludaku koulju koju mu je Dred bio napravio od gornjeg dela svemirskog odela, okruen svojim izmetom i otpacima hrane, gledajui u nas ukoeno mirnim, ludakim pogledom. Dvojica lanova posade su ga odvezivala i spremala se da ga iznesu iz lendera. Nije nita govorio. I to je bila prava srea. "Zdravo, Bobe. Klaro." Bio je to brazilski predstavnik iz slube za obavljanje pretresa, i ispostavilo se da je ba Frensi Ereira. "Izgleda da

je bilo gadno?"

BELEKE O PATULJCIMA I DINOVIMA Dr Asmenion. Trebalo bi da vam je svima poznato kako izgleda Hercprung-Raselov dijagram. Ako se naete u nekom globularnom jatu, ili bilo gde gde postoji kompaktna zvezdana masa, vredi za takvu skupinu napraviti jedan H-R dijagram. Takoe motrite dobro na neobine spektralne klase. Neete dobiti ni gro za zvezde klase F, G ili K; o njima ve imamo podataka koliko volite. Ali ako se sluajno naete u krunoj putanji oko nekog belog patuljka ili nekog sasvim skoranjeg crvenog dina, napravite koliko god moete snimaka. Isto tako vredno je ispitivati klase O i B. ak i ako nisu glavne zvezde oko kojih letite. Ali ako se sluajno naete u nekoj oklopljenoj petici u bliskoj orbiti oko kakve dobre sjajne zvezde klase O, to treba da vredi najmanje nekoliko stotina hiljada, ukoliko donesete natrag podatke. Pitanje. Zato? Dr Asmenion. Molim? Pitanje. Zato nam se isplauje bonus samo ako budemo u oklopljenoj petici? Dr Asmenion. O. zato to ako ne budete, neete se vratiti.

"Oh", rekoh ja, "bar smo se vratili. Ali Kehejn je u loem stanju. I vratili smo se praznih aka." On klimnu saaljivo i ree neto, kako mi se uinilo na panskom, slubeniku sa Venere, jednoj omanjoj, debeloj eni crnih oiju. Ona me potapa po ramenu i odvede u neku sobicu, gde mi je dala znak da se svuem. Uvek sam smatrao da bi trebalo da imaju mukarce za pretres

mukaraca i ene za pretres ena, ali sve u svemu, to nije ba bilo mnogo vano. Pregledala mi je svaki av, i oima i Gajgerovim brojaem, onda mi je pogledala pod pazuh sa obe stane i gurnula neto u mar. Razjapila je usta da mi da znak da ih i ja razjapim, zavirila unutra, a onda se trgla, stavljajui ruku preko lica. "Va nos mnogo smrdeti", izjavila je. "ta vam se dogodi?" "Dobio sam udarac", rekoh ja. "Onaj drugi momak, Sem Kehejn. Poludeo je. Hteo je da promeni kurs leta." Ona klimnu s nevericom i zaviri mi kroz nos u tampon. Zatim mi blago dodirnu nozdrvu jednim prstom. "ta to?" "Tu unutra? Morali smo da stavimo tampon. Jako je krvarilo." Ona uzdahnu. "Treba nju izvadim", mozgala je, a zatim slee ramenima. "Ne. Obucite. U redu." Opet sam se obukao i preao u komoru lendera, ali to jo nije bio kraj. Morao sam jo na sasluavanje. Morali smo svi, osim Sema; njega su ve bili odveli u Bolniki terminal. Pomislili biste da nemamo mnogo ta da bilo kome priamo o svom putovanju. Sve to se na njega odnosi bilo je detaljno zabeleeno u toku samog leta; zato smo vrili sva ona oitavanja i osmatranja. Ali rad Korporacije nije bio tako organizovan. Oni su iz nas ispumpavali svaku injenicu i sve ono to smo zapamtili; a onda svaki subjektivni utisak i trenutnu sumnju. Presluavanje je trajalo puna dva sata i ja sam - svi smo - nastojao da im dam odgovor na svako pitanje. To je drugi nain na koji Korporacija dolazi do potpune slike o zbivanjima. Odbor za procenu moe da donese odluku da vam se isplati bonus za apsolutno bila ta. Bilo ta poev od toga da ste primetili neto to niko pre vas nije primetio u vezi sa nainom na koji se ona spiralna

naprava pali, pa do toga koji bi nain za uklanjanje higijenskih uloaka bio najbolji tako da se oni ne bacaju u toalet. Kau da to rade zbog toga to se veoma trude da pronau izgovor kako bi mogli da dobace malu napojnicu posadi koja se namuila, a nije napravila nikakvo stvarno otkrie. E, to je bio na sluaj. Hteli smo da im pruimo sve mogue izglede da nam neto udele. Jedan od ispitivaa bio je Dejn Menikov, to me je iznenadilo i ak mi je pomalo bilo prijatno. (Sad kad sam se vratio u mnogo manje zagaen vazduh na Kapiji, poeo sam vie da se oseam kao ljudsko bie.) I on se bio vratio praznih ruku, poto je stigao u krunu putanju oko nekog sunca koje se oigledno preobratilo u novu tokom poslednjih pedesetak hiljada godina. Moda je tu nekada bila planeta, ali je kao takva postojala jo samo u seanju kompjuterskih instrumenata na Hii-brodovima. Nije od nje bilo preostalo dovoljno da bi mogao da dobije bonus za nauni doprinos, pa se tako okrenuo i vratio nazad. "Iznenaen sam to vidim da si se prihvatio posla", rekao sam, za vreme jednog zatija. Nije se uvredio. Imajui u vidu njegov pravi temperament, Menikov, taj namorasti stvor, sada je izgledao udnovato veseo. "Nije zbog para. ovek neto naui u ovom poslu." "ta to?" "Kako na prevaru da dobije opkladu, Brodhede. Ii u ja opet napolje, ali ovog puta biu u neto povoljnijem poloaju. Postoji jedna dobra nova zamisao." Dred, koji je sedeo pored mene sa svojim ispitivaem, ivnu i nagnu se prema nama: "Ispriaj nam!" Menikov je na licu imao lukav izraz. "Re je o boljem razumevanju

registrovanih spektralnih linija", ree on neodreeno. "A sada, kako je bilo sa hranom? Kaete da je poneto imalo udan ukus pred kraj?" Ali pre nego to je otiao, naterao sam ga da obea da e mi rei ta je hteo da ispria. "Pozvau vas", ree Klari i meni. "Moda sutra." I tako, nas dvoje odosmo u svoje sobe.

19. Oseam se tako moan, a tako preplaen, da ne znam ta u. Na poetku hartije S. Ja. je ispisala zapovest koja e Sigfrida fon rinka, bezoseajnog progonitelja pretvoriti u obinog tigrastog maka. Ne moram da gledam u rei. Znam ih napamet. Pa ipak itam iz cedulje, polako i paljivo: "Obrati panju, Sigfride, ovo je komanda za ponitavanje: 'Kategorija alfa alfa Margareta Truman Danijel Merkur Venera Mars est est nula nula'. Nareujem ti da pree u pasivno stanje." Posmatram ga. Nita se ne deava. "Sigfride? Jesam li je tano izgovorio? Prihvata li zadatu komandu?" "Naravno, Bobe." Glas mu je potpuno isti kao to je bio i pre i to me obeshrabruje. Ne znam ta sam oekivao da se dogodi. Prosto ne znam. Moda je moja mata zamiljala da e hologram sa oinskim likom nestati i da e na katodnoj cevi iznenada da zasvetle rei: POKORNO PRISTAJEM JA SAM TVOJ ROB. Oseam kako drhtim. Ne analiziram otkud to potie, lii gotovo na seksualno uzbuenje. Kaem: "A sad, Sigfride, stara zarafljena kanto! Da li ovo znai da si u mojoj vlasti?"

Oinska figura strpljivo izgovara: "To znai da moe da mi zapoveda, Bobe. Funkcija te komande je, razume se, ograniena na prikazivanje." Ja se mrtim. "ta to sad znai?" "Ti ne moe da izmeni moj osnovni program. Za to bi ti bila potrebna drugaija komanda." "U redu", kaem ja. "Ha! Evo prve instrukcije: pokai mi tu drugaiju komandu!" "Ne mogu, Bobe." "Mora. Zar ne mora?" "Ne odbijam da posluam tvoju zapovest, Bobe. Ja samo ne znam koja je ta druga komanda." "Idi do avola", urlam ja. "Kako moe da reaguje na nju ako je ne zna?"

Mali oglasi BEZBOLNO LEENJE ZUBA honorar na bazi dogovora, potpuna oprema za sve vrste leenja. Preporuke. 87-579. IMA LI ZAKLETIH NEPUAA u vaoj posadi? Ja sam iskljuivi zastupnik na Kapiji za prodaju "uguivaa dima", kapuljaa za puenje cigareta, vae zadovoljstvo je potpuno, vae saputnike titimo od smoga. Pozovite 87-196 radi demonstriranja.

"Ja prosto reagujem, Bobe. Odnosno..." i dalje oinskim tonom, i dalje strpljivo, "dau ti potpuni odgovor: svaki element komande aktivira odreen niz instrukcija i kad se to zavri, oslobaa se mesto za sledeu komandu. Strunim jezikom reeno, svaki prikljuak prelazi na

drugi odgovarajui prikljuak, koji zahteva sledei element osnovne informacije." "Drek", kaem ja. Lupam oko toga glavu za trenutak. "Pa onda, ta je to to ja mogu da kontroliem, Sigfride?" "Moe da mi naloi da pokaem bilo koju informaciju koja je u meni uskladitena. Moe da mi zapovedi da je iskaem na bilo koji nain u okviru mojih mogunosti." "Bilo koji nain?" Bacam pogled na sat i zakljuujem, uznemiren, da za ovu igru imam na raspolaganju ogranieno vreme. Preostalo mi je jo samo deset minuta od ove seanse. "Hoe da kae da mogu da te nateram da mi se obrati, na primer, na francuskom?" "Oui, Rober, d'accord. Que voulez-vous?" "Ili na ruskom, sa - ekaj malo..." eksperimentiem prilino nasumce. "Mislim, glasom dubokog basa iz opere Boljog teatra?" Tonom koji kao da dolazi iz duboke peine: "Da, gospodin." U originalu na ruskom. (Prim. prev.) "I rei e mi sve to elim da znam o sebi?!! "Da, gospodin." "Na engleskom, proklet bio!" "Da." "Ili o drugim tvojim klijentima?" "Da." Hm, to zvui zabavno. "Pa koji su ti drugi srenici, dragi Sigfride? Kreni redom, po spisku." Oseam po glasu kako sam uasno uzbuen. "Ponedeljak devet nula nula, Mario Laterani. Jedanaest nula nula, Duli Landon Martin. Dvanaest..."

"E, nju", kaem ja. "Priaj mi o njoj." "Duli Landon Martin je poslata iz Opte bolnice Kingz Kaunti, gde je bila na ambulantnom leenju zbog kompleksa averzije i imunoterapije zbog alkoholizma. U njenoj istoriji bolesti zabeleena su dva oigledna pokuaja samoubistva usled depresije posle poroaja pre pedeset tri godine. Ona se kod mene lei od pre..." "Stani malo", kaem, poto sam sabrao godine u kojima je verovatno bila trudna sa pedeset tri. "Nisam ba siguran da me Duli interesuje. Moe li da mi predstavi kako izgleda?" "Mogu da prikaem holograme, Bobe." "Onda hajde." Neto brzo sevnu i pojavi se nejasna boja, a onda ugledah tu siunu, crnomanjastu gospou kako lei na dueku - mom dueku! - u uglu sobe. Ona govori sporo i dosta nezainteresovano nekome ko je nevidljiv. Ne mogu da ujem ta pria, ali se ba mnogo i ne trudim. "Dalje", kaem, "i kad kae ime svog pacijenta, pokai mi kako izgleda." "Dvanaest nula nula, Lorni Skofild." Star, star ovek, sa artritinim prstima povijenim u kande, koji se dri za glavu. "Trinaest nula nula, Fransis Astrit." Mlada devojka jo nije ni pubescent. "etrnaest nula nula..." Putam ga izvesno vreme da tako nastavi, za ceo ponedeljak i pola utorka. Nisam znao da mu je radno vreme tako dugako, ali, razume se, poto je maina, on se, u stvari, ne zamara. Jedan ili dva pacijenta izgledaju zanimljivi, ali nema nikoga koga poznajem, odnosno nikoga koga bi vie vredelo poznavati od Ivete, Done, S. Ja. ili otprilike jo jednog tuceta drugih. "Sad moe da prekine s tim", kaem i

razmiljam za trenutak. To i nije tako zanimljivo kao to sam mislio da e biti. Osim toga moje vreme istie. "Pretpostavljam da ovu igru mogu da igram kad god hou", kaem. "Hajde sad da govorimo o meni." "ta bi eleo da ti prikaem, Bobe?" "Ono to obino skriva od mene. Dijagnozu. Prognozu. Uopte komentare o mom sluaju. Kakav misli da sam ja momak, zapravo?" "Pacijent Robinet Stetli Brodhed", poinje on odmah, "pokazuje simptome blae depresije, koja je dobro kompenzovana aktivnim stilom ivota. Kao razlog zbog koga trai pomo psihijatra navodi depresiju i dezorijentaciju. Izjavljuje da pati od kompleksa krivice i pokazuje znake selektivne afazije na svesnom nivou u vezi sa nekim epizodama koje mu se pojavljuju u simbolinom obliku u snovima. Seksualni nagon mu je relativno oslabljen. Odnosi sa enama su mu uopte uzev nezadovoljavajui, mada je njegova psihoseksualna orijentacija preteno heteroseksualna, iznad osamdeset posto..." "ta pria to, do avola..." poinjem ja, reagujui sa zakanjenjem na 'oslabljeni seksualni nagon' i 'nezadovoljavajue odnose'. Ali nije mi zapravo stalo da se s njim prepirem, a on ionako sam izjavljuje: "Moram da te obavestim, Bobe, da je tvoje vreme isteklo. Sada treba da ide u sobu za oporavak." "Ne lupetaj! Od ega da se oporavljam?" Ali njegova napomena nije bezvezna. "U redu", kaem, "vrati se u uobiajeno stanje. Poniti ovu komandu - je l' to sve to treba da kaem? Je l' ponitena?" "Da, Robi." "Opet ti!" derem se ja. "Odlui se ve jednom kako e da me

zove!" "Ja te oslovljavam imenom koje odgovara tvom raspoloenju ili raspoloenju koje elim kod tebe da izazovem, Robi." "A sad hoe da sam beba? Ne, obraaj panju. Sluaj", kaem ja ustajui, "da li pamti ceo na razgovor dok sam ti komandovao ta da prikazuje?" "Naravno da pamtim, Robi." A onda dodaje sam od sebe, itavih, neverovatnih deset ili dvadeset sekundi poto je moje vreme isteklo: "Jesi li zadovoljan, Robi?" "ta kae?" "Jesi li ustanovio na svoje zadovoljstvo da sam ja samo maina? Da me moe u svako doba kontrolisati?" Zastajem. "Je l' to radim?" pitam iznenaen. A zatim: "U redu, valjda je tako. Ti si maina, Sigfride. Ja mogu da te kontroliem." A on govori za mnom dok izlazim: "To smo zapravo oduvek znali, zar ne? Ono pravo ega se ti boji - ono gde osea da je potrebna kontrola - ne nalazi li se to u tebi?"

20. Kad provedete nedelje i nedelje blizu neke osobe, tako blizu da poznajete svaki njen tucaj, svaki miris i svaki deli koe zagreban noktom, onda dolazi dotle da se ili uzajamno mrzite ili ste tako duboko uli jedno u drugo da ne moete da iziete. Klara i ja smo oseali i jedno i drugo. Naa mala ljubavna veza pretvorila se u odnos sijamskih blizanaca. U njoj nije bilo nimalo romantike. Meu nama nije bilo mesta za romantiku. A ipak sam znao svaki Klarin deli, svaku poru i

svaku misao, daleko bolje nego to sam poznavao svoju sopstvenu majku. I na isti takav nain: poev od utrobe. Bio sam sa svih strana opkoljen Klarom. A kao jin i jang u Klajnovoj boci, i ona je bila opkoljena mnome; oboje smo jedan drugom predstavljali itav kosmos, i bilo je trenutaka kad sam ja (a, siguran sam, i ona) oajniki eleo da se probijem napolje i ponovo udahnem sve vazduh. Prvog dana poto smo se vratili, prljavi i iscrpeni, automatski smo se uputili u Klarinu sobu. Tamo je postojalo privatno kupatilo, bilo je puno prostora, sve je bilo spremno za nas i mi se stutismo u krevet zajedno kao stari brani par posle jednonedeljnog noenja kampopreme na leima. Samo to mi nismo bili stari brani par. Ja na nju nisam mogao da polaem pravo. Za dorukom sledeeg jutra (kanadska slanina i jaja doneta sa Zemlje, skandalozno skupi, sve ananas, cerealije sa pravim lagom, kapuciner), Klara se postarala da me na tu injenicu podseti na taj nain to je sve to razmetljivo platila svojim ekom. Reagovao sam Pavlovljevim refleksom kao to je elela. Rekao sam: "Ne mora to da radi. Ja znam da ti ima vie para nego ja." "I eleo bi da zna koliko imam", rekla je ona, smeei se ljupko. U stvari, znao sam. iki mi je rekao. Imala je neto preko sedam stotina hiljada dolara na raunu. Dovoljno da se vrati na Veneru, i proivi tamo ostatak ivota prilino obezbeena kad bi to htela, mada mi nije jasno zato bi neko prvo i prvo uopte eleo da ivi na Veneri. Moda je to bio razlog to je ostala na Kapiji mada nije morala. Tuneli su ionako gotovo svi isti. "Trebalo bi stvarno da dozvoli sebi da doe na svet", rekao sam, dovravajui ovu misao naglas. "Ne moe veito

da ostane u uterusu." Ona je bila iznenaena ali odvana. "Dragi Bobe", odvratila je, vadei cigaretu iz mog depa i dozvoljavajui da joj je ja pripalim, "ti bi zaista trebalo da ostavi svoju mrtvu majku na miru. Za mene je vrlo teko da stalno mislim na to kako treba da te odbijam zato da bi ti mogao njoj da se udvara preko mene." Zapazio sam da govorimo kao da se krivo razumemo, ali, s druge strane, zapazio sam da to i nije tako. Na dnevnom redu je, u stvari, bilo ne razmena misli nego pijenje krvi. "Klaro", rekao sam neno, "ti zna da te ja volim. Zabrinjava me to si napunila etrdesetu, a jo nikad nisi, zapravo, ostvarila dobru, trajnu vezu sa nekim mukarcem." Ona se zakikota. "Srce", ree, "ba sam nameravala da s tobom porazgovaram o ovome. O tvom nosu." Ona napravi grimasu. "Prole noi u krevetu, ma koliko da sam bila umorna, pomislila sam da u potpuno dii ruke od svega dok se nisi okrenuo na drugu stranu. Moda bi, kad bi otiao do bolnice, mogli da ti izvade taj tampon..." Pa, taj smrad sam ak i sam mogao da osetim. Ne znam ta ima u tim ustajalim tamponima, ali prilino teko se podnose. Stoga sam obeao da u to uiniti, da bih je kaznio, nisam pojeo do kraja svei ananas koji je kotao sto dolara, a ona, da bi kaznila mene, nervozno poe da premeta moje stvari u ormanu, da bi napravila mesto za stvari iz svog ranca. Zato sam, prirodno, morao da kaem: "Nemoj to da radi, duo. Koliko god da te volim, ini mi se da e bolje biti da se za izvesno vreme vratim u svoju sobu." Ona se prui i potapka me po ruci. "Bie prilino prazno", ree ona, gasei cigaretu. "Prilino sam navikla da se probudim pored tebe. S druge strane..."

"Pokupiu svoje stvari kad se budem vraao iz bolnice", rekoh ja. Ovaj razgovor mi nije ba prijao. Nisam eleo da ga produavam. On vam je nalik na boksovanje izbliza izmeu mukarca i ene koje ja, kad god je mogue, pokuavam da pripiem premenstrualnoj napetosti. Ova teorija mi se dopada, ali, na alost, u ovom sluaju sam znao da nema veze s Klarinim ponaanjem i da, razume se, ostavlja potpuno nerazjanjenim pitanje kakve to ima veze sa mojim ponaanjem bilo kada. U bolnici su me ostavili da ekam vie od jednog sata, a onda su veoma grubo intervenisali. Krvario sam kao preklani krmak, poprskan skroz po koulji i pantalonama, i dok su mi iz nosa izvlaili beskonane metre pamune gaze koju je tamo bio ugurao Hem Tajeh kako bi spreio da ne iskrvarim do smrti, imao sam utisak kao da mi kidaju ogromne komade mesa. Drao sam se iz sveg glasa. Sitna, stara gospoa, Japanka, koja je toga dana radila kao pomoni medicinar u ambulanti nije bila ba vrlo strpljiva. "Oh, zaveite, molim vas", kazala je. "Urlate kao onaj umobolni povratnik koji se ubio. Vritao je itav sat." Jednom rukom sam joj mahnuo da se skloni, a drugom sam pridravao nos da zaustavim, krv. Alarmno zvono je zazvonilo. "ta? To jest, kako se zvao?" Ona skloni moju ruku i nastavi da me tapka po nosu. "Ne znam - a, ekajte. I vi ste sa onog istog baksuznog broda, zar ne?" "To i elim da utvrdim. Je li to bio Sem Kehejn?" Ona najedanput postade ovenija. "ao mi je, srce", ree. "ini mi se da se tako zvao. Otili su da mu daju injekciju kako bi se smirio, a on je zgrabio pric od doktora i, ovaj, probo se."

Ovo je stvarno bio najdronjaviji dan, ba tako. Uspela je najzad da izvri kauterizaciju. "Staviu vam jedan sasvim mali tampon", rekla je. "Sutra moete i sami da ga izvadite. Samo uradite to polako, a ako pone da krvari dopeljajte se smesta ovamo." Pusti me onakvog da odem, nalik na krvnikovu rtvu. Odunjah se do Klarine sobe da se presvuem, a baksuzni dan se nastavi u istom raspoloenju. "Prokleti blizane", zarea ona na mene. "Kad sledei put krenem napolje, to e biti jedino sa nekim Bikom kao to je onaj momak Menikov." "ta ti je Klaro?" "Dodelili su nam bonus od dvanaest i po hiljada. Isuse! Ja svojoj kunoj pomonici dajem veu napojnicu." "Otkud zna?" Ve sam bio podelio dvanaest i po hiljada dolara sa pet i u istom deliu sekunde se zapitao da li ne bi, imajui u vidu date okolnosti, trebalo da to umesto na pet podele na etiri dela. "Javili su preko piezofona pre deset minuta. Gospode Boe. Najmizerniji i nabezvezniji put na koji sam ikad ila i na kraju za njega dobijam koliko staje jedan zeleni eton u kazinu." Onda pogleda u moju koulju i malo se raznei. "Nisi ti za to kriv, Bobe, ali Blizanci nikada ne mogu da se odlue ta ele. Trebalo je to da znam. ekaj da vidim da li mogu da ti naem neto isto da obue." I ja sam je pustio da nae, ali nisam ostao kod nje. Pokupio sam svoje stvari, uputio se ka oknu, predao stvari na prijavnici gde sam iznajmio svoju bivu sobu i zamolio da upotrebim njihov piezofon. Kad je pomenula Menikovljevo ime podsetila me je na neto to sam hteo da uradim.

BELEKA O UVELIANIM FOTOGRAFIJAMA Dr Asmenion. Samo se po sebi razume, ako dobro registrujete podatke sa neke nove, ili osobito supernove, za to e vam se dobro platiti. Dok je dogaaj u toku, mislim. Posle toga, ne vredi mnogo. I uvek motrite na nae sopstveno sunce, i ako moete da ga identifikujete iskoristite sve filmove, snimajte na svim frekvencijama, u neposrednoj okolini - do, ovaj, oko pet stepeni sa obe strane, u svakom sluaju. Sa maksimalnim uveliavanjem. Pitanje. Zato to, Deni? Dr Asmenion. Pa eto, moda ete se nai s one druge strane Sunca, tamo gde je recimo zvezda Tiko Brahe, ili maglina Rak, koja predstavlja ostatke supernove 1054 u sazveu Bika. A moda ete napraviti snimak koji prikazuje kako je izgledala zvezda pre nego to se rasprsla. To treba da vredi, ovaj, ne znam, pedeset ili sto hiljada na licu mesta.

Menikov je gunao, ali je najzad pristao da se naemo u uionici. Stigao sam tamo pre njega, naravno. On je pristizao krupnim koracima, zaustavio se na vratima, pogledao unaokolo i rekao: "Gde je ona kako se bee zove?" "Klara Mojnlin. U svojoj sobi." Precizno, istinito, lukavo. Perfektan odgovor. "Aha." On kaiprstom obe ruke pree preko zalizaka, koji su se satajali ispod brade. "Onda, hajdemo." Idui ispred mene, obrati mi se preko ramena. "U stvari, ona bi verovatno iz ovoga izvukla vie koristi nego ti." "Pretpostavljam da bi, Dejne."

"Aha." Zastao je pred jednim izboenjem na podu koje je predstavljalo ulaz u jedan od trenanih brodova, zatim slee ramenima, otvori gornji poklopac i uvue se unutra. Neobino je otvoren i velikoduan, razmiljao sam dok sam ulazio za njim. On se ve bio uurio ispred komandne table i okretao brojeve. U ruci je drao prenosni ita povezan sa kompjuterskim centrom Korporacije; znao sam da odtampava jednu od ranije testiranih kombinacija brojeva, pa se nisam iznenadio kad se boja pojavila gotovo odmah. Palcem je okretao dugme za precizno podeavanje i ekao, bacajui na mene pogled preko ramena, sve dok se itava komandna tabla nije prekrila intenzivno ruiastom bojom. "U redu", ree. "Dobar, jasno odreen kurs leta. Sad pogledaj u donji deo spektra." To je bio onaj manji deo spektra duginih boja na desnoj strani ploe, od crvene do ljubiaste. Ljubiasta je bila na dnu, a boje su se potpuno slivale jedna u drugu, osim to je tu i tamo bilo nekoliko crta svetle ili tamne boje. Izgledale su tano kao one koje su astronomi nazivali Frauenhoferovim linijama, u vreme kad je jedini dostupan nain za prouavanje sastava zvezda i planeta bio pomou spektroskopske analize. Ali to nisu bile te linije. Frauenhoferove linije pokazuju koji su elementi prisutni u nekom izvoru radijacije (ili u neemu to se nalo izmeu izvora radijacije i posmatraa). Ove su pokazivale bog e znati ta! Bog i, moda, Dejn Menikov. Ovaj se gotovo smeio i bio je neuobiajeno razgovoran. "Traka je sastavljena od tri tamne crte u plavom delu spektra", ree on. "Vidi? One su izgleda u vezi sa stepenom opasnosti misije. Tako je bar prema kompjuterskim

podacima koji pokazuju da, kad je prisutno est ili vie crta na ovom mestu, brodovi se ne vraaju." Sluao sam ga vrlo paljivo. "Gospode Boe!" uzviknuo sam, pomislivi na one mnogobrojne dobre ljude koji su pomrli zato to ovo nisu znali. "Zato nam te stvari ne ispriaju na kursu?" On odvrati strpljivo (imajui u vidu njegovu narav). "Brodhede, ne glupiraj se. Sve ovo je sasvim novo. A dobrim delom samo nagaanje. E sad, korelacija izmeu broja crta i stepena rizika nije sasvim dobra kad ih je manje od est. Hou da kaem, ako misli da bi se mogla dobiti po jedna crta za svaki dodatni stepen rizika, nisi u pravu. Mogao bi pomisliti da prisustvo pet crta kod datog kursa ima za rezultat visok stepen udesa, a kad crta uopte nema, onda udesa uopte nee biti. Samo to nije tano. Najvei stepen sigurnosti ini se postoji kad ima jedna ili dve linije. I tri je dobro - ali i tu je bilo udesa. Kad linija nema, i tu smo imali isto toliko udesa kao i kad ih ima tri." Prvi put sam poeo da razmiljam o tome kako naunoistraivaki tim Korporacije moda zavreuje svoju platu. "Pa zato onda prosto ne letimo na odredita koja su bezbednija?" "Mi, u stvari, ne znamo sa sigurnou da ona jesu bezbednija", ree Menikov, opet strpljivo, imajui u vidu njegovu narav. Ton glasa bio mu je daleko odreeniji od njegovih rei. "Isto tako, kad leti u oklopljenom brodu trebalo bi da bolje podnosi vei rizik nego u neoklopljenom. Prestani da zapitkuje glupa pitanja, Brodhede." "Izvini." Oseao sam se neudobno, zguren iza njega i virei preko njegovog ramena, tako da kad se okrenuo da me pogleda njegovi zalisci me gotovo oeae po nosu. Nisam eleo da promenim poloaj. "Sad pogledaj ovde, u utu boju." On pokaza na pet svetlih traka.

"Ovakva situacija izgleda da je u dobroj korelaciji sa uspenim ishodom misija. Bog e znati ta se time meri - odnosno ta su Hiiji time merili - ali u pogledu finansijske dobiti posada postoji prilino dobra korelacija izmeu broja linija na ovoj frkvenciji i koline para na koju posada moe da rauna." "Auh!" On nastavi kao da nita nisam rekao. "E sad, razume se, Hiiji nisu ovde postavili mera koji e odrediti, ba visinu naknada za ustupljena materijalna prava koja emo ti ili ja da dobijemo. Time se, mora biti, meri neto drugo, ko e znati ta? Moda gustina populacije u tom podruju, ili stupanj tehnolokog razvoja. Moda je to 'Guide Michelin', i oni samo obavetavaju da u tom podruju postoji neki restoran sa etiri zvezdice. Ali ovo je tano. Ekspedicije na kojima se pokae pet utih crta donose finansijsku dobit, koja je u proseku pedeset puta vea nego kad ima dve crte i deset puta vea nego kod veine ostalih misija." Ponovo se okrete ka meni tako da mu je lice bilo moda desetak santimetara udaljeno od moga, sa pogledom netremice uprtim u moje oi. "Hoe da vidi jo neki kurs?" zapita tonom koji je nareivao da ne smem da odbijem, pa sam rekao "Vai." A onda je zautao. Ja ustadoh i odmaknuh se unazad kako bih dobio malo vie prostora. "Jedno pitanje. Dejne. Verovatno ima neki razlog zato si mi sve ovo ispriao pre nego to postane dostupno javnosti. Koji je razlog?" "Tako je", odvrati on. "elim onu kako-se-zove za lana posade ako krenem u 'trojci' ili 'petici'." "Klaru Mojnlin."

"Tako nekako. Ona se dobro dri, ne zauzima mnogo prostora, i ume - ovaj, ume bolje s ljudima nego ja. Ja ponekad imam problema sa meuljudskim odnosima", objasni on. Razume se, to samo u sluaju da krenem 'trojkom' ili 'peticom'. Ne insistiram. Ako naem koju 'jedinicu', onda u nju da uzmem. Ali ako se ne nae neka 'jedinica' sa dobrim programom, hou da krenem s nekim na koga mogu da se oslonim, ko me nee zafrkavati, ko zna znanje, ume da se snae na brodu - sve to zajedno. I ti moe da poe, ako hoe." Kad sam se vratio u svoju sobu, iki se odnekud pojavi gotovo pre nego to sam poeo da se raspakivam. Radovao se to me vidi. "ao mi je to vae putovanje nije urodilo plodom", izgovori on jednu od svojih bezbrojnih utivih i toplih fraza. "Veoma mi je ao zbog tvog prijatelja Kehejna." Predao mi je termos sa ajem, a zatim se smestio na komodu preko puta moje mree za leanje, isto onako kao prvi put. Nesreno putovanje mi je gotovo bilo izvetrilo iz glave, koja je sad bila puna vizija o poslasticama o kojima mi je priao Dejn Menikov. Nisam mogao da se uzdrim da o tome ne govorim; ispriao sam ikiju sve to mi je Dejn rekao. On je sluao kao to malo dete slua bajku, dok su mu crne oi blistale. "Kako je to zanimljivo", kazao je. "Ja sam nauo neke glasine da e uvesti neko novo podrobno obavetavanje za sve. Pomisli samo, ako budemo mogli da idemo u svemir bez straha da emo poginuti ili..." oklevao je, leprajui krilima od gaze. "Nije to ba tako pouzdano, iki", dodadoh ja. "Ne, naravno da nije. Ali je ipak izvesno poboljanje, mislim da e se sloiti?" Oklevao je gledajui me kako otpijam gutljaj iz termosa napunjenog japanskim ajem gotovo bez ikakvog ukusa. "Bobe", ree,

"ako krene na jedno takvo putovanje i zatreba ti jo jedan ovek... Dodue, istina je da ja ne bih bio od velike koristi u kapsuli za sletanje. Ali u orbiti nisam nita gori od ma kog drugog." "Ja to znam iki." Pokuao sam da nastavim sa puno takta. "Da li to znaju oni iz Korporacije?" "Oni bi me prihvatili za misiju koju niko drugi nee." "Razumem." Nisam rekao da ja zaista ne elim da idem na misiju koju niko drugi ne eli. iki je to znao. On je bio jedan od onih pravih starosedelaca na Kapiji. Kako se prialo, imao je on nekada velike pare ostavljene na sigurno mesto, dovoljno za medicinski komplet i sve ostalo. Ali bio ih je poklonio ili izgubio i zato je ostao ovde, i zato je ostao bogalj. Znao sam da on shvata o emu razmiljam, ali sam bio vrlo daleko od toga da ja shvatim ikiteija Bakina. On se skloni da mi ne smeta dok razmetam stvari. askali smo o zajednikim prijateljima. erin brod se nije vratio. Ne treba jo nita brinuti, naravno. Moglo bi lako da potraje jo nekoliko nedelja bez traginih posledica. Jedan par Kongoanaca tu odmah iza raskrsnice u hodniku doneo je s puta ogromnu koliinu molitvenih lepeza iz jednog ranije nepoznatog stanita Hiija, sa neke planete koja se nalazi iza jedne F-2 zvezde na kraju Orionovog spiralnog kraka. Podelili su milion dolara na tri dela i odneli svoj deo natrag u Mugnbere. Forhendovi... Lujza Forhend navrati ba kad smo o njoj razgovarali. "ula sam vam glasove", rekla je, isteui vrat da me poljubi. "Ba mi je ao zbog vaeg puta." "Tako je ispalo." "Pa, u svakom sluaju, dobro doli natrag. Ni ja nisam bolje prola, bojim se. Glupava, mala zvezda, nijednu planetu nismo mogli da

pronaemo, uopte ne razumem zato su, za ime sveta, Hiiji programirali taj kurs." Osmehnula se, prelazei prstima neno preko mojih vratnih miia. "Smem li da vam priredim dobrodolicu veeras? Ili ste vi i Klara..." "Veoma bih se radovao ako biste hteli", odgovorio sam i ona se vie nije raspitivala o Klari. Nema sumnje da se ve bilo raulo unaokolo; tam-tam doboi udaraju na Kapiji non-stop. Ona ode posle nekoliko minuta. "Fina gospoa", rekao sam ikiju, gledajui za njom. "Fina porodica. Zar nije izgledala neto zabrinuta?" "Bojim se da jeste, Robine. Njena ker, Lois, kasni u povratku. Mnogo je prepatila ta porodica." Ja ga pogledah a on nastavi: "Ne, ne Vila ili otac; oni su odleteli, ali jo ne kasne u povratku. Imali su jednog sina." "Znam. Henrija, ini mi se. Zvali su ga Het." "Umro je ba pre nego to su doli ovamo. A sad Lois." On sae glavu, zatim odlepra utivo i dohvati prazan termos, skupljajui pri tom krila. "Sad moram na posao, Bobe." "Kako ide saenje brljana?" On tuno ree: "Vie ne radim taj posao, na alost. Ema je smatrala da ne ispunjavam uslove." "O? A ta radi?" "Odravam lep izgled Kapije," odgovori on. "Mislim da bi ti to zvao 'ubretar'." Nisam znao ta da kaem. Kapija je bila nekako puna otpadaka; usled male gravitacione sile, svaki papiri ili komadi sasvim lagane plastike, koji bi bio baen, mogao je da se razleti po celom asteroidu. Pod se nije mogao istiti. Pri prvom zamahu metle sve bi poletelo uvis.

Viao sam istae smea kako love komadie novina i puhar od cigareta malim usisivaima na runi pogon, a ak sam pomiljao da se i sam prihvatim tog posla ako budem morao. Ali bilo mi je ao to iki to radi. On je bez tekoa pogodio da sam to pomislio. "Ne mari, Bobe. Stvarno, dopada mi se taj posao. Ali... molim te: ako ti zatreba jedan lan posade, seti se mene." Primio sam svoju novanu nagradu i uplatio boravinu taksu za tri nedelje unapred. Kupio sam nekoliko stvari koje su mi bile potrebne ponovio garderobu i nabavio nekoliko traka sa muzikom kako bih iz glave isterao zvuke Mocarta i Palestrine. Tako mi je preostalo oko dve stotine dolara u depu. Dve stotine dolara bilo je gotovo isto to i nula dolara. Dovoljno za dvadeset aica u "Plavom plaku", ili za jedan ip za stolom gde se igra "ajnc", ili moda za desetak pristojnih rukova, ako ne bih jeo u kantini za vasionske istraivae. Znai mogao sam da biram jednu od tri stvari. Mogao sam da naem drugi posao i da zaglavim ovde na neodreeno vreme. Ili sam mogao da odletim napolje u roku od naredne tri nedelje. Ili sam mogao od svega da dignem ruke i da se vratim kui. Nijedna od ovih stvari nije bila privlana. Ali, ukoliko ne budem troio mnogo ni na ta neu morati da donesem odluku itavih o, dugih, dvadeset dana. Odluio sam da prestanem da puim kao i da se hranim po restoranima; na taj nain mogu da rasporedim svoj budet da troim najvie devet dolara dnevno, tako da gotovinu istroim u isto ono vreme kad mi bude istekla uplata za boravinu taksu. Pozvao sam Klaru. Njen glas kao i izraz lica na piezofonu bili su

rezervisani ali prijateljski, tako da sam se i ja njoj obraao rezervisano, ali ljubazno. Nisam pomenuo sedeljku, a ona nije pomenula da eli da se vidimo uvee, pa smo razgovor tu zavrili: nigde. to se mene tie, bilo mi je svejedno. Klara mi nije bila potrebna. Na sedeljci te veeri upoznao sam jednu novu devojku na Kapiji po imenu Dorin Mekenzi. Ona, zapravo, nije bila devojka; bila je bar dvanaest godina starija od mene i ve je pet puta bila napolju. Ono to je kod nje bilo uzbudljivo to je to je jedanput zbilja postigla zgoditak. Odnela je jedan i po milion u Atlantu, potroila itavo to bogatstvo, pokuavajui da obezbedi sebi karijeru kao PV pevaica - najmila pisca scenarija, menadera, propagandni tim, reklamni tim, pisce protestnih traka, lanaka - i kad to nije uspelo vatila se na Kapiju da ponovo okua sreu. Osim toga, bila je vrlo, vrlo lepa. Ali posle dva dana provedena u boljem upoznavanju Dorine, ponovo sam pozvao Klaru preko piezofona. Ona ree: "Doi dole", a glas joj je zvuao zabrinuto; i ja se stvorih dole posle deset minuta, a petnaest minuta kasnije bili smo u krevetu. Nezgoda u vezi sa boljim upoznavanjem Dorine bila je u tome to sam je dobro upoznao. Ona je bila prijatna i bila je avolski dobar pilot, ali nije bila Klara Mojnlin. Dok smo leali u lealjci, zajedno, preznojeni, oputeni i iscrpeni, Klara zevnu, razbarui mi rukom kosu, odmaknu glavu i zagleda se u mene. "Oh, do vraga", ree sanjivo, "ini mi se da je to ono to se zove ljubav." Ja galantno rekoh: "To je ono to pokree svet. Ne, ne 'to'. Ti ga pokree." Ona zavrte glavom sa puno saaljenja. "Ponekad ne mogu da te podnesem", ree. "Strelci nikada ne mogu da se sloe s Blizancima. Ja

sam vatreni znak a ti - pa, Blizanci ne mogu da ne budu smueni." "Voleo bih da ne pria vie o tim budalatinama", rekoh ja. Nije se uvredila. "Hajde da neto pojedemo." Ja skliznuh preko ivice lealjke i ostadoh u stojeem poloaju; bilo mi je potrebno da govorim, a da je ne dodirujem za trenutak. "Draga Klaro", rekao sam, "sluaj, ja ne mogu da dozvolim da me ti izdrava jer e ti se to smuiti, pre ili posle - ili ako ti se ne smui, ja u oekivati da ti se to dogodi, pa e zbog toga meni da se smui. A ja jednostavno nemam novaca. Ako eli da jede negde van kantine onda idi sama. I neu vie da uzimam tvoje cigarete, tvoje pie ili tvoje ipove u kazinu. Tako, ako eli neto da pojede, samo idi, pa emo se kasnije nai. Moda bismo mogli da proetamo." Ona uzdahnu. "Blizanci nikada ne znaju kako da postupaju s novcem", rekla mi je, "ali mogu da budu strano dobri u krevetu." Obukosmo se, iziosmo i pojedosmo neto, da, ali u kantini Korporacije, gde se stoji u redu, nosi u ruci posluavnik i jede stojei. Hrana nije loa, ako mnogo ne razmiljate o tome na kakvoj podlozi je gaje. Cena je ba odgovarajua. Ne plaa se nita. Oni tvrde da ako se hranite iskljuivo u kantini, unosiete vie od sto odsto svih potrebnih sastojaka. Unosiete, to je tano, ali morate da pojedete celu koliinu od svega da biste u to bili sigurni. ivotinjske belanevine i biljne belanevine nisu kompletne kad se uzimaju svaka za sebe, i zato nije dovoljno ako se jede samo ele od soje ili samo puding od bakterija. Morate jesti i jedno i drugo. Druga stvar u vezi s hranom koju obezbeuje Korporacija je to to ona proizvodi avolski mnogo metana, koji proizvodi avolski mnogo onoga ega se svi bivi posetioci Kapije seaju kao Kapijinog smrada.

Posle krenusmo u pravcu niih nivoa, ne razgovarajui mnogo. Pretpostavljam da smo se oboje pitali kuda idemo. Mislim, ne samo u tom trenutku. "Jesi li raspoloen da malo istraujemo?" upita Klara. Uzeh je za ruku, pa smo tako etali, zagledajui unaokolo. Takve stvari su bile zabavne. Neki od starih tunela zaguenih puzavicama bili su zanimljivi, a iza njih su se nalazili goli, pranjavi hodnici u kojima se niko nije ak ni potrudio da zasadi brljan. Najee je bilo sasvim dovoljno svetlosti koja je poticala od samih zidova, koji su jo sijali onim plavkastim sjajem karakteristinim za Hii-metal. Ranije su - ne ba nedavno, ali pre est ili sedam godina - ljudi u njima pronalazili predmete koji su poticali od Hiija, a nikad se nije znalo kad moete da nagazite na neto to vam moe doneti novanu nagradu. ALi to nije moglo mnogo da me zagreje, jer oveku nita ne prija ako ne moe da bira. "Zato da ne?" odvratio sam, ali samo nekoliko minuta kasnije, kad sam video gde se nalazimo, rekao sam: "Hajdemo malo u muzej." "O, pa da", ree ona, najedanput zainteresovana. "Jesi li uo da su uredili okruglu salu? Menikov mi je o tome priao. Otvorili su je dok smo mi bili napolju." Tako promenismo pravac kretanja, spustismo se dva nivoa nie i iziosmo kod muzeja. Okrugla sala predstavljala je prostoriju gotovo krunog oblika pored samog muzeja. Bila je velika, iroka preko deset metara, a da bismo mogli da je razgledamo morali smo da priveemo krila nalik na ikijeva, koja su bila okaena na polici pred ulazom. Ni Klara ni ja nismo ih ranije nikad koristili, ali nije bilo teko. Na Kapiji vam je pre svega telesna teina tako mala, da bi letenje bilo najlaki i najbolji nain da se naokolo kreete, kad bi u asteroidu bilo prostorija

dovoljno velikih da se u njima moe leteti.

Anglikanska crkva na Kapiji asni Teo Derli, kapelan Parohijski priest nedeljom u 10.30 Veernje po dogovoru Erik Menier, koji je prestao da bude moj crkveni tutor 1. decembra, ostavio je neizbrisiv trag meu svecima Kapije i bezmerno nas je zaduio stavljajui nam na uslugu svoje brojne sposobnosti. Rodio se u Elstriju, u grofoviji Hrtfordir, pre pedeset jednu godinu, diplomirao pravo na Londonskom univerzitetu, a zatim se pripremao za advokatski poziv. Posle toga je radio nekoliko godina u fabrici za proizvodnju prirodnog gasa u Pertu. Naa tuga to nas naputa, ublaena je radou to je on sada ostvario svoju arku elju da se vrati u svoj voljeni Hertfordir, gde e se nakon penzionisanja posvetiti svetovnim stvarima, transcendentalnoj meditaciji i prouavanju gregorijanskog korala. Novi crkveni tutor bie izabran prve nedelje kada se bude sakupio kvorum od devet parohijana.

Tako se spustismo kroz gornji kapak u prostoriju loptastog oblika i naosmo se usred sveukupnog kosmosa. Sala je bila obloena estougaonim ploama, i na svakoj od njih projektovane su slike, nismo videli odakle, moda iz digitalnog kompjutera, na ekranima od tenog kristala. "Kako je ovo lepo!" uzviknu Klara. Svuda oko nas nalazila se neka vrsta globarame na kojoj je prikazivano ta su istraivai otkrili na svojim putovanjima. Zvezde,

magline, planete, sateliti. Ponekad je na svakoj ploi bila prikazivana zasebna slika tako da je ukupno bilo, ekaj da vidim, otprilike sto dvadeset osam posebnih scena. Zatim, cak, sve se slike promenie; ponovo cak, i one zapoee svoje kruenje, tako da su neke scene ostajale iste, a druge su se menjale. Ponovo cak, i jedna cela hemisfera se osvetli sa mozainim prikazom galaksije M-31 onako kako se vidi sa - bog zna odakle. "Hej", uzviknuh ja, istinski uzbuen, "ovo je divno!" I bilo je. Bilo je to kao da smo bili na svim putovanjima koje su svi nebeski istraivai ikada preduzeli, a bez dirindenja, nevolja i neprekidnog strahovanja. Ovde nije bilo nikoga osim nas, a nisam mogao da shvatim zato. Bilo je tako lepo. Pomislili biste da e ljudi ekati u dugakom redu da ovamo uu. Na jednoj strani poe da se prikazuje niz slika sa predmetima koje su izradili Hiiji, a koje su istraivai pronali: molitvene lepeze u svim bojama, maine za oblaganje zidova, unutranjost Hii-brodova, neki tuneli; Klara uzviknu da je ona u njima bila, tamo na Veneri, ali ne znam kako ih je prepoznala. Zatim se ponovo pojavie slike iz kosmosa. Neke od njih su predstavljale poznate stvari. Prepoznao sam Plejade na jednoj slici preko est do osam ploa, koje brzo nestadoe i na njihovom mestu se pojavi Kapija Dva sa spoljanje strane, dok su dve sjajne mlade zvezde iz jata usled refleksije sijale sa obe njene strane. Ugledah neto to je mogla biti maglina Konjska glava i jedan oblai gasa i praine u obliku krofne koji je bio ili Prstenasta maglina u sazveu Lire ili ono to je jedan istraivaki tim otkrio pre nekoliko orbita i nazvao "francuski utipak", u prostoru oko jedne planete na kojoj su detektovana, ali ne i poseena, stanita Hiija, ispod jednog zamrznutog okeana.

Proveli smo ovde oko jedan i po sat, dok nam se nije uinilo da ponovo gledamo iste stvari, a zatim odleprasmo do izlaznog otvora, okaismo krila i sedosmo da popuimo po cigaretu na jednom prozirnom delu tunela ispred muzeja. Naioe dve ene za koje se nejasno prisetih da su iz posade za odravanje Kapije, nosei savijena krila. "Zdravo, Klaro", pozdravi je jedna od njih. "Jesi li bila unutra?" Klara klimnu. "Bilo je krasno", odgovorila je. "Uivajte dok moete", ree ona druga. "Od idue nedelje kotae vas sto dolara. Sutra postavljamo sistem za emitovanje snimljenih predavanja preko piezofona, a sveano otvaranje e se organizovati pre nego to pristignu novi turisti." "Ovako neto vredi toliko", ree Klara, ali zatim pogleda u mene. Postadoh svestan da sam, uprkos svemu, upravo puio njenu cigaretu. Poto je paklo stajalo pet dolara nisam mogao sebi da dozvolim da ih esto kupujem, ali sam bio odluio da kupujem bar jedno paklo od one dnevne svote koju sam odredio i da pazim da ona od mene uzima onoliko cigareta koliko ja uzimam od nje. "Hoe jo da etamo?" upita me. "Moda malo kasnije", odgovorio sam. Pitao sam se koliko li je mukaraca i ena nastradalo da bi snimili one divne slike koje smo gledali, jer sam se ponovo suoio s injenicom da u pre ili posle morati ili ponovo da se upustim u smrtonosnu lutriju koju predstavljaju brodovi Hiija, ili da dignem ruke od svega. Pitao sam se da li e ona novina o kojoj je Menikov priao stvarno neto izmeniti u svemu tome. Sad su ve svi o tome govorili; Korporacija se pripremila da sutra ovo objavi preko svih piezofona.

"Sad sam se setio", rekao sam. "Jesi li kazala da si se videla sa Menikovim?" "Samo sam ekala kad e to da me zapita", odgovorila je. "Naravno. Pozvao me je i rekao mi da ti je pokazao neko kodiranje u vezi s bojama, pa sam sila dole i on mi je odrao isto predavanje. ta misli o tome, Bobe?" Ja ugasih cigaretu. "Mislim da e svi na Kapiji poeti da se otimaju o dobre letove, eto ta mislim." "Ali moda Dejn neto zna. On je zaposlen u Korporaciji." "Ne sumnjam da zna." Protegoh se i zavalih, klatei se usled male sile tee i razmiljajui. "Nije on ba tako fini momak, Klaro. Moda bi nam rekao ako nae neto dobro, o emu je on, zna, specijalno obaveten. Ali traie neto za uzvrat." Klara se zacereka. "On bi mi to rekao." "ta hoe time da kae?" "Oh, on me tu i tamo pozove. Trai sastanak." "Do vraga, Klaro." U tom trenutku ve sam osetio da sam prilino razdraen. Ne ba zbog Klare i ne ba zbog Dejna. Zbog para. Zbog injenice da ako budem hteo opet da doem u krunu salu idue nedelje to e me kotati polovinu preostalog novca. Zbog mrane slike pune senki, koju nazirem u budunosti, i to ne tako dalekoj, kada u ponovo morati da donosim odluku o onome zbog ega ludim od straha. "Ja ne bih verovao tom kukinom sinu to se tie..." "Oh, smiri se, Bobe. Nije on tako rav momak", ree ona, palei drugu cigaretu i ostavljajui kutiju na mestu gde ja mogu da je dohvatim ako budem hteo. "Sa seksualne take gledita, on bi mogao da bude dosta zanimljiv. Taj sirovi, grubi, neotesani Bik - uostalom, ti

moe da mu ponudi isto koliko i ja." "O emu ti to govori?" Ona je bila istinski iznenaena. "Mislila sam da ti zna da on moe i ovako i onako." "Nikad mi nije dao bilo kakav znak..." Ali tu zastadoh, priseajui se kako je voleo da mi prie sasvim blizu kad smo razgovarali i kako mi je bilo neprijatno kad se njegov dah meao s mojim. "Moda ti nisi njegov tip", zacereka se ona. Ali to nije bio ljubazan smeh. Nekoliko kineskih lanova posade, koji su izlazili iz muzeja, pogledae nas paljivo, a onda utivo odvratie pogled. "Hajdemo odavde, Klaro." Tako odosmo u "Plavi pakao" i, naravno, ja sam insistirao da platim za sebe. etrdeset osam dolara profukano za jedan sat. A nije bilo ba naroito zabavno. Najzad se naosmo ponovo u njenoj sobi u krevetu. Ni to nije bilo toliko zabavno. Ona svaa i dalje je lebdela negde iznad nas. A vreme je proticalo. Ima ljudi koji nikada ne prevaziu izvesnu taku u svom emocionalnom razvitku. Takvi ne mogu da ive normalan otvoren i slobodan ivot uz uzajamnu toleranciju sa svojim seksualnim partnerom iole due vreme. Neto u njima ne moe da podnosi sreu. to je ona vea, to je oni ee unitavaju. Lutajui unaokolo po Kapiji s Klarom, poeo sam da podozrevam da sam ja jedan od takvih ljudi. Za Klaru sam znao da je takva. Ona nikada u ivotu nije odrala neku vezu s mukarcem due od nekoliko meseci; to mi je sama rekla. Ja sam se kod nje ve pribliavao rekordno dugom vremenu. I zbog toga je ve poela da biva razdraena.

U nekim stvarima Klara je bila mnogo odraslija i odgovornija nego to u ja ikada biti. Uzmite pre svega kako je ona dospela na Kapiju, na primer. Nije izvukla zgoditak koji e joj isplatiti put. Zaraivala je i tedela za kartu, s mukom, itav niz godina. Bila je potpuno kvalifikovan pilot - kosmonaut sa ovlaenjem da obuava druge i sa diplomom tehnikog fakulteta. Bavila se uzgajanjem riba dok nije ostvarila prihode koji su joj omoguili da ivi u trosobnom stanu u tunelima Hiija na Veneri, da provodi odmor na Zemlji, da obezbedi medicinski komplet. Znala je vie od mene o tome kako se uzgajaju mikroorganizmi za ishranu na podlozi od ugljovodonika, uprkos svih godina koje sam proveo u Vajomingu. (Uloila je novac u jednu fabriku za proizvodnju hrane na Veneri a celog svog ivota nije joj se desilo da uloi nijedan dolar u neto to nije, potpuno razumela). Kad smo putovali u svemir, ona se raunala kao stariji lan posade. Nju je, u stvari, Menikov eleo za saputnika na brodu - nju pre svih ostalih - ne mene. Ona je bila moj instruktor! Ali uprkos tome u naim odnosima bila je isto toliko nerazumna i nepopustljiva kao to sam ja bio sa Silvijom, Dinom, Denis, Liz, Ester ili sa bilo kojom drugom u kratkim dvonedeljnim vezama koje su se sve loe zavravale tokom svih ovih godina posle Silvije. To je zbog toga, govorila je, to je ona roena u znaku Strelca, a ja sam Blizanac. Strelci su predvodnici, Strelci vole slobodu. Mi, jadni Blizanci, prosto smo strano smueni i neodluni. "Nije nikakvo udo", rekla mi je jedno jutro ozbiljno, dok smo dorukovali u njenoj sobi (pristao sam da popijem samo nekoliko gutljaja kafe), "to ne moe da se odlui da ponovo krene napolje. Nije u pitanju samo kukaviluk u telesnom smislu, dragi Robine. Jedan deo tvoje blizanake prirode eli da

trijumfuje. Drugi deo eli da ne uspe. Pitam se kome delu e dopustiti da odnese pobedu?" Odgovrio sam joj dvosmisleno. Kazao sam: "Duo, idi ti i udesi se." A ona se nasmejala i taj dan smo nekako proveli. Zabeleila je jedan pozitivan poen, kako je elela. Korporacija je, kako se oekivalo, objavila onu novost i mi se svi uskomeasmo i navalismo na pretresanje, planiranje, nagaanje i razjanjavanje. Bio je to uzbudljiv period. Iz podataka u kompjuterskom centru Korporacija je odabrala dvadeset letova sa niskim faktorom rizika i izgledima na visoke zarade. Posade su se prijavile, opskrba je utovarena i lansiranje je obavljeno jo tokom te iste nedelje. A ja nisam bio ni na jednom od tih brodova, a nije ni Klara, i mi pokuasmo da ne raspravljamo zato. Zaudo, ni Dejn Menikov nije krenuo na neko od ovih putovanja. Neto je znao, odnosno rekao je da zna. Odnosno nije rekao da ne zna kad sam ga ja zapitao, samo me je gledao nekako smrknuto, prezrivo i nije odgovarao. ak i iki zamalo nije odleteo. Izgubio je u toku poslednjeg sata pre uzletanja u korist malog Finca, koji nikada nije uspeo da nae nekoga s kim bi razgovarao: etiri Saudijca su htela da budu zajedno, pa su se odluili da "peticu" popune malim Fincem. Lujza Forhend take nije otputovala, jer ona eka da joj se vrati neki lan porodice, da bi se ouvao kakav-takav kontinuitet. Sada se u kantini Korporacije moglo jesti bez ekanja u redu, a u tunelu i levo i desno od mene bilo je ispranjenih soba. I jedne noi Klara mi ree: "Bobe, mislim da u poi na 'grenje'." Skoio sam. To je bilo iznenaenje. Jo gore od toga, izdaja. Klara

je znala za moju nekadanju psihotinu epizodu kao i ta ja mislim o psihoterapiji. Zadrah za sebe prvih desetak stvari koje sam pomislio da joj kaem - taktino: "Radujem se; i vreme je", licemerno strateki: "Radujem se, i moda bi trebalo i ja da idem, samo kad bih imao para." Uzdrao sam se od jedinog iskrenog odgovora, koji je bio: "Ja ovaj tvoj potez tumaim kao da ti je krivo to sam ti zavrteo glavu." Nisam uopte nita rekao i malo posle ona je nastavila: "Potrebna mi je pomo, Bobe. Zbunjena sam." To me je raalostilo i ja potraih njenu ruku. Ona je pusti da mlitavo ostane u mojoj aci, ne uzvraajui stisak i ne izvlaei ruku. Rekla je: "Moj profesor psihologije je govorio da je to prvi korak - ne, drugi korak. Prvi korak je da, kad ima problem, bude svestan da ga ima. Drugi korak je odluiti ta hoe. Hoe li da te taj problem i dalje mui, ili hoe neto da uini? Ja sam odluila da uinim neto da ga se reim." "ta e da uradi?" upitao sam, namerno neutralnim tonom. "Ne znam. Grupna terapija ne izgleda mnogo korisna. U kompjuterskom centru Korporacije ima jedan slobodan automat za 'grenje'. To je bilo najjeftinije." "Ono to je jeftino ne vredi ba mnogo", rekoh ja. "Ja sam proveo dve godine u drutvu maina za 'grenje' kad sam bio mlai, posle... posle onog mog smuenog stanja..." "I od onda funkcionie ve dvadeset godina", ree ona sasvim razumno. "Ja bih se za to odluila. Za sada, u svakom sluaju." Potapah je po ruci. "Svaki korak koji preduzme je dobar korak", rekao sam neno. "Sve vreme sam imao utisak da bismo se ti i ja bolje

slagali kad bi ti mogla da izbaci iz glave one starinske gluposti o pravu koje oveku pripada po roenju. Svi mi to, pretpostavljam, radimo, ali bi se meni vie dopadalo da se na mene ljuti zbog mene samog, a ne zato to postupam kao zamena za tvog oca ili tako neto." Ona se okrete i pogleda me. ak i pri bledom sjaju Hii-metala mogao sam da proitam iznenaenje na njenom licu. "O emu to govori?" "Pa o tvom problemu, Klaro. Znam da ti je bilo potrebno mnogo hrabrosti da samoj sebi prizna da ti je neophodna pomo." "Pa, Bobe", ree ona, "i bilo je, samo ti izgleda ne zna kakav je moj problem. Problem. Problem nije u slaganju s tobom. Ti bi mogao biti problem. Prosto ne znam. Ono to mene mui to je neodlunost. To to sam nesposobna da donesem odluku. To to sam toliko dugo odlagala novo putovanje napolje - i, bez uvrede, to sam izabrala jednog Blizanca kao to si ti da s njim putujem." "Mrzim kad mi pria o tim astrolokim budalatinama!" "Ti zaista ima smuenu prirodu, Bobe, zna dobro da je tako. A ja se, izgleda, njoj priklanjam. Ja tako neu da ivim." Sad smo ve bili ponovo sasvim budni i ini se da su stvari mogle krenuti dalje jednim od ova dva toka. Mogli smo se odluiti za 'ali ti si rekla da me voli, a ja ne mogu da podnesem ovu scenu', to bi se verovatno zavrilo ili sa jo malo seksa ili potpunim rascepom; ili smo mogli da uinimo neto da skrenemo panju sa ovog razgovora. Klarine misli su se oigledno kretale istim smerom, jer ona se izvue iz lealjke i poe da se oblai. "Hajdemo gore u kazino", ree ona veselo. "Oseam da u veeras biti srene ruke."

Nijedan brod nije bio stigao, pa nije bilo turista. Takoe nije bilo mnogo vasionskih istraivaa, s obzirom da je veliki broj lanova posade odleteo napolje tokom poslednje dve-tri nedelje. Polovina stolova u kazinu nije radila, tako da su bili prekriveni zelenim navlakama. Klara nae jedno slobodno mesto za stolom gde se igrao "ajnc", prijavi se za paket etona od sto dolara, a delitelj karata mi dozvoli da sednem pored nje, iako ne igram. "Rekla sam ti da je ovo moje sreno vee", kazala je poto je, deset minuta kasnije ve bila zaradila dve hiljade dolara vie od ostalih. "Odlino ti ide", hrabrio sam je, ali to me, u stvari, nije mnogo zabavljalo. Ustao sam i provrljao malo okolo. Dejn Menikov je obazrivo ubacivao novie od po pet dolara u automat, ali ini se nije bio raspoloen za razgovor sa mnom. Niko nije igrao bakaru. Rekoh Klari da u otii do "Plavog pakla" da popijem kafu (to kota pet dolara, ali u mrtvoj sezoni, kao to je sada, dolivali bi vam vie puta besplatno). Ona mi se na brzinu nasmei samo krajikom lica, ne diui uopte pogled sa karata. U "Plavom paklu" Lujza Forhend je srkutala raketno gorivo s vodom... ovaj, to nije bilo pravo raketno grivo, nego prosto nekadanji beli viski proizveden od onoga to je sluajno dobro ponelo te nedelje u rezervoarima sa hranljivim rastvorom. Ona mi se nasmei radosno i ja sedoh pored nje. Ona je bila, najednom mi sinu, prilino usamljena. Za to nije bilo razloga. Bila je - pa, ne znam tano ta je to imala u sebi, ali je, inilo se, bila jedina osoba na Kapiji koja vam ne preti, ne prebacuje, ne postavlja zahteve. Svi ostali su ili traili neto to ja neu da dam, ili odbijali ono to sam im ja nudio. Lujza je bila sasvim drugaija. Bila je

najmanje dvanaest godina starija od mene i zaista vrlo privlana. Kao i ja, nosila je samo standardno odelo dobijeno od Korporacije, kratki kombinezon koji je mogao da se nabavi u jednoj od tri sasvim nedopadljive boje. Ali ga je prepravila za sebe, pretvorivi radniko odelo u dvodelni komplet sa tesnim kratkim pantalonama, obnaenim strukom i irokim, dekoltiranim gornjim delom. Otkrio sam da me posmatra dok sam je premeravao, i najednom sam se zbunio. "Odlino izgledate", kazao sam. "Hvala, Bobe. A sve je ovo standardna odea", pohvalila se, smeei se. "Nikad nisam mogla da kupim neto drugo." "Nije vam ni potrebno", rekao sam iskreno, a ona na to promeni temu. "Upravo se vraa jedan brod", rekla je. "Dugo je bio napolju, kako priaju." Znao sam koliko je to za nju vano i to je bio razlog zato sedi ovde u "Plavom paklu" umesto da u ovo vreme bude u svom krevetu. Znao sam da je zabrinuta zbog erke, ali nije dozvolila da je to paralie. Njen stav prema istraivakim letovima takoe je bio dobar. Plaila se da poleti u svemir, to je bilo razumno. Ali nije dozvolila da je to spreava da leti, emu sam se ja svojski divio. ekala je samo da se neki lan njene porodice vrati pre nego to se sama ponovo prijavi, kao to su se dogovorili, tako da ko god se od njih vrati, uvek ima nekoga od porodice da ga doeka. Priala mi je jo poneto o njihovom ivotu. Ranije su iveli, ukoliko se to moe nazvati ivotom, ekajui u zasedi turiste u Venerinom "Vretenu" i dovijajui se kako su znali, uglavnom zahvaljujui

brodovima na krunim putovanjima. Tu se moglo zaraditi mnogo novaca, ali je i konkurencija bila vrlo velika. Forhendovi su jedno vreme, kako sam saznao, izvodili jednu taku u baru: pevali, igrali, prikazivali komine numere. Kako sam shvatio, bili su dosta dobri, bar po merilima koja vae na Veneri. Ali oko malobrojnih turista kojih je tamo bilo gotovo preko cele godine uvek se vrzmalo toliko ptica grabljivica koje su se otimale makar i za komadi njihovog mesa da prosto nije postojalo dovoljno hrane za sve njih. Ses i njihov sin (onaj koji je umro) pokuali su da vode ture, uz pomo neke stare letelice koju su uspeli da kupe havarisanu, pa opravljenu. To im nije donelo neke pare. erke su se oprobale na raznim poslovima. Bio sam prilino siguran da je bar Lujza izvesno vreme bila deparo, ali ni to nije donelo dovoljno novaca iz istog razloga kao i sve ostalo. Sasvim su ve udarili u tanke ice pre nego to su uspeli da dou na Kapiju.

IZVETAJ O MISIJI Letelica A3-7, Let 022D55. Posada S. Rigni, E. Tsien, M. Sindler. Vreme u svemiru 18 dana 0 sati. Poloaj u blizini Xi Pegasa A. Rezime. "Prispeli u blisku orbitu oko jedne male planete priblino udaljene 9 a.j. od glavne zvezde. Planeta je pokrivena ledom, ali smo otkrili radijaciju koja potie od Hii-metala sa jednog mesta u blizini ekvatora. Rigni i Meri Sindler su se spustili na povrinu u blizini toga mesta i uz izvesne tekoe - lokacija je bila brdovita - dospeli do jedne toplije oblasti na kojoj nije bilo leda i gde se nalazila jedna metalna kupola. U unutranjosti kupole nalazio se vei broj predmeta koje su nainili Hiiji, ukljuujui dva prazna lendera, predmete za domainstvo nepoznate namene i jedan svitak. Uspeli smo da

prenesemo vei deo manjih predmeta u glavni brod. Pokazalo se da je nemogue sasvim iskljuiti svitak, ali smo mu smanjili toplotnu jainu i smestili ga u lender do povratka. Uprkos svemu, kod Meri i Tsiena nastupili su znaci teke dehidracije i oni su bili u komi kad smo sleteli." Procena Korporacije: Svitak analiziran i popravljen. Novana nagrada od 3.000.000 U.S. dolara dodeljuje se posadi uz odgovarajue naknade za ustupljena prava korienja. Ostali artefakti jo nisu analizirani. Novana nagrada u iznosu od 25.000 U.S. dolara po kilogramu teine, ukupno 675.000 U.S. dolara, dodeljuje se u oekivanju eventualne eksploatacije.

To im nije bilo prvi put. Pre svega su se uporno borili da se otisnu sa Zemlje, kad je ivot na Zemlji postao toliko teak da je Venera predstavljala manje beznadenu alternativu. Imali su vie hrabrosti i vie spremnosti da se pokupe i krenu, nego bilo ko drugi koga sam imao prilike ma gde da upoznam. "Odakle vam novac za sva ta putovanja?" upitao sam. "Pa", ree Lujza, ispijajui do kraja au i gledajui na sat, "na Veneru smo odleteli najjeftinijom moguom klasom. Sa jo dve stotine dvadeset imigranata, spavali smo na bonim ispustima na zidu, ekali u redu za toalet u kome smo se mogli zadrati samo po dva minuta, jeli presovanu suvu hranu i pili ve upotrebljavanu vodu. Bio je to vraki gadan nain da se potroi etrdeset hiljada dolara po osobi. Sreom, deca jo nisu bila roena, osim Heta, a on je bio mali, pa je putovao u etvrt cene." "Het je va sin? ta..." "Umro je", ree ona.

ekao sam da nastavi, ali kad je progovorila, njene rei su bile: "Trebalo bi da su do sada primili izvetaj sa broda preko radio-veze." "Objavili bi preko piezofona." Ona klimnu i za trenutak je izgledala zabrinuta. Iz Korporacije uvek objavljuju rutinske izvetaje o vezama uspostavljenim sa brodovima koji se vraaju. Ako nemaju vezu - e pa, mrtvi vasionski istraivai ne javljaju se preko radio-veze. Zato sam joj odvraao panju od njenih briga time to sam joj ispriao o Klarinoj odluci da ide na "grenje". Ona je sluala, a zatim je stavila ruku preko moje i rekla: "Nemojte se uvrediti, Bobe. Da li ste ikada pomiljali da i sami odete na 'grenje'?" "Nemam ja za to para, Lujza." "ak ni za grupnu terapiju? Postoji jedna druina za primitivno vritanje na nivou Darling. Ponekad ih moete uti. A ima oglasa za svakojake grupe - TA, elektrook terapija, socijalizacija. Razume se, mnogi od njih su moda odleteli napolje." Ali njena panja nije bila usredsreena na mene. Sa mesta gde smo sedeli mogli smo da vidimo ulaz u kazino, gde je jedan od krupijea zainteresovano razgovarao sa jednim lanom posade kineskog patrolnog broda. Lujza je ukoeno gledala u tom pravcu. "Neto se dogaa", rekao sam. Hteo sam da dodam: "Hajde da pogledamo", ali Lujza se pre mene digla sa stolice i krenula u pravcu kazina. Kockanje je bilo prekinuto. Svi su se sjatili oko stola gde se igrao "ajnc", za kojim je sada, kako sam primetio, sedeo Dejn Menikov pored Klare na stolici sa koje sam ja ustao, a pred njim je bilo nekoliko ipova od dvadeset pet dolara. A usred njih nalazio se iki Bakin, koji je stajao na naslonu deliteljeve stolice i neto priao. "Ne", upravo je

rekao kad sam ja priao, "ne znam imena. Ali sigurno je 'petica'." "I svi su jo ivi?" upita neko. "Koliko znam. Zdravo, Bobe, Lujza." On nam utivo klimnu. "Vidim da ste ve uli?" "Zapravo ne", ree Lujza, pruajui se nesvesno da me uhvati za ruku. "Samo da je jedan brod prispeo. A ne znate imena?" Dejn Menikov iskrenu vrat i prostreli je oima. "Imena", zarea on. "ta se koga tie? Nije niko od nas, a to je ono vano. A ulov je moan." On ustade. Ve mi je odmah bilo jasno koliko je veliki njegov bes: bio je zaboravio da pokupi svoje ipove sa kartakog stola. "Odoh ja tamo dole", izjavio je. "elim da vidim kako izgleda dobitak kakav se ostvaruje jednom u ivotu." Posade iz prethodnih brodova zatvorile su prilaz pristanitu, ali jedan od straara bio je Frensi Ereira. Oko stotinu ljudi stajalo je pored okna, a njih je trebalo da zadre Ereira i samo jo dve devojke iz amerikog patrolnog broda. Menikov se progura do same ivice okna, zavirujui nanie, pre nego to ga je jedna od onih devojaka odatle oterala. Videsmo kako razgovara sa nekim istraivaem sa pet narukvica. U meuvremenu, do nas dopree odlomci raznih pria: "... gotovo mrtvi. Nestala im je voda." "A! Samo iscrpeni. Oporavie se..." "... u najmanju ruku bonus od deset miliona dolara, a onda naknade za ustupljena prava!" Klara uhvati Lujzu za lakat i progura je napred. Ja krenuh za njima prokrenim putem. "Da li neko zna ko je bio u brodu?" zapita ona odluno. Ereira se umorno nasmei na nju, meni klimnu, i ree: "Jo ne,

Klaro. Sad ih pretresaju. Ali, mislim da e sve biti u redu." Neko iza mene doviknu, "ta su pronali?" "Predmete. Nove, to je sve to znam." "Ali to je bila 'petica'?" zapita Klara. Ereira klimnu potvrdno, zatim zaviri u okno. "U redu", ree, "sad, molim vas odmaknite se, prijatelji. Nekoga upravo donose gore." Mi se pomerismo sasvim malkice unazad ali to je ionako bilo svejedno; oni svejedno nee izii na ovom nivou. Prvi koji se peo navie bio je jedan buda Korporacije ijeg imena nisam mogao da se setim, zatim jedan straar Kinez, onda neki mukarac u bolnikom odelu zajedno sa jednom medicinskom pomonicom koja ga je pridravala da ne padne. Lice mi je bilo poznato, ali ime nisam znao; video sam ga na jednoj oprotajnoj veeri, moda i na nekoliko, omanji, postariji Crnac koji je iao napolje dva ili tri puta bez uspeha. Oi su mu bile otvorene i prilino bistre, ali je izgledao beskrajno umoran. Pogledao je bez iznenaenja gomilu oko okna, a onda je iezao iz naeg vidnog polja. Osvrnuo sam se i video da Lujza tiho plae, zatvorenih oiju. Klara ju je drala zagrljanu jednom rukom. Kako se gomila ljudi komeala, ja uspeh da se naem pored Klare, i pogledah je upitno. "'Petica'", ree ona tiho. "Njena erka bila je u trojci." Znao sam da je Lujza to ula, pa je potapah po ruci: "ao mi je, Lujza." A onda se nalo jedno slobodno mesto na ivici okna i ja zavirih nanie. Video sam na brzinu kako izgleda deset ili dvadeset miliona dolara. Bio je to denjak estougaonih sanduka, nainjenih od Hii-metala, najvie pola metra u duinu i manje od toga u visinu. Onda Frensi

Ereira poe da moljaka. "Hajde, Bobe, malo natrag, molim te." I ja se povukoh koji korak od okna dok se sledei vasionski istraiva u bolnikom odelu peo navie. Ona me nije videla dok je prolazila pored nas; u stvari murila je. Ali ja sam je video. Bila je to eri.

21. "Oseam se prilino glupo, Sigfride", kaem. "Na koji nain bih mogao da ti pomognem da se osea udobnije?" "Kad bi pao mrtav." Preuredio je celu sobu u stilu dejih jaslica, za ime sveta. A najgori deo u njoj je sam Sigfrid. Ovog puta me iskuava nekakvom surogat-majkom. Lei sa mnom na dueku, velika, napunjena lutka, veliine ljudskog bia, topla, meka, napravljena od neega nalik na pekir za kupanje napunjen penom. Prijatna je na dodir, ali... "ini mi se da ne elim da sa mnom postupa kao sa novoroenetom", izjavljujem, a glas mi je priguen jer sam lice zario u pekir. "Samo se opusti, Robi, Sve je u redu." "Vraga je u redu." On prvo uti, a zatim me podsea: "Hteo si da mi pria o svom snu." "Aha." "Pardon, Robi?" "Hou da kaem da, u stvari, ne elim o njemu da priam. Pa ipak", kaem brzo, sklanjajui pekir s lica, "mogu ba i da uradim ono to eli. Sanjao sam Silviju, odnosno tako nekako." "Tako nekako, Robi?"

"Pa eto, ona nije liila na sebe, sasvim. Vie je bila - ne znam, kao neko stariji, ini mi se. Nisam mislio na Silviju godinama, zaista. Oboje smo bili deca." "Molim te nastavi, Robi", kae on malo posle. Ja ga zagrlim, gledajui prilino zadovoljno u poster na zidu sa naslikanim cirkuskim ivotinjama i klovnovima. Ova soba ni najmanje ne lii na bilo koju spavau sobu u kojoj sam spavao kao dete, Ali Sigfrid ve dovoljno toga zna o meni i nema potrebe da mu to ponavljam. "Tvoj san, Robi?" "Sanjao sam da radimo u rudniku. To, u stvari, nije bio rudnik hrane. Izgledom je, rekao bih, pre liio na unutranjost neke 'petice' jednog broda na Kapiji, zna? Silvija se nalazila u nekakvom tunelu koji je nestao." "Tunel je nestao?" "Sluaj, nemoj da me gura u neke tvoje simbole, Sigfride. Znam ja ta su vaginalne predstave i sve ostalo. Kad kaem 'nestao', hou da kaem, da je tunel poinjao na mestu gde sam ja stajao i vodio nekuda odatle." Oklevam, a onda mu saoptavam ono najgore. "Onda se tunel obruio. Silvija je bila uhvaena u klopku." Uspravljam se na dueku. "Ono to se tu ne slae", objanjavam, "to je da se to u stvari nije moglo dogoditi. Tuneli se kopaju samo da bi se postavio eksploziv kako bi se kriljac rastresao. Stvarni rad u rudnicima sastoji se samo od zgrtanja lopatom. Silvijin posao nikada je ne bi doveo u takvu situaciju." "Mislim da nije vano da li se to stvarno moglo dogoditi ili ne, Robi."

"Valjda je tako. Pa eto, Silvija se nala zarobljena u obruenom tunelu. Video sam kako se gomila kriljca pomie. To, u stvari, nije bio kriljac. Bilo je neto pepeljasto, kao papirii. Ona je u rukama imala lopatu i kopala je da se odatle izvue. Pomislio sam da e se sve dobro svriti. Kopala je u dobrom pravcu. ekao sam da odande izie... ali ona nije izila." Sigfrid, u svojoj inkarnaciji plianog mede, lei u mom naruju, topao i pun iekivanja. Prijatno je imati ga pored sebe. Razume se, on nije stvarno tu. On nije stvarno nigde, osim moda u kompjuterskom centru u Vaington Hajtsu, gde se nalaze velike maine. Ja pored sebe imam samo terminal njegove udaljene ulazne jedinice, u zekinom kostimu. "Ima li jo neto, Robi?" "Zapravo nema. Nije deo ovog sna, u svakom sluaju. Ali... eto, neto oseam. Oseam kao da sam udario Klaru po glavi da bih je spreio da izie. Kao da sam se plaio da e ostatak tunela da se srui na mene." "ta misli pod time 'oseam', Robe?" "Ono to sam rekao. To nije bilo u snu. Nego sam prosto osetio ne znam." On eka, zatim pokuava na drugi nain da dozna. "Bobe, jesi li svestan da je ime koje si upravo pomenuo bilo 'Klara' a ne 'Silvija'?" "Stvarno? To je udno. Ne znam zato bih." On eka, zatim me malo podstie. "ta se onda dogodilo, Robe?" "Onda sam se probudio." Okreem se na lea i gledam u plafon, koji je sastavljen od ploica na koje su nalepljene svetlucave petokrake zvezde. "To je sve",

kaem. Zatim dodajem, obinim glasom: "Sigfride, pitam se da li sve ovo uopte nekuda vodi?" "Ne znam da li bih mogao da odgovorim na to pitanje, Robe."

Gore u rupama gde su se Hii skrivali, Gore u peinama koje zvezdama brode, Gamiui tunelima koje su oni probili i njima gamizali, Vidajui rane koje od Hiija vode, Mi se probijamo! Maleni, nestali Hiiji, mi vas traimo.

"Kad bih mogao", kaem ja, "ja bih te do sada ve naterao da to uini." Jo uvek imam kod sebe malo pare hartije koje mi mnogo znai. "ini mi se", kae on, "da se do neega moe stii. Time hou da kaem da mi se ini da u tvojoj glavi ima neto o emu ne eli da misli, a s im je ovaj san u vezi." "Neto u vezi sa Silvijom, za ime boje? To je bilo pre toliko godina." "To, zapravo, nije vano, zar ne?" "O, dovraga. Gnjavi me, Sigfride! Zaista me gnjavi!" Potom neto razmiljam. "Sluaj, poinjem da se ljutim. ta to znai?" "ta ti misli da znai, Robe?" "Kad bih znao, ne bih morao tebe da pitam. Pitam se neto. Da li ja to pokuavam da se izvuem? Poinjem da se ljutim zato to si dospeo na neki trag?" "Molim te nemoj da razmilja o nainu na koji se to zbiva, Robe.

Prosto mi reci kako se osea." "Oseam da sam kriv", odvraam smesta, a rei kao da su same od sebe nadole. "Kriv zbog ega?" "Kriv zbog... Nisam siguran." Podiem ruku da pogledam na sat. Preostalo nam je jo dvadeset minuta. avolski mnogo stvari moe se dogoditi za dvadeset minuta i ja poinjem da razmiljam da li imam elju da me on zaista uzdrma. Imam ugovorenu partiju brida za danas posle podne i dobre izglede da uem u finale. Ako ne zabrljam. Ako sauvam potrebnu koncentraciju. "Pitam se da li ne bi trebalo da odem danas ranije, Sigfride", kaem. "Kriv zbog ega, Robe?" "Nisam siguran da bih mogao da se setim." Gladim zekin vrat i kikoem se. "Ovo je stvarno prijatno, Sigfride, mada mi je bilo potrebno malo vremena da se naviknem." "Kriv zbog ega, Robe?" Ja dreknem: "Zbog toga to sam je ubio, ti kretenu!" "Misli u snu?" "Ne! Istinski. Dva puta." Svestan sam da teko diem i znam da Sigfridovi senzori to registruju. Trudim se da se kontroliem, kako on ne bi dobio neke glupe ideje. Ponavljam u mislima ono isto to sam upravo rekao, da bih se sredio. "To jest, u stvari nisam ubio Silviju. Ali sam pokuao! Jurio sam je s noem u ruci!" Sigfrid, mirnim, pouzdanim glasom: "Pie u tvojoj istoriji bolesti da si imao no u ruci prilikom svae sa svojom prijateljicom, tako je. Ne

pie da si je 'jurio'." "A zato onda do avola misli da su me tamo strpali? ista je srea to joj nisam prerezao grkljan." "Da li si, u stvari, uopte, upotrebio no?" "Upotrebio? Ne. Bio sam suvie lud. Bacio sam ga na pod, ustao i udario je pesnicom." "Da si zaista pokuao da je ubije, zar ne bi upotrebio no?" "Ha!" Samo to to zvui vie kao "aha"; kao ona re koju ponekad naete napisanu kao "pih". "Samo bih voleo da si bio tamo kad se to dogodilo, Sigfride. Moda bi uspeo da ih odgovori od toga da me strpaju." itava ova seansa pokvarila se. Znam da je uvek pogreno kad mu priam o svojim snovima. On ih izvre. Uspravljam se na dueku i prezrivo gledam u ludaki nametaj, koji je Sigfrid smislio da bi meni ugodio, i odluujem da mu sve kaem, sasvim otvoreno. "Sigfride," kaem, "s obzirom da si kompjuter, dobar si ti momak i ja sam zadovoljan ovim seansama s tobom u intelektualnom smislu. Ali pitam se da li nismo nekako ve sve iscrpli. Ti samo nepotrebno izaziva stari bol i da ti poteno kaem ne znam zato ti doputam da me mui." "Tvoji snovi su puni patnje, Bobe." "Onda je pusti da ostane u mojim snovima. Ne elim da se vraam na sva ona stara lupetanja koja su mi nekad priali u Institutu. Moda stvarno elim da spavam sa svojom majkom. Moda zaista mrzim svog oca zato to je umro i napustio me. Pa ta?" "Znam da je to retoriko pitanje, Bobe, ali s ovim stvarima treba postupati tako to e ih otvoreno ispriati."

"Zato? Da bi me bolelo?" "Da bi unutranji bol iziao napolje tako da moe s njim da se obrauna." "Moda bi sve u svemu bilo jednostavnije kad bih odluio da i dalje oseam mali bol unutra. Kao to ti kae, ja sam dobro kompenzovan, je l' tako? Ne poriem da mi sve ovo na neki nain koristi. Ima dana, Sigfride, kad mi se posle zavrene seanse raspoloenje istinski popravi. Odlazim odavde sa puno novih misli u glavi, a sunce se presijava na kubetu i vazduh je ist i svi kao da se na mene smee. Ali u poslednje vreme nije tako. U poslednje vreme mi se ini da je vrlo dosadno i neproduktivno i ta bi ti rekao kad bih ti ja kazao da elim sve to da batalim?" "Rekao bih da o tome ti treba da odlui, Bobe. Kao i uvek." "Pa, moda u to i da uinim." Stari avo eka da nastavim. Zna on da ja neu tako da postupim, pa mi daje vremena da to sam uvidim. Zato kae: "Bobe? Zato si rekao da si je dva puta ubio?" Prvo gledam na sat, a onda kaem: "Pretpostavljam da je to bila samo jezika omaka. Sad zaista moram da idem, Sigfride." Zadravam se u sobi za oporavak koliko da proe predvieno vreme, jer u stvari nemam od ega da se oporavljam. Osim toga jedva ekam da odem odavde. On i njegova glupa pitanja. Ponaa se tako mudro i superiorno, ali ta moe da zna jedan pliani meda?

22. Vratio sam se u svoju sobu te veeri, ali mi je bilo potrebno mnogo vremena da zaspim; a iki me je rano probudio da bi mi ispriao ta se dogaa. Bilo je samo troje preivelih, a iznos njihove novane nagrade bio je ve objavljen: sedamnaest miliona pet stotina pedeset hiljada dolara. Plus naknade za korienje ustupljenih materijalnih prava. Ovo mi rastera sanjivost iz oiju. "Za ta?" iki odgovori: "Za dvadeset tri kilograma naenih predmeta. Oni smatraju da je to alatni pribor. Moda za popravku brodova, poto su ga tamo i nali, u jednom lenderu na povrini planete, na koju su se spustili. Ali u svakom sluaju to jesu nekakve alatke." "Alatke." Ja ustadoh iz postelje, oslobodih se ikija i odgegah kroz tunel do zajednikog kupatila, razmiljajui o alatkama. Alatke mogu mnogo toga da znae. Alatke bi mogle da predstavljaju klju za otvaranje pogonskih ureaja u brodovima koje su napravili Hiiji, a da pri tom sve unaokolo ne eksplodira. Alatke bi mogle da znae da emo najzad utvrditi kako pogonski ureaji funkcioniu, pa emo ih i sami izraivati. Alatke bi mogle da znae gotovo bilo ta, a ono to su izvesno znaile to je bila isplata u gotovom bonusa od sedamnaest miliona pet stotina pedeset hiljada dolara, ne raunajui naknade za ustupljena materijalna prava korienja, podeljena na tri dela. Od kojih je jedan mogao biti moj. Teko je izbiti sebi iz glave cifru od $ 5.850.000, (ne uzimajui u obzir naknade za ustupljena prava korienja) kad pomislite da ste mogli, da ste samo bili malo mudriji u izboru svoje prijateljice, tu sumu sad imati u depu. Recimo est miliona dolara. U mojim godinama i sa mojim zdravstvenim stanjem mogao bih da uplatim ceo iznos za

komplet medicinskih usluga, to je bilo upola manje od ukupne sume i to bi ukljuilo sve laboratorijske probe, leenje, zamenu tkiva i transplantaciju organa koje bi mi mogli kalemiti dok god sam iv... a to bi moglo biti bar deset godina due nego to bez toga mogu da oekujem. Za preostala tri miliona kupio bih nekoliko stanova, namestio bih se kao predava (niko nije bio na veoj ceni od uspenih vasionskih istraivaa), obezbedio bih redovne prihode od uestvovanja u reklamama na PV, zatim ene, hranu, kola, putovanja, ene, slavu, ene... i, uz to, uvek bi pristizale novane naknade za ustupljena materijalna prava. One bi mogle iznositi bog-e-ga-znati koliko, zavisno od toga ta oni tamo uspeju da s tim alatkama urade. Ono to je eri otkrila, to je, u stvari, ono to Kapija predstavlja: up pun zlata na drugom kraju duge.

BELEKA O NEUTRONSKIM ZVEZDAMA Dr Asmenion. E sad, imate zvezdu koja je potroila svoje gorivo i ona klone. Kad kaem "klone", mislim toliko se stisne da se sve ono to je moda zapoelo kao masa i zapremina jednog sunca stisne u loptu prenika otprilike deset kilometara. To se zove gustina. Kad bi vam nos bio napravljen od onoga od ega je napravljena neutronska zvezda, Suzi, teio bi vie od itave Kapije. Pitanje. Moda bi teio ak vie nego ti, Juri? Dr Asmenion. Nemojte da pravite viceve na asu. Nastavnik je osetljiv. U svakom sluaju, dobri podaci zabeleeni izbliza o nekoj neutronskoj zvezdi vredeli bi mnogo para, ali ja vam ne bih savetovao da upotrebite lender da biste ih sakupili. Potrebno je da budete u potpuno oklopljenoj petici, a i tada ja ne bih priao mnogo blie nego

to iznosi jedna desetina a.j. I osmatrajte. Izgledae kao da biste joj mogli prii blie, ali njena gravitaciona sila je strana. Vidite, to je praktino samo jezgro. Najstrmiji gradijent gravitacione sile koji ete ikad videti, osim ukoliko sluajno ne dospete u blizinu kakve crne rupe, sauvaj boe.

Bio mi je potreban itav sat da stignem do bolnice, idui samo kroz tri tunela i sputajui se pet nivoa kroz okno. Stalno sam se predomiljao i vraao nazad. Kad sam konano uspeo da oistim duu od zavisti (odnosno, da je bar tako zatrpam da mi se inilo da se nee videti) i stigao da prijavnice, rekli su mi da eri jo spava: "Moete da uete", ree glavni bolniar. "Ne bih eleo da je probudim." "Ne verujem da biste uspeli", odvrati on. "Naravno nemojte nita folirati. Ali posetiocima je dozvoljeno da kod nje uu." Nalazila se u donjem leaju u sobi sa dvanaest postelja, od po tri na sprat. Jo tri-etiri leaja bila su zauzeta, od ega su dva bila izolovana zavesama od mleno bele plastike kroz koju se samo naziralo. Nisam znao ko se iza njih nalazi. to se tie eri, ona je sasvim mirno poivala, sa jednom rukom ispod glave, lepe oi bile su joj zaklopljene, a snana brada sa rupicama u sredini oslanjala se na runi zglob. Dva njena saputnika bila su u istoj sobi, jedan je spavao, a drugi je sedeo ispod holograma sa Saturnovim prstenovima. Njega sam ve sreo jednom ili dva puta, Kubanac ili Venecuelanac ili tako neto iz Nju Derzija. Jedino sam se setio da su ga zvali Meni. Porazgovarali smo malo i on je obeao da e rei eri da sam dolazio.

Iziao sam i otiao da popijem kafu u kantini, razmiljajui o njihovom putu. Stigli su u blizinu neke siune, hladne planete, sasvim udaljene od nekakve narandasto-crvene ugljenisane K-6 zvezde, i po Menijevoj prii nisu ak bili sigurni da li se uopte isplati sletati, na povrinu. Instrumenti su beleili radijaciju koja potie od Hii-metala, ali ne jaku; a gotovo itava povrina, kako se inilo, bila je prekrivena naslagama suvog ugljen-dioksida. Meni je ostao u orbiti. eri i ostala trojica spustili su se na povrinu, otkrili jedno stanite Hiija, otvorili ga sa velikim naporom, i kao i obino, nali da je prazno. Zatim su naili na jedan drugi trag i otkrili staru kapsulu za pristajanje. Morali su da je otvaraju uz pomo eksploziva, pri emu su se dvojici istraivaa otetila zatitna odela - stajali su suvie blizu kad je eksplodiralo, pretpostavljam. Kad su shvatili da su u opasnosti, bilo je ve prekasno. Smrzli su se. eri i jo jedan lan posade pokuali su da ih uvuku u svoju kapsulu; sve to mora da je bilo strano muno i jezivo i na kraju su morali da odustanu. Onaj drugi lan posade otiao je jo jedanput do naputenog lendera, pronaao u njemu alatni pribor, uspeo da ga dovue do njihove kapsule. Onda su uzleteli, ostavljajui dva lea, smrznuta i nema. Ali bili su prekoraili predvieno vreme boravka i kad su se spojili sa orbiterom fiziki su bili potpuno slomljeni. Nije sasvim jasno ta se posle toga dogodilo, ali su oigledno bili zaboravili da zatvore hermetiki sistem za dovod vazduha u lenderu pa su ostali bez velike koliine vazduha; zbog toga su na povratku iveli na smanjenoj dozi kiseonika. Onaj drugi ovek je gore proao od eri. Svi su izgledi da je pretrpeo trajno oteenje mozga tako da mu onih $ 5.850.00 nee biti od velike koristi. Ali eri e, kau, biti sasvim dobro im se

oporavi od obine iscrpljenosti... Nisam im zavideo na putovanju. Zavideo sam im samo na novanoj nagradi. Ustao sam da donesem sebi jo jednu kafu iz kasine. Nosei je napolje u hodnik gde je bilo nekoliko klupa ispod zasaenih puzavica, shvatio sam da me neto kopka. Neto u vezi s tim putovanjem. U vezi sa injenicom da je to bio pravi rekord, najuspenije putovanje u istoriji Kapije... Bacih kafu, zajedno sa oljom, u jednu jamu za otpatke ispred kasine i uputih se u uionicu. Bila je udaljena samo nekoliko minuta odatle u i njoj nije bilo nikoga. To mi je odgovaralo; nisam jo bio spreman da ma kome ispriam ono to mi je palo na pamet. Potraih preko piezofona broj ulaznih informacija i dobih podatke o putanji erinog leta; oni su, razume se, bili dostupni javnosti. Onda sioh do kapsule za trenau i opet sam imao sree da tamo ne bude nikoga, tako da otkucah podatke na ureaju za biranje kursa. Razume se, povoljne boje se smesta pojavie, a kad sam pritisnuo dugme za preciznu regulaciju itava komandna tabla postade svetlo ruiasta, osim jedne trake duginih boja du ivice. U plavom delu spektra nalazila se samo jedna tamnija linija. Aha, pomislih, toliko o Menikovoj teoriji u vezi sa znacima opasnosti. Na ovoj misiji izgubili su etrdeset odsto posade, a to je po mom miljenju znak da je re bila o sasvim opasnom putovanju; ali prema onome to mi je on rekao, pri onim istinski jezivim letovima pojavljivalo se est ili sedam ovakvih linija. A u utom delu? Prema Menikovu, ukoliko su crte svetlije ute boje, utoliko

putovanje donosi veu finansijsku dobit. Samo to u ovom utom delu spektra uopte nije bilo crta. Postojale su dve debele, crne, "apsorpcione" linije. To je bilo sve. Zakoih ureaj i zavalih se u fotelju. Znai tako, veliki umovi su zatresli goru i opet se rodio samo mi; ono to su oni protumaili kao znak bezbednosti nije, u stvari, znailo da ste bezbedni, a ono to su oni protumaili kao izglede na dobru dobit, inilo se nije imalo nikakve veze sa prvom misijom u toku od vie od godinu dana koja je stvarno donela bogatstvo. Znai, opet sve ispoetka i opet u ono isto stanje straha. Sledea dva-tri dana nisam se mnogo meao sa drugima. Smatra se da ima osam stotina kilometara tunela u utrobi Kapije. ovek bi pomislio da ih ne moe biti toliko u ovoj malenoj grudvi od kamena koja u preniku ima samo oko deset kilometara. A povrh svega, samo oko dva procenta Kapije ispunjeno je vazduhom; ostalo je vrsto stenje. Prokrstario sam dobar deo od ovih osam stotina kilometara. Nisam se bio sasvim odsekao od drutva ljudi, samo ga nisam namerno traio. S vremena na vreme viao sam Klaru. Lutao sam unaokolo sa ikijem kad je bio slobodan, mada je to za njega bilo zamorno. Ponekad sam lunjao sam, ponekad sa usputnim poznanicima, ponekad sam se prikljuio nekoj grupi turista. Vodii su me poznavali i nisu imali nita protiv da poem sa njima (bio sam napolju! mada nisam nosio narukvicu), sve dok nisu uvrteli u glavu da se i sam nosim milju da postanem vodi. Onda su se ponaali manje ljubazno. Bili su u pravu. Nosio sam se tom milju. Pre ili posle morau neto

da preduzmem. Morau ili da poletim u svemir, ili da idem kui; a ako elim da odloim donoenje odluke o ovim dvema podjednako stravinim stvarima, morau bar da odluim da pokuam da zaradim dovoljno za opstanak. Kad je eri izila iz bolnice, priredili smo joj istinski ludu zabavu, u kojoj smo spojili doek, estitanja i oprotaj, jer eri se sledeeg dana vraala na Zemlju. Bila je iscrpena ali vesela; kako nije bila raspoloena da igramo, sedeli smo u hodniku i ona me je itavih pola sata grlila, govorei da u joj nedostajati. Bio sam se dobro natreskao. Prilika je bila povoljna; pie je slueno besplatno. Raun su platili eri i njen prijatelj Kubanac. U stvari, bio sam toliko pijan da uopte nisam uspeo ni da se pozdravim sa eri, jer sam morao da odjurim u toalet da sve izbacim. Ma koliko da sam bio pijan, oseao sam da mi je veoma ao zbog toga jer bio je to pravi kotski viski, "Gleneagle", a ne ona lokalna gromovnica bele boje koju proizvode bog-e-ga-znati od kakvoga bukuria.

BELEKA O MOLITVENIM LEPEZAMA Pitanje. Niste nam nita rekli o molitvenim lepezama Hiija, a njih od svega to smo videli ima najvie. Profesor Hegramet. ta biste eleli da vam kaem, Suzi? Pitanje. Pa eto, ja znam kako one izgledaju. Nekako kao uvijen kornet za sladoled nainjen od kristala. Svih razliitih boja kristala. Ako je drite uspravno i pritisnete je palcem, otvara se kao lepeza. Profesor Hegramet. Toliko i ja znam. One su analizirane, kao i vatreni biseri i krvavi dijamanti. Ali nemojte mene da pitate emu su namenjene. Po mom miljenju, Hiiji se nisu njima hladili, a takoe

mislim da im nisu sluile za molitvu; tako su ih prosto nazvali prodavci pomodnih sitnica. Hiiji su ih ostavili za sobom na sve strane, ak i poto su sve drugo doveli u red. Pretpostavljam da su imali neki razlog. Ja ne znam koji je to razlog bio, ali ako ikad utvrdim, rei u vam.

Kad sam povratio, u glavi mi se izbistrilo. Iziao sam iz toaleta i naslonio se na zid, zario lice u brljan, teko diui, dok mi malo pomalo dovoljna koliina kiseonika nije dospela u krvotok, tako da sam bio u stanju da prepoznam Frensija Ereiru koji je stajao pored mene. ak sam rekao: "Zdravo, Frensi." On se nasmei, izvinjavajui se. "Ovaj zadah. Bilo je prilino neprijatno." "Izvinjavam se", rekoh uvreeno, a on se iznenadi. "Ne, ne znam ta hoe da kae. Ja sam hteo da kaem da je vazduh u patrolnom brodu stvarno gadan, ali svaki put kad sam na Kapiji pitam se kako ovde izdravate. A u onim prostorijama... fuj!" "Ne vream se ja", rekoh uobraeno, tapui ga po ramenu. "Moram da se pozdravim sa eri." "Ona je ve otila, Bobe. Umorila se. Odveli su je natrag u bolnicu." "U tom sluaju", rekao sam, "samo u se s tobom pozdraviti." Naklonio sam se i oteturao niz tunel. Vrlo je neprijatno kad si pijan pri gotovo nultoj sili tee. Osea kako ezne za onih pouzdanih sto kilograma vrste mase koja bi te prikovala za tle. Doznao sam iz onoga to su mi kasnije ispriali, da sam uspeo da istrgnem iz zida celu policu s brljanom, a po onome to sam oseao sledeeg jutra shvatio sam da sam glavom tresnuo o neto dovoljno tvrdo da mi se pojavi

crvenkasta modrica veliine uveta. Shvatih toliko da Frensi ide iza mene i pomae mi da odravam ravnoteu, a otprilike na pola puta do sobe postadoh svestan da me jo neko dri za ruku. Pogledao sam, a to je bila Klara. Seam se sasvim kroz maglu da me je neko smestio u krevet, a kad sam se probudio sledeeg jutra, oajno mamuran, zapanjio sam se kad sam video da je Klara pored mene u postelji. Ustadoh to sam mogao paljivije i krenuh u kupatilo, poto sam najhitnije morao jo da povraam. Zadrah se unutra dosta dugo i na kraju se ponovo istuirah, po drugi put za etiri dana, to je straan luksuz imajui u vidu moje finansijsko stanje. Ali sad sam se oseao neto bolje i kad sam se vratio u sobu Klara je ve bila ustala, donela aj, verovatno od ikija, i ekala me. "Hvala ti", rekao sam, izraavajui istinsku zahvalnost. Bio sam uasno dehidriran. "Samo po jedan gutljaj, stara rago", ree ona zabrinuto, ali sam sam znao da ne treba strpati mnogo u stomak odjedanput. Uspeo sam da progutam dva gutljaja i ispruio se ponovo na lealjku, ali tada mi je ve bilo jasno da u preiveti. "Nisam oekivao da u te ovde videti", kazao sam.

IZVETAJ KORPORACIJE 37. ORBITA Sedamdeset etiri broda su se vratila sa zapoetih letova u ovom razdoblju, sa ukupnom posadom od 216. Ostalih 20 letelica proglaeno je izgubljenim, sa ukupnom posadom od 54. Pored toga 19 lanova posade je poginulo ili umrlo od zadobijenih povreda, mada su se brodovi vratili. Tri broda su pri povratku oteena i nema mogunosti da se oprave.

Broj sletanja: 19. Na pet ispitanih planeta postojao je ivot na nivou mikroskopskih ili viih organizama; na jednoj je postojao biljni ili ivotinjski svet, bez odlika inteligentnih bia. Artefakti: Doneti novi primerci uobiajenih predmeta koje su nainili Hiiji. Nije bilo artefakata koji potiu iz drugih izvora. Nijedan artefakt Hiija koji odranije nije poznat. Uzorci: Hemijski ili mineralni, 145. Nijedan nije ocenjen kao dovoljno vredan da bi opravdao eksploataciju. iva organska materija: 31. Od ovoga tri uzorka su ocenjena kao opasna i izbaena u kosmiki prostor. Nije pronaen nijedan koji bi se mogao eksploatisati. Novane nagrade za nauni doprinos: u ovom razdoblju: 8.754.500 U.S. dolara. Ostale nagrade isplaene u gotovom novcu u istom razdoblju, ukljuujui nagrade za korienje ustupljenih materijalnih prava: 375.856.000 U.S. dolara. Novane nagrade i naknade za ustupljena prava korienja koje potiu od novih otkria u istom razdoblju (osim nagrada za nauni doprinos): 0. Broj lica koja su zadrana na Kapiji i onih koja su napustila Kapiju u istom razdoblju: 151. Izgubljeni u akcijama: 75 (ukljuujui dva lica nastradala u toku obuke u lenderima). Proglaeni nesposobnim na kraju godine: 84. Ukupno izgubljeno: 310. Broj novih lica prispelih u istom razdoblju: 415. Vratilo se na dunost: 66. Ukupan prirataj tokom ovog razdoblja: 481. Realan prirataj: 171.

"Ti si, ah, toliko navaljivao", rekla mi je. "Ne da bi se pokazao do kraja. Ali si jako eleo da proba."

"Izvinjavam se." Ona prui ruku i stisnu mi stopalo. "Nita zato. A kako je bilo tamo?" "O, fino. Prijatna zabava. Ne seam se da sam tebe video?" Ona slee ramenima. "Ja sam dola kasnije. Nisam bila pozvana, u stvari." Nisam nita odgovorio; znao sam dobro da Klara i eri nisu u naroito dobrim odnosima i pretpostavljao sam da je to zbog mene. itajui moje misli, Klara ree: "Nikad nisam mnogo marila za korpije, naroito za one na niem stupnju razvitka sa onom gadnom velikom donjom vilicom. Od takvih ovek nikad ne uje nijednu inteligentnu, produhovljenu misao." Zatim dodade, da bi bila fer: "Ali ona ima hrabrosti i to joj se mora priznati." "Ne bih rekao da mi je stalo do ove rasprave", kazao sam. "Ovo nije rasprava, Bobe." Nagnu se prema meni i obavi mi ruke oko vrata. Odisala je na znoj i na pravi miris enke; prilino prijatne, u nekim drugim prilikama, ali ne ba onako kako bi mi u tom trenutku odgovaralo. "Hej", uzviknuo sam. "ta se desilo sa mousnim uljem?" "Molim?" "Hou da kaem", rekao sam, shvatajui iznenada da je od tada prolo ve dosta vremena, "da si ranije mnogo upotrebljavala taj parfem. Seam se da je to bila prva stvar koju sam na tebi primetio." Pomislio sam na primedbu Frensija Ereire u vezi sa mirisom na Kapiji i shvatio da sam prilino odavno zapazio da Klara ne mirie naroito prijatno. "Bobe, srce, je l' ti to pokuava da se sa mnom raspravlja?"

"Uopte ne. Ali me interesuje. Kad si prestala da ga upotrebljava?" Ona slee ramenima i ne odgovori nita, osim ako se zbunjen izgled lica ne rauna kao odgovor. Za mene je to bio dovoljan odgovor, jer sam joj toliko puta rekao da mi se taj parfem dopada. "Pa kako napreduje sa 'grenjem'?" upitah je, da bih promenio temu. Izgleda da ta tema nije bila nita bolja. Klara ree dosta hladno: "Pretpostavljam da se osea prilino jadno zbog te glave. Mislim da u sad da idem u svoju sobu." "Ne, veruj mi", tvrdio sam. "Ba me interesuje kako napreduje." Nije mi o tome rekla ni re, mada sam znao da se prijavila za terapiju i izgleda da je provodila dva do tri sata dnevno sa terapeutom; odnosno sa mainom. Odluila se da pokua terapiju uz pomo kompjutera, to sam znao. "Nije loe", odvrati ona rezervisano. "Jesi li se oslobodila fikcije na oca?" raspitivao sam se. Klara odvrati: "Bobe, da li si kada pomislio da bi i za tebe bilo dobro da se obrati kome za pomo?" "udno je da si to rekla. Lujza Forhend mi je kazala tano to isto pre neki dan." "Nije udno. Razmisli o tome. Zdravo." Zavalih se ponovo poto je otila i zatvorih oi. Da idem na "grenje"! Zato bi mi to bilo potrebno? Meni je samo bilo potrebno da otkrijem neto onako unosno kao eri... A za to mi je potrebno samo... samo... Samo petlja da se prijavim za jo jedan let. Ali takva petlja je meni, ini se, mnogo nedostajala. Vreme je prolazilo, odnosno ja sam ga utucavao, i tako sam

utucavanje vremena jednog dana zapoeo time to sam otiao u muzej. Tamo su ve prikazivali holograme sa kompletnim erinim nalazima. Pustio sam da se slike vrte od poetka do kraja dva ili tri puta, samo da bih video kako izgleda suma od sedamnaest miliona pet stotina pedeset hiljada dolara. Izgledala je uglavnom kao niz bezveznih starudija. Odnosno, kad se svaki eksponat posmatra zasebno. Bilo je desetak molitvenih lepeza, to dokazuje, pretpostavljam, da su Hiiji voleli da ukljue i nekoliko umetnikih predmeta u pribor za popravku guma na tokovima. Ili ve za ta su te ostale stvari sluile: predmeti nalik na zavrtke sa trouglastim otricama i savitljivim drkama, predmeti nalik na francuski klju, ali nainjeni od nekog mekog materijala; predmeti nalik na odvrtke sa probnom sijalicom, kao i predmeti koji nisu bili nalik ni na ta to ste ranije videli. Izloeni tako svaki za sebe, inilo se kao da su sakupljeni nasumce, ali nain na koji su se uklapali jedni u druge, a sve zajedno u plitke sanduie koji su sainjavali garnituru, predstavljalo je pravo udo ekonomisanja prostorom za pakovanje. Sedamnaest miliona pet stotina pedeset hiljada dolara, i da sam ostao sa eri mogao sam sad biti jedan od onih akcionara. Ili jedan od onih leeva. Otiao sam u Klarin stan i tamo se malo zadrao, ali ona je bila odsutna. To nije bilo uobiajeno vreme za njeno "grenje". Meutim, izgubio sam bio vezu sa Klarinim uobiajenim rasporedom. Ona je pronala neko drugo dete koje je uvala kad su mu roditelji bili zauzeti: jednu malu Crnkinju, otprilike od etiri godine, koja je ovamo stigla sa majkom astrofiziarom i ocem strunjakom za kosmiku biologiju. A ime je jo pored toga bila zauzeta, u to nisam bio siguran.

Vraao sam se polako u svoj stan, kad Lujza Forhend proviri kroz vrata svoje sobe i poe za mnom. "Bobe", ree ona energino, "znate li neto o nekakvom velikom bonusu za jedan opasan let koji se spremaju da objave?" Ja joj napravih mesto pored sebe na krevetu. "Ja? Ne. Otkud bih ja znao?" Njeno bledo, miiavo lice izgledalo je ukoenije nego ikad, nisam znao zato. "Pomislila sam da ste moda nauli neto. Moda od Dejna Menikova. Znam da ste s njim bliski, a videla sam ga kako razgovara s Klarom u uionici." Nisam na ovo nita odgovorio, nisam bio siguran ta bih eleo da kaem. "Pria se da se sprema neko naunoistraivako putovanje koje je prilino jezivo. I ja bih elela da se za njega prijavim." Ja je obgrlih jednom rukom. "ta vam je, Lujza?" "Objavili su da je Vila mrtva." Poe da plae. Drao sam je tako neko vreme i pustio je da se isplae. Teio bih je da sam znao kako, ali kakvu utehu ovek moe da joj prui? Malo posle ustadoh iz kreveta i poeh da preturam po ormanu, traei jedan pot koji je Klara tu ostavila pre nekoliko dana. Naao sam ga, pripalio, i dodao ga njoj. Lujza povue jedan dugaak, snaan dim i zadra ga u pluima izvesno vreme. Zatim ga ispusti. "Ona je mrtva, Bobe", rekla je. Vie joj se nije plakalo, bila je tuna, ali oputena; ak i miii na vratu i po celim leima du kime bili su oputeni. "Moda e se jo vratiti, Lujza." Ona zavrte glavom. "Ne moe. Korporacija je oglasila njen brod izgubljenim. On e se moda vratiti. Vila u njemu nee biti iva.

Njihove i najmanje poslednje zalihe potroene su jo pre dve nedelje." Buljila je u prazno za trenutak, zatim je uzdahnula i pridigla se da povue jo jedan dim iz cigarete. "Volela bih da je Ses ovde", ree, naginjui se unazad i opruuvi se; na svom dlanu osetih kako joj se miii pokreu. Droga je na nju upravo poela da deluje, video sam. I na mene, bilo mi je jasno. Nije to bila neka obina trava koju gaje na Kapiji u saksijama na prozoru, koju kriom uvlaite skriveni u liu brljana. Klara je bila dola do crvenog napuljskog istaka preko jednog momka iz patrolnog broda; taj istak raste na hladovitim mestima na padinama Vezuva meu redovima vinove loze od koje se pravi vino "Hristove suze". Ona se okrete ka meni i zari bradu u moj vrat. "Ja istinski volim svoju porodicu", kazala je, dosta smirenim glasom. "Volela bih da smo ovde nali sreu. Ve je bilo vreme da naemo malo sree." "uti, duo", odvratih ja, priljubljen uz njenu kosu. Od kose put je vodio do uva, od uva do usana i malo po malo nas dvoje smo vodili ljubav na neki bezvremen, blag skamenjen nain. Sve je bilo vrlo oputeno. Lujza je bila spretna, spokojna i podatna. Posle nekoliko meseci nervoznih paroksizama s Klarom ovo je bilo nalik na povratak svome domu na maminu pileu supu. Na kraju mi se nasmeila, poljubila me i okrenula se na drugu stranu. Bila je vrlo mirna i disanje joj je bilo ujednaeno. Dugo je utei leala i tek kad sam osetio da mi je runi zglob ovlaen shvatio sam da ponovo plae. "Izvini, Bobe", rekla je kad sam poeo da je milujem. "Mi prosto nikada nismo imali sree. Ima dana kad se mirim sa tom injenicom i dana kad se ne mirim. Ovo je jedan od takvih dana."

"Pomirie se." "Ne verujem. Vie to ne verujem." "Stigla si dovde, zar ne? To je ve izvesna srea." Ona se izvi da bi me pogledala, "skanirajui" svojim pogledom moje oi. Ja nastavih: "Hou da kaem, pomisli samo koliko bi milijardi ljudi dali oba svoja testisa da budu ovde." Lujza odvrati polako: "Bobe..." Prestade da govori. Ja sam hteo neto da kaem ali mi ona pokri usta akom. "Bobe", ree, "da li zna na koji nain smo uspeli da doemo ovamo?" "Naravno. Ses je prodao svoju letelicu." "Ne samo to. Za letelicu smo dobili neto preko sto hiljada. To nije bilo dovoljno ak ni za jednog od nas. Sumu smo namirili zahvaljujui Hetu." "Vaem sinu? Onome to je umro?" Ona nastavi: "Het je imao tumor na mozgu. Otkrili su ga na vreme, odnosno skoro na vreme. Bio je operabilan. Mogao je da ivi, oh, nisam sigurna, najmanje jo deset godina. Bio bi donekle onesposobljen. Bili su mu pogoeni centri za govor, kao i miini centri. Ali mogao je jo i sad da bude iv. Samo..." Ona skloni ruku sa mojih grudi i pree njome preko lica, ali nije plakala. "On nije eleo da novac od letelice potroimo na njegovo leenje. To bi taman pokrilo izdatke za operaciju i tako bismo ponovo bili bez prebijene pare. I zato je on, Bobe, sebe prodao. Delove svoga tela. Ne samo svoj levi testis. Nego sve. Bili su to odlini, prvoklasni delovi mladia od dvadeset dve godine, nordijski tip, i vredeli su poprilino. Potpisao je da sve ostavlja doktorima i - kako se to kae? - oni su ga uspavali. Mora biti da Hetovi delovi sad ive u desetak razliitih osoba. Oni su sve rasprodali za

presaivanje, a nama su dali novac. Blizu milion dolara. Dovoljno za prelet dovde i jo nam je neto preostalo. Eto, Bobe, ta je nama donelo sreu." Ja rekoh: "ao mi je."

Mali oglasi POTREBNA MI JE vaa hrabrost da se odluim za bilo kojih pola miliona plus bonus. Nemojte me moliti. Naredite mi. 87-299. JAVNA LICITACIJA linih predmeta nepovratnika. U prostorijama Korporacije arli Devet, 13.00-17.00 sutra. VAI DUGOVI su isplaeni kad postigne jedinstvo. On/ona je Hii i on/ona oprata. Crkva "Motorcikla u izvanrednom stanju". 88-344. MONOSEKSULACI ISKLJUIVO RADI UZAJAMNOG saaljevanja. Bez dodirivanja. 87-913.

"Zato? Mi prosto nemamo sree, Bobe. Het je mrtav. Vila je mrtva. Bog zna gde se nalazi moj mu ili nae jedino dete koje je jo ivo. A mene evo ovde i, Bobe, pola vremena provodim elei svim srcem da sam i sama mrtva." Ostavio sam je da spava u mom krevetu i otiao u Central park. Pozvao sam Klaru, utvrdio da je nekuda izila, ostavio poruku gde u biti i proveo otprilike jedan sat opruen na leima, gledajui u dudinje koje su upravo sazrevale na drvetu. Nije bilo nikoga vie osim nekoliko turista koji su doli da na brzinu pogledaju park pre polaska svoga broda. Nisam na njih obraao panju, ak nisam uo ni kad su otili. Bilo mi je ao zbog Lujze i svih ostalih Forhendovih, a jo alije zbog mene samog. Oni nisu imali sree, ali ono to ja nisam imao bolelo je

jo mnogo vie; ja nisam imao hrabrosti da vidim kuda bi me moja srea odvela. Bolesna drutva cede do kraja pustolove kao zrna groa. Zrna groa ne mogu nita na to da kau. Pretpostavljam da je isti sluaj bio i sa Kolumbovim moreplovcima ili sa pionirima koji su s mukom provozili svoje pokrivene koije kroz teritorije Komana; mora biti da su bili izbezumljeni od straha, ba kao i ja, ali nisu imali mnogo izbora. Ba kao ni ja. Ali, gospode Boe, koliko sam ja prestravljen... Zauh neke glasove, jedan detinji, a drugi veseo, lagan. To se Klara smejala. Ja se uspravih. "Zdravo, Bobe", ree ona. Stajala je ispred mene sa rukom na glavi jedne majune Crnkinje sa nizovima upletenih kikica. "Ovo je Vati." "Zdravo, Vati." Moj glas je zvuao udno, ak i meni samom. Klara me paljivije zagleda i odluno upita: "ta ti je?" Nisam mogao jednom reenicom da odgovorim na to pitanje pa reih da kaem samo: "Objavljeno je da je Vila Forhend mrtva." Klara klimnu ne govorei nita. Vati je prila: "Molim te, Klaro. Dobacuj mi loptu." Klara joj je dobaci, pa je uhvati, pa opet dobaci, sve to u adao tempu kao to prilii na Kapiji. Nastavio sam: "Lujza hoe da krene na neko putovanje koje donosi bonus za opasnost. Imam utisak da ona eli da ja, da mi, poemo i povedemo je sa sobom." "O?" "Da, kako tu stoje stvari: Da li je Dejn tebi neto govorio o nekom od tih specijalnih letova?" "Ne! Dejna nisam videla ve - ne znam. Uostalom, on je jutros

odleteo u jednoj 'jedinici'." "Nismo mu priredili oprotajnu veeru!" usprotivio sam se ja, iznenaen. Ona napui usta. Devojica viknu: "Hej, gospodine! Hvatajte!" Kad je bacila loptu ova poe da lebdi kao cepelin napunjen vrelim vazduhom ka jarbolu za pristajanje, ali sam je ipak nekako uhvatio. Misli su mi bile na drugoj strani. Dobacih joj natrag vrlo paljivo. Malo posle Klara rea: "Bobe? Izvini. Mislim da nisam bila dobro raspoloena." "Aha." Ja sam bio vrlo zauzet. Ona nastavi pomirljivo: "Meu nama je bilo dosta nesuglasica, Bobe. Ne elim da budem tako gruba prema tebi. Ja... ja sam ti neto donela." Osvrnuh se, a ona uze moju ruku i navue na nju neto, sve do lakta. Bila je to narukvica, od Hii-metala, vredela je pet stotina dolara brat bratu. Ja sam nisam imao novaca da je kupim. Buljio sam u nju, pokuavajui da se setim ta sam hteo da kaem. "Bobe?" "A?" Glas joj je imao otar prizvuk. "Obiaj je da se kae hvala." "Obiaj je", odvratio sam ja, "da se kae istina kad te neko neto pita. Kao, na primer, ne kae se da nisi videla Dejna Menikova kad si sa njim provela ba prolu no." Ona planu: "Ti me uhodi!" "Ti mene lae." "Bobe! Ja nisam tvoje vlasnitvo. Dejn je ljudsko bie, i prijatelj."

"Prijatelj!" zareah ja. Menikov je mogao da bude sve drugo, samo ne neiji prijatelj. Ve pri samoj pomisli da je Klara bila s njim oseao sam marce u preponama. Taj oseaj mi se nije dopadao, jer nisam mogao da shvatim ta znai. Nije to bila samo ljutnja, ak ni prosto ljubomora. Jedna komponenta mi je tvrdoglavo ostajala nejasna. Rekao sam, znajui da je nelogino, i uo sebe kako izgovaram gotovo cvilei: "A ja sam te s njim upoznao!" "To ti ne daje pravo vlasnitva! U redu", progunala je Klara, "moda sam spavala s njim nekoliko puta. To ne menja moja oseanja prema tebi." "To menja moja oseanja prema tebi, Klaro." Ona me je ukoeno gledala, s nevericom. "Ti ima hrabrosti to da kae? A dolazi ovamo i zaudara na neku tamo jeftinu cicu?" Tu se neoprezno izdadoh. "Nipoto nije bilo jeftino! Teio sam nekoga ko pati." Ona se nasmeja. Glas joj je bio neprijatan; bilo bi neprikladno da bude ljuta. "Lujzu Forhend? Ona je ovamo dola preko mrtvih, jesi li to znao?" Devojica je drala loptu i gledala u nas unezvererno. Video sam da smo je uplaili. Odgovorio sam, pokuavajui da govorim prigueno da ne bih prasnuo od ljutine: "Klaro, neu da dozvolim da me pravi budalom."

BELEKA IZ METALURGIJE Pitanje. Ja sam video izvetaj o tome da je Hii-metal analiziran od strane Nacionalnog biroa za standarde... Profesor Hegramet. Ne, niste, Tetsu.

Pitanje. Ali to je prikazano na PV... Profesor Hegramet. Nije. Vi ste videli izvetaj o tome da je Biro za standarde objavio kvantitativnu procenu Hii-metala. Ne analizu. Samo opis: tvrdoa, ilavost, taka topljenja, takve stvari. Pitanje. Nisam siguran da razumem u emu je razlika. Profesor Hegramet. Mi sada tano znamo kako se ponaa. Ali ne znamo ta je. ta je najzanimljivije kod Hii-metala? Vi, Teri? Pitanje. to sjaji? Profesor Hegramet. Sjaji, tako je. On emituje svetlost. Dovoljno jaku, tako da nam nije potrebno nita drugo za osvetljavanje naih prostorija, i moramo da ga prekrijemo kad hoemo mrak. A on tako sjaji u najmanju ruku ve pola miliona godina. Otkuda potie ta energija? Biro tvrdi da on sadri neke posturanske elemente i ovi verovatno prouzrokuju radijaciju; ali mi ne znamo koji su. Isto tako, ima u njemu neto to lii na izotop bakra. Ali bakar nema nijedan postojan izotop. Dosad nije imao. Znai ono to Biro navodi to su podaci o tanoj frekvenciji plaviaste svetlosti i svim fizikim osobinama izmerenim sa preciznou od osam do deset decimala; ali u izvetaju se ne kae kako se on pravi.

"Ah", izusti ona sa izrazom nerazgovetnog gnuanja i okrenu se da poe. Ja ispruih ruku da je dotaknem, a ona zajeca i udari me, iz sve snage. Udarac me je pogodio u rame. To je bila greka. To je uvek greka. Nije re o tome ta je racionalno ili opravdano, ve je re o odreenim znacima. Na ovaj nain dala mi je pogrean znak. Razlog zbog koga se vukovi meusobno ne ubijaju je taj to se

manji i slabiji vuk uvek predaje. On se izvrne na lea, grlo mu ostaje nezatieno i podie ape u vazduh u znak da je potuen. Kad se to dogodi pobednik je fiziki onemoguen da i dalje napada. Kad tako ne bi bilo, nijedan vuk vie ne bi postojao. Iz tog istog razloga mukarac obino ne ubija enu, odnosno ne pretue je do smrti. Nije u stanju. Ma koliko on eleo da je udari, njegov unutranji mehanizam stavlja na to zabranu. Ali ako ena napravi greku dajui mu pogrean signal tako to ga prva udari... Udarih je pesnicom etiri ili pet puta, iz sve snage, po grudima, licu, trbuhu. Ona pade na zemlju, jecajui. Klekao sam pored nje, pridigao je jednom rukom i, potpuno hladnokrvno, oamario jo dva puta. Sve se to deavalo kao da je sam bog bio izreirao, apsolutno neizbeno; a istovremeno sam osetio da sam se toliko zaduvao kao da sam ustrao uz brdo. Krv mi je bubnjala u uima. Sve sam video zamagljeno crvenom bojom. Najzad sam zauo neko udaljeno, tiho plakanje. Pogledao sam i video devojicu, Vati, koja me je ukoeno gledala, otvorenih usta, sa suzama koje su joj se kotrljale niz iroke, crvenkasto-crne obraze. Krenuo sam ka njoj u nameri da je umirim. Ona vrisnu i pobee iza reetkaste pregrade obrasle vinovom lozom. Okrenuo sam se ponovo ka Klari, koja se pridigla, ne gledajui u mene, drei aku preko usta. Sklonila je ruku i ukoeno zurila u neto to se u njoj nalazilo: jedan zub. Nisam nita rekao. Nisam znao ta da kaem, a nisam se pouzdao da u se setiti ta da kaem. Okrenuo sam se i otiao. Ne seam se ta sam radio u toku nekoliko sledeih sati. Spavao nisam, mada sam fiziki bio iscrpen. Sedeo sam na komodi

u svojoj sobi neko vreme. Onda sam odatle otiao. Seam se da sam s nekim razgovarao, mislim da je to bio neki turista koji se odvojio od svoje grupe sa broda kojim je dospeo sa Venere, o tome kako je istraivanje svemira pustolovno i uzbudljivo. Seam se da sam neto pojeo u kantini. A sve vreme sam razmiljao: ja sam hteo da ubijem Klaru. U meni se sav taj bes nagomilavao, a ja sebi nisam ak hteo ni da priznam da je tako sve dok ona nije povukla oroz. Nisam znao da li e mi ikad oprostiti. Nisam bio siguran da bi trebalo da mi oprosti, a ak ni da elim da mi oprosti. Nisam uopte mogao ponovo da nas zamislim kao ljubavnike. Ali ono u ta sam na kraju bio sasvim siguran to je da elim da joj se izvinim. Samo to ona nije bila u stanu. Tamo nije bilo nikoga osim jedne debele, mlade Crnkinje, koja je lagano raspremala stvari, sa strano nesrenim izrazom na licu. Kad sam zapitao za Klaru, ona poe da plae. "Ona je otila", jecala je ena. "Otila?" "Oh, izgledala je strano. Neko ju je, mora biti, pretukao! Dovela je Vati i kazala da nee vie moi da je uva. Poklonila mi je sve svoje haljine, ali ta u ja da radim sa Vati kad budem na poslu?" "Kuda je otila?" ena podie glavu. "Natrag na Veneru. Brodom. Odleteli su pre jednog sata."

Ni s kim vie nisam razgovarao. Sam u svojoj postelji, nekako sam uspeo da zaspim. Kad sam ustao, prikupio sam sve to sam imao: odela, holodiskove, ah, runi sat. Narukvicu od Hii-metala koju mi je Klara

poklonila. Otiao sam i sve to rasprodao. Likvidirao sam svoj konto i pokupio sav preostali novac: suma je iznosila ukupno hiljadu etiri stotine dolara i neto sitnine. Poneo sam novac u kazino i sve stavio na broj 31 na ruletu. Velika kugla polako se skotrljala u rupu: Zeleno. Nita. Siao sam u direkciju za letove i prijavio se za prvu 'jedinicu' koja bude slobodna i dvadeset etiri sata kasnije bio sam u svemiru.

23. "ta, zapravo, osea prema Dejnu, Bobe?" "ta, do avola, misli da oseam? On mi je zaveo devojku." "To je neobino staromodan nain izraavanja, Bobe. A i dogodilo se tako strano davno." "Naravno da je bilo odavno." ini mi se da to nije fer sa Sigfridove strane. On odreuje pravila igre, a onda ih se ne pridrava. Kaem ljutito: "Umukni, Sigfride. Sve se to dogodilo odavno, ali to u stvari nije odavno, za mene, poto ja nikada nisam dopustio da to iz mene izie napolje. To je u mojoj glavi jo uvek sasvim svee. Zar nije to ono to ti treba da mi pomogne da uinim? Da dozvolim da sve to mi je u glavi izie napolje tako da moe da se osui i odleti i da me vie ne obogaljuje?" "Ja bih sad eleo da ujem zato je sve to tako svee u tvojoj glavi, Bobe." "Oh, Isuse! Sigfride!" Ovo je jedan od onih glupih Sigfridovih trenutaka. Ne zna kako da postupi sa nekim zapetljanim ulaznim informacijama, pretpostavljam. Sve u svemu on je samo mehanika

sprava i ne ume da radi nita za ta nije programiran. Najee samo reaguje na kljune rei... ovaj, obraajui pomalo panju na znaenje, naravno. I na nijanse, ukoliko su izraene u tonu moga glasa ili u onome to mu senzori smeteni u dueku i kaievima saoptavaju o mojoj miinoj aktivnosti. "Kad bi bio ivo bie umesto to si mehanika sprava, ti bi razumeo", kaem mu ja. "Moda je tako, Bobe." Da bih ga vratio na pravi trag, kaem: "Istina je da se to dogodilo odavno. Ne vidim ta osim toga trai da ti kaem." "Traim da razrei jednu protivurenost koju opaam u onome to govori. Rekao si da ti nije smetala injenica to je tvoja prijateljica, Klara, imala seksualne odnose sa drugim mukarcima. Zato je tako vano to je jedan od njih bio Dejn?" "Dejn nije s njom postupio kako treba!" Ah, dobri boe, zaista nije. Ostavio ju je kao muvu zarobljenu u fosilnoj smoli etinara.

BELEKA O STANITIMA HIIJA Pitanje. Zar ne znamo ak ni kako je izgledao sto ili bilo koji drugi predmet u domainstvu Hiija? Profesor Hegramet. Mi ak ne znamo ni kako izgleda kua Hiija. Nikada nismo nijednu nali. Samo tunele. Oni su voleli ravaste hodnike iz kojih se ulazi u sobe. Voleli su velike prostorije u obliku vretena i jo zailjene na oba kraja. Ovde ima jedna takva, dve ima na Veneri, verovatno ostaci jo jedne upola razjedene na Peginom Svetu. Pitanje. Poznato mi je koliki je bonus za sluaj da se pronau nepoznata inteligentna bia, ali koliki je bonus u sluaju da se pronae

jedan Hii? Profesor Hegramet. Samo vi naite jednog Hiija. Posle toga sami odredite cenu.

"Da li zbog naina na koji je Dejn postupio s Klarom, Bobe? Ili je to zbog neega izmeu Dejna i tebe?" "Nipoto! Izmeu Dejna i mene nikada nije bilo niega!" "Ti si mi sam rekao da je on bio biseksualno aktivan, Bobe. ta je bilo s onim putovanjem na koje si ga poveo?" "Imao je on dvojicu drugih mukaraca s kojima se zabavljao. Ne sa mnom, dragi moj, ne, kunem se! Ne sa mnom. Oh", kaem, pokuavajui da govorim to mirnijim glasom da bih na taj nain izrazio kako me ta glupa tema vrlo malo zanima, "dodue, pokuao je da mi se naturi par puta. Ali ja sam mu rekao da to nije moj stil." "U tvom glasu, Bobe", kae on, "osea se, reklo bi se, vie ljutnje nego to to pokazuju tvoje rei." "Proklet bio, Sigfride!" Sad sam istinski ljut, priznajem. Jedva uspevam da izgovaram rei. "Sit sam do gue tih tvojih skarednih optubi. Jeste, dopustio sam mu da me obgrli nekoliko puta. Samo toliko. Nita ozbiljno. Samo sam se razuzdao da mi proe vreme. On mi se inae dopadao. Krupan, zgodan momak. ovek se ponekad oseti usamljen - ta je sad?" Sigfrid proizvodi neke umove, kao kad se neko nakaljava. To je njegov nain da me bez rei prekine u govoru. "ta si upravo rekao, Bobe?" "ta? Kada?" "Kad si pomenuo da meu vama nije bilo nieg ozbiljnog."

"Isuse, ne znam ta sam rekao. Nije bilo nieg ozbiljnog, to je sve. Samo sam se razonodio, da mi proe vreme." "Nisi bio upotrebio re 'razonodio', Bobe." "Nisam? Koju re sam bio upotrebio?" Razmiljam, oslukujui odjek sopstvenog glasa. "Mislim da sam rekao 'razonodio se'. Pa ta s tim?" "Nisi rekao 'razonodio', Bobe. ta si rekao?" "Ne znam!" "Rekao si, 'Samo sam se razuzdao', Bobe." Spremam se da se branim. Oseam se kao da sam iznenada otkrio da sam pokvasio pantalone, ili da mi je lic otvoren. Izlazim iz samog sebe da osmotrim sopstvenu psihu. "ta za tebe znai 'razuzdao sam se', Bobe?" "Sluaj", odvraam ja, smejui se, istinski impresioniran i u isto vreme zainteresovan, "to je prava frojdovska omaka u govoru, zar ne? Ba ste vi, momci, vickasti. estitam vam, programeri." Sigfrid nita ne kae na moj utivi komentar. Ostavlja me da se malo preznojavam u sebi. "U redu", kaem ja. Oseam da sam vrlo nezatien i ranjiv, zato to doputam da se apsolutno nita ne deava, ivim u onom trenutku kao da e on veito da traje, kao to je Klara ostala zarobljena u svom kratkom i veitom padu. Sigfrid blago kae: "Bobe. Kad si masturbirao, da li si imao fantazme u vezi s Dejnom?" "To mi je bilo mrsko", kaem ja. On eka. "Mrzeo sam sebe zbog toga. Mislim, ne ba mrzeo. Vie kao

prezirao. Bedni, prokleti, kukin sin, ja, sav perverzan i grozan, koji razdire svoje meso, a razmilja kako e da se provodi sa ljubavnikom svoje devojke." Sigfrid ne odgovara neko vreme. Zatim kae: "ini mi se da istinski eli da plae. Bobe." On je u pravu, ali ja nita ne odgovaram. "Da li bi rado plakao?" pita on. "Jako bih to eleo", kaem ja. "Pa onda zato ne pone da plae, Bobe?" "Voleo bih da mogu", kaem ja. "Na nesreu, prosto ne umem."

24. Upravo sam se okretao na drugu stranu, reen da spavam, kad sam primetio da se boje na kontrolnoj tabli rastavljaju u spektar. Bio je to pedeset peti dan moga putovanja, dvadeset sedmi do zaokretanja. Boje su bile intenzivno ruiaste svih pedeset pet dana. A sad su se obrazovali kolutovi isto bele boje, poveavali se, zgruavali. Pribliio sam se odreditu! Gde bilo da bilo, ali pribliavao sam se odreditu. Moj mali, stari brod - smrdljivi, ubitani, dosadni mrtvaki sanduk u kome sam se stalno o neto udarao tokom gotovo puna dva meseca, sasvim sam, razgovarajui sam sa sobom, igrajui igre sam sa sobom, umoran od samoga sebe - leteo je brzinom manjom od brzine svetlosti. Nagnuo sam se napred da pogledam u videoekran, koji se sada nalazio prilino nisko ispred mene poto se

brzina smanjivala, ali nisam ugledao nita to bi mi se uinilo naroito uzbudljivo. O, jesam, jednu zvezdu. Bilo je mnogo zvezda u ratrkanim jatima koje mi uopte nisu izgledale poznate; pola tuceta plavih zvezda poev od onih sjajnih do onih od kojih bole oi; i jedna crvena koja se isticala vie intenzitetom boje nego sjajem. Bila je ugljenisana, crvena, mrgodnog izgleda, ne mnogo sjajnija od Marsa posmatranog sa Zemlje, ali tamnije, runije crvena. Naterao sam sebe da se zainteresujem. To nije bilo ba tako lako. Posle dva meseca provedena u odbacivanju svega to je oko mene, zato to je bilo dosadno ili pretee, bilo mi je teko da se prenem i preem u raspoloenje u kojem bih bio ranjiv. Ukljuio sam svesmernu antenu i poeo da provirujem napolje kad je brod poeo da se okree u krug na panoramskom pokazivau, reui nebesko prostranstvo na krike pomorandine kore, kako bi ga kamere i analizatori mogli uhvatiti. I gotovo u istom asu primio sam kao odgovor svetao signal iz blizine.

IZVETAJ O MISIJI Letelica 3-104, Let 031D18. Posada N. Ahoja, Ts. Zakarcenko, K. Marks. Vreme u svemiru 119 dana i 4 sata. Poloaj neidentifikovan. Kako izgleda, izvan galaktike skupine, u oblaku svemirske praine. Identifikacija spoljnih galaksija pod znakom pitanja. Rezime. "Nismo naili na trag bilo kakve planete, ni artefakta, niti na asteroid na koji bi se moglo sleteti u vidokrugu skeniranog

prostranstva. Najblia zvezda priblino udaljena 1,7 svetlos. god. Prema naim nagaanjima, ma ta da je ovde postojalo sada je uniteno. Ureaji za obezbeenje ivotnih uslova poeli da se kvare pri povratku i Leri Marks je nastradao."

Pedeset pet dana dosade i iscrpenosti potpuno mi je izvetrilo iz glave. Tu se nalazilo neto ili vrlo veliko ili vrlo blizu. Zaboravih da mi se spava. Nadvih se nad ekran, pridravajui ga rukama i kolenima, a onda ga ugledah: nakakav etvorougaoni objekt pomaljao se na ekranu. Sav se presijavao. ist Hii-metal! Obloen nepravilno poreanim ploama, sa zaobljenim "bubuljicama" naikanim na glatkim povrinama. I adrenalin poe da protie, a vizije velikih poslastica zaigrae mi u pameti. Posmatrao sam kako se gubi iz vidnog polja, a onda se prebacih do analizatora, ekajui da vidim ta e iz svega ovoga da izie. Nije bilo sumnje da je u pitanju neto dobro, jedino nije bilo jasno koliko je dobro. Moda izvanredno dobro! Moda itav Pegin Svet za mene lino! - sa naknadom za ustupljena materijalna prava u iznosu od mnogo miliona dolara svake godine sve dok sam iv! Moda samo prazna koljka. Moda - a na tu pomisao navodi etvrtasti oblik - moda onaj najlui od svih snova, ceo veliki svemirski brod Hiija u koji bih mogao da uem i svuda da plovim po elji, dovoljno veliki da primi hiljadu ljudi i tovar od milion tona! Svi ti snovi bili su mogui; a ak i ako svi omanu, ako je to samo jedna naputena ljuska, potrebno je samo da u njoj unutra ima jedan predmet, neka stvarica, neka drangulija, neki predmeti kakav niko nikada nije pronaao, koji bi se mogao rastaviti pa

kopirati pa naterati da ga na Zemlji... Sapletoh se i izgreboh po zglobovima aka na onu spiralnu napravu, koja je plamtela prigueno zlatastom bojom. Posisah krv sa zglobova i shvatih da se brod kree. Ne bi trebalo da se kree! Prema programu to ne treba da radi. Trebalo bi da lebdi na onoj, bilo kojoj, orbiti za koju je programiran i prosto da stoji tu, dok ja pogledam unaokolo i donesem odluku ta da radim. Buljio sam oko sebe, pometen i zbunjen. Ona svetlea ploa uvrstila se sad nasred ekrana i tu se zadrala; automatska svemirska antena prestala je da radi. Sa velikim zakanjenjem zauo sam udaljeni urlik raketnih motora lendera. To me znai oni pokreu; moj brod je programiran da ide ka onoj kamenoj ploi. A jedno sjajno zeleno svetlo gorelo je iznad pilotskog sedita. To nije kako treba! To zeleno svetlo postavila su ljudska bia na Kapiji. Ono nije imalo nikakve veze s Hiijima; to je bio najobiniji radio-prijemnik kakve su ljudi nekada pravili, to je oznaavalo da me neko poziva. Ko? Ko bi uopte mogao biti u blizini moga novog novcatog otkria? Pritisnuh TBS odailja i povikah: "Halo?" Zau se odgovor. Nisam razumeo rei; inilo se da su na nekom stranom jeziku, moda kineskom. Ali poticao je od ljudskog bia, u svakom sluaju. "Govori engleski!" prodrah se ja iz sveg glasa. "Ko si ti, do avola?" Pauza. Zatim jedan drugi glas. "Ko ste vi?" "Ja se zovem Bob Brodhed", zareao sam. "Brodhed?" Zbrkano mrmljanje nekoliko glasova. Zatim ponovo

glas na engleskom: "Mi na spisku nemamo nijednog vasionskog istraivaa po imenu Brodhed. Jeste li vi sa Afrodite?" "ta je to Afrodita?" "O, Isuse! Ko ste vi? Sluajte ovo je kontrolni centar Kapije Dva i mi nemamo vremena za zavitlavanje. Kaite ko ste!" Kapija Dva! Iskljuih radio-vezu i zavalih se na lea, posmatrajui kako ona ploa postaje sve vea i vea, ignoriui zeleno svetlo. Kapija Dva? Kakva ironija! Da sam hteo da idem na Kapiju Dva prijavio bih se za redovan prelet i pristao da za kaznu plaam novanu naknadu za bilo ta to bih tamo pronaao. Odleteo bih donde bezbedno kao svaki turista, putanjom koja je isprobana ve sto puta. Nisam to uinio. Odabrao sam komplikaciju brojeva koju nikada niko ranije nije upotrebio i preuzeo na sebe sav rizik. I prooseao sam svaki broj po redu, onako izbazumljen od straha tokom pedeset i pet gadnih dana. To nije bilo fer! Izgubio sam glavu. Nagnuo sam se nad bira kursa i poeo da okreem zupce nasumce. Ovo je bio poraz koji nisam mogao mirno da prihvatim. Bio sam pripravan za sluaj da ne naem nita. Nisam bio pripravan da doznam da sam uradio neto to je lako i za ta se ne dobija nikakva nagrada. Ali ono to sam napravio bila je jo gora propast. Prvo se naglo pojavila svetlo uta boja na komandnoj tabli, a zatim se sve pretvorilo u crnu boju. Lagani piskavi um motora lendera je prestao.

Oseaj da se brod kree je nestao. Brod je bio mrtav. Nita se nije kretalo. Nita nije funkcionisalo u celokupnom sistemu Hiija; nita, ak ni sistem za hlaenje vazduha. Kad je stigao brod poslat da me otegli do Kapije Dva ve sam bio u delirinom stanju od toplotnog udara, na temperaturi od 75 stepeni Celzijusa koja je vladala u kabini. Na Kapiji je bilo sparno i vlano. Na Kapiji Dva je bilo toliko hladno da sam morao da pozajmim sako, rukavice i topao donji ve. Na Kapiji se oseao zadah znoja i odvodnih cevi. Na Kapiji Dva se osealo na zarao elik. Na Kapiji je bilo veselo i buno i bilo je puno sveta. Na Kapiji Dva nije se uo gotovo nikakav um i na njoj se nalazilo samo sedam ljudskih bia, ne raunajui mene, tek toliko da ne bude nenastanjena. Hiiji nisu bili sasvim dovrili radove na Kapiji Dva. Neki tuneli su samo donekle bili prokopani i ukupno ih je bilo samo nekoliko desetina. Niko jo nije bio stigao da zasadi zelenilo, tako da je sav vazduh koji se ovde udie poticao iz hemijskih procesora. Parcijalni pritisak kiseonika iznosio je manje od sto pedeset milibara, a ostali deo atmosfere sastojao se od meavine azota i helijuma, iji je pritisak bio ne vie od polovine normalnog pritiska na Zemlji, zbog ega su glasovi zvuali piskavo, a ja sam teko disao prvih nekoliko sati. ovek koji mi je pomogao da iziem iz kapsule i umotao me da bi me zatitio od iznenadne hladnoe bio je tamnoputi kolos po imenu Norio Ituno, Japanac s Marsa. On me je smestio u svoj krevet, obilno napojio tenou i ostavio da se malo odmorim. Zadremao sam, a kad sam se probudio on je sedeo pored mene, posmatrajui me sa zanimanjem i potovanjem. Potovanje je bilo

upueno osobi koja je upropastila brod od pet stotina miliona dolara. Zanimanje onome ko je bio takav idiot da to uini. "Pretpostavljam da mi se ne pie dobro", rekoh. "Tako nekako, da", sloi se on. "Brod je potpuno mrtav. Nisam tako neto nikad dosad video." "Nisam znao da brod koji su napravili Hiiji moe sasvim da precrkne." On slee ramenima. "Ti si napravio neto originalno, Brodhede. Kako se osea?" Ja sedoh uspravno da bih mu pokazao, a on klimnu. "Trenutno smo veoma zauzeti. Morau da te ostavim da se sam o sebi stara nekoliko sati - ako moe? - odlino. Onda emo ti prirediti zabavu." "Zabavu!" To mi nije bilo ni na kraj pameti. "Zato?" "Ne sreemo nekoga kao to si ti svaki dan, Brodhede", odvrati on sa divljenjem, i ostavi me da mislim svoje misli. Meni se moje misli nisu mnogo dopadale i neto kasnije ustao sam, navukao rukavice, zakopao sako i krenuo u razgledanje. Za to nije bilo potrebno mnogo vremena; nije bilo mnogo stvari za razgledanje. uo sam da se neto dogaa na niim nivoima, ali su odjeci odzvanjali pod udnim uglovima du praznih hodnika, a nikoga nisam video. Kapiju Dva nisu poseivali turisti, pa zato nisu imali ni none klubove ni kockarnicu, niti sam naao neki restoran... ak ni toalet. Ubrzo zatim taj problem poe da se ini hitan. Promislio sam i zakljuio da Ituno mora neto tako da ima u blizini svoje sobe i pokuao da se tamo vratim istim putem, ali ni u tome nisam uspeo. U nekim hodnicima postojale su neke sobice, ali su bile nedovrene. U njima niko nije stanovao i niko se nije potrudio

da postavi kanalizaciju. Ovo nije bio jedan od mojih boljih dana.

Dragi Glase Kapije, Jesi li ti razumno bie bez predrasuda? Onda to dokai time to e proitati ovo pismo do kraja pre nego to o njemu donese sud. Na Kapiji postoji trinaest nivoa na kojima se stanuje. Postoji trinaest stanova u svakom od trinaest (prebroj ih sam) stambenih holova. Misli li da je ovo pismo samo puko glupo sujeverje? Onda evo dokaza pa se sam uveri! Letovi pod brojem 83-20, 84-1 i 84-10 (koliko iznose ove cifre kad se saberu?) svi su oglaeni na spisku 86-13 kao beznadeni jer su prekoraili vreme predvieno za povratak! Korporacijo Kapije, probudi se! Ostavi skeptike i zatucane vernike da se izruguju. Ljudski ivoti zavise od tvoje spremnosti da se izloi malom podsmehu. Nita ne bi kotalo kad bi se iz svih programa izostavili opasni brojevi - osim hrabrosti!

Kad sam najzad otkrio jedan toalet, itavih deset minuta pitao sam se ta treba da uradim i sa griom savesti bih ga ostavio u neutivo zaprljanom stanju da nisam zauo neki um ispred te prostorije. Neka debela ena malog rasta stajala je napolju i ekala. "Ne znam kako se puta voda", izvinjavao sam se. Ona me odmeri od glave do pete. "Ti si Brodhed", izjavila je, a zatim: "Zato ne ode do Afrodite?" "ta je to Afrodita - ne, ekaj. Prvo, kako se ovo ispira? A onda - ta je to Afrodita?" Ona pokaza rukom na jedno dugme pored dovratka; ja sam

mislio da je to prekida za svetlo. Kad sam ga dodirnuo itavo dno beavne olje zasija i posle deset sekundi unutra nije bilo niega osim pepela, zatim uopte niega. "Saekaj me", zapovedi ona i nestade unutra. Kad je izila ree: "Na Afroditi su pare, Brodhede. Bie ti potrebne." Dopustio sam joj da me uzme za ruku i vue za sobom. Afrodita je, poeo sam da shvatam, planeta. Nova planeta, koju je jedan brod sa Kapije Dva tek naeo pre etrdeset dana; velika planeta. "Morao bi da plati naknadu za ustupljena prava korienja, razume se", ree ona. "A dosad nisu nali nita izuzetno, samo uobiajene ostatke Hiija. Ali ima na hiljade kvadratnih milja koje se mogu istraivati, a proi e vie meseci pre nego to prva grupa istraivaa pone da tamo prelee s Kapije. Tek smo im javili pre etrdeset dana. Ima li iskustva sa vrelim planetama?" "Iskustva sa vrelim planetama?" "Hou da kaem", objasni ona, uvlaei me u jedno silazno okno i dovikujui navie, "da li si ikad dosad vrio istraivanja na planeti koja je vrela?" "Nisam. U stvari, namam nikakvog iskustva koje bilo ta vredi. Jedno putovanje. Nita nismo nali. Ja ak nisam ni sleteo na povrinu." "teta", odgovori ona. "S druge strane, nema ta tu mnogo da se ui. Zna kako izgleda Venera? Afrodita je samo malo gora. Glavna veza je baklja i ovek ne bi eleo da se nae na povrini Afrodite. Ali sve nastambe Hiija su ispod zemlje. Ako pronae jednu, bie glavni." "Kakvi su izgledi da se ta jedna pronae?" upitao sam.

"Pa", ree ona ozbiljno, odvlaei me od ueta, pa kroz neki tunel, "nisu ba najbolji, moe biti. Uostalom, ovek se nalazi na povrini kad obavlja istraivanja. Na Veneri koriste oklopljene module, pa skoknu zaas gde god hoe, nema problema. Ovaj, moda ima malo problema", priznade ona. "Ali vie ne gube veliki broj istraivaa. Moda jedan odsto." "Koliki postotak gubite na Afroditi?"

M. Glojner, 88-331 Njuimo po vaem tragu u gasovima Oriona, Rijemo traei vau jazbinu uz pomo pasa sa Prokiona, Mi iz Baltimora, Bafala, Bona i Benaresa, Pretraujemo Algolu, Arkturusa, Antaresa, Mi vas jednog dana sigurno nalazimo. Maleni, nestali Hiiji, evo nas, dolazimo!

"Vie od toga. Da, priznajem, vie od toga. Mora da koristi kapsulu iz svog broda, a ona razume se nije tako pokretljiva na povrini neke planete. Pogotovu planete koja ima povrinu nalik na istopljeni sumpor, a vetrovi su jaine uragana - kad su blagi." "Zvui oaravajue", rekoh ja. "Zato nisi ti sad tamo gore?" "Ja? Ja sam spoljni pilot. Letim natrag na Kapiju otprilike kroz deset dana, im izvre utovar tereta, odnosno kad neko doe ovamo, pa bude eleo da se preveze natrag." "Ja elim da se prevezem natrag smesta." "Oh, ne lupetaj, Brodhede! Zar ne zna u kakvom si sosu? Prekrio si propise time to si baratao po komandnoj tabli. Oni e te

zbog toga udesiti." Razmislio sam o ovome paljivo. Zatim sam rekao: "Hvala, ali mislim da u rizikovati." "Zar ne razume? Na Afroditi garantovano ima ostataka Hiija. Mogao bi da obavi sto letova, a da ne naie na neto kao to je ovo." "Duice", odvratih ja, "ja ne bih mogao da obavim sto letova ni za ta na svetu, ni sada niti ikada. Nisam siguran da mogu da obavim i jedan jedini. Mislim da imam jo toliko hrabrosti da se vratim na Kapiju. Preko toga, nisam siguran."

Proveo sam na Kapiji Dva ukupno trinaest dana. Hester Bergovic, spoljni pilot, nastavila je da me nagovara da odletim na Afroditu, pretpostavljam zato to nije elela da joj zauzimam skupoceni prostor za teret na njenom povratnom letu. Drugima je bilo svejedno. Oni su prosto smatrali da sam lud. Za Ituna sam predstavljao problem, jer on je nekako bio zaduen za odravanje reda na Kapiji Dva. Gledano kroz propise, ja sam ovamo uao ilegalno, nisam platio ni prebijenu paru za boravinu taksu niti sam imao ime da je platim. On bi imao puno pravo da me gurne u svemir bez zatitnog odela. Problem je reio tako to me je zaposlio da u Hesterinu "peticu" utovarujem manje vaan teret, uglavnom molitvene lepeze i uzorke za analizu sa Afrodite. Za to su mi bila potrebna dva dana, a posle toga me je odredio za glavnog majmuna uz trojicu ljudi koji su izraivali zatitna odela namenjena sledeoj grupi istraivaa Afrodite. Morali su da koriste hiijevske plamenike kako bi dovoljno razmekali metal od koga su pravili

odela, a meni nita od toga posla nije bilo povereno. Potrebno je dve godine da se ovek obui da rukuje Hii-plamenikom u zatvorenom prostoru. Ali bilo mi je dozvoljeno da im pridravam odela i table od Hii-metala, da dodajem alat, da idem po kafu... da navlaim odela kad su bila gotova i u njima izlazim u svemirski prostor da bih isprobao da li ne isputaju vazduh. Nijedno nije isputalo vazduh. Dvanaestog dana doletee dve "petice" sa Kapije, pune srenih, veselih istraivaa koji su bili poneli sasvim pogrean pribor za istraivanje. Vesti o Afroditi nisu na vreme bile stigle do Kapije, pa tako novajlije nisu znale kakve ih eerleme oekuju. Sasvim sluajno, bila je meu njima jedna mlada devojka na naunoistraivakom zadatku, bivi ak profesora Hegrameta, koja se spremala za antropometrijska prouavanja na Kapiji Dva. Po sopstvenom nahoenju Norio Ituno ju je prebacio na let za Afroditu i izdao nalog da se priredi meovita zabava za doek i ispraaj istovremeno. Tako smo desetoro pridolica i ja bili brojniji od naih domaina; ali ono to nisu mogli brojem, nadoknadili su ogromnim nalivanjem piem, tako da je zabava bila odlina. Ja sam se naao u ulozi slavne linosti. Novajlije nisu mogle da dou sebi zbog injenice da sam unitio jedan Hii-brod i ostao iv. Gotovo mi je bilo ao to moram da ih napustim... ne raunajui ono to sam se uasno plaio. Ituno je nasuo u moju au viskija od pirina s tri prsta i nazdravio mi. "ao mi je to odlazi, Brodhede", rekao je. "Jesi li siguran da se nee predomisliti? Mi trenutno imamo vie oklopljenih brodova i zatitnih odela nego istraivaa, ali ne znam

dokle e to tako biti. Ako se predomisli poto se tamo vrati..." "Neu se predomisliti", odvratio sam. "Banzai", ree on i ispi svoje pie. "uj, zna li ti jednog starog po imenu Bakin?" "ikija? Naravno. Moj sused." "Pozdravi ga s moje strane", ree on, nalivajui u to ime jo jednu au. "To je sjajan momak, ali me podsea na tebe. Bio sam s njim kad je izgubio noge: naao se prikljeten u lenderu kad smo ovaj morali da odbacimo. Izbegao je smrt za dlaku. Dok smo stigli do Kapije bio je sav naduven i grozno je izgledao; morali smo da mu odseemo noge, dva dana posle uzletanja. Ja sam ih odsekao." "On je sjajan ovek, zaista", rekoh ja rasejano, ispijajui au do kraja i pruajui mu je da je opet naspe. "Hej. Kako to misli da te on podsea na mene?" "Nesposoban da se odlui, Brodhede. Zgrnuo je dovoljno novaca da sebi obezbedi medicinski komplet, a on ne moe da se odlui da ga potroi. Ako ga potroi moe ponovo da stekne noge i opet da leti u svemir. Meutim, ostao bi bez igde iega ako na putu ne bude imao sree. I zato nastavlja ovako, kao bogalj." Ja spustih au. Nisam vie imao elju da pijem. "Zdravo, Ituno", rekao sam. "Idem na spavanje."

Mali oglasi DUVAN GAJEN U HLADOVINI runo negovan i presovan. 2 U.S. dolara cigara. 87-307. TRENUTNO PREBIVALITE Agosta T. Anjelija. Obratiti se Slubi bezbednosti Korporacije radi javljanja Interpolu. Sledi nagrada.

PRIPOVETKE, PESME objavljujemo. Izvanredna prilika da sauvate svoje uspomene za svoju decu. Po izuzetno niskim cenama. Predstavnik izdavake kue, 87-349. IMA LI NEKOGA iz Pitsburga ili Paduke? Patim od nostalgije. 88226.

Na povratku sam proveo vei deo puta piui pisma Klari mada nisam bio siguran da u ih ikada poslati. Tako rei, nita drugo nisam imao da radim. Pokazalo se da je Hester iznenaujue orna za seks, s obzirom na to da je bila omanja, debela gospoa u izvesnim godinama. No, postoji granica do koje je to zabavno, ali pored svega onog tereta kojeg smo utrpali u brod, nije bilo prostora za bog zna ta drugo. Svi dani su proticali na isti nain: seks, pisanje pisama, spavanje... i kidanje u sebi. Kidao sam se, pitajui se zato iki Bakin eli da ostane bogalj; to je u stvari bilo kidanje, u podnoljivom obliku, zbog toga nisam znao zato i sam to elim.

25. Sigfrid kae: "Govori kao da si umoran, Bobe." E, to je bilo sasvim razumljivo. Bio sam na Havajima preko vikenda. Neto mojih para bilo je uloeno u tamonji turizam, tako da nisam plaao nikakve poreze. Bila su to divna dva-tri dana na Velikom ostrvu, sa dvoasovnim sastankom sa akcionarima pre podne, a svako popodne u drutvu jedne od onih prelepih ostrvljanki na plai ili

u jedrenju u katamaranima sa staklenim dnom, iz kojih smo posmatrali velike rae kako klize ispod nas, traei mrvice. Ali na povratku, ovek se sve vreme bori sa promenama vremenskih zona, pa sam bio iscrpen. Samo to nije ono o emu Sigfrid eli da mu priam. Njega se ne tie ako se oseate fiziki iscrpeni. Ne tie ga se ako ste slomili nogu; on samo eli da sazna da li sanjate kako spavate sa sopstvenom majkom. Kaem mu to. Kaem: "Umoran sam, to je tano, Sigfride, ali zato ne prestane sa askanjem? Navali odmah sa mojim Edipovim oseanjima prema mamici." "Jesi li imao takva oseanja, Bobi?" "Zar ih nema svako?" "eli li da govori o njima, Bobi?" "Ne naroito." On eka i ja ekam. Sigfrid je opet bio zlatan, tako da je soba sada ureena kao soba za deaka od pre etrdeset godina. Hologrami sa ukrtenim makama za ping-pong na zidu. Laan prozor sa lanim pogledom na Stenovite planine u Montani u snenoj vejavici. Hologram sa policom za kasete sa priama za deake snimljenim na traci: 'Tom Sojer', 'Izgubljena trka za Marsom' i - ne mogu da proitam ostale naslove. Atmosfera je sasvim domaa, ali ni najmanje ne lii na moju sobu kad sam bio deak, koja je bila majuna, uska i gotovo ispunjena sofom na kojoj sam spavao. "Da li zna o emu eli da govori, Robe?" ispituje Sigfrid oprezno. "Nego ta." Zatim se premiljam. "To jest, ne znam. Nisam

siguran." U stvari i te kako znam. Neto sam se rastuio na povratku sa Havaja, strano mnogo. Taj let traje pet sati. Pola od toga vremena proveo sam guei se u suzama. To je bilo smeno. Na seditu pored mene bila je ona ljupka 'hapi-haole' devojka koja je putovala na istok i ja sam smesta odluio da se s njom bolje upoznam. A stjuardesa je bila ona ista kao i pre, a nju, nju sam ve ranije bolje upoznao. Tako sam sedeo sasvim pozadi u odeljku prve klase aviona SST, sluei se piem koje je donosila ta stjuardesa, i askao sa mojom zgodnom 'hapi-haole': A - svaki put kad bi devojka zadremala, ili otila u toalet, a stjuardesa gledala na neku drugu stranu - mene su razdirali tihi, strani jecaji natopljeni suzama. A onda, kad bi jedna od njih ponovo pogledala u mom pravcu, ja bih se smeio, io i spreman za ljubav. "Da li bi prosto rekao ta osea u ovom trenutku, Bobe?" "Rekao bih ti odmah, Sigfride, kad bih znao ta oseam." "Zar stvarno ne zna? Zar ne moe da se seti o emu si mislio dok si utao, sad malopre?" "Naravno da mogu!" Oklevam, a onda kaem: "O, do avola, Sigfride, ini mi se da sam samo ekao da pone da mi se umiljava. Neto sam intuitivno shvatio pre neki dan, i to me je zabolelo. Ajao, ne bi verovao kako me je zabolelo. Plakao sam kao malo dete." "ta si to intuitivno shvatio, Bobi?" "To pokuavam da ti kaem. Bilo je u vezi sa - pa eto, delimino sa mojom majkom. Ali takoe i u vezi, ovaj, zna, sa Dejnom Menikovim. Re je bila o onoj... re je bila..." "ini mi se da pokuava da ispria neto o onim fantazmima u

kojima je dolo do analnog seksa sa Dejnom Menikovim. Bobe. Je l' tako?" "Aha. Ima dobro pamenje, Sigfride. Kad sam plakao, to je bilo zbog moje majke. Delimino..." "To si mi ve rekao, Bobe." "Tano." Tu sam zautao. Sigfrid eka. I ja ekam. Pretpostavljam da elim da mi se jo umiljava, i malo posle Sigfrid ljubazno progovara: "Hajde da vidimo da li mogu da ti pomognem, Bobe", kae on. "U kakvoj su vezi tvoje plakanje zbog majke i tvoji fantazmi o analnom seksu sa Dejnom?" Oseam da se neto unutra u meni dogaa. Kao da neto meko, vlano u grudima poinje da kljua i nadolazi mi u grlo. Siguran sam da e mi, kad progovorim, glas biti drhtav i oajno nesrean ako ga ne budem kontrolisao. Stoga pokuavam da ga kontroliem, mada odlino znam da pred Sigfridom ne mogu da sakrijem takve tajne; on moe da proita podatke sa senzora i zna ta se u meni deava po podrhtavanju moga tricepsa ili po vlanim dlanovima.

IZVETAJ O MISIJI Letelica A3-77, Let 036D51. Posada T. Pareno, N. Ahoja, E. Nimkin. Vreme u svemiru 5 dana 14 sati. Poloaj u blizini Alfe Kentaura A. Rezime. "Planeta je bila sasvim slina Zemlji i pokrivena bujnom vegetacijom. Boja vegetacije preteno uta. Sastojci atmosfere potpuno kao kod Hiija. Ova planeta je topla i nema polarnih "kapa", a temperaturni uslovi slini tropskom pojasu na Zemlji oko polutara,

umerena zona kao na Zemlji prostire se gotovo do polova. Nismo otkrili tragove ivotinjskog sveta ili njihove znakove (metan, itd.) Na nekim mestima biljni pokrov se lagano iri i napreduje, isterujui mladice nalik na puzavice, koje se obavijaju i ponovo putaju korenje u tle. Maksimalna izmerena brzina iznosila je priblino dva kilometra na as. Nisu naeni artefakti. Pareno i Nimkin su sleteli na povrinu i vratili se sa uzorcima vegetacije, ali su zatim umrli od trovanja nalik na trovanje otrovnim biljem. Na telu su im se pojavili veliki plikovi. Zatim su nastupili bolovi, svrab i jasni znaci guenja, verovatno usled tenosti nagomilane u pluima. Nisam ih preneo u glavni brod. Nisam otvarao kapsulu za pristajanje, niti sam je pripojio glavnom brodu. Snimio sam line poruke za obojicu, zatim sam ostavio lender i vratio se bez njega." Procena Korporacije: N. Ahoja se ne tereti nikakvom odgovornou, imajui u vidu njegovo prethodno vladanje.

Ali se ipak napreem. Tonom kojim nastavnik biologije opisuje preparisanu abu, kaem: "Zna, Sigfride, majka me je volela. Ja sam to znao. Ti to zna. I bilo je logino da ona to pokazuje, nije mogla drukije. A Frojd je jednom prilikom rekao da ni jedan deak koji je siguran da je bio majin ljubimac nikada ne postaje neurotik kad odraste. Samo..." "Molim te, Bobi, to nije sasvim tano, a osim toga ti sada intelektualizuje stvari. Dobro zna da ne eli da pravi itav ovaj uvod. Pokuava da izvrda, je l' tako?" U nekoj drugoj prilici za ovo bih mu pokidao strujna kola iz prikljuka, ali ovog puta dobro je bio pripremio teren za razgovor. "U redu. Ali ja jesam znao da me je majka volela. Nije mogla da me ne

voli! Ja sam joj bio sin jedinac. Otac je umro - ne mora da se iskaljava, Sigfride, sad u doi na ono to je glavno. Logiki je bilo nuno da me ona voli i ja sam to tako primio bez ijedne trunke sumnje da je tako, ali ona to nikada nije izjavila. Nijednom." "Hoe da kae da ti ona nikada, tokom svih godina koje ste proveli zajedno, nije rekla: 'Volim te, sine'?" "Nije!" zavritao sam. Onda sam ponovo dobio kontrolu nad sobom. "Odnosno nije neposredno, ne. Hou da kaem, jednom prilikom kad mi je bilo osamnaest godina i ba pre nego to u da zaspim u susednoj sobi, uo sam kako kae nekom svom prijatelju hou da kaem prijateljici - da istinski smatra da sam ja izvanredno dete. Bila je ponosna na mene. Ne seam se ta sam to bio uradio, dobio neku nagradu ili se zaposlio, i ona je ba u tom trenutku bila na mene ponosna i volela me je i to je rekla... Ali ne meni lino." "Molim te, nastavi, Bobe", kae Sigfrid posle krae pauze. "Pa ja nastavljam! Daj mi mali predah. To boli; pretpostavljam da je to ono to se naziva iskonska patnja." "Molim te, nemoj sebi da postavlja dijagnozu, Bobe. Samo reci sve. Neka sve izie." "O, drek." Pruam ruku da uzmem cigaretu i zastajem u tom poloaju. To je obino dobar potez u sluajevima kad se stvari izmeu Sigfrida i mene zaotre, zato to na taj nain gotovo uvek uspem da ga navedem na raspravu o tome da li ja to pokuavam da smanjim napetost, umesto da se njome pozabavim; ali ovaj put sam suvie zgaen nad samim sobom, nad Sigfridom, ak i nad majkom. Hou da se to to pre zavri. Kaem: "Sluaj, Sigfride, evo kako je bilo.

Majku sam mnogo voleo i znam - znao sam - da i ona mene voli. Samo ona nije umela to dobro da pokae." Iznenada uviam da drim cigaretu u rukama, da je valjam meu prstima i ne palim je, a da za divno udo, Sigfrid to nije ak ni prokomentarisao. ustro nastavljam: "Ona te rei nije izgovorila preda mnom. I ne samo to. udno je, Sigfride, ali, zna, ja se ne seam da me je ona ikada dodirnula. Mislim, ne stvarno. Ponekad bi me poljubila pred spavanje. U teme. I seam se da mi je priala prie. I uvek je bila pored mene kad mi je bila potrebna..." Moram da zastanem za trenutak, da bih ponovo dobio kontrolu nad svojim glasom. Udiem duboko i ujednaeno kroz nos, usredsreujui se na izdisanje. "Ali, vidi, Sigfride", kaem, unapred se pripremajui kako u da izgovorim rei, zadovoljan jasnoom i mirnoom sa kojom ih izgovaram, "ona me nije mnogo dodirivala. Osim na jedan odreen nain. Bila je vrlo paljiva prema meni kad sam bio bolestan. A vrlo esto sam bio bolestan. U rudnicima hrane svima curi nos, imaju razne infekcije koe - zna to. Ona mi je nabavljala sve to mi je potrebno. Uspevala je, bog e je znati na koji nain, i da zadri svoj posao i da se stara o meni, sve u isto vreme. A kad sam bio bolestan ona..." Malo posle Sigfrid kae: "Nastavi, Robi. Kai glasno." Ja pokuavam, ali i dalje to ne mogu da izgovorim, a on kae: "Prosto kai najbre to moe. Neka to izie napolje. Neka te ne brine da li u ja razumeti ili da li e imati nekog smisla. Samo se otresi tih rei." "Pa, ona mi je merila temperaturu", objanjavam ja. "Zna to?

Ugurala bi mi termometar. A onda bi me drala u naruju, zna, pa recimo, oko tri minuta. A onda bi izvadila termometar da vidi koliko se popeo." Na samoj sam ivici da ponem da cmizdrim na sav glas. Nemam nita protiv da pustim da se to dogodi, ali prvo hou ovo do kraja da ispriam; to je gotovo kao neto u vezi sa seksom, kao kad se pribliavate trenutku odluke kad ste s nekom osobom i ini vam se da nemate stvarnu elju da vam ona postane tako bliska, ali ipak nastavljate. tedim se pri kontrolisanju svoga glasa, odmeravajui ga tako da me ne izda pre nego to zavrim priu. Sigfrid nita ne kae i ja malo posle smogoh ove rei: "Sad vidi u emu je stvar, Sigfride? udno je to. Otkad znam za sebe - koliko je to, moda itavih etrdeset godina? A ja jo imam tu ludaku ideju da neija ljubav prema meni ima neke veze s tim da mi neko neto ugura u zadnjicu."

26. Na Kapiji su se desile mnoge promene dok sam ja bio odsutan. Lini porez je povean. Korporcija je elela da se otarasi izvesnog broja priipetlji, kao to smo bili iki i ja; rava novost: to je znailo da moja unapred plaena boravina taksa nee biti dovoljna za jo dve ili tri nedelje, nego samo za jo deset dana. Doveli su jednu grupu mudrih glavonja sa Zemlje, astronome, strunjake za ksenotehniku, matematiare, ak je i stari profesor Hegramet doleteo sa Zemlje, i, mada ugruvan usled pritiska pri ispaljivanju rakete-nosaa, krepko je skakutao unaokolo po tunelima. Jedina stvar koja se nije promenila bio je Ocenjivaki odbor i mene

smestie na "vrelu" klupu za sasluanje, gde sam se puio dok mi je moja stara prijateljica Ema objanjavala kolika sam budala. U stvari, gospodin Hsijen je itao bukvicu, Ema je samo prevodila. Ali to je radila sa velikim zadovoljstvom. "Ja sam te upozorila da neto ne zabrlja, Brodhede. Trebalo je da me poslua. Zato si menjao kurs?" "Rekao sam ti. Kad sam ustanovio da se nalazim pored Kapije Dva prosto nisam mogao da se kontroliem. Ja sam eleo da odletim na neko drugo mesto." "To ti je bilo neverovatno glupo, Brodhede." Pogledao sam u Hsijena. On se okaio o zid svojom presavijenom kragnom i tamo je sklopljenih ruku visio, smeei se blagonaklono. "Ema", kazao sam, "uradi to god hoe, samo mi se skidaj s vrata." Ona veselo odvrati: "Radim ono to hou, Brodhede, jer je to ono to moram da radim. To je moj posao. Znao si da propisi ne dozvoljavaju da se menja kurs." "Koji propisi? Moja glava je bila u pitanju." "Propisi nalau da ne sme da uniti brod", objanjavala je ona. Nisam nita odgovorio, a ona odcvrkuta nekakav prevod Hsijenu, koji je ozbiljno sluao, napui usta i onda izrecitova dva lepa paragrafa na mandarinskom kineskom. Prosto ste mogli osetiti gde su znaci interpunkcije. "Gospodin Hsijen kae", ree Ema, "da si ti vrlo neodgovoran ovek. Unitio si jedan ureaj koji je nenadoknadiv. On nije bio tvoja svojina. Pripadao je celoj ljudskoj rasi." On otpevui jo nekoliko reenica, a ona odvrati: "Ne moemo doneti odluku o tvojoj odgovornosti dok ne dobijemo dalje informacije o stanju u kome se nalazi brod koji si otetio.

Gospodin Ituno je poruio da e dati nalog da se brod potpuno pregleda im se za to ukae prilika. Dva strunjaka za ksenotehniku bila su u preletu ka novoj planeti, Afroditi, u vreme kad je on poslao svoj izvetaj. Do sada su se sigurno vratili na Kapiju Dva, pa moemo da oekujemo da e izvetaj o svojim nalazima dostaviti, verovatno, po iduem svemirskom pilotu. Tada emo te ponovo pozvati." Ona napravi pauzu, pogleda me i ja pomislih da je razgovor zavren. "Veliko hvala", rekoh i pourih ka vratima. Ona me pusti da stignem ak donde, a onda ree: "Ima jo neto. U izvetaju gospodina Ituna se navodi da si radio na utovarivanju i izradi zatitnih odela na Kapiji Dva. On ti odobrava isplatu dnevnica koja iznosi, ekaj da vidim, dve i po hiljade dolara. A kapetan broda, Hester Bergovic, je naloila da ti se isplati jedan odsto od njenog bonusa za usluge tokom povratka sa Kapije Dva; prema tome ti iznosi su uneti u tvoj konto." "Nisam imao ugovor sa njom", rekoh iznenaen. "Nisi. Ali ona smatra da treba da primi svoj deo. Mali deo, naravno. Ukupno..." ona zaviri u neki papir, "to iznosi dve i po hiljade plus pet i po hiljada - osam hiljada dolara koji su upisani na tvoj konto." Osam hiljada dolara! Pourih do jednog okna, zgrabih uzlazno ue i poeh paljivo da se preraunavam. Zaista nedovoljno u odnosu na ono koliko je meni potrebno. Sigurno ne dovoljno da se plati za sve tete na brodu koje e mi natovariti. Toliko para nema ni u celoj Vasioni, ako mi zaraunaju ukupne trokove za nadoknadu broda; jer nije bilo naina da se on nadoknadi. S druge strane, ipak je to osam hiljada dolara vie nego to sam imao.

Proslavih to, astei se jednim piem u "Plavom paklu." Dok sam ga ispijao, razmiljao sam kakve opcije imam. to sam o njima vie razmiljao, utoliko su one bivale sve manje i manje. Oglasie me krivim, u to nema sumnje, i procenie da dugujem u najmanju ruku vie stotina hiljada dolara. E pa, ja ih nemam. Moda e suma iznositi i mnogo vie, ali to je sasvim svejedno; kad vam uzmu sve to imate, ionako vam nita ne preostaje. Znai, sve u svemu, mojih osam hiljada dolara doe mu kao blago iz bajke. Sa jutarnjom rosom moe da iezne. im tehniki izvetaj tehnikih strunjaka bude stigao sa Kapije Dva, odbor e se ponovo sastati i tu e biti kraj. Znai, nije bilo nekog posebnog razloga da ekonomiem sa parama. Mogu ba i da ih potroim.

IZVETAJ O MISIJI Letelica 1-103, Let 022D18. Posada D. Heron. Vreme u svemiru 107 dana 5 sati. Napomena..Povratak posle 103 dana i 15 sati. Izvod iz brodskog dnevnika. "Posle 84 dana i 6 sati u svemiru instrument pod znakom pitanja poeo je da svetli i dolo je do neuobiajene aktivnosti lampica na kontrolnoj tabli. Istovremeno sam osetio da potisna sila menja pravac. U toku otprilike jednog sata stalno su se dogaale neke promene, a onda se svetiljka pod znakom pitanja ugasila i stanje se normalizovalo. Pretpostavka: Promena kursa letenja da bi se izbegla nekakva prolazna opasnost, moda zvezda ili neko drugo nebesko telo? Preporuuje se kompjuterski pregled brodskih dnevnika radi utvrivanja

slinih sluajeva.

BELEKA O CRNIM RUPAMA Dr Asmenion. Pazite sad, ako jedna zvezda ima poetnu masu veu od tri sunca, pa doe do stezanja, ona se ne pretvori tek tako u neutronsku zvezdu. Ona nastavlja svoj ivot. Toliko se zgusne da najmanja brzina potrebna za otimanje od njene privlane sile premaa trideset miliona santimetara u sekundi... to je...? Pitanje. Brzina svetlosti? Dr Asmenion. Tano tako, Galina. Znai, svetlost ne moe od nje da se otrgne. Znai, ona je crna. Eto zato se naziva crna rupa - samo, ako dospete dovoljno blizu, unutar onoga to se naziva egrosfera, tu nije crno. Verovatno biste neto mogli da razaznate. Pitanje. Kako bi to izgledalo? Dr Asmenion. Nemam blage veze, Der. Ako iko ikada donde dospe i uspe da vidi, on e se vratiti i rei e nam ako bude u stanju. Samo verovatno nee biti u stanju. Moda biste mogli dospeti toliko blizu, zabeleiti podatke i vratiti se - i dii, gospode boe, ne znam, najmanje milion dolara. Ako biste uspeli da uete u svoj lender, znate, i da odbacite masu glavnog broda, unazad, usporivi mu brzinu, moda biste uspeli da postignete dovoljno dodatne brzine da se iupate. Ne sa lakoom. Ali, moda, ako bi sve ilo ba kako treba. Meutim, kuda biste posle toga poleteli? U lenderu se ne moete vratiti kui. A da postupite obrnuto, to ne bi ilo, lender nema dovoljno veliku masu da se pomou njega oslobodite... Ve vidim da starom Bobu ovaj razgovor ne prija i zato hajde da preemo na tipove planeta i oblike svemirske praine.

Isto tako, nije bilo razloga da razmiljam o mogunosti da se vratim na svoj posao batovana koji sadi brljan - ak i pod pretpostavkom da bih ga mogao dobiti, sad kad su ikija razreili dunosti nazovi poslovoe. Onog trenutka kad me budu oglasili krivim nestae novac na mom kontu. Nestae i moja uplata za boravinu taksu. Biu izloen trenutnom izbacivanju kroz prozor. Ako bi se u to vreme sluajno naao na rampi neki brod koji polee k Zemlji mogao bih se ukrcati i pre ili posle naao bih se ponovo u Vajomingu u nastojanju da dobijem svoj stari posao u rudnicima hrane. Ako nema nikakvog broda, onda bih se naao u nevolji. Moda bih bio u stanju da nagovorim posadu amerikog patrolnog boda, ili moda brazilskog ukoliko bi Frensi Ereira tamo imao neku vezu, da me prime za izvesno vreme dok se ne pojavi neki brod. A moda i ne bih. Kad se stvar briljivo razmotri, nije bilo ba mnogo nade. Apsolutno najbolje bi bilo ako bih preduhitrio odbor, u kom sluaju bih imao dve mogunosti. Mogao bih da krenem prvim brodom natrag na Zemlju, pa u rudnike hrane, ne ekajui da odbor donese odluku. Ili bih mogao ponovo da odletim u svemir. Ne zna se koja je mogunost bila lepa. Jedna od njih znaila je naputanje zauvek svakog izgleda za pristojan ivot... a druga me je dovodila u stanje izbezumljenog straha.

Kapija je bila nalik na klub dentlmena u kome se nikad ne zna koji lanovi se nalaze u gradu. Lujza Forhend je bila odsutna; njen mu, Ses, uvao je strau, u oekivanju da se ona ili njihova druga ker vrate pre

nego sam ponovo odleti napolje. On mi je pomogao da stvari prenesem u svoju sobu, u kojoj su privremeno stanovale tri Maarice, pre nego to su zajedno odletele u jednoj "trojci". Selidba nije bila naporna; nisam vie posedovao ba nita osim onoga to sam bio upravo kupio u kantini. Jedini postojani deo inventara bio je iki Bakin, neiscrpno ljubazan i uvek na usluzi. Zapitao sam ga da li je uo neto o Klari. Nije bio uo. "Idi ponovo napolje, Bobe", navaljivao je. "To je jedina prava stvar." "Aha". Nisam hteo oko toga da se prepirem; on je neosporno bio u pravu. Moda i bih... Rekao sam: "Voleo bih da nisam kukavica, iki, ali jesam. Prosto ne znam kako bih sebe naterao da ponovo uem u neki brod. Nemam hrabrosti da se suoim sa situacijom u kojoj treba svakoga trenutka u toku sto dana da se bojim smrti." On se prigueno nasmeja, pa skoi sa komode da bi me potapao po ramenu. "Nije ti potrebno toliko hrabrosti", ree on, pa odlepra natrag na komodu. "Potrebno ti je hrabrosti koliko za jedan dan: samo da ue u brod i da krene. Onda vie uopte ne mora da ima hrabrosti, jer vie ionako nema izbora." "ini mi se da sam to mogao da uinim", odgovorio sam, "da su teorije Menikova o kodovima oznaenim odreenim bojama bile tane. Ali neki koji su otili na sigurno sad su mrtvi." "To su bili samo statistiki pokazatelji, Bobe. Stvarno je sada bezbednost vea, a vei je i broj uspenih letova. Malice vei, dodue. Ali vei." "Mrtvi ipak ostaju mrtvi", odvratio sam. "Pa ipak - moda u opet razgovarati sa Dejnom." iki se iznenadio. "On je odleteo." "Kad?"

"Otprilike onda kad si ti krenuo. Mislio sam da zna." Bio sam zaboravio. "Ne znam da li je pronaao neki fini, lak let kakav je traio." iki poea bradu trljajui je o rame i odravajui ravnoteu lenjim zamasima krila. Onda skoi sa komode i odlepra do piezofona. "Hajde da vidimo", ree on i pritisnu dugmad. Lokator se smesta pojavi na ekranu. "Let 88-173", itao je. "Bonus 150.000 dolara. To nije mnogo, zar ne?" "Ja sam mislio da on cilja na neto vee." "U stvari", ree iki, itajui, "nije dobio. Ovde kae da se sino vratio."

Poto je Menikov napola obeao da e podeliti svoje struno znanje sa mnom, imalo je smisla da odem da s njim porazgovaram ali nisam znao kako da postupim. Otiao sam samo toliko daleko da proverim da se vratio ne naavi nita vredno i ne dobivi za svoj trud nita osim bonusa; ali nisam otiao da ga posetim. Nisam gotovo nita radio, u stvari. Tumarao sam unaokolo. Kapija ba nije mesto sa najvie prijatnih kutaka u celom kosmosu, ali nekako sam se snalazio. Bila je bolja od rudnika hrane. Iz sata u sat bio sam za sat blii onom trenutku kad e stii izvetaj tehnikih strunjaka, ali sam uspevao da o tome uglavnom ne razmiljam. Nalivao sam se piem u "Plavom paklu", upoznavao se s turistima, s posadama iz patrolnih brodova na prolazu, sa novim pridolicama, koje su stalno pristizale sa uarenih planeta; meu njima sam, pretpostavljam, traio neku drugu Klaru. Nijedna se nije pojavila.

Mali oglasi ZAR NE POSTOJE nepuai na Kapiji koji govore engleski i koji bi popunili nau posadu? Moda vi elite da skratite svoj ivot (i nae rezerve kiseonika!) ali mi ne elimo. 88-775. POZIVAMO sve istraivae na sednicu Odbora Korporacije Kapije! Masovni zbor sutra u 13.00 nivo Bejb. Svi su dobrodoli! ODABERITE LETOVE proverene, sasvim kao iz vaih snova. Dokumentovana knjiga na 32 stranice objasnie vam kako. Konsultacije, 25 U.S. dolara, 88-139.

Proitao sam ponovo pisma koja sam joj napisao, vraajui se sa Kapije Dva, a onda sam ih pocepao. Umesto svih njih napisao sam joj jedno jednostavno, kratko pisamce sa izvinjenjem i rekao da je volim i odneo sam ga dole da ga preko radio-veze poalju na Veneru. Ali ona nije bila tamo! Bio sam izgubio iz vida koliko dugo traje kretanje po sporoj Hofmanovoj orbiti. U odeljenju lokatora, prilino brzo su identifikovali brod kojim je ona odletela; to je bio jedan orbiter sa krunom putanjom pod pravim uglom, koji je sve vreme leteo menjajui brzine kako bi se sastajao sa brodovima koji su leteli u ravni ekliptike izmeu planeta. Prema raspoloivim podacima, njena letelica imala je "randevu" sa nekim teretnim brodom koji je leteo na Mars, a zatim sa jednim luksuznim putnikim brodom sa ureajima za obezbeenje sile tee, koji je leteo na Veneru; ona se po svoj prilici prebacila na jedan od njih, ali oni nisu znali na koji, a ni jedan ni drugi nee stii na svoje odredite jo itavih mesec ili due. Poslah kopije pisma na oba ova broda, ali odgovor nije stizao. Stekao sam nekakvu novu prijateljicu koja je bila trei tobdija na

brazilskom patrolnom brodu. Upoznao nas je Frensi Ereira. "Moja roaka", rekao je, predstavljajui nas jedno drugom; zatim, privatno, neto kasnije: "Potrebno je da zna, Robe, da ja ne gajim roaka oseanja prema svojim roakama." Sve posade su s vremena na vreme provodile odsustvo na Kapiji i mada, kao to sam ve rekao, Kapija nije bila Vaikiki ili Kan, na njoj je bilo bolje nego na pustim ratnim brodovima. Suzi Ereira je bila vrlo mlada. Rekla je da ima devetnaest godina, a morala je imati bar sedamnaest da bi uopte dospela u brazilsku mornaricu, ali je izgledala mlaa. Nije mnogo znala engleski, ali nama i nije bilo naroito potrebno da znamo isti jezik da bismo se nalivali u "Plavom paklu"; a kada smo otili u krevet, otkrili smo da uprkos vrlo krtoj konverzaciji u verbalnom smislu izvanredno meusobno komuniciramo sopstvenim telima. Ali Suzi je ovde provodila samo po jedan dan u nedelji, i tako je meni preostajalo mnogo vremena koje je trebalo nekako utucati. Okuao sam svata: grupu za uzajamnu stimulaciju, grupni seks, kao i "psihodramu" u kojoj smo jedni nad drugima izlivali svoja oseanja ljubavi i mrnje. Zatim predavanja starog Hegrameta o Hiijima. Seriju razgovora o astrofizici, sa teitem na tome kako se od Korporacije mogu izvui novane nagrade za nauni doprinos. Briljivim rasporeivanjem uspevao sam da utroim sve svoje vreme i tako sam donoenje odluke odlagao s dana na dan. Ne bih hteo da ostavim utisak da sam svesno pravio plan kako da ubijem vreme; iveo sam od danas do sutra i svaki dan mi je bio ispunjen. etvrtkom su se pojavljivali Suzi i Frensi Ereira, pa bismo nas troje ruali kod "Plavog pakla". Onda bi Frensi nekud odskitao za svoj raun, ili bi naao neku curu, ili bi otiao na Jezero Supirior da se okupa,

dok bismo se Suzi i ja povukli u moju sobu na moje zalihe "ma-biria" da se kupamo u toplijim vodama moje postelje. Posle veere, dolazila bi nekakva razonoda. etvrtkom uvee su odravana predavanja iz astrofizike, pa smo tako sluali o Hereprung-Raselovom dijalogu, ili o crvenim dinovima i patuljcima, ili o neutronskim zvezdama, ili o crnim rupama. Predava je bio jedan debeli, matori laskavac iz nekog zabaenog koleda u blizini Smolenska, ali ak i kroz masne viceve nazirala se poezija i lepota u onome o emu je govorio. Nadugako je priao o onim starim zvezdama od kojih smo svi mi potekli i koje su izbacivale u vasionu sitne estice silikata i magnezijum karbonata i tako stvorile nae planete, kao i ugljovodonike od kojih smo se mi stvorili. Govorio je o neutronskim zvezdama koje zakrivljuju silu gravitacije u irokom pojasu oko sebe; to nam je ve bilo poznato jer su dve posade nastradale, raskomadale se u parie, poto su zale u sferu jednog od ovih supergustih patuljaka. Priao nam je o crnim rupama koje se nalaze na mestima gde je nekada bila neka gusta zvezdana masa, to se sada moe utvrditi samo na osnovu injenice da su rupe progutale sve to im je bilo u blizini, ak i svetlost; one ne samo da su propisno zakrivile gravitacionu silu, one su je obavile oko sebe kao ebe. Opisivao je zvezde retke kao vazduh, ogromne oblake uarenog gasa priao nam je o protozvezdama u Orionovoj maglini, koje se upravo tog trenutka rascvetavaju u rastresita jezgra toplog gasa, koja kroz milion godina mogu postati sunca. Njegova predavanja bila su veoma popularna; ak su i veterani kao to su bili iki i Dejn Menikov dolazili ponekad. Dok sam sluao ta profesor govori, oseao sam udesnost i lepotu kosmikog prostranstva. Ono je suvie golemo i velianstveno da bi bilo zastraujue a tek kasnije sam te slivnike radijacija i movare razreenog

gasa doveo u vezu sa samim sobom, sa krhkim, preplaenim stvorom osetljivim na bol, kakvo je bilo telo u kome sam obitavao. I onda sam razmiljao o tome da se vinem meu te daleke kolose i... oseao kako se dua u meni gri u klupko. Posle jednog od tih skupova, pozdravio sam se sa Suzi i Frensijem i smestio u venjak blizu sale u kojoj su se odravala predavanja, napola skriven brljanom, i utueno duvao jedan doint. Tu me je pronaao iki i stao ba ispred mene, odravajui ravnoteu mahanjem krila. "Traio sam te, Bobe", ree on i zastade. Trava je upravo poela da deluje. "Zanimljivo predavanje", rekoh rasejano, preputajui se prijatnom oseanju koje mi je pruala droga i ne marei mnogo to je iki tu. "Propustio si najzanimljiviji deo", ree iki. Uinilo mi se da mu je izraz lica i preplaen i pun nade; neto je smerao. Povukoh jo jedan dim, pa mu ponudih travu; on zavrte glavom. "Bobe", ree, "ini mi se da se priprema neto to bi bilo vredno ugrabiti." "Stvarno?" "Da, stvarno, Bobe! Neto sasvim dobro. I to uskoro." Nisam za to bio pripravan. eleo sam da i dalje puim marihuanu sve dok se u meni ne stia uzbuenje izazvano predavanjem, kako bih mogao da nastavim sa uobiajenim tucanjem vremena. Poslednja stvar o kojoj sam eleo da sluam bilo je neko novo putovanje za koje bi me moje oseanje krivice gonilo da se prijavim, a moj strah bi me u tome osujetio. iki se uhvati za reetku obraslu brljanom i tako se drao i gledao u mene radoznalo. "Bobe", rekao je, "ako neto naem za tvoj raun,

hoe li da mi pomogne?" "Da ti pomognem kako?" "Povedi me sa sobom!" povika on. "Ja sve mogu da radim, osim da sleem na povrinu u lenderu. A ova misija, kako mi se ini, je takva da to nije toliko ni vano. Za svakoga je predvien bonus, ak i za onoga ko ostane u krunoj putanji." "O emu ti to govori?" Droga me je bila oamutila; oseao sam toplinu iza kolena i blagu zamagljenost svuda unaokolo. "Menikov je razgovarao sa predavaem", ree iki. "ini mi se po onome to je govorio da je doznao za jednu novu misiju. Samo - govorili su na ruskom, pa nisam sasvim dobro razumeo. Ali to je ona na koju on eka." Ja rekoh sabrano: "Poslednja na koju je iao nije bila bog zna ta, je l' tako?" "Ova je drugaija!" "Ne verujem da bi me on stvarno ubacio u grupu zbog neega to je dobro..." "Sigurno da ne bi, ako ga ne zamoli." "O, do avola", progunao sam. "U redu, razgovarau s njim." iki je blistao. "A u tom sluaju, Bobe, molim te - povee i mene?" Ja ugasih cigaretu popuenu manje od pola; oseao sam da e mi biti potrebno ono to mi je preostalo od zdrave pameti. "Uiniu ta mogu", kazao sam i krenuo natrag u salu za predavanja, ba kad je Menikov otuda izlazio. Nas dvojica nismo jo razgovarali od kako se on vratio s puta. Izgledao je jak i krepak, kao i uvek, a bradica mu je bila uredno podiana. "Zdravo, Brodhede", ree on podozrivo.

Najdrai oe, majko, Mariza i Piko-Zoanjo, Molim vas, recite Suzinom ocu da je ona vrlo dobro i da je stekla naklonost svojih pretpostavljenih. Sami odluite da li ete mu rei da se ona dosta esto sastaje sa mojim prijateljem Robom Brodhedom. On je dobar i ozbiljan ovek, ali jedan od onih koji nemaju sree. Suzi je podnela molbu za odsustvo kako bi krenula na jednu misiju i ukoliko dobije odobrenje komandanta, kae da bi krenula s Brodhedom. Mi svi priamo o tome kako emo da krenemo, kao to znate, ali svi tako ne uradimo, pa moda ne treba uopte da brinete. Ovaj put moram da budem vrlo kratak; uskoro pristajemo, a ja imam svojih 48 sati na Kapiji. Mnogo vas voli, Franceskito

Ja sam bio sasvim kratak. "ujem da ima neto dobro u izgledu. Mogu li da poem s tobom?" I on je bio sasvim kratak. "Ne." Gledao je u mene sa otvorenom antipatijom. S jedne strane ba onako kako sam od njega uvek i oekivao, ali, prilino sam bio siguran da je to delimino bilo i zbog toga to je uo ta se dogodilo izmeu Klare i mene. "Ti odlazi napolje", nastavio sam uporno. "ime? 'Jedinicom'?" On je gladio svoje zaliske. "Ne", odgovorio je preko volje, "nije jedinica Dve 'petice'." ""ve 'petice'?" Posmatrao me je netremice, sa podozrenjem, a onda se gotovo nasmejao; nije mi se svialo kad se smei, uvek sam se pitao zato se

smei. "U redu", kazao je. "Ti hoe na put, pa neka ti bude, to se mene tie. Razume se, to ne zavisi od mene. Morae da pita Emu; ona e sutra ujutru da nam da podrobna obavetenja. Meutim, moda e ti dozvoliti da krene. Re je o naunoj misiji, sa bonusom od najmanje milion dolara. A ti si u to umean." "Ja umean?" Ovo je dolo iz neoekivanog pravca! "Umean, kako?" "Pitaj Emu", odvrati on i oea se o mene u odlasku. U sobi za razgovor bilo je desetak svemirskih istraivaa, koje sam gotovo sve poznavao: Ses Forhend, iki, Menikov i jo nekolicina onih u ijem sam drutvu pio ili spavao, u raznim prilikama. Ema jo nije bila stigla i ja uspeh da je uhvatim pre nego to je ula u sobu. "elim da idem na ovu misiju", rekao sam. Ona se zgranula. "Stvarno? Ja sam mislila..." Ali tu stade, ne rekavi ta je mislila. Ja nastavih: "Ja imam isto toliko prava da idem kao i Menikov!" "Ti, sigurno je kao grad, nisi zabeleio takve rezultate kao on, Bobe." Ona me odmeri paljivo, a onda ree: "Pa, rei u ti o emu je re, Brodhede. To je specijalna misija, a ti si je delimino prouzrokovao. Ispalo je da je onaj tvoj blesavi kiks zanimljiv. Ne mislim to to si upropastio letelicu; to je bilo nedotupavno i kad bi u kosmosu postojala pravda, morao bi za to da plati. Ali slepa srea je gotovo isto toliko dobra kao i velika pamet." "Primili ste izvetaj sa Kapije Dva", poeh ja da nagaam. Ona zavrte glavom. "Jo nismo. Ali to nije vano. Izvrili smo rutinsko programiranje tvoga leta pomou kompjutera, i on je otkrio neke zanimljive korelacije. Kombinacija koja te je odvela na Kapiju Dva - o, do

avola", ree. "Hajdemo unutra. U svakom sluaju, moe da ostane dok obavimo ovaj razgovor. On e ti pruiti kompletno objanjenje, a onda - videemo." Uhvati me za lakat i ugura ispred sebe u sobu, onu istu koju smo koristili kao uionicu - kad je to bilo? Kao da je bilo pre milion godina. Smestio sam se izmeu Sesa i ikija i ekao da ujem ta e ona to da ispria. "Gotovo ste svi ovde", poe, "pozvani ste ovamo - sa izuzetkom jedne ili dve osobe. Jedan od tih izuzetaka je na proslavljeni prijatelj gospodin Brodhed. Njemu je polo za rukom da upropasti jedan brod u blizini Kapije Dva, kao to gotovo svi znate. Pravo bi bilo da ga zbog toga nauimo pameti, ali pre nego to je to uradio, on nam je sluajno otkrio neke zanimljive injenice. Boje koje su se pojavile u toku njegovog leta nisu bile one uobiajene za let do Kapije Dva, pa je kompjuter na osnovu izvrenog uporeivanja doao do sasvim nove koncepcije u vezi sa programiranjem kursa. Kako se ini, samo otprilike pet brojeva je od kritine vanosti za odreivanje odredita - onih pet koji su bili uobiajeni za prelet do Kapije Dva, a koji su se poklapali sa brojevima koje je odabrao Brodhed. ta ostali brojevi oznaavaju, to ne znamo, ali emo utvrditi." Ona se zavali i prekrsti ruke. "Ovo je misija koja ima viestruki cilj", ree. "Nameravamo da uradimo neto novo. Za one koji su neupueni, to znai da nameravamo da uputimo dva broda na isto odredite." Ses Forhend podie ruku. "Iz kog razloga?" "Pa delimino da bismo sa sigurnou utvrdili da to jeste isto odredite. Nameravamo da one brojeve koji nisu kritini variramo donekle... one za koje mislimo da nisu kritini. I nameravamo da pustimo

da drugi brod krene trideset sekundi posle prvog. To jest, kako predviamo, to znai da e meu njima postojati onoliki razmak koliki Kapija pree za trideset sekundi! Forhend se nasmei. "U odnosu na ta?" "Dobro pitanje", klimnu ona. "U odnosu, mi smatramo, na Sunce. Stelarno kretanje u odnosu na Galaksiju - mi smatramo - moe da se zanemari. Bar pod pretpostavkom da se pokae da se vae odredite nalazi unutar Galaksije, a da nije toliko udaljeno da galaktiko kretanje ima izrazito drugaiji vektor. Hou da kaem, ukoliko biste dospeli na suprotnu stranu, to bi bilo sedamdeset kilometara u sekundi, u odnosu na galaktiko sredite. Mi smatramo da to nee tako biti. Oekujemo da se pojavi samo relativno vrlo mala razlika u brzini i pravcu kretanja, i ovaj, u svakom sluaju, trebalo bi da letite na rastojanju od nekih dve do tri stotine kilometara. Razume se", dodade, smeei se veselo, "to je samo s teorijske take gledita. Moda relativna kretanja nee uopte imati bilo kakvog znaaja. U tom sluaju, problem e biti da se sprei da se ne sudarite. Ali mi smo ubeeni - prilino ubeeni - da ete leteti bar na izvesnom rastojanju. U stvari, potrebno vam je samo oko petnaest metara - koliko iznosi dui prenik petice." "ta znai 'prilino ubeeni'?" zapita jedna od devojaka. "Pa", priznade Ema, "ubeeni u granicama razuma. Kako moemo da znamo pre nego to isprobamo?" "Zvui opasno", prokomentarisao je Ses. Nije izgledao pokoleban zbog toga. Samo je izneo svoje miljenje. U tome se razlikovao od mene; ja sam se trudio da ne obraam panju na ono to sam oseao i pokuavao sam da se usredsredim na tehniku stranu razgovora.

Ema pogleda iznenaeno. "A to? ujte, jo nisam stigla da govorim o opasnostima. Ovo odredite ne prihvata nijedna 'jedinica', veina 'trojki', i neke 'petice'." "Zato?" "Zato idete da biste to utvrdili", odgovori ona strpljivo. To je kombinacija koju je kompjuter odabrao kao najbolju za testiranje korelacije izmeu razliitih kombinacija brojeva. Imate oklopljene petice i obe prihvataju odredite o kome je re. to znai da vam na raspolaganju stoji ono to su konstruktori Hiija ocenili da ima dobre izglede na uspeh, je l' tako?" "To je bilo odavno", usprotivih se ja. "O, naravno. Nikad nisam ni rekla da nije. Opasno jeste - bar do izvesne mere. Zato se dobija milion." Ona tu prekide, posmatrajui nas ozbiljno, dok se ne nae neko da zapita: "Kakav milion?" "Bonus od milion dolara koji dobija svaki od vas kad se vrati", odgovori ona. "Izdvojili su deset miliona dolara iz fonda Korporacije za ovu svrhu. Deli se na jednake delove. Razume se, postoje dobri izgledi da bude i vie od milion za svakog ponaosob. Ako budete pronali neto vredno, to e se obraunati po propisanoj skali. A kompjuter misli da su izgledi dobri." "Zato vredi deset miliona?" upitah ja. "O tome ne odluujem ja", ree ona strpljivo. A onda me pogleda i dodade: "I uzgred budi reeno, Brodhede, otpisujemo ti odtetu za letelicu. Znai sve to dobije moi e da zadri. Milion dolara? To je lepa sumica. Moi e da se vrati kui, da stvori neko malo preduzee i da se do kraja ivota izdrava od toga."

BELEKA O SIGNATURAMA Dr Asmenion. Znai, kad tragate za znacima ivota na nekoj planeti, ne oekujete da ete naii na veliki neonski natpis sa reima: "Ovde ive nepoznata bia". Nego traite signature. "Signatura" je neto to ukazuje da tu postoji jo neto. Kao va potpis na eku. Kad ga vidim, znam da to znai da elite da vam se isplati novac, pa vam isplaujem u gotovom. Ne vama, naravno, Bobe. Pitanje. Bog ne voli tako mnogo vickaste nastavnike. Dr Asmenion. Bez uvrede, Bobe. Metan je jedan od tipinih znakova. On ukazuje na prisustvo toplokrvnih ivotinja, ili neto nalik na njih. Pitanje. Ja sam mislio da metan moe da potie od trulog povra i takvih stvari? Dr Asmenion. O, kako da ne. Ali uglavnom potie iz utrobe velikih preivara. Na Zemlji metan u vazduhu najveim delom potie iz kravljih creva.

Gledali smo se oi u oi, a Ema je prosto sedela tamo, smeila se ljubazno i ekala. Ne znam o emu su drugi razmiljali. Ja sam se priseao Kapije Dva i mog prvog putovanja, kad su nas oi bolele od gledanja u instrumente, dok smo traili neto ega tamo nije bilo. Pretpostavljam da su i svi ostali mogli da se priseaju sopstvenih neuspenih poduhvata. "Lansiranje je", ree ona najzad, "prekosutra. Oni koji ele da se prijave, neka dou u moju kancelariju." Mene su primili. ikija su odbili. Ali nije to tako glatko ilo, nikad nita ne ide glatko; ja sam bio taj

koji se postarao da iki ne poe. Prvi brod se popunio brzo: Ses Forhend, dve devojke iz Siera Leonea i jedan francuski par - svi su znali engleski, svi su bili provereni, svi su ve ranije bili na misijama. Za drugi brod Menikov se prijavio smesta za kapetana posade; odmah je izabrao jedan par "pekira", Denija A. i Denija R. onda, gunajui, pristade da primi mene. I tako je ostalo jo jedno nepopunjeno mesto. "Moemo da uzmemo tvog prijatelja Bakina", ree Ema. "Ili bi ti vie voleo tvog drugog prijatelja?" "Kog drugog prijatelja?" upitao sam. "Imamo molbu", ree ona, "treeg mitraljesca Suzane Ereire, sa brazilskog patrolnog broda. Dobila je dozvolu da uzme odsustvo radi ovoga." "Suzi! Nisam znao da se dobrovoljno prijavila!" Ema je zamiljeno razgledala perforiranu karticu koju je drala u ruci. "Ona je potpuno kvalifikovana", prokomentarisala je. "Takoe, ima sve delove tela. Aludiram", dodade licemerno, "na njene noge, naravno, mada, kako ujem, ti se isto tako interesuje i za druge delove njenog tela. Ili bi moda radije bio "pekir" na ovoj misiji?" Osetih u sebi besmislenu navalu besa. Nisam ja ba od onih seksualnih istunaca; pomisao na fiziki dodir sa nekim mukarcem sama po sebi nije me plaila. Ali - sa Dejnom Menikovim? Ili sa jednim od njegovih ljubavnika? "Mitraljezac Ereira moe ovamo da doe sutra", dodala je Ema. "Brazilski patrolni brod e pristati odmah posle orbitera." "Zato, do avola, pita mene?" zareah ja. "Menikov je kapetan posade." "On vie voli da to prepusti tebi, Brodhede. Dakle, ko?"

"Ba me briga!" razvikao sam se i otiao. Ali mogunost da se izbegne donoenje odluke ne postoji. To to se ja nisam odluio bilo je samo po sebi odluka da se iki odbije. Da sam se ja borio za njega, oni bi ga poveli; poto je to izostalo, bilo je oigledno da e izbor pasti na Suzi. Sledei dan proveo sam izbegavajui ikija. Pronaao sam neku novu pridolicu u "Plavom paklu", koja tek to je izila iz klupe i proveo no u njenoj sobi. Nisam ak otiao u svoju sobu ni da se presvuem; sve sam pobacao i kupio sebi nove stvari. Znao sam prilino dobro na kojim mestima iki moe da me trai - u "Plavom paklu", u Central parku, muzeju - i drao sam se podalje odatle; otiao sam u dugaku etnju po vijugavim, opustelim tunelima, ne naiavi uopte ni na koga, sve do kasno uvee. Posle toga sam reskirao i otiao na oprotajnu veeru koju su prireivali u nau ast. iki e verovatno biti tamo, ali bie tamo i drugog sveta. I bio je. A bila je i Lujza Forhend. U stvari, ona je, ini se, bila u sreditu panje; nisam znao da se vratila. Ugledala me je i mahnula mi rukom. "Obogatila sam se, Bobe! Samo pij - ja astim!" Dopustio sam da mi neko gurne au u jednu ruku, a doint u drugu, i pre nego to sam povukao prvi dim uspeo sam da je zapitam ta je nala. "Oruje, Bobe! Fantastino oruje Hiija, na stotine komada. Ses kae da e nagrada u najmanju ruku biti pet miliona dolara. Plus naknada za ustupljena materijalna prava... ukoliko neko pronae nain da kopira to oruje, naravno."

Ispustih jedan dim i isprah ukus droge gutljajem bele gromovnice. "Kakva vrsta oruja?" "Lie na sprave za kopanje tunela, samo su prenosni. Mogu da provrte otvor kroz bilo ta. Izgubili smo Saru ala Fanta prilikom sputanja na povrinu; jedna od ovih sprava joj je procepila zatitno odelo. Ali Tim i ja emo dii njen deo, znai po dva i po miliona svakome od nas." "estitam", rekoh ja. "Mislio sam da je poslednja stvar koja je ljudskoj rasi potrebna neko novo oruje za uzajamno ubijanje, ali estitam." Posegao sam za nekim izrazima moralne uzvienosti, to mi je i te kako bilo potrebno; jer kad sam se okrenuo, ugledao sam ikija kako lebdi u vazduhu i posmatra me. "Hoe jedan dim?" zapitao sam, nudei mu pot. On zatrese glavom. Ja rekoh: "iki, nije zavisilo od mene. Ja sam im rekao - ja im nisam rekao da te ne uzmu." "Jesi li im rekao da bi trebalo da me uzmu?" "Nije zavisilo od mene", kazao sam. "Hej, sluaj!" nastavio sam, shvativi da postoji jedan nain da se izvuem. "Sad, poto se Lujza obogatila, Ses verovatno nee da poe. Zato ne poe umesto njega?" On ustuknu, posmatrajui me i dalje; samo mu se izraz lica promenio. "Zar ti ne zna?" upitao je. "Istina je da je Ses odustao, ali ve su nali zamenu za njega." "Koga?"

Dragi Glase Kapije, Prolog meseca odvojio sam 58,50 U.S. dolara od svog teko steenog novca da bih poveo enu i sina na "predavanje" jednog vaeg

"heroja" koji se vratio s puta, a koji je Liverpulu nainio sumnjivu ast svojom posetom (za koju je dobro nagraen, razume se, novcem plaenim od strane ljudi kao to sam ja). Nije mi smetalo to to nije bio naroito zanimljiv kao predava. Meutim, ono to je tako zapaljeno rekao mene je istinski raspalilo. Rekao je da mi bedni Zemljani uopte nemamo predstavu u kojoj meri stavljate glavu u torbu vi, plemeniti pustolovi. E pa, drukane, jutros sam podigao i poslednju funtu sa svoje tedne knjiice da bi moja ena mogla da zakrpi plua (zna, dobra stara melanoma usled azbestoze CV/E). Kroz nedelju dana treba da platim kolarinu za dete, a nikako mi nije jasno odakle u. I poto sam od osam do dvanaest jutros ekao na pristanitu da mi se ukae prilika da prenesem neki brodski teret (nije ga uopte bilo), nadzornik mi je saoptio da sam prekobrojan, to znai da sutra ne moram ni da se trudim da idem tamo da ekam. Da li bi neko od vas heroja bio zainteresovan za kupovinu po vrlo povoljnoj ceni rezervnih delova? Moji su za prodaju - bubrezi, jetra, sve. A sve je u dobrom stanju, odnosno onoliko dobro koliko se moe oekivati posle devetnaest godina provedenih po pristanitima, izuzimajui suzne lezde, koje su prilino istroene, usled plakanja zbog vaih nevolja. H. Delakros "Votertops" stan B a 17, 41. sprat Mersisajd L77PR 14JE6

"Osoba koja je upravo iza tebe", ree iki i ja se okretoh, a tu je stajala ona, posmatrala me, sa aom u ruci i izrazom lica koji nisam

mogao da odgonetnem. "Zdravo, Bobe", ree Klara. Bio sam se pripremio za ovu veeru uz pomo nekoliko aa s nogu u kantini; devedeset odsto sam bio pijan, a deset odsto otupeo, ali sve je to iezlo kao rukom odneseno dok sam gledao u nju. Spustih au, dadoh nekom cigaretu, uzeh je za ruku, i povukoh napolje u tunel. "Klaro", rekao sam. "Jesi li primila moja pisma?" Ona je izgledala zbunjena. "Pisma?" Zatresla je glavom. "Ti si ih valjda poslao na Veneru? Ja donde nisam uopte stigla. Letom u ravni ekliptike stigla sam do mesta odreenog za sastajanje a onda sam se predomislila. Vratila sam se odmah orbiterom." "O, Klaro." "O, Bobe", imitirala me je, smejui se; to nije bilo naroito prijatno, jer kad je razvukla usta video sam upljinu na mestu gde je bio onaj zub koji sam joj izbio. "Pa ta jo imamo da kaemo jedno drugom?" Ja je zagrlih. "Ja imam da kaem da te volim i da se izvinjavam i da hou da se pomirimo i elim da se venamo i ivimo zajedno i da imamo decu..." "Isuse, Bobe", ree ona, odgurnuvi me, dodue blago, "kad ti neto kae onda kae svata, je l'da? Stani sad malo. Nee to da propadne." "Ali prolo je toliko meseci!" Ona se nasmeja. "Ne glupiraj se, Bobe. Danas je rav dan za Strelce da donose odluke, naroito o ljubavnim stvarima. Razgovaraemo o tome drugi put." "Te kojetarije! Sluaj, u sve to uopte ne verujem!" "Ja verujem, Bobe." Pade mi na pamet dobra ideja. "Hej! Kladim se da mogu s nekim da

se promenim u prvom brodu! Ili, ekaj malo, moda bi se Suzi zamenila s tobom..." Ona zavrte glavom, smeei se i dalje. "Nikako ne verujem da e se to Suzi dopasti", kazala je. "Ionako su ve gnjavili dok su mi dozvolili da zamenim Sesa. Nee nipoto pristati da se neto menja u poslednjem trenutku." "Briga me za to, Klaro!" "Bobe", ree ona, "nemoj da me forsira. Mnogo sam razmiljala o nama. ini mi se da meu nama ima neto za ta vredi da se potrudimo. Ali jo ne mogu da kaem da sam sasvim naisto i ne elim da forsiram stvar." "Ali, Klaro..."

IZVETAJ O MISIJI Letelica 3-184, Let 019D140. Posada S. Kotsis, A. Mekarti, K. Metsuoko. Vreme u svemiru 615 dana i 9 sati. Nema izvetaja posade sa odredita. Podaci dobiveni skenerom sa panoramskim zahvatnikom ne pruaju podatke o odreditu. Nema karakteristinih znakova pomou kojih bi se izvrila identifikacija. Nema rezimea. Izvod iz brodskog dnevnika: "Ovo je 281. dan naeg boravka u kosmosu. Metsuoko je izgubio prilikom izvlaenja kocke i izvrio samoubistvo. Alicija dobrovoljno izvrila samoubistvo etrdeset dana kasnije. Jo nismo stigli do zaokretanja, to znai da je sve uzaludno. Preostale namirnice nee biti dovoljne za moje potrebe, uraunavajui ak i Aliciju i Kenija koji se nalaze u zamrzivau. Zato sve prebacujem na

automatski reim leta i uzimam pilule. Svi smo napisali pisma. Molim dostavite ih na oznane adrese, ukolko se ovaj ukleti brod ikad vrati natrag." Sluba za planiranje letova izjavila da je "petica" sa dvostrukim rezervama i posadom od jednog lana mogla da dovede ovu misiju do kraja i da se uspeno vrati natrag. Ovu izjavu objavljujemo uzgred: nema dokaza da bi bilo korisno ponavljanje ove misije.

"Neka sad ostane na ovome, Bobe. Ja u da krenem u prvom brodu, a ti u drugom. Kad stignemo tamo kuda smo poli, moi emo da razgovaramo. Moda emo se ak i zameniti kako bismo se zajedno vraali. Ali dotle emo oboje imati prilike da razmislimo ta zapravo hoemo." Jedine rei koje sam, kako izgleda, znao stalno sam ponavljao, kao papagaj: "Ali, Klaro..." Ona me poljubi, pa me odgurnu. "Bobe", rekla je, "nemoj toliko da uri. Imamo vremena koliko hoe."

27. "Hoe neto da mi kae, Sigfride?" pitam. "Koliko sam ja nervozan?" On se ovoga puta na hologramu pojavljuje u liku Sigmunda Frojda, sa nadmenim izrazom Belije, ni najmanje 'gem_tlich'. Ali glas mu je i dalje blago tuni bariton: "Ako me pita ta pokazuju moji senzori, Bobe, onda si ti jako uznemiren, tano." "Tako sam i mislio", odvraam ja, bacakajui se po dueku.

"Moe li da mi kae zato?" "Ne!" Cela ova nedelja je ovakva, sjajan seks sa Dorinom i S. Ja. i poplave suza u kupatilu; fantastino licitiranje i igra na brid-turniru i potpuno oajanje pri povratku kui. Oseam se kao jo-jo. "Oseam se kao jo-jo", derem se. "Izvukao si napolje neto s im ne mogu da se nosim." "Ja mislim da ti potcenjuje svoje sposobnosti da se nosi s patnjom", kae on, ohrabrujui me. "Idi bestraga, Sigfride! ta ti zna o ljudskim sposobnostima!" On gotovo uzdie. "Jesmo li opet doli na to pitanje, Bobe?" "I jesmo, do avola!" I zaudo, oseam da sam manje nervozan. Opet sam ga naveo na raspravljanje i opasnost se smanjila. "Istina je, Bobe, da sam ja mehanika sprava. Ali ja sam mehanika sprava tako konstruisana da razumem kakva su ljudska bia i, veruj mi, dobro sam konstruisan za funkciju koja mi je namenjena." "Konstruisan! Sigfride", kaem ja razlono, "ti nisi ljudsko bie. Moe da razume, ali ne osea. Ti nema pojma kako je to kad mora da donosi odluke kao ljudsko bie i da nosi teret ljudskih oseanja. Ne zna kako je to kad mora da vee prijatelja da bi ga spreio da ne izvri samoubistvo. Da ti neko koga voli umre. Da zna da je to tvoja greka. Da bude izbezumljen od staha." "Poznajem ja te stvari, Bobe", kae on blago. "Stvarno ih poznajem. elim da istraim zato si toliko uznemiren, pa budi dobar da mi u tome pomogne." "Neu!" "Ali tvoja uznemirenost, Bobe, pokazuje da se pribliavamo samoj

sri patnje..." "Vadi tu prokletu burgiju iz mog ivca!" Ali ova analogija ne remeti ga ni za trenutak; impulsna kola su mu danas odlino doterana. "Ja nisam tvoj zubar, Bobe, ja sam tvoj analitiar i ja ti kaem..." "Prestani!" Znam ja ta treba da uradim da ga maknem s mesta gde boli. Nisam vie posle onog prvog pokuaja koristio onu malu tajnu formulu koju mi je dala S. Ja, ali sad elim da je ponovo upotrebim. Izgovaram one rei i pretvaram ga od tigra u cica-macu; on se izvre na lea i puta da ga milujem po trbuhu, dok mu zapovedam da mi pokae neke upadljive detalje iz nekih od svojih razgovora sa privlanim i izuzetno uvrnutim pacijentkinjama; ostatak seanse prolazi u gledanju pornografskih slika; i ovom prilikom izaao sam iz njegove sobe netaknut. Odnosno, gotovo netaknut.

28. Gore u rupama gde su se Hiiji sakrili, gore u peinama koje zvezdama brode, gamiui tunelima koje su oni probili i njima gazili, vidajui rane koje od Hiija vode... Isuse, to je bilo nalik na skautsko logorovanje; pevali smo i ludirali se svih devetnaest dana posle zaokretanja na pola puta. Ne seam se da sam se ikad u ivotu tako lepo oseao. To je bilo delimino zbog toga to smo se oslobodili straha; kad je dolo do zaokretanja svi smo poeli lake da diemo, kao to se uvek deava; a delimino zbog toga to je prva polovina puta bila prilino napeta, poto su Menikov i njegova dva prijatelja neprestano provodili vreme zajedno u nekakvom zamrenom trouglu,

a Suzi Ereira bila mnogo manje zainteresovana za mene na brodu nego to je bila po jednu no na Kapiji. Ali, najvie zbog toga, bar to se mene tie, to sam znao da sam sve blie i blie Klari. Deni A. mi je pomogao da tu razdaljinu izraunamo; on je predavao na nekim kursevima na Kapiji i moda je ono to je priao bilo netano, ali nije bilo nikoga drugog ko bi znao tanije, pa sam mu tako verovao na re; izraunao je da od trenutka zaokretanja na polovini puta letimo ukupno negde oko tri stotine svetlosnih godina - nagaanje, naravno, ali prilino priblino. Prvi brod, onaj u kome je bila Klara, sve vie i vie je odmicao ispred nas do zaokretanja, u kom trenutku smo prelazili neto vie od deset svetlosnih godina dnevno (to jest tako je rekao Deni). Klarina "petica" bila je lansirana trideset sekundi pre nae, ostalo je prosta aritmetika: 3x1010 santimetara u sekundi puta 60 sekundi puta 60 minuta puta 24 sata... prilikom zaokretanja Klara je bila dobrih sedamnaest i po milijardi kilometara ispred nas. To je izgledalo vrlo daleko, i bilo je. Ali posle zaokretanja bivali smo sve blii i blii iz dana u dan, sledei je kroz istu onu crvotoinu u svemirskom prostranstvu koju su Hiiji za nas bili probili. Ovuda kuda ide moj brod, njen je proao. Oseao sam da je pristiemo; ponekad sam uobraavao da oseam miris njenog parfema.

Mali oglasi ZANIMA ME HARPSIKORD, hitovi, grupni seks. Traim etiri istomiljenika meu istraivaima radi eventualnog udruivanja. Deriman, 78-109. RASPRODAJA U TUNELU. Primoran da rasprodam holodiskove, garderobu, seksualna pomagala, knjige, sve stvari. Nivo Bejb, tunel

dvanaest, potraite De Vitorija, od 11.00 dok se sve ne proda. DESETI LAN potreban za itanje zapisa po Mini za Abrama R. Soruka, za koga se pretpostavlja da je mrtav, takoe deveti, osmi i sedmi lan. Odazovite se. 87-103.

Kad sam tako neto pomenuo Deniju A, on me je pogledao zaueno. "Da li zna koliko je daleko sedamnaest i po milijardi kilometara? Mogao bi da smesti itav jedan sunev sistem izmeu njih i nas. Ba tako nekako; srednja udaljenost ose Plutonove krune putanje iznosi trideset devet i kusur astronomskih jedinica." Nasmejao sam se, pomalo zbunjeno, "Samo sam bio uobrazio." "Onda, hajde na spavanje", ree on, "i lepo sanjaj o tome." Znao je za moja oseanja prema Klari; svi u brodu su znali, ak i Menikov, ak i Suzi; moda je i to bilo moje uobraenje, ali inilo mi se da nam svi ele sve najbolje. Svi smo mi jedni drugima eleli sve najbolje, podrobno razraujui planove ta emo da uradimo sa svojim bonusima. to se tie Klare i mene, po milion dolara za nju i mene, to je ve neto stvarno vredno panje. Moda nije dovoljno za medicinski komplet, ne, ukoliko elimo da nam neto preostane za nau duu. Ali dovoljno za glavne medicinske usluge, u najmanju ruku, to znai obezbeeno zaista dobro zdravlje, izuzimajui neka uasno teka oboljenja, i to u toku narednih trideset ili etrdeset godina. Moemo onda da ivimo vrlo sreno sve do kraja ivota sa onim to e nam preostati: putovanja; deca! Lep dom u nekom pristojnom delu - ekaj malo, oprezno u ja, dom gde? Nikako ne ponovo negde u blizini rudnika hrane. Moda uopte ne na Zemlji. Da li bi Klara htela da se vrati na Veneru? Nisam mogao da zamislim sebe kako prihvatam da

ivim u nekoj rupi za pacove. Ali isto tako nisam mogao da zamislim Klaru u Dalasu ili Njujorku. Naravno, razmiljao sam, dok su elje odjezdile daleko ispred stvarnosti, ako zaista naemo neto, onaj piljivi milion za nju i za mene mogao bi da bude samo poetak. U tom sluaju stvorili bismo sebi koliko god hoemo domova, gde god hoemo; medicinski komplet, takoe, sa obezbeenim transplantacijama koje bi nas odravale mladim, zdravim, lepim, seksualno krepkim i... "Ti sad stvarno treba da proba da spava", ree Deni A. obaraajui mi se iz susedne lealjke, "na to upozorava nain na koji se tu bacaka." Samo, meni se nije spavalo. Bio sam gladan, a nije bilo nikakvog razloga da ne uzmem da jedem. itavih devetnaest dana pridravali smo se racionalnog troenja hrane, to se uvek radi u toku prve polovine putovanja. Kad jednom stignete do zaokretanja, onda znate koliko hrane moete da troite do kraja puta, ime se objanjava zato se neki istraivai vraaju ugojeni. Izvukoh se iz lendera, u kome su spavali Suzi i oba Denija, a onda sam otkrio zato oseam glad. Dejn Menikov je sebi upravo pripremao gula. "Hoe li biti dovoljno za dvojicu?" On me pogleda razmiljajui. "Mislim da hoe." Podie hermetiki poklopac, zaviri unutra, doli jo decilitar vode iz kondenzatora i ree: "Nek' se kuva jo deset minuta. Prvo sam hteo neto da popijem." Ja prihvatih poziv i nas dvojica poesmo jedan drugom da dodajemo bocu s vinom. Dok je on meao gula, dodavi pri tom malko soli, ja sam umesto njega vrio oitavanje. Jo uvek smo leteli gotovo maksimalnom brzinom i na ekranu se nije videlo nita to bi

liilo na neko poznato sazvee, niti pak mnogo na neku zvezdu; ali meni je poelo sve da biva dobro i prijatno. Nikad nisam video Dejna tako veselog i oputenog. "Neto sam razmiljao", ree on. "Jedan milion je sasvim dovoljan. Kad se ovo zavri, vraam se u Sirakuzu, odbraniu doktorat, zaposliu se. Nai e se negde neka kola koja e primiti za stalno jednog pesnika ili jednog nastavnika engleskog jezika koji ima za sobom sedam misija. Dae mi neku platu, a sa parama koje u dobiti za ovo, moi u do kraja ivota da dopunjavam svoje prihode." Jedino to sam od ovoga stvarno uo bila je jedna re, i nju sam uo dobro i iznenadih se: "Pesnika?" On se nasmeja. "Zar ti nisi znao? Tako sam i dospeo na Kapiju; Gugenhajmova fondacija mi je platila put." On skide lonac sa tednjaka, nasu podjednake porcije gulaa u dva tanjira i mi poesmo da jedemo. Ovo je bio ovek koji se nenormalno drao na dva Denija itav jedan sat, pre dva dana, dok smo Suzi i ja leali ljuti i izolovani u kapsuli, i sluali. Sve je to bilo zbog zaokretanja na pola puta. Sad smo mogli na miru da se vraamo kui; u ovoj misiji neemo zaglaviti zbog nestaice goriva; a ne moramo da se brinemo da li emo uopte neto nai, jer su nam novane nagrade zajamene. Zamolio sam ga da mi kae neku svoju pesmu. Nije hteo da izrecituje nijednu, ali je obeao da e mi pokazati kopije onih koje je poslao Gugenhajmovoj fondaciji, kad se budemo vratili na Kapiju. A kad smo sve pojeli, obrisali lonac i tanjire i sklonili ih, Dejn pogleda na sat. "Prerano je da budimo ostale", ree, "a nema ovek ba nita da radi."

On me pogleda, smeei se. Bio je to pravi osmeh, ne samo grimasa; i ja se prebacih do njega i sedoh mu u toplo i srdano raireno naruje. Devetnaest dana prolo je gotovo kao jedan sat, a onda smo po asovniku videli da je skoro vreme da stignemo. Svi smo bili budni, ugurali se u kapsulu za sletanje, nestrpljivi kao deca o Boiu, ekajui da raspakujemo svoje igrake. Bilo je to najsrenije putovanje na kome sam ja ikad bio, a verovatno i uopte najsrenije. "Zna", ree Deni R. zamiljeno, "gotovo mi je ao to smo stigli." A Suzi, koja je taman poela da razabira ta govorimo na engleskom, ree:

BELEKA O PIEZOELEKTRICITETU Profesor Hegramet. Jedina stvar koju smo utvrdili u vezi sa krvavim dijamantima to je da su fantastino piezoelektrini. Da li neko zna ta to znai? Pitanje. ire se i skupljaju kad se kroz njih provodi elektrina struja? Profesor Hegramet. Da. I obrnuto. Ako ih stisnete oni generiu struju. Vrlo brzo, tavie. Na tom nainu su zasnovani piezofon i piezovizija. Industrija koja ostvaruje oko pedeset milijardi dolara. Pitanje. Kome se isplauju naknade za ustupljena materijalna prava za itav taj plen? Profesor Hegramet. Verujte, znao sam da e neko od vas postaviti to pitanje. Nikome se ne isplauju. Krvavi dijamanti su pronaeni pre mnogo, mnogo godina, u stanitima Hiija na Veneri. Mnogo pre otkrivanja Kapije. U Belovim laboratorijama su smislili kako da ih koriste. Zapravo, oni koriste neto to je malo drugaije, neku

sintetinu masu koju su sami usavrili. Oni prave sjajne komunikacione sisteme, pa Bel ne mora da plaa nikom drugom do samom sebi. Pitanje. Da li su ih Hiiji koristili u istu svrhu? Profesor Hegramet. Po mom linom miljenju, verovatno da jesu, ali ne bih znao kako. Pomisliete poto su ih svuda unaokolo ostavili, valjda su ostavili i komunikacione prijemnike i odailjae, ali ako jesu, ja ne znam na kome mestu.

"Sim, ja sei", a zatim, "Ja takoe! Stisnula mi je ruku i jauzvratih stisak; a, u stvari, u tom trenutku mislio sam na Klaru. Pokuali smo da ih pozovemo preko radio-veze nekoliko puta, ali to se nije moglo u ovom hodniku od crva, koji su Hiiji provukli kroz svemirski prostor. Ali kad budemo izili, moi u s njom da razgovaram! Nee mi smetati to e drugi da sluaju, znao sam ta je to to elim da joj kaem. Znao sam ak i ta e ona da mi odgovori. U to nije moglo biti sumnje; sigurno da je i u njenom brodu bilo isto toliko euforije kao u naem, iz istog razloga, a kod sve te radosti i ljubavi nije bilo sumnje kakav e biti odgovor. "Zaustavljamo se!" prodra se Deni R. "Oseate?" "Da!" zakrea Menikov, poskakujui zajedno sa tananim trzajima koji su poticali od pseudogravitacione sile koja je oznaavala da se vraamo u normalan prostor. A pojavio se jo jedan znak: svitak, zlatne boje u sreditu kabine poeo je da svetli i bivao je sve svetliji iz sekunde u sekundu. "Ja mislim da smo uspeli", ree Deni R., prezadovoljan, a i ja sam bio isto toliko zadovoljan kao i on. "Sad u da ukljuim svesmernu antenu", rekao sam, samouveren

zato to sam znao ta treba da radim. Suzi odmah prihvati stvar i otvori vrata koja vode gore u lender; ona i Deni A. bili su odreeni da idu i osmatraju zvezde. Ali Deni A. joj se nije pridruio. Buljio je u video-ekran. Kad sam zapoeo rotacioni manevar, ugledao sam zvezde to je bilo prilino normalno; nisu se inile ni u kom pogledu neobine, mada su iz nekog razloga bile prilino zamagljene. Zateturao sam se i gotovo pao. Rotiranje broda inilo se da ne tee tako glatko kao to bi trebalo. "Radio", ree Deni, a Menikov, smrknutog izraza, pogleda navie i ugleda kako svetli. "Ukljui ga", povikao sam. Glas koji sam zauo mogao je biti Klarin. Menikov, i dalje smrknutog izraza, isprui ruku ka prekidau, a onda ja primetih da je svitak vrlo svetlozlatne boje, kakvu dotad nikad nisam video, kao slama, kao da je dostigao belo usijanje. Nije odavao nikakvu toplotu, ali je zlatna boja bila protkana isto belim prugama. "Ovo je udno", kazao sam, upirui prstom. Ne znam da li me je iko uo; iz radio-prijemnika dopirali su umovi i u kapsuli se to ulo vrlo glasno. Menikov dograbi dugme i dotera ga. Nadjaavajui um smetnji, zauo se glas koji prvo nisam prepoznao, ali to je bio glas Denija A. "Oseate li ovo?" prodrao se. "To su gravitacioni talasi. To ne valja. Zaustavi skener!"

Dop. Up. nav. 104 Umoljavate se da svoju brouru "Uputstva za navigaciju" dopunite sledeim obavetenjima: Programirani kursevi koji sadre linije i boje kao na priloenom

dijagramu izgleda da su sigurno u vezi sa koliinom goriva, odnosno drugog izvora pogonske energije preostale u letelici. Upozoravaju se svi vasionski istraivai da tri sjajne linije u narandastom delu spektra (shema 2) izgleda oznaavaju da je pogonska energija potpuno istroena. Nijedna letelica na kojoj su se pojavile ove linije nije se nikada vratila, ak ni sa kontrolnih letova.

Ja ga refleksnim pokretom zaustavih. Meutim, dotle se video-ekran ve bio okrenuo i na njemu se videlo neto to nije bilo ni zvezda ni galaksija. Nego nekakva nejasna masa bledo-plave svetlosti, takasta, ogromna i uasavajua. Dovoljno je bilo da samo pogledam, pa da zakljuim da to nije sunce. Nijedno sunce ne moe da bude tako plavo i tako nejasno. Oi vas bole ako u njega gledate, ne zbog sjaja. Boli unutra u onoj duplji, sve tamo do onog ivca; bol se osea u samom mozgu. Menikov iskljui radio-prijemnik i u tiini koja je nastala zauo sam kako Deni A. ree, kao da se moli: "Najmiliji boe. Sad smo propali. Ovo ovde je crna rupa."

29. "Ako mi dozvoli, Bobe", kae Sigfrid, "ja bih voleo da s tobom zajedno neto istraim pre nego to mi naredi da preem u pasivno stanje." Ja se kostreim; kukin sin je proitao moje misli. "Primeujem", kae on odmah zatim, "da osea neki strah. Upravo to bih eleo da istraim."

Neverovatno, oseam kako pokuavam da potedim njegova oseanja. Ponekad zaboravim da je on mehanika sprava. "Nisam znao da si shvatio da sam ja to pokuavao", izvinjavam se ja. "Naravno da sam shvatio, Bobe. Kad mi uputi pravu naredbu ja je posluam, ali ti mi ak nisi ni dao naredbu da ne beleim i ne integriem podatke. Pretpostavljam da ne zna tu naredbu." "Dobro pretpostavlja, Sigfride." "Nema nikakvog razloga da ti ne dozvolim pristup do bilo koje inforamcije koju posedujem. Dosad nisam pokuavao da se meam u ono to radi..." "Zar bi to mogao?" "Ja imam mogunost da prenesem komandne instrukcije kompjuterskom centru, da. To dosad nisam inio." "Zato nisi?" Stara vrea rafova neprestano mi prireuje iznenaenja; ovo je za mene sve potpuno novo. "Kao to sam rekao, nema za to razloga. Ali ti oigledno pokuava da odloi neko sueljavanje, pa bih ja eleo da ti kaem ta mislim da to sueljavanje sadri. Posle toga moe da odlui ta e da radi." "O, kakve budalatine." Zbacujem kaieve sa sebe i uspravljam se. "Nema nita protiv da puim?" Znam kakav e biti odgovor na to, ali on mi ponovo prireuje iznenaenje. "U ovim okolnostima, nemam. Ako osea da ti je potrebno neto to e ti smanjiti napetost, slaem se. ak sam pomiljao da ti ponudim i jedno blago sredstvo za smirenje, ako hoe." "Isuse", kaem ja sa divljenjem, palei cigaretu - i gotovo moram da se uzdrim da i njemu ne ponudim jednu! "U redu, moemo da krenemo."

Sigfrid ustaje, protee noge, i prelazi na jednu udobniju stolicu! Nisam uopte znao da i to moe da uradi. "Ja pokuavam da ti pomognem da se opusti, Bobe", kae on, "kao to sigurno i sam vidi. Prvo dozvoli da ti kaem neto o svojim mogunostima - i o tvojim koje tebi, ini mi se, nisu poznate. Mogu da ti pruim informacije o bilo kom mom klijentu. Odnosno, ne mora da se ogranii samo na one kojima je bio dostupan samo ovaj izlazni kanal." "ini mi se da ne razumem ta to znai", kaem ja, poto je on napravio malu pauzu. "Ja mislim da razume. Odnosno, razumee. Kad bude hteo. Meutim, pitanje vanije od ovoga jeste koju to stvar u svom seanju pokuava da potisne. Oseam da je potrebno da je deblokira. Pomiljao sam na to da te podvrgnem laganoj hipnozi, ili da ti dam neko sredstvo za smirenje, ili ak pravog ivog analitiara sa kojim bi proveo jednu seansu, i bilo ta od ovoga ili sve zajedno stoji ti na raspolaganju ako ti to eli. Ali ja sam zapazio da si relativno oputen kad razgovaramo o onome to ti opaa kao objektivnu stvarnost oko sebe, za razliku od one stvarnosti koja je u tebi unutra. Zbog toga bih eleo sa te take da istraim zajedno s tobom jedan odreen dogaaj." Ja paljivo otresem pepeo sa vrha cigarete. On je ovde u pravu; sve dok vodimo razgovore o apstraktnim i bezlinim stvarima, u stanju sam da govorim o svemu, do avola. "Koji je to dogaaj, Sigfride?" "Tvoje poslednje istraivako putovanje na koje si krenuo sa Kapije, Bobe. Dozvoli da ti osveim pamenje..." "Isuse, Sigfride!" "Ja znam da ti misli da ga se savreno dobro sea", kae on, tumaei moj uzvik sasvim tano, "i u tom smislu i ne smatram da

tvoje pamenje treba osveavati. Ali ono to je zanimljivo u vezi s tom epizodom to je da se sve glavne take tvoje unutranje napetosti u njoj, kako izgleda, sustiu. Tvoj uasni strah. Tvoje homoseksualne tendencije..." "Hej!" "...koje, zacelo, ne predstavljaju glavni vid tvoje seksualnosti, Bobe, ali koje te optereuju veim brigama nego to zasluuju. Tvoja oseanja prema tvojoj majci. Ogroman teret krivice koji si natovario na sebe. A, na prvom mestu, ona ena Del-Klara Mojnlin. Sve te stvari pojavljuju se stalno iznova u tvojim snovima, Bobe, mada ti esto nisi u stanju da ih identifikuje. A sve su one prisutne u ovoj jednoj epizodi." Gasim cigaretu i primeujem da sam puio dve istovremeno. "Nije mi jasan onaj deo o mojoj majci", kaem najzad. "Nije?" Hologram koji ja zovem Sigfrid fon rink okree se u jedan ugao sobe. "Dozvoli da ti pokaem jednu sliku." On podie jednu ruku - pravo pozorite, znam da jeste - i u tom uglu pojavljuje se jedna enska figura. Nije sasvim jasna, ali je mlada, vitka i kao da zaklanja rukom usta da se nakalje. "Ovo ba ne lii mnogo na moju majku", protestujem ja. "Zar?" "Pa", odgovaram velikoduno, "to je valjda najbolje to ti moe da prikae. Mislim, poto nema nita drugo na to bi se oslonio, osim, pretpostavljam, mog sopstvenog opisa." "Ova slika", kae Sigfrid prilino blago, "sastavljena je na osnovu tvog opisa devojke po imenu Suzi Ereira." Palim novu cigaretu, uz izvesne tekoe, jer mi se ruka trese.

"Hej!" uzvikujem, sa istinskim divljenjem. "Skidam ti kapu, Sigfride. Ovo je vrlo zanimljivo. Razume se", nastavljam, oseajui da sam iznenada razdraen, "Suzi je, boe moj, bila gotovo dete! Izuzimajui to, vidim - sad vidim, hou da kaem - da ima neke slinosti. Samo godine su potpuno pogrene." "Bobe", kae Sigfrid, "koliko je bilo godina tvojoj majci kad si ti bio mali?" "Bila je vrlo mlada." Malo posle dodajem: "U stvari, izgledala je jo mlaa nego to je bila." Sigfrid me puta da gledam nekoliko trenutaka, a onda opet mahnu rukom i prikaza nestaje, a umesto nje najedanput obojica gledamo u sliku na kojoj se vide dve 'petice' koje se dodiruju lenderima usred vasionskog prostranstva, a iza njih se nalazi... nalazi... "O, boe moj, Sigfride", kaem ja. On izvesno vreme eka da nastavim. to se mene tie, moe da eka do beskonanosti; ja prosto ne znam ta bih rekao. Nita me ne boli, ali sam paralizovan. Ne mogu nita da kaem i ne mogu da se pomerim. "Ovo je", poinje on, govorei vrlo polako i blagim tonom, "rekonstrukcija ona dva broda sa vae ekspedicije u blizini nebeskog objekta SAG YY. To je crna rupa, odnosno, tanije reeno, jedna specifina masa u stanju izvanredno brze rotacije." "Znam ja ta je to, Sigfride." "Da. Zna. Usled rotacije, brzina translacionog kretanja onoga to se naziva njenim pragom ili varcildovim diskontinuitetom prevazilazi brzinu svetlosti, pa zbog toga ona nije potpuno crna; ona se, u stvari, moe videti zahvaljujui onome to se naziva Cerenkovljeva radijacija.

Upravo zbog toga to ste to na svojim instrumentima zabeleili zajedno sa nekim drugim vidovima ove jedinstvene pojave vaoj ekspediciji dodeljena je nagrada od deset miliona dolara, pored ranije ugovorene sume koja je, ukljuujui jo neke manje iznose, osnovica tvog sadanjeg bogatstva." "I to znam, Sigfride." Pauza. "Da li bi mi ispriao ta jo o ovome zna, Bobe?" Pauza. "Nisam siguran da sam u stanju, Sigfride." Opet pauza. On me ak i ne nagovara da pokuavam. Zna da to ne mora da ini. Ja sam elim da pokuam i znam da on zato uti. Ima neto u vezi s tim o emu ne mogu da govorim, o emu se bojim ak i da mislim; ali oko toga jezgrenog uasa obavijeno je neto o emu sam u stanju da govorim, a to je ta objektivna stvarnost. "Ne znam koliko ti zna o jedinstvenim pojavama, Sigfride." "Moda moe da ispria o tome tek onoliko koliko ti misli da treba da znam, Bobe." Gasim cigaretu koju sam dotle puio i palim drugu. "Pa", poinjem ja, "ti zna, a i ja znam, da kad bi stvarno hteo da dozna ta su jedinstvene pojave, to bi naao negde meu kompletnim podacima prikupljenim do sada, i to mnogo tanije i iscrpnije nego to ja mogu da ti ispriam, ali svejedno... Kod crnih rupa re je o tome da su one klopke. One zakrivljuju svetlost. One zakrivljuju vreme. Kad jednom dospe unutra, ne moe vie da izie. Samo... Samo..." Ubrzo zatim Sigfrid kae: "Sasvim je u redu ako plae ukoliko ti se plae, Bobe", i na taj nain iznenada shvatam da je to ono to upravo

radim. "Isuse", kaem ja i useknem nos u jednu od maramica koje on uvek dri pri ruci tu pored mog dueka. Sigfrid eka. "Samo ja sam se izvukao", kaem. I sad Sigfrid izvodi neto to od njega nisam nikad oekivao; dozvoljava sebi da se naali. "To je", kae on, "prilino oigledno, ako je bar suditi po injenici da si sada ovde." "Ovo muki iscrpljuje, Sigfride", kaem ja. "Nema sumnje da tebe iscrpljuje, Bobe." "Hteo bih neto da popijem." Klik. "U ormaniu iza tebe", kae Sigfrid, "koji se upravo otvorio, ima prilino dobrog erija. Nije napravljen od groa, izvinjavam se; oni u zdravstvenoj slubi ne nabavljaju skupe stvari. Ali verujem da nee prepoznati da potie od prirodnog gasa. A dodato je i malo THC radi smirivanja nerava."

BELEKE O ISHRANI Pitanje. ta su jeli Hiiji? Profesor Hegramet. Otprilike isto to i mi jedemo, reklo bi se. Ja mislim da su oni bili svatoderi; jeli su sve do ega su mogli da dou. Zaista ne znamo apsolutno nita o njihovom nainu ishrane, osim to moemo poneto da zakljuimo na osnovu letova do aura. Pitanje. Letova do aura? Profesor Hegramet. Obavljene su najmanje etiri misije koje nisu dospele do neke druge zvezde, ali se pouzdano zna da su dospele izvan Sunevog sistema. U svemirski prostor, znate, gde lebde aure kometa, na udaljenosti od otprilike pola svetlosne godine. Te emisije

se raunaju kao promaaji, ali ja se s tim ne bih sloio. Pokuavao sam da nagovorim Odbor da isplati za njih bonus za nauni doprinos. Tri su izgleda zavrile u meteoritskim jatima. etvrta je stigla u blizinu jedne komete, na udaljenosti od mnogo stotina a.j. Meteoritska jata su, razume se, obino ostaci neke stare, izumrle komete. Pitanje. Da li to znai da su Hiiji jeli komete? Profesor Hegramet. Jeli su ono od ega su komete napravljene. Znate li ta je to? Ugljenik, kiseonik, azot, vodonik - isti oni sastojci koje ste vi jeli za doruak. Ja mislim da su oni upotrebljavali komete tako to su njihove sastojke preraivali za svoju ishranu. Ja verujem da e pre ili posle jedna od ovakvih misija otkriti fabriku za proizvodnju hrane Hiija, a onda moda vie niko nikada nigde nee morati da gladuje.

"Sveti Boe", kaem ja i sam sam potroio sve naine za istraivanje iznenaenja. eri je ba onakav kakav on kae da jeste i ja oseam kako se njegova toplina razliva u meni. "Lepo", kaem, ostavljajui au. "Eto. Kad sam se vratio na Kapiju, oni su bili otpisali nau ekspediciju. Vratili smo se sa zakanjenjem od gotovo godinu dana. Zato to smo bili gotovo unutar lokalnog horizonta. Zna li ti neto o dilataciji vremena? ... Oh, svejedno", nastavljam ja, pre nego to on moe da odgovori, "to je bilo retoriko pitanje. Drugim reima, ono to se dogodilo predstavljalo je fenomen koji se naziva dilatacija vremena. Stigne toliko blizu jedinstvene pojave da se suoi sa dvostrukim paradoksom. Ono to je moda bilo petnaest minuta za nas bila je gotovo itava godina prema asovnicima - mislim asovnicima na Kapiji, ili ovde, ili bilo gde u

nerelativistikom kosmosu. I..." Ispijam jo jednu aicu, zatim prilino odvano nastavljam: "I da smo uli jo dublje, kretali bismo se sve sporije i sporije. Sve sporije i sporije i sporije. Malo blie i tih petnaest minuta pretvorilo bi se u deset godina. A bilo je tako, Sigfride. Bili smo gotovo uhvaeni u klopku, svi zajedno. Ali ja sam se izvukao." Onda sam se neega setio i pogledao na sat. "Kad ve govorimo o vremenu, moj sat je istekao jo pre pet minuta! "Danas posle podne nemam nijednu drugu zakazanu seansu, Bobe." Ja buljim. "ta kae?" Blago: "Namerno sam oslobodio ovo vreme, Bobe." Ne uzvikujem ponovo: "Sveti boe", ali u sebi ba to mislim. "Zbog ovoga se opet oseam priteran uza zid, Sigfride!" kaem ljutito. "Ja te ne teram da ostane due od svog sata, Bobe. Ja samo podvlaim da ima tu mogunost, ako eli." Premiljam se izvesno vreme. "Ti si jedan mesingani, zvrndavi, brbljivi kompjuter, Sigfride", kaem. "U redu. Ovaj, vidi, nije postojala mogunost da se izvuemo, onako svi zajedno. Nai brodovi su bili dospeli gotovo do take s koje nema povratka; eto, odande prosto ne moe da se vrati kui. Ali stari Deni A. on je bio vispren dasa. I znao je sve o rupama u zakonima. Kao jedinstvena celina, bili smo otpisani. Meutim mi nismo bili jedinstvena celina! Mi smo bili sastavljeni od dva broda! A svaki od njih se dalje rastavljao u dva druga broda! I ako bismo nekako uspeli da prenesemo ubrzanje iz jednog dela naeg

sistema u drugi - zna ono, gurne jedan deo dublje u bunar, a istovremeno gurne drugi deo navie pa izvue - u tom sluaju jedan deo one celine mogao bi da se oslobodi!" Dugaka pauza. "Zato ne naspe sebi jo jednu aicu, Bobe?" kae Sigfrid s puno obzira. "Mislim kad se isplae."

30. Strah! Toliko se mnogo uasa trzalo tamo unutra, ispod moje koe, da ga vie nisam ni oseao: ula su mi njime bila prezasiena; ne znam da li sam vritao ili bulaznio samo sam uinio ono to mi je Deni A. rekao da uradim. Brodove smo pribliili jedan uz drugi i spojili ih, lender uz lender, pa smo pokuali da na rukama prenesemo pogonski zupanik, instrumente, odela, sve to se moglo preneti iz prvog broda i smestiti u svaki raspoloivi kutak drugog, kako bismo napravili mesto za desetoro ljudi na prostoru gde je bilo stenjeno petoro. Iz ruke u ruku, tamo i natrag, prenosili smo i rasporeivali stvari. Bubrezi Dejna Menikova mora da su bili plavo-crni od zadobijenih modrica; on je bio taj koji se nalazio u lenderu i okretao prekida na merau goriva kako bi odjednom izvukao hidroksid do poslednje kapi. Da li emo ovo preiveti? To nismo mogli znati. Obe nae petice bile su oklopljene i smatrali smo da neemo otetiti oklope napravljene od Hii-metala. Ali unutra, u oklopima, nalaziemo se mi lino, svi mi u onom jednom koji e se otkaiti - odnosno, tako smo se nadali - sa, u stvari, nismo pre svega nikako mogli znati da li emo se otkaiti, ili e ono to se otkai ionako biti samo pihtijasta masa. A na raspolaganju smo imali samo

minute, i to neveliki broj. ini mi se da sam pored Klare proao dvadeset puta za deset minuta i seam se da smo se jedanput, kad sam prvi put proao, poljubili. Odnosno ciljali smo u usta, i prili jedno drugom sasvim blizu. Seam se njenog mirisa, kao i toga da sam jedanput podigao glavu, jer je mousovo ulje mirisalo vrlo jako, mada nju nisam mogao da vidim, a onda sam na to opet zaboravio. A sve to vreme, na jednom ili drugom ekranu, videlo se kako ona ogromna, zlokobna plava lopta treperi napolju; senke koje su velikom brzinom preletale preko njene povrine bili su fazni efekti koji su stvarali stravine slike; njeni gravitacioni talasi koji su nas grevito epali kidali su nam utrobu. Deni A. se nalazio u kabini prvog broda, motrio na vreme i nogama gurao vree i torbe kroz poklopac lendera da se prebace dalje, kroz otvor, pa kroz oba lendera, do komandne kabine drugog broda gde sam ih ja urno uguravao, bilo gde, samo da napravim mesta za ostale stvari koje su pridolazile. "Pet minuta", drao se on, pa "etiri minuta!" pa "Tri minuta!" "Bacajte taj prokleti kabal napolje!" pa onda: "Gotovo! Svi vi! Ostavljajte sve i penjite se ovamo." I tako smo i uradili. Svi mi. Osim mene. uo sam ih kako iz sveg glasa viu, a zatim kako me zovu; ali ja sam zaostao, na lender je bio blokiran, i ja nisam mogao da proem kroz gornji poklopac! I vukao sam neiju veliku putnu torbu u stranu, ba u trenutku kad je Klara vrisnula preko TBS radija: "Bobe! Bobe, za ime boga, dolazi ovamo gore!" I bio sam svestan da je prekasno; i zalupio sam poklopac i povukao polugu nanie, ba kad sam zauo kako Deni A. iz sve snage vie: ""e! Ne! ekaj!..." ekaj... ekaj vrlo, vrlo dugo.

Dragi Glase Kapije, U prolu sredu prelazio sam preko parkiralita kod supermarketa "Sejfvej" (gde sam bio da uloim svoje markice koje dobijam za kupljene namirnice) i iao ka "atl-busu" da bih se prevezao do kue, kad sam ugledao nekakvu nezemaljsku zelenu svetlost. Neka udnovata kosmika letelica se prizemljila u blizini. etiri prekrasne, ali veoma siune, mlade ene u providnim belim haljinama pojavile su se i onesposobile me pomou nekakvog paralizujueg zraka. Zadrale su me zarobljenog na svojoj letelici devetnaest sati. Za to vreme su me podvrgle nekim nedostojnim radnjama seksualne prirode za koje me asna re obavezuje da ih ne odam. Predvodnica grupe, po imenu Mojra Glou-Fon, izjavila je da ni oni, kao ni mi, nisu uspeli da potpuno savladaju svoje ivotinjske nagone. Prihvatio sam njihovo izvinjenje i pristao da predam etiri njihove poruke Zemlji: prvu i etvtu poruku ne smem da obelodanim pre odreenog vremena. Poruka broj dva je privatna i odnosi se na direktora izgradnje moga stana. Poruka broj tri upuena je vama na Kapiji i sastoji se od tri dela: 1. zabranjuje se svako dalje puenje cigareta; 2. zabranjuje se da muka i enska deca idu u zajednike kole bar do druge godine studija; 3. morate smesta obustaviti svako dalje istraivanje kosmosa. Oni vas posmatraju. Heri Helison, Pitsburg

Katkad se razmrskamo, a katkad sprimo, A katkad iskidamo u sto komada, A katkad se parama od naknada dobro

omastimo, A uvek svak' od straha strada. Svejedno, ma ta da uradimo Mali, nestali Hiiji, samo dajte da se obogatimo!

31. Posle nekog vremena, ne znam posle koliko, diem glavu i kaem: "Izvini, Sigfride." "Zato da izvinim, Bobe?" "to ovoliko plaem." Fiziki sam iscrpen. Kao da sam trao deset milja kroz ibu ludih okto-Indijanaca koji su me tukli toljagama. "Da li se sada osea bolje, Bobe?" "Bolje?" Ovo pitanje me za trenutak zbunjuje, a onda se presliavam, i za divno udo, jesam bolje. "Vidi, vidi. ini mi se da je tako. Ne ba ono to se kae dobro. Ali bolje." "Predahni koji minut, Bobe." Ova napomena mi se ini glupa i ja mu to kaem. Moja energija je otprilike na nivou jedne male, artritine meduze, koja je mrtva ve nedelju dana. Nemam drugog izbora nego da predahnem. Ali tano je da se oseam bolje. "Oseam", kaem, "kao da sam sebi najzad dozvolio da osetim svoju krivicu." "I ostao si iv." Razmiljao sam o ovoj primedbi. "ini mi se da jesam", kaem. "Hajde da ispitamo ovo pitanje krivice, Bobe. Krivice, zbog ega?" "Zato to sam se otarasio devetoro ljudi da bih sebe spasao, kretenu!"

"Da li te je iko ikada za to optuio? Iko osim tebe samog, hou da kaem?" "Optuio?" Ponovo se useknjujem. "Pa, nije. I zato bi? Kad sam se vratio, bio sam neka vrsta heroja." Mislim na ikija, tako punog obzira, tako materinski nenog; i na Frensija Ereiru kako me dri u zagrljaju i puta da se iskukam, iako sam mu ubio roaku. "Ali oni nisu bili tamo. Nisu me videli kako eksplozivom raznosim rezervoare da se oslobodim." "Jesi li razneo rezervoare?" "Oh, do avola, Sigfride", kaem, "ne znam. Imao sam nameru. Pruio sam ruku ka dugmetu." "Da li je logino smatrati da bi to dugme u brodu, koga si nameravao da napusti, zaista zapalilo spojene rezervoare za gorivo u lenderima?"

IZVETAJ O UPLATI ROBINETU BRODHEDU: 1. Potvreno je da va kurs leta za Kapiju Dva omoguuje prelet u oba pravca uz utedu vremena od priblino sto dana u odnosu na prethodni standardni kurs za ovaj nebeski objekat. 2. Odlukom Odbora, dodeljuje vam se za ovo otkrie naknada za ustupljena prava korienja u iznosu od jednog procenta od svih buduih letova koji budu koristili pomenuti kurs, kao i avans od 10.000 U.S. dolara na ime pomenute naknade. 3. Odlukom Odbora, odreuje se isplata jedne polovine pomenute novane naknade i avansa kao kazna zbog oteenja korienog svemirskog broda. Shodno tome na va raun UPLAUJE SE sledei iznos:

Avans na ime naknade za ustupljena prava korienja (nalog Uprave A-135-7), uz pomenuti odbitak (nalog Uprave A-135-8): 5. 000 U.S. dolara Va novi SALDO iznosi: 6.192 U.S. dolara

"Zato da nije? Ne znam. Bilo kako bilo", kaem, "ne moe mi navesti nijedan alibi na koji ve i sam nisam pomiljao. Ja znam da su moda Deni i Klara pritisli dugme pre nego to sam to ja uinio. Ali ja sam bio pruio ruku ka dugmetu u svom brodu!" "I ta si mislio koji e se brod otkaiti?" "Njihov! Moj", ispravljam se. "Ne, ne znam." Sigfrid ozbiljnim glasom kae: "U stvari, to to si uradio bilo je vrlo domiljato. Znao si da ne moete svi da preivite. Nije za to bilo vremena. Postojao je samo jedan izbor i to da li e neki od vas nastradati, ili ete svi nastradati. Ti si izabrao da obezbedi da neko preivi." "Kojeta! Ja sam ubica!" Pauza, dok Sigfridova impulsna kola porazmisle o ovome. "Bobe", kae on paljivo, "meni se ini da ti sam sebi protivurei. Zar nisi rekao da je ona jo iva u onoj beskonanosti?" "Oni su svi ivi! Za njih je vreme stalo!" "Pa onda kako si ti mogao ikoga da ubije?" "Molim?" On ponovo kae: "Kako si ti mogao ikoga da ubije?" "...ne znam", kaem ja, "ali, na asnu re, Sigfride, danas vie stvarno ne elim o tome da mislim."

"Nema ni razloga, Bobe. Ne znam da li ima predstavu o tome koliko si mnogo postigao u toku ova dva i po sata. Ponosim se tobom!" I na neki udan, nelogian nain, ja verujem u ono to mi on kae, ti razni delovi, ice od Hii-metala, hologrami i sve ostalo, i prija mi to to mu verujem. "Moe da ide kad zaeli", kae on, ustajui i odlazei u svoju naslonjau, potpuno kao da je pravi ovek, ak se i smei na mene! "Ali mislim da bih voleo neto da ti pokaem." Gotovo i ne pomiljam da se branim. Samo pitam: "A ta to, Sigfride?" "Ona druga naa mogunost koju sam ti pomenuo, Bobe", kae on, "ona koju dosad nismo koristili. Voleo bih da ti pokaem jednog pacijenta iz jednog ranijeg razdoblja." "Drugog pacijenta?" On blagim glasom kae: "Pogledaj tamo u onaj ugao, Bobe." Ja bacih pogled... ...i vidim nju. "Klara!" I im sam je ugledao shvatio sam odakle Sigfridu ta slika; od kompjutera kome se Klara obratila tamo gore na Kapiji. Eno je tamo, sa jednom rukom oslonjenom na policu sa kartotekom i nogama koje lebde u vazduhu, kako govori ozbiljnim tonom; njene iroke, crne obrve se mrte i osmehuju, a lice joj se razvlai u osmeh, pa u grimasu, a posle joj je izraz ljubak, tako prijatno oputen. "Moe da uje ta govori ako eli, Bobe." "Da li elim?" "Nije obavezno. Ali nema niega u njenim reima ega bi trebalo da se plai. Ona te je volela, Bobe, najbolje to je umela. Isto kao to

si ti voleo nju." Dugo posmatram sliku, a onda kaem: "Ukloni je sada, Sigfride." U sobi za oporavak gotovo tonem u san za trenutak. Nikada se nisam oseao toliko oputen. Perem lice, puim jo jednu cigaretu, a zatim izlazim u bljetavo dnevno svetlo pod Kupolom i sve mi izgleda tako lepo i prijatno. Mislim na Klaru s ljubavlju i nenou i u srcu joj kaem zbogom. A onda mislim na S. Ja. s kojom veeras imam sastanak - ako nisam ve zadocnio! Ali saekae ona; dobar je ona drug, gotovo isto tako dobar kao Klara. Klara. Zastajem usred bulevara i ljudi naleu na mene. Neka sitna, mala gospoa u kratkim pantalonicama dogeguca do mene i zapita: "Neto nije u redu?" Zurim u nju i ne odgovaram nita; a onda se okreem i urno vraam u Sigfridovu sobu. Tamo nema nikoga, nema ak ni holograma. Viem: "Sigfride! Gde si, do avola?" Nema nikoga. Niko ne odgovara. Ovo je prvi put da sam uao u ovu sobu kad nisam imao zakazan sastanak. Sad sam u stanju da vidim ta je bilo pravo, a ta je prikazivano na hologramu; nema mnogo onoga to je stvarno. Zidovi od metalnog praha, klinovi za projektore. Duek (pravi); ormani sa piem (pravi); jo nekoliko komada nametaja za eventualno dodirivanje i upotrebu. Ali Sigfrida nema. Nema ak ni one stolice u kojoj je obino sedeo. "Sigfride!" Nastavljam da viem, dok mi srce ludo udara u grlu a u glavi mi se vrti. "Sigfride!" vrisnuh ja i najzad se pojavi neka magliasta svetlost

pa neto sevnu i eno ga tamo, obuenog u Sigmunda Frojda, utivo gleda u mene. "Da, Bobe?" "Sigfride, ja sam je ipak ubio! Ona je nestala!" "Vidim da si uznemiren, Bobe", kae on. "Moe li da mi kae ta je to to te mui?" "Uznemiren! Mnogo gore od toga, Sigfride. Ja sam ovek koji je ubio devetoro ljudi da bi spasao svoj ivot! Moda ne 'istinski'! Moda ne 'namerno'! Ali u njihovim oima vaim kao onaj koji ih je ubio, isto kao i u mojim!"

IZVETAJ O UPLATI ROBINETU BRODHEDU: Na va raun UPLAENI SU sledei iznosi: Garantovani bonus za misiju 88-98A i 88-90B (celokupan predvieni iznos): 10.000.000 U.S. dolara Bonus za nauni doprinos dodeljen od strane Odbora: 8.500.000 U.S. dolara Ukupno: 18.500.000 U.S. dolara Va novi SALDO iznosi: 18.506.036 U.S. dolara

"Ali, Bobe", odvraa on razlono, "o svemu tome smo ve razgovarali. Ona je jo iva; svi su oni ivi. Za njih se vreme zaustavilo..." "Znam", urlam ja. "Zar ne razume, Sigfride? U tome je stvar. Ja ne samo da sam je ubio, ja je jo ubijam!" Strpljivo: "Da li misli da je ono to si sad rekao istina, Bobe?"

"Ona misli da jeste! Sada, i zauvek, dogod sam iv. Za nju nije kao da se dogodilo pre mnogo godina, nego kao pre nekoliko minuta i trajae tako sve dok sam iv. Ja sam ovde dole, starim, pokuavam da zaboravim, a Klara je tamo gore u sazveu Strelca YY i plovi unaokolo kao muva u fosilnoj smoli." Padam na nepokriven duek od plastike, jecajui. Malo po malo, Sigfrid je ponovo sredio celu sobu, ubacujui jednu po jednu stvar. Sad mi iznad glave vise obeene pinjate, a na zidu je hologram jezera Garda u blizini Sirmiona, sa jedrilicama, lebdelicama i kupaima koji se zabavljaju. "Pusti da bol izie napolje, Bobe", kae Sigfrid blago. "Pusti da sav izie." "A ta misli da drugo radim?" Prevrem se na lea na dueku od pene, zurim u tavanicu. "Ja bih mogao da zaboravim na bol i krivicu, Sigfride, kad bi i ona mogla. Ali za nju to jo traje. Ona je tamo gore, zarobljena u vremenu." "Nastavi, Bobe", hrabri me on. "To i radim. U svakoj sekundi vremena u njenoj glavi je jo ona sekunda - sekunda u kojoj sam odbacio njen ivot da bih spasao svoj. Ja u da ivim i ostariu i umreu pre nego to za nju proe ta sekunda, Sigfride." "Samo nastavi, Bobe. Reci sve do kraja." "Ona misli da sam je izdao i ona to misli u ovom asu! Ja ne mogu s tom milju da ivim." Nastupa vrlo, vrlo duga tiina i naposletku Sigfrid kae: "Ti ivi, ti to zna." "Molim?" Duom sam bio odlutao na daljinu od hiljadu svetlosnih

godina. "Ti ivi s tom milju, Bobe." "Zar se to zove ivot?" rugam se ja, uspravljam se i briem nos jednom od onih njegovih milion papirnih maramica. "Vrlo brzo reaguje na sve to ti kaem, Bobe", kae Sigfrid, "i zbog toga ponekad pomislim da reaguje kao da zadaje protivudarac. Eskivira reima ono to ja kaem. Dozvoli da ti jednom ja zadam pravi udarac, Bobe. Neka ti ovo bude zauvek jasno, ti ivi." "... Pa, pretpostavljam da je tako." To je sasvim tano; samo nije ba neka velika nagrada. Jo jedna duga pauza, a onda Sigfrid kae: "Bobe, ti zna da sam ja mehanika sprava. Ti takoe zna da je moj zadatak da se bavim ljudskim oseanjima. Ja ne mogu da oseam oseanja. Ali mogu da ih prikaem pomou modela, mogu da ih analiziram, mogu da ih procenjujem. To mogu da uinim za tebe. To mogu da uinim ak i za samoga sebe. U stanju sam da konstruiem model u okviru koga mogu da procenim koliko vredi pojedino oseanje. Krivica? To je muna stvar; ali ba zato to je muna, ona je modifikator ponaanja. Ona moe da utie na tebe da izbegava postupke koji stvaraju oseanje krivice, a to je znaajno kako za tebe tako i za itavo drutvo. Ali ne moe da ga iskoristi ako ga ne osea." "Ja ga i te kako oseam! Isuse Hriste, Sigfride, ti bar zna da ga oseam!" "Ja znam", kae on, "da ti sada doputa sebi da ga osea. Sada je izilo na istinu, gde moe da mu dozvoli da radi za tvoje dobro, ne da bude zakopano unutra, gde moe samo da ti nakodi. Radi toga

sam ja napravljen, Bobe. Da izvuem tvoja oseanja na povrinu tamo gde moe da ih iskoristi." "ak i rava oseanja? Krivicu, strah, bol, zavist?" "Krivicu. Strah. Bol. Zavist. Pokretae postupaka. Modifikatore ponaanja. Osobine koje ja, Bobe, nemam, izuzev u hepatetinom smislu, kada sainjavam model i preuzimam na sebe da ih prouim." Ponovo nastupa pauza. Imam neki udan oseaj u vezi s njom. Sigfrid obino pravi pauze bilo da meni da vremena da dopustim da se u meni neto slegne, ili da sebi omogui da izrauna neki sloen lanac argumenata u vezi sa mnom. Ovog puta, ini mi se, nije re ni o jednom ni o drugom. On razmilja, ali ne o meni. I najzad kae: "E sad mogu da ti odgovorim na tvoje pitanje, Bobe." "Na moje pitanje? Koje pitanje?" "Ti si me pitao, 'Zar se ovo zove ivot?' I sad ti odgovaram: Da. To je upravo ono to ja zovem ivot. I prema onome koliko sam u stanju da prosudim, ja ti na njemu veoma zavidim."