http://www.puskice.

info/
Vektor magnetne indukcije Bio-Savarov zakon Magnetna indukcija se odredjuje preko elektromegnetnih sila koje deluju na odgovarajucu probnu konturu. Probna kontura je ravna i malih dimenzija. Kada se probna kontura unese u magnetno polje koje se ispituje zauzima takav polozaj da pravac I smer normale na njenu povrsinu definse pravac I smer magnetnog polja u toj tacki. Pravac I smer normale na povrsinu odredjuju se po pravilu desne zavojnice u odnosu na smer struje u konturi. vaj pravac identican je sa pravcem koji bi zauzaimala mag. Igla u toj tacki. Magnetrna idukcija mag. Kontura u vakumu odredjuje se pomocu !io"#avarovaog zakona d!v$MoI/%PI&d'v(rov/r)*+ Mo$%PI ,-)". //m0 1/2)*0 !v$MoI/%PI int.d'(vrov/r)* 3ektor d! normalan je na ravan vektora d' I ro a smer mu je odredjen zavojnicom. Amperov zakon, Magnetni fluks Def: 4irkulacijom vektora magnetne indukcije po nekoj konturi 5zatvorenoj6 direktno je srazmeran algebarskom zbiru struja koje proticu kroz provrsinu na koju se oslanja kontura+ pravilom desne zavojnice u odnosu na smer cirkulacije magnetne indukicje. Int. po zatvorenoj konturi c !vd'v$Mo #uma I $7 int.c !d' cos5!v+ d'v6$Mo suma I Magnetni fluks odnosno fluks vektora magnetne indukcije definisan je povrsinskim integralom 8I$int!vd#v 9vazi za promenljiva5nehomogena6 polja d#v vektor ciji je intezitet jednak elementarnoj povrsini d#+ a pravac I smer su mu odredjeni pravcem I smerom normale na tu povrsinu. 8luks vektora ! kroz bilo koju zatvorenu povrsinu jednak je nuli. Int. s. !vd#v$Medjusobne induktivnosti Indukrivnost nekog elementa se definise kao kolicnik iz sopstenog fluksa koga stvara struja u kolu I inteziteta struje u kolu. '$8I sopstveno/i #mer normale na zamisljeni povrsinu oslinjenu na kolo I referentni smer struje u kolu vezani su pravilom desne zavojnice. Kako su smer struje u kolu I smer vektora magnetne idnukcije vezani takodje pravilom desne zavojnice+ iduktivnost kola je iskljucivo pozitivna velicina. Medjusobna ind. Ili koeficijent medjusovne indukcije dve konutre se definise kao kolicnik iz fluksa 8I,* koga stvara mag. Indukcija struje prve konture kroz povrsinu druge konutre I inteziteta I, struje prve konutre. ',*$8I,*/I, 0 '*,$8I*,/I* 1a isti nacin se definise I medjusobna induktivnost druge I prve konture. : slucajevima kada je sredina u kojoj se nalaze konture linearna u mag pogledu odnosno kada mag. Permabilnost sredine ne zavisi od struje u konturama vazi jednakost ',*$l*, Spregnute induktivnosti Magnetna kola Pod magnetnim kolom se podrazumeva skup tela I sredina koji obrazuju put po kome se zatvara magnetni fluks. Kao posledicu zakona o konzeraviji mag. 8luksa imamo tzv. I Kirhofov zakon za mag. Kola koji glasi da je ako se zanemari rasipanje zbir mag. 8lukseva u granama mag. Mag. Kola koji se susticu u jednom cvoru sa referentnim semrom od cvora jednak nuli. #uma od j$, do u 8ij$;rugi Kirhofov zakon za mag. Kolo je uopsteni amperova zakon koji se ako je kolo tanko moze pisati u obliku #uma <" /j'j $ #uma51I6j Prednak < dolazi ako se referentni smer za /j I smer obilaska konture poklapaju odnosno ako su smer obilaska konture I referentni smer struje vezani po pravilu desne zavijnice. 2ko to nije prednak je minus. opsteni Amperov zakon dnosi se na cirkulaciju vekotra jacine magnetnog polja / I glasi da je cirkulacija vektora jacine mag.polja jednaka algebarskom zbiru svih makroskopskih struja koje prodiru kroz zamisljenu povrsinu oslonjenu na konturu 4 po kojoj se odredjuje cirkulacija vektora / Int.po konturi c /v d'v$#uma I /$!v/Mo"Mv gde je M vektor magnetizacije =a linearne sredina vazi linearna veza izmedju vektora /+ ! I M !v$Mo/v$MoMr/v$Mo5,<>m6/v gde je >m mag. #usceptibilnost =a >m?-5Mr?,6 9dijamagnetici =a >m7- 5Mr7,6" paramagnetici =a >m77-5Mr77,6 9feromagnetici !lektromagnetna idnukcija Prema faradejevom zakonu elektromagnetne indukcije indukovana @M# u provodnoj konturi je srazmerna izvodu fluksa po vremenu+ odnosno brzini preomene fluksa e$"delta8I/delta t #taticki indukcija se javlja u provodniku koji se nalazi u mirovanju u promenljivom magnetnom polju. ;inamicka indukcija se javlja u provodniku koji se krece u stabilnom magnetnom polju de$dlv53v(!v6$dlv@iv @i indukovano el.polje :kupna elektromotorna sila koja se indukuje izmedju krajeva ai b provodnika. @$int od a do b de$int od a do b dlv@iv$int dlv53v(!v6 e$int po konturi c de$intc dlv@iv$int dl53v(!v6 "rincip rada alternatora Austo namotani pravougaoni kalem od n navojaka cije stranice imaju dimeznije ai b postavljen je u homogeno mag polje I inudukuje ! tako da je osa kalema upravna na pravac polja. Krajevi kalema su vezeni za klizne prstenove koji su koncentricno postavljeni na osovinu kalema I rotiraju zajedno sa njim ali su izolovani jedan od drugog I od osovine. : trenutku kada normala na ravan kalema cini ugao alfa sa pravcem mag polja mag fluks u jednom pravougaonom navojku je. 8I$!#cos2'82 s$ab povrsina jendog navojka d8I/dt$"bsin alfa dalfa/dt# dalfa/dt ugaona brzina obrtanja kalema 2ko je ugaona brzina konstantna I da je za t$- alfa$- moze se pisati alfa$omegat pa je indukovana @M# u jednom navojku e-$ "d8I/dt$omega!# sin omega t Posto kalem ima n zavojaka koji su vezani na red ukupna ems je e$1e-$omega1!#sinomegat @m$omega1!# predstavlja amplitudu e$@msinomegat #aradejev tocak =a trajno generisanje ems mora se koristiti generato rotacionog tipa. Prvi rotacioni generato jednosmerne struje konstruisao je faradej. 8aradejev tocak je metalni disk poluprecnika r koji moze da se obrce oko svoje ose. ;isk se nalazi u homogenom mag polju indukcije ! koje je paralelno osi diska. 1a periferiji diska I na osnovini nalazi se klizni kontakti k, I k* na koje se moze prikljuciti spoljasnji deo kola. Pretpostavicemo da se disk obrce oko svoje ose konstantnom ugaonom brzinom omega. :svakoj tacki obrtnog diska indukuje se radijalno orjentisano el polje ciji je intezitet apsolutna vrednost @iv$ub$omegar! =bog toga se u ovakvom radijalnom elementu diska duzine dr indukuje ems d@$omega!rdr Posto elementi radijalne linije koja povezuje osu I periferiju diska izmedju kontakta k, I k* predstavljaju elementarne generatore koji se vezani na red+ ukupna elektromotorna sila izmedju k, I k* je @$int od a do r d@$omega!intrdr$,/*omega!r)* Pomocu faradejevog tocka mogu se generisati relativno male ems.