Manifest kiborga http://www.womenngo.org.yu/sajt/sajt/izdanja/zenske_studije/zs_s2/kibor.html 08.01.08.g 11.58h iborg je kiberneti!ki organizam" hibrid ma#ine i organizma" t$ore$ina dru#t$ene realnosti i %ik&ije.

'ru#t$ena realnost su (i$i dru#t$eni odnosi" na#a naj$a(nija politi!ka konstruk&ija" %ik&ija koja menja s$et. )nterna&ionalni (enski pokreti obrazo$ali su *(ensko iskust$o+ koje treba da razotkrije ili da otkrije o$aj kru&ijalni kolekti$ni objekt. ,$o iskust$o je %ik&ija i !injeni&a naj$a(nije politi!ke $rste. ,sloba-anje po!i$a na obrazo$anju s$esnosti" imaginati$nom zah$atanju" na opresiji" i dakle" na mogu.nosti. iborg je st$ar %ik&ije i (i$og iskust$a koje menja ono #to se krajem d$adesetog $eka" sh$ata kao *(ensko iskust$o+. /o je borba na (i$ot i smrt" ali grani&a izme-u nau!ne %antastike i dru#t$ene st$arnosti je opti!ka $arka. 0a$remena nau!na %antastika je puna kiborga 1 st$orenja koja su isto$remeno i animalna i ma#ine" koja nastanjuju s$et i prirodan i $e#ta!ki. 0a$remena medi&ina je tako-e puna kiborga" spari$anja izme-u organizma i ma#ine" sh$a.enih kao kodirane spra$e u polnom odnosu sa poten&ijom nepoznatom istoriji seksualnosti. iborgo$ *pol+ obna$lja neke od onih predi$nih baroknih replika paprati i beski!menjaka 2kak$o lepo organsko pre$enti$no sredst$o proti$ heteroseksizma3. 4epli&iranje kiborga neza$isno je od organske reproduk&ije. 0a$remena produk&ija li!i na san o kolonijalnom delo$anju kiborga" san koji !ini da no.na mora tejlorizma preraste u idilu. 0a$remeni rat nije drugo do orgijanje kiborga" za koje se iz ameri!kog $ojnog bud(eta 1586. potro#ilo osamdeset !etiri milijarde dolara. iborg je %ik&ija koja is&rta$a kartu na#e dru#t$ene i telesne st$arnosti7 on je" tako-e" i $eoma imaginati$an resurs koji sugeri#e neka $rlo plodna spari$anja. 8iopolitika 9i#ela :ukoa 29i&hel :ou&ault3 je tek slaba#an predose.aj kiborg politike" jednog $eoma ot$orenog polja. 'o kasnog d$adesetog $eka" na#eg doba" mitskog doba" mi smo s$i postali himere" izteoretizo$ani i is%abriko$ani hibridi ma#ine i organizma7 ukratko" mi smo kiborzi. iborg je na#a ontologija7 on nam daje na#u politiku. iborg je kondenzo$ana slika i imagina&ije i materijalne st$arnosti" ta d$a po$ezana &entra koja struktuiraju s$aku

mogu.nost istorijske trans%orma&ije. ; tradi&iji *zapadne+ nauke i politike 1 tradi&iji rasisti!kog" mu#kog kapitalizma7 tradi&iji progresa7 tradi&iji aproprija&ije prirode kao resursa za proiz$odnju kulture7 tradi&iji reproduk&ije sopst$a putem re%leksije drugog 1 odnos izme-u organizma i ma#ine bio je grani!ni rat. ;log u o$om grani!nom ratu bile su teritorije produk&ije" reproduk&ije i imagina&ije. 9oja argumenta&ija ide u prilog uivanju u me#anju tih grani&a" i odgovornosti u njiho$om st$aranju. )nkarna&ija kiborga je iz$an po$esti spasa. ,na" tako-e" ne ozna!a$a period na nekak$om edipalnom kalendaru koji poku#a$a da zale!i u(asan ras&ep rodo$a nekom oralnom simbioti!kom utopijom ili post<edipalnom apokalipsom. ao #to to =oe 0o%ulis 2=oe 0o%oulis3 pokazuje u s$om spisu o >aku ?akanu 2@a&Aues ?a&an3" 9elani lajn 29elanie lein3 i nuklearnoj kulturi" ?aklajn" naju(asnija !udo$i#ta i $ero$atno !udo$i#ta od kojih se u s$etu kiborga naj$i#e o!ekuje" otelo$ljena su u ne<edipalnim pri!ama sa druga!ijom logikom represije" koju treba da razumemo da bismo uop#te opstali. iborg je st$orenje u post<rodnom dru#t$u7 on nije nato$aren biseksualno#.u" pre< edipalnom simbiozom" neotu-enim radom" i drugim za$o-enjima na ideju organske &eline putem kona!ne aproprija&ije s$ih snaga njenih delo$a u jedno $i#e jedinst$o. ; iz$esnom smislu" kiborg nema pri!u o poreklu u zapadnom smislu 1 #to je $rhunska ironija budu.i da je kiborg" tako-e" u(asno apokalipti!ni telos eskaliraju.e domina&ije koju nad =apadom ima apstraktna indi$idua&ija" sopst$o razre#eno s$ake za$isnosti" !o$ek u prostoru. Bri!a o poreklu u zapadnom humanisti!kom smislu za$isi od mita o iz$ornom jedinst$u" puno.i" bla(enst$u i u(asu koji predsta$lja %ali!ka majka od koje s$a ljudska bi.a moraju da se od$oje" #to je zadatak kako indi$idualnog tako i istorijskog raz$oja7 to su d$a" blizana!ka" mo.na mita za nas najsna(nije upisana u psihoanalizu i marksizam. Cilari lajn 2Cilary lein3 je dokazi$ala da se i marksizam i psoihoanaliza" u s$ojim pojmo$ima rada" indi$idua&ije i %ormiranja roda" zasni$aju na zapletu iz$ornog jedinst$a iz koga zatim moraju biti produko$ane razlike koje se upisuju u dramu eskaliraju.e domina&ije (ene/prirode. $oditi podri$anju njego$e teleologije. iborg preska!e taj korak iz$ornog jedinst$a" identi%ika&ije s prirodom u zapadnom smislu. /o je njego$o $eliko obe.anje koje mo(e

iborg je odlu!no pos$e.en par&ijalnosti" ironiji" intimnosti i per$erziji. ,n je opozi&ion" utopi!an" i potpuno je li#en ne$inosti. Di#e nestrukturiran polaritetom ja$nog i pri$atnog" kiborg de%ini#e tehnolo#ki polis delimi!no zasno$an na re$olu&iji dru#t$enih odnosa u oikosu" ku.anst$u. Briroda i kultura su nano$o na!injene7 $i#e niko ne mo(e da bude sredst$o aproprija&ije ili inkorpora&ije drugog. ; s$etu kiborga $ladaju odnosi kojima se &elina oblikuje iz delo$a" uklju!uju.i i odnose polariteta i hijerarhijske domina&ije. =a razliku od :ranken#tajno$og !udo$i#ta" kiborg ne o!ekuje da .e ga spasiti ota& pono$nim st$aranjem $rta7 tj. usposta$om heteroseksualnog parenja koje se oba$lja u do$r#enoj &elini" gradu ili kosmosu. iborg ne sanja o zajedni&i zasno$anoj na modelu organske porodi&e" samo bez edipalnog projekta. iborg ne bi prepoznao Eden7 on nije na!injen od blata i ne mo(e da sanja o po$ratku u pra#inu. 9o(da zato i#!ekujem da $idim da li .e kiborzi mo.i da sub$ertuju apokalipsu po$ratka u nuklearnu pra#inu u mani!noj kompulziji. iborzi nisu puni po#to$anja7 oni ne pamte kosmos. ,prezni su prema holizmu" ali potrebne su im $eze 1 !ini se da imaju prirodni ose.aj za ujedinjeni politi!ki %ront" ali bez liderske partije. Fla$na ne$olja sa kiborzima je #to su oni nelegitimni potom&i militarizma i patrijarhalnog kapitalizma" da ne spominjemo dr(a$ni so&ijalizam. Gli" nelegitimni potom&i !esto su krajnje ne$erni s$om poreklu. ,sim toga" njiho$i o!e$i ionako nemaju su#tinu. 0ada (elim da uka(em na tri klju!na sloma grani&e" koja i !ine mogu.om o$u politi!ko< %antasti!nu analizu. ; kasnom d$adesetom $eku u nau!noj kulturi 0jedinjenih 'r(a$a" grani&a izme-u ljudskog i (i$otinjskog je u potpunosti dokinuta. Boslednja upori#ta nes$odi$osti su zaga-ena" ako $e. nisu pret$orena u zaba$ne parko$e 1 jezik" upotreba oru-a" dru#t$eno pona#anje" mentalni doga-aji" ni#ta zaista ubedlji$o ne osigura$a razd$ajanje ljudskog od (i$otinjskog. G mnogi ljudi $i#e ne ose.aju ni potrebu za tak$im razd$ajanjem7 u st$ari" mnoge oblasti %eministi!ke kulture pot$r-uju u(itak u po$ezi$anju !o$eka sa drugim (i$im bi.ima. Bokreti za pra$a (i$otinja nisu ira&ionalna pori&anja !o$eko$e jedinst$enosti7 oni su jasna u$i-anja $eze koja postoji du( sumnji$og jaza izme-u prirode i kulture. 8iologija i e$olu&ionisti!ka teorija su $i#e od d$a $eka isto$remeno proiz$odile moderne organizme kao objekte saznanja i s$odile grani&u izme-u ljudi i (i$otinja na bledi trag" pono$o kli#iran u ideolo#koj borbi ili stru!nim

raspra$ama izme-u (i$ota i dru#t$ene nauke. ; o$im ok$irima proti$ u!enja modernog hri#.anskog krea&ionizma trebalo bi se boriti kao proti$ oblika zlosta$ljanja de&e. 8iolo#ki odre-ena ideologija tek je jedna od pozi&ija ot$orenih u nau!noj kulturi za dokazi$anje zna!aja ljudske animalnosti. ,stalo je jo# mnogo prostora radikalno politi!ki orijentisanim ljudima da nastoje da zadobiju zna!enja pre-ene grani&e. iborg se poja$ljuje u mitu ta!no na onom mestu gde je grani&a izme-u !o$eka i (i$otinje prekora!ena. 'aleko od toga da upu.uju na od$ajanje !o$eka od drugih (i$ih bi.a" kiborzi signaliziraju uznemiruju.a i ugodno tesna po$ezi$anja izme-u njih. 8estijalnost je u o$om krugu bra!ne razmene zadobila no$i status. 'ruga poljuljana distink&ija je ona izme-u (i$otinjskog<ljudskog 2organizma3 i ma#ine. Bre<kiberneti!ke ma#ine mogle su se progoniti7 u ma#ini se u$ek nalazio !ita$ spektar ut$ara. ,$aj dualizam strukturirao je dijalog izme-u materijalizma i idealizma koga je usposta$io potomak dijalektike" naz$an duh ili po$est" $e. prema ukusu. Gli" u osno$i" ma#ine nisu bile samo<pokre.u.e" samo<ozna!a$aju.e" autonomne. Hisu mogle da ost$are san mu#kar&a" samo su mogle da mu se narugaju. ,ne nisu bile mu#kara&" t$ora& samog sebe" nego tek karikature o$og maskulinisti!kog reprodukti$nog sna. 8ilo je paranoidno misliti da sa njima st$ari stoje druga!ije. 'anas $i#e nismo tako sigurni. 9a#ine kasnog d$adesetog $eka u!inile su sas$im nejasnom grani&u izme-u prirodnog i $e#ta!kog" duha i tela" samo<raz$oja i spolja#njeg obliko$anja" kao i mnoge druge razlike koje su se obi!no primenji$ale na organizme i ma#ine. Ha#e ma#ine su uznemiruju.e (i$e" a mi sami smo zastra#uju.e inertni. /ehnolo#ka determina&ija je samo jedan ideolo#ki prostor ot$oren no$im sh$atanjem ma#ine i organizma kao kodiranih teksto$a kojima stupamo u igru pisanja i !itanja s$eta. 9arksisti!ke i so&ijalisti!ke %eministkinje osudile su *tekstualiza&iju+ s$ega u poststrukturalisti!koj" postmodernisti!koj teoriji zbog njenog utopi!nog neu$a(a$anja (i$ih odnosa domina&ije koja utemeljuje *igru+ arbitrarnog !itanja. =asigurno je istina da postmodernisti!ke strategije" poput mog mita o kiborgu" sub$ertuju mirijade organskih &elina 2na primer poemu" primiti$nu kulturu" biolo#ki organizam3. ;kratko" iz$esnost onoga #to se sh$ata kao priroda 1 iz$or u$ida i obe.anje ne$inosti 1 je podri$ena"

$ero$atno %atalno. )zgubljeno je trans&endentno o$la#.enje za tuma!enje" a sa njim i ontologija na kojoj se temeljila *zapadna+ epistemologija. Gli" alternati$a nije &inizam ili gubitak $ere" tj. neka $erzija apstraktnog postojanja" poput opisa tehnolo#kog determinizma koji *ma#inom+ uni#ta$a *!o$eka+" ili *tekstom+ *smislenu politi!ku delatnost+. 4adikalno pitanje je ko .e biti kiborzi7 odgo$ori su st$ar opstanka. ) #impanze i arte%akti imaju politiku" za#to ne bismo i miI /re.a razlika je podskup druge: grani&a izme-u %izi!kog i ne%izi!kog za nas je $eoma nepre&izna. Bopularni priru!ni&i iz %izike koji razmatraju k$antnu teoriju i na!elo nemogu.nosti predodre-i$anja su neka $rsta popularnog nau!nog ek$i$alenta Carlekino$oj romansi koja ozna!a$a radikalnu promenu u ameri!koj beloj heteroseksualnosti: oni s$e sh$ataju pogre#no" ali su u$ek na pra$oj strani. 9oderne ma#ine su su#tinski mikroelektroni!ne spra$e: one su s$uda" i one su ne$idlji$e. 9oderna ma#inerija je nepo#to$ani skoroje$i.ki bog" koji se podsme$a ,!e$oj jedinst$enosti i spiritualnosti. 0ilikonski !ip je po$r#ina za pisanje7 upisuje se u molekularne skale koje ometa jedino atomska buka" krajnja inter%eren&ija nuklearnih brazdi. Bisanje" mo." tehnologija" to su stari partneri u zapadnoj pri!i o poreklu &i$iliza&ije" ali je minijaturiza&ija promenila na#e iskust$o o mehanizmu. )sposta$ilo se da je minijaturiza&ija postupak po$ezan sa mo.i7 malo nije toliko lepo koliko je" pre s$ega" opasno" kao #to je to slu!aj sa krstare.im raketama. ;poredimo tele$izore iz pedesetih ili no$inarske kamere iz sedamdesetih sa tele$izorima oka!enim za zglob" ili $ideo kamerama $eli!ine #ake koje se sada reklamiraju. Ha#e najbolje ma#ine napra$ljene su od sun!e$og sjaja7 one su s$e s$etle i !iste jer nisu ni#ta drugo do signali" elektromagnetski talasi" deo spektra" i zato su o$e ma#ine nadas$e male" pokretne 1 st$ar koja je u 'etroitu i 0ingapuru uzrok ogromne ljudske patnje. ?judi nigde nisu toliko blizu ne!emu tako %luidnom i materijalnom i neprozirnom. iborzi su etar" k$intesen&ija. /ako moj mit o kiborgu go$ori o transgresiji grani&a" potentnim %uzijama i opasnim mogu.nostima koje bi progresi$ni ljudi mogli istra(iti kao deo neophodnog politi!kog rada. @edna od mojih premisa je da $e.ina so&ijalisti!ki i %eministi!ki orijentisanih Gmerikana&a uo!a$a produbljeni dualizam izme-u duha i tela" (i$otinje i ma#ine" idealizma i materijalizma u dru#t$enim praksama" simboli!kim %ormula&ijama i %izi!kim

arte%aktima po$ezanim sa *$isokom tehnologijom+ i nau!nom kulturom. ,d oveka jedne dimenzije 29ar&use3 do Smrti prirode 29er&hant3" analiti!ka sredst$a koja su raz$ili zastupni&i progresa insistirala su na nu(noj domina&iji tehnike i pozi$ala nas na zami#ljeno organsko telo koje bi moglo da integri#e na# otpor. 9oja druga premisa je da potreba za ujedinja$anjem ljudi koji poku#a$aju da se odupru s$etskom intenzi$iranju domina&ije tehnike nikada nije bila akutnija. Ba ipak" laki per$erzni okret perspekti$e mogao bi nas bolje pripremiti za zadobijanje zna!enja kao i drugih oblika mo.i i u(itka u tehnolo#ki posredo$anom dru#t$u. Prevela s engleskog Branka Arsi 2)z: 'onna @. Caraway" Simians, Cyborgs, and Women" /he 4ein$ention o% Hature" 4outledge" Hew Jork 15513