OSNOVNI PARAMETRI SAOBRA]AJNOG TOKA OSNOVNI PARAMETRI SAOBRA]AJNOG TOKA

1. 1. Protok vozila Protok vozila

2. 2. Gustina saobra}ajnog toka Gustina saobra}ajnog toka
3. 3. Brzina saobra}ajnog toka Brzina saobra}ajnog toka
4. 4. Vreme putovanja vozila u toku Vreme putovanja vozila u toku
55 Jedini~no vreme putovanja vozila u toku Jedini~no vreme putovanja vozila u toku 5. 5. Jedini~no vreme putovanja vozila u toku Jedini~no vreme putovanja vozila u toku
6. 6. Vremenski interval sle|enja vozila u toku Vremenski interval sle|enja vozila u toku
7. 7. Rastojanje sle|enja vozila u toku Rastojanje sle|enja vozila u toku
8. 8. Rastojanje Rastojanje
1. PROTOK VOZILA q (voz / h) 1. PROTOK VOZILA q (voz / h)
Pod pojmom protok vozila podrazumeva se broj vozila koji pro|e posmatrani presek
saobra}ajnice u jedinici vremena u jednom smeru za jednosmerne saobra}ajnice ili
u oba smera za dvosmerne saobra}ajnice..
Zavisno od na~ina posmatranja u odnosu na prostor kao i sa gledi{ta
realnih tokova mo`emo razlikovati:
protok vozila protok vozila na preseku na preseku (odseka ili deonice) puta, (odseka ili deonice) puta,
protok vozila protok vozila na odseku na odseku ili deonici puta. ili deonici puta. pp pp
A) A) Protok Protok vozila vozila na na preseku preseku (odseka (odseka ili ili deonice) deonice) puta puta predstavlja predstavlja protok protok koji koji
se se ostvaruje ostvaruje na na posmatranom posmatranom preseku preseku (odseka (odseka ili ili deonice) deonice) puta puta uu jedinici jedinici
vremena vremena..
B) B) Protok Protok vozila vozila na na odseku odseku ili ili deonici deonici puta puta predstavlja predstavlja aritmeti~ku aritmeti~ku sredinu sredinu
protoka protoka na na nn preseka preseka na na odseku odseku ili ili saobra}ajnoj saobra}ajnoj deonici deonici protoka protoka na na nn--preseka preseka na na odseku odseku ili ili saobra}ajnoj saobra}ajnoj deonici deonici..
| |
1
1 1

| |
n 2 1
1 i
i
q q q
n
1
q
n
1
q + + + = =

=
......
Gde je: Gde je:
n broj preseka
2. GUSTINA SAOBRA]AJNOG TOKA 2. GUSTINA SAOBRA]AJNOG TOKA gg (voz / km) (voz / km)
B j il j di i i d `i b } j i b } j j t i Broj vozila na jedinici du`ine saobra}ajnice, po saobra}ajnoj traci, po
smerovima za jednosmerne saobra}ajnice, odnosno u oba smera za
dvosmerne saobra}ajnice, podrazumeva pojam gustina saobra}ajnog toka.
Pojam gustine prostorno je vezan za odsek ili saobra}ajnu deonicu, a vremenski je
vezan za trenutno stanje, pa se u praksi, obzirom na vremenski period u kome se
posmatra, gustina saobra}ajnog toka mo`e predstavljati:
A) A) Broj Broj vozila vozila na na jedinici jedinici du`ine du`ine posmatranog posmatranog odseka odseka (deonice) (deonice) uu trenutku trenutku A) A) Broj Broj vozila vozila na na jedinici jedinici du`ine du`ine posmatranog posmatranog odseka odseka (deonice) (deonice) uu trenutku trenutku
posmatranja posmatranja::
N
(voz/km)
S
N
g =
N broj vozila u saobra}ajnom toku na posmatranom odseku puta u
odre|enom trenutku,
S d `i d k kil t i S - du`ina odseka u kilometrima.
B) Broj vozila po jedinici du`ine posmatranog odseka (deonice) kao
aritmeti~ka sredina m trenutnih posmatranja u vremenskom periodu T.
| |
1
g g g
1
g
1
g + + +

| |
n 2 1
1 i
i
g g g
m
g
m
g + + + = =

=
......
3. BRZINA SAOBRA]AJNOG TOKA 3. BRZINA SAOBRA]AJNOG TOKA VV (km / h) (km / h)
Pod pojmom brzine toka izri~ito se misli na odre|enu srednju ili prose~nu
~ } vrednost brzina svih vozila koja u~estvuju u posmatranom saobra}ajnom
toku.
U teoriji saobra}ajnog toka razlikujemo dva pojma brzine saobra}ajnog
toka: toka:
Srednja vremenska brzina toka V (Vt ) koja je prostorno vezana za niz Srednja vremenska brzina toka V (Vt ) koja je prostorno vezana za niz
vozila na odre|enoj deonici (S) a vremenski za trenutak (ti,)
Srednja prostorna brzina toka V (Vs ) koja je prostorno vezana za niz vozila
na preseku odre|ene deonice (n) a vremenski za period posmatranja (T).
POSTUPAK ZA UTVR POSTUPAK ZA UTVR\ \IVANJE SREDNJE VREMENSKE BRZINE IVANJE SREDNJE VREMENSKE BRZINE
SAOBRA]AJNOG TOKA SAOBRA]AJNOG TOKA Vt Vt (km / h) (km / h)
N
0 i
N
1 i
i
V t f
N
d
V + =

=
Gde je:
d {irina klase
N broj vozila
fi f k ij fi frekvencija
ponavljanja klase
Vo radna brzina
4 d
N
V V
( ) ( ) km/h 49,6 50 20
231
4
V t f
N
d
V
0 i
N
1 i
i
= + = + =

=
d
V V
t
0 i
i

=
POSTUPCI ZA UTVR POSTUPCI ZA UTVR\\IVANJE SREDNJE PROSTORNE BRZINE IVANJE SREDNJE PROSTORNE BRZINE
SAOBRA]AJNOG TOKA SAOBRA]AJNOG TOKA Vs Vs (km / h) (km / h)
Srednja prostorna brzina saobra}ajnog toka predstavlja aritmeti~ku sredinu
trenutnih brzina svih vozila u toku na posmatranom pdseku puta.
Utvr|ivanje srednje prostorne brzine saobra}ajnog toka je veoma slo`en i
skup postupak iz razloga {to zahteva upotrebu savremene fototehnike i
elektronske opreme, pa je iz tih razloga nastalo vi{e metoda za njeno
jednostavnije merenje. j j j
A) UTVR A) UTVR\\IVANJE SREDNJE PROSTORNE BRZINE SAOBRA]AJNOG IVANJE SREDNJE PROSTORNE BRZINE SAOBRA]AJNOG
TOKA NA BAZI LOKALNIH MERANJA TOKA NA BAZI LOKALNIH MERANJA
Ova metoda mo`e se koristiti pod uslovom da se tokom merenja utvrdi da
ne postoji velika oscilacije u brzina vozila koja se kre}u na posmatranom
odseku odseku.
Srednja prostorna brzina u takvim slu~ajevima dobija se kao harmonijska
sredina brzine svih vozila na slede}i na~in:
S
sredina brzine svih vozila na slede}i na~in:
t t t
N
V
t
S
V
S
=
N
t t t
t
N 2 1
......... + +
=

=
=
N
1 i
i
S
V
1
N
V
ili
Gd j
=1 i
i
Gde je:
S duzina odseka ili deonice na kojij se vr{i merenje
t stednje vreme putovanja svih vozila u toku na odre|enoj du`ini odseka ili t stednje vreme putovanja svih vozila u toku na odre|enoj du`ini odseka ili
deonice
B) UTVR B) UTVR\\IVANJE SREDNJE PROSTORNE BRZINE NA OSNOVU SREDNJE IVANJE SREDNJE PROSTORNE BRZINE NA OSNOVU SREDNJE
VREMENSKE BRZINE I STANDARDNOG ODSTUPANJA VREMENSKE BRZINE I STANDARDNOG ODSTUPANJA
Srednja prostorna brzina u takvim slu~ajevima izra~unava se na slede}i
na~in:
2
v
S
V V
2
N
2
N
2
t f
1
t f
d
S |
|

|

t
v
t S
V
V V =
i
1 i
i
2
i
1 i
i V
t f
N
t f
N
S |
.
|

\
|
=

= =
Gde je:
Sv standardno ostupanje brzine vozila
C) UTVR C) UTVR\\IVANJE SREDNJE PROSTORNE BRZINE NA OSNOVU SREDNJE IVANJE SREDNJE PROSTORNE BRZINE NA OSNOVU SREDNJE
VREMENSKE BRZINE I STANJA TOKA VREMENSKE BRZINE I STANJA TOKA
U koliko je mogu}e izvesti preciznu sliku o stanju toka, srednja prostorna
brzina mo`e se izra~unati na slede}i na~in:
V
V
t
k 1
V
S
+
=
Gde je:
k parametar stanja toka koji mo`e imati slede}e vrednosti: p j j
K = 0,25 za saobra}ajni tok blizak slobodnom toku
K = 0,20 za saobra}ajni tok blizak zasi}enom toku K 0,20 za saobra}ajni tok blizak zasi}enom toku
D) UTVR D) UTVR\\IVANJE SREDNJE PROSTORNE BRZINE NA POMO]U IVANJE SREDNJE PROSTORNE BRZINE NA POMO]U
POKRETNOG POSMATRA^A POKRETNOG POSMATRA^A
Ovaj postupak je pogodan za merenje srednje prostorne brzine na
dvosmernim gradskim saobra}ajnicama, i sprovodi se tako {to se u stvarni
tok vozila uklju~uje vozilo - pokretni posmatra~, kre}e se na posmatranoj
deonici i vr{i slede}a meranja:
vreme na po~etku posmatrane deonice, vreme na po~etku posmatrane deonice,
k j t d i k j t d i vreme na kraju posmatrane deonice, vreme na kraju posmatrane deonice,
broj vozila koja ga preteknu, broj vozila koja ga preteknu,
broj vozila koja on pretekne, broj vozila koja on pretekne, j j p , j j p ,
du`inu deonice. du`inu deonice.
Nakon toga uklju~uje se u tok vozila iz suprotnog smera, vr{i kretanje
brzinom koju omogu}avaju uslovi saobra}aja i vr{i slede}a merenja:
vreme na po~etku posmatrane deonice, vreme na po~etku posmatrane deonice,
vreme na kraju posmatrane deonice, vreme na kraju posmatrane deonice,
b j il i t b j il i t broj vozila iz suprotnog smera. broj vozila iz suprotnog smera.
Nakon obavljenih potrebnih merenja srednja prostorna brzina mo`e se
i ~ ti l d }i ~i izra~unati na slede}i na~in:
c
S
t t
y x
q ,
y
t t ,
t
S
V
+
= = =
c a
c
t t
q ,
q
,
t +
Gde je:
t
c
vreme putovanja posmatra~a u smeru posmatranog toka (s),
c
p j p p g ( ),
t
a
vreme putovanja posmatra~a u smeru suprotnom od posmatranog toka (s),
x broj vozila koja se susretnu pri vo`ni posmatra~a u smeru suprotnom od
posmatranog toka,
y razlika izme|u broja vozila koja su pretekla posmatra~a i broja vozila koje je on
pretekao pretekao,
S du`ina odseka (m).
4. VREME PUTOVANJA t (min) 4. VREME PUTOVANJA t (min)
Vreme Vreme putovanja, putovanja, kao kao parametar parametar saobra}ajnog saobra}ajnog toka toka predstavlja predstavlja srednju srednju
vrednost vrednost vremena vremena putovanja putovanja svih svih vozila vozila posmatranog posmatranog saobra}ajnog saobra}ajnog toka toka
preko preko posmatranog posmatranog odseka odseka p ta p ta i i i ra~ na a i ra~ na a se se preko preko slede}eg slede}eg i ra a i ra a preko preko posmatranog posmatranog odseka odseka puta, puta, i i izra~unava izra~unava se se preko preko slede}eg slede}eg izraza izraza::
( ) ( ) min t .... t t
q
1
t
q
1
t
N 2 1
q
1 i
i
+ + + = =

=
Gde je:
ti vreme putovanja pojedinih vozila u odre|enom saobra}ajnom toku.
Osnovna Osnovna jedinica jedinica za za iskazivanje iskazivanje vremena vremena putovanja putovanja saobra}ajnog saobra}ajnog toka toka je je
minut, minut, aa tako|e tako|e se se koriste koriste i i sekunda sekunda i i ~as ~as.. minut, minut, aa tako|e tako|e se se koriste koriste i i sekunda sekunda i i ~as ~as..
5. JEDINI^NO VREME PUTOVANJA tm (min / km) 5. JEDINI^NO VREME PUTOVANJA tm (min / km)
Jedini~no Jedini~no vreme vreme putovanja putovanja predstavlja predstavlja srednju srednju vrednost vrednost vremena vremena svih svih
vozila vozila posmatranog posmatranog saobra}ajnog saobra}ajnog toka, toka, potrebnog potrebnog da da se se pre|e pre|e jedinica jedinica
rastojanja rastojanja tj tj 11 kilometar kilometar posmatranog posmatranog odseka odseka puta puta i i izra~unava izra~unava se se preko preko rastojanja rastojanja tj tj.. 11 kilometar kilometar posmatranog posmatranog odseka odseka puta, puta, i i izra~unava izra~unava se se preko preko
slede}eg slede}eg izraza izraza::
( )
S
t
t km / min t
q
1
t
m
q
1 i
mi m
= =

=
ili
Gde je:
t
mi
jedini~no vreme putovanja pojedinih vozila u odre|enom
saobra}ajnom toku.
Osnovna Osnovna jedinica jedinica za za iskazivanje iskazivanje vremena vremena putovanja putovanja saobra}ajnog saobra}ajnog toka toka je je
(minut (minut // kilometru), kilometru), aa tako|e tako|e se se koristi koristi i i (sekunda (sekunda // metru) metru).. (minut (minut // kilometru), kilometru), aa tako|e tako|e se se koristi koristi i i (sekunda (sekunda // metru) metru)..
6. INTERVAL SLE 6. INTERVAL SLE\\ENJA VOZILA th (s) ENJA VOZILA th (s)
Vreme Vreme koje koje protekne protekne izme|u izme|u prolaska prolaska ~ela ~ela dva dva uzastopna uzastopna vozila vozila kroz kroz Vreme Vreme koje koje protekne protekne izme|u izme|u prolaska prolaska ~ela ~ela dva dva uzastopna uzastopna vozila vozila kroz kroz
zami{ljeni zami{ljeni presek presek odseka odseka puta puta predstavlja predstavlja interval interval sle|enja sle|enja vozila vozila uu
saobra}ajnom saobra}ajnom toku toku..
Sa Sa gledi{ta gledi{ta realnih realnih saobra}ajnih saobra}ajnih tokova, tokova, zavisno zavisno od od na~ina na~ina posmatranja posmatranja
toka toka u u odnosu odnosu na na prostor prostor i i vreme vreme razlikujemo razlikujemo::
A. A. Interval sle|enja pojedina~nog za Interval sle|enja pojedina~nog za NN vozila koji u periodu vremena vozila koji u periodu vremena TT j j g j j g j j
pro|u posmatrani presek (odseka ili deonice) puta; pro|u posmatrani presek (odseka ili deonice) puta;
B. B. Srednju vrednost intervala sle|enja na posmatranom preseku puta za Srednju vrednost intervala sle|enja na posmatranom preseku puta za NN
vozila u vremenu vozila u vremenu T; T;
CCC. C. Interval sle|enja na odseku ili deonici puta, kao aritmeti~ki prosek Interval sle|enja na odseku ili deonici puta, kao aritmeti~ki prosek
srednjih vrednosti intervala sle|enja na srednjih vrednosti intervala sle|enja na nn posmatranih preseka puta u posmatranih preseka puta u
vremenu vremenu TT..
( ) ( ) s t
1
t ili s t
1
t
n N

( ) ( ) s t
n
t ili s t
N
t
1 i
h hn
1 i
hi
h

= =
= =
7. RASTOJANJE SLE 7. RASTOJANJE SLE\\ENJA VOZILA Sh (m) ENJA VOZILA Sh (m)
Prostorni Prostorni razmak razmak izme|u izme|u ~ela ~ela dva dva uzastopna uzastopna vozila vozila uu saobra}ajnom saobra}ajnom toku toku Prostorni Prostorni razmak razmak izme|u izme|u ~ela ~ela dva dva uzastopna uzastopna vozila vozila uu saobra}ajnom saobra}ajnom toku toku
defini{e defini{e se se kao kao rastojanje rastojanje sle|enja sle|enja vozila vozila..
SS obzirom obzirom na na na~in na~in posmatranja, posmatranja, a a analogno analogno sa sa onim onim {to {to je je re~eno re~eno za za
gustinu gustinu toka, toka, prakti~no prakti~no se se kod kod rastojanja rastojanja sle|enja sle|enja razlikuju razlikuju::
A. A. Konkretna rastojanja izme|u pojedinih vozila u saobra}ajnom toku koja Konkretna rastojanja izme|u pojedinih vozila u saobra}ajnom toku koja
su se na{la u odre|enom trenutku na posmatranom odseku ili deonici su se na{la u odre|enom trenutku na posmatranom odseku ili deonici
puta. puta. pp
B. B. Srednja vrednost trenutnih rastojanja izme|u svih vozila u saobra}ajnom Srednja vrednost trenutnih rastojanja izme|u svih vozila u saobra}ajnom
toku koja su se na{la u odre|enom trenutku na posmatranom odseku ili toku koja su se na{la u odre|enom trenutku na posmatranom odseku ili
deonici puta. deonici puta.
CCC. C. Aritmeti~ki prosek Aritmeti~ki prosek mm--srednjih trenutnih rastojanja utvr|enih na srednjih trenutnih rastojanja utvr|enih na
posmatranom odseku u periodu vremena posmatranom odseku u periodu vremena TT..
Sobzirom Sobzirom na na ~injenicu ~injenicu da da je je za za merenje merenje ove ove karakteristike karakteristike neophodna neophodna
skupocena skupocena oprema, oprema, rastojanje rastojanje sle|enja sle|enja se se izra~unava izra~unava preko preko slede}ih slede}ih skupocena skupocena oprema, oprema, rastojanje rastojanje sle|enja sle|enja se se izra~unava izra~unava preko preko slede}ih slede}ih
relacija relacija::
( ) m
V
100 S , t V S ,
1000
S
S
h h S h h
= = = ( )
q g
h h S h h
8. RASTOJANJE (m) 8. RASTOJANJE (m)
Rastojanje Rastojanje je je uu stru~noj stru~noj terminologiji terminologiji kratak kratak naziv naziv za za du`inu du`inu odseka odseka ili ili
deonice, deonice, i i to to treba treba razlikovati razlikovati od od rastojanja rastojanja sle|enja sle|enja vozila vozila.. ,, j j j j j j
Preciznije Preciznije re~eno, re~eno, rastojanje rastojanje u u teoriji teoriji saobra}ajnog saobra}ajnog toka toka predstavlja predstavlja du`inu du`inu
odseka odseka na na kome kome se se razmatraju razmatraju uslovi uslovi kretanja kretanja vozila vozila uu saobra}ajnom saobra}ajnom toku toku..
Odsek Odsek je je deo deo puta puta sa sa istorodnim istorodnim tehni~ko tehni~ko--eksploatacionim eksploatacionim osobinama, osobinama, i i on on
je je po po pravilu pravilu manji manji od od saobra}ajne saobra}ajne deonice deonice ili ili pak pak jednak jednak sa sa saobra}ajnom saobra}ajnom je je po po pravilu pravilu manji manji od od saobra}ajne saobra}ajne deonice, deonice, ili ili pak pak jednak jednak sa sa saobra}ajnom saobra}ajnom
deonicom deonicom..
TEORIJSKE RELACIJE IZME TEORIJSKE RELACIJE IZME\ \U OSNOVNIH PARAMETARA U OSNOVNIH PARAMETARA
SAOBRA]AJNIH TOKOVA SAOBRA]AJNIH TOKOVA
| | h / voz g V q
S
= | | g q
S