Uputstvo za izvoenje vebe i upotrbu aparature za

PHYWE Product No: P2410601,

PHYWE Systeme GmbH & Co.

STRUJNA VAGA.
MERENJE SILE KOJA DELUJE NA STRUJNI
PROVODNIK U HOMOGENOM MAGNETNOM POLJU

1 |8

Uvod
Na strujni provodnik u magnetnom polju deluje sila koja se uobiajeno oznaava kao magnetna
sila. Intenzitet i pravac ove sile zavise od etiri promenljive: jaine struje kroz provodnik (I);
duine provodnika (l); magnetne indukcije (B); i ugla izmeu magnetne indukcije i provodnika
(). Magnetna sila moe se opisati vektorskim proizvodom:
F = Il B
to daje intenzitet sile:

F = IlBsin

Sila koja deluje na strujni provodnik u homogenom magnetnom polju moe se meriti pomou
vage- Strujna vaga. Strujna vaga koju je dizajnirao Lord Kelvin 1882. godine omoguava da
putanjem struje kroz dva provodnika i merei silu izmeu njih izvrimo apsolutno merenje same
struje. Na ovaj nain uspostavljena je veza izmeu mehanikih i elektrinih veliina. Sa
aparaturom PHYWE Product No: P2410601 mogue je varirati tri promenljive u jednainijainu struje, duinu provodnika i magnetnu indukciju- i meriti rezultujuu magnetnu silu
uravnoteavanjem vage, pa je masa sa kojom smo uravnoteili vagu pri delovanju magnetne sile
proporcionalna stvarnoj sili koja je data jednainom F = mg. Provodnici razliitih dimenzija se
okae na vagu i magnetna sila se odreuje kao funkcija jaine struje i magnetne indukcije.
Homogeno magnetno polje generie elektromagnet. Magnetna indukcija se moe menjati
promenom struje kroz kalem.

Teorija
Pri prolasku struje kroz provodnik menja se fiziko stanje prostora u njegovoj okolini. To se
manifestuje dejstvom sile na drugi strujni provodnik u njegovoj blizini. Znai, da se u svim
takama prostora oko elektrine struje stvara polje. Priroda ovog polja je ista kao i u blizini
stalnih magneta, pa se zbog toga ovo polje naziva magnetno polje. Interakcija izmeu strujnih
provodnika vri se posredstvom magnetnog polja. Magnetno polje je nosilac fizikih svojstava.
Osnovno svojstvo magnetnog polja sastoji se u tome da deluje silom na pokretna naelektrisanja
ili strujni provodnik.
Na pokretno naelektrisanje q koje se kree brzinom v u magnetnom polju deluje Lorencova sila,
FL = qv B
iji je intenzitet

FL = qvBsin.

2 |8

Ova sila je uvek normalna na pravac magnetnog polja i na pravac brzine naelektrisane estice pa
je zbog toga rad ove sile na naelektrisanoj estici jednak nuli. U magnetnom polju ne menja se
kinetika energija naelektrisane estice. Veliina brzine u homogenom polju ostaje ista ali se
stalno menja pravac brzine. Takvu osobinu ima telo koje se jednoliko kree po krugu. Znai, da
se i naelektrisane estice u homogenom magnetnom polju kreu kruno ili helikoidno. U
strujnom provodniku naelektrisana estica u pokretu je elektron koji prelazi kratko rastojanje pre
nego to se sudari sa jonima metala. Stoga je kretanje elektrona niz blago zakrivljenih lukova du
provodnika. Kao rezultat ponovljenih sudara elektrona sa jonima, na sam provodnik deluje
magnetna sila zbog interakcije struje koju nosi i magnetnog polja. Moe se rei da je sila
magnetnog polja na struju u provodniku jednaka zbiru sila na svaki pokretni elektron. Za
provodnik duine l kroz koji protie struja I u spoljanjem magnetnom polju B, sila koja deluje
na provodnik- magnetna sila data je relacijom:
F = Il B
Intenzitet ove sile je

F = IlBsin.

Na slici 1 prikazan je provodnik duine l u magnetnom polju B. Provodnik je postavljem tako da

zaklapa ugao sa pravcem magnetnog polja.

Slika 1

Slika 2

Iz relacije za megnetnu silu se vidi da je sila uvek normalna na ravan koju ini strujni provodnik
i pravac magnetnog polja. Za odreivanje smera magnetne sile koristi se pravilo desne ruke: Ako
isprueni prsti pokazuju smer magnetne indukcije i isprueni palac pokazujue smer struje,
magnetna sila deluje u pravcu normalnom na dlan i usmerena je iz dlana, videti sliku 2. Za sliku
1, sila F je normalna nadole u stranicu. Sila ima maksimalnu vrednost kada je provodnik
normalan na magnetno polje, tj. =90.
3 |8

U SI sistemu jedinica za magnetnu indukciju B je tesla (T) i jednak je N/Am. Druga jedinica
koja se esto koristi za magnetno polje je gaus (G), 1 G = 10 -4 T. Geomagnetno polje na povrini
Zemlje iznosi oko 0,5 G ili 0,5 10 -4 T.

Zadatak
1. Odrediti smer sile F kao funkciju smera struje IL kroz provodnik i snimiti za oba
smera struje zavisnost sile F od struje IL kroz provodnik pri konstantnoj magnetnoj
indukciji B. Izraunati magnetnu indukciju.
2. Snimiti zavisnost sile F od struje IL kroz provodnik pri konstantnoj magnetnoj
indukciji B i za razliite duine provodnika. Izraunati i magnetnu indukciju.
3. Snimiti zavisnost sile F od struje kroz kalem IM, za dati provodnik. U
razmatranom opsegu magnetna indukcija B je sa dovoljnom tanou
proporcionalna struji IM.
Napomena:
Ukoliko je dostupan instrument za merenje magnetnog polja (Teslametar), u treem delu zadatka
zavisnost magnetne sile moemo meriti direktno u zavisnosti od magnetne indukcije.

Postavka i eksperimentalna procedura

Postavka eksperimenta prikazana je na slici 3. Namotaji elektromagneta su redno vezani i
povezani na izvor naizmenine struje preko ampermetra, prekidaa i ispravljakog mosta. Za
realizaciju prva dva zadatka podesi se fiksna vrednost naizmeninog napona od 12 V i meri se
struja kroz namotaje IM.
Strujni provodnici razliitih duina (realizovani kao strujne konture na ravnim neprovodnim
ploicama) se povezuju sa dve lagane fleksibilne metalne trake prvo na razvodnika, a zatim
preko ampermetra na izvor jednosmerne struje (Napomena: Univerzalni izvor za napajanje koji
je prikazan u postavci eksperimenta omoguava istovremeno napajanje naizmeinom i
jednosmernom strujom). Metalne trake koje slue kao konektori za strujnu konturu treba da budu
to vie razmaknute i potrebno je da samo blago ulegnu (vise) kako na njih ne bi delovala sila
magnetnog polja.
4 |8

1. Polovi magneta se postavljaju na elektromagnet tako da su im ivice paralelne i da je vazduni

zazor izmeu njih 1 cm. Provodnik duine l = 25 mm se okai na vagu. Horizontalni deo
provodnika je normalan na linije polja i pri podeenom ravnotenom poloaju nalazi se na
sredini homogenog magnetnog polja (mogue je fino podeavanje poloaja pomou zavrtnja na
drau za vagu). Jaina struje kroz provodnik poveava se sa korakom 0.5 A do vrednosti od 5
A, koristei odgovarajue dugme na izvoru za napajanje. Masa m0 provodnika se odreuje dok je
magnetno polje iskljueno. Zatim se ukljuuje magnetno polje i meri se nova masa m (koja je
sada naizgled uveana ili umanjena- u zavisnosti od smera struje) i iz razlike dva oitavanja
izraunava se magnetna sila koja deluje na provodnik. Merenja se prvo izvode za jedan smer
struje, a zatim se na isti nain izvode merenja za drugi smer struje.

Slika 3. Postavka eksperimenta: Strujna vaga/Sile koje deluju na strujni

provodnik u homogenom magnetnom polju

5 |8

2. Postavka eksperimenta i nain merenja su isti kao u prvom zadatku. Merenja se izvode pri
jednom smeru struje kroz provodnik. Provodnik duine l = 12.5 cm se okai na vagu. Jaina
struje kroz provodnik poveava se sa korakom 0.5 A do 5 A. Masa m0 provodnika se odreuje
dok je magnetno polje iskljueno. Zatim se ukljuuje magnetno polje i meri se nova masa m
(koja je sada naizgled uveana) i iz razlike dva oitavanja izraunava se magnetna sila koja
deluje na provodnik. Na isti nain izvode se merenja i sa drugim provodnim konturama koje se
nalaze u kompletu aparature.
3. Procedura je ista kao u zadatku 2, samo je sada l = 50 mm, n =2. Jaina struje kroz provodnik
je I L = 5 A. Jaina struje I M u namotajima se menja promenom primenjenog napona. Magnetna
sila F se odreuje iz oitavanja.

Teorijsko razmatranje i evaluacija rezultata

U magnetnom polju sa magnetnom indukcijom B sila F (magnetna sila) deluje na pokretne
nosioce naelektrisanja sa naelektrisanjem q i brzinom v:
F = qv B (1)
Vektor sile F je normalan na ravan u kojoj deluju vektor brzine v i magnetne indukcije B. U
ovom eksperimentu vektori v i B su takoe uzajamno normalni, pa vai sledea relacija za
intenzitete vektora:
F = q v B (2)
Brzina nosioca naelektrisanja (elektrona ) meri se preko elektrine struje I L u provodniku. U delu
provodnika duine l ukupno naleketrisanje je dato kao:
q v = IL l (3)
Za magnetnu silu dobijamo:

F = IL l B (4)

1. Ogledi pokazuju da smer vektora sile zavisi od smera kretanja elektrona Pri jednom smeru
struje magnetna sila ima takav smer da uvlai provodnik u zazor izmeu polova to
registrujemo kao prividno uveanje mase, dok se pri suprotnom smeru struje menja smer
delovanja magnetne sile na provodnik i merena masa se naizgle smanjuje odnosno magnetna sila
gura provodnik iz zazora izmeu polova.
2. Kroz dva vertikalna dela provodnika, elektroni putuju u suprotnim smerovima i sile koje
deluju na njih se ponitavaju. Samo horizontalni delovi provodnih kontura, ija je duina l
oznaena na svakoj strani provodnika, utiu na merenje magnetne sile. Jedna od provodnih
6 |8

kontura ima dva namotaja (n = 2), svaki horizontalne duine l = 50 mm. Sila kojom magnetno
polje deluje na ove namotaje jednaka je sili koja deluje na jedan provodnik dvostruke duine (l =
100 mm, n = 1).
Koristei odgovarajue parametre vrednost magnetne indukcije B se moe dobiti preko
koeficijenta pravca zavisnosti F = f (I L.). Merene vrednosti uverljivo daju linearnu zavisnost, to
se potvruje i ponovljenim merenjima koja daju male vrednosti standardne devijacije. Greka pri
odreivanju vrednosti magnetne indukcije nastaje usled spoljanjih magnetnih polja na ivicama
homogenog magnetnog polja koja deluju na horizontalne delove provodnika. Ovi efekti su
uoljiviji za krae provodnike jer je sila koja deluje takoe manja u poreenju sa silom koja
deluje na due provodnike.
Na osnovu izmerenih vrednosti moe se prikazati zavisnost magnetne sile F od duine
provodnika l, F = f (l) pri konstantnoj struji od IL = 5 A, i struji kroz namotaje IM = 870 mA, pri
emu se dobija F ~ I L.
3. Prikazati zavisnost F = f (I M). Sila F kojom magnetno polje deluje na strujni provodnik je
proporcionalna struji I M u namotajima elektromagneta: F ~ IM.
Napomena: Ukoliko je dostupan ureaj za merenje magnetnog polja (teslametar), magnetna
indukcija se moe meriti kao funkcija struje kroz kalem. Merenja pokazuju da su magnetna
indukcija B i stuja kroz kalem IM proporcionalni u razmatranom opsegu. Zajedno sa prethodnim
rezultatima (zadatak 3) dobijamo F ~ B, odnosno grafik zavisnosti sile F od magnetne indukcije
B.

Literatura
1. PHYWE Uputstvo za aparaturu P2410601
2. Platia M., Elektromagnetizam i elementi atomske fizike, Univerzitet u Beogradu, 1997.

7 |8

STRUJNA VAGA. MERENJE SILE KOJA DELUJE NA STRUJNI

PROVODNIK U HOMOGENOM MAGNETNOM POLJU
Napomena: Elektrino kolo povezano je pre poetka rada i ne treba ga razvezivati
po zavretku rada!
Zadatak
A. Odreivanje zavisnosti magnetne sile F od smera i jaine struje IL kroz dati
provodnik
A. 1. Odredite smer sile F kao funkciju smera struje IL kroz provodnik i snimite za
oba smera struje zavisnost sile F od struje IL kroz provodnik pri konstantnoj
magnetnoj indukciji B i za dati provodnik. Merenja izvrite u intervalu jaine struje
od -5 A do 5 A sa mernim korakom od 0,5 A.
A. 2. Podatke obradite metodom najmanjih kvadrata i izraunajte magnetnu
indukciju.
B. Snimanje zavisnosti sile F od struje I L kroz provodnik za razliite duine
provodnika
B. 1. Snimite zavisnost sile F od struje IL kroz provodnik pri konstantnoj
magnetnoj indukciji B i za razliite duine provodnika (l1 = 12,5 mm, l2 =25 mm, l3
=50 mm i l4 =100 mm).
B. 2. Podatke obradite metodom najmanjih kvadrata i izraunajte magnetnu
indukciju za svaki provodnik.
B. 3. Na osnovu izmerenih vrednosti moe se prikazati zavisnost magnetne sile F
od duine provodnika l, pri vrednosti struje IL = 5 A.
C. Snimanje zavisnosti sile F od struje kroz kalem I M
C. 1. Snimite zavisnost sile F od struje kroz kalem IM, za l = 50 mm, n =2. Jaina
struje kroz provodnik je IL = 5 A.
Napomena:
Ukoliko je dostupan instrument za merenje magnetnog polja (Teslametar), u treem delu zadatka
C zavisnost magnetne sile moemo meriti direktno u zavisnosti od magnetne indukcije.

8 |8