- - -- --

____
- - - - --
LABORATORIJAZAMERENJA
Predmet: ELEKTRONSKAMERENJA Vezbabr. 1
ISPITIVANJESIGNALGENERATORA
Signal generatori su izvori visokofrekventnih signala male snage (napona od 0,1J.!V do 1V
iIi snage od 10-
14
do 10-
3
W) prostoperiodicnih talasnih oblika. Namenjeni su za ispitivanje i
podesavanje visokofrekventnihpojacavaca, radioprijemnika, frekventnih karakteristikacetvoropola
iIi sirokopojasnih pojacvaca, pri merenju faktora suma pojacavackih sistema, pri merenju
elektromagnetskog polja, itd. Na primer, kod podesavanja radioprijemnika signal generatorima se
simulirasignalpredajnika,kojiodgovarauslovimasignalauprijemnoj anteni.
Osnovni stepeni koje moradasadrzi svaki signal generatorlaboratorijskog tipa su: osnovni
oscilator, modulator i izvor modulacionog signala, pojacavac, oslabljivac (atenuator), pribor za
merenjeizlaznognivoasignalaistepenamodulacijeiizlaznistepen.
Bloksernasignalageneratoradatajenas1.1.
Merenje
,
,
,-----------
Pojacavac ....
7'
modulator
,
,
,
1- -
,
~
koeficij enta
modulacije
~
,
,
Izlazni
_I
,
L
...
stepen 7'
oslabljivac I
,
,
-
,
Izlaz
1
-
"\
r---
1
, I
,
I
~ ~ ----------,
I
I f I
-----------
----------,
,
Osnovni
,
oscilator
1
,-
,
,
,
,
,
,
Izvor
modulacionog
napona
Elektronski
~
voltmetar
I...--
S1.1.
Osnovni oscilator sluzi za dobjanje harmonijskih oscilacija u unapred odredjenom opsegu
frekvencije, konkretno za signal generatortipa ISKRA MA3701 opseg frekvencija jeod 100 KHz
do30MHz.
Modulatorsluzi zadobijanjeamplitudno iIi frekventno modulisanog signalakoristeci signal
osnovnogoscilatoraisignalizizvoramodulaiconogsignala(oscilatorazvucnihfrekvencija).
Pojacavacki stepen signal generatora obicno se realizuje sa rezonantnim kolima i ima
nekolikofunkcija: pojacavaamplituduoscilacijaosnovnogoscilatorasluzikaorazdvojnistepenkoji
odstranjuje uticaj spoljnjeg opterecenjanarad oscilatora, najcescejeistovremeno i modulator(kao
nas1.1.).
Oslabljivaci (atenuatori) imaju zadatak da dobijeni nivo signala smanje na izlazu signal
generatora odredjeni broj puta, zavisno odtoga, kolikijenivo signalapotrebanprinekom merenju.
Postojeotpomiikapacitivniatenuatori.
1
Izlazni stepen sluzi za podesavanje nivoa izlaznog signala i sastoji se od potenciometra za
kontinualnu regulaciju, kalibrisanog atenuatora koji smanjuje signal za ceo broj puta (zajednicki
sadrzitelj 10) i izlaznih prikljucaka.
Kao pribor za merenje izlaznog nivoa signal ispred atenuatora i koeficijenta modulacije sluzi
elektronski voltmetar koji je bazdaren u voltima i procentima modulacije. Vrsta merenja odredjuje
se posebnim preklopnikom.
Literatura:
1. Mirskij G.Ta: Radioelektronie izmerenija, Moskva, 1969.
2. Popovic S.Vojin: Merenja u telekomunikacijama i elektronici, Beograd 1961.
Zadaci
U cilju provere kvaliteta signal generatora tipa ISKRA MA 3701 izvrsiti sledeca ispitivanja:
1. Proveriti tacnost bazdarenja frekventne skale signal generatora.
2. Izmeriti velicinu izlaznog napona.
3. Proveriti tacnost atenuatora.
4. Izmeriti izlaznu impedansu generatora.
5. Ispitati promenu frekvencije pod uticajem promene napona napajanja.
6. Ispitiati uticaj promene napona napajanja na izlazni napon generatora.
Pribor.
1. Impulsni osciloskop,
2. Elektronski voltmetar,
3. Signal generator ISKRA MA 3701,
4. Digitalni frekvencmetar,
5. Odvojni regulacioni transormator,
6. preklopnik,
7. Dekadna kutija otpora.
Upatstvo za rad-
1. Merenje frekvencije
Proveru frekventne skale treba izvrsiti u tri tacke na svakom od sledecih frekventnih
podopsega: 100-300 KHz, 300-1000 KHz, i 1-3 MHz.
Odstupanja od vrednosti obelezenih na skali dati u procentima. Merenje frekvencije izvrsiti
digitalnim frekvencmetrom.
2. Merenje izlaznog napona
Cevnim voltmetrima meriti napon na izlazu generatora kada je atenuator na maksimalnoj
vrednosti.
Izlazni napon treba da je nemodulisan. Provera se vrsi u tri tacke frekventnih podopsega:
100-300 KHz, 300-1000 KHz i 1-3 MHz.
Rezultate merenja prikazati graficki u zavisnosti od frekvencije i dati procentualno
odstupanje od nazivnog napona.
2
3. Proveraatenuatora
Pri frekvenciji od 100 KHz, 1MHz i 10MHz proveriti, koristeci elektronski voltmetar,
tacnostatenuatora.
Dati u procentima odstupanje stvamog slabljenja u odnosu na vrednost obelezenu na
atenuatofU.
4. Merenjeizlazneimpedansegeneratora.
Impedansu generatora meriti na frekvenciji od 100 kHz metodom poluskretanja koristeci
dekadnukutijuotporakaoopterecenjeielektronskivoltmetar.
Postupakmerenjajesledeci:
Podesi se napon generatora na neku vrednost U
I
. Zatim se prikljuci otpomadekada cija se
otpomost menja sve dok se ne dobije napon U
2
=U
I
/2, tada je vrednost otpora otpome dekade
jednakaimpedansigeneratora.
NAPOMENA:Otpomudekaduprikljucitisamaksimalnimotporom 111,11 Kn,
azatimsmanjivatiotpomostdoizjednacenjasaimpedansomgeneratora.
5. Promenafrekvencijepoduticajempromenanaponanapajanja.
Podesiti frekvenciju generatora na 1 MHz. Pomocu regulacionog transfonnatora menjati mrezni
naponod 150-240Vukoracimaodpo 10V.Pratitipromenufrekvencije.
6. Uticajpromenenaponanapajanjanaizlazninaponsignalgeneratora.
Podesiti atenuator na maksimalnu vrednost. Promeniti napon napajanja na 240 V. ZatilTI
smanjivati napon napajanja do 150 V u koracima od po 10v i u tom intervalu pratiti promenu
izlaznog napona. Dobijenamaksimalnaodstupanjaizlaznog naponadati u procentimau odnosu na
naponsignalaprinaponunapajanjaod220V.
3
LABORATORIJA ZA MERENJA
Predrnet: ELEKTRONSKA MERENJA Vezba br. 2
DIGITALNI GENERATOR FUNKCIJA
Generatori funkcija su memi izvori koji generisu razlicite talasne oblike napona: sinusne,
pravougaone i trouglaste. Mogu se realizovati i u analogoj i u digitalnoj tehnici. U ovoj vezbi ce biti
prikazan rad digitalnog generatora funkcija cija je elektricna serna data na slici 1.
Za rad uredaja je potreban pravougaoni taktni signal. Ovde je generator takta astabilni
multivibrator realizovan pomocu integrisanog kola. Frekvencija taktnog signala U
o
se moze odrediti
iz izraza:
f = 9,114. 10'-5 / C (1)
x x
Za C
x
se uzima dekadna kutija kapacitivnosti kako bi mogli da po potrebi rnenjarno
frekvenciju signala Uo.
Taktni signal zatim ide do cetvorobitnog reverzibilnog brojaca (koji broji gore-dole). Neka
su izlazi brojaca Q3Q2QIQO =0000 i neka on broji navise. Kada brojac stigne do stanja Q3Q2QIQO =
1111 posebna upravljacka logika promeni smer brojanja pa brojac broji nanize od stanja 1111. Kada
brojac stigne do stanja 0000 opet upravljacka logika promeni smer brojanja, itd. Izlazi brojaca su u
binamom kodu i upravljaju prekidacima u cetvorobitnom D/A konvertoru sa binamo-tezinskom
otpomom mrezom. Kada je izlaz brojaca Qi =1 odgovarajuci prekidac je zatvoren i struja tece kroz
otpomik 2
3
-
i
R. Kada je Qi = a prekidac je otvoren i struja ne tece.
Suma svih struja iz otpome rnreze stvara izlazni napon VI na potenciometru R
A
i
operacionom pojacavacu Al . Signal VI je stepenastog oblika i bio bi negativan. Da bi smo dobili
naizmenicni napon treba ukinuti jednosmemu komponentu signala VI. To se postize promenom
ofseta tj. oduzimanjem struje IOF od struje IDA .U tu svrhu se koristi potenciometar R
OF
. Konacno se
moze napisati izraz koji odreduje signal VI zavisno od izlaza brojaca Q3Q2QIQO :
VI =-RA lIZ =-RA (IDA -IOF )' tj.
3
01 = - R eCIVREF.Qi _ 12V
1
A
"-0 2
3
- R)
1- OF
Da bi se od stepenicastog signala U
I
dobio trouglast signal V
2
, signal VI se propusta kroz
NF-filtar koji "izgladuje" stepenice. Vrednost filtarskog kondenzatora C
F
se odreduje
eksperimentalno, posmatranjem signala U
2
na osciloskopu. C
F
ne sme da ima suvise veliku vrednost
jer bi doslo do zaobljavanja vrhova trouglastog signala. Operacioni pojacavac A
2
radi kao odvojni
(invertujuci) pojacavac.
Sinusni signal U
3
se dobija kada se trouglasti signal U
2
propusti kroz diodni sinusni
uoblicavac. To je nelinearni cetvoropol koji radi kao promenljivi razdelnik napona. Ako ulazni
napon raste lineamo, odnos deljenja se smanjuje, pa izlazni napon ima sve manji porast. Pri
lineamom opadanju ulaznog napona, odnos deljenja raste pa izlazni napon ima ubrzan pad. Ovde je
uoblicavanje izvrseno sa sest dioda (3 diode za pozitivnu i 3 za negativnu poluperiodu trouglastog
napona). Operacioni pojacavac A
3
sluzi kao odvojni pojacavac. Pri odredenoj amplitudi trouglastog
signala U
2
sinusni signal ce imati najmanji stepen harmonijskih izoblicenja (najmanji sadrzaj visih
harmonika) tj. najrnanji klir-faktor. Klir-faktor se automatski meri pomocu meraca izoblicenja po
sledecem definicionom izrazu:
4
k
p
(%) =(U
2a
2
+ U
3a
2
+ ... )1/2. 100%/ U
1a
(3)
gde je U
ia
amplituda osnovnog harmonika, a U
Za
, , . amplitude visih hannonika. Merae U
3a
izoblieenjaradina2diskretnefrekvencije: 1kHzi 400Hz.
Da bi se dobio pravougaoni talasni oblik, trouglasti napon U
z
se dovodi na naponski
komparatoreijijereferentninaponjednaknuli. PriprolaskusignalaU
2
kroznuluizlazoperacionog
pojaeavaeaA
4
menjastanjedajucipravougaonisignalU
4
.
Zadatak. i uputstvo za rad
Prikljueiti potrebne napone za napajanje makete (+12V, +5V, -12V, masa) koristeci
laboratorijski ispravljae. Pogresno prikljueivanje ovih napona moze dovesti do pregorevanja
integrisanihkolanamaketi.Ukljueitiispravljaeteknakonprovereispravnostiveza.
1. PrikljueitiC
x
= 5nF. OdreditiodnosdeljenjaN
R
reverzibilnogbrojaeaposmatrajucisignalVI na
osciloskopu. Broj stepenica u jednoj periodi signala UI nam daje N
R
. Koristeci izraz (1) i N
R
odreditivrednostC
x
takodafrekvencijasignala bude: 1kHzi 400Hz.
2. PostavitiC tako dafrekvencija signalaU
z
bude 1kHz. Amplitudu iofsettrebapodesititako da
x
signal U
z
ne bude izoblieen (tj. da operacioni pojaeavae ne bude u zasicenju). Posmatrajuci signal
U
z
na osciloskopu eksperimentalno odrediti vrednost kondenzatora C
F
u NF filtru tako da se od
stepenastogdobijetrouglastnapon. SkiciratisignaleU1 iU
z
.
3. PromenomamplitudeiofsetaodreditiminimalniimaksimalninaponsignalaU
2
(to su naponina
izlazuoperacionogpojaeavaeaA
2
kadajeonuzasicenju).
4. Posmatrati signale U
2
i U
3
na osciloskopu. Merae izoblieenja prikljueiti na signal U
3
Podesiti
ofsettako da se ukinejednosmemakomponentaovog signalaa zatim snimiti zavisnostklirfaktora
signalaU
3
odamplitudesignalaU
z
AmplitudasignalaU
z
trebadaideodminimalnevrednostipado
vrednosti pri kojoj josnema zasicenja operacionog pojaeavaea A
z
Zabeleziti i amplitudukoja daje
minimalnuvrednostklirfaktora. SkiciratisignaleU
z
iU
3
.
NAPOMENA: Merae izoblieenja uvek treba prvo postaviti na najveci opseg. Kako se u toku
podesavanjaklirfaktorbudesmanjivao,trebapostepenosmanjivatiopseg.
5. Postaviti onu vrednost amplitude signala U
z
koja daje minimalni klir faktor. Zatim snimiti
zavisnost klir faktora od filtarskog kondenzatora C
F
Zabeleziti prikojoj vrednosti C
F
jeklirfaktor
minimalan.
6. Izmeriti pomocu osciloskopa vreme porasta i vreme opadanja pravougaonog signala U
4
pri
frekvencijiod1kHz. SkiciratisignalU
4

7. PostavitivrednostC
x
takodafrekvencijasignalaU
2
bude400Hz. Podesitiofsettakodaseukine
jednosmema komponenta signala U
z
. Snimiti zavisnost klir faktora signala U
3
od promene
amplitudesignalaU
2
, kaoiodvrednostikondenzatoraC
F
(kaoutaekama4i5).
5
Potrebanpribor:
1. Dvokanalnianalogniosciloskop
2. Automatskimeraeizoblieenja(AUTOMATICDISTORTION-METER)
LODESTARDM-3104A
3. Ispravljaesanaponima+12V,+5V,-12Vimasa
4. Dvedekadnekutijekapacitivnosti
5. Maketa.
6
----
--------------
1- - --
..
+5V
I
f
x GENERATOR
TAKTA I
SAASTABILNIM
IZLAZ
C
x
MULTIVIBRATOROM
TAKTA
I
1
11- - OFS;- - - 1
V//.i2
NAPONSKI
II IOf -12VI
KOMPARATOR
CElVOROBITNI I t
R
OF
I
REVERZII;lILNI I
BROJAC I I
LOGIKAZA II
i:
ULAZ
UPRAVLJANJE Q1 I
TAKTA
SMEROMBROJANJA ao II Ir=- - --.

W/V/-,/.
I
J
II RF=6K8 II
i-CJ:-OtI
IZLAZI I CElVOROBITNI
BROJACA D/A II C
F
II
L KONVERTOR
:1 1
11
1 NF II = -J
d
U
1
IL ODVOJNI
.Q I POJACAVAC
(JQ
. SUMIRANJESTRUJE J."I - - - - -
PODESAVANJE
.-+
v#&
AMPLITUDE IOFSETA

I

I - - - - - -1- - - - - - - ;l
(JQ = I I
en
CD
.
I
::s
......
CD
I
t-t

.-+
0 I
t-t
I


I
(")
I

l,;""o.

1
I -- --DIODNISINUSNI I
I
SAODVOJNIM POJACAVACEM I
LABORATORIJA ZA MERENJA
Predmet: ELEKTRONSKA MERENJA Vezba br. 3

Impulsni merni generatori - izvori impulsnih signala - koriste se za dobijanje signala
odredjenog talasnog oblika kojima se vrsi ispitivanje, podesavanje i pobudjivanje impulsnih
elektronskih sistema, kao i ispitivanje i snimanje prelaznih karakteristika pojedinih sistema i
aparatura u celini.
Impulsni signali sa brzim vremenom porasta impulsa mnogo se koriste u razvoju digitalnih
kola i sistema, omogucuju snimanja prekidackih karakteristika brzih tranzistora i dioda itd.
Impulsni signali sa promenljivim vremenom porasta i opadanja impulsa koriste se za
ispitivanje uredjaja ciji izlazni signal zavisi od vremena porasta i opadanja ulaznog signala, kao sto
su to mangetne memorije. Mogucnost menjanja nagiba prednje ivice koristi se i za ispitivanje
logickih kola.
Pravilno koriscenje impulsnih signala podrazumeva definisanje oblika i parametara impulsa.
U elektronici se koriste impulsi razlicitih oblika. Najrasprostranjeniji su pravouganoni impulsi, a
koriste se i testerasti, trapezoidalni i eksponencijalni.
Zadatak:
1. Snimiti pomocu osciloskopa talasni oblik signala trapezoidalnog oblika i odrediti osnovne
parametre.
2. Snimiti talasni oblik signala pravougaonog oblika i odrediti njegove osnovne parametre.
Napomena: Merenje prvo izvrsiti analognim, a onda digitalnim osciloskopom.
Pribor:
1. Generator pravougaonih impulsa
2. Analogni impusni katodni osciloskop
3. Maketa - cetvoropol za dobijanje potrebnih talasnih oblika napona.
4. Digitalni osciloskop
Uputstvo za rad:
1. Iz generatora impulsa prikljuciti signal pravougaonog oblika amplitude 10V na maketu za
dobijanje trapezoidalnog talasnog oblika.
Snimiti (izmeriti) osciloskopom parametre napona trapezoidalnog talasnog oblika koji je
dobijen na izlaznim krajevima cetvoropola. Odrediti sledece parametre prema slici 1.
A - amplituda impulsa
I I
A
t
g
- trajanje gornje rayne ivice
- - - - -/: -
I
- - - - - - - - :- .
t - trajanje impulsa
IE I 't )1 'tp - trajanje vremena porasta
a I I I
I
Id
'to - vreme opadanja impulsa

p 0 S1.1
8
1
Kod trapezoidalnog impulsa, s1.1, pravaabpredstavljacelo(prednju ivieu) impulsa, anjena
projekeija't
p
naosuttrajanjeprednjeiviee,odnosnovremeporastaimpulsa;pravacdjezadnjaiviea
impulsa, a njena projekeija 'to - vreme opadanja impulsa; prava be naziva se gomjom ravnom
ivieom, a njena projekeija 't
g
- trajanje gomje rayne iviee. Amplituda odgovara razliei najvece i
najmanjevrednostinaponaimpulsa.Trajanjeimpulsaseodredjujekaorazlikavremenskihtrenutaka
T + r-
naprednjojizadnjojivicikojiodgovaranivou 1/2amplitude.Pritomeje r =r g + po.
2
2. Iz generatora impulsa dovesti napon pravougaonog oblika na krajeve cetvoropola za
ispitivanje(makete). Oseiloskopomsnimiti talasni obliknaponanaizlaznimkrajevimacetvoropola
iodreditiosnovneparametreimpulsa:
A- arnplitudu
T - periodu
't- trajanjeimpulsa
kaoiparazitneparametre:
't
p
- vremeporasta(trajanjeprednjeiviee)
'to - vremeopadanja
PI - premasenjenagomjojravnoj ivieiimpulsa
P
2
- premasenjeupauziimpulsa
M - neravnomemostgomjerayneiviee(nagib)
OdredjivanjeparametaraAi't,kaoiparazitnihparametaravezanojezapostupakkojisevidi
sasledeceslike(s1.2):
sirina(1)
7
3
4
1
p
T
S1.2
9
Uputstvo:
1. Povlaciselinija1,paralelnax-osi,kojaodgovaraosnoviimpulsa.
2. Povlaeiseprava2, kojasepoklapasavecimdelomgomjerayneiviceimpulsaiodredjuje
taeka"a" sapresekomprednjeivice.
3. Rastojanjepoy osiovetaekedolinije 1uslovnoseuzimazaamplituduAimpulsa.
4. Nanivou0,5 Apovlaeiseprava3paralelnaxosiiodredujutaekebicnjenogpresekasa
prednjomizadnjomivicom.
5. Velieinabeuslovnoseuzimazatrajanje(sirinu)impulsa.
6. Nanivou 0,1 A i0,9Apovlace se prave4 i5paralelnex -osi. Rastojanjepo x-osi tacaka
presekaovihlinijasaprednjomivicompredstavljavremeporasta,asazadnjomvremeopadanja.
7. Duz linije, desno od tacke b, na rastojanju 2 't
p
povlaci se vertikalna linija 6, a leva od
tacke e na rastojanju 2 'to povlaci se vertikalna linija 7. Maksimalna razlika vrednosti impulsa
izmedju trenutnih vrednosti impulsa na delu ogranicenom pravama 6 i 7 je velieina I1A, koja se
zoveneravnomemostgomjerayneivieeimpulsa(nagib). 8. Velieina PI jepremmasenje na vrhu,
avelicinaP2 jepremasenjeupauziimpulsa.
Pored ovih parazitnih parametara postoje i drugi, kao npr. vreme smirivanja oscilovanja,
maksimalnaamplitudaoseilovanja,zaobljenje.
NAPOMENA: Talasneoblikenaponaskieiratinamilimetarskompapiru. Rezultatemerenjaispisati
sastrane.
Pribor:
1. Analogniosciloskop
2. Generatorfunkeija
3. Maketa
4. Digitalniosciloskop
10
LABORATORIJAZAMERENJA
Predmet: ELEKTRONSKAMERENJA Vezbabr. 4
UPOZNAVANJEIMPULSNOGKATODNOGOSCILOSKOPA
Zadatak:
1.Na osnovu fabrickih podataka i rasporeda komandi na prednjoj ploci osciloskopa treba
upoznati:
- osnovnubloksemuinacinradaglavnihdelovaosciloskopa,
- osnovnetehnickepodatke,
- rasporedkomandii
- nacinrukovanja- bezukljucenjaoscilografaurad.
2. Pustiti osciloskop uradpremafabrickom uputstvu. Po dobijanju oscilograma na ekranu
osciloskopaupoznatiradsledecihkomandi:
--pomeranjeoscilogramapoX iY osi,
--skokovitoikontinualnopovecanjeamplitudasignalanaekranu,
--skokovitoikontinualnomenjanjetrajanjavremenskebaze,
--uticajregulisanja"astigmatizma".
3. Proveriti da Ii osetljivost vertikalnog pojacavaca, pri polozaju komande "promenljivo"
krajnje desno, iznsoi 0,05 V/div (0.05V po podeoku). Provera se vrsi poznatim signalom iz
kalibratora napona. Proveriti "Volt/div" svih devet polozaja atenuatora tj. od 0,05 V/div do 20
V/div.
NAPOMENA: Svekomandesuupolozajimakaopod2.
3.1. Odreditislabljenjeprilozenesonde(mozeizaobicnuinapravljenusondu).
Poznati napon iz kalibratora dovodi se preko sonde na ulaz Y vertikalnog pojacavaca. Iz
skretanjamlaza,polozajaatenuatoraivelicinepoznatognaponaodredjujeseodnosdeljenjasonde.
3.2. NaulazIIdovodi seprekodeliteljanaponapoznatinaponizkalibratora. Podesitiulazni
napondasedobijevisinaslikenaekranuoko4 podeoka.
Posmatratiuticajfrekventnenepodesenostideliteljanaponanaoblikimpulsa:
a) prikrajnjemlevompolozajukondenzatora,
b) prikrajnjemdesnompolozajukondenzatora.
c) Nacipolozajkondenzatorazaslucajkadajesondakompenzovana.
d) Nacipolozajkondenzatorakadasenaekranudobijaslikapravilnihoblika(cetvrtki).
Priuslovupodd) odreditiodnosdeljenjadelitelja.
4. Odrediti frekvenciju pri kojoj pojacanje vertikalnog pojacavaca odnosno amplituda
oscilogramaopadneza3dB iza6 dB,uodnosunanivopri 1MHz.
11
Upufsfvo:
Sa izlaza signal generatora se dovodi signal frekvencije od 1MHz na Y-ulaz osciloskopa,
bez modulacije. Regulisati napon na generatoru tako da amplituda na ekranu bude 6 diY, a nakon
toga menjati frekvenciju generatora ka visim vrednositma. Uociti onu frekvenciju pri kojoj
amplituda opadne na 4,25 div (tj. za 3 dB), odnosno na 3div (tj. za 6 dB). Pri ovim merenjima
odrzavase konstanatan ulazni nivo signala iz generatora. Rezultateprvo zabeleziti u tabeli, a onda
nacrtatidijagram.
5. Proveriti kalibraciju vremenske baze na opsezima od: 10 J.ls/div, 1 J.ls /div i 0,5 J.ls /div.
Proveruvrsitisapoznatomfrekvencijomizsignalgeneratora.Rezultatebelezitiutabeli.
6. Merenje vremena porasta i opadanja ivice kod pravougaonih impulsa iz kalibratora
napona(iIigeneratorafunkcija), frekvencijereda 100kHz. Postupakjesledeci:
- preklopnikvrstaradapostavitinapolozajINT,
- preklopnikVREME/divpostavitinapolozaj J.ls/div,
- ukljucitiX-pojacavac(X-Magnifier)kojim se slikanaekranurasiri 10 putapox-osi,
- potenciometrom za horizontalno pomeranjepomeriti sliku naekranu u pogodanpolozaj, i
posmatratiprednjuizadnjuivicucetvrtastogimpulsa,dovedenogsaizlazakalibratoranapona,
- izmeriti vreme porastaiopadanjaivice. Vremeporastase meri od 10% do 90% amplitude
signala,avremeopadanjaod90%do 10%amplitudesignala.
NAPOMENA: Intenzitetsvetlemrljene smedabudetolikidamozedocidoostecenjaekrana.
U izvestaju dati kratak opis blok seme, rezultate merenja sa punom oznakom koriscene
opreme,tj. datinazivinstrumenta,tip,proizvodjaciserijskibroj.
Pribor:
- analogniosciloskop,
- generatorfunkcija,
- maketasonde,
- signalgenerator,
- sonda.
12
LABORATORIJAZAMERENJA
Predmet: ELEKTRONSKAMERENJA Vezbabr. 5
UPOZNAVANJEGENERATORAFUNKCIJAFG-2020A
Pod generatorom funkcija podrazumeva se generator perodicnih signala razlicitih talasnih
oblika, tipicno sinusoidalnih, pravougaonih i linearnih. Oblik signala se bira preklopnicima, a
obicnojemogucaikontinualnapromenafrekvencije, amplitudeijednosmemognivoasignala. Kod
konkretnog generatora funkcija dodata je mogucnost promene frekvencije i amplitude signala
spoljnim signalom (naponom), pa se prikljucivanjem jos jednog generatora kao kontrolnog,
omogucava dobijanje amplitudno i frekventno modulisanih signala, pri cemu modulisani i
modulisucisignalmogubitibilokogoblika.Bloksernageneratorafunkcijedatajenas1. 1.
OSCILATOR UOBLICAVAC MODULATOR
IZLAZNI
POJACAVAC
t
nn
ill
v
azza
g
Izlazlll
Izborsignala
UlazzaAM
Kontrolanivoa
FM sinhro I\N/V\/ 1.fl
modulaciju
Izlaznognapona
modulaciju impulsi
Slika1.
ZADATAK:
1. Posmatrati na osciloskopu zavisnost oblika signala (trougaonog i pravougaonog) od
frekvencije.
2. Odrediti rnaksimalni i minimalni napon koji moze dati generator, tj. pri kom izlazni
stepenideuzasicenje. Vrednost trazenihnaponaodreditiposmatranjemsignalanaosciloskopu.
3. Izmeriti vreme porasta i opadanja (trajanja ivica) pravougaonog signala, kao i sirinu
samogimpulsaprifrekvencijamaod5kHzi500kHz. Trazenavrernenaizmeritiosciloskopom.
4. Proveriti slabljenje atenuatora, merenjem elektronskim voltmetrom i ukljucivanjem
preklopnika 1/100. Dobijenevrednosti prikazati tabelamo za 1kHz, 5kHz, 25 kHz, 100kHzi500
kHz(zasinusnitalasnioblik).
5. Prikazatigrafickizavisnostamplitudegeneratoraodfrekvencije(zasinusnitalasnioblik)i
odreditifrekvenciju nakojoj amplitudaopadnezatri decibela(vecibroj merenjaobavitinavisokim
frekvencijama).
6. Metodom poluskretanja izmeriti izlaznu impedansu generatora. Koristiti dekadnu kutiju
otpomosti kao opterecenje i osciloskopom posmatrati signal na opterecenju (za frekvenciju od 1
kHz).Zabeskonacnuotpomostpotrosacapodesitiizlazninaponsinusnogsignalananekuvrednost,
a zatim od maksimalne vrednosti otpomosti dekadne kutije smanjivati otpomost sve dok mereni
napon ne opadne na polovinu, pri cemu su se izjednacile irnpedanse generatora i potrosaca, tj.
dekadnekutije.
13
Proveriti daIi izlazna impedansa zavisi od frekvencije (ponavljanjem merenja za 1kHz,S
kHz,25kHz, 100kHzi500kHz).
7. Izmeritiiuporeditisaproracunatom srednjuvrednostsignalanas1. 2. a) i b).Zaobeslike
vazi: Usr=Up-Um/2. RezultatedatitabelarnozaUp odOV do 10V,priU =10Vi frekvenciji signala
od 1 kHz (Up i Urn podesavati uz pomoc osciloskopa, a srednju vrednost napona meriti
instrumentomza merenjejednosmemognapona).
U U
Urn
t
8. Prikljucujucijosjedan generator funkcija na VeAulaz, postici amplitudsku modulaciju
signala. Podesiti amplitudu signala (bez modulacije) na 10 V, a zatim odrediti potreban napon
drugog generatora da bi se postigao indeks amplitudske modulacije (m) od 0.5 (izlazni signal je
oblika u(t)=A"(l+m"s(t)"sin(cot), za ds(t)d<l ). Rezultate dati tabelarno za slucajeve kada je set)
naponsinusoidalnog,pravougaonogilineamogtalasnogoblika.
Napomena: da bi se osciloskop sinhronizovao na modulisani signal koristiti spoljnu
sinhronizaciju dovodeci modulisuci signal na ulaz za spoljnu sinhronizaciju. Modulisllci signal
podesitina5kHz,amodulisanina50kHz.
9. Tabelarnoprikazatipromenu frekvencije generatorausledpromenenaponanapajanja (za
frekvenciju signalaod100kHz,prinaponunapajanjaod220V). Naponnapajanjamenjatiod 180V
do240V.
PRIBOR:
1. GeneratorfunkcijaFG-2020A
2. GeneratorfunkcijaIskra
3. Dekadnakutijaotpomosti
4. Analogniosciloskop
5. Elektronskivoltmetar
6. Instrumentzamerenjejednosmemognapona.
7. Regulacionitrafo.
14