Teatron 148-149

148 149
TEMA BROJA DRAME
Bitef i novo Razgovor: irilov-Sua-Medenica Hans-Thies Lehmann Gordana Vnuk Ivana Stefanovi Branislav Dimitrijevi
Petar Mihajlovi Samo ne u vajcarsku Kosta Peevski Smearnik
irilov: Moda bi trebalo da se zove samo pozorine tendencije, razne pozorine tendencije.... Mislim da bi za Bitef bila idealna situacija da pronaemo neto to jo nije dobilo ime, neto to nije postmoderna i postdramsko, neto etvrto. Moj ideal bi bio da Bitef negde u svetu pronae neto to se ini kao starinsko, ili glupavo, ili blesavo, ili kao bilo kakav iskorak, neto to e biti znak da e se iz toga pojaviti neki novi Leman i dati mu ime. Kao radna hipoteza, to znai tragati za onim to e, ipak, biti nekakva drugaija tendencija. Sua: Duh vremena je takav i vie ne moemo da govorimo o novumu, jer je sve novum u odnosu na neto drugo. Ve se dugo u umetnosti, u svim vrstama umetnosti, sve vrti oko manje ili vie upeatljivih autorskih poetika, koje kompiliraju, koje su najee eklektine, autoreferentne. U meuvremenu je savremeno, najsavremenije pozorite, ako tako mogu da kaem, puno preuzelo iz iskustava vizuelne umetnosti ne kod nas, naravno to onda implicira i veze s teorijom, medijskom kulturom i sl. Sve je to ostavilo svog traga i mislim da je to to naziva istorijskom avangardom, putem koje je Bitef mogao da ponudi neke nove informacije, a u odnosu na tadanji kontekst, i to ne samo lokalni nego i internacionalni, bilo neko poslednje vreme u istoriji savremene civilizacije u kojoj su stvari funkcionisale kroz neke velike poteze, kroz pokrete. Otkrivanje novog nije obaveza
Fotograja na naslovnoj strani: Sutra, Sadlers Wells Theatre foto: Sonja ugi
148/149
teatron
JESEN/ZIMA 2009
teatron
asopis za pozorinu umetnost Broj 148/149 Godina XXXIV YU ISBN 0351-7500 Glavni i odgovorni urednik: Ksenija Radulovi Urednitvo: Aleksandra Jovievi Anja Sua Ivan Medenica Slobodan Obradovi (sekretar) Dizajn i prelom: Milan M. Miloevi Jezika redakcija: Ljubica Marjanovi tampa i povez: Alfagraf, Petrovaradin, Reljkovieva 20 Tira: 400 primeraka tampanje zavreno decembra 2009. Izdava MUZEJ POZORINE UMETNOSTI SRBIJE Beograd 11000 Gospodar Jevremova 19 e-mail: oce@mpus.org.rs www.mpus.org.rs asopis TEATRON nansira Ministarstvo kulture Vlade Srbije 2
TEATRON 148/149 JESEN/ZIMA 2009
SADRAJ
UVODNIK EDITORIAL TEMA BROJA: BITEF I NOVO Ivan Medenica: Otkrivanje novog nije obaveza Hans-Tis Leman, Kratka zapaanja o Novom (teatru) Gordana Vnuk, Eurokaz kao mjesto kazaline odgovornosti Ivana Stefanovi, Bitefovski Bemus Branislav Dimitrijevi, Bitef ili Oktobarski salon? Ne, hvala? Da, molim? Olga Dimitrijevi, Kriza koja razotkriva ESEJI Slavko Milanovi, Lekovito pozorite Tonija Kunera Ljiljana Dragovi, Prva dama nae kostimograje Alja Predan, Festival Bortnikov susret na prekretnici SAVREMENA SCENA KRITIKE Slobodan Obradovi, Aneli u Avganistanu Olga Dimitrijevi, Niti queer niti ita drugo Gorica Pilipovi, Kriterijumi vremena Milena Jaukovi, Iznevereno saveznitvo Milena Jaukovi, ik koji to nije Bojana Jankovi, Bredniranje Pozorja Bojana Jankovi, Samo dobra namera Slobodan Obradovi, Ukrug, ukrug, igramo valcer ja i moj drug
5 7
9 21 23 29 35 39
45 53 55
59 63 66 68 71 73 79 82 3
JESEN/ZIMA 2009 TEATRON 148/149
SADRAJ
MEUNARODNA SCENA Gorica Pilipovi, Kako to rade u svetu Slavica Vukovi, Torino nije samo Fiat DRAMA Petar Mihajlovi, Samo ne u vajcarsku Kosta Peevski, Smearnik PRIKAZI KNJIGA Milivoje Mlaenovi, Od usmenog do dramskog HRONIKA MUZEJA Jelica Stevanovi, Majka Hrabrost naeg teatra Gorin Stojanovi, Jovan i njegovi savremenici IN MEMORIAM Jovan irilov, Kapitalina Eri Gorica Pilipovi, Oskar Danon Aleksandar Milosavljevi, Mirjana Markovinovi
85 87
89 117
141
143 145
148 150 152
UVODNIK
rvi temat koji je pre osam godina, osmislila ova redakcija tada u neto drugaijem sastavu, odnosio se na veliki jubilej Bitefa, jednog od naa dva najznaajnija pozorina festivala. Povod da se vratimo Bitefu ovaj put nije jubilejski, svearski: naprotiv, re je o izvesnoj krizi njegovog opteg koncepta koja se prepoznaje poslednjih godina. Taj tinjajui problem koncepta zanemarujemo svaki put kada nam Bitef ponudi selekciju najviih dometa svetskog umetnikog teatra, a vraamo mu se onda kada je konkretan program slabiji. ini se da je to bio sluaj i s poslednjim Bitefom, mada se taj neto nii domet od oekivanog moe se opravdati objektivno, u prvom redu nansijskim okolnostima: Bitef pod vrlo efektnim i provokativnim sloganom Kriza kapitala umetnost krize i sm je bio na udaru nansijske krize. Koncepcijski problem koji se ispoljava u takvim i slinim okolnostima prevashodno se svodi na pitanje da li opti slogan festivala koji se ne menja od njegovog osnivanja nove pozorine tendencije odgovara aktuelnoj programskoj politici Bitefa i, to je jo vanije, da li estetiki zahtev da se promovie novo odgovara savremenim tokovima u drutvu, kulturi, umetnosti i pozoritu. Kako je danas, posle postmoderne i postdramskog, mogue govoriti o novom pozoritu, kojim se estetskim parametrima ta novina odreuje? Da li je promocija novog uopte obaveza Bitefa? O ovim temama koje, kako nam se ini, nisu dugo bile predmet rasprave, razgovarao je Ivan Medenica sa selektorima Bitefa, Jovanom irilovom i Anjom Suom, i ovaj razgovor zauzima sredinje mesto u tematu. On pokazuje da estetski nesporazumi, zapravo, nisu veliki, ako uopte i postoje, ve da su oni nastali zato to se o ovim temama nije javno razgovaralo, to je postojao jedan komunikacijski um, razliiti referentni okviri. Znaajan doprinos tematu je i esej vodeeg nemakog teatrologa Hansa Tisa Lemana, specijalno pisan za Teatron, o mogunosti promiljanja onoga to bi bilo novo u savremenoj kulturi i pozoritu. Temat nudi i tri uporedna iskustva drugih umetnikih manifestacija, ne nuno pozorinih. Gordana Vnuk pie o svom autorskom radu na zagrebakom festivalu savremenog pozorita Eurokaz, a koje ukazuje, posredno i neposredno, na odreena ogranienja
UVODNIK
Bitefa u pogledu promocije radikalnog i novog pozorita tokom osamdesetih i devedesetih godina. Nasuprot tome, Ivana Stefanovi i Branislav Dimitrijevi osvetljavaju, svako iz svog ugla, fenomen bitezacije naih vodeih kulturnih manifestacija. Naime, dok pozorini svet, razmaen vrhunskim pozorinim dometima koje Bitef prikazuje poslednjih decenija, trai dlaku u jajetu, te razmatra da li ovaj festival i danas ima mo da prepoznaje ono to je najinovativnije i najradikalnije u svetskom pozoritu, dotle je u svetu muzike i vizuelnih umetnosti, na njihovim najznaajnijim manifestacijama kao to su Bemus i Oktobarski salon, Bitef i dalje neka vrsta nedostinog ideala onih umetnika i stvaralaca koji se u ovim oblastima bore za drugaije, savremeno, radikalno, konceptualno... Temat zatvara prikaz ovogodinjeg Bitefa, iji je autor mlada saradnica Teatrona, Olga Dimitrijevi. Sa temom broja na odreeni nain povezan je i tekst Alje Predan u rubrici Eseji: naa slovenaka koleginica pie o iskustvima i izazovima sa kojima se susree festival Bortnikov susret, kome je ona na elu. Dramaturg Slavko Milanovi u istoj rubrici predstavlja Tonija Kunera, a neposredan povod za bavljenje delom ovog dramskog pisca kojeg odlikuje autentina, i, moglo bi se rei, lozofska misao o savremenom svetu jeste injenica da su dve drame pomenutog pisca imale proteklih meseci premijeru u Beogradu. Dalje, s obzirom na to da je nedavno navreno sto godina od roenja kostimografkinje Milice Babi, na delo ove umetnice podsea nas njena koleginica i uenica Ljiljana Dragovi. Kritike ve pomenutih predstava po delima Kunera objavljujemo u rubrici Savremena scena, u kojoj se, pored toga, uobiajeno bavimo i drugim novim premijerama u drami, baletu i operi. Posebno mesto u ovoj rubrici ima i 54. Sterijino pozorje, kojem su posveena tri teksta naih kritiara: takoe, podseamo i na to da je ovogodinje izdanje vodeeg nacionalnog festivala proteklo u duhu otrih polemika vezanih za koncept i umetnika vrednost programa. U rubrici Meunarodna scena naa operska kritiarka Gorica Pilipovi pie o osobenoj i uspenoj operi Aura panskog kompozitora Verdua (1968), izvedenoj u okviru Venecijanskog bijenala, a Slavica Vukovi predstavlja meunarodni pozorini festival Teatro a Corte, pokrenut u Torinu pre nekoliko godina. 6
U ovom broju objavljujemo i dve drame mladih autora sa Fakulteta dramskih umetnosti, Petra Mihajlovia i Koste Peevskog. Milivoje Mlaenovi prikazuje knjigu Ljiljane Peikan-Ljutanovi Kad je bila kneeva veera? o neprekinutom dijalogu naih dramskih pisaca s narodnom epikom. Hronika muzeja posveena je izlobama koje su nedavno realizovane u Muzeju pozorine umetnosti Srbije: o glumakim dostignuima Ljiljane Krsti (to je ujedno i prva izloba posveena radu ove izuzetne umetnice i dobitnice Dobriinog prstena), kao i prva izloba karikatura koje ve decenijama crta Jovan irilov. Autorka obe izlobe je Mirjana Odavi. Kao i obino, Teatron zatvaramo tekstovima posveenim naim preminulim kolegama.
Urednitvo
EDITORIAL
he rst topical issue that this editorial team (albeit with slightly dierent membership) conceived eight years ago referred to an important anniversary of Bitef, one of the two most prominent theatre festivals in Serbia. The occasion to revisit Bitef this time is not an anniversary, or of a festive nature: on the contrary, it is a sort of crisis of the festivals basic concept which has been discernible for the past few years. We push this problem to the back-burner every time Bitef oers us a selection of the greatest achievements of the worlds art theatre, and we return to it every time the programme selection is weaker. It seems to have been the case with the last Bitef festival, although some of the blame for not meeting the expectations can in part be shifted to the circumstances surrounding the festival, primarily those of the nancial nature: Bitef with its very eective and provocative slogan of A Crisis of Capital The Art of Crisis found itself hit with the abovementioned nancial crisis. The conceptual problem which is manifested in such a situation and those similar to it primarily boils down to the issue of whether the festivals general slogan which hasnt changed since its inception - new theatrical tendencies ts the current programme selection of the Bitef festival, and even more importantly, whether the aesthetic demand to promote the new corresponds to contemporary trends in the society, culture, art and the theatre. How can it be possible, after the post-modern and post-drama, to even speak of the new theatre, and what are the aesthetic parameters by means of which the new quality is even determined? And is Bitefs obligation to promote the new at all? These questions, which it seems to us have not been discussed for a long time, Ivan Medenica posed in an interview with the festivals selectors, Jovan irilov and Anja Sua, and that interview is the focal point of this issue. It demonstrates that these aesthetic misunderstandings are, in reality, not serious, if indeed there are any, and that they were caused by the fact that there hadnt been a public debate on these issues, and there was a communication noise, dierent frames of reference. A very important contribution to this topic is an essay by leading German theatrologist Hans-Thies Lehmann, written especially for Teatron, on the possibility
EDITORIAL
of reection and conceptualisation of what would be the new thing in contemporary culture and theatre. Gordana Vnuk writes about her work at the Zagreb contemporary theatre Eurokaz festival, which points, both directly and indirectly, to certain limitations of the Bitef festival in terms of promotion of the radical and new theatre during 1980s and 1990s. As an opposite to this, Ivana Stefanovi and Branislav Dimitrijevi shed some light (each in his or her own fashion) to the interesting phenomenon of bitesation of our leading cultural events. Namely, while our theatrical circles, spoilt by top theatrical achievements Bitef has been showing for the past few decades is splitting hairs and discussing whether the festival still has the ability to identify the most innovative and radical works in the world theatre, by contrast, in the sphere of music and visual arts and their most prominent festivals, the Bemus festival and the October Salon festival, the Bitef festival still remains the unmatched ideal of those artists and curators ghting to have something dierent, contemporary, radical and conceptual... This topic is rounded o by a piece on this years Bitef festival written by Teatrons young contributor Olga Dimitrijevi. In a certain way, the text by Alja Predan in our Essays section is also connected to our main topic: our Slovenian colleague writes about the experiences and challenges encountered by the Bortniks Meeting Festival, which she is the director of. In the same section dramaturge Slavko Milanovi presents the works of Tony Kushner, a dramatist characterised by authentic, and one might say philosophical thoughts on the contemporary world, prompted by the fact that two plays by this playwright recently premiered in Belgrade. Then, keeping in mind that recently there was the hundredth anniversary of the birth of costume designer Milica Babi, her colleague and student Ljiljana Dragovi reminds us of her teachers work. The reviews of abovementioned works by Kushner we carry in our Contemporary Scene section, which as usual deals with other new plays, ballets and operas. A special place in this section is given to the 54th Sterijino pozorje festival, to which our critics have devoted three texts; here we would also like to remind you that this years leading national festival event also took place amidst heated debate in connection to the concept and quality of its programme. 8
In our International Scene, opera critic Gorica Pilipovi writes about an intriguing and successful opera entitled Aura, written by Spanish composer Verdu (1968), which was performed at the Venice Biennial, while Slavica Vukovi introduces us to the international Teatro a Corte theatre festival, which opened for the rst time in Turin (Torino) several years ago. In this issue we also publish two plays by two young authors from the Faculty of Drama Arts, Petar Mihajlovi and Kosta Peevski. Milivoje Mlaenovi brings us a review of a book by Ljiljana Peikan-Ljutanovi When the Princes Dinner Was Held (Kad je bila kneeva veera) on an unbroken dialogue of Serbian playwrights with folk epic poems. Our Museum Chronicle is devoted to the exhibitions recently held at the Serbian Theatre Museum: one on the acting achievements of actress Ljiljana Krsti (which also happens to be the rst exhibition devoted to the works of this exceptional artist and Dobricas Ring (Dobriin prsten), and the rst exhibition of cartoons drawn over the course of several decades by Jovan irilov. The author of both exhibitions was Mirjana Odavi. And as is our custom, we wrap our issue of Teatron magazine with texts dedicated to our colleagues who have passed on. Editors
TEMA BROJA: BITEF I NOVO
OTKRIVANJE NOVOG NIJE OBAVEZA

Razgovor koji je sa selektorima Bitefa, Jovanom irilovom i Anjom Suom, vodio Ivan Medenica
U nastojanju da se preispita, u drastino promenjenim drutvenim i posebno kulturnim okolnostima, smisao i opravdanost opteg slogana festivala nove pozorine tendencije voen je ovaj razgovor. IVAN MEDENICA: eleo bih da pokrenimo jednu priu o Bitefu koja, ini se, dugo nije bila pokretana da preispitamo, u savremenom, izmenjenom kontekstu, neke od osnovnih estetskih postulata festivala. Vi pretpostavljate od ega bih krenuo: to je neto o emu sam i pisao ove godine povodom festivala, a na ta mi je Jovan i replicirao u svojoj kolumni u Blicu. Dakle, da se zapitamo, posle vie od etrdeset godina od osnivanja festivala, kako danas funkcionie taj opti, sveobuhvatni estetski slogan nove pozorine tendencije. Imam utisak, o tome smo i polemisali, da insisitranje na novom implicira jedan modernistiki pristup i koncept koji je sigurno bio primeren krajem ezdesetih i u sedamdesetim godinama, kada smo imali razliite oblike istorijske avangarde na sceni: da pomenem samo Grotovskog, ameriku avangardu s livingovcima i eknerom. U meuvremenu je, ipak, prohujala postmoderna, pa sada i postdramsko pozorite: evo, na simpozijumu koji smo ove godine imali u okviru Bitefa ak se uvodio i pojam postpostdramskog. Adorno kae, da ga parafraziram, da je novum invarijanta, nepromenljivo svojstvo moderne. Ako bismo tu tezu prihvatili, to bi znailo da je insistiranje na novom u umetnosti jedan imanentno modernistiki i utoliko blago retro koncept.
JOVAN IRILOV: Verujem, ovako odmah, in medias res, da sve to je dolo posle istorijske avangarde, koja se nije tada tako zvala jer se tek raala, takoe potraga za novim izrazom, pa i postmodernizam. I sve to posle dolazi, pa i postdramsko pozorite, sve je to jedan veliki novum. To je jedna stvar. S druge strane, mislim da je, uz sve potovanje prema Adornu, u modernizmu mnogo vaniji momenat diskontinuiteta nego novuma. Svima koji dolaze posle moderne novum je, ta god govorili, bio vaan, oni su tragali za novinom putem eklektinosti, diskontinuiteta: nema vie klasine fabule, likova... Nisu svi pravci isti. Zato mislim da slogan nove pozorine tendencije moe da bude koristan, s njim moemo vrlo lako da istraimo i ono to dolazi posle istorijske avangarde i moderne. ANJA SUA: Ja odmah moram pomalo da se distanciram u odnosu na odrednicu nove pozorine tendencije. Doivljavam je kao istorijsku kategoriju a ne kao programsku, i to sam nekoliko puta javno rekla. O tome sam ak nekoliko puta i pisala. Zato moram blago da interveniem na tvoju opasku da to pitanje za sada jo nije problematizovano. Mislim da jeste, moda ne u dovoljnoj meri i moda ne s tobom IVAN MEDENICA: Nije u javnoj raspravi, moda vie kroz autorske tekstove. ANJA SUA: Tako je. Mislim da javnost, vei deo strune javnosti, za to nije preterano zainteresovan, ali slaem se da u tom sloganu postoji mnogo materijala za raspravu danas, posle vie od etrdeset godina od osnivanja Bitefa. S druge strane, ja mislim da je potpuno legitimno da Jovan irilov, koji je uz Miru Trailovi stvorio taj festival i radi kao njegov umetniki direktor i selektor ve godinama, ima drugaiju optiku od mene, koja sam ula u celu priu ne tako davno, pre nekoliko godina, upravo s idejom da dam drugaiji pogled na savremeno pozorite i na selekciju tog festivala. Tako da ako Jovan i ja povremeno kad je ovaj slogan ili neto drugo u pitanju zvuimo disonantno, to se nikad ne odnosi na ono to je sutina naeg zajednikog rada, a to je program, nego vie na percepciju zajednikog rada, to mislim da je, u izvesnom smislu, i legitimno, jer su nam pozicije zaista drugaije iz mnogo razloga. Mislim da 10
to unosi novi kvalitet. Dakle, pozicija Bitefa u kontekstu drutva ezdesetih godina (a re je o drutvu Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije koja je pak, sama po sebi, u kontekstu tadanje Evrope i sveta, imala potpuno drugaiju geopolitiku poziciju) bila je sasvim drugaija, a re je pogotovo o njegovom mnogo veem uticaju u politikom smislu nego to ga ima danas. To sam nekoliko puta rekla i moram opet da ponovim mislim da je Bitef bio prvorazredni politiki projekat, i to je neto na ta se moemo vratiti kasnije da sad ne elaboriram tu tezu. On je izgubio tu svoju drutvenu funkciju, kako u domaoj, srpskoj sredini, tako i u nekom irem geografskom i pozorinom kontekstu, ali to to je izgubio bilo je neizbeno. Mislim da tu poziciju kakvu je Bitef imao u vreme kada je osnovan danas nema vie nijedan festival u svetu. JOVAN IRILOV: Potpuno se slaem. ANJA SUA: To je prvo. Drugo, mislim da se savremeno pozorite atomizovalo, kao i savremena politika i moda i sve drugo. Duh vremena je takav i vie ne moemo da govorimo o novumu, jer je sve novum u odnosu na neto drugo. Ve se dugo u umetnosti, u svim vrstama umetnosti, sve vrti oko manje ili vie upeatljivih autorskih poetika, koje kompiliraju, koje su najee eklektine, autoreferentne. U meuvremenu je savremeno, najsavremenije pozorite, ako tako mogu da kaem, puno preuzelo iz iskustava vizuelne umetnosti ne kod nas, naravno to onda implicira i veze s teorijom, medijskom kulturom i sl. Sve je to ostavilo svog traga i mislim da je to to naziva istorijskom avangardom, putem koje je Bitef mogao da ponudi neke nove informacije, a u odnosu na tadanji kontekst, i to ne samo lokalni nego i internacionalni, bilo neko poslednje vreme u istoriji savremene civilizacije u kojoj su stvari funkcionisale kroz neke velike poteze, kroz pokrete. Mislim da je propast studentskog bunta 68 i kooptiranje ikonograje tog bunta i nekih njegovih kulturolokih vrednosti u institucije sistema razliitih drava, a tu prvenstveno mislim na optu evropsku kulturu, bio uvod u ovo o emu sada priam u atomizovanje, usitnjavanje kulturne scene u najirem znaenju tog pojma. U stvari, neki poslednji veliki pokret u pozoritu se, prema mom miljenju, upravo tada i deavao, ezdesetih
Anja Sua, Jovan irilov i Ivan Medenica
i sedamdesetih godina, to je jo bio eho tih velikih, senzacionalnih promena na talasu studentskih demonstracija. Posle toga je dola postmoderna, hajde da tako kaemo, i te uvene osamdesete. Da budem iskrena, iako nisam potpuno sigurna i ne elim da zvuim previe kritiki, mislim da ni koncept postmoderne nije u potpunosti shvaen u naoj sredini, da je odbaen premda neshvaen... Mislim da su to sve neki bitni elementi za razumevanje uloge Bitefa u savremenom svetu. I sm pojam postdramskog pozorita, koji si ti razmatrao na simpozijumu u okviru festivala zajedno s vodeim svetskim teoretiarima i praktiarima savremenih izvoakih umetnosti, ovde je takoe doao prekasno. Kod nas stvari, u principu, dolaze prekasno, to nuno implicira i percepciju i odreivanje vrednosti samog festivala, a na neki nain i nas u izvesnoj meri determinie kada pravimo selekciju i kada se odnosimo prema tome ta je novo. Drugim reima, ja mislim da je Bitef odavno prestao da bude alternativni pozorini festival ili festival alternativnog pozorita.
IVAN MEDENICA: Ako je ikada i bio ANJA SUA: Ako je ikada i bio. Ne zato to se desio neki prelomni trenutak kada je neko seo i rekao sada povlaimo crtu, nego prosto to je prirodno za bilo koju instituciju koja postoji etrdeset godina. Ona je podlona uticajima koji dolaze iz drutvenog i politikog konteksta. Mi smo imali devedesete, imali smo svata, sve je to ostavilo traga na Bitefu. Ja inae imam stav, i ve sam ga mnogo puta iznela, da je Bitef poslednjih godina, pa sigurno deceniju i vie, zapravo jedan vrlo kvalitetan mainstream festival i ne mislim da je to bilo ta loe. Naprotiv, mislim da je to potrebno i vano. IVAN MEDENICA: Ne mislimo, naravno, na mainstream repertoarsko pozorite nego na najvie domete, najvii nivo onoga to, u nedostatku boljeg izraza, zovemo thtre dart. ANJA SUA: Tako je. Morali bismo, pre svega drugog, da deniemo pojmovnik.
11
IVAN MEDENICA: Denii ga. ANJA SUA: Teko je. Upali bismo, bojim se, u neku vrstu logike greke, jer pitanje je u odnosu na ta se denie pojam nove pozorine tendencije. Ako se denie samo u odnosu na nau sredinu, ta je novo za nas ovde IVAN MEDENICA: Ne denie se; bar tako nije bio denisan ezdesetih godina kada je osnovan. Naprotiv, imao je ambiciju da prepoznaje novine u svetskom kontekstu. ANJA SUA: Jeste, ali je to bilo zbog drugaije politike situacije u celom svetu. Izgubivi tu poziciju, a i zato to se poveala ponuda internacionalnih pozorinih festivala, Bitef je doao u poziciju da se, na izvestan nain, redenie i da zapravo taj prodor novog, odnosno ta ambicija da se predstavi neto novo, procenjuje iz pozicije lokalne sredine. To pokuavam da objasnim. U odnosu na to, najvei deo festivalske ponude i jeste neto novo. Bez obzira na to to mi veoma esto imamo predstave koje dolaze iz institucionalnih, velikih teatara, ali u pogledu scenske poetike, koncepta, to je sve novo za nau pozorinu sredinu. Zato ja, bez obzira na to to tu odrednicu ne doivljavam kao obavezujuu, s druge strane nemam nita protiv nje, jer ona, u krajnjem obrtu, nije netana kada procenjujemo Bitef iz perspektive lokalne pozorine zajednice. Naprotiv, ona je ak vrlo tana. S druge strane, ako Bitef posmatramo u irem, internacionalnom pozorinom kontekstu, mislim da ta odrednica nije preterano vana i nije obavezujua i mislim da na nju niko ne obraa previe panje zato to su predstave iz selekcije festivalski dokeri u najveem broju sluajeva. Veliki autori, velika imena, velike proverene produkcije, ali mi uvek ostavljamo mogunost da dovedemo i neto to je rizik, da predstavimo nekog novog. JOVAN IRILOV: Naravno da vi nemate iskustvo prvih festivala, ali naa namera je bila, a mislim da je to i injenica koja se vidi, da i u tih prvih deset godina znaajnih, izrazito novih, interesantnih i okantnih, roenih iz duha 68 istovremeno imamo i mainstream pozorite. Bitef je dobrim delom i tada bio mainstream zahvaljujui tajnu, Mnukinoj, Kreji... Oni su, na primer, novum davali putem toga to je Kreja postavljao prvog temperamentnog, ne12
tihog, neurotinog ehova, onako kako se danas radi, tajnov Torkvato Taso je formula nemakog rediteljkog pozorita, kao da je danas raen, a za nas je tada bio izrazito drugaiji, Mnukina je rekla da je dovoljno pametna da sa svojim visokim profesionalcima, s ogromnim parama kojima raspolae, koristi ono to su pronali mladi ljudi... Prema tome, mainstream je oduvek postojao na Bitefu. ANJA SUA: Samo mala dopuna. Postoji jo neto to je uticalo na programsko opredeljenje Bitefa u proteklih nekoliko godina. Od petog oktobra, dakle poetkom dvehiljaditih, u naoj zemlji osnovano je nekoliko meunarodnih pozorinih festivala, to nije bio sluaj kada je Bitef nastao. Ti festivali imaju drugaije, ue specijalizovane fokuse, savremeni ples, pa sad, evo, imamo i outdoor festival Tvravu u Smederevu, tvoja reforma Sterijinog pozorja i uvoenje veoma dobrog programa Krugovi... Sve nas je to, na izvestan nain, dovelo u situaciju da se, zapravo, redeniemo u hodu da se festival redenie u hodu. S druge strane, moram da pomenem da od svih tih festivala Bitef, ipak, raspolae najveim budetom i zato jedini ima mogunost da dovede tu vrstu pozorita. JOVAN IRILOV: to se tie te meunarodne pozicije Bitefa, to je ono kada sam klimao glavom i slagao se, zaista danas nema tog festivala u svetu koji moe da ima poziciju koju je Bitef nekada imao, zato to je svet do te mere umreen, i u Albaniji ima festivala, u Teheranu IVAN MEDENICA: Nema vie Berlinskog zida, a i informacije mnogo bre cirkuliu. JOVAN IRILOV: Na mnogim mestima vie nema berlinskih zidova. Prema tome, tu ulogu ne moe vie niko da igra. Osim toga, ne moe se danas nai neto to je apsolutno novo. Tano je, danas informacije neuporedivo bre cirkuliu. Ne znam, moda bismo mogli da naemo neto apsolutno novo u Andori ili Ulanbatoru, neto to niko nije video. Mogue je nai jednu ili dve takve predsatve, ali ne i zasnovati ceo festival na tome. ANJA SUA: Mislim da je zanimljivo pitanje, bitnije za savremenu pozorinu scenu u meunarodnom kontek-
Anja Sua i Jovan irilov
stu, pitanje festivalskog biznisa namerno upotrebljavam jedan korporativni termin. Mislim da u sluaju veine tih velikih festivala, u koje spada i Bitef, i to pre svega zahvaljujui svom trajanju, postoje predstave koje su, kako bi se to reklo, lukrativne, da opet upotrebim berzansku terminologiju. Predstave koje u jednom trenutku dou u sferu festivalskog biznisa i onda cirkuliu zapravo izmeu velikih festivala IVAN MEDENICA: Ne samo predstave nego i itave trupe koje ive samo na taj nain. ANJA SUA: Tano, i trupe. I tu je, zapravo, teko malim kulturama da se na bilo koji nain nametnu: jednostavno male su, nisu toliko upeatljive, a u njih spada i naa. U tom smislu ja imam razumevanja za nau pozorinu sredinu i ne elim da je kritikujem kada kaem da joj Bitef donosi neto novo, jer mi jesmo mala kultura, uprkos tome to Bitef ima dug sta i ima vrlo dobar status u meunarodnim pozorinim krugovima. Problem je u sledeem jedan deo
promene njegove pozicije i naina na koji se koncipira poslednjih godina lei i u tome to vie ne postoji SFRJ, ve samo Srbija, koja je pri tome tokom devedesetih imala vrlo negativan imid. Sve to ima veoma vanu ulogu. JOVAN IRILOV: Moda bi trebalo da se zove samo pozorine tendencije, razne pozorine tendencije.... Uostalom, cela ta pria meni izgleda kao kada bismo sada promenili ime Sterijinog pozorja zato to se promenio kontekst, to se raspala Jugoslavija, to su prole pedesete kada uopte nije bilo dobrih novih domaih drama, kada se klasika nije davala na dobar i nov nain... Mislim da bi za Bitef bila idealna situacija da pronaemo neto to jo nije dobilo ime, neto to nije postmoderna i postdramsko, neto etvrto. Moj ideal bi bio da Bitef negde u svetu pronae neto to se ini kao starinsko, ili glupavo, ili blesavo, ili kao bilo kakav iskorak, neto to e biti znak da e se iz toga pojaviti neki novi Leman i dati mu ime. Kao radna hipoteza, to znai tragati za onim to e, ipak, biti nekakva drugaija tendencija.
13
IVAN MEDENICA: Ako sam dobro shvatio: novo ak i ako je retro, ali, ipak, drugaije, razliito ANJA SUA: U odnosu na dominantnu praksu. JOVAN IRILOV: Da. Veliki je izazov u ovome trenutku zapaziti to novo. U ono vreme hrabrost je bila neto drugo u odnosu na danas. Tada je hrabrost bila pozvati one, tipa Living theatre, koje su lanovi Ateljea 212 i svi uobraeni, nazivali amaterima, a Dudit Malina je imala vee pozorino obrazovanje od Mucija Drakia. Hrabro je pozivati predstave koje nemaju savrenu formu... I jo neto je vrlo vano: ja nisam izdrao u jednoj stvari. Naa mala kolonijalna sredina, mislim prevashodno na strunu javnost, na no me je doekala kada sam, vie ja nego Mira, insistirao na tome da zovemo trupe iz Afrike, neto to je istinski ritual s izvesnim elementima modernog e, tu su se iivljavali. Slina je pria bila i s gostima iz Irana. Kada se dovodio katakali, tu nita nisu mogli. Ali, u sluajevima koje sam pomenuo, nije ih bilo mnogo, postavilo se pitanje zato bi pozivali te ljude, stavljali ih u situaciju da budu pljuvaonica na kojoj e se iivljavati kompleksi ove male sredine. ANJA SUA: Vrlo je vano uvoenje novih kodova u domau pozorinu praksu putem Bitefa. Vaan je i proces odreivanja vrednosti Bitefa, odnosno pojmovni aparat iz kog se procenjuje IVAN MEDENICA: Ima li ga? ANJA SUA: Lino mislim da ga nema. To je, takoe, problematino. I kada govorimo o pojmu nove pozorine tendencije postavlja se, u stvari, vrlo jednostavno pitanje ta je za koga novo i sa koje pozicije ko procenjuje taj festival. Poto sam se istraivaki bavila i istorijskom dimenzijom Bitefa, itala sam razne kritike i pisane materijale. Mislim da nijedan Bitef u momentu svog dogaanja nije naiao na naroito pozitivne odjeke u strunoj javnosti IVAN MEDENICA: Jovan opet potvrdno klima glavom ANJA SUA: Naknadno se deavalo neto to Jovan naziva optimizmom pamenja pa se dogodi da se kae jao, 14
kako je dobar bio onaj Bitef kad je gostovao Robert Vilson, a ono ostala etiri oveka u sali tokom Ajntajna na plai, svi su izali napolje IVAN MEDENICA: Slaem se da je taj optimizam pamenja jedan sutinski malograanski stav. Kad je neto prolo, onda je lepo i romantizuje se. Ima, ipak, dirljivih primera nekih radikalnih i bitnih poetika koje su bile odmah prihvaene, a da nisu bile, ako tako mogu da kaem, lake, nisu bile deo tog evidentnog mainstreama koji je Jovan pominjao. Recimo, Gebelsa je odmah prihvatila i publika i kritika i iriji, a izrazito je poetiki radikalan. ak mi je i producentkinja trupe rekla da je zapanjena stepenom pozitivne reakcije. Dobio je i dve nagrade. ANJA SUA: Tano. Ipak, mislim da se to srazmerno retko dogaa u odnosu na suprotna iskustva, a u odnosu na ponudu koju festival nudi jer, kada se pogleda repertoar Bitefa, od osnivanja pa do danas, tu postoji samo nekoliko znaajnih imena koja se nisu pojavila. Neki zato to u odreenom trenutku nisu, jednostavno, mogli da dou, ili nije bilo mogunosti iz nekih drugih razloga... Memorija je varljiva i zavisi od odreenog konteksta, od odreenog znanja i razumevanja savremenog pozorita. Kada govorimo o referentnom okviru u kom se vrednuje, ja stalno citiram meni omiljenu reenicu Suzane Ostin, koja je ujedno i prokletstvo svih nas koji se bavimo bilo im kreativnim u pozoritu, a ona glasi : Pozorite mora da dobije priznanje u svom vremenu; ako ga ne dobije u svom vremenu, nee ga dobiti nikada. Govorim kako o svakom pojedinanom izvoenju predstave tako i o festivalu. I zbog toga sam uvek, i pre nego to sam poela da se bavim Bitefom, a sada jo vie, svako duboko nerazumevanje znaajnih predstava koje dou na festival doivljavala i doivljavam veoma emotivno. Pogaa me. Doivljavam to kao neku ansu koja nije potpuno iskoriena. I najvei nesporazumi se dogaaju na liniji komunikacije sa strukom, i to s kritiarsko-teoretiarskim delom struke, ali i s praktiarima IVAN MEDENICA: Neu da branim svoju branu, ali mislim da je Jovan bio u pravu kad je rekao da je vei komunikacijski nesporazum Bitef imao sa pozorinim umetnicima nego sa kritikom.
ANJA SUA: Kada su u pitanju umetnici, posredi je ignorisanje. A kada je u pitanju tvoja struka, posredi je vrlo esto nerazumevanje, sa asnim izuzecima. Kad se itaju kritike od nastanka Bitefa do danas, neposredno posle festivala, ima ih malo pozitivnih. Poto sve vreme priamo o novom, pokuavam da dodirnem taj pojam iz razliitih uglova da bi sve bilo to jasnije... Bitef je festival koji postoji etrdeset tri godine i on sebe svaki put mora iznova da dokazuje, i to u nekom elementarnom, egzistencijalnom smislu, da dokazuje razlog svog postojanja, jer uvek postoje ljudi iz struke koji e rei mene Bitef ne zanima, ne pratim ga. Kao primer uzimam taj pretproli festival kome je, stvarno, veoma teko bilo nai bilo koju zamerku, a, ipak, kada bi sada, recimo, uzeo neki medijski presek naina na koji je o njemu izvetavano, stekao bi se utisak da je to bio jedan, u najboljem sluaju, korektan festival, ali nita vie od toga. Moram da budem iskrena: ne znam tano ega je to rezultat i zato je Bitef toliko iritantan znatnom delu kulturne javnosti. Moda ba zato to donosi neto drugaije, nazovimo to moda neim novim, u najirem znaenju rei.
Bob Vilson
IVAN MEDENICA: Moda zato to hoe da se dopadne svima, razliitim i nespojivim delovima publike. ANJA SUA: Umetniki direktor jednog stranog pozorita me je pitao koliko festival komunicira sa lokalnom publikom. Meni je to, na prvi pogled, bilo udno pitanje i odgovorila sam mu da, naravno, odlino komunicira. A on mi kae da je to vrlo zanimljivo, jer su ti veliki meunarodni festivali uglavnom autoreferentni, sami su sebi dovoljni, komuniciraju sa nekom internacionalnom festivalskom zajednicom i nisu dovoljno zainteresovani za lokalnu sredinu. Ako posmatramo stvar iz te perspektive, mi treba da budemo vrlo zadovoljni, jer Bitef sve vreme ima podrku nekog, neu rei obinog, ali graanskog sloja Beograda, intelektualaca iz razliitih oblasti. Ako se, recimo, pogleda presek ocena festivala naravno, anketa nikad nije idealna metoda, ali je ipak neko merilo ukusa videe se da ne postoji jedna ili dve predstave koje sve obore s nogu, a da ostale budu odbaene, to mislim da je jako dobro. Poslednjih nekoliko godina prvih nekoliko predstava ima prosenu ocenu publike preko 4,7, a najnia ocena je bila 3, 5, i to za predstavu koja je dobila Gran pri irija. Kada se
procenjuje ovaj festival, njegovi dometi, informacije i novosti koje nudi, ta procena mora da se vri iz mnogo razliitih uglova. A jedan od uglova nameu i ljudi koji se bave kritikom i teorijom i mislim da je na njima velika odgovornost, podjednako velika kao i na selektorima. IVAN MEDENICA: Zato smo i pokrenuli ovaj razgovor. Dosta je bitnih stvari reeno, mnoge teme koje sam hteo da pokrenem ve su dotaknute ili apsolvirane. Zato bih sada hteo da sumiram ovaj deo razgovora. Drago mi je da postoji jasna svest kod onih koji kreiraju Bitef, a i nemaju nikakav problem da o tome javno govore, da je Bitef danas mainstream festival, sa im se ja potpuno slaem. Naravno, ne mainstream u smislu prezentacije standardnog svetskog repertoarskog pozorita ili kompromisa sa zabavljakim teatrom, ve u smislu predstavljanja vrhunskih dometa umetnikog teatra. ak smo od Jovana uli da je ta tendencija postojala i onda kada je on ostvarivao ambiciju tragalatva i otkrivanja onoga to je najradikalnije, kada je prvi u svetskom kontekstu mogao da predstavlja razliite pozorine iskorake. Takoe, ne postoji nesporazum
15
ni u vezi s promenjenim kulturnim i politikim poloajem Beograda i Srbije, i u tom smislu nemogunosti Bitefa da i dalje bude to idealno mesto susreta Istoka i Zapada, neki svet in between, koji je, kao to znamo iz istorije pozorita, omoguio livingovcima da sretnu Grotovskog, da bi ga kasnije pozvali kod sebe u SAD i tako dalje. Ako neko danas zamera Bitefu to to on u meunarodnom okviru ne moe da otkrije neto to je mogao da otkriva ezdesetih i sedamdesetih godina, taj je ili glup ili zlonameran, verovatno i jedno i drugo, te takav stav treba staviti ad acta. U jednom korpusu pitanja potpuno se slaemo, ali mislim, i to je moda propust, da su ove teze neto to treba stalno ponavljati. Ono to mi se, ipak, ini kao tema za dalju raspravu, jeste ta ideja novuma u estetskom smislu. Znai, sada ne govorimo o promenjenom geopolitikom kontekstu i mogunostima Bitefa. Ti si rekla neto zanimljivo: rekla si da Jovan, s obzirom na svoj odnos prema Bitefu, ima puno lino pravo da i dalje nove pozorine tendencije shvata kao aktuelni programski slogan, ali da je on za tebe samo istorijska kategorija. Da li su nove pozorine tendencije istorijska oznaka Bitefa iz vremena kada je nastajao, ili su one neto to za vas kao autorski tim, i danas jeste programski slogan? To, ipak, nije stvar kreativnog dopunjavanja dva senzibiliteta i generacijska pogleda, mene kao kritiara to dovodi u konfuziju. Drugo, to je takoe diskutabilno, jeste ova tvoja vrlo inteligentna i veta argumentacija nisam ironian da je Bitef novum za Srbiju; da pojam nove pozorine tendencije moe da funkcionie ako imamo u vidu da je to i dalje neto to je novo za lokalnu scenu. Ja sam, i tu se ne slaem s tobom Anja, uvek nove pozorine tendencije shvatao kao slogan koji je imao ambicije na svetskom nivou. Nije Bitef nove pozorine tendencije otkrivao samo Beogradu ve i svetu. Dakle, dva potpitanja: prvo, nove pozorine tendencije istorijska kategorija ili aktuelni programski slogan, I drugo, jesu li nove pozorine tendencije miljene, i da li one danas tako funkcioniu, kao izraz plemenite ambicije da se otkriva novo, razliito i drugaije na meunarodnom ili na lokalnom nivou? JOVAN IRILOV: Koliko god vi oboje govorili da je u pitanju slogan iz ezdesetih godina, ja mislim da on ni u kom sluaju ne utie na izbor repertoara. Ako bi ta formula 16
uticala na to, onda bi je trebalo skloniti. Mislim da u praksi, ni onda a ni sada, ona nita nije smetala, a ne mislim ni da danas zvui konzervativno. Ne slaem se ni s tim da se kriterijum novog treba da postvalja u odnosu na ovu sredinu, apsolutno me se ne tie da je ita uim, pogotovo ne u ovom trenutku. Bitef je sve ove godine bio nezarazna bolest, sve do sada kada, sreom, izvestan broj ljudi, ba vae generacije ili mlaih, svesno prihvata i ulazi u taj koordinatni sistem. Ja sam, na primer, srean to su Sanjari dobili nagradu ove godine. To je jedna stvar. Mira i ja smo u poetku, tih prvih sezona, namerno dovodili tadanji mainstream da bismo pokazali ovoj zaostaloj sredini, kad moram tako da kaem, tim jo povrnijim stvaraocima nego to su danas, da ne mora sve da lii na Living teatar, koji su oni zvali dabalebaroima, da mogu da ostanu isti, okupani, istuirani i sve to redom, da imaju dotacije, a da ipak prave novo pozorite kao to su to radili tajn, Cadek, Kreja Tada mi se inilo da toj konzervativnoj sredini treba pokazati kako bi neto nauila, a sada mislim da za tim nema nikakve potrebe. Onog trenutka kada je neko doiveo Martalera, umetnost je postigla svoju svrhu bez obzira na posledice. Jedna pojedinana predstava odigra tu ulogu samim tim to se desila. ANJA SUA: to se tie tvoje opaske da ja pokuavam da se izmigoljim time to tretiram pojam novog kao novog u odnosu na lokalnu zajednicu, pokuau da budem do kraja precizna. Nisam zapravo mislila ni jedno ni drugo. Niti mislim da je taj slogan konzervativan, niti da je u potpunosti izgubio na znaaju u tom odnosu lokalno internacionalno. Za mene on nije previe obavezujui. On je za mene arbitraran. Odnosno, mislim da je pitanje novuma, u izvesnoj meri, individualno pitanje, pitanje individualnog referentnog sistema, jer Bitef je imao, i treba i dalje da ima, i mi o njemu razmiljamo na taj nain, tu ambicije da bude relevantan ne samo u odnosu na lokalnu pozorinu zajednicu nego i internacionalno. Kad ne bih tako mislila, dva minuta se time ne bih bavila, to valjda ne treba da objanjavam. Ja sam samo pokuala da kaem da je za mene taj pojam nove pozorine tendencije na neki nain mnogo buke ni oko ega. Odnosno, nije to nevano pitanje, ali mislim da nije primarno kada se procenjuje selekcija i kada se o njoj razmilja.
OTKRIVANJE NOVOG NIJE OBAVEZA
IVAN MEDENICA: Ali bitan je kada se procenjuje koncept festivala. ANJA SUA: Koncept festivala je taj da se dovodi ono to mi procenimo da je u datom trenutku relevantno, znaajno, to ima odreenu vrednost, to daje neke nove informacije. Znaajan je autor. Pri tome se ne rukovodimo samo time. Uvek je dobro ako je u pitanju neko ko je potpuno nepoznat, takvi autori imaju prednost. Jo, naravno, ako imaju dobru produkcijuPromiljanje selekcije se uvek deava u jednom veoma irokom internacionalnom kontekstu, sa sveu o tome ta je savremeno pozorite, ne kod nas nego uopte. I kad pogleda predstave koje su prikazivane u poslednjih nekoliko godina, to je najbolji pokazatelj ovoga o emu mi sada govorimo. Tu je re o znaajnim autorima, o znaajnim predstavama koje neosporno imaju svoje mesto na nekoj savremenoj pozorinoj mapi. I Jovanu i meni je vrlo vano mesto odreene produkcije koju pozivamo na festival u irokom internacionalnom kontekstu i ja namerno koristim tu sintagmu festivalski biznis jer, kako vreme protie, mene sve vie nervira ta mogunost da se zbog aktivne umreenosti koja se deava na meunarodnom nivou, gde informacije putuju vrlo brzo, vrlo brzo formira i lista od nekih desetak festivalskih predstava koje onda svuda cirkuliu. Jako je teko od te ume istih ili slinih informacija nai neku biljicu, neto drugaije i novo. I u tom smislu taj pojam novog je za mene izgubio znaaj kakav je mogao imati ezdesetih, upravo zato to mislim da je to sada teko, gotovo nemogue. Kada se desi, lepo je i dobro je, ali ja lino nemam opsesiju time bilo koje vrste. Za mene je bitniji odreeni nivo, standard i duh vremena. JOVAN IRILOV: Za mene bi bio idealan Bitef da dovedemo autore i ansambl za koje niko nikada nije uo, koji nikada nisu bili ni na jednom festivalu i koji su toliko fantastini da o njima moemo da napravimo novu knjigu. To bi za mene bio neki ideal, ali je on neostvariv. Ali, svakako treba pokuati. ANJA SUA: Ali, ono to se ja pitam, poto si ti, Ivane, rekao da je za tebe pojam novih pozorinih tendencija estetska kategorija, da li ti misli da su te tendencije obaveza Bitefa?
IVAN MEDENICA: Ne, samo mislim da je potrebno ukloniti taj komunikacijski um: ta je na prag oekivanja od Bitefa danas? Ako se program zove nove pozorine tendencije, onda, valjda, ima i ambiciju da to estetsko naelo sprovodi u praksi. Ako nema, zato se tako i dalje zove... A, da ja tebi postavim isto pitanje: da li Bitef danas ima obavezu da promovie nove pozorine tendencije? ANJA SUA: Ne. JOVAN IRILOV: Ne, ne. IVAN MEDENICA: Dakle, zajedniki odgovor je ne. JOVAN IRILOV: Evo, ja u vam rei kako je nastala ta formulacija. Nove pozorine tendencije nastale su tako to je jedini internacionalni festival koji je imao uspeha u Jugoslaviji bio bijenalni festival novih muzikih tendencija u Zagrebu, i onda se Mira Trailovi dosetila da Beograd moe da ima festival novih pozorinih tendencija. IVAN MEDENICA: Mislim da treba da budemo svesni toga da smo doli do vanog razjanjenja koje je bilo potrebno misleem delu nae pozorine javnosti. Sve troje se slaemo da su nove pozorine tendencije u prvom redu estetska kategorija koja ima svoj modernistiki prizvuk, a ne rezultanta odnosa internacionalnilokalni kontekst, ali da one dananjem Bitefu nisu programska obaveza. Da mogu biti ideal kome se tei; ideal u smislu udnje, htenja, sna, ali nisu programska obaveza... Da ne znam ko je ko, imao bih utisak da sluam selektora Bitefa Anju Suu i koselektora Jovana irilova, gde je to kompliment za Jovana. Nekako mi se ini da Anja, veoma argumentovano, iz savremenog festivalskog biznisa i poznavanja savremene umetnosti, uspeva da oblikuje optu platformu. Ona se sastoji u stavu, s kojim se lino slaem, da s promenjenim poloajem nae zemlje, sa svim estetskim permutacijama postmodernog i postdramskog, sa optim kulturnim i drutvenim atomiziranjem, Bitef vie ne moe imati programsku ambiciju da promovie nove estetske kategorije. I to miljenje postaje, zapravo, program festivala. Jovan se s time slae, zato kaem da me podsea na koselektora, ali on, i to je vrlo znaajno, to je taj moj kompliment Vama, Jovane, ostaje pravi
17
partizan modernizma: shvatajui i prihvatajui sve, ipak ezne da se i u takvom Bitefu otkrije neto sutinski novo. JOVAN IRILOV: Apsolutno, do kraja si to formulisao. I kada sam se dogovarao oko koselektora na Bitefu rekao sam da je za mene znaajno ono u emu se Anja Sua i ja razlikujemo, a ne to to isto mislimo. ANJA SUA: Volela bih i ja da sam partizan modernizma... Dodala bih jo i da je moj prag tolerancije na novo vrlo visok. U tom smislu mnoge stvari koje su za mene normalne, koje smatram standardom u nekoj savremenoj umetnikoj praksi, namerno ne govorim o pozorinoj nego o umetnikoj praksi, ovde naprave neoekivanu pometnju. Recimo, za mene je Rodrigo Garsija mainstream autor. On je kod nas doao u momentu kada je ve bio etabliran u toj vrsti pozorita koja komunicira sa publikom, da tako kaem participativno, politiki angaovano, i koji u svom postupku ak pripada toj nekoj avangardi ezdesetih i sedamdesetih, pre nego savremenom estetskom postupku. Njegove predstave se izvode na svetskim festivalima bez ikakvih problema, a ovde je naiao na neverovatno nerazumevanje, koje je mene potpuno zapanjilo. I u tom smislu, kada govorimo o novom, za mene su esto pojedine predstave koje izaberemo neto to bi trebalo da bude jedan dobar standard savremenog pozorita. A, onda se ispostavi da je ovde to i te kako provokativno, ak na momente dramatino. I opet kaem, ne omalovaavam sredinu, ja sam vrlo zadovoljna ukusom beogradske publike. IVAN MEDENICA: Zar vam se ne ini da bi tribine, simpozijumi, skupovi koji bi se bavili ozbiljnim redenisanjem estetikih pojmova bile, zapravo, korisno sredstvo za eksplikaciju vae programske pozicije. Bitefu kao festivalu nedostaje upravo takva autoreferentnost. Ja imam lino iskustvo od ove godine: ponudio sam vam simpozijum o problematizovanju pojma postdramskog pozorita deset godina posle izlaska istoimene knjige, koji ste vi, naravno, zduno prihvatili, jer tema odgovara Bitefu, ali je injenica da su tema tog simpozijuma i program selekcije nastajali paralelno, nezavisno. Kao to mi se ini da svi pratei programi nastaju nezavisno od glavnog. Mislim da je moda u tome problem. Dobro bi bilo kad biste vi iz selekcije, iz programa, 18
sami inicirali razgovore koji e razjasniti mnotvo pojmova o kojima sada govorimo. ini se da Bitef nema dovoljno teorijske autoreeksije, za razliku od, na primer, manifestacija iz oblasti vizuelnih umetnosti. ANJA SUA: Slaem se. Na taj nain se stvara platforma. To i jeste pravac razvoja festivala i mislim da je tvoj simpozijum bio veoma koristan, mada moram da kaem da su se takvi dogaaji organizovali i ranije; recimo na prethodnom Bitefu smo imali simpozijum posveen dokumentarnom pozoritu. Nije ba da toga nema, ali ga nema dovoljno, tu se potpuno slaem. IVAN MEDENICA: Ne kaem ni ja da ga nema, nego da ne nastaje iz programa, kao funkcija tumaenja programa... Sada dolazimo do tog pitanja vezanog za podtemu festivala, na koju smo esto i ja i mlade kolege iz Teatrona imali primedbe. Stalno se javlja pitanje da li je tema sutinski povezana sa selekcijom ili je ona nekakav Hikokov Mc Guna, mozgalica koja nije obavezujua. Recimo, kritika je konstatovala da sloganu Kriza kapitala umetnost krize odgovaraju samo dve ili tri predstave u ovogodinjem programu. ANJA SUA: Ja sam bila iznenaena tom vrstom konstatacije na kraju festivala, jer uopte nije bila re o tome da smo mi najavljivali bilo ta drugaije. Poslednjih nekoliko godina govorimo na svim konferencijama za tampu da je tematska odrednica koja postoji na festivalu vie poetska kategorija i da se nikad ne trudimo da sve predstave iz selekcije podvedemo pod tu temu, to je potpuno legitimno, i ja sam upravo jo vie iznenaena kada na kraju ljudi krenu da broje, pa kau samo tri ili etiri predstave odgovaraju temi Pa da, mi nismo ni imali ambiciju da to budu sve. Jer, ako bismo imali tu ambiciju, onda bismo jako suzili programske mogunosti. Savremeno pozorite je suvie heterogeno i bogato da bi se mi sada ograniavali nekim tematskim odrednicama. I u tom smislu ono to je raeno poslednjih godina vie je sluilo tome da prui jedan poetski pravac, kao impresionistika intonacija, navoenje nekih tema koje su deo nae stvarnosti. Ali, to nisu teme koji mi imamo ambiciju da elaboriramo. Ja sam, recimo, uvek bila protivnik tematskog denisanja festivala, zato to je Bitef
Doek Living teatra 1967. u Beogradu
odavno postao The Best Of savremene pozorine produkcije, te se u takvoj selekciji nalaze i meusobno nespojive stvari koje esto ne moete da poveete jednom temom. To smo mi uvek i govorili. IVAN MEDENICA: Shvatam da vam je ove godine nedostajala Smrt trgovakog putnika ANJA SUA: I Frankentajn Project IVAN MEDENICA: Onda bi ta podtema jae funkcionisala. ANJA SUA: Jeste. Evo, napraviu kratku analizu slogana Kriza kapitala umetnost krize. Predstava Kapital je eksplicitan odgovor na temu, Airport Kids se takoe indirektno bave tom temom, o toj podtemi se moe govoriti i iz pozicije predstave Kamp, po krizi kapitala koja je bila uvod u nacizam IVAN MEDENICA: Da se zabelei da sam ovde ironino
podigao obrve. ANJA SUA: U redu, ako o tome i ne moe, onda denitivno moe da se govori iz perspektive predstava Smrt trgovakog putnika i Frankentajn Project: ova druga je predstava o nakazama korporativnog kapitalizma, publika e je videti na sledeem Bitefu, nadam se Dakle, to bi ve bile etiri ozbiljne produkcije, i onda bi taj podnaslov drao vodu Ali, ja moram da skrenem panju na to da je poslednji Bitef raen u nemoguim uslovima, sa neizvesnou koja je trajala do poslednjeg trenutka u pogledu broja predstava, sa nansijskim limitima koji su doveli do otkazivanja pojedinih prateih programa koji su bitni za imid festivala i do smanjene frekvencije internacionalne posete Tako mislim da je o njemu moglo naklonjenije da se sudi imajui sve to u vidu. Ali, bez obzira na sve to, da se vratim na priu o temi. Ceo koncept podteme e se ukinuti od sledeeg festivala. IVAN MEDENICA: Zaista?! Da li je to denitivno? Ovo je ekskluziva.
19
ANJA SUA: Jeste, i upravo emo ii u tom pravcu da tematizujemo odreene probleme, bili oni samo u domenu estetike savremenog teatra, ili u domenu optih socijalnih i politikih problema. IVAN MEDENICA: Hoe li te tematizacije biti praene skupovima? ANJA SUA: Da, potrudiemo se. Ili makar razgovorima, u zavisnosti od toga koliko nam to mogunosti budu doputale. Meni je lino jako blizak vroclavski model, gde se organizuje razgovor na osnovu jedne ili dve predstave i on se uvek odvija iz vie pravaca. JOVAN IRILOV: U svakom sluaju, nita nije toliko sveto da ne moe da bude drugaije. Ima dosta primera na Bitefu koji svedoe tome u prilog, s tim da je u ovih etrdeset i vie godina samo nekoliko puta bilo podtema. Ja sam studirao lozoju pa znam da svako uoptavanje ne uzima u obzir sve elemente stvarnosti, pa ni na Bitefu ne mogu sve predstave da se podvedu pod jedan slogan, jednu temu. Ali, to nam je zadavalo velike tekoe, uvek je to bilo oruje kojim smo napadani, nisu hteli da shvate, traili su u predstavama u kojima ti, recimo, to nikada ne bi traio ono to smo mi ponudili kao temu, slogan. Smeno je da mi robujemo neemu to je bilo samo ispomo. Sada emo da probamo da nema teme i svaka predstava e se sagledavati pojedinano. ANJA SUA: Ja, inae, mislim da savremena civilizacija nema temu. U principu nema unisonog pravca razvoja. Ukratko da se vratim na tu priu o Vroclavu. Mislim da je to dobar model. Da se prave programski razgovori na bazi jedne ili vie produkcija, i to ne samo sa ljudima iz pozorine struke ve iz svih humanistikih disciplina. IVAN MEDENICA: Kritika je zadovoljna to su njene konstruktivne primedbe povodom ovog pitanja konano uvaene. Hvala vam na razgovoru, na iskrenim, sadrajnim i temeljnim odgovorima koji su mnoge dileme uklonili. Da li vi imate neto to biste hteli da kaete? ANJA SUA: Imam ja jedno pitanje za tebe. Mudro si za20
utao kada smo priali o percepciji Bitefa, o procenjivanju novuma u kontekstu Bitefa. ta ti misli o stanju kritike i teorije, njihovog pojmovnog aparata, kada je u pitanju Bitef? IVAN MEDENICA: Ovde ili u svetu? ANJA SUA: Ovde. IVAN MEDENICA. Mislim da se tu u potpunosti slaemo. Uopte gledano, pojmovni aparat je nii nego to je bio u zlatno doba Bitefa, kada su pisali kritiari poput Vlade Stamenkovia ili Jovana Hristia. Teorijski diskurs nae savremene kritike je na veoma niskom nivou, ali mi se ini da, kao to Bitef formira mlade reditelje to je ove godine sigurno doivelo vrhunac sa velikim uspehom predstava Miloa Lolia i Ane Tomovi, i to je jedno od najznaajnijih postignua ovoga izdanja festivala da isto tako mi u Teatronu radimo na novoj generaciji pozorinih kritiara, koji Bitefov referentni okvir uzimaju kao svoj: jedna Olga Dimitrijevi, koja se lako kree u pojmovnom aparatu savremene teorije, ili neki drugi nai mladi saradnici, tako da perspektiva postoji. Meni je neshvatljivo to se autori koji imaju teorijski pojmovni aparat s gaenjem klone kritike. Tako da je kritika, u najveem broju sluajeva, preputena ljudima koji nemaju odgovarajue znanje. Slaem se sa tobom da je procenjivanje koje vi moete da dobijete iz medija u sutini irelevantno, bilo da je pozitivno ili negativno. Nije tu re o vrednosnom sudu nego o bazinom nerazumevanju i neznanju. Samo to, konkretno, moje primedbe Bitefu, kao i sm va odnos prema festivalu, ba ne uzimaju u obzir lokalnu scenu. Tako da sam i ceo ovaj razgovor vodio u tom smislu: moja kritinost prema Bitefu ide iz toga to ga veoma cenim, pa zato relativizujem dominantni lokalni kontekst i posmatram ga kao da je berlinski festival. ANJA SUA: To je potpuno u redu, nemam nita protiv toga. I mi se trudimo da ga tako pravimo.
Hans-Tis Leman
KRATKA ZAPAANJA O NOVOM (TEATRU)

1. Od Bekonovog Novog organona do Brehtovog Organona za novu umetnost glume moemo da sledimo stazu upornog traganja za prosvetljenjem: traganja za novim vidovima razmiljanja, posmatranja, za oseajnou koja odbacuje mit, predrasude, kao i religiozno i svako drugo mranjatvo. Novo je obeleje delotvorne humanosti i humanizma. U naem svetu, meutim, trite i kapital (prema Marksu, najrevolucionarnija sila u istoriji sveta) ine da postajemo sve vie svesni opasne dimenzije novog. Neprekidne revolucije u oblasti kozmetike, dizajna, tehnolokih novotarija i ivotnog stila, kao da tee tome da izvrgnu podsmehu svaku uzvienost novog. Nije li novo postalo banalno, trivijalno, uplje? Osipanje kategorije novine sasvim je oigledno. Valter Benjamin je pakao denisao kao veno vraanje Novog. Jesmo li poeli da se odupiremo tom veitom vraanju novog i da traimo postojanost, trajanje, usporavanje? Da li nam je potreban povratak starog, da li zapravo ve udimo za njim? Da li je novo ostarilo? 2. Ako je tano da su srea i zadovoljstvo, na kraju krajeva, uvek povezani s ponavljanjem, oni i dalje postoje naporedo s dubokim zadovoljstvom i udnjom za onim to doivljavamo kao novo. Frojd tvrdi da je stanje seksualnog zadovoljstva za svaku odraslu osobu uvek novo. Arhetip novog, moe biti, kako to kae Adorno: dete koje na klaviru pokuava da uhvati nedosegnuti akord koji nikada ranije nije ulo. Ali taj akord je oduvek bio tu, mogunosti kombinovanja su ograniene, u krajnjem sluaju na klavijaturi je uvek sve latentno. Kako onda novo uopte dospeva u svet? Nije li sve to izgleda kao novo jednostavno proizvedeno ili izvedeno sluajno od neega to ve postoji? Proroanstva iz antikih tragedija uila su nas ovako: nepoznato koje e doi ve je tu, pred naim oima; ono postoji u tragovima, uslovima, u logici realnosti, u delima, u semenu i okolnostima realnog a opet, to nepoznato je neitljivo sve dok ne nastane ono to poprima oblije novog, oblije oka i iznenaenja. U procepima odredivosti ili onoga to je odredivo, dogaanje novog nalazi svoje mesto. Stvar je odluke da li e naglasak biti stavljen na postojanost ili na trag onoga o emu se ranije nije moglo razmiljati: da li e biti istaknut zakon ili lepota, logika ili udo. Moda umetnost i nije nita drugo do podraavanje onoga to je ve postojalo. Ali moda odreena raspoloenja, emocije koje su nale svoj izraz u Vagnerovoj ili Betovenovoj muzici, na primer, pre njihovih kompozicija i nisu postojale. Moda su neke uzviene ili romanJESEN/ZIMA 2009 TEATRON 148/149
21
tine prizore kao neto novo stvorili slikari poput Lorena ili Kaspara Davida Fridriha. Oni su ih podarili svetu. U tom smislu, sasvim je mogue da zapravo ivot uvek podraava umetnost, a ne obrnuto. 3. Neosporno je da novina postoji, a ipak se sve to je novo moe izvesti iz ve postojeeg makar i samo retrospektivno. Dete je moda najjaa alegorija, isto oseanje novog a ono je istovremeno najoptije, generacijsko ponavljanje. Iskustvo novog jeste ono to nazivamo Ereignis. To iskustvo moe da nas zatiti od iluzija teorijskog zakljuivanja u stvarima umetnosti: u drami kakva je Rasinova Fedra svakako moemo da proitamo ostvarenje svih uslova, svih realnosti, svih drutvenih, politikih i kulturnih datosti dvorskog sveta. Nita, meutim, ne bi samo na osnovu tih uslova moglo da ostvari raanje te konkretne tragedije. Jedna od potekoa u konceptualizovanju razvoja teatra kao estetske prakse u dananjem vremenu temelji se na injenici da ta kategorija pri emu Adorno i dalje moe da naziva novo istinskom konstantom svake modernosti na izgled oigledna, produktivna i bezazlena, s vremenom ipak postaje sve vie problematina. A izbledela je nada da e u nekom buduem vremenu biti mogue zaeti inganno neke nove Fedre. Teatar, meutim, u samoj sutini svoje prakse podrazumeva paradoks izmiljanja (novog) i reprodukovanja (starog), koji u teoriji ostaje nerazreiv. Teatar je na mnogo naina izuzetno star. On predstavlja kult, ponavljanje, predstavljanje. A pri tom i dalje nema drugu realnost i mogunost, osim novog momenta dogaaja svaki put kada se on odigrava. Ritual i zabava. 4. Sve dok se teatar sutinski svodi na predstavljanje, on pronalazi onaj najrasprostranjeniji odgovor na upravo skicirani problem novog. Taj odgovor ima svoje ime; re je o specinom umetnikom sredstvu ironiji. Ironija reava zagonetku, ona premouje jaz, novo oznaava kao staro, a staro kao novo. Ona se podsmeva enji za novim, kao i enji za starim. Ironija obezvreuje staro, ba kao i novo. Komino i tragino se meaju. Poruka je sledea: nieg novog pod suncem, ali istovremeno i: dolazi sunce. No, iza te prividne razigranosti ironije vreba oajanje. Jer ironija, na 22
kraju krajeva, ipak nije odgovor. I upravo zbog toga najuspelija ironijska predstavljanja na kraju artikuliu ironiju same te ironije. Ironija je odgovor samo na nivou predstavljanja, ali ne i na nivou teatra kao situacije, koja, meutim, sama stvara svoju silu. 5. Teatar ima jo jednu dimenziju koja ga odvaja od svih posredovanih predstava i umetnikih dela: on nije samo umetnika artikulacija, ve svaki put iznova stvara situaciju, dogaaj, specinu komunikacionu realnost koja je vea i drugaija od svake realnosti predstavljanja. Na taj nain je teatar kao takav ve razreio zagonetku, poto je kao specina situacija u onom sada i ovde on po deniciji vie od ponavljanja. U ovom trenutku postdramski teatar, performansi, urbani projekti i drugi specini poduhvati, razvili su veliki broj strategija koje se, uz sve pomenute rezerve, mogu nazvati novim. Instalacija, frontalni performans, interakcija u teatarski konceptualizovanim projektima, pozorite situacija, pozorite kao zajednika svetkovina, obed, ili putovanje autobusom: komunikacioni aspekt, odnosno teatar relacione estetike (Nikola Burio), dospeo je u pozorinom svetu u sredite panje. Novo se vie ne moe pronai u objektu (produkciji, predstavi, performansu), ve u veito specinom stvaranju odnosa s gledaocima/uesnicima/ sluaocima i izmeu njih. Tu postoje mogunosti za novo, poto estetska praksa dovoenja u vezu, komuniciranja, zajednitva, situacije, interakcije i, konano, ali ne i najmanje vano, panje koja je usmerena na vlastito delovanje kao takva ima nebrojene mogunosti i manje je u opasnosti da reprodukuje staro u neemu to moda samo podsea na novo ruho. Otvaranjem granica koje odvajaju pozorite i performans od velikog broja drugih aktivnosti (line, politike, drutvene, umetnike), novo se javlja zato to takve prakse ne mogu da se uokvire kao specina aktivnost niti kao sistem, ve otvaraju pitanje, udnju za neim drugaijim. Ako je novo, u stvari, kako je smatrao Adorno, identino sa eljom za novim, onda postoji kriterijum za novinu u teatru: ona postoji tamo gde je nepogreivo prisutna i iva elja za novim. Preveo s engleskog Zoran Paunovi
Gordana Vnuk
EUROKAZ KAO MJESTO KAZALINE ODGOVORNOSTI

Analiza ciljeva i strategija Eurokaza, zagrebakog festivala novog kazalita, iz pera njegovog osnivaa
urokaz moe biti ponosan na nekoliko stvari, ali meu najvanijima je da je prvi u ovim prostorima imao hrabrosti prepoznati umjetnike, estetiku, kao i izmijenjene producentske uvjete koji su bitno odredili europski, a kasnije i svjetski teatar od poetka osamdesetih godina do danas. Teatar socijalnih poticaja, grupne kohezije ezdesetih i sedamdesetih gubi maha poetkom osamdesetih. Uostalom, on je s poprilinom ugodom petricirao svoje efekte zaudnosti i prilagodio ih svojoj ne pretjerano zahtjevnoj publici, ali sve ei utjecaj politikog anarhizma i solipsizma hajnermilerovske strategije deklasirao ga je za daljnje ozbiljnije poteze. Javlja se novi vrlo samosvjesni diskurs kojega bismo moda mogli potraiti meu manifestacijama zamaha civilnog drutva: dezideologizacija, upuenost na probleme medija, implozija simbolinog jezika i, na koncu, neto tako prijemivo kao to je to estetika Boba Wilsona. Takav je teatar odmah buknuo u punoj snazi, ali ga se vrlo teko, zbog neobine radikalnosti njegova jezika, moglo konfekcijski vezivati za postojee institucije, a od alternativnog grupnog zajednitva i solidarnosti teatra sedamdesetih on je zapravo najvie i bjeao. I dok su sedamdesete krile prostor svoje organiziranosti vlastitim rukama, osamdesete su trebale organizacijske majeutiare. Tako dolazi do paralelnog uklizavanja drugaije produkcijske strukture (koja se vrlo brzo dogovara sa graditeljima nove kulturne politike Europske zajednice), i koja (iz dananje perspektive gledano) vrlo nesmotreno preuzima regulaciju estetikih smjerova, ali i krugova. Njoj pripadaju i festivali koji narednih godina doivljavaju pravi boom i koji, do poetka devedesetih, postaju sigurne tvrave novokazalinog mainstreama. Najbolji izdanci tih vremena e, nevjerojatnom logistikom gustoom, izmijeniti moral standardnih radnih procesa i za manje od jednog desetljea pretvoriti velike kazaline institucije u projektna kazalita (gotovo svuda, samo ne kod nas). I tome je Eurokazova ekipa bila od koristi, jer je bila meu osnivaima ITEM-a poetkom osamdesetih, producentske mree koja je pokrenula novoteatarsku lavinu.
23
Umjetnici koji su tada otvarali teatar prema novim tehnologijama, vizualnoj umjetnosti, drugim medijima, plesu i pokretu, nastupali su iz modernistikih pozicija, sa vjerom da su njihovi proboji dovoljno radikalni u odnosu na teatar logocentrikih sustava, da si mogu prisvojiti atribute nositelja kazalinog napretka kojima e pripasti budunost. Ono to su radili zahtijevalo je redeniciju kazalita i njemu srodnih umjetnikih vrsta, ali i izmjenu perceptivnih obiaja koje je zbunjena teorija i kritika teko ili nikako slijedila. Ovu ponesenost koja je vjerovala u snagu Barthesovih odgovornih formi, u devedesetima zamijenjuje nazovimo je uvjetno, nimalo pejorativno postmodernistika zapalost koja je zavitlala autentine ikonoklastine iskaze u smjeru troenja vremena, dobrohotnog epigonstva, autoreferencijalnosti kao gure preputenosti, tj. angairanog oaja. Sredinom osamdesetih kad se pripremao Eurokaz, novo kazalite u Europi bilo je na nesigurnim osnovama, izazivalo je zanimanje proliranih festivala i rubnih institucija, ali su mainstream festivali (poput Avignona ili Salzburga) i dalje sumnjali u njegovu marketinku iskoristivost. U Jugoslaviji pak na djelu je nedostatak informacija o tome to se deava u kazalinoj Europi; BITEF je zaglavio u sedamdesetima i nije prepoznavao istraivake poticaje nove generacije, domaa produkcija bahato je obavljala svoju beskorisnost: devetnaesto stoljee kao intelektualni obzor u Hrvatskoj, naivni mija-kovaevi-ristievski politrealizam u Srbiji, psihologija, ilustrativnost. Zagrebaka Akademija se ne snalazi ni oko Grotowskog, Brechta ne pominje, a za Wilsona nije nikada ula. U takvoj kulturnoj klimi Eurokaz je djelovao kao ok. Bez bilo kakve veze s kazalinim establishmentom, toliko drugaiji, a opet ozbiljan i ambiciozan, pomalo i arogantan, festival je u svoje prve tri godine (do poetka rata) ponudio selekciju antologijskih uspjeha inovativnog kazalita osamdesetih, pokazao rane radove nekih od kljunih umjetnika koji e u sljedeim desetljeima odrediti pravac europskog teatra. Uz Soc. Raaello Sanzio, La fura dels baus, G.B. Corsetti, Ilotopie, Royal de luxe, Station House Opera, Eurokaz je prepoznao vanost tzv. amanskog vala. Anne Teresa de Keersmaeker, Jan Lauwers i Jan Fabre nastupaju u Zagrebu sa svojim prvim nesigurnim uspjesima koji e postaviti formalne parametre koje emo od tada, pa sve do danas, prepoznavati u radovima njihovih epigona irom svijeta. 24
Mehanizmi proizvodnje smisla, strukture, real time on stage, geometrijska epidemija, formalizam i dezinfekcija sve e to, tek koju godinu poslije zauene kritike prvog Eurokaza, zapoeti dominaciju europskim tritem i, naalost, krajem stoljea, dovesti do uniformnosti kazalinog i plesnog krajolika. Sjeam se kad sam 1985. na Minhenskom festivalu gledala povijesnu predstavu Rosas danst Rosas: unutranja koncentracija plesaica, oslonjenost na proces disanja, stroge geometrijske strukture koje se brutalno prekidaju, prijelaz u privatno: popravljanje kose, presvlaenje na sceni, estetska istoa... Crne haljine jednostavnog kroja, i, naravno, stolice. To je sve za nas tada bilo dramatino novo, nismo ni slutili da e te stolice postati prokletstvo sljedeih dvadeset godina europskog teatra. Danas posvuda obitava to Ana-Terezino histerino, narcisoidno tijelo i njegovi privatni iskazi kojima je vrijeme dodalo zainjeni, prgavi teoristiki mi-ma. Sve to obilato servisiraju umreavanja po liniji manjeg otpora i mediokritetstva, tako da se na gostovanjima i festivalima stalno vrte ista imena, terorizira i teorizira nas stalno ista estetika. EU politika totalitarne transparentnosti nanciranja kulturnih programa, kao i globalizacijski trendovi, ostavili su svog traga i u izvedbenim umjetnostima gdje je uniformizacija i standardizacija umjetnikih formi dovela do posvemanjeg zasienja ne samo trita ve i publike koju vie nitko nita i ne pita i koja se pravi mudrijom nego to treba. Poteno reeno, Eurokaz je podrala i za dugotrajnost osigurala nekazalina intelektualna publika te izvanhrvatska kritika (hrvatska se kritika, naime, i dalje klanjala BITEF-u i iz bitefovske perspektive nazivala Castelluccija i de Keersmaeker amaterima-diletantima). Iz dananjeg vremena to razdoblje izgleda vrlo optimistino. Vjerovalo se da kazalite nema prepreka, da moe slijediti brzinu lma, konkurirati masovnoj industriji zabave i proizvodnje slika, da moe uspjeno usvajati postupke visoke tehnologije stavljajui pri tome suhoparne laokoonske granice kazalinog medija u drugi plan. Kazaline grupe i grupice nicale su kao gljive poslije kie, a istim ritmom osnivali su se i sve noviji festivali sve novijeg novog kazalita. Ono to je u prostoru bive Jugoslavije u to vrijeme radila generacija redatelja koje je promovirao Eurokaz Bre-
La fura del Baus
zovec, ivadinov, Taufer, Paovi zbunilo je nae kolege iz Zapadne Europe na kongresu mree IETM iji je 1990. domain bio Eurokaz. kolovani u jednom drugaijem politikom sistemu, a istovremeno bezobrazno informirani o svemu to se deava u kazalitu van granica svoje zemlje, oni su smiono ukrtavali razliite scenske postupke, preskakali po esto nespojivim dramskim razinama u jednoj predstavi, referirajui se na ritualnu ozbiljnost kulturne i drutvene memorije ovih prostora. Njihov kontaminirani stil je odudarao od protestantske estetike i higijene kazalinih jezika to su prignjeili zapadnoeuropsko trite. Tradicionalne forme komunicirale su ravnopravno s modernim pritiscima, teatar slike sa ritualom, bosanska sevdalinka sa Robertom Wilsonom, ispranjeni, reciklirani povijesni stilovi sa tehnolokom shizofrenijom. Nae zapadnoeuropske kolege koje su oekivale da e naii na staromodni istonoeuropski teatar koji bazdi po recidivima Kantora i Grotowskog, ostale su zbunjene pred snagom i artikuliranou umjetnikih ideja.
Zbunila ih je takoer i injenica da ovakvi radikalno drugaiji iskazi nisu pripadali tzv. nezavisnoj sceni na kojoj su se formirali zapadni umjetnici u puno skromnijim produkcijskim uvjetima, ve velikim repertoarnim i nacionalnim kazalitima. U ono vrijeme, ne snalazei se u raspadanju Jugoslavije, neke su kazaline kue popustile pred ambicijom istraivanja i inovacije, tako da su se u festivalskom programu te godine na scenama izmijenjivali ogromni dekori i ansambli od etrdesetak izvoaa. (to se danas dogaa s tim redateljima, i kako se dalje razvijala njihova reijska praksa, bilo bi predmetom posebne, u nekim sluajevima vrlo kritike studije.) Ono to je Eurokaz, ovom ITEMovskom selekcijom ponudio kazalinoj Europi je jasna distinkcija izmeu vertikalnog i horizontalnog multikulturalizma koja je trebala pomoi u bistrenju multikulturalne magle to se vukla zapadom Europe jo od Brookovih vremena. S jedne je strane horizontalni multikulturalizam a pod tim se podrazumijeva kulturno-socijalna aktivnost okrenuta
25
vie-manje egzotinim manjinama i rubovima, dekorativna uporaba izraajnih formi uglavnom neeuropskih kultura (Brook, Barba, Mnouchkine), musaka koja nas, uz malo indijske minke, japanskih velianstvenih kostima te urlike dva do tri crna glumca, pokuava uvjeriti da se angairano bavi ostatkom svijeta, dok su, upravo, naini slaganja i primjene nagomilavanih senzacija i dalje nedirnuto zapadnjaki. Za razliku od toga, lijepo i mirno reeno, kolonijalnog pristupa, umjetnici tzv. vertikalnog multikulturalizma koji djeluju na presjecitima raznih kultura i probijaju se kroz istovremenost razliitih kulturnih identiteta koristei se nekom vrstom shizoanalitikog pristupa, grade jedinstvenu, inovativnu umjetniku formu. Glumac takva tipa uspijeva unutar svog mentalnog habitusa zadrati mnotvo arhainih kombinacija i prosedea dok istodobno njegov zis emanira gestikularnu ekonomiju modernoga teatra umjerene arbitrarnosti koja unutarnjem ritualnom elementu i mitskom osjeaju vremena daje vrtoglavu dimenziju. Slino se moe rei i za gore ve opisane redateljske postupke. Eurokaz je od poetka bio svjestan svojih pionirskih nakana u promociji takvog drukijeg, Europi u to vrijeme ne odve simpatinog, kulturnog i kazalinog koncepta, te se od 1991. godine, koja se sluajno poklopila s poetkom rata u bivoj Jugoslaviji, nastojao pribliiti slinim idejama, umjetnicima i institucijama ostalih kontinenata. Program Eurokaza ratnog i poslijeratnog razdoblja zaputa Europu kao neupitnog arbitra suvremenog teatra te se otvara kazalitu i plesu Latinske Amerike, Azije i Afrike koji zrelom autentinou svojih nastupa svjedoe da novokazalini mainstream polako gubi dah. U dva simpozija 1994. i 1995. artikulirali smo ovu pojavu pod nazivom postmainstream kao novi estetski pravac koji premijeta arite kazalinog interesa s paroksizma formalistikih rjeenja i zatvorene sintakse mainstreama amanskog i holandskog vala (i koji ne moe opstati bez podrke centara ekonomske i kulturne moi) prema periferiji i neeuropskim kulturama gdje umjetnici, neoptereeni diktatom aktualnih trendova, hrabro spajaju nespojivo. Umjetnici postmainstreama bave se reinterpretacijom tradicije, izvanserijskim dramatrugijskim postupcima ulanavanja koji su nemogui u konceptu higijene postmodernog kazalita; spajaju ritualni teatar s vizualnim, teatar slike sa tradicionalnim formama... Okrenuti su lokalnom kontekstu, odbijaju izlaganje poput robe 26
na svjetskom kazalinom tritu. Odnos prema tijelu nije europski neurotian i narcistiki autoreferencijalan nego dodiruje kolektivno emocionalno iskustvo ili se oglaava metazikim zahvatima, a predstave ne zaziru od elemenata spektakla koji ponitavaju tipino europski koncept individualnosti. I dok, poetkom dvijetisuite, europsko eksperimentalno polje, poraeno od konjunkture globalnih medija, povlai umjetnike u prostor intimiteta i malih formi, neeuropski teatar i dalje djeluje po irini; neoptrereen je supremacijom medijske lakoe. Za razliku od predstava europskoga novokazalinog mainstreama, posebice plesnih, koje ute istim globalnim sverazumljivim jezikom pa ne uzrokuju perceptivne probeme, recepcija postmainstream umjetnika zahtijevala je akribiju pristupa, odmjerenost recepcije, pa ak i stanovitu etnologijsku koncentraciju za pojedine scenske referencije, a to je za europski management koji nervozno koristi svoje vrijeme bilo previe, iako ga je sve vea uniformnost kazalinoga pejzaa tjerala na vrludanje postmainstreamovskim rubovima (od Afrike do Kine). Mnogi autentini iskazi natjerani su na prilagoavanje; nisu izdrali presiju novca, turneja i tzv. kulturne razmjene, a sve pod krinkom dobrohotnih producenata koji ele oplemeniti svoje najnovije akvizicije designom pristalosti. Potpuno indentino nainu unitavanja i istonoeuropskog teatra (koje je zapoelo sa Rusijom i Poljskom) koji je zaboravio svoje kontekste i generaciju koja je ruila zidove, a u ime terora mladih i sve mlaih koji nemaju problema s vlastitim kazalinim nasljeem jer ga nisu imali prilike niti upoznati, niti redenirati. Kao i istonoeuropski tako i neeuropski redatelji i koreogra pristaju danas na zakone benigne i dozirane razliitosti, a samozadovoljni europski management pravi se da nema vremena ozbiljnije se zagledati u razloge, konvencije i okolnosti u kojima se dogaao jedan drugaije senzibiliziran teatar, ponekad apartan europskom ukusu. U zadnjih desetak godina Eurokaz je prepoznao i artikulirao jo jedan vaan kazalini fenomen, fenomen ikonoklazma to je, bez lane skromnosti, najvei doprinos Eurokaza protoku svjetskog teatra. Eurokaz nije izmislio termin ikonoklazma, ali ga je u radovima Societas Raaello Sanzio prepoznao i, oslonivi se
Societas Raaello Sanzio
na njihovu deniciju, uinio prohodnim, identicirao ga je u radovima drugih grupa, to e rei sabrao ga je u stilske odrednice. Danas ikonoklazmu, kao kazalinom fenomenu koji se pojavio sredinom osamdesetih, Eurokaz vie i nije potreban. On je danas uao u svoju pomodnu fazu; ve moemo govoriti o drugoj i treoj generaciji ikonoklasta iri se, dakle, u prostor koji Eurokaz vie ne zanima. Prva generacija (Soc. Raaello Sanzio, BAK truppen, Goat Island, Forced Entertainment, Pesenti, Stanev, Tanguy, Brezovec), probijala se kroz dominaciju vizualnog teatra (koji se od Wilsona nadalje vrsto udomio u Europi i Americi), tvrdei da i slika moe biti ideoloka. Mnogi umjetnici koji su obiljeili osamdesete dolazili su iz podruja vizualnih umjetnosti (Fabre, Lauwers ...) i vjerovali su da su, odbacivi moral teksta i politiku diskurzivnost, napustili prostor ideologije. Ikonoklasti inzistiraju na ideologiji slike, odustajui od vizualnih rasporeda i spektakularnosti izvedbe; bave se temeljnim problemima nedovoljnosti, ali i preciznostima uinaka samog kazalinog medija, preko kojih estetika ma-
instreama olako prelazi. Naime, koristei se drugim umjetnikim anrovima, tzv. cross over teatar bira uzburkanu zavodljivost povrine, ali ne procjenjuje kazalinu sintaksu koja ostaje nedirnuta. Odustajui od ideologije, cross over teatar se umiljava znaku, ali ne na razini rasporeda ve kroz strategiju njegova nesmiljenog troenja ili, bolje reeno, potronje. Ako se znak ne d unititi, vele ikonoklasti, moda da se vratimo prema kompaktnosti njegove kompozicije, moda da se vratimo temeljnom znaku, agensu teatra kao takvog. Opiimo znak njim samim. Nema teeg posla nego revolucionirati prema unutra, u cjelinu jednog medija, a ne dirati njegovu hermeneutiku vanost (o tome lijepo pie Soc. Raaello Sanzio referirajui se na procjepe u Raaellovim slikama gdje se u metastazi baroka nazire novo doba), zato je doprinos ikonoklasta (koje je Eurokaz kao takve prvi podrao) temeljnom znaaju teatra kraja 20. stoljea nezaobilazan. Teorijsku podlogu ikonoklastima nalazimoi u antipsiholokim teorijama Deleuzea i Guattarija koji u svojoj knjizi
27
Anti Edip govore o uksevima elje. Nae nesvjesno je, kau oni, preveliko a da bi imalo objekt (objekte elje namee drutvo kako bi nas moglo zaskoiti represijom) . Nesvjesno ne postavlja problem smisla ve iskljuivo problem upotrebe. Nesvjesno ne stvara slike ve energiju elje: ne proizvodi konkretno, proizvodi proizvodnju, mehanizam neformiranog. Pitanje elje ne glasi to to znai? ve kako to funkcionira. Ikonoklasti istrauju upravo taj prostor dobro ugrijanih mehanizama koji prethode kodikaciji, prije nego to u kd upiemo sliku ili rije, odgaajui, dakle, nalaze znaenjskog, odnosno ideolokog. Ovdje se radi o pokuaju stvaranja jednog posve neideolokog teatra koji maksimalno potie imaginaciju pritiskajui gledatelja na ispisivanje iz znaenja prema indiferentnim strukturama smisla. Prva generacija ikonoklasta donijela je niz novih provedbenih postupaka koje bismo mogli opisati kao impresivnu nebrigu oko uobiajenih, simbolikih kategorija dobrog teatra: pasivna teatralizacija, mizanscenska dezorijentiranost, igra paralelnih fokusa, troenje vremena, reija praznine, plemeniti diletantizam kao stil igre. Istrauje se, kako kae Forced Entertainment, nevidljivi prostor izmeu lika i izvoaa, lukavstvo tzv. potroenih znakova, dekor kao nemarni gestus, poigravanje gledateljevim oekivanjima i perceptivnim obiajima. Ta generacija ikonoklastikog heroizma muila se sa probojima, ali je temeljito revolucionirala europsko kazalite, no ve se druga generacija (Showcase Beat le Mot, PME, L&O, Gob Squad) ugodno smjestila u teko izborenu dominaciju lakoe i neposrednosti ikonoklastikih stilskih sredstava, da bi se kod tree generacije razvila prava poast plemenitog diletantizma, generacije koja postaje mainstreamovski zadovoljena i osigurana, uhljebljena u status sasvim pristojne robe. Danas se mnogim mladim umjetnicima ini da je to fantastini recept za pravljenje kazalita: nita se ne mora znati, dovoljno je pojaviti se na sceni i neto se zbiva. Hrvatska nezavisna scena, prije svega plesna i ona tzv. performansa, je, nakon dugih godina elementarne borbe za svoje mjesto u suvremenosti, vrlo brzo uskoila u ikonoklastiku zamku, branei pokondirenim konceptima i teorijom svoju umjetniku nepripremljenost i inferiornost. Dananji Eurokaz sve vie naputa svoju propedeutiku funkciju: u Hrvatskoj je nastala mnoina festivala koji su se 28
prislonili na njegove estetike prilike i zahvate i inspirirani su njegovim organizacijskim pretpostavkama. Uostalom, tko se eli pristojno kazalino informirati, eto mu interneta. Zato se Eurokaz okree vlastitim produkcijama i koprodukcijama, radionicama sinteze i zagovora, neposrednom karakteru festivala akcije. Eurokaz sve vie uvaava ono lokalno, raskida s arhiviranjem kazalinih informacija i stavlja ih u irok protok. Zakljuno reeno: Eurokaz je u stratekom smislu uvijek bio negdje izmeu. S jedne strane, prejak da bi ga ikad prihvatio hrvatski kazalini establishment (a i obratno) koji ga je elio ugaati kao neko neprilino tijelo, gurajui ga u stranu, represivno mu nudei prostor alternative; s druge strane, prekritian, ambicioniran, moda s previsokim kriterijima izvrsnosti a da bi bio tek suutnim predvodnikom domorodne nezavisne scene. Eurokaz je, tako, ponajprije mislio na svoj prostor slobode i neovisnosti, uostalom stalno je izmicao politici i nije nikad, poput BITEF-a, postao dravnim festivalom. On je sve kazaline fenomene provjeravao neposrednim selekcijama; na skupljanje predstava na temelju bjelosvjetskih odjeka i pritisaka nikad se nije dao navui. Trudio se da bude kreativni organizam i da se njegov ekskurs uvaava. Hrvatskom je teatru elio pomoi konkurencijom talenta, strogoe i rizika. Scenski postupci koje su osamdesetih uveli pokretai novog kazalita danas su dio protokola europskih teatarskih institucija koje su im (iako trome po prirodi stvari) svoju strukturu proizvodnje zauujue brzo prilagodile. Eurokaz e vlastitim primjerom u kazalinoj dvorani Gorgona pri novootvorenom Muzeju suvremene umjetnosti poraditi da se Zagreb pribroji centrima europske i svjetske umjetnike prakse koji raunaju na otkucaje dananjice i neodgodivost buduih prilika.
Ivana Stefanovi
BITEFOVSKI BEMUS
Selektor Bemusa u periodu 20012006, renomirani kompozitor Ivana Stefanovi, pie o svom konceptu Bemusa kao festivala novih muzikih tendencija, osmiljenog, izmeu ostalog, i prema modelu Bitefa
tvoreno govorei, pribliavanje Bitefa i Bemusa je u jednom periodu, a taj period je 20012006, bilo projekat. Ali na koji nain, s kojim razlogom, s kojom estetikom podlogom, pokuau ovde da objasnim. Strah od moderne muzike je kod nas ogroman. On je toliki da je u Srbiji dozvoljeno ak i javno ruganje sa tom muzikom, pa i s umetnicima koji slede taj pravac (sluaj konkursa Beogradske lharmonije, na primer). O stratekom zapostavljanju da i ne govorim! Ako je neto u svetu umetnike muzike novo, to kod nas nikako nije preoporuka koja bi veinskog sluaoca mogla privui, zainteresovati i dovesti u dvoranu. Poto je ovde ve na samom poetku izgovorena kljuna re novo, hou odmah da objasnim i sledee: Bemus niti je bio, niti je iko pomiljao da treba da bude festival nove muzike, ali jeste, tj. mogao je u jednom svom segmentu biti festival novog u tumaenju muzike, nove interpretacije, novih tumaenja, novog, drugaijeg izgleda muzike. Bitef, poznat kao festival novih pozorinih tendencija, u tom smislu je od poetka bio u sasvim drugaijoj poziciji od njegovog muzikog parnjaka, Bemusa. Kao to se to nekad deava i u porodici, dva roena brata, pa jo i vrnjaka, Bitef i Bemus, porasla su, tako da vrlo malo lie. Jednom delu publike savreno odgovaraju nove pozorine tendencije i utisak je da tih novina u pozorinom tendencijama nikad nije dovoljno. Drugom delu publike niko nije uspeo da objasni ak ni to da su nove muzike tendencije neto intrigantno, zanimljivo, vrlo esto zabavno za sluanje! Odgovor na pitanje zato je tako, odakle dolazi i ime se hrani ovakav stav prema novom u umetnikoj muzici neu dati (neka tu analizu uradi neko drugi, odgovor je tu, argumenti vise u vazduhu), ali u rei da je sigurno da u tome uestvuju ne samo bastioni konzervativizma nego i neke institucije kulture i obrazovanja. Kada sam 2001. godine govorila o planovima vezanim za Bemus u narednom periodu, imala sam obiaj da kaem da zamiljam kretanje festivala od take A do take B. Nisam precizirala ta je taka A, a ta taka B. Uostalom, ako je neto trebalo precizirati tako da to svi uju, to je onda samo taka B dakle, budunost.
29
Ova jednostavna upotreba taaka kao jedinica brojanja davala je do znanja da je Bemus, po mom miljenju, bio estetiki, lozofski, idejno i tematski prilino zaputen i da nije bilo strategije ta s njim sledee/sledeih godina. Bez obzira na trud i rad onih koji su ga kreirali, bez obzira na zvezdane trenutke, izuzetna umetnika ostvarenja, velika imena i divne pojedinane muzike dogaaje, izgled festivala se, u smislu koncepta i ideje, nije vetrio trideset i vie godina. On je u sutini ostao isti kao i onda kada je osnovan festival irokog spektra ili za svakog poneto, od svaega pomalo. Formulacija iroki spektar (misli se na muzike sadraje) mada nigde zapisana ve vremenom etablirana kao idejno polazite Bemusa zapravo je mutna. iroki spektar deluje opte, zvui pasivno, statino i nema kapacitet samoobnavljanja. Ne podrazumeva progres, razvojnost, dinaminost i ne omoguava prirodno inoviranje stanja. Nove pozorine tendencije, tradicionalni Bitefov nadnaslov, oznaava da se svakog dana dogaa neto drugo, jer novo je danas drugaije nego to je bilo jue i drugaije nego to e biti sutra. U vreme socijalistike Jugoslavije Beogradu je dodeljen jedan teatarski festival modernog usmerenja (zamisao je odluno sprovela Mira Trailovi, nastavio je Jovan irilov) kakav je Bitef, a Zagrebu festival savremene muzike kakav je Zagrebaki bienale. to se muzike tie, Beograd je mogao da napravi festival irokog spektra, i to je i uinio. Ali, zato je i danas tako? Ko ili ta brani da sada, etrdeset godina kasnije, u potpuno izmenjenim okolnostima, muziki Beograd otvori prozor, pogleda napolje i primeti da su se u meuvremenu stvari znatno promenile. Pre svega, da se promenila umetnost sama. Moda je ovaj proces shvatanja i prihvatanja promenjene stvarnosti donekle i razumljivo usporen zbog kulturnih i drugih barijera na koje je drutvo nailazilo tokom devedesetih. Svi zajedno, i Bitef i Bemus i mi u publici, iveli smo u bezvazdunom prostoru, gde je na festivale pristizalo, i iznutra i spolja, onoliko koliko je moglo, koliko se uspelo. Bitef je bio pod embargom, Bemus je bio pod embargom. Na kraju tih devedesetih, u trenutku kada smo se ponadali boljem, sadrajnijem, izazovnijem, kreativnijem i evropskijem nainu i sadraju ivota, da li se tu i tada pojavila potreba za novim, boljim, izazovnijim, smelijim pristupom muzikoj 30
umetnosti? S obzirom na to gde smo se nalazili te 2001, morali smo se upitati: Da li na najveem muzikom festivalu u zemlji ima novih dela stranih i domaih autora i koliko? Da li i koliko na festivalu ima novih pristupa, izvoakih i stvaralakih, koliko novog itanja? Da li mainstream dominira toliko da nieg drugog osim njega i nema na festivalu? Da li ima srpske opere, posebno one savremene, koja bi se mogla uvrstiti u festival? Da li festival kakav je Bemus, a preko njega i drava, hoe da utie na srpsko muziko stvaralatvo putem narudbina? Da li festival hoe da tematski istrauje odreene domene muzike, prati li evoluciju muzike umetnosti? Da li je spreman da sprovodi neku ideju, viziju, plan, koncepciju? Sva ova pitanja, ako bi bila postavljena, ako bi ih iko i uo, delovala bi kao deranman, a odgovor bi, da ga je bilo, glasio: pa ba i ne. Preciznije: ne znai da novih dela i novih izvoenja, novih formi i novih otkria nije bilo, ali znai da se to dogodilo iako nije bilo deo plana, ideje. Bemus je i dalje denisan kao festival irokog spekatra. Voditi Bemus u programskom smislu (20012006) znailo je razvijati ga, paljivo, sporo, bez potresa, menjati festivalsku matricu tako da se to rovito jaje ne polupa, ali da se na kraju ipak dokuva. Od jedne do druge take, od A do B, neprimetno i svakako nerevolucionarno, Bemus je na tom putu pokuavao da se, u nekom segmentu, priblii i Bitefu. Ne, ne imitirajui nita osim moda jedne sitnice: zastupanja interesa novih, svuda prisutnih, a mnogo gde i poptuno odomaenih umetnikih tendencija i praksi. Bemus je bio na putu osvajanja jednog novog prola i koncepcije koji bi, nita manje ali i nita vie, podrazumevao prisutnije nove tendencije u muzikoj umetnosti (savremeno stvaralatvo, savremena tumaenja klasike), proirenje muzike scene na prirodne saveznike (teatar, muziki teatar, video i druge bliske forme) i podsticanje savremenog domaeg stvaralatva (a moda, zato da ne, i izvoatva) naruivanjem i produciranjem znaajnih umetnikih dela. Na tom putu, izmeu Bitefa i Bemusa, sama od sebe, pojavila se minimalna dodirna taka. Desilo se to spontano, ve zbog same prirode dva umetnika medija. Da ne
Stifters Dinge, Gebels
preskoim igru, takoe istinski prisnu i pozoritu i muzici. Pozorite, igra i muzika oduvek su bili povezani, sinkretini, isprepleteni, duboko proeti, a danas su to ponovo, i jo snanije, u novom duhu i s novom tehnologijom. Jedan od znaajnih elemenata novih tendencija u novom Bemusu bilo je oslobaanje prirodno ugraene sceninosti koja i inae u samoj muzici postoji. Koncertna, simfonijska, kamerna muzika, posebno muziko-scenska, dakle operska i baletska, ivi na sceni, na bini, na podijumu, gleda se dok se svira ili peva, u koncertnoj sali, crkvi ili na nekom mnogo manje oekivanom mestu. Muzika se i gleda osim to se slua, posebno se, iroko otvorenim oima gleda izvoa, ali se gleda i muzika na TV ekranu, na Internetu, YouTub-u, gleda se sve ono to je sa muzikom povezano kao to je pokret, ples, dramski (operski) zaplet. Bez ikakve veze i bez pozivanja na Bitef, Bemus je, u stvari, iao svojim putem. Na tom putu imao je na programu ameriki Kronos kvartet, poznat po svojoj vizuelnoj muzici; prikazao je Priu o vojniku Stravinskog i Menehme Slavenskog na sceni, u Ateljeu 212; muziku monahinje iz
13. veka, Hildegard iz Bingena, predstavio je na programu Bemusa ansambl Commedia nova koji je, osim muzike, no dozirao i elemente scene, igre i teatra. Navodim samo neke od mnogih primera. Bemus je jedno vreme posveeno radio na produciranju srpske savremene opere. Tako je izvedena Zora D., opera Isidore ebeljan, u saradnji s inostranim gostima, ali sa domaim festivalskim orkestrom; tako je izvedena, godinu dana ranije, i opera Anje orevi Narcis i Eho, partitura stilski sasvim drugaija od prethodne. Do oba ova izvoenja dolo je tako to se pokazala jedna sasvim abnormalna, ali preutno odobrena, situacija u kojoj u srpskim operskim kuama nema srpske operske produkcije. Zato? Bez razumnog odgovora. Ali iz pozadine je provirivao jedan ve ranije registrovan paradoks po kome je intenzitet nacionalnog diskursa obrnuto proporcionalan realnoj podrci nacionalnoj kulturnoj produkciji. U jednom segmentu, 2006. godine Bemus je ipak ostvario saradnju sa dve srpske operske kue. Opera Srpskog narodnog pozorita iz Novog Sada izvela je ostakovievu
31
TEMA BROJA:
Katarinu Ismajlovnu (Ledi Magbet Mcenskog okruga) sa dirigentom Uroem Lajovicem, ijeg se izvoenja veoma rado seam, a Opera Narodnog pozorita iz Beograda izvela je Mocartovu operu Don ovani, koju, bar njenu premijeru, pokuavam to pre i zauvek da zaboravim. Svoj zvezdani trenutak, dobar za ma koji performingart festival na svetu, imao je Bemus u produkciji Glukovog Orfeja i Euridike. Ova opera je izvedena u prostoru Muzeja 25. maj, a rediteljka Bojana Cveji, sa mladom ekipom izvoaa i pre svega svojim redovnim saradnikom Premilom Petroviem, dirigentom, razigrala je prostor, pomeala medije, ukljuila pasivne i oduevila prisutne do mere da se broj predstava poveao. Godine 2006. obeleavan je jubilej roenja Stevana Stojanovia Mokranjca. Drava nije uspela, ili nije htela, da organizuje zvanino obeleavanje tog jubileja, pa je to uradio Bemus. Priredio je blago reirani koncert Mokranjeve muzike uz uee velikog broja horova (Hor Sv. Stefan Deanski, Hor Melodi, Hor Branko iz Nia, Hor Muzike akademije iz Sarajeva, Prvo beogradsko pevako drutvo, Hor KrsmanoviObili, Hor Barilli iz Poarevca, Deji hor RTS), posebno interesantan i izazovan zbog mogunosti osavremenjivanja tradicije, novog itanja veoma dobro poznatih stranica. Scenario i reiju potpisao je Boris Miljkovi, a scenograju Mrdjan Baji. Kada je tradicija, posebno duhovna tradicija u pitanju, da dopunim i ovim: s posebnom panjom je programiran ovaj segment Bemusa, publici veoma vaan, drag i uvek veoma dobro poseen. Bemus je dao prostor mnogima, ali bih podsetila samo na dva, od mnogih koncerata: na najmlaeg uesnika na festivalu, Deji hor Kolibri, koji je spremao program sa svojom harizmatinom dirigentkinjom Milicom Manojlovi. Ona je, kao niko posle nje, uspela da sabere i ujedini istotu i lepotu dejih glasova, s jedne strane, sa najviom profesionalnom ozbiljnou, s druge, i da savlada Mokranjevu Liturgiju. Jedinstven spoj otvorenosti, bezazlenosti i produhovljenosti. Na istoj listi je i Koviljski monaki hor koji je na Bemusovom koncertu, u ambijentu Narodnog muzeja, prikazao izuzetno ouvano izdanje tradicionalnog, mnogovekovnog svetogorskog pevanja. Dva vana nova svetla usmerena na duhovni standard. Pomenuti su monohromatski programi, oni s malim unutranjim kontrastom. 32
Sasvim drugaiji su oni koji se slue doziranim sudarom. Jedan od takvih bio je koncert Aleksadra Madara kada je pijanista, uz Gudae Svetog ora, sudario Intoritus Soje Gubaiduline i Mocartov KW 467 C-dur klavirski koncert (izdanje festivala 2001). S ansamblom Piero Linere iz Bea, a bilo je to izdanje 2004, dobili smo visoko elaborirani, promiljen program, skoro muzikoloku analizu muzikog Bea s kraja 19. i na poetku 20. veka. Otkrivanjem vremenskih paralelizama u nastajanju dela dobila se neoekivana meavina starog i novog. Iste godine Bemus je priredio viesatni Maraton kamerne muzike, koncert dva ansambla, ansambla Takeno iz Londona i domae Balkanske kamerne akademije. Bila je to zapravo programska koncert-poslastica u kojoj su se meala dela, izvoai, stilovi kompozicija, uvek izuzetno precizno, stilski tano, muziki ubedljivo. Publika je ulazila i izlazila, osvajajui novi prostor posmatrake-slualake slobode, mogunost izbora i predaha u neprekidnom muzikom izvoakom nadigravanju. Amadinda, ansambl udaraljki iz Maarske, slui se desetinama perkustionistikih instrumenata kojima je bogato ispunjena koncertna scena. Program Koreni i putevi sadrao je, pored dela Ligetija, Kejda i Raja, i neke etnotradicije (Uganda, Baskija, Zimbabve, Tahiti) i jedno i drugo uz ogromno odobravanje publike. Ubedljivost i virtuozna vetina najstarijeg muzikog instrumentarijuma obrisali su predrasude novo/staro, poznato/nepoznato. Novo narueno delo srpske kompozitorke Tatjane Miloevi izveo je 2003. na festivalu Zagrebaki trio. I na ovom malom primeru festival je pruio mogunost za novi dijalog izmeu mladih izvoaa i kompozitora iz dve sredine kao ulog za kulturnu budunost i vee kulturno trite. Ovo su samo neki primeri novih tendencija u predstavljanju dobre stare muzike umetnosti. Ovim nije napravljen nikakav redosled, jo manje redosled uspenosti koncerata, ve je samo je ilustrovan onaj aspekt u promiljanju festivala u periodu 20012006. koji je traio puteve zbliavanja. Istovremeno, uz muzike programe ile su i druge, pratee aktivnosti. Bemus je zapoeo sa izlobama (izloba What Music?- hipertekstalne ex-tenzije) , lmskim programima, tematskim muzikim radionicama namenjenim deci, konferencijama za mlade menadere u kulturi (New art net) Tako su jedne godine prikazani lm Ratni rekvijem,
Posledni pejza, J.Na
u reiji Dereka Darmana na muziku Britna, lmovana opera Krunisanje Popeje Monteverdija sa muziarima iz Luvra i Markom Minkovskim, Okretaj zavrtnja Britna s dirigentom Danielom Hardingom, Prokletstvo Fausta Silvijana Kamberlinga s Berlinskom Stackalepom... Odrane su i dve deje radionice, jedna namenjena uenicima osnovnih, ne muzikih kola, a druga za decu s posebnim potrebama. Godine 2006. imali smo vidljivu, mada posrednu, vezu Bitefa i Bemusa. Meredit Monk, kompozitorka i performer, sa svojom trupom stigla je iz Amerike na Bemus, dodue dvadeset godina poto je ve bila na Bitefu. Ali u konkretnom, produkcijskom smislu, taka preklapanja dva festivala pojavila se te iste godine u sluaju ak dve produkcije: Poslednji pejza Joefa Naa i Vladimira Tarasova (na udaraljkama) i baletu Ballet for Life Morisa Beara u izvoenju Baleta iz Lozane. Ove dve produkcije dva festivala radile su u punoj saradnji i obe ih smatrale svojim. Na taj nain Bitef u Bemus su se te 2006. godine u jednom trenutku vremenski prislonili jedan uz drugi i time se na momenat pretvorili u jedan teatarsko-muziki, performing art festival. Samo tada.
Za sledeu/sledee godine Bemus je bio na putu da napravi jo neki korak napred, ali, pre nego to se taj pravac publici zaista dopao i pre zaista ozbiljnijih rezultata, sama ideja i trend su zaustavljeni. Da li je bila namera, sluaj ili neka trea, umetnosti sasvim udaljena namera? Koji je to duh drao zatarabljene principe anahronog irokog spektra u kome je najvanije da se nita ne promeni i da svi odu kui sreni poto su uli poznate melodije na stari nain. Koji provincijalni duh nije dozvoljavao dalje temeljno vetrenje prostora? Kome su smetale i dalje male inovacije, jo ni izdaleka dovoljne da bi muziki duh srpske metrolope uinile duhom svetske metropole? Ne zaboravimo da princip irokog spektra ima svoj jo banalniji nastavak koji glasi: poneto za svakog, od svaega poneto. Nastaviu da postavljam pitanja, ali na drugi nain. Na pozorinom Bitefu 2008, ne na Bemusu, izveden je drugi Mocartov Don ovani. Realizovali su ga opet Bojana Cveji i Premil Petrovi, koji su nekoliko godina ranije za Bemus uradili Orfeja i Euridiku. Bitef je u Beograd doveo nemakog autora Hajnera GeJESEN/ZIMA 2009 TEATRON 148/149
33
TEMA BROJA:
belsa (Heiner Goebbels) i time znaajno obogatio muziko iskustvo prestonice. On se poslednjih godina pojavio sa dve predstave ispunjene muzikom Eraritjaritjaka iz 2005. i tifterove stvari iz 2008. Beograd je za ovaj program imao oduevljenu publiku (zbog velikog interesovanja povean je broj predstava, izvoenja), oduevljenu kritiku, ali i oduevljeni iri koji je autoru dodelio glavnu Bitefovu nagradu, i to po drugi put. tifterove stvari su moda eksperiment, ali na sceni su glavni protagonisti klaviri, mehanike poluge, reektori, zvunici, slike, senke, citati, glasovi i muzika. Jer, bez obzira na polimedijalni, proireni koncept svoje umetnosti, Gebels je kompozitor. Robert Lepa je 2008. godine u Mertopolitenu izreirao za scenu, na senzacionalan nain, Berliozovu muziku partituru Faustovo prokletstvo, stvarajui snane vizuelne scene upotrebom interaktivne kompjuterske tehnike. Isto delo, drugo izvoenje, gledali smo na lmskom Bemusu 2002. godine. Godine 2009. godine na festivalu u Edinburgu, tatsopera iz tutgarta (Staatsoper Stuttgart) izvela je Bahove kantate spojene u celinu pod naslovom Actus tragicus. Pedeset lanova renomiranog hora ove znamenite operske kue izvodilo je svoj pevaki deo tako to svako ima individualnu ulogu i karakter, tj. glumaki zadatak. Da li je velianstvenim Bahovim kantatama ili Berliozovoj muzici reija kao takva nakodila? Da li je jednom od uvenih svetskih horova okrnjila ugled, a operskoj kui naudila to je na daske postavila delo za soliste, hor i orkestar? I jo jedno slino pitanje: koja umetnost gubi (prema onima koji vole samo iste umetnosti i koji znaju ta je ta), a koja dobija na ovim i mnogim drugim primerima? Da li gubi muzika? Da li uopte iko gubi? Posle 2000. Bemus je zamiljao neto novo i time se pribliavao a ne udaljavao od svoje muzike sutine. Jer ovde uopte nije zastupan stav da bi moderan nain miljenja u umetnosti, nove forme i prezentacije te umetnosti i savremene umetnike tendencije mogli da poraze tradicionalne. Ne. Ideja je u tome da bude dovoljno festivalskog vazduha i za ogromnu riznicu proverenog, najvrednijeg naslea, i za otkrivanje novih, moda zapostavljenih ili nedovoljno poznatih dela i autora iz tog naslea, i za moderne tendencije, danas ve toliko prisutne i ve usvojene kao klasine u mnogim sredinama irom sveta, i za, na kraju, 34
nove kole, pravce, nova imena, novostvorene partiture. Neto vie dinaminog novog na mesto statinog irokog. Ne pravim aluzije na druge delove drutva, jer ovog asa to nije tema, niti hou da uporedim muziku scenu sa ma kojom drugom, ali u ovom segmentu srpska kultura je podeljena na ova dva simbolina pola. U brouri koja je pratila Festival 2003. u Rei umetnikog direktora zapitala sam se (optimistiki) : ta je na Bemusu drugaije ? Dananji Bemus svojim programom podvlai svoj internacionalni karakter i to ini tako to se kree stazama geopoetike umesto geopolitike, a umetniki, muziki svet posmatra kao beskonano bogato jedinstvo razliitosti. Najvee razlike izmedju Bemusa nekad i Bemusa sada nalaze se na planu globalno novih iskustava muzike, u kompoziciji samih programa, u balansiranju novih i starih autora, u prisustvu etnotradicije, u otkrivanju retkih, nepoznatih dela i autora i autorki i, pre svega, u novom itanju stare muzike literature... Uporeivanje tog nekada i ovog sada otkriva nam da je Bemus sauvao najbolji deo svoje tradicije i samosvojnosti, ali i da je otvoren i spreman za svaki pozitivan oblik evolucije i prilagoavanja. Tokom 35 godina kroz ivot festivala prole su hiljade ljudi. S te take posmatran, Bemus dokazuje ne samo prisustvo izvanrednih izvoakih individualnosti i jakih umetnikih dela, on reito govori i o jednom mnogo irem aspektu, o stanju duha i opteg kulturnog ambijenta. Granice Beograda i Srbije razmaknute su, izmeu ostalog, i Bemusom. Na koricama kataloga ovogodinjeg Bemusa moe se videti, prvi put, jedna zanimljiva, viebojna moderna arabeska znak Asocijacije evropskih festivala. To je od sada i na znak. To trideset peto izdanje Bemusa (2003) imalo je naglaen evropski ton, pa je tako i samo otvaranje preputeno holandskom muzikologu, profesoru Univerziteta u Lajdenu, utemeljivau festivala u Utrehtu, predsedniku Evropske asocijacije festivala (EFA), Fransu de Ruiteru. Na jednom od zavrnih koncerata tog izdanja festivala izvedena je Betovenova Deveta simfonija, pa bi se moglo rei da je zavrnim taktovima Ode radosti jo neko vreme posle zavretka festivala odjekivao njegov evopski ton.
Branislav Dimitrijevi
BITEF ILI OKTOBARSKI SALON? NE, HVALA? DA, MOLIM?

rajem ezdesetih, u prvim godinanama svog postojanja, Beogradski internacionalni pozorini festival odigrao je izuzetno bitnu ulogu za savremenu vizuelnu umetnost u Beogradu. Zapravo je tokom Bitefa, i zahvaljujui angaovanju prve ovdanje kustoskinje savremene umetnosti, Biljane Tomi, u Beogradu prvi put predstavljena nova umetnika praksa, kako je u najirem moguem smislu Jea Denegri nazvao dematerijalizovane i performativne antiakademske zahvate i propozicije tadanje konceptualne umetnosti. U tada nazvanoj Galeriji 212, u okviru istoimenog pozorita, odvijala se neka vrsta prologa onome to e se od poetka sedamdesetih realizovati u likovnoj galeriji Studentskog kulturnog centra i kada e, upravo zahvaljujui internacionalnim kontaktima i blagovremenim razmenama informacija, i ovde opstajati (kaem opstajati jer je ipak posredi getoizirani i nimalo javno prihvaeni fenomen) prakse sintetike i analitike konceptualne umetnosti, body - arta, performansa, primarnog slikarstva, land-arta i slinih tada jo eksperimentalnih umetnikih formi. Tokom prvih Bitefa tako su pre ili nakon predstava, ili ak u pauzama, izvoene umetnike akcije, otvarane izlobe ili odravana predavanja i razgovori, u emu su uestvovali umetnici poput Burena, Pistoletta, Kounellisa i kritiari Celant, Catherine Millet i drugi. Zahvaljujui institucionalnom okviru i internacionalnom prolu Bitefa, u Beogradu e se zapravo prvi put do tada (moda ako jedino izuzmemo Meunarodnu zenitistiku izlobu nove umetnosti koju je Ljubomir Mici organizovao u jednoj koli jo 1924) umreiti neki lokalni akteri u polju vizuelne umetnosti s internacionalnim protagonistima nekog aktuelnog obrta umetnikih i teorijskih paradigmi. I dok su, na primer u Zagrebu, bili uoljivi radikalni aniteti nekolicine vizuelnih umetnika jo od ranih pedesetih (s grupom EXAT) i koji e tokom ezdesetih biti snano markirani postojanjem grupe Gorgona i internacionalizovani festivalom Nove tendencije u Beogradu to nije bio sluaj. Beogradska scena je bila mnogo manje ukljuena u tadanje umetnike tendencije i malo se osvrtala na avangardne istorijske fenomene ve, pre svega, na prilagoene i akademizovane oblike impresionistikog i postimpresionistikog slikarstva. Beogradsku umetniku scenu je u vreme pokretanja Bitefa i dalje karakterisao neproduktivni (pa, kako e se kasnije ispostaviti, i lani) procep izmeu zvanine socijalistiko modernistike umetnosti i nekih tome suprotstavljenih tendencija koje pak nisu bile odraz
35
TEMA BROJA:
radikalne inovacije ve regresivni i mistikatorski povratak na predmoderne umetnike i ideoloke svetonazore (grupa Mediala i sl.). Otuda je podstrek koji je dao Bitef kao proizvod klime druge polovine ezdesetih bio daleko bitniji za kakvutakvu kreativnu i diskurzivnu turbulenciju na sceni od bilo kog drugog dogaaja u polju likovne umetnosti. Zapravo je kreativna dovitljivost Biljane Tomi da polje novih umetnikih praksi vee za pozorite (jer je inae performativnost i bila jedno od kljunih sredstava tada proklamovane dematerijalizacije umetnikog dela) bila odluujua za stvaranje bar osnovne svesti da savremena umetnost poinje da zauzima proireno polje i da se dogaa krupna promena umetnike paradigme, najavljena istorijskim avangardama dvadesetih koje su bile marginalizovane sve do ezdesetih, zapravo do ponovnog otkrivanja na zapadu Marsela Diana ili ruskih konstruktivista. Kada se uzme u obzir relevantna kritika opservacija, kada je Bitef u pitanju, da je ovaj festival zapravo veoma malo uticao na redovni repertoar beogradskih pozorita, moe se rei da je znaaj Bitefa za novu umetniku praksu u Beogradu bio evidentan, bar za jedan uzak krug umetnika, kustosa i kritiara koji e od poetka sedamdesetih biti okupljeni oko Galerije SKC-a. Upravo e ova generacija, noena izmeu ostalog i komparacijom izmeu otvorenog, internacionalnog i radikalnog prola Bitefa i lokalnog, akademskog i mediokritetskog prola Oktobarskog salona, prvi put realizovati neku vrstu kontramanifestacije ovoj koja je bila zvanino asignirana za likovnu umetnost. Dok se Oktobarski salon tada odravao u zgradi u Masarikovoj ulici (koja je danas sruena i na njenom mestu se nalazi javna garaa), u SKC-u, koji se zapravo nalazi preko puta, 1972. organizuje se izloba Oktobar 72 koja e okupiti umetnike kao to su Marina Abramovi, Nea Paripovi, Raa Todosijevi, Era Milivojevi, Gergelj Urkom, Zoran Popovi i nekoliko godina kasnije i neke druge iji rad tada ne bi bio ni u kom sluaju uvrten u selekcije Oktobarskog salona. Upravo je ova generacija bila prva koja je postavila znak jasnog diskontinuiteta s dominirajuim lokalnim svetonazorima, kao na primer u beskompromisnosti tadane izjave Rae Todosijevia da na njegovu umetnost nije uticala ni jedna jedina umetnika pojava u Srbiji. Oktobarski salon je osnovan 1960. pri tadanoj Modernoj galeriji (koja e biti nukleus budueg Muzeja savremene 36
umetnosti, otvorenog 1965) kao inicijativa koja je trebalo da ozvanii i institucionalizuje modernistiku umetnost, odnosno onu praksu koja je bila lokalna interpretacija modernistikih pravaca u umetnosti. Od samog starta, iako je Miodrag B. Proti kao upravnik tadanje Moderne galerije i budui upravnik Muzeja savremene umetnosti insistirao upravo na internacionalistikom karakteru modernistike umetnosti, Oktobarski salon postaje iskljuivo manifestacija lokalne provenijencije koja je, pre svega, sluila da zadovolji promotivne potrebe akademske likovne scene i da modernistiku umetnost u Srbiji zapravo zatvori u palanaki univerzum i verikuje lokalne umetnike veliine koje ni na koji nain nisu bile niti referentne niti zapravo sutinski povezane s internacionalnim tokovima. Ovakav kismet Oktobarskog salona bie nastavljen i tokom sedamdesetih i zapravo sve do 2004, kada je tek organizovano prvo meunarodno izdanje Salona, dakle bezmalo etiri decenije posle beogradskog pozorinog ili lmskog festivala. Instituciju Oktobarskog salona pratio je i karakteristino regresivan kritiki diskurs, o emu je nedavno objavljena veoma korisna knjiga grupe autora pod nazivom Panja kritika!? 50 godina Oktobarskog salona, u izdanju Kulturnog centra Beograda. Zapravo, ako je ve zapaeno da je Bitef svakako odigrao kljunu ulogu u unapreenju kritikog diskursa kada je o pozoritu re, prol Oktobarskog salona upravo je uinio mnogo na spreavanju razvoja savremene umetnike kritike. Jedan od urednika pomenutog izdanja o kritici Oktobarskog salona, Radonja Leposavi, precizno je ukazao na to da, kada se itaju kritiki osvrti na Oktobarski salon recimo tokom sedamdesetih, ne moe se lako razabrati o kojem istorijskom periodu je re. Leposavi nabraja termine i epitete kojima su se sluili kritiari kako bi opisali umetnost izlaganu na Oktobarskom salonu, pa se tu pominju i gurativna ekspresija, i romantizam, i realizam, i nadrealizam, i metaziko slikarstvo, i geometrijska i lirska apstrakcija, i industrijska umetnost, i nadahnuta i veoma oseajna dela, i sve dah i vitalni sokovi, i traganje za lepotom fakture, i proetost nemirom, i oseanje za kompoziciju, i vangogovska silina poteza i boje, pa ak i fovizam.... Ovde se zapravo zapaa da su ovakva latelija istorijskih stilova i pretkritiki nadahnuto opisivanje vitalnih sokova lokalne likovne umetnosti zatvorili bilo kakvu mogunost koncepcijske promene ove znaajne kuturne institucije koja treba
Alan Kaprou
da pokae najbolja dela naih najboljih umetnika, kako je u jednoj turoj objavi osnivanja Oktobarskog salona najavio Miodrag Proti 1960. Naravno, nomen est najee omen, pa je kismet Oktobarskog salona zapravo sadran u njegovom samom nazivu. Pozivanje na mesec oktobar svakako ne implicira samo injenicu da se znaajna kulturna institucija organizuje u tom mesecu u ast osloboenja glavnog grada 1944, ve implicira i simboliku snagu pominjanja ovog meseca za ideje komunistike revolucije u pozivanju na Veliki Oktobar 1917. S druge strane, re salon ima sasvim konzervativnu i buruasku konotaciju. Ovde se, naravno, pre svega misli na pariske salone nastale u predrevolucionarno vreme osamnaestog veka (ovde se, naravno, ne misli na Oktobarsku ve na Francusku buruasku revoluciju) i koji su ve od sredine devetnaestog veka postali simbol akademske pompijerske umetnosti u odnosu na koju ambiciozni umetnici jo od Gustava Courbeta stvaraju jasan otklon i organizuju nezavisne salone ili salone odbijenih. U na izgled paradoksalnom susretu socijalistikih tekovina, s jedne strane, i predmodernog institucionalizovanja akademskog umetnikog ukusa (i trita!), s druge, lei prol ove manifestacije. Ona je upravo trebalo da kanalie ono to je za srpsku kulturu u
doba socijalizma (a svakako posebno za likovnu umetnost) bilo kljuno: institucije su bile partijski kontrolisane i birokratizovane, i organizovane zapravo po socrealistikom kulturnom modelu, dok je umetnost nastavila konzervativni kontinuitet s predratnim akademskim svetonazorima umerenog modernizma po kom se sve zavravalo u nekom bonarovskom ili sezanistikom modelu poimanja slikarstva u skladu s kojim je delovala i beogradska Likovna akademija. Bitef, a takoe i pomenuti SKC, su kao institucije osnovane neto kasnije kada su liberalnije struje u KP postajale svesnije nunosti podrke onoj kulturi koja je ideoloki bila bliska savremenoj levici i koja je kritiki ukazivala na dominaciju tipino graanske, rutinerske, nacionalne, pa tako zapravo i kontrarevolucionarne umetnosti u socijalistikom drutvenom ureenju. Mnogo godina kasnije, trenutak kada je konano i Oktobarski salon stekao svoj internacionalni format (izlobom Kontinentalni doruak poljske kustoskinje Ande Rotenberg, 2004) navodno je trebalo da oznai raskid sa starim institucionalnim modelom ove smotre ako upotrebimo re koja se i dalje simptomatino koristi i koja konotira i dalje jak sovjetski kulturni uticaj. Ipak, tu gde je glavni problem prolosti ove smotre navodno odstranjen, konano su se
37
TEMA BROJA:
pojavili problemi njene savremenosti. Kao prvo, postavlja se pitanje da li je uopte mogue praviti meunarodnu manifestaciju bez meunarodnog odbora ili saveta? Ili pak pitanje na osnovu kog uvida i kakvih kriterijuma, za sada jo lokalni odbor bira selektora, odnosno kustosa? Umesto odgovora na ovakve izazove nedavno je imenovan u potpunosti meupartijski (umesto meunarodni!) Odbor Oktobarskog salona, u kome sedi 1 (slovima: jedan) umetnik, dok su ostali partijski nametenici (udesne koalicije DSSPS-LDP) bez iskustva i kontinuiranog uvida u savremene umetnike tokove. Dakle, osnovno pitanje, koje sledi nakon nekih navedenih i mnogih drugih koja se tiu naina nansiranja, organizovanja i promovisanja, jeste pitanje ta je na kraju krajeva prol ove manifestacije? Da li ona tei da bude slina Festu, festival festivala (u kom sluaju bi selektor trebalo da bude blagovremeno izabran to do sada nikada nije bio sluaj, te je kustoskinja Salona 2009. imenovana samo tri meseca pre otvaranja (!?) ozbiljno angaovan i plaen da putuje po svetskim izlobama) ili Oktobarski salon treba da bude dinamino mesto prepoznavanja i platforma lansiranja izazovnih ideja, projekat baziran pre svega na podrci produkciji radova (neto to u oblasti vizuelnih umetnosti ovde ne postoji) koji e moda na kraju i zavriti na veim i znaajnijim umetnikim bijenalima i time staviti Oktobarski salon na mapu relevantnih umetnikih manifestacija u regionu kakve su, na primer, Bijenale u Istanbulu ili Periferik bijenale u rumunskom gradu Jaiju? Dakle, ili izloba proverenih vrednosti (ali proverenih u meunarodnim okvirima i meu strunjacima), ili izloba koja dovodi vrednosti u pitanje, to bi bilo u skladu s prirodom savremene umetnosti? Dakle, nakon itavog procesa emancipovanja Oktobarskog salona dolazimo do pitanja koje ni Bitef nije uspeo da razrei, odnosno vraamo se na sm poetak. U nekoj drugoj i imunijoj sredini ova dilema bi se reila jednostavnim potezom udvajanja ove manifestacije, stvaranjem dvaju razliitih meunarodnih projekata koji bi zadovoljili obe ove preke potrebe. Ali, ovde se, naprotiv, to pitanje hleba i pogae ni ne postavlja jer se nekako smatra da je samo po sebi zadovoljavajue to i Bitef i Oktobarski salon uopte i dalje postoje, te se svako novo izdanje ovih manifestacija promovie kao neka izuzetno dobra volja nadlenih. Naravno, razlog ouvanju obe manifestacije je ista rutina insti38
tucionalnog kontinuiteta, ali e bar raunanje na tu institucionalnu rutinu svakako biti kljuno za budue pokuaje njihovih reformi. Stie se utisak da su, nakon decenija veoma razliitih uinaka na kulturnoj sceni (gde je Bitef u odnosu na Oktobarski salon odigrao daleko znaajniju ulogu), obe manifestacije sada suoene sa slinim problemima. Naalost, ovi problemi veoma remete kritiku recepciju, jer se ona i dalje svrstava u domene ili konzervativnih ili progresivnih svetonazora. esto su to kljuna nerazumevanja, na primer, s jedne strane, postdramskog pozorita, a s druge, relacione i postprodukcijske umetnosti. S jedne strane je uobiajeni konzervativni otpor, a s druge nedovoljno osveeno i dosta pojednostavljeno shvatanje novih umetnikih i teorijskih propozicija. Ukazivanje na ovo drugo je neretko autocenzurisano kako ne bi dalo snagu konzervativnim pozicijama. Posredi je svojevrstan nesporazum kao kada je nedavno jedan italijanski strunjak za muzeje odrao seminar na kome je, izmeu ostalog, kritiki ukazao na paradokse s kojima su suoeni sve brojniji muzeji savremene umetnosti u svetu, dakle na motiviue paradokse muzeologizovanja umetnosti u odnosu na koju nije uspostavljena istorijska distanca. Mahom konzervativno nastrojeni kustosi ovdanjih muzejskih institucija jedva su doekali da ovim potkrepe svoje reakcionarno ubeenje da nam muzeji savremene umetnosti zapravo nisu ni potrebni! Slino je, na primer, kada se obnovljeno interesovanje za tekstualno u pozoritu tumai kao povratak klasinoj dramskoj formi, ili nove artikulacije u mediju slikarstva tumae kao povratak na klasino slikarstvo i najavu kraja konceptulne i relacione umetnosti. Internacionalizacija ne znai samo komunikaciju sa svetom ve bivanje u svetu, a takoe i ukidanje podele na svetske i domae umetnike (to je i sugerisano na prethodnom Oktobarskom salonu) i spremnost na utemeljenu kritiku recepciju uz pomo koje e nosioci tzv. progresivnih shvatanja emancipovati vlastite stavove i izgraditi nove platforme razmatranja nikada potpuno uhvatljivog procesa u kom se okotale norme i vrednosti mogu dovesti u pitanje samo kvalitetnim, ubedljivim, kontinuiranim i itko prezentovanim modelima najsavremenije vizuelne i pozorine umetnike prakse.
Olga Dimitrijevi
KRIZA KOJA RAZOTKRIVA

43. Bitef: Kriza kapitala umetnost krize
injenica da je kultura jedna od oblasti najugroenijih svetskom ekonomskom krizom osetila se i na ovogodinjem Bitefu. Bitef smo videli u kriznom izdanju. Ove godine nam je, usled pomanjkanja novanih sredstava, prikazan znatno manji broj predstava nego obino, te je i slogan Kriza kapitala umetnost krize bio posve prikladan, ako se ve nije nametao i sm od sebe. Za razliku od prethodnih godina, kada su slogani Bitefa uglavnom bili dovoljno opti da bi opravdali aroliku selekciju (I to je pozorite, Tragikomedija tragedija naeg vremena), bez jasnih politikih referenci i nekako ideoloki neutralni ove godine se pitanje ideologije samo od sebe nametalo kao tema. Sami selektori, Anja Sua i Jovan irilov, skrenuli su panju na ponovno iitavanje i reaktuelizovanje Marksovih radova, imali smo i predstavu baziranu na njegovom Kapitalu, na prateem simpozijumu o postdramskom pozoritu, kao i razgovoru sa gostujuom zvezdom, nemakim dramskim piscem i rediteljem Falkom Rihterom, nekoliko puta ponovljeno je ono to se esto gubi iz vida kada se govori o ideologijama da je i sm neoliberalni kapitalizam ideologija, koja se maskira da to nije. Svetska ekonomska kriza je tako uzdrmala sistem koji sm sebe predstavlja kao najbolji mogui (suprotstavljajui svoje koncepte faizmu i komunizmu, i u tom procesu ih izjednaavajui) i ogolila socijalne nejednakosti, uinila neokolonijalistike prakse vidljivijim, i tako u potpunosti reaktuelizovala savremeni kapitalistiki sistem kao temu za umetniko u ovom sluaju pozorino preispitivanje. Tako su i selektori, Anja Sua i Jovan irilov, u uvodnoj rei nastupili na tom tragu i napisali da ovogodinjim sloganom pokuavaju da preispitaju odnos izmeu savremenog pozorita i drutvenih tokova, ali i samu poziciju velikog festivala kao to je Bitef u kontekstu pomenutih drutvenih promena. Dakle, ovaj Bitef na miie je, kako nam je najavljeno, trebalo da tematizuje famoznu krizu i tako se, izmeu ostalog, osvrne i na okolnosti koje su dovele do toga da ove godine bude u siromanijem izdanju. Meutim, prvi pogled na selekciju ostavlja slogan krajnje upitnim. Osim ve pomenutog Kapitala pozorita aupilhaus iz Dizeldorfa,ostale predstave su vrlo labavo, ili ak
39
Kapital (foto: Sonja ugi)
nikako, povezane sa sloganom. Nije to nita novo i prethodnih godina slogani su bili manje-vie sami sebi svrha, a prikazane predstave se esto nisu mogle nikako povezati sa sloganom. Meutim, ove krizne godine kripanja u koncepciji festivala su, valjda i zbog okolnosti, dola do izraaja. Ali, da krenemo redom. Otvaranje je bilo, kako smo ve i navikli, atraktivno za oko i prijatno za Sava centar. Predstava Sutra, Sadlers Wells teatra iz Londona, plod je viemesenog rada koreografa Sidi Larbi erkauija sa monasima iz aolin hrama i bazirana je na praksama aolinovaca telesnom razvoju koji prati duhovni rad na sebi. Vaan element predstave ini scenograja: erkaui je posvetio veliku panju saradnji sa vajarom Entonijem Gormlijem; on je izradio drvene kutije koje su akteri predstave neprestano pomerali po sceni, ulazili u njih, penjali se, plesali u njima i na njima. Gormlijeve kutije istovremeno oznaavaju prostor i bivaju asocijacija na ovekov odnos sa svojim irim okruenjem neto to sputava, menja se, koristi ili se prevazilazi, i prema emu sve vreme postoji aktivan odnos. erkaui i tim putem koreogra40
e monake prakse (npr. borilake vetine) i tako prevodi daleke tradicije na nama razumljiv jezik savremenog plesa. Dodatno, erkaui stalno postavlja jednog belog mukarca iz zapadnog sveta nasuprot gomile aolin monaha koji demonstriraju svoje vetine. Sama ova postavka suprotstavlja Zapad i Daleki istok i dotie se kulturnih razlika i meanja kultura (na primer, kada u jednoj sceni monasi nose tipina istovetna odela). Problem je samo to, makar pred publikom bletavog i sveanog otvaranja festivala, koliko god je autor sa respektom pristupio dalekoistonim praksama i koliko god je bio prepun divljenja i potovanja prema njima, do nas od svega dopire samo onaj povrinski nivo puke fascinacije istonjakim vetinama, a predstava se, suprotno svojim namerama, otima da, ipak, ispadne egzoticiranje Istoka i na kraju njegovo izlaganje buroaskoj zapadnoj publici. I sledee predstavljeno ostvarenje je takoe obraivalo odnose Istoka i Zapada, ali samo na linom nivou. Toliko dugo oekivani Rober Lepa predstavio se komadom Plavi zmaj, u kome gradi priu oko ljubavnog trougla Pjera, Ka-
OLGA DIMITRIJEVI: KRIZA KOJA RAZOTKRIVA
naanina koji ivi u Kini i bavi se nekom vrstom kustoskog posla, njegove bive ene Kler koja pokuava da usvoji dete, i iao Ling, Pjerove ljubavnice koja raa njegovo dete, da bi nam na kraju ostavio mogunost tri razliita zavretka prie. U samoj prii nita ne dobacuje dalje od slabanog melodramskog zapleta, nekakav iri drutveni kontekst je izostavljen, ni tematski Lepa nije pokrio neto iole zanimljivo, i vrlo je teko oteti se utisku da gledamo klasinu popodnevnu sapunsku seriju, samo u pozorinom formatu. Paralela sa sapunicama se lako uspostavlja i osnauje je struktura predstave koja je nekako bliska televizijskoj, kao i korienje nekih televizijskih tehnika, na primer klasine pice. Predstava obiluje i vizuelnim egzibicijama koje su sprovedene uz obilato korienje tehnolokih pomagala, ali one ostaju same sebi svrha. Sa nogu ne obara ni pria, ni mogunost razliitog kraja, a ni vizuelna atraktivnost i ini se da se Lepa ovde naao da bi Bitef upisao sebi jo jedno veliko rediteljsko ime koje je gostovalo na festivalu. Na kraju ostaje gorak utisak da je Lepa trebalo da poseti Beograd pre dvadeset godina sa nekim drugim ostvarenjima ovako, njegov Plavi zmaj samo izgleda lepo, i nita vie od toga. Trolani kolektiv Rimini protokol (tefan Kaegi, Helgard Haug i Danijel Vecel) predstavio se u punom sastavu sa dva odvojena projekta. tefan Kaegi je doao sa predstavom koju je, zajedno sa Lolom Arias, napisao i reirao u vajcarskom teatru Vidy-Lausanne: Airport Kids. Kaegi nam je u svom dobro poznatom maniru isporuio jo jedno ostvarenje iz anra dokumentarnog teatra, sa svojim naturicima ekspertima kako ih Rimini protokol naziva kao glavnim junacima. U ovom sluaju to su deca iji roditelji zbog potreba svojih poslova stalno menjaju lokacije i vode decu stalno sa sobom. Aerodrom za njih od klasinog primera nemesta kakav je za veinu ljudi, postaje neka vrsta druge kue. Ta deca, od devet do etrnaest godina, muvaju se po sceni koja je organizovana tako da izgleda kao aerodromsko stovarite. Svako od njih ima svoju kutiju koja je pod video-nadzorom i malo iz njih, malo spolja deca nam priaju svoje ivotne prie, gde su sve ivela i ta sve ele da budu kad porastu. Kaegi i Lola Arias su nesumnjivo lepo upakovali priu Airport Kids je na planu forme vrlo atraktivna i razigrana predstava, s uspenom implementacijom i korienjem video-tehnike, efektnim ivim muzikim
numerama koje izvode protagonisti, korienjem brojnih planova prostora i kao takva, previe je dopadljiva. Sm video je dosta dobro inkorporiran u predstavu i iskorien, s obzirom na to da prenosi deije sobe/kontejnere, gde vidimo da oni komuniciraju meusobno najvie preko novih tehnologija, a ova virtuelna komunikacija, njih jednih sa drugima ili njih sa nama, dodatno podvlai njihovu dislociranost (kulminira u trenutku kada shvatamo da jedna devojica zapravo sve vreme nije tu, i da je ono to mislimo da je njen sanduk zapravo prazan sanduk). Nevolja je samo u tome to se ini da su Kaegi i Arias mnogo vie panje posvetili tome da uspeno ukomponuju zavidan broj mlaih maloletnika na sceni nego nekom jaem nijansiranju i posveivanju problemima koje predstava dotie, kao i ozbiljnijoj identikaciji sa prikazanim. Ova deca koja dolaze iz razliitih krajeva sveta veinom su iz dobrostojeih familija, pohaaju internacionalne kole i govore po tri jezika. Ako to sa nekim od njih i nije sluaj, onda se ta razlika u rasama i klasama nije ozbiljnije tematizovala, a oni svi zajedno prave lanu sliku uspostavljene multikulturalnosti dok njihovi problemi najee zvue odvie banalno, najpre zato to se dublje ne zalazi ni u jednu od brojnih pokrenutih tema. Na samom kraju predstave se, kroz song, poruuje da e se ovakva deca, proizvod zahteva odreenog drutvenog sistema, deca iji je emotivni i druteni razvoj direktno uslovljen nainom ivota njihovih roditelja, od rtve pretvoriti u delata. Problem je samo to su sve te politiko-drutvene reference previe rasprene i neartikulisane. Kaegi i Arias kao da su eleli da u jednu predstavu stave sve to im je bilo na umu i to su dobili od dece i u tome se predstava gubi, a njene kritike ambicije, od silne dopadljivosti, ne dopiru do nas. Eventualna povremena saoseanja sa deijim problemima su rekreativnog karaktera, a ozbiljan problem njihovih emocionalnih napora i moguih posledica zbog stalnog menjanja sredine, kao i pitanje (postavljeno i samom zavrnom pesmom) u ta e se takva deca izroditi na kraju, od silne lepravosti, gubi iz vida. Preostale dve treine Rimini protokola, Haug i Vecel, predstavili su se svojom postavkom Marksovog Kapitala. Rimini protokol ni ovde nije odstupio od svog dobro poznatog naina rada: u predstavi osam eksperata pria svoje ivotne prie koje su sve na neki nain povezane sa uvenom knjigom. Najzanimljivija teza koja proizlazi iz predJESEN/ZIMA 2009 TEATRON 148/149
41
TEMA BROJA: BITEF I NOVOMISTERIJA GROTOVSKI
Plavi zmaj (foto: Sonja ugi)
stave Rimini protokola je da je i sm Kapital danas samo roba preraena za pozorite, distribuciju po festivalima, koja se kupuje za odreenu cenu karte. Problem nastaje kada se uesnici prave da to nije tako, kao na primer mladi ekstremni leviar koji osea svetski bol i govori o razliitim strategijama nepristajanja na ivot u kapitalistikom sistemu dok istovremeno izvodi svoju priu pred preteno buroaskom publikom u buroaskoj instituciji par excellence kakvo je pozorite. Meutim, ova pria o Kapitalu, pored tog konceptualnog, ima problem i sa rodnim aspektom. Najbanalnije, jedina ena u ovoj predstavi jedina je od svih uesnika koja nije uspela nijednom da do kraja proita Kapital. Prilikom graenja slagalice o razliitim percepcijama i uticajima same knjige, s obzirom na njenu ivotnu priu i ivot proveden u Istonoj Nemakoj, tj. krajnje neprijatna iskustva sa socijalistikim sistemom, to nita nije sporno. Problem je u odluci autora predstave da za takav neprosveeni nain odbacivanja knjige izaberu ba enu, kada se ima u vidu veliki doprinos marksizma enskoj emancipaciji i, naposletku, feministikoj teoriji. 42
Uprkos tim konceptualnim problemima, predstava Kapital pribliava to Marksovo delo iroj publici, i to nekako ostaje osnovno to izbacuje ovu predstavu u prvi plan. Ispod toga Kapital se tako prodaje kao jo jedan spektakl za publiku srednje klase. Koliko god Marks bio reaktuelizovan sm od sebe u ovom drutveno-politikom trenutku, ovo pozorino bavljenje Kapitalom proputa da to i samo ozbiljno teorijski uini, ve ga prezentuje kao jo jednu zabavu i komoditet kapitalistikog sveta. Teke i arolike ljudske sudbine tu su vie da potvrde liberalni karakter sveta nego da ga preispitaju. Ukljuujui i mladog nadobudnog revolucionara. Bacai sjenki su se ove godine opet predstavili sa svojim osobenim izrazom i neklasinim pozorinim ugoajem. Odmor od povijesti je prvi deo njihove trilogije Procesgrad, koja je krenula s izvoenjem retroaktivno, od treeg dela ProcesinProgres izvedenog jo 2004. godine. I u Odmoru od povijesti, kao i u ve uvenoj Ekspoziciji koju smo imali prilike da vidimo pre dve godine, pred poetak glavnog dogaaja publika je okupljena u ekaonici. Potom nas
Sutra (foto: Sonja ugi)
glumci uvode u sobu sa krevetima, svakoga ponaosob smetaju u odreeni mu/joj krevet, uukavaju u ebence, porazgovaraju pomalo o, na primer, nainima uspavljivanja i seanjima na detinjstvo, a onda ostavljaju da prati deavanja u mraku. Od silnih ponuenih pria, zvukova i sadraja na nama je ta emo izabrati, u rasponu od laganog pravog padanja u prijatni san do upinjanja da se razabere ono to se deava iza bele zavese. Odmor od povijesti se bazira na linom iskustvu na gledaocu je da vidi kako e se odmoriti i ta e uzeti od ponuenog. Tako da, dok su neki (na primer, dolepotpisana) zaista izabrali da se i doslovno odmore i odspavaju malo, budni posetioci su imali priliku da prisustvuju, odnosno oslukuju, teku porodinu svau za trpezom, a potom i na slualicama da uju ispovest rtve rata. Sva ova razliita iskustva su u Odmoru od povijesti podjednako merodavna, tavie, sama struktura predstave ih ak ohrabruje. Posle predstave svi posetioci se opet okupljaju u ulaznoj prostoriji i imaju priliku da u razgovoru razmene svoja iskustva jedni sa drugima. Taj potonji razgovor razobliuje da se od povijesti ne bei toliko lako, ak i
za nas koji smo sve prespavali koliko god bili zatvoreni u linom svetu i doivljaju, koliko god bili u situaciji potpune uukanosti i intimnosti, sva mogua teina povijesti nam se neprestano vraa, neminovno ulazi u nae mikrosvetove eleli mi to ili ne. Istovremeno se i sama povijest kao pojam prebacuje sa standardnog kolskog shvatanja istorije kao skupa dogaaja i datuma na one line, intimne i parcijalne prie toliko puta zanemarene u glavnom toku istorijske nauke. Poreenje sa Ekspozicijom ovde je neizbeno. Ono to je injenica je da ova dva ostvarenja funkcioniu na dva potpuno razliita nivoa. Odmor od povijesti planski ne mora biti toliko intenzivan i ne mora ostaviti snaan peat koliko to ini Ekspozicija. Mada bi od Bacaa sjenki to ovom prilikom bilo i nepravedno traiti. Odmor od povijesti je dobrodolo, vrlo intimno i smireno, a opet uznemiravajue iskustvo, koje nastavlja niz promiljenih i svakako autentinih projekata Bacaa sjenki. Posle pregleda ovih, i tematski i stilski nadasve razliitih predstava, jasno je da 43. Bitef sa svojim krnjim programom
43
nije imao, uprkos tematski suenijem sloganu nego prethodnih godina, jasan koncept. Pitanje je ta smo novo videli i ta je od toga imalo toliko veze sa krizom. Opti utisak je da je ovogodinja selekcija bila dosta slaba. Nije ni to nita novo, samo prethodnih godina smo bili u prilici da vidimo poneko remek-delo koje bi svojim sjajem zasenilo ostatak inae prosene selekcije. Ove godine smo imali korektne predstave, ali nita vie od toga, i nagrada Sanjarima Miloa Lolia je bila sasvim opravdana. Tematizovanje svetske ekonomske krize u glavnom sloganu samo je dalo lani privid da se Bitef bavi aktuelnim trenutkom, da i dalje reaguje na drutvo, da je neka vrsta pozorinog preseka i komentara na aktuelnu situaciju u svetu. Lana angaovanost je blesnula i u tome to su dramatina drutvena dogaanja (eksplozija nasilja na ulicama Beograda, otkazivanje Povorke ponosa) nekako prosto prola mimo festivala. Koliko je na tematskom planu stvoren privid aktuelnosti, toliko je ovogodinja selekcija ostavila upitnim i onaj stalni podslogan festivala o novim pozorinim tendencijama. Nove pozorine tendencije je izraz koji se nikako ne bi mogao primeniti na veinu ovogodinjeg programa (ovde je pri tome na poslednjem mestu bitno to to su pojedine predstave stare po dve i vie godina). Lepa nam je stigao dvadeset godina kasnije, Rimini protokol je odavno ustoliio kao svoju standardnu praksu dokumentarni teatar i korienje naturika eksperata kako ih nazivaju. Mantra o novim tendencijama je inae problematina ve godinama i stie se utisak da se odrava pukom inercijom. Lepa, Rimini protokol, ili prethodnih godina Martaler, Gebels itd. su sve etablirana i respektabilna imena, sa poetikama koje se razvijaju ve godinama i, bez obzira na njihovu radikalnost i umetnika dostignua, jednostavno vie nisu nove. Ispostavilo se da se, kao to je svetska ekonomska kriza u potpunosti razotkrila manjkavosti kapitalistikog sistema, isto dogodilo i sa Bitefom. Bitef prodaje sebe kao robu brendiranu kao nove pozorine tendencije i vaan festival u svetskim okvirima; kao brend koji ivi na staroj slavi da je bio susret Istoka i Zapada. Meutim, i u toj taki se situacija promenila. Ove godine sve su predstave, osim iz prethodne Jugoslavije (raunajui i Srbiju), dole iz Zapadne Evrope i Kanade. Slian je sluaj i u poslednjih nekoliko godina, gde se predstave iz Istone Evrope pojavljuju kao izuzetak. injenica da je Bitef trenutno mesto gde se eksjugoslo44
vensko pozorite susree sa zapadnim preteno zapadnoevropskim, koje je predstavljeno kroz autore koji svojim umetnikim dometima nesporno stoje u njegovom vrhu. Ono to ostaje kao glavni utisak ovogodinjeg Bitefa jeste da smo u domaem pozoritu dobili mlade reditelje koji su konkurentni, da se biznis renikom izrazim, na inostranoj sceni. ini se da za nae pozorite generacijska smena donosi grupu reditelja koji su godinama gledali predstave na Bitefu, od tih arolikih pozorinih praksi neto nauili i da ele to da primene. Bitef se u poslednjih nekoliko godina, kada je re o uticaju na ovdanju pozorinu sredinu, inio kao samodovoljna, ali i te kako poeljna egzibicija. Ove godine se njegov uticaj prepoznaje i u naem kontekstu, o emu svedoe kvaliteti Broda za lutke Ane Tomovi i ve pomenutih nagraenih Sanjara. injenica je da je danas Bitef mnogo vie referent lokalne scene nego to je znaajan u svetskim okvirima. Slogani Bitefa, tj. njihova neopravdanost, otkrivaju da se on i dalje predstavlja neim to jednostavno vie nije institucijom koja iznova prepoznaje nove pozorine avangarde i daje svoj komentar na aktuelni politiko-drutveni trenutak. Bitef, s druge strane, i dalje ostaje revija novijih ostvarenja svetske (zapadne) pozorine produkcije, i kao takav je za nau sredinu izuzetno vaan prozor u svet, referentna taka spram koje srpsko pozorite moe postaviti svoje domete i trenutnu poziciju, ali i izvui uticaje i eventualnu inspiraciju. Bitef bi mogao da se pozabavi ovim problemom ili da se vrati traganju za novim, to god to danas znailo, ili da se rekonceptualizuje i napokon predstavi, uz paljiviju selekciju, kao ono to trenutno zaista jeste revija svetskog pozorita koja je znaajnija za nau sredinu nego na svetskoj mapi festivala.
ESEJI
Slavko Milanovi
LEKOVITO POZORITE TONIJA KUNERA

oni Kuner je ve odavno osigurao istaknuto mesto meu piscima koji predstavljaju ikone amerike drame Judinom ONilom, Tenesijem Vilijamsom, Arturom Milerom i Edvardom Olbijem. Ipak, njegova dela su tek nedavno dospela i na nae scene. Razlog za to nije bila neobavetenost. Mnogo pre skoranjih izvoenja Anela u Americi (Beogradsko dramsko pozorite) i Kod kue/Kabul (Houmbadi / Kabul, Narodno pozorite, Beograd), po naim dramaturkim odeljenjima kruila su dva prevoda njegovih dela: Svetla soba zvana dan i Sloveni! Razmiljanja o dugoronim problemima vrline i sree. Ali nijedno od njih nije izvedeno. Izgleda da ni prevodioev (Mirjana Milinovi) vrlo oprezan izbor jednostavnijih i nama tematski bliih Kunerovih tekstova nije bio dovoljan da pobudi interesovanje naih pozorita. Oprez i suzdranost nisu bili bez razloga. Prema uobiajenim pozorinim merilima, Kuner deluje skoro neizvodivo. Prvi utisak itaoca njegovih sloenih i razgranatih dramskih konstrukcija je da im, kako kae kritiar Robert Brustin, nedostaje formalna kontrola. Rastrzane izmeu mnotva tema kojima se bave u isto vreme, kae on, ove drame pate od podvojenog fokusa i lie na razvuene ekstravagantnosti koje ne trpe od manjka nego od vika senzibilnosti; ekvivalentno pojmu glumakog preigravanja, one su preispisane!1 I zaista, u integralnoj verziji dva dela drame Aneli u Americi, Gej..... Na pragu novog milenijuma i Perestrojka traju punih sedam sati! Svestan ovog problema, Kuner je i sm u mnogo navrata priznavao da mu je neophodan dramaturg; pa ipak nije odoleo da, ak i u kraim radovima poput Slovena!, koji su prvobitno bili zamiljeni kao jednoinka, ispie cela tri ina, a povrh toga i epilog! Ipak, iako je u radu na tekstu Kod kue / Kabul saraivao ak sa dva dramaturga, premijerno izvoenje ( u New
1
Robert Brustein, Angels in Afganistan, New Republic, May, 1993.
45
ESEJI
York Theatre Workhsop) trajalo je skoro etiri sata! Izgleda da sam se venao sa dugakom formom i da u s njom provesti ceo ivot2, rekao je Kuner Karlu Veberu, svom mentoru sa Njujorkog univerziteta, i autoironino priznao da je Sloveni! trebalo da budu samo jedan deo Perestrojke, ali da bi tada predstava Aneli u Americi trajala deset sati. Nae recenzente odvraalo je od Kunera vie inilaca. Pre svega, ogroman tematski opseg i stilska raznovrsnost u kojima se on kree, potom direktan politiki aktivizam koji stvara utisak da on ameriko zamenjuje za univerzalno, zatim i oseanje da njegovi likovi, umesto dijaloga, izgovaraju istovremene, ukrtene monologe, da govore diskurzivno (kao babuke na poetku Slovena koje, dok iste sneg ispred Kremlja, vode ideoloku raspravu najvieg ranga), da su njegove alegorijske gure, poput anela u Na pragu milenijuma i Perestrojci (zbog ijeg prisustva ga je jedan ameriki kritiar Harold Blum nazvao teolokim dramskim piscem!) apstraktne i lako itljive konstrukcije, a zapleti suvie komplikovani da bi zadovoljili tradicionalni kriterij ekonominosti dramskog izraza, i tako dalje. Ove primedbe mogle bi da se pravdaju brigom pozorinih praktiara za doivljaj i ocenu publike. Ali upravo u tome i jeste nesporazum: Kuner svoje shvatanje pozorita u najveoj meri zasniva na aktivnom ueu gledalaca. Ali ne pasivnih, gledalaca - komzumenata. Uveren u transformativnu mo pozorita koju je kao mogunost spajanja istorije, aktuelnih dogaaja i ive imaginacije3 otkrio prouavajui Brehta, on smatra da izraava potovanje prema gledaocima time to ih provocira. Pred svoju publiku on iznosi najsloenija i najbolnija pitanja sadanjice. (Sadanjica je uvek jedno grozno mesto. I ostaje grozna za nas, poprite naeg zloina, mesto nae sramote4, kae Kuevna u drami Kod kue / Kabul. ) Toj publici je zahvalan, svestan je da u popunosti zavisi od nje, jer je to publika koja od pozorita ne oekuje samo prijatno provedeno vee nego je spremna da postavlja pitanja i da sama bude pitana5.
2
Robert Vorlicky, editor, Toni Kushner in Conversation, The University of Michigan Press , 1998. James Fisher, The Theatre of Tony Kushner, Routledge, New York 2002. Tony Kushner Homebody / Kabul, Theatre Communications Group Inc., New York 2007. James Fisher, The Theatre of Tony Kushner.
A svoje poverenje u stvaralaki potencijal publike ovako obrazlae: Ja mislim da ljudi u umetnosti trae nain da se priblie dubokim, intimnim, ponekad varljivim istinama, ali i jasnim i otro postavljenim pitanjima, na koja ne mogu da nau odgovor u javnoj komunikaciji. Pozorite ukida izvesnu vrstu unutarnje usamljenosti. Ili pridruuje vlastitu usamljenost usamljenosti drugih ljudi. Mislim da to moe da bude lekovito.6 Pozivajui se na Brehta, u i-mejlu Demsu Fieru, prireivau zbirke radova Teatar Tonija Kunera, Kuner iznosi stav da je prirodno da dramski pisac, ako eli da bude od koristi, mora da bude politiki aktivan. U tome je krajnje eksplicitan: Dobra politika stvara dobru umetnost.7 Ne oseajui nikakvu opasnost da bi umetniki uinak njegovih dela moglo da ugrozi to to u njima iznosi politike stavove i govori o realnim linostima i konkretnim dnevnim dogaajima, Kuner se ne ustruava da svoja dela nazove politikim uradcima. Kao deklarisani leviar (neosocijalista) i vatreni borac za ljudska prava, uveren je da iz dobre politike proistie dobra estetika. Politika koja je zaista dobra dovee do dobre estetike, a stvarno dobra estetika[...] verovatno e dovesti do istine, a to je osnov za da tako kaemo politiku koja se razvija i napreduje.8 U potrazi za istinom kao osnovom dobre politike Kuner, u svojim brojnim manjim radovima koji se bave aktuelnim temama, u jednoinkama i projektima koji zbirno mogu da se imenuju kao work-in-progress, ponekad ide i do krajnjih granica dobre estetike. Tako u jednoj sceni komada Samo mi koji uvamo tajnu biemo nesreni prikazuje prvu damu SAD Loru Bu kako, u pratnji anela, dolazi u posetu razredu irake dece pobijene u amerikom bombardovanju. Deca su obuena u pidame (Koje dete se ne osea sigurno kad je obueno u pidamu?, pita Kuner ), a ona im ita Velikog inkvizitora Dostojevskog (jedno od omiljenih tiva stvarne Lore Bu, kako je jedanput izjavila) i pria o svom muu koji nou bezbrino hre. Lora Bu se ispoveda pred decom i pita se kako njen mu moe da bude tako spo6 7
Amy Barett, The way We Live Now, New York Times, oct. 2001. E-mail to James Fisher, march 2002, prema: James.Fisher, The Theatre of Tony Kushner. E-mail to James Fisher.
3 4
46
kojan, bez obzira na tragine okolnosti za koje je moda i sm kriv. Tematski okvir najznaajnijih dela Tonija Kunera odreen je njegovim politikim stavovima o amerikoj stvarnosti. Aneli u Americi su, pre svega, otra, nesuzdrana i bespotedna kritika novog jutra Amerike koje je predsednik Regan proklamovao. Pisac ne pokuava da negira komentare kritiara da su Aneli drama o stanju nacije u eri Ronalda Regana, a Kod kue / Kabul drama o stanju meunarodnih odnosa Amerike9, odnosno pokuaj da se istrai pitanje odnosa SAD prema drugim kulturama, posebno onima koje su one proglasile politikim i religijskim neprijateljima. I druge drame ukazuju na politike okolnosti iz novije amerike istorije: mjuzikl Karolina ili Promena deava se u vreme atentata na predsednika Kenedija, zbog ije smrti strahuje cela afro-amerika zajednica; Svetla soba zvana dan postavlja paralelu izmeu aktuelnih politikih tendencija u Americi i atmosfere koja je pred Drugi svetski rat vladala u Nemakoj; Sloveni! se deavaju u vreme kolapsa Sovjetskog Saveza, pa Kuner ne proputa priliku da komentarie postupke politikih protagonista tog dogaaja Gorbaova, Jeljcina i Bua... Ako velikoj politici kojom se Kuner neprestano bavi dodamo i mnotvo dnevnopolitikih komentara kojima nas zasipaju njegovi likovi, postavlja se pitanje: na emu Kuner zasniva svoje uverenje da ga unoenje tolikog broja navoda i referenci na konkretnu i aktuelnu ivotnu stvarnost nee odvui van okvira, kako bi on rekao, dobre estetike? Pre svega, Kuner raspolae jednim monim sredstvom koje ga kao snana centripetalna sila uvek zadrava u orbiti umetnosti. To je jezik njegovih drama. Kunerovi likovi i kada govore kolokvijalno, ili u argonu, svoje replike artikuliu sa jezikom preciznou koja se oekuje jo samo od poezije. I najotriji kritiari, poput Roberta Brustina, spremni su da mu zbog ovog kvaliteta oproste bavljenje drutvenom svakodnevicom, pravdajui tu pievu potrebu orvelovskim talenatom da duhovnu temperaturu ljudi meri preciznim politikim termometrom10. Ovaj kritiar konstatuje da je Kuner jedan od retkih savremenih dramskih pisaca ija
9
Aneli u Americi
su dela doprinos knjievnosti koliko i pozoritu (dodajui da je Tom Stopard samo pretendent na tu krunu11). Pre svega zbog snage raskonog jezika, itaoca ovih zamrenih i razvuenih dramskih spevova ne moe a da ne privue intelektualna i emocionalna snaga ovog autora, aktuelnost motiva kojima se bavi, sposobnost za uoavanje dijalektikih protivurenosti istorije, literature, umetnosti, duhovnosti, rase i etniciteta, roda, seksualnosti... i politike! Kunerovi likovi svesni su da su nepopravljivi brbljivci, kako za sebe kae njegova Kuevna u monologu na poetku drame Kod kue / Kabul. Oni, kao i Kuner, a i njegova prieljkivana publika, za to mogu da okrive knjige. Ja govorim...ne mogu to da spreim. Eliptino. Diskurzivno. Proitala sam previe knjiga ... Otud je moj izbor rei, moja sintaksa, to prosto strano iritira ...12, kae Kuevna, a mogao bi to da kae i bilo koji od Kunerovih likova. Svi oni su podjednako elokventni,
11 12
James Fisher, Understanding Tony Kushner, University of South Carolina Press, 2008. Rober Brustein, Angels in Afganistan.
Robert Brustein Toni Kuner, Kod kue / Kabul (Homebody / Kabul), prevod Marije Stojanovi, Narodno pozorite, Beograd 2009.
10
47
ESEJI
Aneli u Americi
bez obzira na to da li su medicinske sestre (Beliza), inenjeri (Milton) ili domaice (Harper, Kuevna, Rouz...). Niko tako ne govori, kae Kuevna, ali uprkos tome Kuner uspeva da na publiku prenese svoju ljubav za ulnim, senzualnim, zapaljivim i lirskim kvalitetom jezika, i da na raskonoj jezikoj sveasnosti gledaocima servira sloenost i kontradikcije, radosti i uase savremenog ivota 13. Da bi svoj individualni talanat priloio velikoj tradiciji amerike drame, Kuner je morao da savlada mnoge prepreke. Zabeleeni su pokuaji kritiara da pronau veze izmeu njega i njegovih slavnih prethodnika, ali ta istraivanja su pre ukazivala na znaajan prekid sa tradicijom nego na kontinuitet (izuzetak je apokrifno poreenje sa Tenesijem Vilijamsom, kao drugim velikim priscem zaslunim za razvoj amerike gej drame). Taj prekid se uoava najpre u novom vienju porodice. Odnosi u savremenoj porodici o kojoj pie Kuner su potpuno izmenjeni. Ona je iz malog sveta porodinog doma izala u veliki svet politike i istorije,
13
James Fisher, The Theatre of Tony Kushner: Living Past Hope (Preface), Routledge, New York 2002.
a s druge strane, vanjski svet je uao u nekada zatieni prostor porodice. I sm pojam porodice je kod Kunera proiren i tako doveden u pitanje. U sve tri njegove najznaajnije drame susreemo se sa surogatima majki, sinova, kerki i oeva. Avganistanka Mahala dolazi kao zamena za Prisilinu majku u Kod kue / Kabul (i kao zamena njenom ocu Miltonu za nestalu suprugu); u Karolini ili Promeni surogat majke deaku Noe Gilmanu predstavljaju ak dve linosti: maeha Rouz i sluavka Karolina, prva u doslovnom, druga u simbolikom smislu; mnotvo parova u drami Aneli u Americi upleten je u igru stvarnih i surogat suprunika, sinova, majki i oeva. (Prajor postaje Hanin simboliki sin, Do sin i ljubavnik Roja Kona itd.) Kunerova porodica kao da je eksplodirala i rasula se po celom svetu, a svet se nepovratno upleo u njene najintimnije odnose. Personalno i javno su se izmeali do nerazluivosti. S tom promenom zauvek je iezla tradicionalna dramaturgija koja se bavila samo unutarporodinim odnosima. Navodei komad Kod kue / Kabul kao primer Kunerove intervencije u samu bit amerike dramske tradicije, kritiarka Katarina Stivenson, u
48
SLAVKO MILANOVI: LEKOVITO POZORITE TONIJA KUNERA
eseju Majke, promena i kreativnost u dramama Tonija Kunera, kae: Kunerova Kuevna nije samo izvela svoju porodicu na novi nivo brutalne iskrenosti nego ju je iz amerike realistike drame kuhinjskog slivnika (kitchen-sink drama) uvela u veliki svet tragedije.14 Kuner je dugo tragao za za dramskom formom koja bi mu omoguila da izrazi novu konstelaciju odnosa intimno javno politiko istorijsko. Jo od osamdesetih godina prolog veka, kada je poinjao da reira i pie, Kuner je kae Katarina Stivenson tragao za nainom kako da pomiri pitanja nastanka novog, u umetnosti i politici, sa pitanjem imaginacije. Ima li vie ieg novog?, pitao se Kuner. Je li novi iskorak mogu?15 Odgovor je pronaao kod Brehta. Pre svega, naao je potvrdu da nije usamljen u svojoj elji da u dramu uvede diskurs i teme politike: U svemu to je Breht napisao postoji apsolutno ozbiljna elja da se promena sveta desi sada. Urgentnost tog sada je neto zbog ega se stalno vraam Brehtu.16 itajui Mali organon prvi put se uverio da i ljudi koji su ozbiljno posveeni politici mogu da nau svoje mesto u pozoritu. Otkrio je da je mogue umetniki rukovati politikim materijalom u smislu stila i izraza. Prvi put desilo se da sam poverovao u teatar, u stvarno dobar teatar, u ansu za radikalnu intervenciju, za efektivnu analizu.17 U osnovi Kunerove potrebe za svojevrsnom radikalnom intervencijom bila je, pre svega, kritika amerikog mita o individualnosti. Tom mitu on pripisuje gotovo sve druge grehe amerikog drutva (Nemamo sistem zdravstvene zatite, ne edukujemo nau decu, ne moemo da usvojimo zakon o zabrani noenja oruja, ne moemo da podnesemo loe vesti, uasava nas neodstatak komfora, biramo predsednike kao to je Regan, mrzimo i plaimo se neizbenih procesa kakvi su starenje i smrt...18) I ovom
14
Catherine Stevenson, Sek for something new: Mothers, Change, and Creativity in Tony Kushners Angels in America, Homebody/Kabul, and Caroline, or Change, Modern drama, Toronto University Press, 2005. Catherine Stevenson Carl Weber , I Always Go Back to Brecht, Brecht Yearbook / Das BrechtJahrbuch, 1995. Robert Vorlicky, editor, Toni Kushner in Conversation, The University of Michigan Press, 1998. Robert Vorlicky
15 16
nizu dodaje greh za koji smatra da je u osnovi svih drugih podleganje luksuzu.19 Zato ne prestaje da postavlja uvek isto pitanje: Da li moemo da osetimo tui bol samo sa stanovita vlastite sigurnosti; da li je naa vlastita patnja jedino to moe da nas dirne?20 Posledicu verovanja u mit o individualnosti Kuner vidi u lakom pristajanju amerikog drutva na tezu da nema alternative postojeem stanju stvari. A kao antitezu naduvanom individuumu [...] koji e se konano rasprostrti do svojih nestabilnih, nepodnoljivih granica, i rasprsnuti 21, on suprotstavlja alternativu Brehtovu posveenost kolektivnosti, kao idealu i dostinom politikom cilju22. Upravo kao alternativu, ili kako Kuner radije kae antitezu, odnosno dijalektiki odgovor na mit individualnosti, pisac uvodi pojam promene. Promena je za njega in individualnog samoponitenja kojim se otvara put za izlazak iz stanja iscrpenih alternativa. A u njegovim delima katalizatori promene su gotovo uvek majke. Kuner je posveen istraivanju naina na koji majke omoguavaju promenu i uspostavljanje novih odnosa pojedinca, porodice i ire drutvene zajednice. Iako su spoznaja o potrebi i promene i nain na koji se ona ostvaruje razliiti kod svakog pojedinanog karaktera od aktivnog angaovanja Hane Pit u Anelima, preko svesnog samoponitenja Kuevne u Kod kue / Kabul, do herojskog stoicizma Karoline u muzikoj drami Karolina ili Promena njihov put u nepoznato, nekad u bukvalnom, zikom, a nekad u emocionalnom smislu, dovodi do oslobaanja energije za slobodan ivot sledee generacije. Karolina daje otkaz, a njena kerka Ema, gorei od energije za promenom, preuzima ulogu borca za prava crnake manjine za koju Karolina nije bila sposobna. Kuevna dolazi do zakljuka da je bolje iveti u svetu opresije i patnje, u talibanskom Avganistanu, nego se prepustiti pasivnosti i samozaboravu u udobrnosti londonskog doma. Njen odlazak iz kue u njenoj kerki Prisili pokree proces sazrevanja i oslobaanja od suicidalnog poriva. Kuner je svestan izvesnih problema na koje nailazi
19 20
Toni Kuner, Kod kue / Kabul. Tony Kushner, Perestoika, Afterward. T.K., Perestoika, Afterward. T.K., Perestoika.
17
21 22
18
49
ESEJI
Kabul
kada pokuava da dokae znaaj individualnog ina promene. Iako je neprevazieni majstor za plaenje saoseanja , sposoban da gledaoca uveri i u najneverovatnije obrte kad je re o postupcima njegovih likova, teko je prihvatiti njegova diskurzivna objanjenja. Na primer, stav da je promena mogua samo onda kad postoji dijalektika izmeu sigurnosti i nesigurnosti, ne doprinosi mnogo razumevanju Karolinine hrabre i neobine odluke da d otkaz u trenutku kada joj je svaki dolar potreban za leenje deteta. Da bi ovim linim dogaajima obezbedio dimenziju dijalektikog odgovora, Kuner je primoran da odustane od svoje ambicije da publiku pokree samo reima23. Zato pribegava teatralizaciji. Dogaaji za koje nam iskutvo stvarnosti govori da ne mogu biti verovatni24, zahvaljujui magiji pozorita to mogu da budu. Naini primene scenskih
23
Tony Kushner, Caroline, or Change (Introduction), Theatre Communication Group, New York 2004. Sartr je u savremenosti naao samo jedan mitski dogaaj susret Sadata i Begina u Tel Avivu.
24
reenja koja pomau u stvaranju utiska uverljivosti velikih preokreta u postupcima njegovih likova su brojni i zahtevaju posebnu analizu. Zadraemo se samo na dva primera. U drami Kod kue / Kabul glavni lik Kuevna odlazi i, na osnovu radnje u drugom delu drame, gde vidimo njenog mua Miltona i kerku Prisilu kako tragaju za njom u Avganistanu, saznajemo da je njen raskomadani le pronaen na ulicama Kabula. Tokom drame otvara se i alternativa da se udala kao druga ili trea ena za Avganistanca, doktora Kari aha. Ali ono to je najvanije sa stanovita pozorine uverljivosti mogue je da pisac ne daje odgovor na pitanje istinitosti prve ili druge mogunosti (on u jednom intervjuu u Gardijanu kae da ne zna ta se stvarno desilo!) nego iz ove nejasne situacije izvlai izvesnu metaforiku korist za svoje delo. Na slian nain u Anelima u Americi, da bi obezbedio univerzalnost temi individualne patnje lika Prajora Valtera, koji umire od side, pisac priziva u pomo ikonograju hrianstva i judaizma . Inspirisan opisom Anela istorije Valtera Benjamina, prikazanom na slici Paula Klea Angelus Novus on kljunu repliku Prajora Valtera
50
Kabul
Mi ivimo prolu nadu25, preko gure Anela, stavlja u iri istorijski kontekst. Oduvan u daleku budunost vetrovima progresa, Aneo gleda unazad na ruevine istorije. Iz te perspektive prolost, sadanjost i budunost izgledaju nerazdvojivo povezani. Prajorova lina patnja odjedanput je osvetljena nadom da ovekovo postojanje ima smisla, uprkos svim stoleima pogrenih nastojanja i preokreta. Iz perspektive Anela, Prajorova bolest samo je jedan u lancu malih (kao i velikih) dogaaja. Borei se s Anelom (sa saznanjem efemernosti individualne egzistencije) Prajor shvata da uei iz tragine prolosti moemo da izvuemo neku vrstu univerzalnog argumenta za nadu: vano je da nastavimo da se opiremo beznau i suoavamo sa nunostima i neizbenostima budunosti; treba da se opiremo oseanju iscrpenih alternativa i ivimo prolu nadu, kako Prajor kae. Funkciju koju Aneo ima u Anelima u drami Kod kue / Kabul ima Vodi iz koga Kuevna ita istoriju Avganistana. Ona, poput Prajora, uvia da je njen ivot samo deo neprekidnog lanca egzistencija, i kao da se poziva
25
na Kunerov kredo pesimizam intelekta, optimizam volje ushieno uzvikuje: Ja volim, volim, volim svet!26 Kao to je primetila Stefka Mihajlova, Brehtov uticaj na Kunera moe da se prati ve od njegovih najranijih dramskih pokuaja, kakav je slobodna adaptacija Kornejeve Smene iluzije.27 A za jednu od svojih prvih znaajnih drama Svetla soba zvana dan sm pisac kae da je bila pokuaj imitacije Brehtovog dramskog postupka. Ipak, u Razgovorima sa Kunerom28 on svom sagovorniku Karlu Veberu potvruje da se zalae za amerikog Brehta, ili amerikanizaciju Brehta, pod ime misli na izvesno odstupanje od efekta razotuenja (Verfremdungseekt), to znai zadravanje intelektualnog i politikog fokusa, uz istovremeno prihvatanje emocionalnog odziva publike. Taj poziv na emotivno uee kod Kunera ipak nije obino poistoveivanje sa
26 27
Toni Kuner, Kod kue / Kabul. Stefka Mihailova, Kushners Brechtian Approuch, The Theatre of Tony Kushner by J.Fisher. Robert Vorlicky, Tony Kushner in Conversation.
T.K., Perestoika.
28
51
ESEJI
likovima, ono koje se manifestuje kao samosaaljenje. Kuner nikada ne odustaje od svog politikog angamana, od kritike amerikog individualizma, i svog bazinog uverenja da pozorite moe da bude lekovito29. Dramske situacije i nepredvidivi, paradoksalni odnosi u koje dovodi svoje likove, gledaoca uvek upuuju na emociju koja poziva na humanizovanje drugoga, bilo da je on razliit kao individua (homoseksualac oboleo od side, u Anelima u Americi), pripadnik druge kulture (poput Avganistanaca u Kod kue / Kabul) ili rase (crnkinja Karolina i beli deak Noe Gelman). Ne treba precenjivati ali ni potcenjivati Kunerovo pozivanje na Brehta. Kod Brehta je Kuner pronaao snane modele za plasiranje politikih poruka u umetniki tekst, ali, ne manje vano od toga, tehniku uidnih dramskih struktura. Brehtov uticaj je vidljiv i u tome to je Kunerov dramski opus raznovrsniji od opusa bilo kog drugog savremenog pisca. Osim drama (Aneli u Americi, Kod kue / Kabul), pisao je politike farse (Sloveni!), libreta za mjuzikle (Karolina ili Promena) i opere (Sesilija ili Snaga muzike), dramske igre za decu (Brandibar), dramske skice o temi ekonomije (za Kraljevsko narodno pozorite Velike Britanije), kao i nepoznat broj kratkih tekstova za performanse (od kojih u jednom dijalog vode likovi koji su, u stvari, majice T-shirts). Rezultat Brehtovog uticaja je i teatralazacija koja se artikulie ve na nivou teksta: kod Kunera se likovi sreu po zakonitostima scenskog prisustva, a ne po principu realistike verovatnoe; u veini drama stoji izriit zahtev pisca da glumci igraju vie od jednog lika. No, vanija od svega je Kunerova odanost onome to on naziva brehtovskim dijalektikim odgovorom. Kuner uvek traga za situacijama koje ilustruju mogunost prevazilaenja statusa quo, izvesnosti postojanja alternative. Zato, kada se zalae za igranje Brehta u Americi, on ima u vidu dijalektiku funkciju dela velikog uzora: Breht bi trebalo da bude antiteza stavu da su savremeni drutveni i ekonomski odnosi nepromenjivi. I, kao da i samome sebi daje istu ulogu, kae: Postoje vremena kada je najvie to ovek moe da uradi da bude neka vrsta zaloga, dokaza za postojanje alternative.30 Toni Kuner je osobena pojava u savremenoj dramaturgiji. Po nekim dramaturkim reenjima mogue ga je svr29 30
stati u tradicionaliste, po drugim u postmoderniste, a, bez mnogo oklevanja, i u postdramske autore. Ono to je specino njegovo, to je Kunerov izum, jeste dvostruka vizija s kojom sintetie svoj pogled na stvari. Kod njega je lino istovremeno univezalno, trivijalno i kosmiko se pojavljuju u istom trenutku, politiko je deo intimnog, i obrnuto intimno jedan od aspekata politikog. Svojom sposobnou teatralizacije najsloenijih intelektualnih koncepata Kuner je otvorio mogunost da pozorite progovori direkno i bez ustezanja o najaktuelnijim fenomenima savremenog sveta.
Amy Barett, The way We Live Now. Robert Vorlicky, Tony Kushner in Conversation.
52
Ljiljana Dragovi
PRVA DAMA NAE KOSTIMOGRAFIJE

Povodom sto godina od roenja Milice Babi
re deset godina u foajeu Narodnog pozorita imala sam ast da otvorim izlobu skica za kostim gospoe Milice Babi-Jovanovi-Andri, koja je bila vrhunska pozorina linost i jedan od pionira kostimograje kod nas. Roena u trgovakoj porodici 1909. godine u Bosanskom amcu, godine detinjstva proivela je u tekim uslovima Prvog svetskog rata, ali ve tada ispoljavajui svoju ljubav prema lepom. Za petnaestogodinju Milicu pozorite je postalo olienje one arobne magije za kojom je nesvesno tragala u svojim prvim crteima. Posle zavrenih studija u Beu, a kasnije i u Parizu, gde je predano izuavala tajne dekorativne umetnosti, opredelila se za pozorini kostim. Godine 1931. imenovana je za prvog slikara kostimografa u Narodnom pozoritu u Beogradu. Do tada, sjajni slikari, uglavnom Rusi emigranti Brailovski, Froman, Zagorodnjuk, Verbicki, edrinski itava plejada umetnika starala se o kompletnom vizuelnom delu predstave, to je podrazumevalo i scenografska i kostimografska reenja. Dekorativnost svojstvena Rusima, ruskom baletu, nije mimoila ni njene poetke. Meutim, ubrzo pronalazi sebe. Njena vizija se kristalie, njena umetnika priroda ezne za lirizmom i ona nalazi samosvojni stil. Povodom premijere Dafnis i Kloe, baleta Morisa Ravela, kritiar Pravde pie: Kostimi gospoice Babieve, raeni sa umetnikom virtuoznou, svojom ivopisnou ostavljaju vrlo impresivan utisak. Babieva je pokazala bujnu invenciju i sigurno oko pri kompoziciji kostima. Njeno delo je na onoj visini na kojoj se u Dafnis i Kloe nalazi muzika interpretacija gospodina S. Hristia. Zaista izvanredna kritika, i to za jednu od prvih samostalnih predstava. Sklad dekora i kostima ukazuju na vrlo blisku saradnju sa scenografom Vladimirom edrinskim, u kojoj e tokom viegodinjeg zajednikog rada u vie prilika biti ostvarena vrhunska likovna reenja. Godine 1934. Milica Babi preuzima jo jednu dunost koja se, takoe, u naim uslovima moe smatrati pionirskom. U novoosnovanoj Glumakoj koli Narodnog pozorita u Beogradu postaje prvi predava kostimograje. Kasnije, posle Drugog svetskog rata, nastavlja svoju pedagoku karijeru na Akademiji za primenjenu umetnost. Prema reima profesorke Anelke Slijepevi, asovi provedeni na predavanjima gospoe Babi u ateljeu, krojanici ili slikarnici pozorita, trajni su i nezaboravni trenuci koji nas veu za mladost i poetke samostalnog rada. Gospoa Babi je bila na profesor, na savetnik i prijatelj. Nauila nas je ne samo radu, nauila nas je da je rad i radost, a najvea radost je prijateljstvo steeno kroz rad. Svoje prve pedagoke korake nainila je u grupi najistaknutijih teatarskih stvaralaca toga vremena, Josipa Kulundia, Velimira Jovanovia, Vladimira edrinskog, Nine Kirsanove, Pie i Pina Mlakara, Branka
53
ESEJI
Gavele, Bojana Stupice, Rae Plaovia. U tom periodu reaju se predstave: Cezar i Kleopatra, Slepi mi, Devojka sa zapada, Don Kihot, Kazanova, Tais. Za Jelisavetu od Engleske F. Bruknera kritiar toga vremena kae: Kostime Jelisavete po nacrtu veoma talentovane Babieve usvojio bi i Maks Ben, koji je prostudirao svaku ipku iz Jelisavetine epohe. Veliki angaman Milice Babi izmeu dva svetska rata mogue je pratiti jedino kroz pozorinu kritiku i ilustracije iz pozorine periodike, to je omoguilo da kostimograja u tom razdoblju ne ostane puka apstrakcija. Nemako bombardovanje i estoaprilski poar 1941. godine odneli su zauvek itav fundus Narodnog pozorita, kao i sve one nemirne, matovite nacrte koji su prethodili njihovom ostvarenju na sceni. Tu sudbinu delili su i skice i kostimi Milice Babi. Posle okupacije sledio je mukotrpan rad na kostimskoj opremi prvih dramskih, operskih i baletskih predstava gotovo ni iz ega. U vreme kada se nije moglo doi ni do najobinijeg platna, Milica Babi je farbala jutu, slikala na njoj, svojeruno izraivala ukrase za prvu posleratnu premijeru Evgenija Onjegina P. I. ajkovskog. Tako su oni prvi posleratni posetioci pozorita kod Spomenika, jo u ratnim 54
uniformama, moda prvi put uli u hram Talije i, zahvaljujui i Milici Babi, doiveli iluziju i ari teatra. U toku svog tridesetogodinjeg rada Milica Babi je u pozoritima i lmovima opremila oko tri stotine postavki. To je zasenjujui i teko prevazien umetniki rezultat. Koliko je tu bilo skica, krokija, koliko sati provedenih u radionicama i garderobama? A na samo delimino sauvanim skicama, za sve nas i generacije koje dolaze, ostao je samo nagovetaj onih arolija koje je ona umela da ostvari na sceni. Meu kolegama scenograma gopoa Babi je imala mnogo vrsnih saradnika, poev od Vladimira Zagorodnjuka do Duana Ristia. Ali za nju, bez sumnje, najznaajniji je Vladimir edrinski u prvom periodu, a Miomir Deni u drugom. Zahvaljujui njihovoj stvaralakoj saradnji prvi put su na beogradskoj sceni, u punom ornatu, izvedena dela najveih dramskih klasika svetskog pozorita, kao i naih pisaca. Iako je saraivala i u drugim pozorinim centrima nekadanje Jugoslavije, Zagrebu, Ljubljani, Skoplju, Sarajevu, kao i u drugim beogradskim i novosadskim teatrima, njena najznaajnija ostvarenja vezana su za njenu matinu kuu Narodno pozorite u Beogradu. Opremila je u kui kod Spomenika velike predstave naih operskih i baletskih stvaralaca, inspirisane nacionalnim podnebljem ili istorijom, narodnim legendama i poetskim knjievnim delima. Tako su dela Konjovia, Baranovia, Hristia, Hercigonje, Lotke, Rajiia, Logara u Milici Babi imala svog vrednog, misaonog i raniranog kostimografskog interpretatora. Baleti i opere koje je ona kostimografski opremila, kao to su Ohridska legenda, Licitarsko srce, avo na selu, Balada o jednoj srednjovekovnoj ljubavi, Romeo i Julija, Boris Godunov, Knez Igor, Hovanina i mnogi, mnogi drugi, sa vrhunskim uspehom su reprezentovali pozorinu umetnost nae zemlje na svim znaajnim festivalima u svetu. Suvereno vladajui lirskom dekorativnou i matom koja je svojstvena sceni, izgradivi sopstveno slikarstvo, snano i teatralno, gospoa Babi-Andri ostavila je neizbrisiv trag za pokolenja. Studiozno delo prve dame nae kostimograje, samo delimino sauvano, svedoi o jednoj blistavoj slikarskoj karijeri i pored prolaznosti i krhkosti rada za daske koje ivot znae. Milica Babi-Andri je u temelje naega teatra i nau kostimograju ugradila, a to decenije koje su prole potvruju, svoj svetao i astan umetniki udeo.
Alja Predan
FESTIVAL BORTNIKOV SUSRET NA PREKRETNICI
ortnikov susret je najstariji, najvei i najprestiniji pozorini festival u Sloveniji. Osnovan je 1965. godine, dakle, samo nekoliko godina posle osnivanja Sterijinog pozorja i dve godine pre osnivanja Bitefa. Namerno ga stavljam izmeu Pozorja i Bitefa jer se slovenaka festivalska istorija, a posledino tome i sadanja situacija, u mnogo emu moe denisati u poreenju sa pomenutim jugoslovenskim, odnosno srpskim festivalima. Podsticaj za nastajanje ovog festivala dao je Bojan tih. U poetku je to trebalo da bude nedelja slovenake drame, slino kao to je Pozorje osnovano kao festival savremene jugoslovenske drame. Ve na poetku su prvobitnu ideju o nedelji slovenake drame promenili u nedelju slovenakih pozorita. Poto je Fran iek, inae jedan od inicijatora budueg festivala, bio tada umetniki rukovodilac Drame Slovenakog narodnog pozorita u Mariboru, prevladalo je miljenje da se festival smesti u Maribor i da se vee za Slovenako narodno pozorite. Politika odluka o decentralizaciji kulturne ponude i armaciji tradicionalno radnikog i industrijskog Maribora kao kulturno-politikog centra u odnosu na dominantnu Ljubljanu donekle je uporediva sa osnivanjem Sterijinog pozorja u Novom Sadu koje je isto tako, ali samo prostorno, bilo formalno vezano za Srpsko narodno pozorite. Prisustvo i uticaj politike su se u poetnim socijalistikim godinama pokazivali jednako snano na oba festivala. Samo kao primer naveu funkciju, ulogu i drutvenoestetsko pozorite Josipa Vidmara, kako na Bortnikovom susretu tako i na Sterijinom pozorju. Ovde bi se okonala poreenja oba ova festivala, jer putevi su se, kako zbog razliitih kulturnih konstelacija tako i zbog interesa razliite snage i intenziteta politiko-kulturnog spoja u obe sredine, poeli da razilaze. Veina glavnih gradova bive Jugoslavije kasnije je osnovala vane meunarodne pozorine festivale, Beograd Bitef, Sarajevo MESS, Skoplje MOT, Zagreb Eurokaz, samo Ljubljana, i pored vrlo kvalitetne vlastite produkcije, nije bila sposobna da formira i sauva nijedan ugledni meunarodni festival izvoake umetnosti. Tako je, paradoksalno, Bortnikov susret do danas ostao jedina ozbiljna festivalska institucija (s ogromnim tekoama i problematinim zaostacima, ali ipak) i naalost jedina prava festivalska robna marka.
55
Minu Kjuder, dobitnica ovogodinjeg Bortnikovog prstena (foto: Ivan Vinovrki)
Znaajan peat je na Bortnikovom susretu svakako je ostavio, dvadeset godina rukovodei ovim festivalom, Branko Gomba, koji je, dodue, bio pravoveran i gorljiv partijski kadar, ali je, i pored toga, upravo on promenio poetnu nedelju u susret i, zajedno sa Vidmarom, nazvao ga po Ignaciju Bortniku, utemeljitelju umetnikog pozorita u Sloveniji i prvom reiseru u savremenom smislu rei, uveo je takmiarski karakter festivala, irije, nagrade itd. Naravno, tada festival jo nije bio festival u pravom smislu rei, ve susret, revija svih aktivnih slovenakih pozorita. Merilo nije bila vrednost predstava, ve samo druenje. Tako su se svake godine u Mariboru pojavljivala sva slovenaka profesionalna pozorita, bez obzira na svoju umetniku i kvalitativnu snagu. Tek 1992. godine rukovodstvo festivala odluilo se za selektorski princip, jer se produkcija iz godine u godinu brojno poveavala. Nastankom novih, nezavisnih produkcionih centara i sve znaajnije ponude razliitih prikazivakih praksi koje su menjale odnose izmeu teksta i predstavljanja, postalo je jasno da festivalsko uee iskljuivo tih predstava, koje se kreu u proverenom polju logocentrizma, nije vie mogue ni dopustivo. I viegodinji planski bojkot festivala tada uglednog i van Slovenije naj56
poznatijeg slovenakog omladinskog pozorita (Slovensko mladinsko gledalie) potpomogao je labavljenju krutih, skoro konzervativnih merila u pogledu prikladnosti i neprikladnosti uvrtavanja u festivalsku selekciju. Mada ve vie od petnaest godina postoji selektorski princip, povremeno se i dalje pojavljuju tenje i elje za vraanjem na stara vremena naroito onih teatara koji nekoliko godina nisu uvreni u takmiarsku selekciju da se festival opet preoblikuje u susret po principu od svakog poneto. Ali kljuni problem Bortnikovog susreta je, naravno, njegova statusna i strukturna zbrkana meavina, u kojoj se nalazi takorei od osnivanja i koju do sada nisu uspeli da razree ni politike strukture niti festivalska rukovodstva. Iz te statusne neopredeljenosti i umetniko-rukovodilake zamagljenosti proizlazi i umetniko-konceptualna nedoreenost, nejasnost, proizvoljnost, ad hoc programiranje, ak svatarenje. ta je u pitanju? Ve od samog poetka nije bilo sasvim jasno ko je umetniki direktor festivala i ko brine o njegovom nansijskom poslovanju. Najvii organ festivala se uvek skrivao u kolektivnom telu, zvalo se ono glavnim odborom BS, skuptinom BS ili savetom BS, kako se zove i danas. Verovali ili ne, jo i danas je najvii umetniki organ
JELENA KOVAEVI: NASLEDNIK GROTOVSKOG
Magbet po ekspiru Hajnera Milera u reiji Ivice Buljana (foto: Miha Fras)
festivala Bortnikov susret, i tako ve od 1986. godine nadalje, takozvani Savet BS, koji ima 19 lanova!!! To su direktori svih profesionalnih pozorita, predstavnik Asocijacije nezavisne produkcije, predstavnik TV Slovenija, Pozorinog muzeja, Ministarstva za kulturu, Gradske optine Maribor i Udruenja dramskih umetnika Slovenije. Ovo mastodontsko postsocijalistiko telo ima svog nezavisnog predsednika, koji inae nije jedan od lanova Saveta i koji je de facto umetniki rukovodilac festivala. Da je takav sastav Saveta nefunkcionalan, ne treba naroito isticati, a da je posredi najoigledniji sukob interesa, jer pozorini direktori deluju u interesu svojih pozorinih kua, blago reeno je nedopustivo i za razvijenu Sloveniju sasvim neverovatno. Festival zasad takoe nema nijednog stalno zaposlenog radnika, ve samo kancelariju u zgradi SNG Maribor. Stalnu honorarno izvrnu producentsku i festivalsku ekipu treba svake godine plaati iz programskih sredstava, a ona su u 2009. godini bez sponzorskog uloga koji je, zbog kriznih vremena, nepouzdan izvor prihoda, iznosila samo 175.000 evra. Ja sam formalno nasledila penzionisanu Olgu Janar koja je bila direktorka festivala, ali ta funkcija nije bila ni umetniki ni poslovno nezavisna. O umetnikim pitanjima odluivao
je predsednik Saveta, a o poslovnim direktor SNG. Zato e, dakle, moj prvi zadatak biti utvrivanje statusa festivala i formiranje njegovih organa. Ovo zvui prilino birokratski, ali bez jasno utvrenog statusa nije mogue razmiljati o konceptualnim pomacima. Festival e postati samostalna organizaciona jedinica SNG Maribor, to je sa praktino-nansijskih aspekata jedino smisleno. Imae svog umetnikog direktora koga e imenovati glavni nansijeri festivala Gradska optina Maribor i Ministarstvo za kulturu. O duini mandata jo razgovaramo, a trebalo bi da otvorimo i jedno stalno radno mesto. Umetniki direktor e imati svoj struni savet, a nansijsko poslovanje e voditi zajedno sa generalnim direktorom SNG Maribor. to se tie izmena koncepta festivala, ini mi se opravdanim, opet analogno promeni koja se pre nekog vremena dogodila na Sterijinom pozorju, da se sauva tradicija nacionalnog festivala i unutar toga takozvani takmiarski program. On je usidren u istoriji slovenakog pozorita i trenutno posezanje ili radikalna promena tog dela mogla bi da ima sudbonosne posledice po dalji ivot festivala. Svoju ulogu vidim najpre u otvaranju festivala prema spolja, u takozvanoj internacionalizaciji. Bilo zamiljena u formi
57
ESEJI
koncentrinih krugova ili formalno nekako drukije, to u sutini nije vano. Vano je da se slovenaka pozorina i izvoaka produkcija uopte sistematino i planski otvore ka meunarodnom prostoru. Naina ima mnogo, ali za sve je potrebno vreme i uporno uspostavljanje veza sa pozorinim ljudima i ustanovama po svetu koji su investicija za budunost. Mislim da je kao pratei program nuno uvesti showcase. Slovenija je, verovatno, jedina drava u Evropi koja jo nikada nije organizovala pozorini showcase, to je za stranog itaoca gotovo neverovatan podatak. Takvu selekciju je mogue najlake obaviti upravo u okviru festivala Bortnikov susret, koji inae na neki nain saima rezultate prole sezone. Time bi festival postao jedan od vodeih promotera slovenake pozorine produkcije. To, naravno, znai da e na festivalu iz godine u godinu biti prisutno sve vie stranih gostiju, gledalaca, novinara, selektora i direktora festivala i drugih zainteresovanih strunjaka. Program showcase moi e da bude sasvim autonoman, a moe da bude i kombinacija posebno za njega izabranih predstava i predstava takmiarskog programa. Pored toga festivalsku delatnost nameravam da obogatim strunim razgovorima i simpozijumima i da je takoe internacionalizujem. Ve ove godine je Drutvo pozorinih kritiara i teatrologa Slovenije, to jest nacionalna sekcija AICT, organizovalo u okviru festivala vrlo vatren meunarodni simpozijum o temi Umetnost, kultura, drutvo. Njime je proiren prostor rasprava, suoeni su pogledi strunjaka razliitih prola i provenijencija i dat doprinos najveem kulturnom projektu koji e se 2012. godine ostvariti upravo u Mariboru, kada on, zajedno s ostalim gradovima regiona, postane evropska prestonica kulture. Ubudue hou aktivno da se poveem kako sa AICT tako i sa ITI-em i svake godine da organizujem bar jedan meunarodni struni simpozijum ili konferenciju. Meunarodna gostovanja bie stalni odraz nacionalne produkcije i sa njom e korespondirati preko dijaloga, suprotstavljanja ili reeksa. Naravno, programski koncept meunarodnih gostovanja zavisie, pre svega, od nansijskih sredstava koja u sadanjem obimu onemoguavaju i pomisao na neto to prelazi slovenake dravne granice. Festival elim da proirim i na druge mariborske scene da bi grad u vreme Bortnikovog susreta zaiveo kao festivalski grad. Sada je ve godinama ogranien samo na scene 58
SNG Maribor, to je, dodue, praktino, ali sasvim hermetino i sa stanovita raznolikosti publike sasvim neproduktivno. Po nekim teorijama gradovi do 200.000 stanovnika su idealne urbane sredine za pozicioniranje festivala. Maribor svakako spada u takve gradove, kako po broju stanovnika tako i po pozitivnom duhu koji je poslovina crta tajerskog mentaliteta. Posebnu brigu nameravam da posvetim razvoju publike. Maribor je demografski izrazito podeljen grad i ini se da su protok i komunikacija izmeu razliitih delova populacije veoma slabi. Studentska populacija je getoizirana unutar studentskog kampusa; radnika leva obala Drave je sasvim udaljena od kulturne ponude i, s obzirom na nedovoljnu drutvenu podrku, odgurnuta i preutana; nekadanja graanska populacija je ostarila i poseuje, pre svega, operske predstave; japijevske mladei ima malo i slabo je zaokupljena kulturnim dogaanjima. irenjem festivala na levu obalu, meu studente i u smueno treperenje urbanog pulsa u kompleksu nekadanje kasarne, zvane Pekarna, nameravam da animiram i angaujem one delove publike koji su dosad bili sasvim odvojeni od Bortnikovog susreta. Ali, pre svega, u festival elim da ukljuim deo nevladine produkcije koji se u Mariboru ve godinama bori za svoj opstanak i gotovo je sasvim marginalizovan. Forme saradnje potraiemo zajedno; to ne moraju biti samo prikazivaki projekti, mogli bismo pronai i nekakve druge, alternativne oblike zajednikog nastupanja. Da samem: posla ima mnogo, ove godine smo prozorske kapke otvorili, a sledee godine ve se nadam promaji. Ako bude politike volje (zasad je ima), javne i medijske podrke (i ona zasad postoji) i strune solidarnosti (trenutno na principijelno-verbalnoj ravni postoji, mada smo mi Slovenci radije zavisni nego solidarni), onda e stvari moi da se promene i poboljaju. Svesna sam da su moji planovi hrabri, zahtevni i mnogobrojni. Ali, poto sam realna, traim nemogue. Sa slovenakog preveo Milan orevi
SAVREMENA SCENA: KRITIKE

Slobodan Obradovi
ANELI U AVGANISTANU
Dve drame Tonija Kunera Aneli u Americi reditelj: Gorin Stojanovi Beogradsko dramsko pozorite Kod kue Kabul reditelj: eljko uki Narodno pozorite, scena Raa Plaovi
ve predstave nastale po dramama amerikog pisca Tonija Kunera, Aneli u Americi i Kod kue Kabul, otvorile su nove sezone dva beogradska pozorita (Beogradskog dramskog i Narodnog pozorita, scena Raa Plaovi). Ono to je zajedniko za oba teksta (osim to su zahtevni za reditelje, glumce i publiku) jeste da su u pitanju epske, visoko literarne, gotovo esejistike forme, lozofske, poetske, provokativne, subverzivne, u sluaju Kabula ak proroke, sa duhovitim dijalozima, jasnim dramskim situacijama i psiholoki iznijansiranim likovima. Po svojoj angaovanosti obe su neka vrsta lakmusa za diskriminaciju i netoleranciju unutar amerikog drutva, neto kao pripadnici gej populacije ili Albanci kod nas. Od kada je prvi put izveden 1991. godine, komad Aneli u Americi: Gej fantazija na nacionalne teme, viestruko je nagraivan. Zatim je 2003. pretvoren u HBO big-budget seriju sa glumakom podelom iz kategorije A, a u pariskom Teatru atle godinu dana kasnije premijerno je izvedena i opera kompozitora Petera Etvea. Queer teorija istie da se gej-drama deli na period pre i posle Kunera, budui da su Aneli u dobroj meri doprineli mainstrimovanju gej kulture/identiteta, i to kvalitativno, jer, osim elemenata jednodimenzionalne queer propagande, poseduju i sveobuhvatnu drutvenu kritiku. Drama se sastoji od dva dela: Na pragu novog milenijuma i Perestrojka. U prevodu Zorana Paunovia, na sceni Beogradskog dramskog pozorita postavljen je prvi koji stoji kao zasebna celina, dok je drugi deo nastavak prie koja je u prvom zapoeta i ne moe da se izvodi
59
Aneli u Americi, Beogradsko dramsko pozorite (foto: Borivoje Pei)
samostalno. Na nivou bazinog zapleta, radnja je smetna u osamdesete godine dvadesetog veka, gde dva para prolaze kroz sloenu melodramsku krizu. Homoseksualna je izazvana pojavom HIV-a, a heteroseksualna nerealizovanim gej identitetom. Na tematskom planu, Kuner progovara i o religijskoj, socijalnoj i rasnoj politici u Sjedinjenim Dravama tokom Reganove ere. Komad, takoe, poseduje i dozu misticizma koju daje metaforina najava apokalipse. U vreme iekivanja novog milenijuma, kada je drama nastala, to je imalo svoju teinu, dok se iz dananje vizure ini da bi teite poslednjih dana oveanstva komotno moglo da se prenese na tragediju ideje a ta ako nam se kraj uopte ne dogodi? Kako se ovaj Kunerov tekst repertoarski uklopio u sliku savremene Srbije? U trenutku kada se digla velika praina oko zakazivanja/otkazivanja Povorke ponosa, reklo bi se idealno. Meutim, reija Gorina Stojanovia ini da predstava deluje kao puko uprizorenje drame s elementima nategnutog patetiziranja ne bi li se na taj nain iskamilo malice tolerancije. Prvobitna koherentnost paralelnih radnji 60
vremenom postaje rasplinuta zbrka scenskih planova koja guta socioteoloke rasprave. Ideja da se putem mikrofona javljaju linosti iz halucinacija ili oni koji bi trebalo da predstavljaju savest, postaje nejasan scenski znak kada mikrofon poinju da koriste i stvarne i nestvarne linosti. Od supkulturnih referenci prisutne su pop melodije iz osamdesetih koje su u meuvremenu postale gej himne (moe li vee opte mesto?) kao da pre Kunera nije postojao Kenneth Anger, a nakon njega savremeni politiki provokatori poput Bruce LaBrucea. Diskutabilno je da li predstava koja se iscrpljuje u ideji individua e pre ili kasnije pui pod pritiskom sitema ili dekadencije zaista vri senzibilizaciju naeg drutva spram LGTB populacije, poto Aneli u Americi, osim to formom podseaju na trosatnu ilustraciju nemakih predstava, radi ulagivanja homofobima, pate i od stereotipa pozitivne diskriminacije (gejevi su, s izuzetkom negativca Roja Kona, apriori divni, neshvaeni i tolerantni). to se tie glumaca, Boris Komneni je od lika Roja Kona, kontroverznog advokata koji je zaista postojao, istaknutog lovca na komuniste i tuioca na suenju Duliju-
BOJANA JANKOVI: HAMBURKA KOLA
Kod kue Kabul, Narodno pozorite, Scena Raa Plaovi (foto: Borivoje Pei)
su i Eteli Rozenberg (osuenim na smrt zbog pijunae), stvorio upeatljivu sliku osionog birokrate, iji stav prema ivotu (i sopstvenoj seksualnosti) podsea na aroganciju Amerike kakvu danas poznajemo. Jelena uruvija- urica u ulozi valijumskog adikta Harper, gradi intimnu priu potresno usamljene ene koja reciklira delie stvarnosti kreirajui imaginarni svet kojem na kraju odluuje da se prepusti. U prikazu Prajora, koji se deklarie kao homoseksualac naviknut na pritiske sredine, Miki Damjanovi efektno doarava oveka koji je hladnokrvno ostavljen i koji, uprkos tome to je na samrtnoj postelji (i halucinacijama koje ga u tim asovima proganjaju), uspeva da ostane pribran (a emotivan) i sklon politiki nekorektnom humoru. Ostatak glumakog ansambla zadovoljio se time da literarno uobliene ili razuene reenice iz Kunerove drame ne ostanu izgubljene negde na putu do gledaoevog uha. Predstava Kod kue Kabul, nastala je prema tekstu koji je pisan pre napada na njujorke bliznakinje 11.septembra kada je odnos na relaciji Avganistan Amerika/Engleska poprimio globalne razmere. Radnja se odvija u Londonu i
Kabulu, kako sm pisac napominje neposredno pre i neposredno posle amerikog bombradovanja onoga za ta se sumnjalo da su kampovi za obuku terorista. Nalik Anelima u Americi, Kabul je, u neku ruku, takoe sastavljen od dva dela. U prvom upoznajemo bezimenu Engleskinju (u prevodu Marije Stojanovi nazvanu Kuevna) kroz iji monolog saznajemo da vodi usamljeniki ivot unutar disfunkcionalne porodice, opsednutu zastarelim vodiem kroz Kabul, lingvistikim, kulturnim i etnikim osobenostima tog podneblja, fenomenom rata i bogatom istorijom Avganistana kojim su delovali razliiti osvajai (od Persijanaca i Aleksandra Makedonskog, preko Arapa koji su u zemlju doneli islam, pa sve do savremenih sukoba na toj teritoriji). Drugi deo komada je napisan kao detektivska potera za Kuevnom, koja je po dolasku u Kabul nestala, a koju vode njeni suprug i erka. Reaju se pijunske igre u koje se uplie Kuevnina porodica, jeziv poloaj ena (a i mukaraca) pod reimom talibanske frakcije mudahedina, dekadentni zapadnjaci koji se odaju narkoticima, njihova arogancija prema civilizaciji koju ne pokuavaju da razumeju, verski faJESEN/ZIMA 2009 TEATRON 148/149
61
SAVREMENA SCENA
natizam islamskih fundamentalista koji veruju da su nosioci pobune protiv novog svetskog poretka Bez ikakve elje da se umanji vetina kojom Kuner ove elemente spaja u dramsku celinu, dajui akcionom zapletu dodatnu dimenziju, onu koja se bavi pitanjem slobode, dobrovoljnim ili nametnutim izgnanstvom i potragom za identitetom, njegov tekst se nas tie taman koliko bi recimo Amerikance mogla da zanima melodramska pria sa triler elementima smetena u junu srpsku pokrajinu. Trosatna predstava (postavke Kunerovih komada izgleda ne mogu da traju krae), u reiji eljka ukia, koja je toliko diskretna i u slubi drame da se ini nepostojeom, uglavnom se svodi na nizanje scena po arinu svetlo se upali, glumci izau na scenu, izgovore tekst, svetlo se ugasi, statistkinje u burkama razmeste scenograju za novi prizor (ako je potrebno) i tako ukrug bez ikakve napetosti do kraja. Od angaovanosti ili kritinosti, u takvoj postavci, ne ostaje nita. Kad se tome dodaju pojedina glumaka ostvarenja, gde se razliitost likova svodi na to da u prvom sluaju imaju nalepljenu bradu, a u drugom ne (neki glumci tumae vie uloga), a sve u scenograji Borisa Maksimovia i u kostimima Natae Vuurovi-uki (obe sa primesama trivijalnog realizma), nedostatak rediteljskog koncepta (osim ako se puko uprizorenje ne smatra nadogradnjom teksta) postaje jo oigledniji. S izuzetkom pojave Nele Mihailovi, koja na scenu unosi ponekad previe teatralnu ali snanu energiju Avganistanke Mahale, drugi deo predstave praktino umrtvljuje potrebu da se uopte sazna ta se desilo sa Kuevnom koja nas je uvela u priu. Nije udo to Kuner u dramskim belekama istie kako su mu se pozorita u vie navrata obraala sa eljom da rade samo prvu scenu prvog ina, Kuevnin monolog. To i jeste jedinstvena prilika da se stvori predstava za sebe, dirljiva slika osobe koja je svesna deformisanosti sveta u kojem ivimo. Pripovedaica Kuevna, u tumaenju Duanke Stojanovi-Glid, prostudirani je portret u kome se meaju morbidna fascinacija, radost i ekstaza tokom razmiljanja o dravi koja je toliko u srcu sveta da ju je svet zaboravio. Njena pojava je skromna, njeni pokreti su blagi i svedeni na minimum, ona odie optimizmom, uprkos tome to publici saoptava koliko je duboko pogaa injenica da ivi u groznim vremenima (glavna karakteristika svake sadanjice). Uz diskretno intonirane komine tonove koje povremeno 62
poprima Kuevnin monolog, kada je ironina prema svojoj logoreji ili upotrebi muevljevih antidepresiva (da bi mogla bolje da ga razume), Duanka Stojanovi-Glid sigurno vodi publiku prema katarzi koju doivljava njena junakinja matajui o gradu biblijskog Kaina, za koga se veruje da je sahranjen u Kabulu. U savremenom srpskom pozoritu nije retka pojava da u jednom trenutku zavlada prava pomama za postavljanjem dela nekog stranog pisca ili itavog korpusa neke inostrane dramaturgije. Takav je sluaj bio sa dramama iz zbirke Gvozdeni vek ruske drame, a posledice epidemije srpskih identikacija s irskim komadima i dalje se oseaju. Sada je izgleda doao red na Tonija Kunera. Reklo bi se da je samo pitanje vremena kada e neko odluiti da postavi i njegovu dramu Sloveni...
Olga Dimitrijevi
NITI QUEER NITI ITA DRUGO
KAKO VAM DRAGO autor: Vilijam ekspir reditelj: Slobodan Unkovski JDP, Velika scena Ljuba Tadi
ako vam drago je jedna od najpopularnijih ekspirovih komedija i najkarakteristinija je po tome to sadri divljaku igru travestije: Rozalinda se preruava u mukarca i naziva samu sebe imenom s oiglednom gej konotacijom Ganimed. Ona dalje kao Ganimed zavodi Orlanda u kog je zaljubljena, dok se istovremeno u nju zaljubljuje pastirica Feba. Ovaj zaplet, kada jo tome pridodamo konvenciju elizabetanskog pozorita da mukarci igraju enske uloge, ve je nebrojeno puta analiziran s aspekta gej i lezbejskih studija i queer teorije, a ponajvie stoga to prati teorijske postulate o performativnom karakteru rodnih uloga, razotkriva konstruisanost rodnih i seksualnih identiteta i posledino govori o njihovoj nestabilnosti. Ako bismo sudili po programu predstave, ovaj queer aspekt komedije bio bi stavljen u prvi plan s obzirom na to da je prvi naslov na koji nailazimo Kvir ekspir, i da je dosta materijala preuzeto iz Queer enciklopedije. Meutim, u predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorita ovaj queer zaplet kao da nema nikakvu vanost. I ne samo taj, ve sve ostalo bogatstvo motiva ove ekspirove komedije u ovoj inscenaciji jednostavno nije bitno, niti je bilo ta ozbiljnije tematizovano. Naprotiv, reija Slobodana Unkovskog izgleda kao niz pojedinano osmiljenih scena, gde je mnogo vanije kako neko izgleda ili koja rekvizita se koristi nego kako se sve to uklapa u nekakvu smisaonu celinu. Razmatavanje svih tih scena je sprovedeno sa varirajuim uinkom. U predstavi ima i poneko duhovito reenje, na primer akov monolog, ve standardan prizor na Velikoj sceni JDP-a u kome Neboja Glogovac izvodi monolog od petnaest minuta ne bi li dobio aplauz na otvorenoj sceni. Glogovac izgovara akove patetine stihove, koji se pri zavretku ironizuju kada mu svi ostali glumci priskau i navijaki skau oko njega ne bi li ga uteili. Meutim, takva reenja su se dogodila dva ili tri puta, dok smo
63
SAVREMENA SCENA
Kako vam drago, JDP
u preostala dva sata bili izloeni smenjivanju besmislenih i bespredmetnih situacija i radnji, i posledino, nepodnoljivoj dosadi. Tokom tog predugakog trajanja posmatramo bezrazlono korienje Luk Skajvoker maeva, pilates lopti, opreme za golf... Takoe je nejasan kriterijum prema kome isti glumac igra po nekoliko razliitih uloga, a i mogua tumaenja ostaju sasvim povrna. Na primer, to to Voja Brajovi igra i Vojvodu i Frederika moda moemo tumaiti kao prikaz mrane i svetle strane linosti, ili recimo kao kontrast zla i surovosti dvora/civilizacije nasuprot neiskvarenosti prirode. U oba sluaja znaenje bitnije ne doprinosi tumaenju neke smislenije rediteljske ideje koja bi opravdala ovu postavku. Neto slino se deava i na kraju, 64
kada na scenu upada glasnik okrvavljene glave i saoptava da je Frederik uklonjen, nakon ega pada mrtav, to moda treba da implicira neku eksploziju nasilja, ozbiljne i krvave stvari koje se deavaju van veselog pastoralnog miljea. Ali poto je taj vanjski svet, tj. dvor, ionako mraan i iskvaren, ni za ovaj dokaz nasilja nije nas briga, kao to na to panju ne obraaju ni sami uesnici predstave koji sreno nastavljaju svoj svadbeni pir. Kostim Maje Mirkovi je vrlo arolik i takoe nam ne govori mnogo: kombinacija haljina pastelnih boja, Frederikove odore a la kralj Ming iz Fla Gordona samo crne boje, rvakog kostima kao prenesenog iz Amerikih gladijatora i, recimo, konvencionalne muke odee koju nosi Nada
argin kao Ganimed, samo produbljuje ve konstatovani scenski haos. U toj konfuziji su se tako i glumci susreli s nezavidnim zadatkom da igraju likove koji su, usled izostanka bilo kakvog rediteljskog koncepta, potpuno ostali neodreeni i rasplinuti, tako da se ini da je veina glumaca posegla za svojim uobiajenim manirima doaravanja skiciranih scenskih entiteta koji se izdaju za likove (Voja Brajovi, Nikola uriko i Neboja Glogovac pre svih). Glavnom zaljubljenom paru je jo dodato da se epileptino tresu ili cijuu to je valjda imalo cilj da simulira zaljubljenu zanesenost, onakvu kao iz srednjovekovnih vitekih romana ali su Radovan Vujovi i Nada argin uspeli da do publike dobace makar malo harizme, ak i kad je jedino to se trailo od njih je da govore tekst i mlate rukama. Nejasna stilizacija u igri nije dala eljene rezultate, a i scenski pokret, koji bi, valjda, trebalo to da pojaa, esto deluje jeftino. Scenski haos je dodatno naglaen neznakovitom scenograjom Miodraga Tabakog: ogromni sat koji se sputa gore-dole, nakairana uma koja se takoe die i sputa po potrebi, gde sve to zajedno ba nema mnogo smisla do onog vizuelnog. Iz svega ovoga jedino to je, moda, malo vie naglaeno, ako ba hoemo da budemo blagonakloni, jeste queer element. Meutim, i tu nastaju problemi. Gej poljupci su u predstavi dozvoljeni kada je zabuna u pitanju, vesela igra. Kada postane ozbiljno, vidimo Orlanda koji se bori sa svojom eljom kroz najjeftinije predstavljanje autohomofobije na sceni. Takoe, od poetka je postavljeno da je Sesilijin i Rozalindin odnos dosta homoerotian. Reditelj dalje postavlja Sesiliju kao vrlo ljubomornu osobu, mada sve vreme nije najjasnije da li je ljubomorna na Rozalindu ili na Orlanda. Meutim, ni ovaj eventualno potencijalni motiv nije ozbiljnije razraen. On je tu prosto tako prisutan, a Sesilija sreno iz te ljubomore ulee u naruje Orlandovom naprasno na dobro transformisanom bratu. Istina je da se predstava makar deklarativno upinje da queer motive uini vidljivim i jasnim. Meutim, njen ishod je sve samo ne queer srean zavretak ukljuuje, kao i sm komad, tri sklopljena konvencionalna heteroseksualna braka. Jedno treba da bude jasno: bez obzira na to to predstava ukljuuje prilian broj istopolnih poljubaca na sceni, to i dalje ne znai da je ona queer, ili da iole smisleno tematizuje ugroenost seksualnih manjina ili seksualnost uopte.
Prilikom postavljanja klasinih tekstova uvek nekako gledamo ta je to novo, interesantno, drugaije ili znaajno reditelj proitao iz teksta. U ovom sluaju reditelljskog koncepta nema ni u naznakama. Slobodan Unkovski nam nije ponudio neko osmiljenije iitavanje, ve je jednostavno kompletan tekst prosuo po sceni i napravio galimatijas nejasnih parodija, cike, vriske i prenemaganja. U predstavi Kako vam drago sve je preterano i preteatralno, ali ta stilizacija nije dala eljene rezultate. Nakon svega, konani utisak je da je druga ovogodinja premijera na sceni Ljuba Tadi JDP-a jednostavno vie nego razoaravajua.
65
Gorica Pilipovi
KRITERIJUMI VREMENA
HASANAGINICA kompozitor: Rastislav Kambaskovi reditelj: Ivana Dragutinovi-Marii Narodno pozorite, Opera
Operske premijere su kod nas vrlo retke, te su zato znaajne i dragocene, pogotovo ako je re o naem savremenom kompozitoru, ak i onda kad se na osnovu njegovog minulog rada, kao i tematike dotine opere, moe sa sigurnou pretpostaviti da delo nee zadovoljiti kriterijume dananjeg vremena. I tako, ve od samog poetka opere Hasanaginica Rastislava Kambaskovia slualac nailazi na nespretnosti: snimljeni deji pla i uspavanka potpuno odudaraju od stilskog konteksta ostatka dela, prosto su prilepljeni na poetku kao nekakva zgodna dosetka autora koji, verovatno, smatra da je time obezbedio savremeni izraz. Ali, krenimo od same teme. Hasanaginica je nesporno jedno od najznaajnijih dostignua nae epske poezije ali, dokle emo se baviti tim idejama patrijarhalnog drutva i srpske mitske prolosti, umesto angaovanih tema bliih naem vremenu u tolikim izvanrednim tekstovima nae novije dramske literature? Drama Ljubomira Simovia, koju je Kambaskovi sm adaptirao za libreto, u svoje vreme, poetkom sedamdesetih godina, moda je bila provokativna u obradi klasine teme, ali danas moe da bude zanimljiva samo sa stanovita jezika, kao i nekih neobinih pomeranja fokusa na primer, na lik bega Pintorovia ili na misterioznog imotskog kadiju koji postaje simbol straha od smrti, pa konano i smrt sama. Ali tema Hasanaginice savreno se uklapa u stilski prosede i interesovanja mnogih naih kompozitora okrenutih naoj mitskoj, herojskoj, junakoj, epskoj prolosti, s jedne strane, te stilskoj prolosti evropske muzike, s druge. Rastislav Kambaskovi pripada tom nizu, tj. liniji tzv. umerenog modernizma kojeg su, krenuvi od Leoa Janaeka, kod nas negovali Petar Konjovi i Stanojlo Rajii, na primer, s tim to je Kambaskovi u odnosu na njih na nivou zastarelog epigona za kojeg su neke najznaajnije pojave u XX veku muzika tzv. poljske kole ili muziki minimalizam promaaji. Njegov je, dakle, muziki jezik proirenog tonaliteta, disonantnih, prenapregnutih vokalnih linija u slobodnom ariozu, bez ijedne prepoznatljive melodijske oskule, nad gustim orkestarskim tkanjem, s kojim pevai esto moraju da se bore da bi se uopte uli. Pa i orkestarske situacije vrlo esto su banalne u svojoj konvencionalnosti, a upotreba udaraljki, na primer, krajnje je nematovita. S druge strane, stalna tenzija, forte i fortisimo dinamika, visoki registri vokalnih deonica, ta opta zaotrenost izraza, moda i odgovaraju dramatinosti fabule, ali su za sluaoca vrlo naporni s obzirom na neautentinost kompozitorovog muzikog jezika. Retka su odmorita u bilo kom smislu, a tu svakako spada igraka scena u III inu, igra svatova. Kambaskovi je, naime, od intimistike teme kakvom bi se danas mogla smatrati Hasanaginica, ambiciozno stvorio veliku celoveernju operu u tri ina sa pet slika, omoguivi sebi da upotrebi i hor i balet; horske scene su, meutim, statine i dosadne, a pomenuta baletska konvencionalni, nematoviti klie narodnog kola, odigran uz povremeno lou koordinaciju u koreograji bez jasne ideje (autor Konstantin Teea).
66
Hasanaginica
Vrlo uspelu kreaciju matovitog istorijskog kostima potpisuje Katarina Gri-Nikoli, dok je scenograju zamislio Boris Maksimovi s efektnom upotrebom belog platna koje je i vojniki logor Hasanage i gora zelena i oblaci, dok su enterijeri manje uspeli Hasanagin dvor lii na Kotaninu kuicu, dok se dizajn dvora Pintorovia ne istie niim posebno (likovna estetika uvenog lma Mie Popovia od pre vie decenija i dalje je neprevaziena). Rediteljka je Ivana Dragutinovi-Marii, do sada bez znaajnog rediteljskog doprinosa na naoj operskoj sceni. Ni Kambaskovieva opera joj nee biti vanija referenca, ako izuzmemo nekoliko zanimljivih ideja poput one kad Hasanaginica i beg Pintorovi, sestra i brat, u analognim scenama, dramaturki veto plasiranim, razgoliuju gornji deo tela, svako iz svojih razloga. (U dobre ideje, inae, svakako ne spadaju ogromne enske kilote kojima vitlaju Hasanagini vojnici deplasirano i nimalo komino.) U sluaju bega Pintorovia upravo je razgoliivanje trenutak njegove najdublje introspekcije. Tumaio ga je suvereno i uzbudljivo Janko Sinadinovi. Uloga Hasanaginice pripala je Jasmini Trumbeta-Petrovi, koja je takoe bila nosei stub ansambla, vrlo doivljeno i angaovano se posveujui zahtevnom muzikom tekstu, sa prvim vrhuncem u solistikoj sceni u II inu, i drugim na
samom kraju opere, u sceni opratanja od deteta. Hasanagu je tumaio mladi Vuk Mati, jo neiskusan u slobodnijem razumevanju lika, posebno u smislu transformacije Hasanage od krutog patrijarhalnog mukarca do oveka koji prepoznaje i iskazuje sopstvene emocije. U ulozi njegove majke bila je Nataa Jovi-Trivi, kao i uvek pouzdana i vokalno suverena (njenoj poslovinoj ozbiljnosti savreno odgovara ovakav tematski kontekst), dok je Hasanaginiinu majku tumaila Olga Savovi sa pomalo udnom dikcijom. U manjim ulogama su bili Nenad Jakovljevi, Mika Jovanovi i Ljubomir Popovi. Svi uesnici su se maksimalno trudili da to vernije interpretiraju teke deonice. Dirigovao je Mladen Jagut s ogromnim iskustvom oveka koji je izveo nebrojena dela srpske muzike, odnosno bio lini svedok stila kakav zastupa Rastislav Kambaskovi. Jer, slualac je posle svega mogao ostati zbunjen da li se nalazi u 1959, 1949. ili moda ak i u 1939, inae godini Kambaskovievog roenja. Ali, s obzirom na to da je on svoju prvu i poslednju operu, kao krunu sopstvenog stvaralatva, poeo da komponuje jo pre dvadesetak godina, za toliko je blii svojim uzorima. Sasvim je pohvalno to je Narodno pozorite za obeleavanje svog dana odabralo delo naeg savremenog kompozitora, ali gde su mlai?
67
Milena Jaukovi
IZNEVERENO SAVEZNITVO
UKROENA GOROPAD libreto prema komadu V. ekspira koreograf i reditelj: Krunoslav Simi muzika: oakino Rosini Narodno pozorite, Balet
alet Ukroena goropad, u koreograji i reiji Krunoslava Simia, hronoloki gledano, nastaje u stvaralaki zreloj fazi ovog naeg istaknutog i vie puta nagraivanog koreografa. Ispunjeno osnovnim oblicima komedije karaktera i komedije intrige, izbor istoimenog ekspirovog dela kao literarne osnove za postavku baleta ve sm po sebi predstavljao je i vie nego zahvalno i inspiriue dramaturko polazite. A oslonivi se na vlastiti izbor muzike iz prebogatog opusa . Rosinija, koreograf je imao sutinski bitne preduslove za pristupanje samom inu koreograsanja. Naalost, i pored ovako impozantnih umetnikih saveznika, kakvi su nesumnjivo ekspir i Rosini, Krunoslav Simi, po svemu sudei ostavi zapreten u veoma sloenoj muziko-dramaturkoj grai, nije se ni izdaleka pribliio onom koreografskom nivou na koji bi svakako trebalo da obavezuje rad s profesionalnim baletskim ansamblom jednog nacionalnog teatra, kao i najvia strukovna nagrada Dimitrije Parli, iji je Simi nekadanji laureat. Ve u samom pokuaju da se poblie analizira koreografska struktura ovog baleta, susreemo se s oiglednom i krajnje poraavajuom injenicom gotovo potpunog izostanka osnovnih elemenata neoklasine koreograje baletskih koraka! Njih u ovoj predstavi gotovo da nema. U dananje vreme, koje sobom batini prebogatu tradiciju pronicljivih koreografskih eksperimenata, predstaviti geg, puko scensko tranje, akrobatske premetaine ili manje-vie stilizovane obine kretnje, kao oblike dostojne svrstavanja u domen ozbiljne neoklasine koreografske leksike, bilo bi, u najmanju ruku, drska zamena teza. Ovakvim neelaboriranim koreografskim pristupom, predstavom Ukroena goropad dobili smo jednu davno prevazienu scensku formu, prepunu umetniki neposredovanih, rudimentarnih oblika scenske komike, koja je jo mnogo pre nas postigla svoje puno uoblienje i kao prihvatljivi izvor komikog jednostavno prestala da postoji. Pored vidnog odsustva koreografske imaginacije, kao i pomanjkanja i najmanjeg stvaralakog napora da se predstavi daju strukturni okviri jednog celoveernjeg baleta, veliki problem ovog scenskog ostvarenja je i koreografov tretman muzike partiture. Da je u ovoj predstavi, kojim sluajem, bio posredi jedan novi, moda sasvim neoekivani autorov pristup Rosinijevom delu, koji bi svoje utemeljenje suvereno crpao iz muzike sme, takvu intenciju, pa bila ona i u pokuaju, svakako bismo svesrdno podrali. Meutim, sutinski zanemarujui strukturu kompozitorovog dela i ogluujui se o furiozni karakter melodijskih
68
Ukroena goropad
tokova Rosinijevih, toliko prepoznatljivih uvertira, koreograf je dozvolio krajnje proizvoljno i muziki neutemeljeno nizanje koraka i beskonane pasae igrakog praznog hoda, to je nuno proizvelo razoaravajui utisak da je namesto ove partiture mogla biti upotrebljena i bilo koja druga. Svi ovi nedostaci nisu mogli a da se ne odraze i na sme baletske igrae, ija je uloga tokom itave predstave bila svedena na puke pantomimske reakcije i otunu, besciljnu jurnjavu po sceni. Na taj nain ukinuta je mogunost da se, posredstvom pronicljivog iznalaenja odgovarajueg koreografskog kljua, na najbolji nain upotrebe sve raspoloive igrake specinosti Baleta Narodnog pozorita. I upravo zato to u zadatim koncepcijskim okvirima nisu bili u prilici da se nau u ozbiljnim igrakim ulogama koje bi, u pogledu igrako-tehnikih zahteva, dolikovale njihovom statusu baletskih solista, primorani smo da vrednovanje
pojedinanih interpretativnih dostignua u ovoj predstavi baziramo na proceni odabira iskljuivo glumakih sredstava njenih protagonista. U tom smislu, upuujemo srdane pohvale svim solistima, a naroito Baletu Narodnog pozorita, na energinom i glumaki ubedljivom nastupu. Poveravanje glavne uloge prvakinji Baleta Mili Dragievi, pokazalo se kao pravi izbor. Dragievieva je, uz vidnu lakou, svojstvenu punoj umetnikoj zrelosti, postigla veoma ubedljivo tumaenje svoje prkosne i kapriciozne Katarine. Ne elei da svoju ulogu izlae dodatnom riziku, ona se ovaj put opredelila za krajnje jednoznana glumaka sredstva koja su, iako ne ba sva u potpunosti suptilno odabrana, osetno doprinela dopadljivosti njene uloge meu irom publikom. Milan Rus, u ulozi Petruija, kao i Denis Kasatkin, u ulozi oca Baptista, plenili su, svaki na svoj nain, svojim muevnim i sugestivnim nastupom, dok su Tamara IvaJESEN/ZIMA 2009 TEATRON 148/149
69
SAVREMENA SCENA
Ukroena goropad
novi i Jovan Veselinovi lirinou svojih scenskih pojava predstavljali kontrateu eruptivnoj silovitosti nastupa Dragievieve. Kratkim, ali efektnim nastupima, izdvojili su se i eljko Grozdanovi, Neboja Stankovi i Goran Stani, a posebno Aleksandar Ili, u ulozi Svetenika, svojim istananim oseanjem za graenje kominog lika. Veliki trud uloio je i orkestar Opere i Baleta Narodnog pozorita susreui se sa velikim brojem tehniki veoma zahtevnih deonica. A kao primer pronalaenja prave mere, sa radou istiemo scenograju Geroslava Zaria, kojom je suptilno i veoma ranirano zahvaen ambijent epohe, kao i kostime Katarine Gri, u punom sjaju elegantnog kolorita i u svoj vrcavosti renesansnog duha. Premijera predstave Ukroena goropad odrana je 25. juna 2009. godine u Narodnom pozoritu u Beogradu. Tekst ove kritike odnosi se na predstavu koja je izvedena 30. oktobra 2009. godine. 70
Milena Jaukovi
IK KOJI TO NIJE
PARANOJA IK koreograf: Isidora Stanii muzika: Anja orevi Bitef dens kompanija
vojim ovogodinjim sloganom Bitef u pokretu ova pozorina kua slikovito je nagovestila svoju trenutnu repertoarsku orijentaciju, a osnivanjem Bitef dens kompanije ovakvo nastojanje dobilo je i svoje konkretno uporite. Premijera predstave Paranoja ik, autora i koreografa Isidore Stanii, ostae zabeleena upravo kao prvi izvedeni projekat u realizaciji ove plesne trupe, usmerene ka promovisanju savremenog plesnog izraza u naoj pozorinoj sredini. Oduvek ju je blagonaklono pratila struna javnost, koja je u stvaralakoj linosti Staniieve davno uoila sva bitna obeleja njene markante stvaralake gure. Bilo da je re o umetniki potresnom ostvarenju Kopile, ili o njenom svojevremeno veoma suptilnom igrakom iitavanju Grasovog Limenog doboa u svoj njegovoj sloenosti, bilo o njenim briljantnim koreografskim minijaturama u kojima su njen toliko redak koreografsko-igraki senzibilitet, kao i zavidna igraka spremnost, dolazili do punog izraaja, stvaralatvo Isidore Stanii je na sebe uvek iznova skretalo panju. Kontinuirano umetniko traganje i istrajno oslukivanje sopstvenog stvaralakog bia neretko u jednom trenutku dovodi do onoga to kasnije biva prepoznato kao jedna od umetnikih faza stvaraoca. U tom smislu, predstavom Paranoja ik Isidora Stanii je samo potvrdila ono to se dalo naslutiti jo pre nekog vremena: njen dosadanji koreografski rad doiveo je znaajne transformacije izraajnih sredstava i poprimio sasvim drugaiji scensko-koreografski okvir. Vidno se priklonivi veoma zastupljenoj, ali svakako ne i jedino relevantnoj evropskoj koreografskoj tendenciji, prepoznatljivoj po svom koreografskom minimalizmu i scenskoj svedenosti svake vrste, Staniieva se naprosto nije nala u najpogodnijem ambijentu da publici prui onaj najbolji deo koreografskoga u sebi. Iako, ni ovaj put, njena lucidnost na planu tematskog osmiljavanja dela nije zatajila, ipak se pokazala kao nedovoljno mona da ublai opti utisak neubedljive koreografske koncepcije. U sredite svoga dela Isidora Stanii postavlja svu problematinost amerikog nacionalnog bezbednosnog sistema, usmerenog ka proceni stepena opasnosti u neposrednom okruenju, naroito se fokusirajui na mehanizme raanja panike i straha, kao oekivanih implikacija ovog uznemirujueg odnosa prema spoljanjem svetu. I dok ovaj realno postojei sistem sadri jasno diferencirane nivoe, kreui se od zelenog signala, kao najbenignijeg, sve do crvenog, kao oznake alarmantnog stepena opasnosti, pruajui koreografu, na ovaj nain, veliki prostor za razvijanje koreografsko-igrake gradacije, opti ton predstave od
71
SAVREMENA SCENA
Paranoja ik
poetka pa sve do kraja ostaje ravan i nepromenjen. Daleko od mnogo puta do sada prezentirane koreografske nepredvidljivosti i vrcavog poentiranja Isidore Stanii, koreografski sklopovi se jednolino niu, a ponavljanje pokreta, kojim se, pretpostavljamo, raunalo na postizanje sasvim drugaijeg efekta, odisalo je, kako je predstava vremenski odmicala, sve zamornijom monotonijom. U premijernom izvoenju angaovani igrai Bitef dens kompanije, Olga Olan, Ana Ignjatovi-Zagorac, Nevena Jovanovi i Milica Pisi, zasluuju svaku pohvalu kada je u pitanju sprovoenje koreografskih zamisli, iako se ne moemo otrgnuti utisku da je znaajni igraki potencijal ovih protagonistkinja u potpunosti ostao neispoljen. Jasno izraenog igrakog karaktera, one su u okvirima svog uvebanog i tehniki savladanog izvoenja, ubedljivo interpretirale oseanja sapetosti, neuroze i bazine nesigurnosti savre72
menog oveka, emu su svakako doprinela stilski adekvatna, iako u nekim segmentima pomalo dja vu, kostimska i scenska reenja Ivane Vasi i Sae Ivanovia. Kad god su u pitanju paralelni, ivi stvaralaki procesi, sprega koreografskog rada i komponovanja muzike posebno stvarane za tu priliku, uvek je veoma osetljiva simbioza koja se, iz vizure autor, neretko ini kao jedina prava, mogua i odgovarajua. Pa ipak, bez i najmanje namere da na bilo koji nain zaemo u domen muzike analize dela kompozitorke Anje orevi, ne moemo a da ne primetimo da nam se ini da bi i smo koreografsko vienje date teme bilo daleko dinaminije i interesantnije da muzika sama sobom nije dodatno potencirala tu jednolinost, koja je predstavu Paranoja ik, u njenom nalnom obliku, kotala utiska jedne nedorasle realizacije verovatno daleko superiornije zamisli.
Bojana Jankovi
BRENDIRANJE POZORJA
Nacionalna selekcija 54. Sterijinog pozorja: domae predstave prema delima domaih i stranih pisaca
pte odsustvo bilo kakvog pozorinog koncepta svelo je ovogodinje izdanje Sterijinog pozorja na brending i marketing. Skandalia, poluafera i prepucavanja po novinama mesecima pred poetak festivala bilo je koliko i ogromnih crvenih banera koji su ga po Novom Sadu reklamirali na tone. Jedan od dubioznijih poteza tada novog, a sada ve biveg direktora Pozorja, Ivana M. Lalia, bio je da festival uokviri strogim numerikim zahtevima sedam predstava prema domaem tekstu, sedam predstava domaih pozorita prema stranom tekstu, te sedam predstava u vantakmiarkom programu Krugova, tj. Drugova. Ovlanom poznavaocu srpskih pozorinih prilika verovatno je bilo jasno da e selektorski tim Igor BuriVladimir Kopicl teko napabiriti 14 novih predstava dostojnih prikazivanja na najznaajnijem nacionalnom festivalu toliko ih valjda nije bilo ni u vreme SFRJ; ovaj broj, meutim, inio se dovoljnim da se niko ne oseti izostavljenim, uvreenim, ili da se, daleko bilo, Sterijino pozorje ne pretvori u elitni skup. Ipak, kada je selekcija koja nije dosegnula junije od Beograda konano osvanula, digla se praina koja je na akciju primorala direktora festivala on je zatim Pozorju dodao jo tri predstave. Selektorski tim je, iz arogancije, kukaviluka ili nebrige, odluio da meanje u sopstevni posao dostojanstveno preuti te smo tako dobili konani broj od 17 takmiarskih predstava. Navodni konsenzus kojim je izborni dvojac donosio odluke nije bio dovoljan ni da im prui legitimitet, ni da ih oslobodi odgovornosti; svaki respekt konano je uruen kada su Buri i Kopicl pristali da im poslodavac, javno i bez ustruavanja, prekraja odluke. Iako su prethodno uz puno busanja u obrazloenju svoje selekcije zajedniki i konsenzusom prozvali problematine pozorine radnike poput prestonikih glumaca koji bez mikrofona vie ni tikve ne sade, selektori su tokom itave dve nedelje Pozorja bili manji od makovog zrna, te su se uglavnom skrivali ili preutkivali javna pitanja. U poslednjem trenutku protiv selektora se okrenuo i Mar: predstava Maratonci tre poasni krug Pozorita na Terazijama otkazana je zbog povrede Ivana Bosiljia, a sa klupe je, za gala otvaranje, uskoio najnoviji hit istog pozorita, Briljantin, u reiji Mihaila Vukobratovia. Sklopljen po principu samo to bre i veselije do prvog sledeeg songa, bez
73
Brod za lutke, SNP Novi Sad
ikakve zadnje namere i sa iskljuivim ciljem da prui malo lake zabave, Briljantin je, nenadano, postavio dobrom delu nacionalne selekcije esto nedostine standarde. S obzirom na selektorsku odbojnost prema mikrofonu, moda ne iznenauje injenica da je ovogodinje Pozorje obilovalo predstavama koje kao da su direktno vremeplovom uvezene iz nekog davnog prolog vremena. Najbolnija meu njima verovatno je Je li bilo kneeve veere?, SNP-a, ansambl ostvarenje prepuno muzejskih kostima, iste takve glume i reije, koje svoju savremenost dokazuje video- bimom na kome se gotovo dva sata prikazuje penica, da bi svima bilo jasno da se radnja komada odvija u plodnoj Vojvodini, da bi se pred sm kraj predstave slika kataklizmino pretopila u snimak Dunava koji tee li tee. No, formalne primedbe na stranu ako nita drugo odabrani stil je u ovoj predstavi, pre svega na razini glumake igre, dosledno sproveden u ovom sluaju daleko je problematinija tematska nemutost predstave. Izvitopereno rodoljublje koje se koristi kao valuta za sakupljanje jeftinih politikih poena, veito pozivanje na kosovski mit i problematian 74
odnos tog mita spram istorijske realnosti, s jedne, i politikih injenica, s druge strane istovremeno su glavni pokretai drame Vide Ognjenovi i bilo kog dnevnika na bilo kojoj postojeoj televiziji. Stoga se ini da je uspostavljanje nekog, bukvalnog ili metaforinog, direktnog ili suptilnog, pozorinog korelata sa sadanjicom neophodno u bilo kojoj postavci ovog teksta. Toga, meutim, u reiji same Vide Ognjenovi nema ni u tragovima pitanje je samo da li iz nemara ili iz rediteljkinog verovanja da se angaovanost teksta sama od sebe prevodi u angaovanost predstave, te da se politinost podrazumeva. Kneeva veera zato je tek tromi istorijsko-pozorini zapis o temi zloupotrebe najbitnijeg i najsvetijeg srpskog mita, ali samo u XIX veku, jer smo se, ini se, takvog svetogra odavno okanuli. U oku relikta iz prolosti moe se smestiti i predstava Narodni poslanik Narodnog pozorita Republike Srpske iz Banje Luke, mada iza ove groteskne farse, ako nita drugo, stoji kakav-takav, jednodimenzionalni koncept. Reditelj Nikola Pejakovi od svih likova pravi izobliene politike manipulatore, spremne i na ubistvo radi mesta u parlamentu,
BOJANA JANKOVI: BRENDIRANJE POZORJA
konstatujui iznova i iznova kako nema potenih politiara. Pripremana u atmosferi kampanje za lokalne izbore, u kojoj su predizborni plakati esto izmeani sa pozorinim, ova predstava je, mada sasvim banalno, aktuelna i drutveno svesna. To ipak ne menja injenicu da su, ma koliko stilski dosledni bili, stalna dreka i udaranje o razne scenske elemente esto nepodnoljivi; ovakav koncept, izmeu ostalog, zahteva i strogu disciplinu u ansamblu i stoiko odupiranje persiai, ega, barem na festivalskom izvoenju, nije bilo. Za razliku od Kneeve veere koja ne uspostavlja vezu s dananjicom i Narodnog poslanika koji kroz celu predstavu elaborira tek jednu, skromnu i nerazvijenu ideju, Mrtve due Ljuboslava Majere (NP Zrenjanin) poinju i zavravaju se pokuajem da se dajdestirano prepria jedan pregolemi roman, to rezulitira scenskim pretravanjem preko poglavlja Gogoljevog romana. Slino banjalukoj predstavi, i ova neguje estetiku prenaglaenih stomaka, ramena i ostalih prigodnih delova tela. U ovom sluaju ona je proizvod reije oskula: svet je nepoten, te su svi likovi negativni, to e se najlake videti ako ih sve izobliimo, malo kostimom, a malo stilom glume. U trci za najbolji domai tekst prave konkurencije nije bilo, pa je ove godine pitanje bilo samo koja e drama Milene Markovi dobiti nagradu. Postavka njenog poslednjeg komada uma blista u reiji Tomija Janeia (Atelje 212) jedan je od retkih pogadaka ovogodinje selekcije. Milena Markovi se jo jednom bavi krajnjim marginalcima, iji su ivoti zaglavljeni u dubokoj provinciji, koje prestonica verovatno nije ni svesna, a Janei insistira na naturalizmu: replike se mrmljaju do te mere da je gledaocima obezbeen titl, scene se esto sele van vizure publike, a ritam predstave je spor koliko i ubitano razvuen i besciljan ivot muterija i osoblja birtije u kojoj se drama odigrava. Ovakvim prosedeom reditelj uspeva da izbegne patetiku i zamku svodjenja veito pijanih likova na bezline karikature alkoholiara i da istovremeno dotakne svu sirovu poetinost i socijalnu bedu ove zabiti. U ovoj predstavi nema mesta jednostavnom saaljenju nad propalitetima provincije, jer je previe elemenata koji podseaju na socijalnu pozadinu prie: horda rtava seks trakinga jednim od songova bljuje na publiku svoje tragine biograje, dok u nalnoj sceni na mesto kafane dolazi ogromni graevinski kamion i nasmejani, uglaeni investitor u odelu, koji sa sobom odvodi ano-
nimnu devojicu, buduu rtvu nekog novog tranzicionog biznisa. S druge strane, drama Brod za lutke, u postavci Ane Tomovi (SNP), duhovito, jednostavno, ali precizno razobliava i raskrinkava bajkovite ljubavne kliee iz ivota glavne junakinje, arhiene. (O ovoj predstavi detaljnije je ve pisano u prethodnom broju Teatrona.) Pored spisateljice, ove dve postavke spaja i glavna glumica, Jasna urii, koja kao da postaje neraskidivi deo poetike Milene Markovi; u Brodu za lutke nesmetano skae iz namerne, kontrolisane persiae u tankoutnu emotivnost, dok u predstavi uma blista, potpuno drugaijeg senzibiliteta, uspeva da prenese sve faze postepenog raspadanja i propadanja kafanske pevaice Mace, obrise nekada verovatno lepe i poeljne ene, danas obrasle u alkoholnu izmaglicu i potpunu svest o crnoj rupi u kojoj ivi. Naspram ove dve predstave, trei kandidat za najbolji novi dramski tekst, drama Lepet mojih plunih krila Ugljee ajtinca i predstava NP Sombor Marka Manojlovia deluju kao drugorazredni pozorini pokuaj. Pisac i reditelj problemu skinheda pristupaju kao da se bave irelevantnom, bezopasnom i retkom drutvenom pojavom. ajtinac svu krivicu za neonacistike sklonosti svaljuje na okolnosti krive su, naravno, devedesete, kriva je, naravno, tranzicija; roditelji koji decu ignoriu, deca koja se okreu okrutnom nasilju, ne snose izgleda nikakvu linu odgovornost za svoje postupke. Reditelj je u banalnom tretiranju neonacizma nastavio tamo gde je pisac stao, sa sve ogromnom svastikom nasred scene; opti, potresan utisak je da bi u ovoj predstavi najvie uivali elavi momci u martinkama i fajterkama Lepet mojih plunih krila daje im savren alibi da u prebijanju i zlostavljanju svakojakih manjina nastave tamo gde su stali, kad ve nisu krivi oni nego okolnosti. Od sline zamene teza pate i Razbojnici Nikole Zaviia (NP Subotica) ilerove odmetnike reditelj i dramaturkinja Maja Pelevi transponuju u dananjicu i pretvaraju u grupu navijakih huligana, ali se zabavnih pop elemenata i veselja na sceni ne odriu jednom kada razbojnici zagaze u samodovoljni kriminal, time efektivno abolirajui jednu od najkancerogenijih srpskih supkultura. Slino Razbojnicima, ali ozbiljnije i odgovornije, problemu reinterpretacije klasika prilaze jo tri predstave iz ovogodinje selekcije: O nasilju trupe Hop.La! i NP Kikinda u reiji Anelke Nikoli, Bura Andraa Urbana (NP Ni) i Rodoljupci NP Uice, u reiji Larija Zapije. Anelka Nikoli polazi od Tita
75
Dervi i smrt, Narodno pozorite, Beograd
Andronika, na iju osnovnu fabulu nadovezuje tekstove Hajnera Milera, Hane Arent i motive drugih ekspirovih tekstova, ali predstavu vrsto vezuje za Srbiju, zemlju crne hronike u kojoj tinejderi redovno prebijaju jedni druge, snimajui se pri tome ponosno mobilnim telefonima. Najkrvaviju ekspirovu dramu rediteljka koristi da pred uvek osvetljenu publiku prospe salve surovih ubistava i hladnokrvne agresije uopte tano onoliko koliko svakodnevno ravnoduno upijamo gledajui TV. Veza sa naom svakodnevicom vie je nego jasna lik Marka Andronika, na primer, u ovoj verziji je pravoslavni pop ali ova predstava, naalost, pati od hipertroje razliitih motiva za koje rediteljka esto ne nalazi scenska reenja, ili koje predani glumaki ansambl ne uspeva da isprati. Larry Zappia pravi potpunu rodnu inverziju, pretvarajui Rodoljupce u Rodoljubice; u zemlji u kojoj su mukarci iscrpljeni od silnih ratova, te stoga mentalno, seksualno i politiki impotentni, ene preuzimaju kormilo. ini se povremeno da reditelj sopstveni koncept nije shvatio dovoljno ozbiljno i potentno: cela predstava isrpljuje se u ovlanom seciranju korienja nacionalizma u reklamne svrhe. Bitni datumi i cena za koju se prodaje Vojvodina (u76
vena scena svedena je na objavljivanje brojke) ispisuju se na ogromnoj, ali tronoj rolni papira, koja se nemilosrdno cepa svaki put kad rodoljupke naprasno promene stranu, odnosei tako donedavno gromoglasni patriotizam direktno u kantu za ubre; maarske i srpske kokarde tek se neznatno razlikuju; dnevnopolitiki patriotizam ovekoveen je meanjem rei prada i pravda... U sat vremena, koliko ova predstava traje, dotaknuto je desetak bitnih motiva, ali preko svakog se pretralo u pokuaju da se stigne do sledeeg, te smo tako dobili dajdest verziju svega to bi ovako travestirani Sterija mogao da nam otkrije. Andra Urban takoe je stao na pola puta do razumljive ideje: u svojoj reiji ekspirove Bure on sukobljava svet prvobitnih stanovnika i pridolica na ostrvo kroz suoavanje prirode i osnovnih elemenata, s jedne, i potroakog drutva, s druge strane. Tako Arijel nenadano stvara vatru,vodu ili vetar, na izgled ni iz ega, dok oko njega izgubljeno paradiraju brodolomnici u odelima, teglei za sobom neprestano kolica iz supermarketa. Ovaj koncept, meutim, zavrava se na ovakvim, zamamnim ali jednodimenzionalnim slikama, koje iznova i iznova pred publiku iznose istu konstataciju,
POZORITE JE OBLAST IVOTA
Nevinost, Atelje 212
ne pokuavajui preterano da je elaboriraju. ast maarskog pozorita ove godine branila je i predstava Terapija, po tekstu Kristofera Djuranga (pozorite Dee Kostolanji, iji je direktor upravo Urban). Znajui koliko i kako moe ne samo Dee Kostolanji, ve maarska grana srpskog pozorita uopte, stie se utisak da je neko pokuao da podmetne nogu pozorinoj nacionalnoj manjini koja ve godinama, uprkos znatno gorim produkcijskim uslovima, uspeva da proizvede verovatno najpromiljenije pozorite u zemlji. Terapija nije ni loa ni dosadna predstava, ve sasvim dopadljiva i vesela komercijalna arada, limunada o ljubavnim odnosima i romantici kao takvoj. Od ispotprosenog amerikog teksta, zabavljakog karaktera, rediteljka Olivera orevi i ansambl uspeli su da izvuku maksimum najvie tako to su ga ignorisali i gurali u trei plan, izvlaei u prvi improvizovane scene o sopstevnim ljubavnim zabludama, dogodovtinama, anegdotama, tabuima... Maarski glumci tako su jo jednom, ak i na ovom neoekivanom primeru, dokazali koliko su matoviti, duhoviti, vredni i predani. Iz prestonice je na Sterijino pozorje stigao i svojevrsni oma Mei Selimoviu, predstava Dervi i smrt Narodnog
pozorita. Egon Savin preneo je radnju u pedesete godine dvadesetog veka i borbu za intelektualni i ljudski integritet u atmosferi komunistikih istki. Ova konvencionalna, ali precizno svedena postavka, odaje potu linoj borbi pisca, ali je za dananji trenutak relevatna koliko i ogromna Titova bista, koja se za trenutak pojavljuje na sceni. Tematska zaglavljenost u prolom vremenu nalazi svoj odraz u glumakim ostvarenjima. Inae sklon persiai, ansambl Narodnog pozorita ovde je sveden, smiren i posveen psiholokom realizmu i Stanislavskom; nasuprot njima, u naslovnoj ulozi stoji, meutim, Nikola Ristanovski, glumac modernog senzibliteta, sposoban da istovremeno igra i komentarie svoj lik. S druge strane, ubedljivo najjai adut vabice, u reiji Ane orevi, upravo je jedinstvo ansambla; retke su domae predstave u kojima se svi glumci jasno smetaju unutar jednog stila, ak i kada je u pitanju realizam. Ova predstava, dodue, ima nekoliko problema koji se ne mogu prevideti. Stalne vremenske elipse, koje diktira dramatizacija, reene su lmski, gotovo ilustrativno, titlom koji nas obavetava o vremenu i mestu svake sledee scene; scenografsko reenje neveto balansira negde
77
SAVREMENA SCENA
izmeu praktinosti, znakovno nerazraene upotrebe stolica, i ne preterano originalnih simbola, poput neba koje se povremeno projektuje na kulise. Ali sve te manjkavosti daju se oprostiti radi glumake igre, nepristajanja na jeftinu persiau sporednih likova (stereotipa razliitih nacija, na primer) i istrajnosti u postizanju, a ne glumljenju emocije, u koje se, imajui u vidu sie Lazarevieve prie lako moglo upasti. Radovan Vujovi (Mia) neprimetno pokriva velike vremenske prelaze izmeu scena tanim i vidljivim psiholokim promenama, a Bojana Maljevi, u ulozi razmaene ali dobrodune, samouverene i bogate Nemice Klare, odoleva preglumljivanju i preterivanju bilo kakve vrste, sve to uz gotovo savrenu komiku svest. Koliko poguban moe da bude nedostatak ovakvog jedinstva ansambla dobro se vidi u predstavi Nevinost Dejana Mijaa (Atelje 212). Najznaajnija zbog domae praizvedbe Dee Loer, najmlae dobitnice nagrade Bertolt Breht i jedne od najznaajnijih nemakih dramskih pisaca srednje generacije, ova predstava ne uspeva da se obrauna sa svim slojevima na koje Loer precizno razlae pojmove nevinosti i krivice: od politike, preko kolektivne, do line steene drutvenim okolnostima, pasoem, pod pritiskom roditelja, prijatelja ili samoinicijativno. Rediteljski koncept zasniva se, pre svega, na radu s glumcima stoga i udi to je ansambl stilski rastran na sve strane: od insistiranja na realizmu, preko zabavnih, ali i zabavljakih, etida koje postaju same sebi svrha ili karikiranja, do srpske interpretacije nemake glume i, na kraju, precizne, tragikomine igre. Najdramatiniji, mada na svu sreu ne i tragini, moment Pozorja desio se tokom izvoenja Kandida (JDP). Uprkos tome to je Bogdanu Dikliu pozlilo, predstava je nastavljena; ne treba svakako nipoditavati herojski napor pred koji je tada stavljen ostatak ansambla, reen da Kandida dovede do kraja, ali se moda treba zapitati kakva je to predstava u kojoj se odsustvo jednog od glavnih likova d nadomestiti ili, to je bio sluaj sa veim delom publike ne primetiti. Biser ovogodinjeg festivala, koji nepovratno unitava svaku veru u postojanje bilo kakvih doslednih estetskih i umetnikih kriterijuma selektorskog dua, ipak je predstava Kulturnog centra iz Inije i Bitef teatra Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi, po tekstu Toma Stoparda. Nije hiperbolino rei da ova postavka uspeno zaobilazi gotovo sve profesi78
onalne standarde, stajui u rang s amaterskim ili kolskim predstavama. Da nije dva glavna glumca, Miljana Prljete i Jugoslava Krajnova, koji se, verovatno samo iz pobuda za preivljavanjem, trude da tekstu koji izgovaraju daju makar primesu smisla, a da im reditelj pri tome nije dao ni kompas ni mapu, ova predstava bila bi nepogreivi kandidat za direktno gaanje trulim povrem. Kostimi, iz (kvazi)epohe, kao da su loe skicirani iz neke istorije pozorita. Ostatak ansambla pozitivne likove doarava umilnim treptanjem, a negativne imitiranjem gestikulacije Mr. Bernsa. Jovan Gruji reiju izbegava u irokom luku i umesto toga se bavi postavljanjem teksta na scenu, bez trunke ideje ili koncepta, a sve to u scenograji koja, uz obilatu upotrebu kartona i bordo plia, pokuava da nam objasni da je predstava prvobitno igrana u eksterijeru. Ovogodinja nacionalna selekcija moda je posle svega i dobar, prosean presek srpskog pozorita: malo detaljno promiljenih rediteljskih ideja, malo vie poluostvarenja, jo vie stilskih nedoslednosti u glumakim ostvarenjima i previe promaaja. U toj kombinaciji selektorski biseri dou kao osnovni sastojak. Ipak, Sterijino pozorje nije panorama ve skup najboljeg to srpsko pozorite ima da ponudi, a ovogodinji izbor to, na svu sreu, nikako nije. Razlozi za ovako dubioznu selekciju danas vie nisu ni bitni pritisnut griom savesti zbog silnih javnih funkcija koje obavlja, Ivan M. Lali nedavno je podneo neopozivu ostavku, ali ne pre nego to nam je ispostavio dve nove selektorke, Anu Tasi i Aleksandru Glovacki. No, posle dve mukotrpne nedelje preivljavanja loih, loijih i nepodnoljivih predstava, svetlo na kraju tunela pojavilo se u vidu odluke irija. Ultimativni pobednik ovogodinjeg pozorja, Brod za lutke, ostavlja nadu da je konano doao dan kada e intelektualno zahtevno, pametno, konceptualno pozorite odneti prevagu nad jeftinim ulagivanjem publici i povrnou. Nejasno je samo kako je mogue da najbolja predstava, s najboljim glumcima, scenograjom, muzikom , po najboljoj drami, nema i najboljeg reditelja. Moda se predstave deavaju same od sebe, moda konani ceh mora da ukljui i podmirivanje rauna veim imenima, beogradskim pozoritima ili sunarodnicima, ali moda je uputno ne zanimati se teorijama zavere i zakljuiti da je iz ovogodinjeg zameateljstva nacionalne selekcije, uprkos trudu selektora i direktora festivala, izalo bar jedno dobro.
Bojana Jankovi
SAMO DOBRA NAMERA

Koprodukcije na 54. Sterijinom pozorju: Moda smo mi Miki Maus i Nebeski odred
eu desetinama predstava koje su ove godine sabijene u program Sterijinog pozorja nale su se i dve koprodukcije koje, na razliite naine, ostvaruju ono to se formalno zove osnovna misija festivala: promociju domaeg teksta. Slinosti ove dve nove postavke, koje su ubrzo posle premijere prebaene na redovni repertoar beogradskih koproducenata (Jugoslovensko dramsko pozorite i Narodno pozorite), zavravaju se, meutim, na toj zajednikoj osnovnoj premisi. U sluaju predstave Nebeski odred Sterijino pozorje se vraa svojim poecima, prvim dobitnicima nagrade za najbolji domai tekst, oru Leboviu i Aleksandru Obrenoviu, te drami koja je odavno priznata i prepoznata kao prekretnica u srpskoj (jugoslovenskoj) dramaturgiji; ovaj klasik uparen je, meutim, sa rediteljem najmlae generacije, Markom Manojloviem, to nam za pravo daje da oekujemo, ako nita drugo, ono bar novu, sveu interpretaciju. Nasuprot dokazanoj tradiciji stoji pokuaj da se uspostavi nova: drama Moda smo mi Miki Maus Maje Pelevi prvi je pobednik na anonimnom konkursu za novi dramski tekst, koji je ovaj festival ustanovio pre nekoliko godina, a koji sa sobom nosi obavezu postavke drame, te mogunost da autor sm odabere reditelja. Slobodno, dakle, moemo rei da su namere iza ova dva poduhvata plemenite; rezultati su, naravno, ve sasvim druga stvar. Ispred drame Moda smo mi Miki Maus Maje Pelevi stoji veliki tit paradigme postdramskog kao da autorka veruje da pod okriljem ovog freeware slogana vie nije potrebno baviti se ni formom ni sutinom. Tako dobijamo salve nabacanih reenica na salve optoontolokih tema: malo o ivotu, malo o smrti i prolaznosti, malo o roditejima, nesrenoj ljubavi, tinejd alkoholizmu i prikrivenoj pedoliji. Jasno je, naravno, da ovoliko sutinskog materijala ne staje u jednu dramu, ali bi zato moglo biti, ako nita drugo, vie nego dovoljno mesta za verbalnu poetinost, slojevitost, ili bar zaudnost, to obino dolaze u paketu sa postdramskim tekstovima. Naalost, ak i toga u ovoj drami ima sasvim malo, ali je zato u izobilju sladunjave patetitike i melodrame oliene kroz replike tipa Ne smem da te poljubim. Ne elim da osetim svoju prolaznost ili Slutio sam nokaut. Bio sam previe dobar s tobom. No, uprkos svojoj savremenosti i odluci da se pozicionira daleko od klaJESEN/ZIMA 2009 TEATRON 148/149
79
TEMA BROJA:
Nebeski odred, JDP i Sterijino pozorje
sinih dramskih elemenata linearnog siea, formulisanih likova itd. Miki Maus ima jasno odabranu situaciju, u stilu Ameli Pulen; cela drama se, naime, deava u i oko aparata za fotograsanje, gde se sluajni prolaznici i njihovi ivoti zadravaju na nekoliko minuta, dok su u istom prostoru veno zaglavljeni mistini protagonisti, On i Ona, o kojima znamo samo pol i nagovetaje njihovog ljubavnog odnosa. Ovo malo konkretnosti koje spisatejica nudi reditelj Matja Pograjc (Betontanc je jedan od koproducenata) odrekao se, valjda u pokuaju da publici sluajno ne ponudi bilo kakav putokaz ka smislu. Umesto toga, Pograjc je delove drame ispremetao i prekrojio, voen publici nerazgovetnim principom: tekst predstave u odnosu na tekst drame nije postao nita manje banalan, niti je kroz ovu dramaturku intervenciju sklopljen bilo kakav sie. I ostali elementi rediteljskog postupka utemeljeni su pre svega u ispraznoj estetici i nabacivanju efekata. Intermeci izmeu scena popunjeni su lagerima, tokom kojih glumci izvode nespretno nakalemljene koreograje da bi se rekla jo koja uoptena re o ljubavi kao takvoj ili razdrmala i razgalila publika. 80
Ali i van ovih meuscena, reditelj i autor scenskog pokreta Branko Potoan natovarili su asnambl koreograjama koje do te mere ne pripadaju bilo kakvom kontekstu da se povremeno ak ini da autorska ekipa koristi neku samo sebi poznatu telesnu azbuku. Na svu ovu papazjaniju, uokvirenu arenom, lepom, jarkom scenograjom Tomaa trucla, kojom dominira kamp-prikolica, ije znaenje ostaje enigma, treba dodati i nespretnost glumakog ansambla, koji povremeno ostavlja utisak da sve te tekom mukom sklopljene zike etide izvodi neprestano odbrojavajui u glavi. Nadobudnost oliena kroz snobovsko verovanje da se dimnom zavesom pozorinih efekata svih vrsta stvara nekakav uberkunst, rezultirala je zamornom, pretencioznom predstavom, kojoj svaka interpretacija neumitno izmie. Pristup Marka Manojlovia sasvim je suprotan postupku Pograjca: da li iz prevelikog potovanja ili nekog drugog razloga, tek Manojlovi Nebeskom odredu ne prilazi s bilo kakvom drugom namerom nego da pusti tekst da sm govori. Tako ova, za nae uslove neobina i retka kombinacija, u kojoj jedno od najpriznatijih pozorita i najzanajniji
BOJANA JANKOVI: SAMO DOBRA NAMERA
nacionalni festival staju iza reditelja najmlae generacije (koji je ujedno i prvi mladi, neetablirani, nenagraivani reditelj kome je doputeno da se priblii Velikoj sceni JDP-a) rezultira predstavom koja suvie lii na scenografski i kostimografski ulepano scensko itanje. Uprkos tome to se deava u koncentracionom logoru, Nebeski odred najmanje je od svega politiki tekst post festum dramska konstatacija o temi politike problematinosti holokausta ionako bi bila opte mesto. Situacija u kojoj grupa zatvorenika dobija tri meseca ivota vie u zamenu za rad u gasnim komorama ovu dramu, naprotiv, jasno svrstava u anr lozofskih, egzistencijalnih. Novog obraunavanja sa temama relativnosti morala, meutim, u Manojlovievoj predstavi nema, a jo manje bilo kakvog nagovetaja da bi ovi etiki problemi mogli imati paralelu u bilo kojoj dimenziji modernog sveta. Jedini pokuaj da se klasiku d savremeni kontekst pojavljuje se u vidu farmerki u koje je obuen Narator (Miodrag Radovanovi) umesto kao portal ka dananjici, ovaj lik inae slui samo kao jo jedno podseanje da je predmet ove predstave zakopan u stravinoj prolosti. Na formalnom planu Leboviev i Obrenoviev tekst postavljen je u realistine okvire, no oni su toliko neljudski, strahotni i nadrealni: svaki od likova obeleen je stoga sopstvenim sistemom racionalizacije ili mentalnim naprsnuem koji doputaju neto manje realistian, na momente poetian, individualizovan jezik. Ni za ovaj prividni stilski nesklad reditelj ne nalazi nikakvo reenje uokvireni psiholokim realizmom, sasvim realistinom scenograjom (Vesna trbac) i logorakim kostimima (Lana Cvijanovi), misaoni pasai drame ostaju da vise u vazduhu u stanju anahronizma s ostatkom predstave. U tako minimalistikoj postavci, u kojoj je najdrastinija rediteljska odluka oliena kroz upotrebu gvozdene zavese, koja razgraniava svet ivih i mrtvih i iza koje zbog toga (a i zbog gasnih komora), prirodno, kulja dim, najdominantniji element predstave postaju glumaka ostvarenja. Intimna, na momente gotovo klaustrofobina atmosfera, postignuta postavljanjem publike na scenu, samo nekoliko metara od glumaca, omoguila je, ako ne i zahtevala, neto svedeniju igru. Najdoslednije i najkoloritnije ove datosti koristi Nikola Vujovi njegov Musleman je tanano, skrhano bie iji um ne moe da se izbori s okolnostima u kojima se naao, i iji se potpuni nervni krah jasno oslikava, izmeu ostalog, i kroz sve rastrznutiji, zgreniji,
nekontrolisani, ali minuciozni govor tela i gestikulaciju. Vei deo ansambla ipak se smestio sa pogrene strane oseanja za meru. Goran uljik se oslanja na jednu dimenziju Prominenta oholost i aroganciju, uproavaljui lik do te mere da njegovo prisustvo u ovim vanredno sloenim okolnostima deluje nelogino; Sran Timarov prenaglaava ulinu pamet, neposrednost i povremenu nepromiljenost i impulsivnost Zelenog, odajui utisak mangupa koji je iz dvadeset prvog veka prebaen u vreme Drugog svetskog rata. Sa poetinou teksta i neprestanom upotrebom aorista u replikama najloije se ipak izborio Zoran Cvijanovi: godine provedene u personi tranzicionog Mileta uinile su svoje, pa duhovnost i religioznost njegovog oveka pod kapom esto zvue kao namerno ironisanje i ismejavanje ovih osobina. U konanom rezultatu, odmah iza plemenitih namera sa poetka teksta, javlja se utisak da obe predstave igraju na, argonski reeno, siguricu. Koncept (?) predstave Miki Maus neprestano poziva da mu priznamo apsolutnu artistinost, modernost koja nas prevazilazi do te mere da se ne bismo usudili da joj protivreimo; u zamenu za takvu vrstu poslunosti dobijamo valjda sve ono arenilo i vesele songove. Apsolutno odsustvo bilo kakvog rediteljskog koncepta nove postavke Nebeskog odreda, s druge strane, krije se iza pozorinih tabua (jer ko bi jo smeo da dira u oivljavanje jedne od omiljenih domaih drama), igrajui pri tome, naravno, na sentimentalnost gledalaca i javnosti prema tekstu. Obe predstave ostaju u domenu jeftinog poigravanja sa publikom: snishodljivosti, s jedne, i nemonog podilaenja, s druge strane.
81
Slobodan Obradovi
UKRUG, UKRUG, IGRAMO VALCER JA I DRUG

Meunarodna selekcija 54. Sterijinog pozorja
ekad su bili Krugovi, pa su najavljeni Drugovi, pa se, na kraju, sve svelo na Krnje drugove, i tako ukrug Na osnovu onoga to je predvideo Nikola Zavii, kome je ove godine bila poverena meunarodna selekcija na 54. Sterijinom pozorju, pre otkazivanja ak etiri od sedam najavljenih predstava, reklo bi se da je ovaj program imao nameru da se pozabavi komunistikim nasleem i onim to nas, posle tranzicije, eka u kapitalizmu. Ta ideja je pravdana razliitim argumentima: od onih koji sa pionirskim entuzijazmom zagovaraju pozorite koje nema ego i koje se uzda u matu i kritiko poimanje, preko onih da e odabrane predstave pokazati nalije naeg duha, do nekih naivnih verbalnih poigravanja sa nazivom selekcije (Drugovi kao Drugo Vi ili Drugovi kao istureno kolsko odeljenje II/VI). Onda je dolo do zvanine objave stratekog (i nansijskog) kolapsa o kome se mnogo pisalo po tampi (kao i o ostalim problematinim segmentima ovogodinjeg Pozorja pod vostvom Ivana M. Lalia kojih nije bilo malo), a jedino to je Nikola Zavii u vezi s tim uradio bilo je preimenovanje selekcije. Taj postupak je moda slika stoikog fer-pleja (u sasvim nefer okolnostima), a moda se moe i drugaije tumaiti. Sve u svemu, Krnji drugovi su se na kraju sveli na tri izvedene predstave, plus nastup dez-rok benda Le Chat Lunatique, ija je muzika oslonjena na timung anga Rajnharta. Poto se o onome to nije prikazano ne moe suditi, ostaje da se o zamiljenom konceptu progovori na osnovu onoga to je publika na kraju imala priliku da vidi. Taj bilans bi najbolje mogao da se opie kao jedan od tri. Taj jedan je predstava Turbofolk (Hrvatsko narodno kazalite Ivana pl. Zajca iz Rijeke), u reiji Olivera Frljia, domai zadatak za domae pozorite o temi: raditi na povezivanju komadia stvarnosti koji u gledaocu mogu da izazovu oseanje samosvesti. Zbog ega se postojanje muziko-sociolokog pravca, koji je iz Srbije devedesetih krenuo da truje ostatak regiona (poto ga je denisao Rambo Amadeus) u naem pozoritu ne samo preutkivalo ve ignorisalo, ostaje da se pitamo. Mogue da nam nije bitan. Svakodnevno nam se servira. U hrvatskom sluaju, turbofolk je zabranjeno voe, neto emu se mlade rado (uz pomo piraterije) odaje, a ega se drav82
ni mediji groze. Bilo kako bilo, Turbofolk je drska i beskompromisna predstava sastavljena od etida koje se bore protiv konvencionalnosti, lanog morala i zloupotrebe ideologije. Turbofolk je i jedina predstava na ovogodinjem Pozorju koja je izazvala oprena politika miljenja otkud gostima iz Hrvatske pravo da se bave kosovskim mitom (na sceni se u jednom trenutku razvija ogromno platno sa reprodukcijom Kosovke devojke Uroa Predia tokom emitovanja pesme Lipe cvatu) kad se ve u njihovoj provokaciji nigde ne progovara o Tomsonovim koncertima koji se emituju na HRT-u? Zaista otkud? Moda zato to su svesni da ive u neposrednoj blizini kosovske crne rupe od koje zazire dobar deo Evrope (ime se u domaem pozoritu takoe niko ne bavi), a moda i samo zato to je Predieva slika svojevremeno koriena kao omot ploe Bijelog dugmeta, grupe koja je meu prvima elemente folka implementirala u pop muziku. to se tie hiperpatriota (i kod njih i kod nas), Frlji i njegova glumaka trupa zauzimaju jasan stav koristei anrovski razliite numere kako bi pokazali ta je to (i njih i nas) dovelo u stanje zaputene mentalne higijene. Tako pesma Zemljo moja postaje urlik kastriranog mukog ivlja koji je uestvovao u graanskom ratu, pesma Na Uskrs sam se rodila, nano pokazala se idealnom za oslikavanje balkanske mizoginije, gde je raanje zdravog enskog deteta tek delimina srea za jednu patrijarhalnu sredinu, a balada to te nema prerasla je u scensku sliku u kojoj homofobi, prestravljeni sopstvenom seksualnou, demonstriraju nasilje nad homo i hetero parovima. Kako bi se jo dala opisati predstava Olivera Frljia osim kao hirurko seciranje dva krleijanska mita srpskog junatva i hrvatske kulture? Kao improvizacija u scenskim fragmentima, ali sa potpunom sveu o celini. Kao psovanje publike (indirektno), psovanje samog reditelja (vrlo direktno poto Frlji sedi u gledalitu odakle se u jednom trenutku gotovo ziki obraunava sa glumcima nezadovoljnim svojim statusom), a svakako kao prozivka na raun medijskog mogula eljka Mitrovia (o tome kako je njegov saborac, kralj tabloida Robert oban, reagovao gledajui predstavu mogao bi se napisati zaseban tekst). Druge dve predstave, Flamingo/Winnebago (Lucidity suitcase theatre iz Filadelje) i Komunistiki manifest (Pozorite Tribunalen i Pozorite Galeasen iz vedske), uprkos svojim manjkavostima, u odnosu na pojedine naslove iz
Turbofolk
takmiarskog programa, poput Lepeta mojih plunih krila ili Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi, ipak su izgledale kao nosioci svee pozorine estetike, okrenute suoavanju sa sloenim pitanjima dananjice. Filadeljska predstava, bazirana na road-movie prii o apokaliptinoj budunosti, u kojoj pratimo dva junaka i njihovu potragu za sopstvenim korenima, upotpunjena je ciganskim dezom, atraktivnim svetlosnim reenjima, video-bimom i multifunkcionalnom scenograjom kojom se doaravaju razliiti predeli Amerikog kontinenta i stanja svesti glavnih likova. vedska predstava, koja je i otvorila selekciju Krnjih drugova, verovatno je imala cilj da postane scenska provokacija, poziv na ustanak protiv globalizacije, kapitalizma i neoliberalizma, ali u samoj postavci bilo je malo pobunjenikog. Viesatno deklamovanje marksistikih (Marks i Engles) i neomarksistikih tekstova (Markuze) postepeno se pretvorilo u red pesama red skeeva iz ivota radnike klase, i ti prizori su se monotono reali jedan za drugim, zakljuno sa pozivanjem publike da izae na scenu i zajedno s glumcima konzumira praziluk-orbu koja se krkala od trenutka kada je predstaJESEN/ZIMA 2009 TEATRON 148/149
83
SAVREMENA SCENA
va poela. Kada se uzme u obzir uukana sredina iz koje su gosti stigli, njihova pretencioznost u pokuaju pozorinog predstavljanja prvog programskog dokumenta naunog komunizma i veoma nizak stepen scenske radikalnosti, posluena poslastica je verovatno imala ukus demagogije. Sad, postavlja se pitanje da li je selekcija Krnjih drugova mogla da dobije svoj puni smisao da su prikazane i one predstave koje su otkazane? Nikola Zavii nije, ali je s punim pravom mogao da zavapi replikom iz Kovaevieve drame Maratonci tre poasni krug (Hou svoj deo, neete da me prevarite!) budui da se logino postavlja pitanje gde je otiao novac namenjen za dovoenje inostranih predstava u Novi Sad? Da li je tu sumu pojeo ogroman broj predstava iz takmiarske selekcije, dve sterijanske koprodukcije, neka od mnogobrojnih prateih manifestacija ili moda pet predstava pozorita Ulysses sa Briona (o ijem se gostovanju pekulisalo po medijima do te mere da je to prevazilo utilo svake ute tampe)? Sva je prilika da bi se i Agata Kristi namuila u rasplitanju ovog vora. Adekvatan alibi, reklo bi se, imaju svi. Predstave iz nacionalne selekcije po sili prilika. Nebeski odred i Moda smo mi Miki Maus zbog oivljavanja jednog klasinog i jednog novog dramskog teksta. Pratee manifestacije su prisutne na svakom Pozorju, a uspostavljanje kulturnog mosta Hrvatska Srbija delimino su nansirali grad Zagreb i AP Vojvodina. Poto batlera nema, krivca, u maniru detektivskih romana, tek treba otkriti. Od svega ponuenog panju strune javnosti ipak je najvie privuklo gostovanje pozorita Ulysses. Najpre zbog nedostatka umetnikih i koncepcijskih razloga da se ak pet brionskih predstava prikae pred publikom. Taj nedostatak stavljan je u drugi plan iz isto marketinkih razloga. Ipak je to Rade-Ne daj se Ines-erbedija, govorie ekspira, govorie Krleu, traie se karta vie. I traila se. Nije sporno. Memoarski zapis Miroslava Krlee, Pijana no 1918 (reija Lenka Udoviki), veim svojim delom sastavljen je od uzvikivanja parola koje prikazuju atmosferu uoi nastanka zajednike drave Srba Hrvata i Slovenaca, ima pevanja, plesanja, pucanja, monolokih deonica, u kojima Krlea kao jedan od prisutnih gostiju poziva sugraane na obazrivost, i dramaturki potpuno nametnutih numera koje bespre84
korno izvodi Josipa Lisac. Naspram ove rasplinute politike arade, stoji drugi deo predstave koji poseduje ozbiljnu dramsku tenziju, a u kojem pukovnik Vesovi (Neboja Glogovac) sasluava Miroslava Krleu (Sreten Mokrovi) zbog skandala koji je napravio na proslavi ogradivi se od onih kojima su te veeri usta bila puna hrane i jugoslovenstva. Meutim, predstava od koje se najvie oekivalo, sudei po medijskoj panji koja joj je ukazana, bio je Kralj Lir (sa Radetom erbedijom u naslovnoj ulozi i ponovo u reiji Lenke Udoviki). Uprkos loim vremenskim uslovima, spektakl je odigran na otvorenom, na Petrovaradinskoj tvravi, a ono to je publika mogla da vidi, etajui od jednog do drugog punkta, bila je turistika atrakcija u kostimima koji kao da su izvueni iz nekog fundusa, bez jasne ideje zato se radi ba taj a ne bilo koji drugi tekst, osim to, eto, Rade erbedija ima priliku da igra oronulog kralja, onog koji s poetka pobedniki ujae na konju, a na kraju zavri poraen, bos i preglumljen. Ostale predstave iz brionske produkcije takoe su bile ispod umetnikog i zanatskog standarda: kajkavske Balade Petrice Kerempuha (u reiji erbedije i Darka Rundeka, koji je radio i muziku za predstavu) domau publiku nisu spreile da se cereka i aplaudira uprkos tome to izvoae apsolutno nita ne razume (ne samo jeziki ve i scenski jer se sve svodi na neznakovito smenjivanje muzika numeraprizor iz primorskog ivota); eksperimentalni Romeo i Julija 68 (ovom predstavom je pozorite Ulysses obeleilo etiri decenije od uvene revolucije); Krleina monodrama Moj obraun sa njima, koja u erbedijinom izvoenju podilazi najniim malograanskim porivima, gotovo u maniru novinskih viceva o srpstvu i hrvatstvu, sa eretskom setom u maniru mir, mir, mir, niko nije kriv. Kada se sve ovo uzme u obzir, ini se da gostovanja predstava sa Briona nisu imala drugu svrhu nego da poslue kao bacanje praine u oi ne bi li se njihovom pompeznou skrenula panja sa pojedinih predstava iz nacionalne selekcije kojima nikako nije bilo mesto na ovogodinjem Pozorju. ast izuzecima.
MEUNARODNA SCENA
Gorica Pilipovi
KAKO TO RADE U SVETU

AURA pisac: Hoze-Marija Sanes-Verdu reditelj: Suzana Eglend Venecijanski muziki bijenale 1. okrobar 2009.
estival savremene muzike u okviru Venecijanskog bijenala trajao je ove godine od 25. septembra do 3. oktobra. Za to vreme, u vrlo raznovrsnom programu, prikazano je samo jedno muziko-scensko delo. Operu Aura potpisuje panski kompozitor Hoze-Marija Sanes-Verdu, roen 1968. godine, istovremeno i autor libreta prema motivima istoimenog romana Karlosa Fuentesa. Verdu je i dirigovao ansamblom kojeg su inili lanovi grupe Novi vokalni solisti iz tutgarta, te sastava Nova muzika iz Berlina. Ovaj projekat je zapravo proizaao iz inicijative pokrenute prole godine na Venecijanskom bijenalu, koji je podrao Program kulture Evropske unije s idejom da Evropa iskae svoje zajednitvo i kroz razliite oblike kulture. Konkretno kroz svoje sektore za igru, muziku i pozorite, Bijenale je ustanovio mreu ivog izvoenja European Network of Performing Arts (ENPARTS) u kojoj je jo est internacionalnih partnera, podjednako zainteresovanih za novi umetniki izraz i eksperiment s umetnikim formama. To su Dance Umbrella iz Londona, Dansens Hus iz Stokholma, Berlinski festival Spielzeit Europe, BITEF iz Beograda, Musicadhoy iz Madrida i Muzika veka (Musik der Jahrhunderte) iz tutgarta. Verduova opera se u svakom sluaju uklapa u kontekst traganja za novim izrazom i formom. To je kamerna opera koja traje neto vie od sat vremena i u ijem izvoenju uestvuje relativno mali ansambl, dok radnju realizuju samo tri lika. Naime, u romanu Aura Fuentes opisuje nadrealno iskustvo koje jedan mladi stie u kui ostarele gospoe. Traei posao, mladi istoriar Felipe dospeva i u staru, mranu vilu u kraju za koji je pretpostavljao da je nenastanjen. On stupa u slubu kod udovice generala Ljorentea Konzuelo, koja u vili ivi s mladom roakom Aurom. Jedno od Felipeovih zaduenja jeste i da boravi u kui pravei drutvo dvema enama. Uskoro se granice izmeu realnosti i iluzije briu, te postaje nejasno da li su dve ene stvarne ili je to jedna jedina osoba. Felipe je, na neki nain, i reinkarnacija umrlog generala. Prolost i sadanjost se ne smenjuju u linearnom hronolokom sledu, ve se meaju i preskau. Ovu Fuentesovu fabulu Verdu je pretoio u simbolistiki libreto iskazan nizom pojedinanih slika u diskontinuitetu, tj. bez realistikog narativnog toka. Jedna po jedna situacija
85
Aura
se smenjuju Felipeov dolazak, upoznavanje s udovicom, pa s Aurom, scena u vrtu, jedna drutvena konvencija zajedniko sluanje muzike s gramofonskih ploa sve do preznaenja u nadrealno, Aurinog ludila, manifestovanog u krvavoj sceni samoubistva, i, konano, do zavrne ljubavne scene i preklapanja likova Konzuelo i Aure, te Konzuelo i samog Felipea. Dijalozi su kratki, tek poneka fraza ili re konkretizuju situacije. Simbolinosti izraza doprinosi i scenograja gde je jedini element veliki zid od komada belog platna koji slui kao podloga za video-prezentaciju, i kao elementi arhitekture prozori i ulazi koji se ponekad otvaraju i zatvaraju. Uz to, zid je dijagonalno prelomljen u monumentalno stepenite kojim se akteri kreu. Na ogoljenoj sceni ima i vrlo malo rekvizita, te je opti vizuelni izraz vrlo sveden, tj. minimalistiki. Pored protagonista, na sceni su stalno prisutna i dva nedenisana lika koji se mogu tumaiti kao Felipeovi dvojnici, njegov alter ego, to dodatno uslonjava simboliku teksta, ili su uvedeni kao komentatori radnje, glasovi tog nadrealnog prostora. 86
I za muziku se moe rei da je minimalistika, ali nikako u smislu konkretnog stilskog pravca, ve svoenja toka na jednu ili dve linije mikromotiva na ivici ujnosti u izvoenju kamernog ansambla koji se sastoji od nekoliko gudakih i duvakih instrumenata: kao da ceo taj Felipeov doivljaj dolazi ni iz ega i isto tako se vraa u nitavilo. Na slian nain i vokalne deonice proizlaze iz apata i u apat se vraaju pojedinane fraze, pojedinane rei izbijaju naglo u prvi plan tog opteg snovienja. Drugim reima, sprovedena je totalna redukcija na ivici scenske apstrakcije, to rezultira krajnje hermetinom predstavom koja do krajnjih granica rastee tradicionalni pojam opere, raunajui na sluaoca specinog ukusa. Iz svega izreenog proizilazi zakljuak da je Sanes-Verdu izvoae za svoju operu mogao da pronae samo meu nemakim umetnicima, s obzirom na otvorenost, izuzetni profesionalizam i spremnost na svaku vrstu eksperimenta koji karakteriu nemaku muziku uopte, a posebno muziku i teatarsku scenu. Niti instrumentalisti lanovi Kamernog ansambla za novu muziku iz Berlina, niti pevai Sara Sun, sopran, kao Aura, Truike van der Pel, mecosopran, kao Konzuelo i Andreas Fier, bas, kao Felipe nijednog trenutka nisu pokazali da sumnjaju u autorovu smelu ideju, te su sve njegove zamisli izveli sugestivno i sa velikim autoritetom. S tim u vezi ne udi injenica to je panac SanesVerdu, diplomac dirigovanja, muzikologije i kompozicije na Konzervatorijumu u Madridu, te dobitnik nekoliko prestinih muzikih nagrada, ija su dela izvoena na poznatim festivalima i u znaajnim svetskim muzikim institucijama, svoj ivot i rad od 2001. vezao za Nemaku. Otuda je doao i sm umetniki direktor Venecijanskog muzikog bijenala, kompozitor Luka Franeskoni, koji je priznao da su za svakoga ko danas na pravi nain eli da se bavi savremenom muzikom idealno odredite Nemaka ili Francuska.
Slavica Vukovi
TORINO NIJE SAMO FIAT

POZORITE NA DVORU NI NALIK DVORSKOM Letnji festival Teatro a corte
eko da ima grada u Evropi u kojem ne proe mesec bez nekog festivala ili smotre pozorita, lma, dizajna, arhitekture, knjige, automobilizma, zimskih sportova, pa i delikatesnih blagoutrobija... kao to je i Torino, centar italijanske regije Pijemont. S istinskim arhitektonskim draguljima, dvorovima, letnjim rezidencijama, ergelama i manjeima, muzejima i monumentalnim palatama dinastije Savoj, mesto italijanskog ujedinjenja, ali i mone radnike klase, taj grad kontroverze, koji je Pazolini izabrao za kljune snimke svog ezdesetosmakog Edipa, postao je poslednjih godina i nezaobilazni teatarski toponim. Koristei bogato urbanistiko naslee, koje je od 2007. godine pod zatitom Uneska, ovaj, sa stanovita turizma i prateeg marketinga dosta nezapaen grad, izmeu Alpa, Milana, enove, Azurne obale, postao je pozorino mesto! Otkako je, 2006. godine, nekoliko nedelja posle Zimske olimpijade, ovde odrana godinja sveanost Evropske pozorine nagrade, koju je u prelepom starom pozoritu Karinjano primio Harold Pinter, gradska i regionalna nadletva i italijansko Ministarstvo kulture poduhvatili su se praktine, ambijentalne upotrebe carskih zdanja, renoviraju ih i otvaraju Taliji, ma sa kod dela sveta ona stigla... Teatro a corte (Pozorite na dvoru), letnji festival, proistekao pre tri godine iz prethodnog, skromnog Teatro Europeo (osnovanog 2001), a koji, od prole godine, lucidno oblikuje, publikuje i odrava, uprkos svim mukama opte ekonomske krize, ekipa mladih, obrazovanih i u pozorine stvari upuenih ljudi (mahom ranijih saradnika Premio Europa) i direktor/selektor Fondacije, Bepe Navelo, okupio je minulog leta (od 10. do 26. jula) 32 pozorine trupe iz osam zemalja, na 55 predstava, meu kojima su pet koprodukcija i dve festivalske premijere. Predstave, video-radovi, instalacije, pa i cirkuske vratolomije, izvoeni su minulog leta na 12 dvorskih lokacija... Ve uobiajeni dvodnevni skup selektora i efova pozorinih festivala u Evropi, na kojem je prole godine upadljivo preovladavao kontrast izmeu onih koji primaju izdane dravne dotacije (u Belgiji, na primer) i tendencije da se ukine sve to trai hleba preko pogae (eka), ovog leta protekao je u duhu kolektivne alopojke zbog stezanja kaia... Ali, ne i odustajanja od ambicioznih programa, gde god se to moglo... Ruku na srce, i najmanji iznosi dotacija na evropskim smotrama, ma koliko skromne bile produkcije, kod nas bi bili kao dar sa neba. (Mada, ni mi ne odustajemo lako, ni kada nam je do grla!) Po negovanim travnjacima, u raskonim ruinjacima, bukvalno na zidovima (!) dvoraca, u ergelama, ali i u vekovno oronulim, kiljavo osvetljenim kuerinama starog jezgra
87
MEUNARODNA SCENA
Torina, izvan carskih enklava, proteklog leta bujala je stvaralaka mata, uprkos ekonomskim nevoljama. Neke predstave (neke ak i uslovno tako nazvane) prijale su zbog samog ambijenta, druge, poput Fluksa (Flux, Theatre du centaure, Francuska), fascinirale su skladom konjikog artizma, glumake i rediteljske ozbiljnosti, prirodnih, ali i sauvanih lepota uzgajalita Druento kao okruenja nene ljubavne prie. Tek to vam se uini da vas, nonom etnjom kroz umu, do brojnih konjikih staza, vode u svet cirkuske dresure, iskrsne dramska situacija i podseti vas da je, ipak, re o smiljenom, veto reiranom teatarskom poduhvatu. Ili, recimo Katarza (Katharsis), predstava Teatro vocale iz Torina (pre nekolike godine Domeniko Kastaldo, glavni akter i autor, uestvovao je na naem Infantu), koja, mada na poznatom predloku, mitu o Joni u kitovoj utrobi, udara na sva ula! Predivni, kultivisani italijanski vokali, telesna i duhovna lepota (kolovanog) ansambla i, istovremeno, skromnost siromanog pozorita, koje samo trai minijaturno pare planete, ostavljaju u gledaocu 88
takvu punou da se prosto postidi: ta mi vie treba od ovog to imam! Scena im je u jednoj sobi, u staroj zgradi, nedaleko od raskonih mermernih trgova, potpuno kao iz drugog sveta, u kojoj je pre vie od dva veka bio elitni klub konjikih ocira i koja danas deluje zastraujue oronulo, ali je, zbog same lokacije i, recimo, istorijskog znaaja, skupa! Kastaldo i njegovi glumci jedino strahuju da ih i iz tog prostora ne izbace, to im je ve najavljeno... Letnji festival u Torinu nema kvantitet predstava poput Avinjona, ili Edinburga, (jo) nema ni tu reputaciju, tota bi se moglo zameriti i selekciji, ne bi bio suvian stroi kriterijum, pa ni za takozvane festivalske premijere, ali samo njegovo postojanje u okruenju i sa potencijalom koji ima ovaj grad (osim dvorova i trgova, tu su muzeji, nevieno mnogo knjiara, obale reke Po, nekoliko pozorinih zgrada, parkovi...), Teatro a Corte, ako istraje, moi e da se uvrsti meu visoko rangirane na festivalskoj mapi Evrope.
DRAMA
Petar Mihajlovi
SAMO NE U VAJCARSKU
89
DRAMA
LICA
MUKARAC (5055), sin, mu, otac, ljubavnik ENA (4550), supruga, majka, snajka STARAC (8085), otac, deda MLADI (20), unuk, sin, hendikepiran DEVOJKA (20), erka, ljubavnica, glumica SUDIJA (5055), otac, sudija OSUENIK (5060), nevin, kriv PIJANAC 1 (5060), pijan, lo PIJANAC 2 (3040), pijan, zaljubljen
Scena je pomou tri iroka stepenika podeljena na etri nivoa (proscenijum je prvi nivo). Proscenijum predstavlja eksterijer i potpuno je prazan. Prvi stepenik (drugi nivo) predstavlja kafanu i na njemu se nalaze dva kafanska stola, nekoliko stolica i manji ank. Drugi stepenik (trei nivo) predstavlja sudnicu i na njemu se nalazi veliki kancelarijski sto, kona fotelja i okruglo postolje oivieno drvenom ogradom. Trei stepenik (etvrti, najvii, nivo) predstavlja stan i na njemu se nalaze krevet, kartonska kutija i jedna stolica. Rekviziti su rasporeeni dijagnonalno po nivoima tako da ne zaklanjaju jedni druge.
90
PETAR MIHAJLOVI: SAMO NE U VAJCARSKU
SCENA 1. Na proscenijumu su Starac i Mladi. Starac puka, a Mladi mlati prutom koristei ga kao pokaziva. MLADI: Koja je ovo boja?
STARAC: Jeste! I svinju, i srndaa... MLADI: A koje je boje srnda? STARAC: Braon... ute, bele... Ima crne papke... MLADI: aren je?
STARAC: Plava, sine... Mladi podigne kamen sa zemlje i pokua da pogodi goluba. MLADI: A ova? STARAC: aren... STARAC: Plava, isto... MLADI: Kao tepih... MLADI: A ova? STARAC: Oemo kui, sine? Je l ti hladno? STARAC: Plava, plava... To je sve isto... Sve je to ista boja... Vidi gore nebo? Vidi kako su gotovo iste boje? MLADI: A ova? Koja je ovo boja? STARAC: To je zelena. Kao trava isto... MLADI: A ova? STARAC: To ti je, bre, ponovo plava. Pitao si ve koje boje su ta kola. Plave boje. Ta kola su plava, ova su zelena, ovaj Jugi, a onaj je beo, a ova velika su crvena... MLADI: A koja su tvoja kola? MLADI: A koje boje su tvoja kola? STARAC: Nema deda kola, sine... Prodali... STARAC: Bre, sine... MLADI: A je l su ovo tvoja kola? STARAC: Nemam kola ja, nemam... Tvoj tata mi ih je uzeo i prodao... Kupio je sebi karabin za lov... MLADI: A to? STARAC: Da ide u lov sa drugarima i da puca, sine. Da ubije srndaa i divlju svinju... Tvoj deda ne moe da te vozi vie jer tata mora da ubije srndaa sa drugarima s posla. MLADI: Reko si i divlju svinju. Je l i nju?
MLADI: ta emo da radimo kod kue? STARAC: Da jedemo, pa da se odmori malo... MLADI: Je l smem da crtam? STARAC: Sme... MLADI: Hou da nacrtam kola, ali samo ne znam koje boje da budu... Koje su boje ona kola? STARAC: Plave...
MLADI: Plave? Je l su plava? STARAC: A to lepo ne nacrta srndaa? MLADI: Ne mogu... Nemam arenu bojicu... Imam samo plavu... Starac pomiluje Mladia, a on samo slegne ramenima.
91
DRAMA
SCENA 2. Poslednji nivo. Stan. ena sedi na stolici i plae. ENA: Kai mi ko e da te die? Ko e da die 107 kila, da ti podmee lopatu da sere, da ti pere kurac svaki dan kad postane mator kao tvoj otac i kad pone da umire? ovek ulazi na scenu nosei konu torbu sa sobom. Trpa stvari sa kreveta u torbu. OVEK: Poeo sam da umirem kada sam se rodio, a mrtav sam od kada sam te upoznao... I ja imam samo 103 kile. Smrao sam... ENA: ta, ne hrani te dovoljno? Ta kurva... Tu torbu sam ja kupila... Svojim parama! Uzima torbu od oveka i izbacuje stvari iz nje. OVEK: Koja kurva? Tu torbu smo zajedno kupili kada smo bili u Grkoj, ali ja sam dao pare... Vraa stvari u torbu. ENA: Ona nee ni aj da ti skuva kada pone da slinavi... OVEK: Zna, kada izigrava ljubomoru, reenice izgovara tim nekim dubokim, grebavim glasom kroz skoro potpuno skupljene usne, kao da si njima iscedila nekoliko limunova. To, i jela koja pravi vikendom, stvari su koje najvie volim u vezi s tobom. ENA: U Grkoj smo kupili crveni Samsonajt kofer. Ovu torbu sam kupila u Zlatnoj rui sama, za svoje pare, 14. novembra 98. oko 16 asova... Izbacuje stvari iz torbe. OVEK: Uostalom, ti si ta koja trai razvod. Kaem ti, kurva ne postoji.
ENA: Sea se naeg prvog sastanka? OVEK: Vodio sam te na dez koncert... ENA: Bubnjar je umro na sceni. Toliko je jako udarao da mu je srce stalo. OVEK: Toliko je brzo udarao... Ne jako! Brzo! Brzo i komplikovano... ENA: To je razlika izmeu nas. Ono to je meni jako, tebi je brzo i komplikovano... OVEK: Muziar je umro, kakve sad veze ima zbog ega. ovek vraa stvari u torbu. ENA: A sin? ta e biti sa njim? OVEK: Nita. Jee kad bude gladan, piae kad mu se napuni beika, spavae kad mu se sredi krevet, gledae kad bude imao ta da vidi. ENA: Bie tuniji nego inae... OVEK: On ionako nita ne razume. Tu je na tebe... ena izbacuje stvari iz torbe. ENA: Ja tebe volim i, ako je ostavi, obeavam da u koristiti kiseo kupus za svaki obrok koji budem skuvala, da u stavljati duplo vie omekivaa uvek kada budem prala tvoje stvari, da u se smejati vicevima tvojih prijatelja... OVEK: Moji prijatelji su nebitni. Oni imaju sve manje kose, sve vie bora... Nekima od njih ne moe ni da se digne. Odvratno ih je gledati... Ti si traila razvod... ENA: Ja jesam traila razvod, ali ti si traio da ja traim razvod. Rekao si da u ispasti idiot ako ga ne budem traila! U redu, nisi to rekao, ali rekao si... Ja ti kaem da te volim, a ti kae da nekome tamo ne moe ni da se digne.
92
OVEK: Dok smo bili mlai, voleo sam te celu. Sada volim samo jela koja pravi vikendom i tvoje usne, i to samo kada izigrava ljubomoru... ovek uzme torbu i pokua da u nju ponovo strpa stvari, ali mu ena otme torbu. OVEK: Sluaj, ako emo tako, ovaj stan je apsolutno moj. Ja sam uzeo kredit, zaveden je na moje ime i sve... Tvoje je... Hmmm... Ve-maina... Iiiii... Ne! Samo ve-maina! ena izlazi sa scene i vraa se posle nekoliko trenutaka. ENA: Ne mogu da je pomerim. Teka je... Dakle, poklanjam ti je... ena vraa stvari u torbu. ENA: Kai mi ko e da te die? Ko e da die 107 kila... OVEK: 103! ENA: Ko e da die 103 kile, da ti podmee lopatu da sere, da ti pere kurac svaki dan kad postane mator kao tvoj otac i kad pone da umire? ovek slegne ramenima. ena izae iz stana nosei torbu, a ovek pukne prstima.
ja strugao, ta misli, koliko grama slina bi sastrugao sa donje strane ovog stola? PIJANAC 2: Nema tu vie od, ta znam, 1520 grama. Mislim da se ne bi proslavio, ako me to pita. PIJANAC 1: Zato misli da bi struganjem slina eleo da se proslavim? PIJANAC 2: Ovaj sto nije tvoj, zato bi ga istio? Znam sigurno da ti skupljanje skorenih slina nije ni posao ni hobi. Ali, ako bi neko javio nekome na televiziji da tu negde ima neki lik koji ide i strue sline sa stolova, sigurno bi nekog poslali da te snimi i proslavio bi se. Naravno, sve to pod uslovom da struganje obavlja neko vreme i ima sa sobom, recimo, dak slina. Zato kaem da te tih 2030 grama sa ovog stola ne bi proslavilo. PIJANAC 1: Hmm... Interesantno. Ako bih uspeo da se pojavim na vie od tri televizije, strpali bi me u ludnicu, siguran sam. PIJANAC 2: To bi bilo zaista odlino! PIJANAC 1: Zaista, zaista odlino! Redovna klopa, razni lekovi, etnje, sisate medicinske sestre, interesantno drutvo, siguran ivot. Bilo bi bajno... vajcarska! PIJANAC 2: vajcarska!... Sline, hmm, teraju te na razmiljanje, zar ne?
SCENA 3. Drugi nivo. Kafana. Pijanac 1 i Pijanac 2 sede za jednim od stolova. PIJANAC 1: ta misli, kad bismo sad okrenuli ovaj sto naopako, koliko kila... Ne kila, preterao sam, grama! Koliko grama slina bi ostrugali sa njega? PIJANAC 2: Ja to nikada ne bih radio, tako da ne nemam predstavu koliko bi grama slina ostrugali sa ovog stola... PIJANAC 1: Dobro, kada bi samo ja strugao! Kada bi samo
PIJANAC 1: Koliko je sati? Zar nije vreme da otvore ve jednom? Usta su mi potpuno suva. PIJANAC 2: Kao suve ljive... Kao suvo groe... Kao suvo meso... Devojka ulazi na scenu. DEVOJKA: Fazan, medved, jelen, je, vrabac, lav... PIJANAC 1: Konano! Jelen...
93
DRAMA
Devojka iz anka vadi dve ae piva i sputa ih na sto pred pijance. Oni prilino brzo piju, a ona prilino brzo donosi nove ae. PIJANAC 2: Napisao sam pesmu za tebe... Nisam spavao celu no, ali sam je napisao... DEVOJKA: Ne treba mi pesma od tebe... Samo plati ovo pivo... Lei kuja uta ukraj uta puta! Lei kuja uta ukraj uta puta! PIJANAC 2: Ipak, napisao sam je. Nisam imao na emu da je napiem pa sam uzeo salvetu, ali nisam imao ime da je napiem pa sam je zapisao oima, ovako... Sleva nadesno, pa novi red, pa opet sleva nadesno, pa opet novi red i sve tako... DEVOJKA: Razrashatleisalistelise! Razrashatleisalistelise! PIJANAC 2: Pesma je imala tano devet redova. Tano devet! Ali, od uzbuenja, jer sam napisao pesmu za tebe, pukao mi je kapilar u nosu i krenula je da mi curi krv, pa sam salvetu morao da iscepkam na manje delove i nabijem je u nozdrve, tako da se sve obrisalo od krvi... PIJANAC 1: I slina... PIJANAC 2: Da, od krvi i slina. DEVOJKA: ivot je stoka neopevana, zar ne? Javorov jaram, javorova ralica, ralo drvo javorovo! PIJANAC 2: Ali mora mi verovati da sam ba napisao tu pesmu i da je bila veoma lepa. Kao vajcarska... Evo, pitaj njega, on je video... PIJANAC 1: Bio sam pijan pa sam video duplo, tako da sam ja video da ti je napisao dve pesme ak... DEVOJKA: Kako se zvala ta pesma? Bp, vf, mn, mn, na... PIJANAC 2: vajcarska! Stvarno bi trebalo da se zaljubi u mene zbog te pesme. Ta pesma je bila moje najvee ivot94
no ostvarenje!... PIJANAC 1: Hmm... Moje najvee ivotno ostvarenje? Moda ono kad sam lano svedoio protiv oveka koji je zbog toga zaradio 25 godina zatvora... Upropastiti ovekov ivot tek onako! Nije loe, zar ne? Koje je tvoje najvee ivotno ostvarenje? DEVOJKA: Prestala sam da sanjam... Ili moda sanjam, ali uspevam da se ujutru ne setim niega... Bp, vf, mn, mn, ne... Bp, vf, mn, mn, ni... PIJANAC 2: est piva, pet pianja! Nije loe... PIJANAC 1: vajcarska! Devojka sklanja ae, a pijanci zadremaju.
SCENA 4. Trei nivo. Sudnica. Sudija sedi za svojim stolom. Ispred njega, na mestu za okrivljene, stoji Osuenik. SUDIJA: Dakle, odleali ste 20 godina... Znate, ba toga dana kad sam vam izrekao presudu dobio sam erkicu... Divno dete... Divno... OSUENIK: I ja sam divan, gospodine sudija. Osudili ste me i zatvorili na 25 godina i ja se ne ljutim, iako sam potpuno, apsolutno i naisto nevin. SUDIJA: Kako god... Imali ste priliku da dokaete da ste nevini. Niste uspeli, dakle, krivi ste i tako... Hoete da vidite njenu sliku? Imam je tu u novaniku... OSUENIK: Te ljude, koje sam, kao, pobio, nikad u ivotu nisam ni video... Ma nisam ak ni bio u tom gradu kad su pobijeni... SUDIJA: Ne mogu da pronaem novanik... Tu je bio... ekajte, da mi ga vi niste ukrali? Vi ste, ipak, kriminalac! Tako neto vama nije strano. Vratite mi novanik! Narediu da
vas uhapse! OSUENIK: Vidite, upropaen mi je ivot naisto, ali ja se ne ljutim na vas! Ne! To nikako... Pruena mi je prilika da se ba onako dobro odmorim. Ja na to tako gledam. Spavanje, buenje, redovni obroci, TV, interesantne knjige, ah... Vie od toga bi samo komplikovalo stvari... SUDIJA: Ah, setio sam se. Vi ste ve uhapeni, a ja sam novanik ostavio u kancelariji... Potpuno sam rasejan u poslednje vreme. Glava mi kao crvljiva jabuka. Spolja gladac, a unutra jadac... OSUENIK: Ti ljudi su pobijeni, rekoe, sekirom. Raskomadani satarom... Pomou raznih noeva izvaene su im oi i pojedini unutranji organi... Zakopani su na vie razliitih mesta, na sve etri strane sveta, a izvaeni organi poliveni su benzinom i zapaljeni... Novac nije diran, bez premetaine... Svaka stvar na svom mestu... Ubica se kasnije vratio na mesto zloina, usisao, obrisao prainu, otiske, sve... Onda je seo u fotelju i popio olju mleka. Vidite, ja mislim da sam alergian na mleko. Ni sir ne jedem... SUDIJA: Moja erka... Tek ponekih stvari se seam iz njenog detinjstva... Kao mala, imala je vrlo mrave, koate ake, znate? Svi ti zglobovi po tim malim akama su ba boli oi... Mogla je tim rukama da lupa nicle... Haha... OSUENIK: Haha... Divno... Gde je tu pravda, gospodine sudija? Nema je nigde... Ko da je i nju neko raskomadao! SUDIJA: Patetini ste... Logika je umrla, pravo ne postoji, moral sreemo u tragovima... Svako je kriv za neto ako neko drugi pomisli da bi trebalo da bude kriv za neto. Zvui glomazno, ali je tako... Svako bi trebalo neko vreme da provede u zatvoru. OSUENIK: Zatvor je kao semafor... SUDIJA: Kako ste rekli? Zatvor je... OSUENIK: Zatvor vam je kao semafor samo to je stalno upaljeno uto.
SUDIJA: Pa, onda, to ba i nije neki semafor? OSUENIK: Nije, ne... Lupio sam... Vidite, poslednjih pet godina, od kada ste me proli put odbili za uslovnu, pokuavam sm da smislim ta bi trebalo rei da vas ubedim da sam zaista nevin, a ako je to previe, onda bar da sam zreo za uslovnu. Advokat je odustao od mog sluaja, pa sam morao sm... SUDIJA: Vi ste glup ovek i nemate nikakvih ansi... Pustite to i jednostavno prihvatite zloin koji ste poinili, pokajte se iskreno i to vam je to... OSUENIK: A-ha... Prihvatam onda i kajem se! SUDIJA: Vi ste vrlo gadan ovek i ne bi vas trebalo pustiti napolje! OSUENIK: Ja nisam gadan ovek! SUDIJA: Jeste! Vrlo gadan ovek! OSUENIK: Nisam! SUDIJA: Jeste! OSUENIK: Nisam! SUDIJA: Jeste! OSUENIK: Nisam! SUDIJA: U redu, u redu! Ubedili ste me! Niste gadan ovek... Dobili ste uslovnu. Slobodni ste! Idite sad, boli me glava od vas... Uas! OSUENIK: Zahvaljujem, uvaeni sude. Jedno pitanje samo... Ako neko odlei zbog nekoliko ubistva koje nije poinio, to znai da ima fore da ubije tih nekoliko ljudi i da to bude u redu sa vama? SUDIJA: Verovatno... Ajde, ajde sad, idite... Hteo sam da pozovem erku da vidim ta radi, ali sam zaboravio njen broj
95
DRAMA
telefona... Osuenik izae. Sudija popije aspirin.
DEVOJKA: Kakav oseaj ima? OVEK: Nisi trudna. DEVOJKA: A ta ako jesam? SCENA 5. OVEK: Nita. Ima da bude muko ili ensko i ekae da mu izraste prvi zub ili e dati lovu nekom seronji da ti ga ieprka napolje pre vremena. DEVOJKA: ta misli?
Stan. ovek lei na krevetu. Devojka se oblai. DEVOJKA: ta misli? OVEK: A?
OVEK: A? DEVOJKA: Kakav oseaj ima? DEVOJKA: Kakav oseaj ima? OVEK: Nemoj... Rekao sam ti da mrzim to... OVEK: Nemoj... Rekao sam ti da mrzim to... DEVOJKA: ta? DEVOJKA: ta? OVEK: Mrzim kada me pita kakav oseaj imam. ta, koji kurac, ima tu da se osea? Kako bi tako neto trebalo da se osea? DEVOJKA: Pitam te samo zato to mi uvek pogodi... DEVOJKA: Pitam te samo zato to mi uvek pogodi... OVEK: To nije tano... OVEK: To nije tano... DEVOJKA: Tano je. Uvek mi kae uradie to i to i uvek se tano to i desi! OVEK: Uvek ti kaem istu stvar. Kaem da imam oseaj da e sve da ispadne kako treba... DEVOJKA: Ali to se uvek i desi.... DEVOJKA: Ali to se uvek i desi.... OVEK: Pa? Koji kurac to ima veze sa mnom? Ja samo kaem ono to bi elela da uje da bi me to pre ostavila na miru sa tim glupostima. DEVOJKA: OK... Ipak, kai mi! DEVOJKA: OK... Ipak, kai mi! OVEK: ta? OVEK: ta? 96
OVEK: Mrzim kada me pita kakav oseaj imam. ta, koji kurac, ima tu da se osea? Kako bi tako neto trebalo da se osea?
DEVOJKA: Tano je. Uvek mi kae uradie to i to i uvek se tano to i desi! OVEK: Uvek ti kaem istu stvar. Kaem da imam oseaj da e sve da ispadne kako treba...
OVEK Pa? Koji kurac to ima veze sa mnom? Ja samo kaem ono to bi elela da uje da bi me to pre ostavila na miru sa tim glupostima.
DEVOJKA: Kakav oseaj ima? OVEK: Ui e u ui izbor, ali se nee upisati. Rekao sam ti da nemam vezu za ui izbor... DEVOJKA: A ta ako se ipak upiem?
STARAC: Uhh, ba je hladan. Sledei put mi pre nego to izaemo napolje kai da planira da pravi Sneka pa e deda poneti rukavica... MLADI: Poneti rukavice... STARAC: Kako, sine? ta si rekao?
OVEK: Nita! Postae poznata glumica i glumie erku Branislava Leia u Kralju Liru ili e se povremeno pojavljivati u reklamama za keks i roditi dete nekom pomoniku reije. DEVOJKA: A ta ako je tvoje? OVEK: Zar ti nisam rekao da ga nee biti? Nisi trudna... DEVOJKA: A ta ako ga bude i ta ako je tvoje? OVEK: Onda... Imau dvoje dece... DEVOJKA: Plus ja, i to je tri... Devojka izlazi, a iz kartonske kutije, koja je sve vreme u blizini kreveta, izlazi Mladi. Papir, koji ima u rukama prui oveku. MLADI: Ovo si ti, ovo je mama, a ovo deka... OVEK: Divota, sve troje smo plavi... Bre, sine, majku mu... ovek zguva crte. Mladi uskoi nazad u kutiju.
MLADI: Nemam ni rukavice, ni argarepu... Zagrej mi ake... STARAC: Radi ovako... Trljaj jednu o drugu i hui u njih... Ovako... Mladi i Starac pokuavaju da zagreju ake. Na proscenijum stupa Osuenik. OSUENIK: Hladno vam je? Zar je ve zima? Zar tako brzo vreme prolazi kad si na slobodi? STARAC: Samo to nije leto... Sad e, za nekoliko dana... Sunce je sve ue, koa je sve crvenija, asfalt je sve crnji, a moj unuk ima samo plavu bojicu. Kaem vam, jo jedno leto, jo jedna godina. Jo jedna godina dalje od roenja, jo jedna godina blie smrti. Tako to ide... OSUENIK: Zatvor je dosta bolji, kaem vam, a vi ne morate da mi verujete... Da li sada ovako izgledaju parkovi? Nisam odavno etao parkom... Tu ste vi i va unuk. Tamo sam video dvoje kako se ljube, a malo dalje i grupicu mladia koji utiraju loptu... STARAC: Sine, kako sam te nauio da kae kad sretnemo nekog? Kai lepo, kao to smo nauili: Dobar dan... MLADI: Dobar dan... OSUENIK: Da, ovako izgleda dobar dan u parku... A ta je sa kafanama? Postoje li jo kafane u ovom gradu? STARAC: Ima nekih kafana, ali bilo bi ih svakako vie da mi je penzija vea.
SCENA 6. Na proscenijumu su Starac i Mladi. Starac puka, a Mladi puzi okolo, kao, neto skupljajui na gomilu. MLADI: ake su mi utrnule od hladnoe... Uhh... STARAC: Kako, bre, sine? Ima preko 20 stepeni... MLADI: Sneg je hladan. Doi i pipni... Ba je hladan. Vidi koliko sam skupio... Pipni!
97
DRAMA
OSUENIK: Ja, vidite, traim tano jednu kafanu. STARAC: alim, ali ne znam gde se ona nalazi. Moda tamo gde je i bila, a moda je i prodata pa je sada ko zna gde. OSUENIK: A ta je sa malim, ako smem da pitam? STARAC: On je na majku. Imali su to neto u porodici i ranije, sa njene strane, da ba i ne razumeju stvari kako treba. I on ba ne razume stvari kako treba, ali nije toliko mali. Inae, slua me, dedin unuk... Vi? Nisam vas viao ranije? Mi smo redovno ovde. Blizu ivite? OSUENIK: Ne, tek sam poeo da ivim, pa ni ne znam koliko blizu ivim. A blizu ega bi trebalo da ivim? STARAC: Morate razmiljati praktino. Trebalo bi da vam prodavnica bude u blizini... Pota, pekara, pijaca... Da imate mesta za parkiranje ili dobru vezu sa centrom... A ako dou i deca, onda vrti, osnovna kola, skulturna sala... Tako te stvari... OSUENIK: Moda bi trebalo da sve to zapiem? Osuenik pretura po depovima i u jednom trenutku iz njegovog mantila, na pod, ispada satara, ali niko to ne primeuje. Pronalazi salvetu. OSUENIK: Nemam olovku... Nita, zapisau ovako... Sleva nadesno, pa novi red, pa opet sleva nadesno, pa opet novi red... Taaaako... Bilo mi je zadovoljstvo! STARAC: Takoe... Izgledate kao prijatan ovek. Svratite jo neki put. Moemo igrati ah. OSUENIK: ah! Povraa mi se od aha...
STARAC: Puenje tetno utie na trudnice i moe da izazove rak materice. Nisam ni trudan, a nemam ni matericu. Ljudi stvarno piu razne gluposti. Zar ne shvataju da e to neko da ita? Starac besno baca paklicu, a zatim uoi sataru. Podigne je i razgleda. STARAC: Onaj gospodin je ispustio sataru. Iznervirae se kada bude shvatio da je nema. MLADI: Vidi, sav se sneg istopio! Sve je poelo da curi okolo i sliva se. Ba tuan prizor. STARAC: Da... MLADI: A ta je to prizor? STARAC: Ostani ti ovde, sine, i zavri Sneka. Sad e deda, brzo... Starac izlazi nosei sataru. Mladi podigne paklicu i zapali cigaretu.
SCENA 7. Sudnica. Sudija sedi za svojim stolom. Ispred njega, na mestu za okrivljene, stoje ovek i ena. SUDIJA: Prvo vi... Izvolite... OVEK: Potovani sude... SUDIJA: Ne, vi! Vi... Izvolite... ENA: Potovani sude...
STARAC: Sine, kako sam te nauio, kad neko odlazi, da kae? Kai lepo, kao to smo nauili: Do vienja... MLADI: Do vienja... Osuenik odlazi. Starac vadi paklicu cigareta i ita. 98
SUDIJA: Ne, vi! Vi... alim se... Izvolite... ENA: Potovani sude... Je l to zato to sam ensko? To je zato to sam ensko! Pravi ste dentlmen...
SUDIJA: Molim vas, bez dodvoravanja! Ja sam sudija, ne dentlmen... ENA: Jasno, ali sam mislila... SUDIJA: Neka, pustite mene da mislim. Vi samo kaite vau verziju problema... Ja donosim odluke, a vi pokuavate da me ubedite da je pravda na vaoj strani. OVEK: Ne razume ona nita... I sin je na nju... ENA: Potovani sude... SUDIJA: Gledajte na ovo kao na malu predizbornu kampanju. Tu je mlaenje papirima i pesnicama, dranje aka na svojim grudima ili tuim ramenima, malo armantnog osmeha, nekoliko suza... ENA: On me uopte i ne slua! OVEK: O tome ti govorim poslednjih nekoliko godina... Tvoj glas je nepodnoljiv... SUDIJA: Tako jednom, ceo dan bila neka guva, svi umorni, leto, znate, preko 40 stepeni, a onda... Jedan par, problemi sa komijama, neto oko kanalizacije i, naravno, presudim za njih. Zato? OVEK: Verovatno u dobiti sluaj samo zbog tvog glasa... Kladim se da niko ne eli da slua to... ENA: E, samo zato to si sad rekao snimiu album, CD...
SUDIJA: Svi nervozni, svima vruina, umorni, ali sedimo i gledamo u njih i lepo nam... Vidimo, izvebali, smislili, uigrali se, a lepi ljudi... Pa, kako da im ne izae u susret? ENA: Na nekom drugom mestu? Treba da priamo ovde o nekim bitnim stvarima, a on bi da je na nekom drugom mestu... Sa onom tvojom kurvom, je l? OVEK: Koja kurva? Ne znam o emu pria... SUDIJA: Jo je taj njihov komija morao celu ulicu da asfaltira jer je bio zaista neprijatan sve vreme... Neobrijan, trokav... ENA: I da jo sedam puta ivim, sedam puta bih uradila ovo isto! Ako ne moe da bude samo moj i srean zbog toga, onda ne elim da ti stojim na putu da sreu nae sa tom kurvom... Laem, elim da ti stojim na putu jer hou da bude samo moj i srean zbog toga! SUDIJA: Dakle, to je vaa vienje problema? Hmm, sudei po ovim papirima vi ste ve razvedeni i sada bi trebalo da vidimo kome ide dete... Oh, dete? Detence... OVEK: Nije ba detence... Visok je, tako, toliko... SUDIJA: Divno! I ja sam otac... Deko ili devojica? ENA: Deak... ini mi se... OVEK: Muko je, da... ENA: Deak...
SUDIJA: Imali su odlinu taktiku! On onako sran, mae nekim ugovorima, kune se u neke najbolje namere, a ona trepe onim oima i pusti jedno pet-est suza kad pomenusmo neke odtete jer, vidite, ekaju dete i novac im treba... OVEK: Nije bilo potrebe za ovim. Mogli smo sami da se dogovorimo... Mesec dana s tobom, mesec dana sa mnom... Mogli smo da budemo na nekom drugom mestu...
SUDIJA: Ja imam erku! Divno dete... Divno... Hoete da vidite njenu sliku? Imam je tu u novaniku... Ne mogu da pronaem novanik... Tu je bio... ENA: I moja majka ima erku! Divno dete! Uvek je bila divna! Uvek! SUDIJA: Potpuno sam rasejan u poslednje vreme. Glava mi kao crvljiva jabuka. Spolja gladac, a unutra jadac...
99
DRAMA
Popije apsirin. SUDIJA: Kako god, deak ide vama, gospodine... Nijedna ljubav se ne moe meriti sa ljubavlju koju osea otac prema svome detetu, plus, izgleda da gospoa... Pardon, gospoica... Izgleda da gospoica nema novca, stalni izvor prihoda koji bi... ENA: Imau! Planiram da snimim album... SUDIJA: Hehe... Sa takvim glasom? Molim vas! Dakle, to je reeno... ena poinje da plae. ovek izae, a kad to primeti, i ona istri za njim. Sudija naspe sebi au vode.
milja o umiranju... Uostalom, ja moram da vebam, a ti me prekida. Pomeri se malo dalje ili idi negde na pie sa prijateljima... MLADI: Je l ovo dovoljno daleko? DEVOJKA: Jo malo dalje... Devojka poinje da izvodi pantomimu: hoda, sudari se sa nekim, nastupa rasprava, a zatim i tua, iz koje Devojka izlazi kao gubitnik. Mladi oduevljeno aplaudira. DEVOJKA: Svia ti se? MLADI: Kao da je stvarno, a nije... Takve stvari posebno volim! DEVOJKA: Ako hoe, sme da prie malo blie. Devojka kree sa novom pantomimom: eta livadom berui i miriui cvee, ubere cvet na kome se nalazi pela koja je napada i na kraju ubode. Mladi nastavlja da aplaudira. MLADI: Ti se super igra. Najbolje do sada! Ja ne znam tako... DEVOJKA: To je pantomima... Ako hoe, mogu da te nauim? Pantomima je skoro kao da si tuan, a smeje se, ili kao da si srean, a eli da plae... Moe li to da izvede? MLADI: To je najlake...
SCENA 8. Na proscenijumu je Mladi. Skida majcu i oblai je naopako. Ponovi to nekoliko puta. Guva paklicu cigareta. MLADI: Ovo ne pomae. I dalje sam nervozan... Na scenu ulazi Devojka. Lice joj je belo, a odea crna. Poinje da se istee. MLADI: Lice ti je belo! DEVOJKA: Znam... To je puder... MLADI: A zata on slui?
DEVOJKA: Probaemo prvo zajedno... Doi... DEVOJKA: Da ti uini lice belim... MLADI: Kao kao umre? DEVOJKA: Ne ba. Ovo je zarad umetnosti. MLADI: A zarad ega je umiranje onda? DEVOJKA: Takvo pitanje se ne postavlja umetniku. Pogotovo ne glumcu koji vodi nekoliko ivota i nikada ne raz100
Mladi prie Devojci koja poinje da mu pokazuje najjednostavnije pokrete koje on neuspeno pokuava da izvede. Devojka staje iza Mladia i drei ga za ruke usporava njegove pokrete izvodei pantomimu. Mladi se otrgne i udalji nekoliko koraka. MLADI: Ja ne mogu vie. Oznojio sam se skroz. Smrdim na patetu... Ja ne volim patetu, a ti?
DEVOJKA: Mogao bi da ode kui i istuira se... MLADI: Ne znam tano gde mi je kua. Znao sam ranije, ali kad sam bio mlai, pa smo se onda preselili i vie nisam znao. Plus, moji se razvode i onda ne znam duplo gde mi je kua. Razvod je kad otac i majka vie nee zajedno da ive sa tobom, ali nastavljaju da te vole kao da ive... DEVOJKA: Moja majka je umrla kada sam bila dete i ne seam je se, a otac me i suvie voli i to veoma komplikuje stvari... To je sve tuno, zar ne? MLADI: ini mi se da jeste... Ne vidim ti lice, ali mislim da si lepa... Neki ljudi imaju lepo lice, a neki su lepi i ovako... DEVOJKA: Misli da sam ja lepa i ovako? Mladi zavlai ruke u depove i vadi papiri koji guva i baca.
SCENA 9. Stan. ovek zaviruje ispod kreveta. Starac proverava kartonsku kutiju. ena urno ulazi na scenu. ENA: Nema ga ni u ormanu, ni u kadi... Zar stvarno ne moete da se setite gde ste ga spustili? STARAC: Ma mora da sam se okrenuo samo za sekund i njega vie nije bilo. OVEK: Ja sam proverio zamrziva. Nije ni tamo... ENA: Moje dete... OVEK: ta, tvoje dete? Tvoje je samo vikendima, sea se? Danas je sreda, tako da je moje dete! STARAC: Ja sam mu i dalje deda, zar ne?
MLADI: Ako hoe, mogu ponovo da probam pantomimu? Moe opet da me uhvati za ruke... DEVOJKA: Ne mogu. Moram da idem. Poinje mi smena i ne smem da zakasnim... MLADI: A mogu li i ja sa tobom? Otac kae da ne zauzimam puno prostora, a majka da znam da budem veoma tih dok traju vesti... DEVOJKA: Volela bih da mogu da te povedem sa sobom, ali to nije mesto za tebe. Moda bi trebalo da odemo u policiju? Oni bi mogli da nau tvoje roditelje... Mladi pokupi papiri koji je upravo bacio i prua ga Devojci. MLADI: A je l bi mogli da nau i mog dedu? On se sigurno brine... Vidi, dao mi je ovaj papir i rekao mi je da ga uvam. Tu je broj telefona u naem stanu. Stanu gde ja ivim... Ja, kad bih imao telefon, mogao bih da ga pozovem. DEVOJKA: Pozvaemo tvog dedu... Devojka i Mladi izlaze sa scene.
ENA: Posle ovakvog propusta? STARAC: Nije ovo nikakav propust, samo sam ga malo zaboravio. Pojavie se on ve negde. Nije on toliko mali koliko to izgleda drugim ljudima... Nego, vas dvoje ste se razveli? Meni niko nita ne pria! OVEK: Bre, ale, rekao sam ti sino nekoliko puta... I jo nekoliko puta pre nekoliko dana... ENA: Ja znam da vi mene nikada niste voleli, da ste oduvek mislili da nisam dovoljno dobra za vaeg sina, da sam upravo ja kriva to nam je dete takvo kakvo je, da nikada neu moi da dostignem bilo koji od kvaliteta vae ene i njegove majke, da mi je kosa suvie plava, da pravim previe buke dok hodam po stanu, da... da... da... Ne znam vie ni sama! Ja znam sve te stvari, a ne znam vie ni sama! Razumete! Sa takvim pritiskom ovek ne moe da se nosi! STARAC: Znai, niste se razveli? Samo se ona razvela od mene? ivimo u udnim vremenima... ENA: Plus, va sin ima kurvu!
101
DRAMA
STARAC: On je, znai, makro? ENA: Ne! Ja volim njega, a on voli neku drugu! OVEK: Ne sluaj je, ale! Ja ne volim neku drugu... STARAC: U moje vreme ljudi su zarad ljubavi ili pravili decu ili ubijali jedno drugo... Vidim da vi nemate nameru da obavite bilo ta od ta dva. Zato lepo ne zaboravite sve i ponaate se kao da niega nije ni bilo? Mislim, niega nije ni bilo! Niti ste napravili jo jedno dete, niti je neko od vas dvoje ubio ovog drugog. Oboje ste ivi, zar ne? Tako bar izgleda... OVEK: Ja sam iv kada ona uti. Ona je iva kada ja sluam. ENA: utau, ako bude hteo da slua!
STARAC: Kako je obuen? OVEK: Poklonio sam mu svoju trenerku! ENA: Kupila sam mu duks i pliane pantalone! STARAC: Mali je oian do glave, ima kestenjaste oi, a na sebi ima farmerke i demper! Sad znate kako izgleda. Izaite napolje i pronaite ga! Uhvatite ga za ruke i kaite mu da ga volite i da e sve biti u redu. Gledajte ga u oi dok to govorite i pravite se da je sve to istina! Iz o-a se zauje zvonjava telefona. Starac izlazi sa scene i vrati se nekoliko trenutaka kasnije. STARAC: Neko ga je pronaao... Tu je blizu. Idem po njega, a vi vebajte laganje... Starac izlazi sa scene.
OVEK: Ne vredi. Prekasno je... STARAC: Da! Ve je pola deset, a malog jo nema... ENA: Moda je sa nekim prijateljem? STARAC: On nema prijatelja... OVEK: Moda je pronaao nekog prijatelja? STARAC: A moda vi uopte ne poznajete svoje dete! Moda ste vi idioti kojima je stalo samo do svoje guzice i tih vaih glupih igara koje nee spreiti neminovno starenje i denitivnu smrt! Koje je boje kosa tvoga deteta? OVEK: On je na mene... Ima smeu kosu! PIJANAC 1: Ljubica Vasi... ENA: Ha! Kosa mu je kovrdava i crna! Kao moja! PIJANAC 2: Jelica iki... STARAC: Kakve su mu oi? ENA: Plave, kao moje! OVEK: Grei! Tamnozelene! Ovakve! 102
SCENA 10. Kafana. Tu su Pijanac 1, Pijanac 2, Devojka i Mladi. Oni prilino brzo piju, a ona prilino brzo donosi nova piva. U pauzama, dok ne odnosi prazne ae i donosi pune, devojka skida puder sa lica. Mladi sedi za drugim stolom i neto zapisuje. DEVOJKA: Zvala sam tvoje. Tvoj deda se javio i dolazi po tebe... Mislim da si, ako si stvarno eleo da nestane, morao da promeni ime. Recimo, Ivan Jankovi nije ime za osobu koja nestane i koju posle mora da trai pomou oglasa koje lepi po drveu i autobuskim stanicama u kraju u kome je poslednji put viena. Verica Spasi moe da nestane...
DEVOJKA: Recimo... Kapiram da ime mora da ima slova c, i s... Pojma nemam... PIJANAC 1: Hmmm... Ratko Mladi nema ni c, ni s, ni ...
MLADI : Sneg uvek nestane i ima s... PIJANAC 2: Mali nije mali, a ponaa se kao da jeste, a zvui jo i gore... Kao da ga uopte i nema... Zato se drui sa takvima kad ja piem pesme za tebe? DEVOJKA: Pronala sam ga u parku. Bio je toliko sm i uplaen da su ga zamalo pojeli golubovi... PIJANAC 1: Mene su zvali Golub sve do 1993. kada sam prestao da ih uzgajam... Mart je bio, ini mi se... Tada je izbila ona kriza sa spektakularnom inacijom i neke sam morao da prodam za pivo, a neke sam morao da skuvam i pojedem uz pivo... DEVOJKA: Ahh, razumem... Kako te sada zovu?
Devojka donosi sok Mladiu, seda pored njega i pomiluje ga. Pijanac 2 je besan. PIJANAC 2: A moje pivo? ta je s mojim pivom? PIJANAC 1: A moj ivot? ta je s njim? Mene niko nita ne pita, niko me ne uje, niko nita. Sve to traim je jebeno pivo! U ai! Zelenoj ili braon, svejedno! Sedim ovde i pijem sa tobom, sa vama, a mogao bih biti u vajcarskoj! PIJANAC 2: Upravo sam naruio! PIJANAC 1 : Ahh, nisam uo... Devojka donosi nova piva. DEVOJKA : 54.270 dinara... Ako hoete, imam i raun...
PIJANAC 1: Nikako. Niko od te 1993. nee da se drui sa mnom jer misle da sam previe surov... DEVOJKA: Napokon, tek onako si lano svedoio protiv oveka koji je zbog toga zaradio 25 godina zatvora... Devojka zavri sa skidanjem pudera sa lica. Skine kapu i rasplete kiku. PIJANAC 2: Ne razumem zato meni nisi dala olovku? Hteo sam da napiem neki stih o tvojoj kosi! MLADI: Poput okeana sjajnog kestenja, poput reke koja bronzom tee, poput jezera punog okolade, valovi tvoje kose talasaju ovo vee. DEVOJKA: Gusti sok? Verovatno ne sme gazirano? PIJANAC 2: Stvarno ne razumem zato meni nisi dala olovku? Hteo sam da napiem neki stih o tvojim oima! MLADI: U oima tvojim uvek vidim ljubav, prua se ka meni, kao sunca zrak, Gledaj u me dugo, izreetaj svuda zlatnikastim sjajem rasteruje mrak.
PIJANAC 1 : Stvari postoje samo ako ljudi veruju u njih. Ja ne verujem u taj raun... PIJANAC 2 : Ja vie ne verujem u ljubav... Pijanac 2 ispije pivo i aom pogodi Mladia. Ovaj padne na pod. Devojka pritri, pridigne ga i krpom pokrije ranu na glavi. DEVOJKA : Mogao si da ga ubije! PIJANAC 1 : Takve stvari se deavaju u kafanskim tuama, a ova nije bila neka... DEVOJKA : Rana nije velika. Moda e ostati oiljak, ali krv e stati za nekoliko sekundi... MLADI : ta je due: sekunda ili momenat? DEVOJKA : Idemo napolje da saekamo tvog dedu. Idemo napolje, na sunce. Devojka i Mladi izlaze. Pijanac 2 brizne u pla. PIJANAC 1 : Tek kada go izae na hladnou, tek tada zaista iskreno moe da ceni i najmanji zraak sunca koji, probivJESEN/ZIMA 2009 TEATRON 148/149
103
DRAMA
i se nekako kroz oblake, uspe da se dobaci do tvog ogromnog stomaka punog creva i delimino svarene hrane... Pijanac 1 popije jo jedno pivo.
Devojka ustaje i dolazi do Sudije koji pokuava da nae novanik. Zagrli ga. DEVOJKA : Zaboravio si ga u kancelariji... Moram da idem. Poinje mi smena i ne smem da zakasnim... SUDIJA : Gde ti uopte i radi? Bolje da ostane ovde da jo malo budemo zajedno... DEVOJKA : Mora da me pusti ve jednom... SUDIJA : I generalno, ljudi se strano retko grle. Neki ni ne znaju kako... Bio je jedan sluaj gde je ovek grlio svoju enu toliko jako da ju je uguio. Pustio sam ga i naredio mu da svakog dana veba grljenje. Mislim da mu dobro ide jer nikoga vie nije uguio... Ostani... Devojka se otrgne. SUDIJA : Niko ne moe sm... DEVOJKA : Moe. Samo treba da odlui... SUDIJA : Haha! Ko ti je to rekao? Jedini ljudi koji mogu sami su ljudi koje poaljem u samicu, a i oni ele napolje, da nau bilo koga da sednu pored njega i osete smrad koji nije njihov, da uju glas koji nije njihov... Ti si tuna osoba. Ja znam, ja sam ti otac... DEVOJKA : Nisam tuna... SUDIJA : Jesi! Tuna si!
SCENA 11. Sud. Devojka sedi za sudijinim stolom. Sudija je na mestu za okrivljene. SUDIJA : Mora da mi veruje! Ja zaista nisam kriv. Zar bi sudija lagao? DEVOJKA : Da li je porota donela odluku? Molim najstarijeg lana porote da proita presudu... Izvolite... SUDIJA : Od samog poetka je teko podnosila trudnou... Doktori su joj predlagali da bi trebalo da je prekine, ali ona nije htela ni da uje... DEVOJKA : Da li je odluka da je okrivljeni, ovde prisutan, kriv za poinjeno delo doneta jednoglasno? SUDIJA : Koliko puta moram da ti ponovim? DEVOJKA : Uzimajui vau odluku da je okrivljeni kriv za izvreni zloin za konanu, ne preostaje mi nita drugo nego da optuenom izreknem kaznu! Ostavi me na miru! Dovoljno sam stara da se brinem sama o sebi i da znam ta je najbolje za mene! SUDIJA : Ali kakav bih onda ovek bio? Ja u tebi ne vidim samo tebe ve i tvoju majku. Ja ne volim samo tebe ve i nju u tebi... Nisam kriv ni zbog ega. Ni zato to nje vie nema, ni zato to te posle svega volim vie nego to treba... Hoe da vidi njenu sliku? Imam je tu u novaniku... DEVOJKA : Kakva je ovo sudnica? Nema ni eki... Kako da zavrim suenje bez ekia? SUDIJA : Ne mogu da pronaem novanik... Tu je bio...
DEVOJKA : Nisam! SUDIJA : Jesi! DEVOJKA : Nisam! SUDIJA : U redu, u redu! Ubedila si me! Nisi tuna... Onda je neto drugo... Sudija hvata Devojku za ramena i okree je levo-desno po-
104
smatrajui joj lice. SUDIJA : Jednoga dana tvojoj majci su usne poele da se krive nadole, a govorila je da nije tuna... Dolazio sam s posla i svaki dan ruao sa sve tunijom i tunijom enom koja nije bila tuna... Onda, jedno jutro, ja sam se spremao za posao, a ona mi je rekla da su joj iz bolnice javili da je trudna... Tada su usne poele da joj se vraaju na staro mesto... Sudija prstima pokua da Devojci usne razvue u osmeh. SUDIJA : Nee... DEVOJKA : To onda znai da nee biti deda. SUDIJA : To onda znai da stvarno niko ne moe sm... Sudija seda za svoj sto i popije aspirin. SUDIJA : Glava me ubija... Potpuno sam rasejan u poslednje vreme... Stvarno sam hteo da te pozovem ranije, ali sam zaboravio tvoj broj telefona... DEVOJKA : Obeaj mi da e mi drati paleve na prijemnom? SUDIJA : Ipak, nekada mi je zaista krivo to nisam jo senilniji... Ovaj posao je naporan... DEVOJKA : Imam neki dobar oseaj... Mislim da u ove godine uspeti... SUDIJA : Rekla si da mora da ide... A i ja imam suenje. Ja sam sudija... DEVOJKA : Da, strano urim... Zvau te da ti javim kako je prolo... Devojka trei izlazi. OVEK : Greka! 3,475!
SCENA 12. ovek je na proscenijumu na koji, posle nekoliko trenutaka, izlazi i ena gurajui ispred sebe kartonsku kutiju. OVEK: Gde mi je sin? ENA: U kutiji... Ne eli da izae dok se na pomirimo... OVEK : Kladim se da je to tvoja ideja. Koliko puta treba da ti kaem da si ti traila razvod? ENA : 74.328 puta... Ti si nam ovo napravio. Ti i ona tvoja kurva! OVEK: Koja kurva? ENA : Zna ti koja! Da nee moda ona da die 103 kile, da ti podmee lopatu da sere, da ti pere kurac svaki dan kad postane mator kao tvoj otac i kad pone da umire? OVEK : Sada imam 98 kila... Daj mi tu kutiju. Moram da idem... ENA : Ne dam! Ne dam dok mi ne prizna da me voli! OVEK : Znai, nikada neu dobiti tu kutiju? ENA : Ajde ovako! Zamisli broj od 1 do 10 i, ako pogodim koji si zamislio, biemo ponovo zajedno! OVEK : Nikad nee pogoditi! ENA : Da ipak probam! OVEK : Zamislio sam... ENA : 7!
ENA : Hajde ponovo! Dva od tri?
105
DRAMA
OVEK : Ovo ne vodi niemu... Hajde da se za trenutak ponaamo kao razumni ljudi, vai? Ja nisam traio jebeni razvod i to samo zato to me je mrzelo da prolazim kroz sve ovo. Sad, kada si ti podnela zahtev, samo si mi uinila uslugu. Zato misli da bih sad promenio miljenje? ENA : Nadam se da shvata zato sam podnela zahtev! Mislila sam da ti jo znaim dovoljno da se zbog mene potrudi, da mi pokae da ti je zaista stalo, da eli da se promeni. Na kraju krajeva, ako ne radi mene, onda radi deteta. Niti jednog trenutka nisam zaista elela ni mislila da e se razvod zaista i desiti. OVEK : Trebalo je da bolje isplanira, zar ne? Izgleda da me ne poznaje dovoljno dobro? ENA : Znam te ja i bolje nego to pretpostavlja. Zato te i dalje volim, kako ne shvata? Ako emo zaista iskreno, i ti i ja znamo da si me varao, i da me i dalje, u neku ruku, vara. Nema razloga da negira. Maltene sam te lino videla sa tom devojkom... Koliko joj je? 20, 25... OVEK : Napunie 21. uskoro... ENA : Strano! Moe erka da ti bude... Kako god. Hou da kaem da uprkos tome i uprkos mnogim drugim stvarima koje neu da nabrajam, ali oboje znamo o emu je re, ja te jo volim i spremna sam da ti oprostim ako mi obea da e se promeniti. OVEK : Ja, realno, nemam razloga da menjam bilo ta. Oseam se odlino ovako. Dobio sam dete, slobodan sam, uivam u svakom trenutku... Ne znam... Moda u ponovo postati otac... ENA : Ja ovo ne mogu da podnesem! Mislim da poinjem da ludim... ena poinje da plae. OVEK : Biti lud nije uvek toliko loe, ja mislim. To je kao da si stalno ili na odmoru ili na reetki uarenog rotilja. Sad, ako ima sree, poludi i ode na Azurnu obalu, a ako ne106
ma sree, onda moe da ti se desi da ceo ivot provede re peen, vritei od bolova, sve vreme leei pored gomile pljeskavica, evapa i kremenadli... ENA : Da nee ona da ti pravi pljeskavice? Da nee ona za tebe da trebi meso od sitnih kostiju kad te poslui pastrmkama? Ta kurva... OVEK : Koja kurva? Nema nikakve kurve! Daj mi tu kutiju... ENA : Ne dam ti kutiju! Ne dam! Ja sam ovu kutiju devet meseci nosila u svom stomaku i niti jedan sud mi to ne moe oduzeti! Njemu treba njegova majka. Ne samo vikendima... OVEK : Kada sam te prvi put video, pre nego to sam te pozvao da sa mnom izae na dez koncert, pomislio sam: Ova ena bi mogla da bude majka mojoj kutiji! ENA : Seam se da si se nekada budio nou samo da bi me gledao dok spavam. Znala sam da me gleda, ali nisam otvarala oi. elela sam da to due oseam taj tvoj pogled na sebi... Ako se sve ne vrati na staro, uradiu neto to ete povrediti! OVEK : Ako se sve vrati na staro, nee biti niega to me nee povrediti! Ajde, idemo kui... ovek odgura kutiju sa scene.
SCENA 13. Sudnica. Sudija sedi za svojim stolom i ita nekakav papir. Skida naoare, sputa papir i u aku uzme nekoliko aspirina. Ustaje i, etkajui scenom, mulja lekove po rukama. SUDIJA : Bilo je mnogo optubi i mnogo je stvari reeno o vama, ovom sluaju, zloinu koji ste poinili tokom ovog suenja... Nikada niste zavrili kolu, nikada niste nauili da itate i piete kao ostali... iveli ste po zatvorima i zbog toga ostali glupi, ostajui dete dok je svet oko vas rastao... Niste
razumevali stvari koje ostali oko vas jesu... I pored svega toga ne moemo samo vas u potpunosti kriviti za sve to se desilo ili, kako vi i dalje tvrdite, nije se desilo... Mi jedemo meso i ubijamo bia koja su bolja od nas i onda kaemo kako su naa deca loa, kaemo da su ubice... Mi smo ih takvima napravili...Ta deca koja kreu na nas drei noeve u rukama to su naa deca... Mi smo ih tome nauili... Vi niste krivi za to. Svi smo krivi podjednako... U svojoj odbrani ste rekli da nikada niste nekoga ubili, niti naredili neije ubistvo... Da ste moda u nekoliko sluajeva, u prisustvu razliitih ljudi, izjavili da ste Isus Hristos lino, ali da ipak jo niste odluili ta ste i ko ste... Ipak, u sudnici ste prezime pa ime, a u zatvoru ste broj... Kriv! Nevin! To su samo rei. Moemo vas kazniti, uraditi sa vama ta nam se prohte ako je u okviru zakona, ili ako nije, ali da li vas zaista moemo povrediti? Ako ste zaista Isus, onda ste sainjeni samo od ljubavi, a zakon ne zna kako da se bori protiv toga... Ili zna... Sudija se osmehne i brzo uozbilji. Prie svom stolu, ubaci lekove u au vode i ispije je. SUDIJA: in koji ste izvrili jo jednom je dokazao ono u ta se vekovima bespotrebno sumnja, ono to ni sve religije sveta ne mogu da opovrgnu, da jedinstveno ljudsko bie, najobinija jedinka, u sebi ima mnogo veu ubilaku mo od bilo kakve organizovane, kriminalne, neprijateljske organizacije sainjene od najokorelijih i najbezoseajnijih pripadnika nae vrste. Jedini suti motiv kojim se usamljeni pojedinac, koji se nae na tragu ina koji ste vi poinili, ne predstavlja nita drugo do najotvoreniju pobunu protiv samoga ivota. Kao oveka, ija je uloga jasno odreena, uloga koju sa ponosom obavljam, uloga sluge i glasnogovornika ove drave koja me dobrim delom denie i kao bie od krvi i mesa, bilo koji zloin uperen direktno protiv upravo te drave, kojoj se klanjam, manje bi me povredio nego i najmanji nasrtaj na sm smisao ivota... Iako mi, kao profesionalcu, ova reenica ne ide naruku, verujem da u ovakvoj postavci stvari, barem u ovom sudu, nisam usamljen... Sudija iri ruke, bezuspeno traei odobravanje u publici. Razoaran, nastavlja odlunije.
SUDIJA : Vaa odbrana je bila neubedljiva i kompromitovana i, uprkos stravinom medijskom pritisku, mogu slobodno da zakljuim da bolju pravdu ivotinja poput vas ne bi mogla da dobije ni u samom Strazburu! Dakle, da li vas treba strpati u zatvor? To ne bi znailo nita, ne bi bilo poente, jer smo vas ne tako davno pustili iz nekog drugog zatvora... Nalaem da se smrtna kazna nad vama izvri putem elektrine struje kojom e se delovati na vae telo sve dok smrt ne nastupi. uvajte se, mladi ovee! Kaem vam iskreno: uvajte se! Tragedija je to to je ovaj sud morao da vidi takvo potpuno odsustvo ljudskosti i dobrote. Vi ste bistar mlad ovek. Bili biste odlian graanin i voleo bih da sam imao prilike da posmatram kako u ovoj sudnici postajete odgovoran i primeran lan naeg drutva, kako sjaj koji, po svojoj prirodi u sebi skriva svako ivo bie, pronalazi put kroz gusti i trnje evolutivnog i civilizacijskog gnoja koji se vekovima skupljao u nama samima i, u svetkovini ljudskosti, eksplodira pred naim oima pojaavajui vrednost samoga sunca, ali vi ste otili na potpuno drugu stranu, prijatelju. uvajte se, mladi ovee! Ne gajim nikakva osvetnika, zla ili bilo kakva oseanja prema vama. elim to da znate... uvajte se... Sudija seda za svoj sto, neto zapisuje i daje rukom znak da svi napuste prostoriju. MONOLOG JE DIREKTNO INSPIRISAN DELOVIMA SVEDOENJA ARLSA MENSONA, U TOKU TEJT/LE BJANKA SUENJA, I DELOVIMA GOVORA PRILIKOM IZRICANJA KAZNE TEDU BANDIJU I JEDNOM OVDANJEM UBICI.
SCENA 14. Kafana. Pijanac 1 i Pijanac 2 sede za stolom na kome nema niega. Devojka sedi za ankom i, drei ogledalo pred sobom, izvodi razne grimase, to ini tokom cele scene. PIJANAC 1 : Ja mrzim ljude... Oni su neprijatni i nisu tu kada su ti potrebni, a tu su kada eli da ne postoje. Stvarno mrzim ljude... Oni zauzimaju prostor i odvlae panju. Oni su tu i ja vidim njihove senke, ujem kad se pomeraju i mogu da ih namiriem, ali ih, ta god da se desi, mrzim i ne elim
107
DRAMA
oko sebe... Sigurna si da ba nema nijedno? DEVOJKA : Sigurna... PIJANAC 1 : Ljudi imaju velike oi i izgledaju okato. Gledaju u raznim pravcima i ekaju da uuti ili umre... Sve stvari oko tebe, u zbilji, ne postoje jer umiru, a opet uspevaju da ti trgaju digericu... A svet umire bez obzira na sve... A zato ne ode do prodavnice? DEVOJKA : Ne smem da naputam radno mesto... PIJANAC 1 : Ovaj svet je sve stariji i postaje sve beznaajniji. Ljudi umiru razmiljajui o telefonima, bankama, asfaltu, privatizaciji, slikama, trnim centrima, a sve ipak postaje onako kako treba da bude: mrtvo i nikakvo... PIJANAC 2 : Svakog trenutka izgleda sve lepe i lepe! Ja to mogu da uradim za tebe! Da mi svakog trenutka izgleda sve lepe i lepe... uje? PIJANAC 1 : Ma ovako se vie ne moe! Kako da se ponaam kao pijandura ako nemam ta da pijem? Idi, bre, jo jednom pogledaj taj friider! DEVOJKA : Nema ni jedne jedine ae. Sve ste popili, a gazda ima smrtni sluaj i nije doneo novu turu... PIJANAC 1 : Imae i ovde dva smrtna sluaja ako nam ne donese neto to pre... DEVOJKA : Ima samo domaeg vina... PIJANAC 1 : Fuj! Sipaj ga u ae od piva. Moda ni ne primetim... Devojka izlazi sa scene i vraa se sa dve ae piva. Sputa ih na sto pred pijance, a Pijanac 2 je hvata za ruku. PIJANAC 2 : Da li si odluila? Ti, ja, malo mesto pored Lozane i moja vajcarska penzija? PIJANAC 1 : ta, odustao si od poezije? 108
Devojka se otrgne, a pijanci nategnu iz svojih aa. Na sceni se pojavljuje Osuenik. Hodajui veoma lagano, dolazi do slobodnog stola i seda posmatrajui oko sebe. OSUENIK : Da li sada ovako izgledaju kafane? Odavno nisam bio u jednoj... Nije se mnogo promenilo... PIJANAC 2 : Dosta se promenilo. Sada u kafanama nema piva... Samo toplog vina... OSUENIK : Toplo je dobro. Hladno ne valja. Leto je dobro. Zima ne valja. DEVOJKA : ta ete da popijete? Imamo vodu i vino? OSUENIK : au vode... PIJANAC 2 : Nemoj da ti padne na pamet da se zaljubi u nju! Ona je moja, a ti deda moe da joj bude! OSUENIK : ta fali biti deda? Sreo sam u parku jednog dedu. Veoma n ovek... Osuenik vadi sataru i sputa je na sto. OSUENIK : Vratio mi je ovo, a taman sam pomislio da sam je izgubio... PIJANAC 2 : Vi ste mesar, gospodine? Kasapin? OSUENIK : Ne... Ajde, probajte vi, gospoice... DEVOJKA : Trgovaki putnik? Prodajete noeve po kuama? OSUENIK : Hehe... Opet greka? Vi? PIJANAC 1 : Hmm... Nisam siguran, ali... Vi ste ovek protiv koga sam svedoio pre dvadeset godina! OSUENIK : Znao sam da ete vi pogoditi! im sam uao odmah mi je bilo jasno! Lepo sam video! Nikada ne bih zaboravio te zaliske, ispucale kapilare i sve...
PIJANAC 1 : Eto, sad imam utisak da ljudi ipak nisu toliko loi... Kau da pametni ljudi nisu sujetni i da mogu da menjaju miljenja... Da li ste sigurni da elite to da uradite? Osuenik ispije au vode. Pijanac 1 pokua da ustane, ali ne uspeva. PIJANAC 1 : Da mi je bar da popijem jo jedno pivo... Osuenik prilazi Pijancu 1 i raspali ga satarom po vratu. Arterija je preseena i krv iklja na sve strane. Pivske ae sa vinom se prolivaju i vino se sliva niz scenu. Devojka ne prestaje da pravi grimase, a Pijanac 2 pokuava da se skloni od krvi koja prska okolo. Osuenik prilazi Devojci koja je iza anka. OSUENIK : Jo jednu au vode, ako biste bili ljubazni...
Mladi ulazi u kutiju, a ovek se izvali na krevet. Iz o-a se zauje kucanje, a odmah zatim na scenu izae Sudija. ovek zbunjeno ustaje. OVEK : To ste vi... SUDIJA : To sam ja... OVEK : Ali, ne razumem. ta ete ovde? Ako je zbog malog, tek je sreda. Majka treba da ga pokupi u petak... Uostalom, mislio sam da sud alje... SUDIJA : Mali je dobro? OVEK : Da... Valjda, tu je negde... Krije se... SUDIJA : Vole da se kriju, zar ne?
Devojka mu prua au vode, koju on sasvim mirno ispije. OVEK : ta ja znam? Kad razmiljam o tome, krivo mi je to nisam i sm vebao sakrivanje kada sam bio klinac... Koristie im kasnije, ako naue dobro da se kriju. SUDIJA : Kada je moja erka bila mala, ja sam je uio da... Hmm... Ne mogu da se setim ta sam je bee uio. Potpuno sam rasejan u poslednje vreme. Samo se seam njenih koatih aka... Uglavnom, siguran sam da sam je voleo puno jer je jo volim, hmm, puno... Da li sam vam pokazao njenu sliku? OVEK : Hteli ste, ali sta zaboravili novanik u kancelariji... SUDIJA : E, sada je tu... Kada je odluila da ode, protivio sam se, normalno, ali nije tu moglo nita da se uini... Ba brzo rastu, zar ne? OVEK : ta ja znam? Kad razmiljam o tome, krivo mi je to nisam sporije rastao, ovako kao moj sin... Koristilo bi im kasnije ako bi sporije odrastali, jer ih niko ne bi shvatao ozbiljno... Sudija gleda sliku koju je izvadio iz novanika. SUDIJA : Moja devojica...
SCENA 15. Stan. ovek i Mladi sede na krevetu. ovek menja zavoj na Mladievoj glavi. OVEK : Pravi si... Hrabar momak... Gotovo. Ajde, slobodan si... MLADI : Kosa nee moi da mi poraste od ovoga... Biu uvek ovako. OVEK : Nee. Jo malo i skinuemo to zauvek... MLADI : Zauvek je due od ivota, je l da? OVEK : Jeste... Due je... Idi igraj se, radi neto... MLADI : Ako budemo sklonili zauvek, a ja umrem pre toga, kako onda? Onda neemo da skinemo zauvek... OVEK : Ne znam uopte ta pria... Oemo murke? Ti se sakrij, a ja u da te traim...
109
DRAMA
OVEK : Moda bi bilo bolje imati erku umesto sina... uo sam da su lake za noenje, da su tie... SUDIJA : Evo, pogledajte je... Moda e vam se elja ispuniti, ko zna? Prua sliku oveku koji je uzima i, poto je pogleda, pokua bezuspeno da ostane pribran. Vraa sliku Sudiji. Nervozno eta po sceni. OVEK : Lepa devojka... Niste mi rekli ta ete ovde! Mogu da vam sipam pie, ili moda neete da se zadravate... Ja, siguran sam da imam nekih obaveza... SUDIJA : Ali ne moete da se setite kojih? Haha, izgleda da ste i vi rasejani... I vi, i ja, i ceo grad, i cela drava, i cela planeta, i svi zaboravljaju ta je posredi, zar ne? OVEK : ta ja znam? Kad razmiljam o tome, mislim da nikada nisam ni znao ta je posredi... Koristilo bi... Doveu je da ivi sa mnom... Brinuu se o detetu, pomagau joj oko svega. Upisae glumu! Naao sam joj vezu. Sigurnu! Znam koliko bi joj to znailo... SUDIJA : Znate o emu je re?! Znate li ta svi zaboravljaju? O ljudima i njihovim ivotima. Verujte mi, ja sam sudija i svaki dan imam tu ast da nekima od njih oduzimam ivote na neko vreme i zato nikad ne zaboravljam ta je posredi... Ljubav! Ljubav je jedina stvar koja bi trebalo da postoji. O tome je re. O ljudima, njihovim ivotima i ljubavi bez koje ti isti ljudi i njihovi ivoti nemaju smisla! Sudija prilazi oveku i hvata ga za ramena. SUDIJA : I, generalno, ljudi se strano retko grle. Neki ni ne znaju kako... Bio je jedan sluaj gde je ovek grlio svoju enu toliko jako da ju je uguio... Sudija uzima oveka u zagrljaj, steui ga sve jae i jae. ovek ne moe da se oslobodi. SUDIJA : Nisi smeo to da joj uradi... Nisi smeo...
OVEK : Rekao sam joj da imam oseaj da e sve biti u redu... Kunem se da jesam... ovek se jo neko vreme batrga, a onda se potpuno umiri. Sudija popusti svoj zagrljaj i ovek se srui na pod. Sudija proisti grlo. SUDIJA : Ba sam oedneo... Sudija izlazi sa scene, a iz kutije proviri Mladi. MLADI : Ajde! Krei ve jednom... Sakrio sam se... Mladi se nasmeje i vrati u kutiju.
SCENA 16. Kafana. Pijanac 2 popije gutljaj piva pa ga ispljune. To ponovi nekoliko puta. Devojka je na kolenima i etkom riba pod. PIJANAC 2 : Ne vredi... Vie nema isti ukus. K da pijem krv... DEVOJKA : ta? U vajcarskoj ljudi ne krvare? PIJANAC 2 : Krvare, krvare, samo kad daju krv u bolnici, ne po kafanama... Ugostiteljstvo je kod njih na visokom nivou. Pijanac 2 nakrene jo jednom, ali opet ispljune. PIJANAC 2 : Pih, ne vredi... Vidi, kod njih je sve na visokom nivou. Ptiice pevaju, turisti ne psuju, krave i mrmoti prave okolade, a tebi bismo mogli da naemo posao u bilo kom restoranu... Zna, kod njih se kafane zovu restorani. Sve je na visokom nivou... DEVOJKA : Kakvo im je pozorite? PIJANAC 2 : Ih... Veliko! Kakvo bi bilo? Sluaj... Ja ne znam da piem pesme... Ne znam ni da glumim... ta sad, ne znam ni da itam kako treba, al sam, bre, ovek i znam da volim! Imam i tu penziju i znam neto nemaki i, ako krene sa
110
mnom, ja u sve da radim kako ti oe! DEVOJKA : ta moe da opere krv? PIJANAC 2 : Krv! Neka druga krvna grupa... DEVOJKA : Ne, mislila sam sa odee, sa poda... Sire moda? PIJANAC 2 : Obina hladna voda... DEVOJKA : Pa, ne skida se... PIJANAC 2 : To je vino... DEVOJKA : Kako se skida crno vino? PIJANAC 2 : Belim vinom... DEVOJKA : Moram onda da saekam da neko narui. Nemam otvorenu au... PIJANAC 2 : Evo ja u da naruim ako hoe? Uradiu ta god hoe, samo kreni sa mnom. DEVOJKA : Donesi stolicu ovde, vrati stolicu tamo, imitiraj politiara, imitiraj profesora... Kakve to veze ima sa pozoritem? A ak Prever? Prva strofa i... Hvala, dovoljno... PIJANAC 2 : Ne mora da me voli odmah. Zavolee me kasnije, a i ako ne zavoli, ta sad? Barem nee biti ovde... Ovde, bre, ljudi uu u kafanu i tek tako ubiju oveka koji pije pivo... Starac ulazi na scenu nosei karabin. Prie Pijancu 2 i opali. Ovaj se srui na pod prolivi au piva koja se sliva niz scenu. Devojka odbaulja do anka i pone da plae. Starac spusti karabin na sto i prie anku, une pored Devojke koja ga pogleda i zaplae jo jae. DEVOJKA : Nisam primljena... STARAC : Ni u ui izbor?
DEVOJKA : Ne, a rekao mi je da e biti sve u redu... Starac pomiluje Devojku. STARAC : Popio bih jednu au vode, ako nije problem... Devojka ustane i prui Starcu au vode, koju ovaj sasvim mirno ispije. DEVOJKA : Sad u morati ponovo da istim... STARAC : Samo sam hteo da im pokaem da ovek treba da se brine za svoje dete. Ima ovoliku ranu na glavi, a oni nita... Roditelj treba da titi svoje dete od drugih, a ne od sebe... DEVOJKA : Ovo nije toliko strano... Ionako sada imam i previe slobodnog vremena... Devojka nastavlja da riba pod. STARAC : Hteo sam da ih nauim da ovek do jednog trenutka ivi kako god eli da ivi, a onda pone da ivi za svoju decu... DEVOJKA : A ako ne eli decu? STARAC : Ne kaem, neka radi ko ta hoe i kako mu milo, ali jednog dana mora da kae: Sad je dosta! Nisam sm na svetu... Nije lepo da ovek umire sm... DEVOJKA : A ta ako si zaista sm na svetu? STARAC : Svet je ogroman. Nemogue je biti sm. Negde sigurno ima nekoga... Ide deda sad... Starac ustaje i kree ne obraajui panju na karabin. DEVOJKA : A puka? STARAC : Ne treba mi vie... Uzmi je ti. Moe da je proda, kupi dobar polovan auto bilo koje boje, ode negde i nae nekog...
111
DRAMA
Starac izlazi. Devojka prestaje da riba. Uzima karabin, uperi ga u stomak, ali ne moe da dohvati oroz. Sputa karabin na sto i poinje da plae.
ljuje elija koja moe da poraste u novog malog deaka ili devojicu... Rekli ste da je sin njegov, a moj samo vikendima, i to je bilo u redu... SUDIJA: Volim kada ujem da su stranke zadovoljne. Ljudi su udne zverke i zaudili biste se koliko njih se ljuti kada donesem presudu... K da je meni lako... Sudija proisti grlo nekoliko puta, a zatim odvee kravatu. Uzima jednu od iskorienih maramica i obrie elo. ENA: Vidite, sigurna sam da je on mene i dalje voleo, samo je to zaboravio. Ljudi tih godina, kao vi, kao on, rasejani su i zaboravljaju, to je normalno... Sudija pada na kolena otkopavajui koulju. Jako kalje i mahnito grebe grudi i vrat. ENA: Pismo koje sam vam poslala trebalo je da vas natera da odvuete vau erku od njega, a ne da njega odvuete od mene... SUDIJA: Moja erka... Imam njenu sliku... U novaniku... ENA: To vam nikada neu oprostiti! Poslednje ruke koje su ga zagrlile bile su vae! SUDIJA: Moje ruke su iste... Sudija pada na pod i neko vreme se batrga krkljajui. ena vadi iz njegovog depa novanik iz koga vadi sliku koju zatim spali. Na sceni se pojavljuje Osuenik. Odea i lice su mu umrljani krvlju. U ruci ima sataru. OSUENIK: Doao sam da se predam! ENA: Nemate kome... OSUENIK: Ali ja sam prekrio uslovnu! Mene bi trebalo poslati u zatvor! ENA: Nema nikoga ko bi vas poslao...
SCENA 17. Sud. Sudija, troei jednu za drugom, vlanim maramicama isti ruke, a zatim i lice. Kada istroi celo pakovanje, izvadi kutiju aspirina koja je prazna. Bezuspeno pretura po stolu traei drugu kutiju. ena urno ulazi na scenu. ENA: Izgubili ste neto? SUDIJA: Naravno. Bilo bi glupo izgubiti nita... ENA: Ne seate me se? Sudija zastane na trenutak, pogleda u enu i nastavi da pretura po stolu. SUDIJA: Oprostiete mi... Potpuno sam rasejan u poslednje vreme. Glava mi je jabuka... ena iz torbe izvadi kutiju sa lekovima i pone njome da priziva sudiju. ENA: Da, takvo je neko ludo vreme. Svi ure, jure, da izvinete, svoju guzicu gledaju... Retki su oni koji, kao vi, svoj posao obavljaju savesno... Sudija joj prie, a ona ga poslui lekovima. ENA: Bez nekoliko kutija u rezervi ovek je gotovo mrtav! Uzmite slobodno jo nekoliko. Nisu jaki, a ovek vae grae, bar est-sedam... Progutajte sve, slobodno, pa ja toliko uzimam... SUDIJA: Hvala najlepe... Naprezanja koja moj mozak i telo trpe... Pa da sam elina sajla, a ne ovek... ENA: To moje dete, moj sin, on i nije toliko bitan... Jednom meseno ovde negde, tu blizu beike i pupka, jo se pojav112
OSUENIK: A sudija? Eto ga, lei vam tu pod nogama... Hteo sam da pitam njega! On me je pustio, on treba i da me zatvori... ENA: Nije u stanju...
SCENA 18. Stan. Starac lei na krevetu. Mladi je pored njega i pomae mu da popije au vode. MLADI: Od jedan do deset, koliko si umoran?
OSUENIK: A u kakvom je stanju? ENA: U vrstom agregatnom stanju... Ii e sve po redu. Bie jo u vrem neko vreme, a onda e da se pretvori u druga dva... OSUENIK: Ali sloboda nema ta vie da mi ponudi... Prvog dana sam jeo sve to sam eleo da jedem dok sam bio u zatvoru. Drugog dana sam pio. Treeg obiao ljude po kuama. etvrtog obiao ljude po grobljima. Petog sam izravnao raune. estog sam se odmarao u mekom krevetu, a sedmog nije bilo niega na televiziji. ENA: Meni ve neko vreme niega nema nigde... MLADI: A to samo matori ljudi? OSUENIK: Komplikovane konstrukcije, trostruke negacije, visoki pritisci, ogromni podonjaci, smeurani prsti, blato u ustima, berze, satovi koji ure... Da li sada ovako izgledaju ljudi? ENA: Da, tako izgledaju neki ljudi, ali ima i onih drugih... Mnogo gorih. Onih bez kojih ne moe da ivi... OSUENIK: A ta ja sada da radim? Jedan starac mi je rekao da bi trebali razmiljati praktino. Ima li ega praktinijeg od zatvora? ENA: Praktinije je nikada ne voleti nikoga... Jo praktinije je zauvek iveti sm... Najpraktinije je nikada, ba ni malo, ne iveti... ena otima Osueniku sataru i njome se udari po elu. Odmah zatim se srui na pod, a krv pone da se sliva niz scenu. Osuenik pokupi svoju sataru i izae sa scene. STARAC: Zna kako ti deda neki put kae da pravi galamu? E, takvi su svi mladi ljudi. Prave galamu i matori ljudi ne stignu da se odmore, a strano su umorni jer se brinu o tim mladima to prave tu galamu... Dobro, ima nekih matorih ljudi koji se ne odmaraju i ne brinu, ali oni dobiju kaznu... MLADI: Kakvu? STARAC: Pa, razne su te kazne... Neke su tako dobro smiljene da ovi to su kanjeni i ne znaju da su kanjeni... MLADI: Ba je zamreno... STARAC: Tako je... Tako treba da bude... to zamrenije i to manje razume to bolje za tebe! A u trenutku kad ti sve postane jasno, e, tad ima da se oseti ovako kako se deda osea sada... MLADI: Biu umoran za devet? STARAC: Bre, sine... Dodaj mi tu tvoju kutiju...
STARAC: Nisam umoran, samo mi se vie ne ivi. Dosta je bilo... MLADI: Ja mislim da si umoran za devet... STARAC: Misli, sine, ta god hoe, ali ode deda... Od sada e morati sve sm... MLADI: Ou i ja s tobom... STARAC: Tamo de deda ide sve su matori ljudi i ne bi imao s kim da se igra...
113
DRAMA
MLADI: Hoemo da se igramo sa kutijom? Pokvariemo je ako uemo zajedno! STARAC: Ne brini nita... Neemo da je pokvarimo... Dodaj mi je ovde, a onda donesi i onu konu torbu koju je tvoja majka kupila u Zlatnoj rui za svoje pare, 14. novembra 98. oko 16 asova... Mladi ustaje i prinese kutiju, a zatim izlazi sa scene. Starac se pridigne i, uz velike napore, pocepa kutiju, ije ostatke razbaca po sceni. Mladi se vraa nosei konu torbu. Kada vidi da je kutija pocepna, baca se na pod i poinje da sakuplja njene delove. MLADI: Pokvario si je! Pokvario! Rek si da nee! STARAC: Nije pokvarena, ne brini... MLADI: Kako nije? Vidi ove froncle! Vidi... Kako nije pokvarena? STARAC: Nije pokvarena! Potpuno je unitena! Pokvareno moe da se popravi. Ova kutija ne moe... MLADI: Zato si to uradio? Ne volim te vie! Rekao si da nee... STARAC: Prestani da kuka! Jo nisam umro. Kad umrem, onda kukaj ako hoe! Mora da prestane s tim! Vreme je da prestane! Dosta je bilo... Mator konj, a tako se ponaa... MLADI: Postao si bezobrazan! Ne volim te vie... Da sam ja tebi polomio tap...
STARAC: I opet u ako ne prestane! Radio si ta si hteo, a ja sam te putao znajui kakav te ivot oekuje kasnije... Reko sam sebi: Neka ga, nek radi kako mu drago. Nek uiva malo... Kasnije e da se namui. E, to kasnije je stiglo... Gotovo je sa kutijama, deijim glupostima, bojicama i tako tim stvarima... Mladi ustaje i sasvim mirno vadi iz depa cigarete. Pripali, sedne na stolicu i povue dim. MLADI: Koliko dugo zna? STARAC: Zna deda sve vreme, ali nisam hteo da ti kvarim. MLADI: Jasno ti je da si sve ovo vreme jedina osoba koju sam zaista potovao i kojoj sam se divio! STARAC: Dobro, dobro... Da li si zapamtio sve to sam ti priao ovih godina? Je l treba da ponovim neto? MLADI: Zapamtio sam, ne brini... I ta emo sad ti i ja? STARAC: Nita... Ti i ja neemo nita, jer e ti od sada pa nadalje sve morati sm... ta misli, zato si doneo tu torbu? Starac klone. Mladi ugasi cigaretu i bezuspeno pokuava da ga probudi. Poljubi ga u elo i pokrije ebetom. Neko vreme ostane da sedi na ivici kreveta, a onda ustane, pokupi torbu i krene da se sputa niz scenu. Razgleda sudincu, a zatim nastavlja ka kafani, gde seda za jedan od stolova.
SCENA 19. Starac opali Mladiu amar i ovaj uuti. STARAC: Nema toga vie! Deda te mnogo voli i poputao sam ti sve vreme, ali vie nemam razloga s obzirom na to da u sad, za nekoliko minuta, umreti, a ti e da ostane sm... MLADI: Udario si me! MLADI: Mrtav je... Malopre je umro... 114
Kafana. Mladi sedi za stolom. Devojka ulazi na scenu nosei kofer. Otvori ga i u njega ubaci nekoliko stvari iz anka. Najzad primeti Mladia. DEVOJKA: Izvinite, ali ne radimo... O, to si ti... Opet su te zaboravili? Gde ti je deda?
DEVOJKA: ao mi je... Stvarno mi je ao. To je strano kad ovek umre koliko god da je star... Meni je otac preminuo... U stvari, nije preminuo. Otrovali su ga... MLADI: Ni moj otac vie nije iv... Neko ga je zagrlio i uguio... DEVOJKA: I moje goste... Mislim, nisu ih grlili ili tako neto, ali su svakako ubijeni... MLADI: Majka mi je takoe mrtva... Samoubistvo zbog neuzvraene ljubavi... DEVOJKA: Hmm... Prilino udno, zar ne? Loe udno, ne dobro udno... MLADI: Da, loe, ne dobro... Moda niko nee preiveti? DEVOJKA: Moda... Onda je zaista dobro to sam krenula odavde... MLADI: Bolju odluku nisi mogla da donese... Sad samo jo da krene na pravu stranu... DEVOJKA: Da... Gomile puteva okolo, a treba krenuti jednim... Na pravu stranu... Ne znam, nekako izgleda drugaije... MLADI: Ne. Izgledam isto, ali delujem drugaije...
Proisti grlo. MLADI: Ne vidim ti lice, ali mislim da si lepa... Neki ljudi imaju lepo lice, a neki su lepi i ovako... Mladi se ispravi i okrene ka Devojci. Ona zbunjeno sedne na jednu od stolica. DEVOJKA: Sve vreme si glumio... Koliko dugo to traje? MLADI: Od kada sam se rodio... Napunio sam dvadeset u martu... DEVOJKA: Zato? MLADI: Zato da ne? Lake je glumiti na svoj tekst nego ne glumiti po tekstu koji neko drugi pie... Hteo sam da krenem sa neim drugim. Probao sam da piem, da vajam, da slikam... ali ni u emu nisam bio ni priblino toliko dobar... DEVOJKA: Ali, zato si onda odustao od glume? MLADI: Vie nemam nikoga ko bi mi dobacivao replike... DEVOJKA: Sada mi je jasno zato nisam bila dovoljno dobra... MLADI: To je nemogue... U tome su svi dovoljno dobri... DEVOJKA: Nauie me da glumim?
DEVOJKA: Da, da... Kao da, kao da vie nisi... Mislila sam... MLADI: Da, ako ti mene zavoli... MLADI: Mislila si da sam idiot... Hou rei, osoba sa hendikepom ili kako se ve kae... DEVOJKA: Zbunjena sam... MLADI: Bavi se glumom, zar ne? DEVOJKA: Pokuavala sam, ali sam odustala... Ne razumem? Mladi pogne glavu, pokrije lice rukama i okrene lea Devojci.
DEVOJKA: Zavoleu te ako me ostavi na miru... MLADI: Ostaviu te na miru ako krene sa mnom... DEVOJKA: Krenuu sa tobom ako bude dobar prema meni... MLADI: Biu dobar prema tebi ako me ne bude razumela...
115
DRAMA
DEVOJKA: Nikada te neu razumeti... MLADI: Onda te nikada neu nauiti da glumi... DEVOJKA: Hmm, ovo je bilo komplikovano... MLADI: Nadam se da e biti jo komplikovanije. Deda mi je rekao da kada mi stvari postanu jasne, poee da me mrzi da ivim... To bi bilo neprijatno... DEVOJKA: Komplikovano je bolje nego neprijatno... Devojka zatvara kofer. Mladi ustaje i uzima svoju torbu. DEVOJKA: I, kuda me vodi? BELEKA O PISCU MLADI: ekaj da prvo izaemo odavde... Kuda bi volela da ide? DEVOJKA: Sm odlui. Meni je svejedno... Samo ne u vajcarsku... Silaze na proscenijum nosei svoj prtljag. Na scenu izlazi Osuenik i kree im u susret. Petar Mihajlovi je roen 1979. u Kragujevcu. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Do sada je po njegovim tekstovima realizovano nekoliko radio drama, studentskih lmova i predstave Gavran (Dadov, 2004) i Pisati skalpelom (Knjaevsko-srpski teatar, 2006). Za tekst drame Samo ne u vajcarsku dobio je nagradu Slobodan Seleni. Objavio je zbirku kratkih pria Serijski samoubica (2000). Upravo je zavrio pisanje zbirke pria Niko i romana Nita.
SCENA 20. Devojka i Mladi stoje nasuprot Osueniku koji u ruci dri sataru. Osuenik im prie, otvori Mladievu torbu i u nju ubaci sataru. Zatim otvori Devojin kofer u koji spakuje svoj okrvavljeni mantil. Nasmeje se i oslobodi prolaz. Devojka i Mladi nastavljaju dalje i izlaze sa scene. Osuenik stavii ruke u depove i smeei se krene da obilazi park, kafanu, sudnicu i stan po kojima i dalje lee Pijanac 1, Pijanac 2, Sudija, ena, ovek i Starac. KRAJ
116
DRAMA
Kosta Peevski
SMEARNIK
DRAMA
LICA
BOBI (30 godina), vlasnik kaa PUTNIK (25 godina), koji eka vizu TOZA (30 godina), besposliar iz Beograda FIOKA (30 godina), slubenik MUP-a PIJANAC(55 godina) i njegova DOGA (matora je) MILICA (45 godina), slubenica BIA-e (45 godina) KOSTIMIRANI ETNIK (45 godina), uesnik demonstracija MALIA (10 godina), policajac KLABERI (17 godina) DEMONSTRANTI POLICAJCI u opremi za razbijanje demonstracija GLAS SPIKERA
Radnja se odigrava u jednom beogradskom kafeu. Enterijer se sastoji od anka, nekoliko stolova i izloga kafea kroz koji se prua pogled na ulicu.
118
KOSTA PEEVSKI: SMEARNIK
1. JUTRO Bobi u anku pere ae. Za jednim od stolova sedi Putnik. Ulicom ispred kafea, s vremena na vreme, prolaze manje grupice demonstranata s transparentima, zastavama i aama alkohola. Na radiju se emituju vesti. GLAS SPIKERA: Danas e se u 18 asova na platou ispred republike skuptine odrati veliki narodni miting pod sloganom U Evropu emo bez nas. Oekuje se prisustvo oko milion ljudi iz cele zemlje, kojima e se obratiti predstavnici, kako vlade tako i opozicije. Miting ima za cilj da se Evropi porui da imamo elju da budemo deo Evropske unije, ali da to ne znai da emo u nju i ui. Prioritet drave je da ostane na Balkanu, ali da se, u isto vreme, integrie u evropske institucije, bez insistiranja na tome da se bude njihov lan. Svako pristajanje na ultimatume Zapada je iskljueno, ali takoe postoji dobra volja da se ispune uslovljavanja koja Zapad trai, samo u sluaju da se sauva suverenost zemlje unutar njenih granica, ali i u svetu. Svaka tvrdnja da su ovakve elje kontradiktorne dolaze iz redova onih koji bi da destabilizuju dravu iznutra, ali i spolja. Nedvosmisleno je jasno da naa drava eli u Evropu, ali nije neophodno da bude deo nje. Ovakav jasan stav bie potvren danas na mitingu, to prisustvom velikog broja graana, to zajednikim nastupom vlade i opozicije. To je najbolji dokaz da Bobi iskljuuje radio. Ulicom prolazi nekoliko demonstranata. DEMONSTRANTI: Ne priaj sa njim, zakolji gaaa, zakolji gaaa, zakolji gaaa! PUTNIK: Ako ovaj put ne uspem nikad neu. BOBI: Kakve su anse? U toku razgovora koji sledi u ka ulazi Toza. Stane pored anka i poluzainteresovano prati razgovor. PUTNIK: Nema razloga da je ne dobijem. Ovo mi je etvrti put da traim vizu. Sve papire sam kompletirao. Uvek mi trae druge potvrde i neka nova uverenja i kojekakve glu-
posti. Sada je sve tu. Nema iznenaenja. Za svaki sluaj sam izvadio i potvrdu da nemam polne bolesti. BOBI: I to su traili? PUTNIK (ustaje i kree ka izlazu): Nisu, ali sam za svaki sluaj izvadio i priloio. Bolje da budem korak ispred. Dobiu je sto posto. Sigurno. BOBI: Polnu bolest? PUTNIK: Ne, vizu. Putnik izae napolje. TOZA: Opet ovaj? BOBI: Aha. TOZA: pijunina, vidi se na kilometar. Mota se tu neto oko ambasada. Kao eka vizu. pijunira za muriju. Ti, Bobi, nisi svestan ko ti sve sedi ovde. BOBI: Tozo, ja stvarno ne mogu vie da sluam te tvoje paranoidne konstrukcije. Potedi me, molim te. TOZA: Da, da, paranoidne. U tome i jeste fora. Zbog naivaca kao to si ti, ovakvi tipovi nas nadgledaju bez ikakvih problema. A ja ispadam paranoik. BOBI: Neka je i pijun, ne smeta mi. Miran je, pristojan, sedi, uti, posre kafu i ode. Ne smara me kao ostali. Kamo sree da su svi kao on! TOZA: Ne razumem, to se ali? Je l te neko bio po uima da otvara kafanu? BOBI: Ne alim se ja. Samo kaem da bi bilo dobro da je vie gostiju kao to je Putnik bez vize. TOZA: ujem da te jure neke lmadije ovih dana? BOBI: Ma pusti. Kretenizam, ne mogu o tome
119
DRAMA
TOZA (smeje se): Ajde ispriaj, ta ima veze. BOBI: Neki matori idiot. Kao reditelj. Video me je ovde i pitao me da mu glumim u lmu. Doneo mi sutradan scenario. Krenem ja da itam. Prvih petest strana sve je kul. Taj moj lik ide i trai posao po gradu. I ne moe da ga nae. I zamisli pone da se jebe za pare! TOZA: Ma da li je mogue? BOBI: Na sedamnaestoj stranici ga uhvate neki seljaci i izjebu ga u dupe! TOZA: Jesu li platili na kraju? BOBI: Zamisli! U kafani mu neka etiri giliptera ponude svaki po 30 evra. I iskokaju ga u bulju u nekom svinjcu. TOZA: 4 puta 30...pa to je 120 evra! To je skroz okej. Ko e da ti d toliko para za deset minuta posla. BOBI: Ja tu skapiram da je to neka pornjava. Od dvadesete strane na svakoj petoj strani tog tipa neki mentoli jebu. Ili on jebe neke matore pedere i babetine za pare. E! TOZA: Jok, nego e za dabe. BOBI: Ja poludim! Mislim se: Mene si naao, pacijentu jedan! Posle nekoliko dana doe ovde ponovo taj kreten, reiser. im sam ga video, izvadim bejzbolku ispod anka, kaem: Doi, drue, sad emo da se dogovorimo! On izjuri napolje. Bei matori perverznjak kao avo, nema anse da ga stignem. Jurio sam ga do zoolokog vrta. Tu mi je umakao. TOZA (umire od smeha): A gde on to snima? Po nekim selendrama? BOBI: Ma jok, u vedskoj.
BOBI: to? TOZA: Je l zna ti ta je vedski porno reditelj? To je umetnik! Tamo je pornograja ozbiljna stvar! BOBI: I to je razlog da me pred kamerama guzie neki kreteni? TOZA: Je l zna ti ta je porno glumac u vedskoj? To je kao prvak Narodnog pozorita ovde! BOBI: Otkud ti to zna? U ivotu nisi bio u vedskoj. TOZA: Priala mi je tetka. Tamo porno glumci dobijaju platu od drave i imaju benecirani radni sta. BOBI: Ozbiljno? TOZA: Da, bre. Tamo se ceni takav posao. Oni znaju koliko ti trpi ako izlae svoj obraz, i bulju, i ostalo. To je civilizovan svet. BOBI: To nisam znao. TOZA: Nisi znao, ali si odmah pojurio da ga izudara bejzbolkom. ovek ti je pruio ivotnu ansu. Ovde bencirani sta imaju panduri. Samo se to ceni. pijuniranje, batinanje, kontrola. BOBI: Meni treba benecirani sta. Sm radim tri smene. 24 sata. Hou da poludim. TOZA: Kako to misli? BOBI: Lepo. Odradim prvu smenu, popijem kafu i popuim pljugu. Odradim drugu, pojedem sendvi. Odradim treu, odem do WC-a, malo se umijem i onda ponovo krenem na prvu. TOZA: Ti nisi normalan.
TOZA: ta! Ti si bejzbolkom najurio vedskog porno reditelja! Ti nisi normalan!
BOBI: A ta u kad niko nee ovde da radi?
120
TOZA: Zbog ega? BOBI: Svi znaju kakvi kreteni se okupljaju ovde. Drogirani majmuni koji u sedam ujutu dolaze iz klabinga i gastarbajterske seljaine koje ekaju vize ispred ambasada. Niko normalan ne svraa, samo manijaci koji e da te jau i zajebavaju. Hoe ti da radi? Dva puta nedeljno. TOZA: Ma bei, nije to za mene. BOBI: Naravno da nije. Ti si gospodin ovek. TOZA: Neu nita da radim, razume? Ovo je drava u kojoj ako nisi pandur, onda si nita. E, ja u radije da budem nita. Sve kontroliu, sve imaju na oku, sve je kako oni hoe. Bobi se cinino ceri. TOZA: Nemoj da se smeje kao budala, znam o emu priam. Odgajilo me troje pandura. ale, keva, ouh. ale i keva se razvedu kad sam imao trinaestetrnaest i keva se posle uda za kolegu. Kapira ti koja je to sorta? Ne meaju se sa spoljnim svetom. Vidi ovo sranje napolju? To ti je ista pandurska organizacija. Kad osete da je stoka podivljala jer im ne odgovara ovo ili ono, oni organizuju neki miting. I onda rulja izleti na ulice i izduva se. Sve kontrolisano, sve kanalisano. Nema iznenaenja. Zna kad bi inae smeli da se okupljaju u ovolikom broju da im nije doputeno? I zna zbog ega jo ovo rade? BOBI: Ne znam i ne zanima me. TOZA: Ovako mogu da dobiju najbolji pregled mladog oloa. Izvuku ih na ulicu, pohapse najgore, a onda ih draftuju da rade za njih. Ko se danas bude najbolje pokazao, taj e da dobije posao u muriji. Ovo je, u stvari, prijemni ispit. ta e im inae, koji moj, ovi divljaci po ulici? BOBI: Imaju ljudi pravo da izau na ulicu i kau ta hoe. ta je tu strano? Nee nikom da naude. Ulicom prolazi grupa demonstranata.
DEMONSTRANTI: Kolji, ubij, nikog ne putaj, nikog ne putaj, nikog ne putaj! FIOKA ulazi u kafe. Napet i namrten. Nervozno se okree oko sebe. Nasloni se na ank. FIOKA: Daj jedan espreso. BOBI: Ooo, Fioka! Care, legendo, ba se pitamo gde si. FIOKA: Svuda sam. Poludeu danas kada pone pivajz po gradu. Nije da se ne radujem, ako me razme. Bie zabavno. Pun grad ljamova za batinanje. Jaoj, kako u koske da im lomim! Bobi mu servira espreso. TOZA: Radi punom parom, je l tako? Nemoj samo prekovremeno. Moe da ti padne koncentracija pa da te proguta posao. FIOKA: A hoe ti da ti ja malo pikicu polomim? A? Koliko da vidi kako sam koncentrisan na poslu. Da pria posle kako si se tukao s murijom. TOZA: alim se, Fioka. Opusti se. FIOKA: Da ti jebem ja malo mater bezobraznu. Fioka popije kafu iz jednog gutljaja i kree ka izlazu. FIOKA: Idem malo da se umeam meu narod i tako to. Budite mirni. Fioka izlazi. TOZA: Kako u ga saekati na krivini jednog od ovih dana. ubre pandursko. BOBI: Saekaj ga ve jednom. Samo preti i breca se na muriju. Eto ti prilike. Opasan si samo kad preti. TOZA: Misli da je neko mudo zato to je u slubi. Pre bih
121
DRAMA
radio u septikoj jami nego u muriji. Kakav je to stoar, jajara ona najgora. Kako bi bilo dobro da ga danas oderu od batina neki dooi. Ulazi PIJANAC. Ima dugu, sedu bradu i eir. Pripit je. PIJANAC: Je l ovaj moj mali moda ovde zalutao? TOZA: Ne, nije BOBI: On nije s vama??? PIJANAC: Nije, izgubio se. Uplaio se od guve. Pile tatino. Ubiu se ako ga ne naem. ekaj da vidim da nije tu iza zgrade. Pijanac izae. Bobi vadi bejzbolku ispod anka.
PIJANAC: Kakvog psa, bre? Ne vreaj mi dete. Samo da mu se ne dogodi neto. Pun je grad svakavih kretena. Svi ivi doli u Beograd. TOZA: Kad ne mogu nigde da otputuju, barem malo da vide Beograd, da se iive. PIJANAC: Mene lino boli uvo za putovanja, ja sam video pola sveta pre nego to sam otiao u penziju. Krivo mi je zbog malog. On nije nigde bio. Moram da ga naem. Pijanac iskapi prvo jedan vinjak, a zatim i drugi. Izvadi novanicu, stavi je na sto i ode. BOBI: Ovo vie ne moe ovako. Da zovem interaj nema svrhe, ne odazivaju se. Ima sm da je roknem. TOZA: Nisam u ivotu video da se neko toliko plai kuia.
BOBI: Znai, ja u je ubiti, majke mi. TOZA: Daj sedi tu, smiri se. BOBI: Opet je izgubio ono kuite. Majmun pijani. Vuklja dogu od dva i po metra sa sobom, a ne ume da je uva. Ujela me je pre mesec dana. Uetala se sama i ujela me, dobro me nije rastrgla. TOZA: Pa kad si je unervozio. Verovatno si se ponaao isto kao sada. Pijanac se vraa unutra. PIJANAC: Nema ga. Daj dva vinjaka i dve turske kafe. BOBI: Ne sluimo danas tursku. Danas sluimo samo srpske kafe: espreso, kapuino, nes. PIJANAC: Dobro, onda daj samo dva vinjaka. Toza dohvati au i aice iz anka i sipa pie. TOZA: Vi ba nemate obiaj da vezujete psa? TOZA: Koja si ti budala! Idem malo da prozujim. Valjda je bezbedno. Pored kaa prolazi grupa navijaa. NAVIJAI (pevaju): Jebaemo nedune, jebaemo nedune, jebaemo nedune, ale ale ale ale, alelealeale! Toza izlazi napolje. Ulicom ispred kafea prolaze ljudi s transparentima i zastavama. Sada ih je vie nego na poetku. BOBI: Kojih kuia, ono je tele! Video si koliki je! A ova matora pijandura ga voda sa sobom da bi mogao da maltretira ljude. TOZA: Ne maltretira nikoga. To je tvoj problem to ima fobiju od kerova. BOBI: Kako ne maltretira? Doe s dukelom, zabode se ovde i mitinguje, a dukac stoji pored njega, pa sad mu ti reci neto. Niko ne sme da pisne. Samo neka zaviri ovde, izgruvau je i kraj.
122
2. POPODNE Bobi i Putnik sede za ankom i piju neko estoko pie. Spolja dopire skandiranje i pesma demonstranata. Glasnije je i jae nego za vreme jutra. PUTNIK: Jo jednu turu. Na moj raun. BOBI (doliva pie): Moe. estitam, najiskrenije. PUTNIK: Znao sam da e ovaj put uspeti. Ba sam nekako imao oseaj. BOBI: A gde ti, u stvari, putuje? To nikako da te pitam. PUTNIK: Bilo gde. Negde, nemam pojma. Nikad nisam nigde putovao, svejedno mi je gde bih iao. BOBI: Nisam ni ja, pa me ba briga. Putovao sam ranije. Bio sam malo po Zapadu pre deset godina. U Maarskoj. PUTNIK: Treba putovati. I ja u da putujem. Samo da pokupim paso, i to je to. BOBI: A nisi ga uzeo? PUTNIK: Nisam. Imali su neke tehnike komplikacije. Rekli su da doem za dva-tri sata. Nebitno. iveli! Ulazi Toza. Hoda malo udno, ima zgaen izraz lica. Zagleda sebi u cipelu. TOZA: Zgazio sam u govno. BOBI: O, jebem im mater! Nisu mogli da instaliraju one montane klonje po ulici, pa e sad ovi kreteni da mi seru ispred radnje. Putnik ustaje i kree ka izlazu. PUTNIK: To sam i ja rekao slubenicima ambasade. Znate koliko traju redovi, a nigde WC-a?
Putnik izlazi napolje. TOZA: Ma ovo je psee. BOBI: Psee?! Bobi vadi bejzbolku ispod anka. BOBI: Znai, tu je dukela. TOZA: Da, prvo te je ujela, a sad ti zaserava duan. Stvarno ima pik na tebe. BOBI: Je l guva po centru? TOZA: Ne. BOBI: Kako ne? TOZA: Mislim, puno je, ali nema tu mnogo naroda. BOBI: Kako nema, sad kau na radiju da su pune ulice. TOZA: Jesu pune, ali nema mnogo demonstranata. Koliko sam ja provalio, tu su polovina panduri u civilu. Hoe da nahukaju ovu drugu polovinu da prave sranje. U kafe ulazi MILICA. Kratko je oiana, ima natapiranu i izblajhanu kosu. Obuena je u tesni teksas komplet. Izgleda kao prostitutka. Nosi izme sa visokim tiklama. Na jednoj izmi tikla je polomljena. Zbog toga hramlje dok hoda. Nosi u ruci polomljenu tiklu. Malo je pripita i oamuena. Diskretno se tetura, to zbog slomljene tikle, to zbog alkohola. MILICA: ta kae, mali? TOZA: Ja? Nita. Izvolite. BOBI: Samo mi je jo ova falila. TOZA: Ko je ovo? BOBI: Nemam pojma, ali mogu odmah da ti kaem ime
123
DRAMA
se bavi. Milica sedne za sto. MILICA: Mali! Doi ovamo! BOBI: Izvolite, princezo.
MILICA: Jesi li rekao neto, momak? TOZA: Boe sauvaj. MILICA: I nemoj. (Tresne polomljnu tiklu na sto.) to mrzim...jooj... BOBI: ta mrzi, princezo?
MILICA: Daj mi viski. MILICA: Mrzim to toliko znam. BOBI: Odmah. TOZA: A ta to zna? TOZA: Prometan dan, a? MILICA: Nita, Milice. MILICA: ta? BOBI: Nisam ja Milica. BOBI: Kae, mnogo ljudi po gradu. MILICA: Svi ste vi za mene Milice. TOZA: Doli da se provedu. Bie posla, a? Bobi i Toza se zasmeju. MILICA: Bie, bie. O, da ti jebem tiklu, gde ba danas da mi se polomi. BOBI: Stvarno maler. Bobi odlazi u ank. BOBI (Tozi): Izgmizala iz jazbine usred dana. TOZA: A ta e, mora. BOBI: Jeste, nije dan kao i svaki drugi. Ako izae u pono, kao i obino, ovi napolju e ve da se raziu. Bobi donosi viski Milici i sputa na sto. TOZA: Oterala je i mene. MILICA: Dobro je, slobodan si. Bobi se vraa do Toze. BOBI: Jesi je uo kako komanduje? TOZA: Nauila od podvodaa. 124
TOZA: A kako se ti zove? MILICA: Milica. TOZA: I ti si Milica? MILICA: Za tebe sam Milica. TOZA: A kako se stvarno zove? MILICA: ta te boli uvo! Milica i kraj. Slobodan si. Toza se vrati do Bobija
U kafe ulazi kostimirani ETNIK. Nosi kaput i injel. Na glavi mu je ajkaa s kokardom. Ima bradu i brkove i lenonke. Isti Draa Mihajlovi. Nosi transparent na kojem je nacrtan penis. Iznad crtea je natpis NATO STOKA EVE VI TOPA. ETNIK: Pomozbog, brao i sestre!
BOBI I TOZA: Bog ti pomogo! TOZA: Kako je u Australiji? ETNIK: Molim? BOBI: Nita, pomeao vas je s nekim. etnik sedne za sto. Bobi mu prilazi. BOBI: Gibanica i prase jo nisu gotovi, ali imamo sui u friideru. ETNIK: Daj mi kafu. I rakiju. TOZA: Izvinite to pitam, ali da niste vi sluajno krenuli na ovaj miting? ETNIK: Na miting! Mrzim ovaj Beograd, ali nisam mogao da ne doem. TOZA: to ga mrzite? ETNIK: Neto mi ne imponuje. TOZA: Vi ste vie za planine, i kolibe, i te stvari, je l tako? ETNIK: Doao sam jutros i vraam se veeras. Da podrim, da se vidi da nas ima vie. TOZA: Od partizana? ETNIK: Od svih ovih govana.
ETNIK: u li ti ovu? TOZA: Da, interesantno... ETNIK: E, Beograde! Jebem te ja u dupe, kad ovde moe ovako da se ponaa. Pria enska sa mnom, tek tako, a nita je nisam pitao. I u li ta mi ree? TOZA: Isto to i svima. Oslobodila nas je. ETNIK: Ovo ima samo u Beogradu. TOZA: Nemoj da se brine, ima i u Londonu kod tvog kralja. ETNIK: Ma ta vi znate! Mnogo ste mi pametni vi Beograani! Zato su vam i enske ovake, k ova malopre. BOBI: Da, a takvih nema u tvom kraju. ETNIK: Nema vie nita u mom kraju. Seam se ranije, pre petnest godina, kad se krene na Beograd, idemo svi! Ceo grad, ceo okrug. Iz sela, iz varoi, svi, svi, svi. Polupamo pola grada, isprebijamo se sa andarima, sve ispreturamo. A zna ko je danas doao odande? Samo ja! Ima dve godine kako su neke vabe otvorile fabriku blizu autoputa, jebo im ja mater, i zaposlili celo mesto. Osim mene. Sada svi rade, niko vie nee na Beograd. TOZA: Jok i nee. Ima milion ljudi na ulici. ETNIK: Da. Dok i u njihovom gradu ne otvore fabriku. U svakom po jednu. Nema vie onih lepih vremena. BOBI: Dirljiva pria.
MILICA: Bie vas koliko vam dozvolimo. etnik ustaje i odlazi. Zaboravio je transparent pored stola. ETNIK: ta kae ti, enska? BOBI: Malo mi je ulepaao dan ovaj blesonja. MILICA: Ma slobodan si! TOZA: Ma kakav blesonja! Vidi se da je... Milica tresne pare na sto, ustaje i izlazi napolje. Toza zaintrigirano gleda za njom. BOBI: ...pandur! Aaaaaa! Nisi normalan, majke mi!
125
DRAMA
TOZA: Jok, nego ta je! Jesi video kako se kostimirao kao budala. Da bude neupadljiv. BOBI: Vrlo je neupadljiv. TOZA: Je l bi tebi palo na pamet da je pandur? A? BOBI: Pa i nije. TOZA: im ga vidi, pomisli da je neki kostimirani kreten, a ono u stvari pandurina. etnik se vraa. ETNIK: Zaboravo sam transparent. TOZA: A taman smo hteli da ga stavimo u izlog. etnik uzme transparent i izae napolje. TOZA: Da, da. Zaboravio transparent. Kako da ne. Doao da jo malo odvoji uvo. BOBI: Ne sluam te. TOZA: Jednom e shvatiti kakve ste svi budale. Progalaavate me za ludaka. Ali neka, shvatiete. Kad-tad, Bobi. Kadtad. Toza izlazi napolje. Ulica je puna ljudi. Veoma su buni. DEMONSTRANTI: Av, av, avavav! Av, av, avavav! Av, av, avavav! Dukele! Dukele! Dukele! BOBI: Hmm, dukele... Bobi obazrivo gleda oko sebe. Skandiranja demonstranata postaju zagluujua.
DEMONSTRANTI: Ubij! Zakolji! Ubij! Zakolji! Ubij! Zakolji! Ubij! Zakolji! Sa radija se emituju vesti. GLAS SPIKERA: Pre neto vie od sat vremena, na platou ispred Skuptine okonan je velianstveni miting pod sloganom U Evropu emo bez nas. Dravni zvaninici obratili su se skupu od skoro milion ljudi. Predsednik je odrao govor u kojem je rekao da je naa drava jedno telo, a svako telo je celina od koje se nita ne sme odvajati makar to bio i maligni tumor. Naroito je bio upeatljiv govor naeg premijera koji je rekao da je Evropska unija jedna civilizacijska deponija i istorijski dokazan kupleraj koji hoe i nas da uvue u svoja kurvanjska posla i da Zapad grei ako misli da emo tek tako da im dreimo gae, to ne znai da to neemo uraditi. Jo je dodao i da se nada da e nam ipak isplatiti obeane donacije za ovu godinu. Lideri opozicije proitali su zajedniki govor u kojem su rekli da nijedna nacija svoje dostojanstvo nije prodala jeftino, pa neemo ni mi. Na kraju govora lideri opozicije poeleli su amerikom narodu da im svaki dan bude 11. septembar i da... Bobi iskljuuje radio. Ulicom prolaze horde razjarenih demonstranata. DEMONSTRANTI: Ajmo, ajde svi u napad! Ajmo, ajde svi u napad! Ajmo, ajde svi u napad! TOZA: Uopte nisam video odakle je doletela. Idem kroz masu, probijam se i samo odjednom - tras! Zateturam se unazad, pogledam dole i vidim unue na zemlji. BOBI: ije unue? TOZA: Od vinjaka. Ono malo 0,2. BOBI: Ozbiljno? Nisam ga video u radnjama sto godina.
3. VEE Bobi i Toza sede za ankom. Toza dri hladnu krpu na elu. Ulicom prolaze demonstranti. Spolja dopire buka mase. 126
TOZA: Poeli su da erupaju radnje, a koliko sam video, ve su i Mek potpalili. Bolje zakljuaj kafanu. U kafe ulazi Pijanac. Sumanuto gleda oko sebe.
PIJANAC: Je l ovde onaj moj mali? TOZA: Nije svraao, ali ako doe, rei u mu da ga traite. PIJANAC: Ubiu se! A kaem mu lepo petsto puta da se ne odvaja od mene dok smo u guvi, a on nee da me slua. Ako doe, da mu kaete da me saeka. I da mi javite odmah. Pijanac izae.
FIOKA: Svuda. Bagra se razletela, prave sranje gde stignu. BOBI: to ih ne juri? FIOKA: Ja da ih jurim? Na ta ti ja liim? TOZA: Na pandura? FIOKA: Opet se ti pravi pametan. Ugleda klabere.
BOBI: Idem po utoku, majke mi! Ono govedo je jo na slobodi. TOZA: Nemoj da se brine. Ako doe, sipaj mu jedan vinjak na aletov raun i sve je u redu. BOBI: Moe da dobije samo metak na Bobijev raun.
FIOKA: Kad su ovi doli? BOBI: Sada. Fioka prilazi klaberima. FIOKA: Dobro vee, gospodo! Line karte.
U kafe ulaze KLABERI, dva momka i devojka. Sedaju za sto. KLABERI: Smor... koji cim... najstraniji... KLABERI: Cimanje... istripovano... zaboli smo se... da zapalimo... iscimaemo se... ba je trip... cimanje totalno... da se zabadamo najgore... a da zapalimo negde... oputeno... neto... ta ja znam... da se ne iscimamo za d... BOBI: Izvolite. KLABERI: Nemam pojma... ta ja znam... da zabodem neto da me iscima... nemoj brate... istripovau se... onako najee. BOBI: Odluite se vi, pa me pozovite. KLABERI: Oputeno... iscimaemo... TOZA: Ovi kad dou, kao vanzemaljci da su sleteli. BOBI: S vanzemaljcima bih se lake sporazumeo. KLABERI: Mislim onooo... to je smor... nije kul... Ulazi Fioka. Uznemiren je. FIOKA: Ajde mar odavde! Nemoj da vas vidim vie ovde! TOZA: Gde gori, efe?
Daju mu dokumenta. FIOKA: Privoeni, osuivani? KLABERI: Ono... kao... ta znam... ne ba... nismo... FIOKA: Odakle ste doli? KLABERI: S bleje... ono... kod ortaka... smorili smo se... FIOKA: A da nismo mi malo bili po gradu u paljevini? A? KLABERI (zasmeju se): Paljevina... braaateee... straaaano... FIOKA: Smeno, je li? Mogli bismo da odemo do stanice pa da se svi zajedno nasmejemo.
127
DRAMA
KLABERI: Znai ne verujem... totalno... cimaina... smor... Klaberi se pokupe i odu.
TOZA: Ne znaju deca. Verovatno im je prvi put da uestvuju u neredima. BOBI: Jeste im pritekli malo u pomo?
BOBI: to mi tera muterije? FIOKA: ta te boli kurac zato? TOZA: Naa si koga e da startuje. BOBI: Ne bi mogli da poguraju kontejner tri metra, a kamoli da se biju s murijom. FIOKA: E, ba zato. Bauljaju po gradu, teturaju se kao strine, a kad vide da je neko grupno divljanje, odmah nailje kuri. Ko zna ta su u stanju da naprave? TOZA: Ma da, bolje nagazi njih. Bezopasni su. FIOKA: Nagaziu ja tebe ako ne prestane. Mnogo si poeo da puta mudanca. Fioka izlazi. Upada etnik. Mimoiu se na vratima. Fioka ga i ne konstatuje. TOZA: A ovaj mu nije sumnjiv? ETNIK: Pobee mi autobus! BOBI: Nije valjda? TOZA: to nisi pitao kolegu da te poveze? ETNIK: Kog kolegu? TOZA: Ovog s kojim si se malopre mimoiao. ETNIK: Krenem kui posle mitinga. Idem polako do autobusa. Tu je dole bio uparkiran, na kraju ulice. I sretnem usput neku deurliju, deca krenula da pale ambasadu. Zapalili neki kontejner i naguravaju ga na vrata, bacaju neke zapaljene krpe preko ograde. Kaem ja: Ne moe to tako, deco, ne radi se tako. Treba benzina, ili da se napravi koktel. 128
ETNIK: Jesam. Rekoh, aj da naemo benzin. I krenemo da vadimo iz nekih kola. A oni avoli usput razbili prozor da izvade kasetofon. Kad izleti iza oka dvajes onih pandura. Onih u oklopu kao roboti. Zalete se, krenu da mlate. Ja sam uspeo jednog samo da mlatnem u glavu transparentom i pobegnem. Nastavim trei do pakinga i dok sam stigao, autobus je ve otiao. TOZA: Pa kakva je to organizacija? Odmah se raziu kuama. Valjda se podrazumeva da se malo ostane u gradu posle mitinga. Da se neto porui, zapali. Ulazi Putnik. Deluje potpuno izgubljeno. Seda za svoj sto. PUTNIK: Zatvorena. BOBI: Ko, bre? PUTNIK: Ambasada. Zatvorena. I gori. Doao sam po paso. Tano na vreme. A tamo gori zgrada. Neki ljudi su bili tu. Tuku se, lome, pale. Meni nita nije jasno. ETNIK: ta e ti paso, roae? PUTNIK: Da putujem. Dobio sam vizu. Doao sam tamo, kad ono... ETNIK: Kad ono nita! Vi biste, gospodine, da putujete, a zemlja u kurcu? PUTNIK: A ko ste vi? ETNIK: Potpaljiva ambasada. Eto ko sam. PUTNIK: Potpaljiva? ETNIK: Nema napolje! Ahahaha! Ima tolike banje i sela po Srbiji, a ti bi na Oktoberfest, a?
PUTNIK: Umukni, stoaru. BOBI: Smiri se, drue. Dobie paso. Ima vremena. PUTNIK: Kad, gde?
TOZA: Ko? Bobi preskae Putnika i etnika, naginje se preko anka, vadi bejzbolku i trei se vraa napolje. Stane ispred vrata. BOBI: Ku, pizda ti materina!
ETNIK: Nema nigde da se ide, kad kaem! Bobi hitne bejzbolku u daljinu. PUTNIK: Skotovi. Stoko prljava. TOZA: ta je, bre, bilo?! Jesi normalan?! ETNIK: A? BOBI: Zamalo opet da me ujede. PUTNIK: Sve vas treba strpati u kavez. U logor. Hraniti vas pomijama. ETNIK: Prijatelju, nismo doli da se vreamo. Malo da se oladi, je l zna. PUTNIK: Treba vas oladiti. Sve do jednog. Putnik uhvati etnika za guu. etnik ga uhvati za rever. Pobiju se. Valjaju se po zemlji. Toza i Bobi posmatraju scenu kao da su u pozoritu. Bobi nosi u rukama kesu sa ubretom. TOZA: Ako mene pita, ja bih se pre kladio na ovaj proevropski blok. ilav je. BOBI: Ne znam, bogami. Ja bih radije stavio lovu na patriotsku opciju. TOZA: Koliko? BOBI: Pa jedno... deset evra. TOZA: Moe! BOBI: Idem zaas da iznesem ubre, ti nadgledaj ta se ovde deava. Bobi izlazi napolje. Toza odlazi u ank. Sreuje inventar, ne posmatra vie tuu. Bobi panino ulee u ka. BOBI: Aaaa! Evo je! BOBI: Pobegla. U, to mi je ao to je nisam dokaio. Zamalo da je pogodi palica. Putnik i etnik lee na podu umorni od tue. etnik ustaje i odlazi. ETNIK: Mater vam izdajniku! Idi, ulani se u NATO vojsku, pa putuj s njima. PUTNIK: Stoko! Putnik se pridigne. PUTNIK: Nikad nigde neu otputovati. Neka crknem. Ustane i ode. BOBI: Ko bi rekao? A n momak, zna ga. Nikada nije ovde pravio sranja. A vidi ga sad. TOZA: Ovo su dobro inscenirali. BOBI: ta, izofreniju? Misli da to moe da se inscenira ovako uverljivo?
TOZA: Doga? BOBI: Zamisli, tu je bila iza kante. Kad nisam infarkt dobio. TOZA: Gde je sad?
129
DRAMA
TOZA: Ne seri, zna o emu priam. Kao svaa, pa fajt. A sve je delovalo spontano. A moda su iz razliitih ekipa. Zna, nisu svi u muriji tako jedinstveni kao to mi mislimo. Imaju oni neke svoje klanove. Ovo mora da su neki koji su u nekom internom sukobu. Upada Fioka. Tetura se, dri pitolj u ruci. Dotetura se do stola i sedne. Bobi i Toza mu prilaze. FIOKA: Brzo pomo! Aaaaa! Ubiu ga! BOBI: ta je bilo? TOZA: Jesi iv? FIOKA: Napali su me. Pobiu ih.
BOBI: Eto ta ja priam sve vreme! Ono je monstrum. TOZA: Kako te je drpila? FIOKA: Zaletela se na mene u punoj brzini. TOZA: Na motoru? FIOKA: Ma jok, bre, na nogama. Stajao sam na ulici i gledao ta se deava. TOZA: A da nije treblo da intervenie umesto da gleda? FIOKA: Vidi, idiote, da sam u civilu. Ja moram da nadgledam situaciju. TOZA: Aha...
Uzima tokivoki. FIOKA: Malia, dolazi ovamo, dovedi ljude. Ovde, bre, u ka. Ranjen sam, javi da je bio napad na policajca. Krvarim. Momentalno! (Bobiju): Daj neto za dezinfekciju, ta si zinuo! BOBI: Ko te je napao? TOZA: Jesu te izboli, upucali? FIOKA: Ujeli! TOZA: Ujeli? FIOKA: Drpila me dukela! BOBI: Koja? FIOKA: Ona to dolazi ovde. S onom pijanom budalom. BOBI: Aha! Eto! MALIA: Jeste li dobro? FIOKA: Ubiu je! Ubiu i dukelu i onog pijanog, jebau im majku! FIOKA: Nisam, vidi da sam ranjen. Idemo u Urgentni da me previju. FIOKA: Okrenem se, kad vidim - dukela tri pravo na mene! TOZA (pogleda u Bobija): Moda je neko pojurio? Ili je uplaio pa je beala? FIOKA: Nije! Ila je pravo na mene. To je onaj matori kreten to je voda izdresirao da me napadne. Kad mi se pribliila, ja izvadim utoku, ona stane. Kaem joj Mr! Ona mi polako prilazi, vreba me, ja repetiram utoku. Tu ona krene na mene pesnicom, ja je izblokiram i ona me ujede. BOBI: Za ruku, za nogu? TOZA: Za srce? FIOKA: Za dupe! Ubiu je im je vidim. Ulazi MALIA u opremi za razbijanje demonstracija. Bobi i Toza sa uenjem gledaju u desetogodinje dete.
130
TOZA: ta je, bre, ovo? Koliko ovaj ima godina? BOBI: Da nije neki kepec? TOZA: Mali, je l ti znaju roditelji da se mota sm po ulici? Malia mu prilazi. MALIA: ta si rekao, pederu? TOZA: Ja...nita... MALIA: Hoe da te vodim u dvajes deveti da ti malo izavrem muda? TOZA: Neu...neu... MALIA: Onda nemoj da kenja, je l jasno? Malia podie Fioku sa stolice. Kreu ka izlazu. Kroz izlog prolee kamenica, lomi staklo. Pada na pod. BOBI: Aaaah! Pa zato!?? Ulicom protri grupa policajaca u opremi za razbijanje demonstracija. Za njima tri grupa demonstranata. Demonstranti se zaustave kod ulaza u ka. Bacaju ae i kamenice u pravcu u kojem su otrali policajci. DEMONSTRANTI: Doite, kerovi... Gde ste sad, mamu vam jebem... Ajde, ostavi taj pendrek, pa doi ovamo... Ajde doi da te vidim... ta je sad?... Nee vie da se kuri? Fioka i Malia se hitro sakriju ispod anka. BOBI: A to ih ne jurite sada? FIOKA: Umukni, budalo! Hoe da nas pojedu sve? BOBI (demonstrantima): Majku vam jebem, stoko retardirana! DEMONSTRANTI: a kae?... Ti to nama?... Lik nas neto
proziva... Kakvo nepotovanje sugraana... Ono, znai, totalno nekorektno... Da doemo malo da mu objasnimo neke stvari... Ono, brate, isto pedagoki... BOBI: Kako bi vas sve postreljao, majmuni izdegenerisani! Demonstranti se pogledaju zbunjeno, zatim uu u ka i kratko, ali efektno, izubijaju Bobija. Toza se diskretno skloni u stranu. TOZA: Momci, samo polako. Demonstranti malo usput polupaju i deo inventara. Pokoju au, stolicu, ogledalo, a zatim izau napolje i nastave dalje. DEMONSTRANTI: Ne priaj sa njim, nabodi gaaaa, nabodi gaaaa, nabodi gaaaa aaaa! Ne priaj sa njim, nabodi gaaaa, nabodi gaaaa, nabodi gaaaa aaaa! Bobi se dotetura do anka. Toza vadi au rakije iz anka. Bobi prua ruku ka ai. Toza je otvori i nategne. TOZA: U je! Kako sam se sad potresao! Ubie te, drue. BOBI: to nisi uleteo da ih razbijemo, smrade jedan! TOZA: Ma da li si ti normalan? Da proem kao ti. Fioka i Malia izlaze ispod anka. FIOKA: Jesu otili ovi? BOBI: A vi? Gde ste vi bili da radite svoj posao!? A!? FIOKA: Pa da ovo jadno dete nastrada. Ako ona dukela doe ponovo, ili onaj njen, odmah da me zovete. Fioka i Malia odlaze. Bobi se tetura oko anka, jedva stoji. Curi mu krv niz elo. BOBI: Stoko! Stoko smrdljiva! TOZA: Aj, ne drami. Dobro si ostao iv.
131
DRAMA
BOBI: Moram da naem neku zamenu...ne mogu da radim ovakav. TOZA: Teko e je nai. Niko nee vie da radi poten posao, svi hoe u muriju. Decu su poeli da regrutuju oloi. BOBI: Idem do Urgentnog, ako me prime uopte. Priuvaj kafanu. Bobi se izubijan istetura napolje. Sa ulica dopiru zvuci loma stakla, pucnji i povici. Toza gleda ka ulici. Buka postaje zagluujua.
TOZA: Za policiju ne radi? To sam shvatio. MILICA: Boe sauvaj. Pre bi se ubila. TOZA: Nego? MILICA: Rekla sam ti malopre. TOZA: Dobro. Ne mora da mi kae. MILICA: Za Biu. TOZA: A?
4. NO Toza sedi za stolom zagledan u prazno. U kafe ulazi Milica. Sad hoda jo udnije jer joj je polomljena i druga tikla. Sedne za sto za kojim sedi Toza. TOZA: Princezo... MILICA: Goveda jedna. Mene e oni. Ja sam, bre, dama! Milica vadi telefon. MILICA (u telefon): Alo, Filipe. Alo, sluaj me. Dobro me sluaj. Znai, sad kad krene sa ljudima na teren, reci im ovako: svima da jebu majku. Udri po svima. Koga god da vidi na ulici, samo udaraj i ne pitaj nita. I najvanije, pandure udri najvie. Po graanstvu raspali jednom, dvaput. isto pedagoki. Ali pandure da bije krv da propiaju. E, tako. Toza paljivo prati razgovor. Seda za sto. TOZA: Izvini, je l mogu da te pitam neto? MILICA: Slobodan si. TOZA: Za koga ti radi? MILICA: Zini da ti kaem.
MILICA: Za Biu, Milice. Za Biu. TOZA: Ma ta kae? MILICA: Da radim za muriju? Boe sauvaj. Ja sam neko, nisam kao oni. To su ,bre, dukele (seljaki akcenat). Razume? Ne dukele (normalan akcenat) nego dukele (seljaki akcenat). Goveda seoska. Ja sam beogradsko dete. Ja sam, bre, dama! TOZA: A otkud beogradsko dete meu bezbednjacima? MILICA: Ne bira ti da li e da bude sa njima nego oni. Pronau te, nanjue, odaberu. I nema hoe nee. Ako te oni hoe, to je to. Odabran si i gotovo. Kau ti na si i kraj! TOZA: Nema beanja. MILICA: Nema. To ti ue pod kou, u kosti, u mozak. Ti postane to. Ne moe da bei od sebe. TOZA: Ne bih nikad pretpostavio, izgleda kao...mislim, imid ti je malo... MILICA: Moderan! Znam. Ja sam u tom fazonu. Volim, ono, da izgledam lepo, da se zezam. Nema to veze s tim gde radim. Ja sam, bre, dama!
132
TOZA: Vidi se. MILICA: Zamalo danas da najebem. Stojim na ulici. Osmatram situaciju. Kad napadnu me neka goveda, hteli da me siluju. Dobro ne ba, ponudili su mi i pare. Pa kad sam jednom od njih dala majgeri u glavu, razbeali su se momentalno. I kako sam ga nabola, polomim i drugu tiklu! Ali nije mi ao, zabila sam mu je u oko. Da sam krenula u patikama, jurila bi ih po celom gradu. Jebala bi im nanu seljaku. TOZA: Ima svakakvih primitivaca. MILICA: I taman zavrim sa njima, kad naie marica. Izlete panduri, mater im dukaku, krenu da me vuku u maricu. Mislili da sam neka kurava. E, zamisli! Uvuku me unutra, a u marici sedi jedan, kao inspektor. Jedna dukela (seljaki akcenat) iz dvajes devetog. Znam ga petnaest godina. Poeo je da radi u muriji kao batina. Za vreme protesta. Izvukli su ga sa robije kad su im zafalili ljudi. I dogurao do inspektora. Kad me je video, pa kad me je prepoznao...Joj, kako se usrao! Ja mu kaem: Aj sad izai napolje da ti objasnim neto. Izaemo napolje, pobijemo se tu na ulici. U stvari, nismo se tukli, nego sam ga tukla. TOZA: Inspektora? MILICA: Jok, nego tebe! Bijemo se mi stalno s murijom. Svako vee. Gde god da naletim na njih, odmah se pobijemo. U stvari, bijemo ih! (Zasmeje se.) Nema tu ovo-ono. Ja ta govna ne mogu oima da gledam. TOZA: Znai postoje podele unutar ekipe?! MILICA: Ma koje ekipe! Nemamo mi veze s njima! To su dukele (seljaki akcenat), razume? A mi smo uvari. Moj bivi mu je bio pandur. Tukli smo se svaki dan. Dok se nismo razveli. Posle je otiao u penziju. Misle da su neka muda, a u stvari su obini prainari. TOZA: To i ja stalno govorim. MILICA: ta?
TOZA: Pa to za muriju, da su prainari. MILICA: Nemoj ti mali mnogo da laje da te ne pojede pomrina, zna! TOZA: Ma ja to samo onako bez veze kaem... MILICA: Nemoj ni bez veze. Za ovaj cirkus veeras oni slue samo da se biju s narodom. A mi smo ti koji dre kontrolu. Da mi nismo dozvolili sve ovo, zna kad bi se desilo nikad! TOZA: A od kad radi za njih? MILICA: Ceo ivot. Nali su me odmah posle gimnazije. Imala sam koecijent inteligencije 140. To je za Mensu, bre. I bavila sam se sportom. To je bilo tano ono to trae. Nali me i usisali. Od tada radim za njih. Bez prestanka. Ali ne mogu vie. Ne mogu. Traila sam da me penzioniu. Nisu hteli. TOZA: Zato im ba ti toliko treba? MILICA: Nema ko da vodi odeljenje. Sama ga vodim ve mesecima. Koleginica sa kojom sam vodila opet se navukla na kokain. Ne moe ena da se dovede u red. Imam ja petnaest podreenih, ali ne mogu da ih vodim sama. Gadovi su to, teko ih je kontrolisati. Ovaj mali to sam ga zvala, Filip, on mi je prvi podreeni. Jedino u njega imam poverenja. Ja kad bijem, on dri, znai kapira koliko mu verujem. TOZA: Apsolutno. U kafe ulaze KLABERI. Sedaju za sto preko puta. KLABERI: Koji cim... ja ne verujem... ba iscimano... trip najgori... ja ne znam ta da pijem... svi su neto iscimani veeras... ono ba istripovani... totalno... MILICA: Vidi ti njih. TOZA: Zna ih?
133
DRAMA
MILICA: Pa daaa, to su moje Milice. Znamo se mi. Iz klabinga. Znam ovu seku, i ovog batu to je u stvari seka i ovog batu to je klonuo od droge. Sve ih znam. (Klaberima): Ej! Milice! KLABERI: Eeee... gde si... oputeno... ima neto veeras... ono kao u gradu... MILICA: ta radite vi ovde? KLABERI: Bleja... oputenica... il. MILICA: A je l vas ja zato plaam? KLABERI: Samo da iskuliramo... malo... da se ne zabodemo... MILICA: Hoete eksere za d? A? Jesam ja objasnila gde da budete u ovo vreme? Je li? KLABERI: U klubu... da blejimo... da iliramo... MILICA: I? KLABERI: Da loimo ljude... da izau... taj neki fazon... MILICA: Da. Da agitujete da se izae napolje, da ukljuite ljude u deavanja. KLABERI: Taj fazon...
MILICA: Svi rade za mene. Ja sam drava. Za mene mora da radi ako ti kaem. (Klaberima): Je l tako, Milice? Klaberi ne smeju ni da joj odgovore. Saginju glave, kao da je nisu uli. MILICA (Tozi): To ti priam. Kloari mali. Zna koliko imam ovih? Na svakom oku imam po jedan ovakav par oiju i uiju. Kupim ih za aku eksera. Je l tako, Milice moje? KLABERI: Taj neki fazon... MILICA: Slobodni ste! Klaberi se pokupe i odu. MILICA: Da su moji sinovi ovakvi, pobila bi ih. TOZA: Ima i sinove? MILICA: Dvojicu. TOZA: Odraslih? MILICA: Nego ta. Kad bih videla da izlaze tamo gde izlazim i ja, upucala bi ih. Nisu to mesta za normalne ljude. Sakuplja se svakakav ljam. TOZA: Verujem. A kako se tamo ulazi? MILICA: Gde?
MILICA: I? ta ste uradili? TOZA: Kod vas. KLABERI: Nee niko... smorili se ljudi... nisu u fazonu... smara ih to... MILICA: Je l tako? E, pa onda nema ni droge. Slobodni ste. KLABERI: Smooor... MILICA (Tozi): To su ti moje Milice. TOZA: I oni rade za tebe? 134
MILICA: ta to tebe zanima? TOZA: isto informativno. MILICA: Nije sluba za svakoga. TOZA: I ne zanima me, samo se raspitujem. MILICA: ime se ti bavi?
TOZA: Niim. Muvam se po gradu. MILICA: To nije loe. Muvanje po gradu je dobra kvalikacija. TOZA: Vidi da ipak mogu da proem. Znam ja svata. MILICA: Ne moe. Vidi kakav si. Kao pile. Pre e neka od ovih dukela (seljaki akcenat) napolju da proe. Ovi nama trebaju, ovi to rue i pale. Danas ih hapsimo i bijemo, sutra ih obuavamo, prekosutra su nai. TOZA: Zar su oni pouzdani? Ja im ne bih dao dve vezane ovce da uvaju. MILICA: Ako nisu pouzdani ode glava! ao, Miki. Pojede te mrak. Radi posao, zasere, sutra te nema. Skenjamo te na njaka. Veeras ne odradi posao, i sutra ti se na raunu pojavi dvesta soma evra. Onda doemo po tebe i pitamo te: A otkud tebi, crve, toliko para? A ti nema pojma. I ao! Slobodan si. TOZA: A smeju mi se sve ove godine. Budala, paranoik, eto vam ga sad! MILICA: Pusti to. Ne zanima te. To je sranje. ta e ti to? Idi zezaj se, juri devojice. Vidi kakav si lep k lutka. A i pamaten si. A i ba si onako harizmatian. A i lep si, ba si lep. Doi ovamo. Prvo se ljube, a onda se i vataju. TOZA: Ajmo u WC. MILICA: Mr, dukelo. Ja sam, bre, dama. Milica ustane i ode. TOZA (smeje se): Istina je. Sve je istina. U kafe ulazi Bobi sa glavom u zavojima. BOBI: ta je istina?
TOZA: Nita, Bobi. Istina je da sam lud i isparanoisan. Je l tako? Bobi ue u ank. BOBI: Apsolutno. TOZA: Idem da se malo iskuliram. BOBI: Od ega? TOZA: Nije vano. Toza izae. Bobi se hvata za glavu. BOBI: Kako boli! Sve mi se muti. Bobi se dri za glavu.
MEUSCENA BOBIJEV SAN Bobi spava za ankom. U kafe ulazi doga. Sedne za ank. DOGA: Hoe meni neko da sipa pie? Nema ko da me uslui. A i da ima, verovatno me ne bi usluili. Oterali bi me palicom. Tako je to u mom ivotu. Svi me teraju, svi me udaraju. Za sve sam ja kriv. Uvek sam ja za sve kriv. To nije nikakav ivot. To je ivot za pse. Ja nemam nikakva prava u ovoj jebenoj dravi. Svaka stoka moe na meni da se istresa. Poslednje govno moe da izae na ulicu i da digne u vazduh pola grada i to je u redu, nikom nita. A mene e da vode u interaj zato to sam zasrao neki oak ili zapiao neku banderu. Ne mogu vie ovako, majke mi. Ni pie ne mogu da dobijem u kafani. Ma ko me jebe, idem ja na ulicu kao i svako drugo pseto, kad ne smem da sedim sa vama, nom gospodom. Doga izae.
135
DRAMA
5. ZORA Bobi spava za ankom. U kafe panino utrava etnik. U ruci nosi pendrek. Sakriva se ispod anka. Ulicom protri nekoliko pandura u opremi za razbijanje demonstracija. Jedan policajac se vrati nekoliko koraka nazad i ue u kafe. eta po kafeu. Gleda oko sebe. Zatim izae ne primetivi etnika. Pandur odlazi. etnik izviri iz anka, gleda paljivo ka ulici, a zatim ostavi pendrek na jedan od stolova i ue u WC. U kafe ulazi Toza. Drma Bobija. TOZA: Ustaj! BOBI: A? ta? TOZA: Budi se, bre! ta knori tu kao mentol.
BOBI: Nemoj na pamet da mu padne da ulazi ovde! PIJANAC: Ovaj put sam ga vezao, nee nigde da pobegne, ne boj se. U kafe ulazi Fioka. FIOKA: Dobro vee, gospodo! PIJANAC: Sedi, momak. ta pije? FIOKA: Tebe traim, prijatelju. PIJANAC: Stvarno? Svi se traimo veeras. I ja traim celo vee mog juniora. I, eto, nali smo se konano. FIOKA: I ja traim vas dvojicu.
BOBI: U ovee, ta sam sanjao. Nije ba komar, ali totalno bolesno. TOZA: Ne zna ti ta je komar. Komar je kad ti se na raunu pojavi dvesta soma evra. BOBI: Molim?
Fioka vadi pitolj. FIOKA (Pijancu): Skloni se u stranu. PIJANAC: ta radi to, koji ti je? TOZA: Daj, Fioka, iskuliraj se.
TOZA: Nita. Uivaj. FIOKA: Dosta! Ni re neu da ujem! U kafe ulazi Pijanac. Ulaze klaberi. PIJANAC: Svima pie! BOBI: Kojim povodom? PIJANAC: Naao sam ga! TOZA: Koga? PIJANAC: Malog! BOBI: Gde je? PIJANAC: Tu je ispred! FIOKA: Jesam ja rekao vama da neu da vas gledam vie? Ajde svi na noge i uza zid. Postrojavanje! Klaberi, Pijanac, Bobi i Toza se postrojavaju uza zid. KLABERI: Cimanje... ba ono... najgore... smor... totalni... Fioka uperi pitolj ka Pijancu. FIOKA: Dovedi dukelu ovde. PIJANAC: Nemoj, sinovac. Ne zna s kim se kai. ta hoe ti u stvari?
136
FIOKA: Da je odvedem na jedno lepo mesto. Da je uspavam. Mnogo je ivahna. TOZA: Daj, ovee... FIOKA: Ti odjebi. Hoe i tebe da uspavam? Sve u da vas obradim. Kloari, pederi, drogiranti! Muka mi je od svih vas. Dovedi dukelu i daj je ovamo. Fioka spazi pendrek na stolu.
BOBI: Sluajno te je ujela. Ja sam je najurio odavde pa se unervozila. Pusti ljude. FIOKA: Da vas pustim? Da se drogirate? Da pravite sranja? Da polomite ceo grad? TOZA: I ti si ga lomio dok nisi postao pandurina. FIOKA: Tebe u posebno da sredim. I ovog tvog drugara. Milica se pojavljuje na vratima. U patikama je.
FIOKA: ta je ovo? MILICA: ta se dere, dukelo (seljaki akcenat)? BOBI: Otkud znam? Prvi put vidim. FIOKA: ta radi ti ovde? FIOKA: A je l tako? Nije ti poznato? MILICA: ta te boli oka? Tebi u da polaem raune. BOBI: Jok. PIJANAC (Milici): A ta e ti ovde? FIOKA (Tozi): Moda ti zna? Ti si stari mrzitelj policije? Je l ovo tvoj trofej? TOZA: Nije. Na alost. FIOKA (klaberima): Ni vama nije poznato ta je ovo? KLABER: Pendrek, brate. FIOKA: Humor, a? Jebau vas rune, strine jedne. Fioka uzima toki-voki. FIOKA (u toki-voki): Malia, doi u ka. Imamo potencijalno ubistvo policajca na dunosti. Ili kidnapovanje, nisam siguran. Dolazi. TOZA: Ti si poludeo. MILICA: Joj, dete... FIOKA: Ubijate policajce na dunosti. Odradiu vas sve zajedno. Onu dukelu posebno. PIJANAC: Samo je pipni. Ja sam punio popravne domove takvima kao ti u svoje vreme. Kad si ti bio mlad i zelen. Milica raspali amar Malii iz sve snage. Malia zaplae iz sveg glasa. MILICA (Malii i ostalim policajcima): Nemoj da vas vidim
MILICA: Vidi, vidi... Auuu, ovde je ba pravi miting. U kafe upada Malia sa nekoliko policajaca. MALIA: Recite? FIOKA: Ovo sam ovde naao (pokazuje pendrek). Pretraite sve. MILICA: Daj to ovamo. To je moje. Nema pretraivanja. Sikter dukele (seljaki akcenat). Malia prilazi Milici. MALIA: ta hoe ti, kurvo? Hoe da te provozamo malo u marici, svi da te karamo? A?
137
DRAMA
vie veeras, pobiu vas. Slobodni ste. Panduri izlaze. Milica prilazi Fioki. MILICA: I ti da se goni, stoko. Muka mi je od vas. TOZA: ek, ek, ek. Milice? MILICA: Reci? TOZA: Je l mogu da ga zakoljem? MILICA: Koga? TOZA: Fioku. Niko nee znati. Niko nee nita da kae. (Svima): Je l tako da neete? SVI: Neemo! FIOKA: ta priate, ljudi, jeste normalni?! MILICA: Nema klanja. Dok mi ne kaemo suprotno. (Fioki) : Ti govedo, mar odavde! FIOKA: Ovo nee tek tako da se zavri. MILICA: Sikter! Fioka izlazi. PIJANAC: A ja? MILICA: Ti sedi tu, budalo jedna. TOZA: Vi se znate? MILICA: To mi je bivi mu. PIJANAC: Taj sam. MILICA: Stara pandurska dukela (seljaki akcenat). TOZA: I ovaj!? Pa koliko vas ima, izrodi? Je l vidi, Bobi, o 138
emu ja priam sve vreme? Je l vidi? BOBI: Vidim. Al i dalje ne verujem. Milica vadi iz depa vizitkartu i prua je Tozi. MILICA: Javi mi se sutra. Trebae nam. I meni e da zatreba. Ali, samo esemesii. Nemoj da me cima, jebau ti mater. Ja sam, bre, dama. Slobodan si. Milica odlazi. Toza gleda vizitkartu. TOZA: Milena Lazi solarijum studio. BOBI: ta? Ova kurava dri solarijum? TOZA: Ma nije kurava nego udbaica. PIJANAC: Pazite vi ta priate, vrapci. To mi je biva gospoa. U stvari, ta me pa zabole. Priajte ta hoete. Vidimo se. Pijanac izae. TOZA: Ladno joj na vizitki pie solarijum. BOBI: Jok, nego e da napie BIA - Odeljenje za nadzor demonstranata. Iz WC-a izlazi etnik. Nema vie ni bradu ni brkove ni lenonke. Umesto uniforme, ima na sebi trenerku i jaknu. Ostala mu je samo ajkaa na glavi. Prolazi pored Bobija i Toze, koji ga zabezeknuto gledaju. etnik se poee po glavi i shvati da na glavi ima ajkau. Hitro je skine i baci u oak. Vadi telefon iz depa i okree broj. ETNIK (u telefon): Alo. Gotovo je. Tu i tamo. Uradio sam sve to sam mogao. Povlaim se sa terena, tu sam za dvadeset minuta. Vrati telefon u dep. Na izlazu se okrene ka Tozi i Bobiju. ETNIK: Momci, vidimo se!
etnik izae. TOZA: Ma je l on to... BOBI: Nebitno, Tozo. Potpuno nebitno. TOZA: Kakav svinjac! KLABERI: Kakav smor...mislim ono... Bobi vadi iz depa kljueve i daje ih Tozi. BOBI: Priuvaj mi radnju neko vreme. Idem ja... TOZA: Gde? BOBI: Nemam pojma. Negde. Bobi izlazi napolje.
toniju. Zbog toga je na sednici parlamenta odlueno da se ovakva deavanja ubudue organizuju jednom meseno. Prelazimo na vesti iz kulture. Toza iskljuuje radio. TOZA: ta se deava? PUTNIK: Standardno: redovi, ekanja, psovanja. TOZA: Koga psuju? PUTNIK: Uglavnom slubenike ambasade. TOZA: A neto protiv drave? PUTNIK: I to. Ali uglavnom benigno. Nita s pretenzijom da preraste u akciju. TOZA: Vrati se tamo i prati ta se deava.
6. JUTRO (POSLE MESEC DANA) Toza isti lokal. Za stolom sedi Putnik. Na radiju se emituju vesti. GLAS SPIKERA: Nakon velianstvenog mitinga U Evropu emo bez nas odranog pre mesec dana, na kojem je narod pokazao jedinstvo u kojem svako gleda svoj interes sa zajednikim ciljem da postanemo deo Evrope tako to emo ostati van nje, jasno je da je naa drava reena da zadri svoju celovitost time to e neki njeni delovi moi sami da odluuju o svojoj sudbini. Integracijom u evropske tokove mi neemo izgubiti svoje nacionalno bie, pa je zato i pitanje da li je to integrisanje nuno. Ovakav jedinstven stav vlasti i opozicije pokazuje da je naa zemlja ve deo Evrope i sveta, to znai da nam formalno prikljuivanje nije neophodno, iako je to za nas nuda. Haosa i nasilja pre, tokom, i posle mitinga nije bilo, osim nekoliko izolovnih sluajeva, ali, boe moj, deava se to. Pa neemo valjda, jebem mu mater, da pravimo tragediju zbog nekoliko razbijenih stakala. Opti je zakljuak da ovakva okupljanja prijaju naem nacionalnom biu jer nam razbijaju svakodnevnu mono-
PUTNIK: A moja viza? ta se deava s tim? Obeali su mi... TOZA: Dobie. Kad obavi zadatak. PUTNIK: To mi govorite ve godinama. TOZA: ta da ti kaem...to ti je, to ti je. Putnik ustaje i kree ka izlazu. PUTNIK: A gde je onaj momak to je ranije radio ovde? TOZA: Snima lm. PUTNIK: To je lepo. Mladi ljudi treba da se bave umetnou. TOZA: Idi na zadatak. Putnik ustane i ode. Toza gleda za njim i avolski se ceri. KRAJ
139
DRAMA
BELEKA O PISCU Kosta Peevski je roen 1978. godine u Beogradu, gde je i zavrio dramaturgiju na FDU. Pre nego to se upisao na fakultet proveo je sedam godina kao stalni lan glumakog ansambla Akademskog pozorita Branko Krsmanovi, gde je igrao u brojnim pozorinim predstavama. Bio je koscenarista lma Beogradski fantom, kao i scenarista vie kratkih lmova i TV emisija. ivi i radi u Beogradu.
140
PRIKAZI KNJIGA
Milivoje Mlaenovi
OD USMENOG DO DRAMSKOG
Ljiljana PeikanLjutanovi KAD JE BILA KNEEVA VEERA? Pozorini muzej Vojvodine, Novi Sad 2009.
tepenom i vrstom impulsa usmene knjievnosti u delima srpske knjievnosti Ljiljana Peikan-Ljutanovi bavi se u knjizi Usmeno u pisanom, a u najnovijem delu Kad je bila kneeva veera? panju usmerava iskljuivo na dramu. U stvari, re je o neprekinutom dijalogu naih dramskih pisaca sa narodnom epikom. U ogledu ta Kotana peva? Peikan-Ljutanovi upozorava da sutina upotrebe folklornih pesama i igara kod Bore Stankovia nije zapisivanje i sakupljanje narodnih umotvorina. Polazite analize je funkcija usmenih pesama. Liena pesama koje peva Kotana, drama Borislava Stankovia bila bi oskudnija i kad je re o likovima i na znaenjskom nivou. Kako su kratki govorni izrazi rasporeeni i kako su upotrebljeni u Gospoi ministarki centralno je pitanje postavljeno u ogledu Kratke govorne forme u Nuievoj Gospoi ministarki zastupljenost, funkcija, znaenje. Kletve, zakletve, poslovice, izreke itd. upotrebljene su u Gospoi ministarki prilikom karakaterizacije glavne junakinje i ostalih junaka. Uspeni kalamburi postiu se i kontaminacijom poslovica jo aktivnih u usmenoj komunikaciji s iskustvom i trenutnim okolnostima u kojima se nalaze junaci. O sloenim vezama moderne drame i dela usmene poezije svedoi i drama Borislava Mihajlovia Mihiza Banovi Strahinja. Reeksi usmene tradicije u Mihajlovievoj drami jesu viestruko ironino i parodijski intonirani utvruje se u ogledu Pesma o izuzetnom junaku i drama o eni s tajnom. Rezultat poredbe pesme i drame sadran u zakljuku da je Mihiz svesno pomerio teite drame sa junaka na enu, njenu tajnu i odnos drugih prema njoj, jeste izutetno vano otkrie. Krajnji ishod je promenjena perspektiva autora: teite pesme Starca Milije u drami Borislava Mihajlovia Mihiza postaje mala ljudska pria na fonu velike prie veka. Komini nesklad u ranim farsama Aleksandra Popovia koje Ljiljana Peikan-Ljutanovi podvrgava analizi posledica je kombinovanja novih iskustava i izreka s tradicionalnim usmenim oblicima i sublimiranja banalne svakidanjice junaka po uzoru na usmene poslovice i izreke. One u Popovievim farsama dobijaju ime parole i plakati. Ono to je u Popovievim ranim farsama od tradicionalnih formi preivelo preobrazilo se, utvruje autorka, u jeziki ukras, ton koji podraava moralni rasap nove epohe. Tradicionalne predstave podvrgnute su potpunoj desemantizaciji. I devojaka ednost, i smernost lepote devojke
141
PRIKAZI KNJIGA
farsino se razara, i ceo sie preuzet iz mitske porodine prie o deobi Jakia farsino se resemantizuje... Transponovanje balade Hasanaginica u dramski anr mogue je na dva naina, utvruje Ljiljana Peikan-Ljutanovi: 1) pokuaj da se dramskim tumaenjam pesme odgonetne duh vremena, da se odgovori na najvanija pitanja koja pesma postavlja i 2) osavremenjivanje, svevremenosti klasinog predloka. Simovi gradi dramsku metaforu o manipulaciji kao sudbini modernog oveka i o otporu tom mehanizmu. Inoviranje balade je najoitije u jeziku koji Ljiljana Peikan-Ljutanovi oznaava kao avangardno kontrastiranje, odnosno zamenom uzvienog banalnim, svedenog jezikog iskaza neuglaenom kolokvijalnou, depatetizovanim stihom u kom se mea savremena leksika i periferijski idiom sa jezikom balade, humor, ironija, korienje politikog govora. Poetsku istotu govora, blisku jeziku balade sadri samo govor Hasanaginice. Autorka zapaa, takoe, da je psiholoka i socijalna konkretizacija jezika u Simovievoj Hasanaginici uticala presudno i na transformaciju prostora. Simovieva Hasanaginica je autentino delo, koje moe da se tumai samostalno, ali bez uvida u baladu ne bi se mogla uoiti funkcionalna pomeranja i preoblikovanja nuna za dramu. Jezik, prostor, junaci, travestiranje usmene balade, parodinost to je postupak oivljavanja balade u naem vremenu. Kada u drami udo u arganu Ljubomira Simovia Ljiljana Peikan-Ljutanovi istrauje osobine usmenog predanja kao proznog anra, ona uoava da isceljeni, mali ljudi pripovedaju u drami prie o svom ivotu, dok zbivanja ostaju van drame. Sve te njihove prie bliske su po svojoj anrovskoj prirodi predanjima. U tome je i sadrana razlika u smislu i znaenju u drami upotrebljenog usmenog predanja: Simovi izrie stav o besmislu isceljujuih udesa, o uzaludnosti usreiteljskih pregnua. Opsednutost vorinim takama srpske nacionalne istorije Miladina evarlia koja se emanira u njegovoj Srpskoj trilogiji, Ljiljana Peikan-Ljutanovi slikovito naziva pravljenjem istorije. Posmatrajui naine preoblikovanja istorije, autorka ocenjuje da je Zmaj od Srbije najuspelija evarlieva drama u Srpskoj trilogiji. U ovoj drami je kompoziciono najuspelije realizovana sugestija glumljene, articijelne stvarnosti, koja je inae provedena u sve tri drame. evarli vrlo efektno upotrebljava ironiju i crni humor, a parodija i persi142
aa su najuestaliji komiki postupci. Time se postie vie od demistikacije usmenoknjievnog predanja. Maj nejm iz Mitar Vide Ognjenovi je melanholina drama u kojoj junaci drame na osoben nain doivljavaju njen hronotop tu se Okean, kao glavni hronotop drame, oznaava kao prostor delovanja onostranih sila. More je u usmenoj knjievnosti nepremostiva daljina. I slika Amerike, komina, apsurdna i pretea, koja se pomalja iza kominih zabuna engleskog jezika za imigrante i ukrtanje suprotstavljenih kulturnih nivoa pretvara se, po oceni Ljiljane Peikan-Ljutanovi, u scensku baladu o putovanju u obeanu zemlju. U ogledu Kad je bila kneeva veera? autorka analizira kako se u drami Vide Ognjenovi velika epska pria o Kosovskom boju ukrta sa sitnim dnevnim, politikim razraunavanjima i retorikom usmenog predanja iz kojih nastaje humoristiki nesklad i satirini naboj, kao i kompleksni vidovi transtekstualnosti i intertekstualnosti, meu kojima su najoitije veze za Sterijinim Rodoljupcima. Funkcija koju u Ruenju naroda u dva dela Slobodana Selenia imaju usmena knjievnost i verbalni i neverbalni modeli, smatra Peikan-Ljutanovi, uticali su na osnovno znaenje i karakteristinu otrovnu politinost ove drame u kojoj se ponovo aktuelizuju deobe i sukobi iz srpske istorije. Govorei o kamernoj drami Profesionalac Duana Kovaevia, koja ima pripovedni okvir u kome se govori o njenom nastanku, Ljiljana Peikan-Ljutanovi istie da na nivou teksta pisac podraava formu usmenih predanja, najee memorata (saoptava se doivljaj pojedinca, istrajavajui na istinitosti prie), te da potom unosi i stare tradicijske prie, alegorije, vicevi i druge forme analogne usmenim proznim oblicima. U ogledu Istorija na vilinom igralitu razmatra dramu enidba kralja Vukaina Igora Bojovia, u kojoj se tema usmene tradicije uzima kao potka za analizu vlastite sadanjosti. Kad je bila kneeva veera? je knjiga koja brani intelektualno dostojanstvo vie naunih disciplina: folkloristiku, teoriju kljievnosti, dramaturgiju i teatrologiju. Nezamislivo je srpsko pozorite bez stvaralakog uea strasnog profesionalnog gledaoca Ljiljane Peikan-Ljutanovi u valorizaciji njegovih najveih vrednosti. Ona srpskoj dramskoj knjievnosti i pozoritu obezbeuje nesmetan prolaz u istoriju.
HRONIKA MUZEJA
Jelica Stevanovi
MAJKA HRABROST NAEG TEATRA

LJILJANA KRSTI PIONIR MODERNOG SRPSKOG TEATRA Izloba Muzeja pozorine umetnosti Srbije autorka: Mirjana Odavi
dalje nam je u ivom seanju izvanredna izloba koju su Muzej pozorine umetnosti Srbije i njen vii kustos, Mirjana Odavi, posvetili velikoj glumici Tatjani Lukjanovoj, a ista institucija i ista autorka su nas obradovale jo jednom izlobom o jo jednoj velikoj divi naeg glumita Ljiljani Krsti. I to tako razliitom od prethodne! Odavika mudro zapaa samosvojan, neponovljiv senzibilitet Ljiljane Krsti moderan u svojoj jednostavnosti, strog u svojoj promiljenosti, neumoran u svojoj radoznalosti, iskren u svojoj temeljitosti, odmeren u svojoj bogatoj emocionalnosti, dosledan u svojoj etinosti. Stoga je i izloba ovaj put sasvim drugaije koncipirana: umesto romantiarskih, nenih fotograja uokvirenih pozorinom zavesom od tila i cvetia koji su tako odgovarali prirodi pojave i glume Lukjanove, kroz ivot i umetniko trajanje Ljiljane Krsti autorka nas ovaj put vodi svedenim, savremeno dizajniranim panoima na kojima su odtampane precizno komponovane, paljivo odabrane reprodukcije dokumenata, fotograja, skica za kostime, nagrada. . . uz pratee citate iz seanja na Krstiku, iz pera njenih kolega, prijatelja, saradnika, pozoritnika-savremenika. Teksta je, razume se, malo, ali tako mnogo govori! Pre svega, iz svake od ovih toplih rei zrai duboko potovanje i topla ljubav koju je Ljiljana Krsti ostavila u mislima i srcima svih koji su imali sree da je poznaju i sa njom rade. Potom, zapisi svedoe o nainu na koji je postala umetnik niko nije stajao iza nje, preporuivao ju je samo njen talenat, radinost, temeljna studioznost, pouzdana analitika pamet i istraivaka revnost; o stvaralakom
143
HRONIKA MUZEJA
postupku svakoj novoj ulozi prilazi s ozbiljnou, postavlja bezbroj pitanja dok ne pronikne u njenu sutinu, sr, gradi lik kao zidar, radi teko, polako, sa mnogo sumnje, nikad do kraja zadovoljna postignutim. Iz ovih kratkih beleki i oni koji nisu imali sree da je vide na sceni mogu da razumeju Krstiku-umetnicu: ona je pionir srpskog modernog teatra. Prihvatajui svaki izazov, ona pre svih uspeva da deifruje Joneska i Bonda, Kopita i Olbija; ona je svetenica ozbiljne zbilje naeg savremenog pozorita; uporedo s dubokom promiljenou u potrazi sa sutinom, Krstika u isti mah tananom matom bogati i podie dramski sadraj do nivoa poetskog; ona nije od onih glumica ije se bravure pamte, ve glumica celokupnog stava i nenametljive tehnike koja joj omoguava izuzetnu raznovrsnost i potpunu prirodnost na sceni; njena umetnost je skladna sinteza svih pozorinih pravaca koji su zapljusnuli nae pozorine obale u prolosti i sadanjosti; to je glumica izvanredne dikcije koja re potuje kao pravu dragocenost, kao opte dobro, i izgovara je s potovanjem. Govore ove beleke mnogo i o Ljiljaninoj visokoj profesionalnosti i posveenosti svom pozivu, ali i o retkoj etinosti, gotovo asketskoj skromnosti, snanoj individualnosti, o njenoj uspravnoj, prkosnoj, mudroj i stoikoj prirodi, o strogosti s kojom se postavljala pre svega prema sebi ali i prema onima koji je okruuju... Ali govore i o toploj majinskoj ljubavi koju je u izobilju imala pre svega za svoju ker, a potom, s istom iskrenou i bespotednou, i za svoje studente. Nije li upravo to bila njena glavna uloga? Majka! Majka na sceni, nebrojeno puta u najrazliitijim komadima, jo od rane mladosti! I heroina. Majka-heroj! Neprevaziena Brehtova Majka Hrabrost! Majka kod kue. Hrabra, portvovana, posveena. A tek fotograje! Iz svake fotograje zrai mirna snaga linosti Ljiljane Krsti. U strunom izboru Mirjane Odavi, pozorine fotograje svedoe i o raznovrsnosti likova koje je kreirala, ali i nedvojbeno potvruju rei Milivoja ivanovia, izreene o glumici, jo poetnici, 1953: Oduzmite joj suncobran, skinite joj medaljon. Bacite je na golo tle, oslobodite je svega pozorinog, ukrasnog, torestvenog i ona e opet biti sva puna, bogata emocijom, iznutra osvetljena, zaarena, bez ostataka, ali i bez suvinosti, glumica nevidljivog gesta, a jednim jedinim gestom sposobna da reava sudbine! Ljiljana Krsti Majka Hrabrost. 144
Gorin Stojanovi
JOVAN I NJEGOVI SAVREMENICI
JOVAN IRILOV MOJI SAVREMENICI U KARIKATURI Izloba Muzeja pozorine umetnosti Srbije Autorka: Mirjana Odavi
ajpre zato Jovan, a ne Jovan irilov ili gospodin Jovan irilov. Ovo potonje je pleonazam: u osnovi Jovanovog prezimena jest grko kir, tako da rekavi irilov, rekli ste i gospodin; osim toga, svojim ivotom, radom, znanjem, umeem, darom i au, Jovan je svakako gospodin, neka vrsta znaka za gospotinu u boljem smislu ovdanjeg znaenja te rei. Ko je prirodno otmen, ne mora svoju otmenost proglaavati noblesom. Jovan, dakle, zato to je re o osobi koja je u isti mah otvorena, ak i prisna, ali nije primitivno intimizirajua, a ni utogljeno neformalna. Jovan, dakle. Pre dvadeset godina, i koju jo pride, bejah studentom tree godine reije i asistentom na nekoj monstr-predstavi u Jugoslovenskom dramskom, raenoj mesecima. Trebalo je da radim svoju prvu predstavu, svoj ispit tree godine. Ja sam neto predlagao, Jovan je neto predlagao, ali smo se lako sloili oko komada Draga Jelena Sergejevna. Komad jo nije bio preveden, Jovan mi ga je dao na ruskom. Otvorio sam kod kue fasciklu, i na unutranjoj strani ugledao hemijskom olovkom nacrtanu, gotovo preko cele stranice glavu Dalibora Foretia, uvenog hrvatskog pozorinog kritiara i jednog od najboljih u onoj dravi, sada pokojnog. Na crvenim koricama fascikle stajala je prepoznatljiva riobrada Foretieva zionomija, zbog koje smo ga interno zvali Falstaf. Bio je to prvi Jovanov crte koji sam video. Kasnije, u retkim prilikama u kojima smo sedeli za istim stolom, konferencijskim, ne kafanskim, video sam da Jovan crta, i da crta dobro. Prirodni dar za uoavanje detalja koji se, dalje, olovkom ili omasterom pretvaraju u karikature ili kratkopotezne studije, osnov je tih crtea. Smisao za brzo grabljenje sutinskog jeste, uostalom, Jovanov dar, svakako dodatno usavren studijima lozoje, jednako kao i avanturom njegovog ivota i rada. Godinama ve Jovan pie o svojim savremenicima. Ili ih crta. Nije sluajno to se ovde nalaze Bob Vilson, Alen Ginzberg, Dulijan Bek, er Konrad.
145
HRONIKA MUZEJA
Oni su Jovanovi savremenici, ali i svedoci mnogostrukosti njegovih interesovanja i znanja. I, to je vanije, senzbiliteta. Ima mnogo sveta koji tota zna i koga tota interesuje. Ali, samo mali broj ljudi jeste istinski senzibilan. Prepoznavanje vanog, znaajnog, novog ili neverovatnog, umee razluivanja bitnog u hipu to je redak dar. Jovanov crtaki dar komplementaran je njegovom esencijalisitikom pristupu kao to ume prepoznati znaaj neke stvar, tako ume uhvatiti detalj neijeg lica, ba onaj koji portretisanog sutastveno odreuje u karakternom i u likovnom smislu. Onaj crte Dalibora Foretia od pre dvadest godina nisam uspeo da pronaem, iako znam da nije izgubljen. U stvari, znam tano gde je, ali nisam hteo da ga priloim za ovu izlobu. Poto Jovan nikad nije nacrtao mene, zbog ega se oseam beznaajnijim, bar u sopstvenim oima, pronai u ga, zadrati i praviti se vanim: samo ga ja imam, niste ga videli ni vi, Jovanovi nenacrtani savremenici.
146
IN MEMORIAM
KAPITALINA ERI (19192009) OSKAR DANON (19132009) MIRJANA MARKOVINOVI (19542009)
IN MEMORIAM
KAPITALINA ERI (19192009)

apitalina Eri je, pored Mire Stupice i Branke Veselinovi, pravi fenomen dugog prisustva na sceni. Sve tri su debitovale kao mlade glumice jo pre Drugog svetskog rata. I bile su na sceni, moglo bi se rei, do jue, pre svega kao lanice JDP, i to od njegovog poetka 3. aprila 1948. Kapitalina je dete vojaka iz Prvog svetskog rata koji se obreo u Sibiru kao zarobljenik, tamo zarobio srce lepe Sibirke i doveo je u nae krajeve zajedno sa malom Kapokom. Sve to, kao temu u nekom koprodukcionom rusko-srpskom lmu, opisala je ona u uspomenama Od Sibira do Cvetnog trga (Muzej pozorine umetnosti Srbije, 2004). Kapoka je na svom licu sauvala crte Sibirke, a u sebi nostalgiju kao da se seala neke svoje Rusije, koju zapravo nije mogla da zapamti. Svoju Rusiju videla je u stvari prvi put, kad i ja, prilikom gostovanja s Jugoslovenskim dramskim pozoritem, 148
1956. godine, kao lanovi tog ansambla, u Moskvi, Kijevu i Gorkom (nekadanjem i sadanjem Ninjem Novgorodu na Volgi). Na tom znaajnom gostovanju Kapitalina je igrala Taisju u Jegoru Buliovu Makisma Gorkog, u reiji Mate Miloevia. Uvek u pamtiti tu njenu isposnicu, koja mine scenom, gotovo bez rei, i unezverena drhti pred monom igumanijom Melanijom Nevenke Mikuli. Bila je spontani sledbenik glume po Stanislavskom. Imala je neeg narodskog u sebi, dragocenog za uloge koje je donosila na scenu onakve od krvi i mesa, izmeu ostalog Petrunjelu, u alternaciji sa Mirom Stupicom. (Na pitanje zato igra ree Petrunjelu nego njena koleginica, odgovara estito, sasvim u svom stilu: Mira je bolja Petrunjela od mene.) Takva autentina bila je i u poslednjoj svojoj ulozi na sceni JDP U potpalublju Arsenijevia, u reiji Nikite Milivojevia. Gledao sam je u svim njenim ulogama u JDP, a nijednu pre toga za njene prve mladosti. Poela je u slavnom Umetnikom pozoritu od samog osnivanja u Beogradu 1939. godine. Ve kao dvadesetogodinja studentkinja Glumake kole igala je Babu u Dundu Maroju, kao da nikada nije bila mlada. Ulogu Babe su joj dodelili jer su je videli kako ubedljivo igra staricu, sa kojom je diplomirala glumu u komediji Zec ruskog pisca lakog anra Ivana Mjasnickog. Za vreme okupacije, kad se ugasilo Umetniko pozorite, prelazi u Narodno pozorite, a po osnivanju JDP 1948. pozvana je u to reprezentativno pozorite u koje uopte nije bilo lako ui. U JDP poinje da dobija, makar u alternaciji, uloge subreta prepunih mladalakog ara. A zatim prelazi na uloge u kojima joj je glavni zadatak da stvara jarke, a raznolike karaktere, kao to su tipina sekretarica pastora Morela u Kandidi koja ga ispod oka gleda svojim zaljubljenim oima, na smrt bolesna Ana a komadu Na dnu Gorkog, potisnuta podsvojkinja Varja u Vinjiku ili ivahna lihvarka Koroboka u Mrtvim duama. U ivotu Kapitalina je bila osoba skromna i povuena, upuena patrijarhalno na svog mua Ljubomira Bogdanovia, koji je takoe bio glumac JDP, ruski ak, to nije sluajno u Kapitalininom ivotnom izboru. Na sceni je opet bila ivopisna i raznolika, od stvarne i ak frivolne Petrunjele do skromnih devojaka koje je ivot skrajnuo. Ne znam koja je prava Kapitalina. Da nije imala u sebi sve ono to je ispoljila
IN MEMORIAM
u raznim ulogama, sigurno da ih ne bi mogla ni ostvariti. Kapitalina je bila obina osoba neobina imena. Ime je dobila po ruskoj svetici Kapitalini kad se rodila u sibirskoj varoici Ainsk posle Prvog svetskog rata i Oktobarske revolucije 7. novembra 1919. godine. Kad je Nuieva erka Gita predstavila svom ocu Kapitalinu, kao lanicu ansambla Rodinog pozorita, on ju je upitao otkud joj to ime. Majka mi je bila Ruskinja, ree. Da, ima tog imena u Tolstoja i Dostojevskog. Njena prva godina ivota, zapravo sudbina njene majke i oca je, kako ve napisah, gotovo scenario za lm, koji se moe proitati u Kapitalininoj knjizi uspomena. Njen otac Aleksa Eri, austrougarski feldvebel zarobljen u dalekom Sibiru, upoznao je Kapitalininu majku Filisatu, udovicu sa dvanaestogodinjom erkom Marijom, koja je ivela u svom rodnom sibirskom selu Ainsku u Tomskoj guberniji. Njih dvoje su se zavoleli, venali i dobili malu Kapoku. Jednoga dana otac je predloio da se sa njom i dve devojice odsele u njegovu rodnu Bosnu. Ispostavili se da je Aleksa ve imao enu. Niti je prvoj eni rekao ta mu se dogodilo u Sibiru, niti je Sibirki otkrio da ima enu u Bosni. Kako se sve to zavrilo zaista treba proitati Kapitalinine uspomene. Tako uzbudljivu ulogu kao to je sudbina njene majke, Kapitalina Eri nikada nije dobila, niti na pozornici niti u etrdesetak lmova u kojima je igrala, poev od Svi na more godine 1952. do tv-lmova devedesetih godina prolog veka. Bila je sigurno jedina Sibirka u Vajdinom lmu Sibirska ledi Magbet 1961. godine. Kad je 19. septembra, nekih est nedelja pred svoj devedeseti roendan izdahnula, nije izgledala kao osoba u dubokoj starosti, iako ih je tako veto igrala u mladosti. Kapitalina Eri je oigledno u sebi nosila spoj sibirske i bosanske izdrljivost. Nikada je nisam uo da se ali, u pozoritu to ne dobija vee uloge, niti u starosti to je ivot proao. Nije joj smetalo ni to je esto bila usamljena, jer su joj erka i unuke bile daleko u Engleskoj, a mi prijatelji sve rei gosti. Sve je u ivotu prihvatala kao neto prirodno, a za to prirodno imala je smisla u svojim ozbiljno uraenim ulogama stvorenim srcem, darom i bistrinom. Jovan irilov
149
IN MEMORIAM
OSKAR DANON (19132009)

Kasnije u karijeri ja sam gostovao kao dirigent opere i u Beu tamo sam bio dve sezone, 25 naslova sam dirigovao u ikagu, u Palermu, vrlo esto sam bio pozivan, ali ja nisam sve te pozive prihvatao. Nisam bio zadovoljan da radim onako kako se to radi u svetu da dirigent sprema samo orkestar. Ja sam nauio da radim u operi gde se sarauje sa scenografom, sa koreografom, sa rediteljem i da pevae ja spremim. Meutim, kad idete u svet i dirigujete tamo predstave, dobijete pevae koje ak ponekad nemate ni na probi. Dou vam tzv. veliki starovi koji dolete avionom, uvee dou na predstavu i vi dirigujete. ta se tu onda deava nita se ne deava, a u umetnosti ako se nita ne deava ne valja. To je onda visoki profesionalizam, ali se ne moe govoriti o teatru kao o scenskoj umetnosti. A moj je cilj bio, i zato zahvaljujem Beogradskoj operi to 150
sam tu imao mogunost da krenem od poetka, prvi put sam u ivotu tu dirigovao operu. I onda, stepen po stepen, kockica po kockica, imao sam veliko poverenje mladih ljudi koje smo tek angaovali, a isto tako me je odlino prihvatio i stariji ansambl oba Cvejia, Stanoje Jankovi, Aleksandar Marinkovi, da ih sve ne nabrajam. Dakle, nije opera poela od onoga momenta kad sam ja poeo posle rata, nego smo mi nasledili ono to je opera bila jo mnogo pre. Imali smo ta da koristimo i imali smo ta da nauimo od tih ljudi. Tako da sam ja svugde gde sam mogao uiti uio i to prenosio na mlade ljude, od njih traio jednu apsolutnu profesionalnost, jednu pedantnost u radu, ne oljarenje. Naalost, toga je bilo jako mnogo u pozoritima, tog oljarenja kako emo lako emo, pa se onda ne izreira nita nego se kae ui tamo, idi tamo a da ne govorimo da tu nema nekakvog zajednikog oseanja niti stvaranja linosti, i onda je to samo koncert u kostimima, rekao mi je Oskar Danon u intervjuu voenom februara 2008. povodom obeleavanja njegovog 95. roendana u beogradskom Narodnom pozoritu. I time je saeo svoje godine provedene u Beogradskoj operi, godine koje se smatraju zlatnim dobom ove kue, a koje su za njega lino bile najznaajniji period karijere. Roen je u Sarajevu, u brojnoj, dobrostojeoj, trgovakoj sefardskoj porodici. Upis u muziku kolu bio je i jedan od naina da se obuzda njegov izuzetno nemiran temperament. Studirao je na Konzervatorijumu u Pragu, stecitu jugoslovenskih mladih muziara, i taj period od 1933. do 1939. ostae jedan od najlepih perioda njegovog ivota. U predratnim godinama delio je uverenja sa tzv. naprednom omladinom, da bi ga poetkom rata ta politika orijentacija odvela u NOB. Do kraja ivota nee se odrei antifaizma. Nastavljajui muziku karijeru, koju je zapoeo u Sarajevu pred rat u jednom amaterskom orkestru, Danon povezuje razne odgovorne funkcije sa kulturno-umetnikom aktivnou u Pozoritu narodnog osloboenja pri Vrhovnom tabu, a po zavretku rata, 1944, preuzima rukovodstvo Opere Narodnog pozorita u Beogradu. Taj novi poetak o kojem govori, te diskontinuitet sa predratnom praksom, omoguio mu je da organizuje opersku umetnost kod nas na novim osnovama prirodnije glume i dramske realizacije. Na njegovu inicijativu obnovljena je 1944. i Beogradska lharmonija. Prvom posleratnom predstavom simbolino je utrt put
IN MEMORIAM
kojim e Opera ii pod Danonovim rukovodstvom, posveujui se uglavnom ruskom repertoaru naime, februara 1945. izveden je Evgenije Onjegin Petra ajkovskog i upravo po tom repertoaru Beogradska opera e u narednim godinama biti poznata u Evropi. Slino se dogodilo i sa baletom 1947, prvi put u Beogradu, pod Danonovim rukovodstvom izveden je balet Romeo i Julija Sergeja Prokofjeva i od tog datuma poinje i uspon Baleta Narodnog pozorita sa prvom kulminacijom na gostovanju u Edinburgu 1951. Opera svoje vrhunce doivljava na mnogim gostovanjima u Parizu, Visbadenu, Firenci, Edinburgu, Atini, Salcburgu, Beu, Amsterdamu... tavie, u periodu od 1951. do kraja ezdesetih godina, zabeleie 51 nastup u inostranstvu. Danon je do 1959. bio direktor Opere. Isti oni umetniki stavovi kojima je postigao armaciju ansambla u svetu, doveli su postepeno i do razmimoilaenja u godinama stagnacije, pa i pada nivoa Beogradske opere. Prema Danonovom miljenju, naime, ne treba upasti u zamku i teiti raskonoj sceni, operi-spektaklu, koja vrlo brzo postaje prevaziena, ve treba postii vhunski slikarsko-vizuelni okvir uz to precizniji muziko-glumaki izraz. U eri primadonstva i okretanju publike ka lepom pevanju s rampe i konzervativnom ukusu, Danonove zamisli nisu bile popularne. Za vreme svog direktorskog mandata postavio je ili obnovio bogat operski i baletski repertoar, ukljuujui i dela naih savremenih kompozitora, i takvu raznovrsnost danas moemo samo poeleti. Konzul an-Karla Menotija, na primer, tada je takoe premijerno izveden u Beogradu, a na vrhunski nain postavljeni su i Knez Igor Borodina, Masneov Don Kihot, Gunoov Faust, Zaljubljen u tri narande i Kockar Prokofjeva, Pikova dama ajkovskog, Boris Godunov i Hovanina Musorgskog itd. Neke od tih opera beogradski ansambl je snimio za prestine svetske diskografske kompanije. Danon je prvi put u Beogradu izveo i balet Orfej Stravinskog, kao i itav niz simfonijskih dela, posveujui se i svojoj nezavisnoj karijeri orkestarskog dirigenta. Paralelno su, naime, tekle i njegove aktivnosti samostalnog umetnika, kompozitora i muzikog pisca. Bio je funkcioner Saveza kompozitora Jugoslavije, profesor Muzike akademije u Beogradu i redovni gost na podijumima, kako u Jugoslaviji tako i u inostranstvu. U drugoj polovini ezdesetih godina bio je u statusu slobodnog umetnika sve do prihvatanja mesta efa-dirigenta Slovenake lharmonije 1970. Od 1975. ostva-
rio je desetogodinju saradnju sa transkom operom, gde je izveo niz opereta, a uporedo je bio i ef-dirigent SO RTV Zagreb. Rukovodio je i ansamblom SNP-a u Novom Sadu, a poslednje javne nastupe imao je 1993. Ja sam se logino povukao, ja nisam ekao da idem do kraja, to bi se reklo do daske. Ja sam doao do jednog svog vrhunca i video sam da dalje ne treba ii, da treba prekinuti, a i situacija je onda bila takva. Nae iluzije koje smo imali o svetu i o svemu to smo hteli, i matali o tome da emo izgraditi novoga oveka sve je to otilo u vazduh, tako da ovek danas ne zna ni gde pripada, rekao mi je na kraju intervjua Danon. Svoj izuzetno bogat i uzbudljiv ivot, susrete sa brojnim umetnicima, rad na operskim predstavama i koncertima, gostovanja po svetu, razmiljanja o muzici, Oskar Danon je opisao u obimnoj autobiograji Ritmovi nemira, objavljenoj 2005. Gorica Pilipovi
151
IN MEMORIAM
MIRJANA MARKOVINOVI (19542009)

prijateljima i ljudima koje volim ne umem da govorim drugaije nego lino. Kada sam pre est i po godina doao u Novi Sad, Mirjana Markovinovi me je doekala kao majka. Brinula se da li sam se adaptirao na novosadski nain ivota, kako ivim, kupovala mi je vitamine i grdila to mnogo vremena provodim u Srpskom narodnom pozoritu. A o njemu je znala sve. Ova dama, istinski prenjenog dranja, poznavala je sve Scile i Haribde Srpskog narodnog pozorita, sva minska polja ovog teatra povrine 24.000 kvadratnih metara, s vie od est stotina zaposlenih. Pa ipak, nikada i nikoga iz ove teatarske kue nije kudila. Samo bi mi, na sebi svojstven nain, biranim reima i elegantnim eufemizmima, skretala panju na greke koje, prema njenom nenametljivom miljenju, ne bi trebalo da nainim. 152
Bodrila bi me ukazujui na ono to je u Srpskom narodnom pozoritu najvrednije na prisustvo i rad onih koji mogu da pomognu da najstarije srpsko profesionalno pozorite bude ono to zasluuje: jedan od naih najboljih i najreprezentativnijih teatara. I kada je odavno prestala da obavlja funkcije upravnice, pomonice upravnika za umetnike poslove, direktorke Drame i, docnije, predsednice Upravnog odbora Srpskog narodnog pozorita, nastavila je da brine o svima nama u ovoj kui. No, uprkos estim i dugim razgovorima, ostala mi je duna za mnoge savete, ali je mnogo vanije to znam da sam ja ostao duan njoj. I ne samo ja... Volela je Srpsko narodno pozorite, brinula o njemu, ali nije krila da joj na srcu vie lei Narodno pozorite njenog Sombora. Kada bi govorila o somborskim predstavama, inilo se kao da je jo zaposlena u tom teatru. A ako joj se neka premijera ne bi dopala, o njoj bi svedoila posebnim tonom, poput malog deteta koje se brani pravdajui, pre svega, glumce, a onda i aktuelnu upravu. S druge strane, kada bi govorila o predstavama drugih teatara osim somborskog i Srpskog narodnog pozorita bila je precizni analitiar, ozbiljno utemeljeni teatrolog irokog obrazovanja i odline informisanosti, iji se sud uzdie iznad povrine dnevno-kritiarskog uvida. Argumente za svoje tvrdnje pronalazila je i u knjigama iz povesti teatra ba kao i u nedavno publikovanim teatrolokim studijama. Ni iz jedne institucije u kojoj je radila, a gde je po pravilu ostavljala duboke kreativne tragove, na nove dunosti nije odlazila prekidajui veze. Tako se, recimo, od somborskog perioda u svojoj karijeri (ne i ivotu) oprostila svojevrsnom pohvalom tamonjem teatru magistarskom tezom Rekonstrukcija predstave enidba i udadba Jovana Sterije Popovia u reiji Dejana Mijaa, na sceni Narodnog pozorita u Somboru. Deo pomenutih tragova koje je za sobom ostavila u Somboru jeste i glumaki ansmbl koji je formiran tokom njenog etvorogodinjeg upravnikovanja ovim teatrom (1984 1988), a koji e kasnije biti okosnica repertoara koji je oznaen kao zlatni period u dosadanjoj istoriji ovog pozorita. U Kulturnom centru Novog Sada Mirjana Markovinovi
IN MEMORIAM
je kratko bila direktorka, ali i to vreme je bilo dovoljno da zapone reorganizaciju ove institucije znaajne za drutveni i kulturni ivot grada. I ovaj put Mirjana je uspeno povezivala svoje pravniko obrazovanje sa radnim zadacima kakve podrazumeva rukovoenje institucijom kulture. Angaman Mirjane Markovinovi u Sterijinom pozorju posebno je poglavlje u njenoj karijeri. Ouvala je stabilnost ove institucije, naroito osetljive i ranjive u godinama raspada nekadanje Jugoslavije, ustro je uspostavljala nove kontakte s inostranstvom, uvrivala veze sa pozoritima u Srbiji i Crnoj Gori, bezrezervno podravajui umetnikog direktora ak i u onim njegovim zamislima koje su veini sterijanaca delovale odve radikalno, a zatim je, bez imalo sujete, svoje ogromno iskustvo i veliko znanje, kao i sve svoje kontakte, poverila svom nasledniku na mestu direktora Pozorja. Zaposlene u ovoj instituciji tretirala je kao lanove najue familije, stvarajui u kancelarijama u Zmaj Jovinoj ulici autentinu porodinu atmosferu. Nedavno mi je poslala SMS poruku koju nisam izbrisao iz telefona. Glasila je: Ne pamtim da je ikada bilo dobro vreme za kulturu, ali pamtim poneke ljude koji su svojim kreativnim angamanom uinili dobro kulturi i prevarili vreme. Dok sam itao ta je napisala znao sam, a sada sam toga jo svesniji: ova poruka se zapravo odnosi na Mirjanu Markovinovi. Aleksandar Milosavljevi
153
Teatar ima jo jednu dimenziju koja ga odvaja od svih posredovanih predstava i umetnikih dela: on nije samo umetnika artikulacija, ve svaki put iznova stvara situaciju, dogaaj, specinu komunikacionu realnost koja je vea i drugaija od svake realnosti predstavljanja. Na taj nain je teatar kao takav ve razreio zagonetku, poto je kao specina situacija u onom sada i ovde on po deniciji vie od ponavljanja. U ovom trenutku postdramski teatar, performansi, urbani projekti i drugi specini poduhvati, razvili su veliki broj strategija koje se, uz sve pomenute rezerve, mogu nazvati novim. Instalacija, frontalni performans, interakcija u teatarski konceptualizovanim projektima, pozorite situacija, pozorite kao zajednika svetkovina, obed, ili putovanje autobusom: komunikacioni aspekt, odnosno teatar relacione estetike (Nikola Burio), dospeo je u pozorinom svetu u sredite panje. Novo se vie ne moe pronai u objektu (produkciji, predstavi, performansu), ve u veito specinom stvaranju odnosa s gledaocima/uesnicima/sluaocima i izmeu njih. Tu postoje mogunosti za novo, poto estetska praksa dovoenja u vezu, komuniciranja, zajednitva, situacije, interakcije i, konano, ali ne i najmanje vano, panje koja je usmerena na vlastito delovanje kao takva ima nebrojene mogunosti i manje je u opasnosti da reprodukuje staro u neemu to moda samo podsea na novo ruho. Otvaranjem granica koje odvajaju pozorite i performans od velikog broja drugih aktivnosti (line, politike, drutvene, umetnike), novo se javlja zato to takve prakse ne mogu da se uokvire kao specina aktivnost niti kao sistem, ve otvaraju pitanje, udnju za neim drugaijim. Ako je novo, u stvari, kako je smatrao Adorno, identino sa eljom za novim, onda postoji kriterijum za novinu u teatru: ona postoji tamo gde je nepogreivo prisutna i iva elja za novim. Hans-Tis Leman Kratka zapaanja o Novom (teatru)
www.mpus.org.rs

Teatron 148-149

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Teatron 148-149

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

148 149

TEMA BROJA DRAME

Petar Mihajlovi Samo ne u vajcarsku Kosta Peevski Smearnik

JESEN/ZIMA 2009 TEATRON 148/149

148 150 152

TEATRON 148/149 JESEN/ZIMA 2009

TEMA BROJA: BITEF I NOVO

OTKRIVANJE NOVOG NIJE OBAVEZA

JESEN/ZIMA 2009 TEATRON 148/149

TEMA BROJA: BITEF I NOVO

Anja Sua, Jovan irilov i Ivan Medenica

TEMA BROJA: BITEF I NOVO

Anja Sua i Jovan irilov

TEMA BROJA: BITEF I NOVO

TEMA BROJA: BITEF I NOVO

OTKRIVANJE NOVOG NIJE OBAVEZA

TEMA BROJA: BITEF I NOVO

Doek Living teatra 1967. u Beogradu

JESEN/ZIMA 2009 TEATRON 148/149

TEMA BROJA: BITEF I NOVO

KRATKA ZAPAANJA O NOVOM (TEATRU)

TEMA BROJA: BITEF I NOVO

EUROKAZ KAO MJESTO KAZALINE ODGOVORNOSTI

TEMA BROJA: BITEF I NOVO

La fura del Baus

TEMA BROJA: BITEF I NOVO

Societas Raaello Sanzio

TEMA BROJA: BITEF I NOVO

TEMA BROJA: BITEF I NOVO

Stifters Dinge, Gebels

Posledni pejza, J.Na

BITEF ILI OKTOBARSKI SALON? NE, HVALA? DA, MOLIM?

KRIZA KOJA RAZOTKRIVA

Kapital (foto: Sonja ugi)

OLGA DIMITRIJEVI: KRIZA KOJA RAZOTKRIVA

TEMA BROJA: BITEF I NOVOMISTERIJA GROTOVSKI

Plavi zmaj (foto: Sonja ugi)

Sutra (foto: Sonja ugi)

TEMA BROJA: BITEF I NOVO

LEKOVITO POZORITE TONIJA KUNERA

Robert Brustein, Angels in Afganistan, New Republic, May, 1993.

JESEN/ZIMA 2009 TEATRON 148/149

TEATRON 148/149 JESEN/ZIMA 2009

TEATRON 148/149 JESEN/ZIMA 2009

SLAVKO MILANOVI: LEKOVITO POZORITE TONIJA KUNERA

TEATRON 148/149 JESEN/ZIMA 2009

TEATRON 148/149 JESEN/ZIMA 2009

PRVA DAMA NAE KOSTIMOGRAFIJE

FESTIVAL BORTNIKOV SUSRET NA PREKRETNICI

Minu Kjuder, dobitnica ovogodinjeg Bortnikovog prstena (foto: Ivan Vinovrki)

JELENA KOVAEVI: NASLEDNIK GROTOVSKOG

SAVREMENA SCENA: KRITIKE

Aneli u Americi, Beogradsko dramsko pozorite (foto: Borivoje Pei)

BOJANA JANKOVI: HAMBURKA KOLA

NITI QUEER NITI ITA DRUGO

Kako vam drago, JDP

JESEN/ZIMA 2009 TEATRON 148/149

TEATRON 148/149 JESEN/ZIMA 2009

TEATRON 148/149 JESEN/ZIMA 2009

Brod za lutke, SNP Novi Sad

BOJANA JANKOVI: BRENDIRANJE POZORJA

Dervi i smrt, Narodno pozorite, Beograd

POZORITE JE OBLAST IVOTA

Nevinost, Atelje 212