Ponuda Gradske Scene

DRAGANA BAZIK
PONUDA
GRADSKE SCENE
POTENCIJALI MIKRO-PROSTORA GRADA

ARHITEKTONSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

II

PREDGOVOR

U dosadanjem pedagokom, nauno-istraivakom, strunom i
umetnikom delovanju autora publikacije stalno je bio prisutan
problem kako ostvariti bolji ivot u gradu. Najplodotvorniji
poligon linog doprinosa humanijem gradu i kvalitetu ivota u
njemu ostvaren je u okviru urbanistikog projektovanja i
parterne arhitekture.
Pod osnovnim funkcionalnim potrebama grada podrazumeva se
neophodan ekonomski, infrastrukturni i graevinski potencijal
kao kvantitativna osnova za kvalitativna unapreenja. Za
ureenje slobodnih prostora, posle izgradnje objekata, najee
ponestane finansijskih sredstava. Stoga su oni uglavnom
nedovoljno opremljeni, neureeni i zaputeni. Kao takvi,
destimuliu delovanje, pre svega, investitora, strunjaka i
krajnjih korisnika. a naalost, ne retko, i studenta - diplomca na
Arhitekturi. Ali jesu poligon pedagokog i strunog delovanja
autora publikacije pod nazivom PONUDA GRADSKE SCENE -
potencijali mikro-prostora grada. Preostaje nam nastojanje da,
ukoliko realizacijom ne obezbeujemo dvogodinjaku da
pogledom kroz prozor spoznaje lepotu, inimo to obrazovanjem,
naunim skupovima, izlobama, knjigama ili usmenim
predanjima.
Usmerimo svoje delovanje na postepenu promenu shvatanja
ljudi da ugodnosti ivota u gradu ini i zasaeno stablo, lepota
plonika, klupe ili korpe za otpatke, a ne samo njihova funkcija.

III

Uslovimo ispunjenje komercijalnih zahteva investitora
doprinosom estetskim vrednostima neisplativih, tzv. pasivnih
prostora, koji ne donose profit, ali ine grad (ulica, trg, pjaceta,
skver, park, zajedniko gradsko dvorite).
Nemojmo zapostavljati teme koje ne garantuju ulaznice u
istoriju stvaralatva, ali doprinose svakodnevnom ivotu
graana. U cilju njihovog aktiviranja i zaivljavanja kroz
kreativne napore mladih strunjaka, nastala je i ova publkacija.
Ona je, ujedno, i dopuna publikacije pod naslovom Scenario
ivota u gradu - proces nastajanja gradske scenografije, kao
razrada celine skupom detalja. Mikro-prostori grada, koji su
u domenu ovekovog opaanja, doivljavanja, korienja i
odravanja, predstavljaju primerenu prostornu i utilitarnu
dimenziju, i doprinose poboljanju uslova ivota u gradu.
Nain prikazivanja procesa scenografije gradskih prostora isti je
u obe publikacije - redosled koraka urbanistiko-
projektantskog procesa ilustrovan primerima iz okvira autorovog
delovanja u praksi. Gradska scena zasluuje mnogo vie nego
to nude rafurom doterani grafiki prikazi projekata. Zato? i
Kako? su pitanja koja otvara ova publikacija, nudei neke od
moguih odgovora, ali ne i fiksna pravila ili kanone. Moda e
ona imati svrhu kao pomagalo ili metodoloki vodi u
poetnim stvaralakim koracima, ali je bitnije da postane
pokreta za dalja traganja i osvetljavanja nedovoljno istraenih
tema iz riznice ponude gradske scene.

Beograd, septembar 1995. Dragana Bazik

IV

SADRAJ

PREDSTAVLJANJE..............................................................................1
Gradski prostor - pozornica 1
Scenografija gradskih prostora 3
Ponuda gradske scene 5
KORAK 1 - UPOTREBNI POTENCIJAL
GRADSKIH PROSTORA................................................8
POLAZNA OPREDELJENJA PROJEKTANTA....................................9
Primerenost gradske scene 9
Intenzitet korienja gradskog prostora 10
REDOSLED PROJEKTANTSKIH AKTIVNOSTI................................11
Provera i razrada urbanistikog reenja 12
Park Sunana padina, Beograd (1991)
Kategorizacija prostora prema
upotrebnom potencijalu 15
Dragodan, Pritina (1989)
Provera kompatibilnosti naina
korienja gradskog prostora 18
Pasarela, Beograd (1992)
Rezidencija, Lipovac (1995)
REZULTAT RAZRADE ......................................................................26
KORAK 2 - OBLIKOVNI POTENCIJAL
GRADSKIH PROSTORA.............................................. 28
POLAZNA OPREDELJENJA PROJEKTANTA..................................29
Usklaenost uslova opaanja i
oblikovnog potencijala prostora 29
REDOSLED SCENOGRAFSKIH AKTIVNOSTI ..............................34

V

Analitika provera vizuelnih obeleja
prostora 31
REDOSLED SCENOGRAFSKIH AKTIVNOSTI 32
Usklaivanje upotrebnog i oblikovnog
potencijala prostora 32
Peaka ulica, Grocka (1992)
Bazar u Makedonskoj ulici, Beograd (1991)
Rezidencija, Lipovac (1995)
Formiranje homogene i asocijativne
kompozicije detalja 54
Pasarela, Beograd (1992)
REZULTAT RAZRADE ......................................................................64
KORAK 3 - BOGATSTVO GRADSKSKIH PROSTORA...................... 65
POLAZNA OPREDELJENJA PROJEKTANTA..................................66
Vieulna percepcija gradskog prostora 66
Prostorni okvir za lino delovanje korisnika 71
REDOSLED PROJEKTANTSKIH AKTIVNOSTI................................72
Provera uslova sagledavanja
gradskog prostora 72
Poeka ulica, Beograd (1990-1991)
Analiza potencijala prostora za
vieulnu percepciju 75
Peaka ulica, Grocka (1992)
Simulacija linog delovanja korisnika 80
Beanijska kosa I, Beograd (1984)
PREDLOG UREENJA
MIKRO-PROSTORA GRADA............................................................84
PRILOG: Inenjerska provera - Brojevi ..........................................................86
Literatura ........................................................................................................93
Biografija, planovi, projekti i reference............................................................95

VI

PREDSTAVLJANJE 1

PREDSTAVLJANJE
Ureenje spoljneg prostora predstavlja, najee, samo nuan
dodatak dominantnim odlukama investitora, inenjera, arhitekata i
graditelja. Ovo zapostavljanje predstavlja veliku i opasnu greku jer,
spoljni prostor je presudan aspekt ivotnog okruenja. On dovodi do
biolokih, sociolokih i psiholokih posledica koje su mnogo znaajnije
od tehnikog funkcionisanja i cene kotanja. Stimuliui i usmeravajui
aktivnosti ljudi, gradski ektserijer nadivljava generacije, kao i trajnost
mnogih objekata. Za pojedine starosne grupe - npr. malu decu, on
predstavlja centar sveta, izvor elementarnih iskustvenih saznanja
presudan za formiranje linosti i obrazaca ponaanja.
Kako pod predstavljanjem podrazumevamo prikaz sadraja
publikacije i stavova njenog autora, u delu teksta koji sledi bie
izloena analogija sadrana u naslovu dva meusobno
komplementarna izdanja od istog autora: Scenario ivota u gradu i
Ponuda gradske scene.
GRADSKI PROSTOR - POZORNICA
Pod pojmom gradski prostor se, pojednostavljeno reeno,
podrazumeva prostor omeen objektima u gradu, na razliite naine
oblikovan i geometrijski definisan.
1
Da li je dovoljno ostati samo na
fizikoj dimenziji prostora? Da li lepa i skladna odea ispunjava sve
uslove i kriterijume onoga ko je nosi? Zar nije potrebno da bude
odgovarajue veliine, ugodna, prilagoena konkretnoj prilici
odevanja? Prostor bez korisnika i njihovih aktivnosti ne ispunjava
sutinu svog postojanja. On dobija obeleje kvalitetnog gradskog
ambijenta tek kroz doprinos svakodnevnom ivotu graana. Svaka
intervencija u ivotnom okruenju ljudi ima za posledicu promene
drutvenog miljea (broj i sastav korisnika, njihove potrebe, aktivnosti,
doivljaje, utiske). Ne moemo navedenu problematiku izmetati na
podruje sociologije i projektovati samo u skladu s linim vienjem i
preferencijama. Formiran prostor je preteno trajnog karaktera i
generacije stasavaju u njemu. Nae nastojanje treba da je usmereno
ka poboljanju uslova ivljenja ili bar ka izbegavanju njihovog
naruavanja. Umetnost arhitekture nije da stvara samo lepe tvorevine

2 PONUDA GRADSKE SCENE

- niti samo korisne, ve oboje - kao kroja koji pravi lepu i udobnu
odeu.
2
Pomenuta nedvosmislena analogija odslikava aktuelnu
teorijsku misao u domenu arhitektonskog i urbanistikog oblikovanja.
Ona objedinjuje fiziku i drutvenu dimenziju prostora. Pojam totalne
arhitekture i urbanizma zamenjuje se pojmovima inviting form
3

(animirajua, atraktivna forma koja aktivira delovanje korisnika -
podsticajna forma, prevod autora) i responsive environment
4
(ivotna
sredina puna razumevanja za korisnike, odgovarajua, prijemljiva -
primereno okruenje, prev. autora).
U navedenom kontekstu, autor ove publikacije sagledava i nudi jo
jedno poreenje. Usvojimo da je gradski eksterijer, fiziki prostor pod
otvorenim nebom, pozornica. Ona nije sama sebi svrha. Slui za
odvijanje predstava - svakodnevnog ivota u gradu. Predstavu ini niz
prizora, zaustavljenih trenutaka, slika, delova jedne celine, odnosno
scena. U posmatranoj analogiji, scena objedinjuje fiziki okvir (gradski
prostor - pozornicu) i korisnike tog prostora (graane i njihove
aktivnosti) ili aktere u predstavi. I najzad, usvojimo da je scenografija
5

podruje naeg delovanja kao skup aktivnosti u vezi ureenja
pozornice (gradskog eksterijera) za odvijanje predstave (svakodnevnog
ivota).
Koji je cilj predlaganja pomenute analogije? Ona reito potencira
sledee karakteristike sadraja naeg delovanja:
neraskidivu povezanost pozornice i predstave; bez pozornice nema
predstave, a bez predstave pozornica nema svrhu;
kompleksnost problematike kojom se bavimo; predstava -
svakodnevni ivot se odvija spontano, bez fiksiranog scenarija i
reiranja, u dinaminom, i gotovo nesagledivom, sledu scena;
akteri su razliitog uzrasta, preferencija, obrazovanja, nepredvidljivi
i bez nauenih uloga. Aktivnosti scenografa (urbaniste, arhitekte,
inenjera, umetnika) usmerene su na formiranje gradskog prostora
kao demokratskog okvira koji nudi korisnicima maksimalan stepen
izbora u zadovoljavanju potreba i odvijanju aktivnosti;
stepen zastupljenih razliitosti: klimatske, morfoloke, ekonomske,
ideoloke, socijalne, kulturoloke i temporalne. Tu nam recepti i
abloni ne pomau. Moemo samo istai okosnicu scenografije
gradskih prostora, ne kroz statinu specifikaciju primera ili
obrazlaganje uticajnih faktora, pojedinih elemenata i tehnika, ve
kroz redosled koraka samog procesa;

PREDSTAVLJANJE 3

izazovi naeg poziva; scene i prizori se odslikavaju u svesti
pojedinaca ukoliko poseduju pravu prostornu meru, sopstven
identitet i prepoznatljivost, odnosno adekvatnu upotrebnu i
oblikovnu vrednost. Postoje gradski prostori koji zahtevaju
reprezentativno oblikovanje gde umetnost dizajniranja scene
dominira nad predstavom, i obrnuto, oni gde je utilitarnost
prioritetna. Bilo kakve da su, prostorne forme emituju neogranien
broj poruka, a njihov prijem zavisi od potencijala samih aktera
(uzrast, obrazovanje, iskustvo, motivisanost, sposobnost
uoavanja) i nepredvidiv je.
SCENOGRAFIJA GRADSKIH PROSTORA
Scenografija gradskih prostora kao proces njihovog nastajanja i skup
aktivnosti za njihovo ureenje, sadri umetnike i strune, odnosno
kreativne i tehnike elemente. Ona objedinjuje delovanje urbanista,
arhitekata, umetnika, ininjera tehnikih struka, komunalnih slubi
odravanja i samih korisnika.
Fizike tvorevine usmeravaju tokove, sadraji definiu ciljeve,
dispozicija formira orjentaciju u prostoru, oblik stvara perceptivnu
predstavu, sekundarna plastika identitet, a opremanje doivljaj i
ponaanje. Osnovni kvaliteti scenografije, mogu se razliito
klasifikovati, imenovati i razraditi (prisutno u strunoj literaturi). Za
polaznu osnovu, a u skladu s linim opredeljenjima i pedagokim
pogodnostima, usvojen je pristup i specifian metodoloki postupak
izloen u knjizi Responsive Environments, grupe autora s Oksfordske
Politehnike
6
. Razmatrani proces nastajanja gradske scene u fazi
projektovanja, obuhvata niz osnovnih koraka s loginim sledom od
celine ka detalju, uz stalno prisustvo povratne sprege. Redosled koraka
nije dat kao zakonitost, ve kao mogu pristup i praktino uputstvo
(pomagalo). Pojedini koraci nisu vrsto definisane celine. Oni su
konstantno ciklino povezani. Mogue je da izraene kreativne
motivacije i inspiracije, kao i problemske specifinosti obraivanog
podruja, izmene predloeni redosled. On je formiran i prikazan u
ovom tekstu na osnovu meuodnosa:
stepena delotvornosti postupaka u procesu projektovanja -
dominantan efekat delovanja strunjaka presudan za osnovno
funkcionisanje gradskog tkiva; i


stepena ponude uticaja gradskog prostora - dominacija
preferencija samog korisnika bitna za kvalitativno unapreenje
gradske sredine.
Analiza ovog meuodnosa definie znaaj preduzimanja pojedinih
koraka u procesu projektovanja, a radi oblikovanja primerene gradske
sredine. Ujedno on ukazuje i na stepen negativnih posledica ukoliko je
neki korak preskoen ili rezultuje neadekvatnim reenjem. U ovako
razmatranom procesu scenografije gradskih prostora jasno se izdvajaju
dve grupacije aktivnosti:
1. scenografske aktivnosti u domenu delovanja strunjaka na
nivou plana, projekta i realizacije koje uslovljavaju osnovni
scenario ivota u gradu (publikacija pod istim naslovom) i
definiu:
kretanje ljudi i vozila uspostavljanjem fizikih prepreka ili
mogunosti (urbanistiko - saobraajni koncept),
ostvarujui kvalitet gradskog tkiva pod nazivom protonost
prostora;
svrhu odvijanja gradskih tokova kroz lociranje i raspon
razliitih sadraja (znaajno struno delovanje urbanista i
arhitekata uz sve aktivniji mehanizam trita) - kvalitet
gradskog tkiva pod nazivom raznovrsnost sadraja;
stepen razumevanja fizike strukture grada i mogunosti
snalaenja graana u njemu (dominacija strunog
delovanja urbanista i arhitekata) - kvalitet gradskog tkiva
pod nazivom itljivost prostora.
2. skup aktivnosti koji formira ponudu gradske scene i ija
delotvornost zavisi, s jedne strane, od strunog delovanja i, s
druge strane, od preferencija samih korisnika prostora
(publikacija pod naslovom Ponuda gradske scene: potencijali
mikro-prostora grada). One uslovljavaju:
intenzitet upotrebe prostora za odvijanje razliitih
aktivnosti (zavisnost efekata strunog delovanja od linog
opredeljenja svakog pojedinanog korisnika) - kvalitet
gradskog prostora pod nazivom upotrebni potencijal
prostora;
identitet prostora koji utie na sticanje prostornih
predstava i prepoznavanje mogunosti izbora od strane

PREDSTAVLJANJE 5

korisnika (ravnopravnost projektantske ponude i
sposobnosti uoavanja samih korisnika) - kvalitet
gradskog prostora pod nazivom oblikovni potencijal
prostora;
raznovrsnost vieulnog doivljaja prostora i mogunost
zaivljavanja prostora kroz lino delovanje korisnika
(dominacija mogunosti opaanja i delovanja korisnika nad
ponudom projektanata) - kvalitet gradskog prostora pod
nazivom bogatstvo prostora.
U sredinama gde presudnu ulogu ostvaruje potranja, uz odgovarajuu
ekonomsku mo i slobodu izbora, kvalitet i prilagoenost prostora
krajnjim korisnicima znaajno dopunjavaju njegovo primarno
funkcionisanje i formiraju adekvatnu ponudu. Aktuelni uslovi prelaznog
perioda ka trinom privreivanju i drugaijoj konstelaciji interesa
uvode nove mogunosti. Razliiti vlasniki odnosi otvaraju specifina
interesna podruja i motivacije u domenu marketinga. Time e se
usloviti izmena postojeeg regulativnog, institucionalnog i strunog
okvira. Nadamo se, da e se, izmeu ostalog, aktivirati i zapostavljeno
pitanje scenografije gradskog prostora kao procesa njegovog
nastajanja.
SCENARIO IVOTA U GRADU
Tipian proces naeg projektantskog delovanja zastupljen u
dosadanjoj praksi predstavlja uobiajeni sled svrsishodnih postupaka
u cilju formiranja odreenih delova elaborata. Oni se odnose na
definisanje zadatka, analizu obraivane lokacije, formiranje programa i
fazu projektovanja
7
. Urbanistiko-arhitektonsko reenje radi
interdisciplinarni tim strunjaka za poznatog investitora s definisanim
zahtevima, a u skladu s planskim aktima vieg nivoa. Konaan projekat
uslovljen je pre svega karakteristikama lokacije
8
i vrednosnim
stavovima naruioca posla. Krajnji korisnici su uglavnom nepoznati, i u
njihovo ime neko drugi odluuje. Zastupljeni su preko strunog tima.
Da li e im realizovan prostor odgovarati u domenu je strune savesti
projektanata i njihovog nastojanja da utiu na proces odluivanja od
strane investitora. To je jedini nain da se izbegnu rutinirana reenja s
osetnom dominacijom politike i ekonomske moi, i nije nimalo lak.
Potrebna je razraena struna argumentacija i izrazita sposobnost
ubeivanja. Odustajanje od ovih napora i usluno obavljanje radnih


naloga vodi ka rutinskom ispunjenju komercijalnih i administrativnih
uslova. Dominiraju razrade aktivnih prostora koji donose profit i
kvantitativno iskazivanje programa bez kvalitativne nadgradnje.
Najee se pristupa formiranju konvencionalnih priloga elaborata bez
daljeg praenja realizacije i upotrebe prostora, uoavanja i priznavanja
greaka radi njihovog korigovanja u buduem radu.
Teite klasinog projektantskog postupka je na definisanju fizikog
prostora i njegovom funkcionalno-oblikovnom tretmanu. Nedovoljno se
razmatra upotreba izgraenog prostora koja nije statina i ne ostaje
samo na projektantskoj i graditeljskoj ponudi. Svaki prostor doivljava
transformacije i modifikacije. Kada je u pitanju gradski eksterijer,
transformacija nastupa vremenom, ako ne na neki drugi nain, onda
bar bujanjem rastinja. Kao to prostor poseduje neku svoju prolost,
tako je pred njim i budunost, delimino saglediva. Projektantsko
vienje zaustavlja samo jedan trenutak kontinualnog meuodnosa
korisnika i prostora u bliskoj budunosti. I ta budunost ima svoju
budunost koju ne moemo u potpunosti kontrolisati. Moemo ponuditi
obrazac organizacije okruenja primerenog ljudskom ponaanju u
prostoru i vremenu, kao predmet kontinualne promene i usaglaavanja.
Aktuelna teorijska misao u oblasti urbanistikog i arhitektonskog
projektovanja ima vie simpatija za ljude
9
od klasine. Pri tome ona
ne podrazumeva socioloki pristup, ve doprinos osmiljavanju
strunog delovanja arhitekte u prostoru koji je namenjen razliitim
korisnicima, a ujedno i doprinos stvaranju stune argumentacije za
kontakt s politikim i ekonomskim monicima. Zbog toga ne
kreemo od prirodnih i stvorenih faktora na lokaciji, ve od scenarija
svakodnevog ivota u gradu. To ne znai da su navedeni faktori
zanemareni, ve naprotiv: analizirajui gradski ivot (predstavu) koji se
odvija u uslovima odreenog teritorijalnog, klimatskog, politikog,
ekonomskog i drutvenog okruenja, uslovljen specifinim uticajima, mi
o njima saznajemo vie nego da ih nezavisno razmatramo. Ne inimo
to parcijalno, u poetnoj fazi projektovanja, ve u u odreenim
koracima scenografskog procesa gde dolazi do izraaja relevantnost
pojedinih uticajnih faktora. Time ne vrimo vetako razdvajanje
pojedinih faza, ve upoznajemo scenario predstave (sloene i
spontane, bez reiranja), aktere (razliite, nepredvidljive, bez nauenih
uloga) i pozornicu kao poligon scenografskog delovanja.

PREDSTAVLJANJE 7

Osnovne postavke scenarija ivota u gradu su: (i) odvijanje tokova
ljudi, vozila i robe; (ii) svrha navedenih tokova; i (iii) uobliavanje
tokova kroz fiziku strukturu. Njihovo razmatranje posebno dolazi do
izraaja kada je podruje naeg delovanja vei deo gradske teritorije
koji uslovljava rekonstrukciju ili projektovanje uline mree i znaajnih
peakih tokova. Takve prostore moemo smatrati gradskim celinama
(stambeno naselje, podruje posebne namene i sl.).Pri tome, ne
smemo izgubiti iz vida da konceptualni nivo svakog urbanistiko-
arhitektonskog projektovanja uvek razmatra tokove, ciljeve i formu.
ak i kada je u pitanju enterijer sobe
10
.
Navedena svojstva scenarija ivota u gradu odreuju pojedine korake
scenografskog procesa koji obuhvataju niz aktivnosti radi postizanja
odreenih, usvojenih, kvaliteta gradskog tkiva, pod sledeim nazivima:
G C
R E
uslovljavanje tokova u
gradu
PROTONOST
PROSTORA
A L
D I
svrha odvijanja tokova,
formiranje ciljeva
RAZNOVRSNOST
SADRAJA
S N
K A
A
forma koja definie
orjentaciju u prostoru i
prepoznavanje sadraja

ITLJIVOST PROSTORA
Detaljnija razrada i ilustracija navedenih koraka sledi u daljem tekstu.
Prikazani primeri su iz okvira delovanja autora publikacije.

1
Krier, R.: Gradski prostor u teoriji i praksi. prevod 1991.
str.2.
... sve vrste prostora izmeu kua u gradu... Geometrijska
ogranienost ovog prostora posledica je razliito
postavljenih kunih proelja. Tek jasna prepoznatljivost
njihovih osnovnih geometrijskih svojstava i estetskih
kvaliteta omoguava nam da spoljanji prostor svesno
doivimo kao gradski prostor.
2
Hertzberger, H.: Lessons for Students in Architecture. 1993.
2nd ed., str. 174.
3
Isto. str. 174.


4
Bentley, i., Alcock, A., Murrain, P., McGlynn, S., Smith, G.:
Responsive environments: A manual for designers. 1985.
5
Miunovi, Lj.: Savremeni leksikon stranih rei. KZNS
Univerzitetska rije, Novi Sad, 1988. - scenografija gr.
slikarski I drugi poslovi u vezi ureenja pozornice za
pozorine I druge predstave.
6
Bentley, i., Alcock, A., Murrain, P., McGlynn, S., Smith, G.:
Responsive environments: A manual for designers. 1985.
7
Lynch, K., Hack, G.: Site Planning. 1984. - detaljan prikaz
postupka urbanistikog projektovanja po pomenutim fazama
8
Pogledati u ovoj publikaciji: Prilog A - o lokaciji i moguim
posledicama intervencije
9
Hertzberger, H.: Lessons for Students in Architecture. 1993.
2nd ed., str. 174.
10
Krier, R.: Gradski prostor u teoriji I praksi. 1991. str. 2.
...Dva osnovna elementa su ulica i trg (hodnik i sobe)...
Geometrijska svojstva su kod oba prostorna oblika ista. Oni
se razlikuju samo po dimenzijama svojih razvijenih zidova i
karakteru njihovih funkcija i kretanja...

UPOTREBNI POTENCIJAL GRADSKIH PROSTORA 9

1 UPOTREBNI
POTENCIJAL
GRADSKIH
PROSTORA

KAKO SE PROSTOR
KORISTI?

SNAGA PROSTORA
Scenografija gradskih prostora utie na mogunost odvijanja razliitih
predstava. Opremanje pozornice uslovljava potencijal prostora u
odnosu na izbor odvijanja aktivnosti, a stepen upotrebne vrednosti
prostora ukazuje na intenzitet i snagu njegovog potencijala. Gradski
prostori s jednom-fiksiranom namenom ograniavaju izbor. Ukoliko su
velikog prostornog obuhvata izazivaju oseaj monotonije. Za razliku od
njih vienamenski prostori, fleksibilni u kratkoronom i dugoronom
vremenskom rasponu, ostvaruju bogat izbor aktivnosti i budue
upotrebe.
Prostor koji se moe koristiti na razliite naine u izrazitoj je prednosti,
po svojoj upotrebnoj vrednosti i stepenu izbora, nad jednonamenskim.
Moda je u tom smislu korisno pomenuti da se ulica moe porediti sa
hodnikom, trg s dnevnom sobom
1
, odnosno eksterijer objekata s
enterijerom prostorija. Naveemo jedan iroko zastupljen primer iz
svakodnevnog ivota. Kuhinjski "boks" u savremenim stanovima
dimenzionisan je iskljuivo prema uslovima pripremanja obroka.
Okruen je, najee, vizuelnim i akustinim barijerama ili potpuno
zatvoren, bez mogunosti odvijanja aktivnosti druenja i nadgledanja
najmlaih ukuana. U njemu ne moe komotno da boravi vie osoba
(zajednika priprema obroka, suprug koji ita novine, dete koje se igra
ili radi domai zadatak uz kontrolu), tako da je domaica orjentisana na
izolaciju i dovikivanje. Spoljni prostor se odlikuje odvijanjem razliitih
aktivnosti u jo veem rasponu. On retko podrava jednoznanu
upotrebu i podvojenost. Potencijal njegovog korienja zavisi od
karaktera i transformabilnosti gradskog prostora.


Spoljni prostor je preteno javni ili polujavni. U njemu se odvijaju tokovi
ljudi, vozila i robe (esto konfliktni) i aktivnosti predodreene namenom
objekata u kontaktnoj zoni eksterijera i enterijera, a posebno u
prizemnim etaama. Osnovna namena su pristupi razliitim
sadrajima, zatim razliito motivisana zadravanja, kontakti, odmor,
igra i zabava. Razlike u potencijalu korisnika (stepen mobilnosti, elje) i
vremena (doba i klima) zahtevaju fleksibilnost i transformabilnost
prostora. Zimska scena trga je sasvim drugaija od letnje (stolovi,
suncobrani, perde). Razlikuje se njen izgled radnim danom (tanzit) od
nedeljnog (zadravanje). Ne moemo je fiksirati, ali moemo ponuditi
mogunost izbora za odvijanje razliitih aktivnosti.
POLAZNA OPREDELJENJA PROJEKTANTA
Oblikovanje gradske scene podrazumeva maksimiranje stepena
upotrebne vrednosti prostora. Scenograf pozornice grada razmatra
mogunost objedinjavanja i uklapanja konfliktnih tokova, otvaranja
poligona za odvijanje spontanih "predstava", podravanje javnosti ili
privatnosti prostora, mikroklimatskih uslova i intenziteta korienja.
Osnovni principi na kojima bi trebalo da se bazira nae delovanje su: (i)
ostvarivanje primerene gradske scene; i (ii) podravanje intenziteta
korienja pojedinih gradskih prostora.
Primerenost gradske scene
Dobijene ili sagledane urbanistike postavke za oblikovanje gradskog
prostora moemo i nehotice negirati ukoliko ih adekvatno ne
prosledimo kroz dalju razradu. U kontekstu oblikovanja gradske scene
to znai da nijedan fiziki element prostora ne treba da egzistira sam
po sebi bez konkretne svrhe. Ponuda elemenata aktivno korienog
prostora nije samo skup eksponata za izlaganje. Prostor koji nikog ne
motivie za zadravanje i odmor pretvara postavljen niz klupa u
besmisao, jer preteno ne nude ak ni estetski doivljaj.
Istovremeno, korisnici bez opremljenosti prostora ne mogu obavljati
aktivnosti po sopstvenom izboru. Veoma pragmatian primer iz
svakodnevnog ivota je: broj baenih opuaka na trotoaru stajalita
javnog gradskog prevoza bio bi smanjen (vremenom verovatno i ukinut
uz pozitivnu promenu kulture ponaanja graana i kanjavanje) ukoliko
bi korpa za otpatke bila dopunjena i pepeljarom.


Uspostavljanjem pravog odnosa izmeu fizike opremljenosti prostora i
njegove upotrebne vrednosti doprinosimo formiranju primerene
gradske scene (sl. 1). Skup takvih scena ini celu predstavu, odnosno
kvalitet ivota u gradu.

Intenzitet korienja gradskog prostora
Najizrazitije primer negiranja intenziteta korienja prostora kroz
projektantsko delovanje predstavljaju trotoari gradskih ulica razliitih
kategorija. Osim protoka peaka, oni retko podravaju jo neki vid
korienja. Ne sreemo esto ak ni klupe na stajalitima javnog


gradskog prevoza. Privatnici i kiosci i na tu temu polako preuzimaju
inicijativu koju je potrebno pravilno usmeriti. Posebno podruje za
razmatranje predstavljaju pristupne stambene ulice. Ova kategorija
ulica, u preteno stambenom okruenju, naroito u porodinom tipu
stanovanja, sa smanjenim tranzitom vozila, odlikuju se specifinim
ivotom objedinjenih aktivnosti protoka vozila i peaka, susreta,
druenja i igre, uz poveani faktor rizika u tipino oblikovanom prostoru
saobraajnice. Dosadanji koncept reavanja pristupnih ulica (i u
stambenom okruenju) bio je na temu dominacije vozila kroz ponudu
to bre i komfornije vonje (irina kolovoza, polje sagledavanja,
radijusi krivina na raskrsnicama, razdelne trake i sl.). Novi koncept
stambene ulice kao "gradskog dvorita" na odgovarajui nain
podrava ukupan intenzitet korienja ovog prostora
2
(sl. 2).

REDOSLED PROJEKTANTSKIH AKTIVNOSTI
Detaljnije sagledavanje upotrebnog potencijala konkretnog prostora
(dela gradske celine) obuhvata sledee projektantske aktivnosti: (i)
primenu i proveru formiranih konceptualnih opredeljenja iz procesa
sagledavanja celine
3
- urbanistiki koncept tokova i sadraja; (ii)


kategorizaciju pojedinih prostora uz analizu mikroklimatskih uslova; i
(iii) proveru kompatibilnosti naina korienja.
Provera i razrada urbanistikog reenja
Osnovna razlika izmeu sagledavanja celine i razrade njenih delova je
u nivou detaljnosti. Moemo to ilustrovati i razliitim crtakim
razmerama - to je prikaz krupniji to na njemu imamo vie podataka
(npr. 1:1000 i 1:200). Tako i pri razmatranju konkretnog dela gradskog
prostora: (i) ne posmatramo samo generalno voenje tokova ve i
pojedine vrste kretanja; i (ii) ne predlaemo globalan okvir namena i
sadraja u prostoru ve ih razraujemo i definiemo kroz sagledavanje
naina njihovog korienja.
Ilustracija na primeru podruja posebne namene
Park Sunana padina, Beograd, 199. (sl. 3,4)
Osnovna funkcija gradskog parka je etnja kroz "plua grada". Ukoliko je on
koncipiran kao aktivan prostor onda su tu i pristupi razliitim sadrajima, zatim
razliito motivisana zadravanja, kontakti, odmor, igra, zabava.U ovom koraku
razmatramo pojedinane prostore parka u nastojanju da organizacijom
ostvarimo najiri mogui raspon odvijanja aktivnosti i budue upotrebe
4
.
Mreom peakih staza u parku "Sunana padina" u dubodolini Repikog
potoka podran je oekivani intenzitet pesakih tokova odgovarajuim
dimenzionisanjem staza (primarne, sekundarne i gazne staze), uz ispunjenje
zahteva za brzim/ciljnim tokovima, etnjom, meandriranjem deijih tokova,
povremenim odmaranjem penzionera i izdvajanjem zaljubljenih
5
. Ostvarena je
i mogunost odvijanja biciklistikog toka i vonje rolua po stazama
odgovarajueg nagiba i bez stepenita. Slobodno kretanje po travnim
povrinama (livadama) definisae realni stepen komunikativnosti prostora i
potrebu za uspostavljanjem novih, obraenih, staza u razvojnoj etapi ureenja
parka. Uz pomenute staze, na ukrtanju tokova i pored privlanih sadraja
(izgraenih struktura, povrina namenjenih aktivnoj i pasivnoj rekreaciji),
predvieni su poploane platoi za zadravanje (trg "kapija" i trg "cvea",
denivelisano sedenje na pjaceti u okviru teniskog kompleksa).
Razradom koncepta raznovrsne namene parkovskih povrina definisano je
pet prostornoprogramskih celina:
Ulazna partija - naglasak ulaza, okupljanje dece na odmoru uz uinu ili
nabavku zaboravljenog kolskog pribora, igra, sankanje, etnja;



"Igra" - prostor namenjen razonodi, odmoru, osveenju, zabavi omladine
i kreativnoj igri dece: "deija livada", omladinska livada;

Izlobeni prostor - centralni motiv i specifinost parka: jedinstveni
"izlobeno - prodajni prostor" dendro-materijala na otvorenom
prostoru i unutar objekta Garden - centra kao manifestacioni
poligon za posebna dogaanja;
Reprezentativni prostor parka - etnja, vrtni ugoaj za oko, i
multimedijalni doivljaj na otvorenoj eko-sceni;
Teniski kompleks - sport, okupljanje, igra, odmor, osveenje, nabavka i
popravka sportske opreme.
Predloeni projekat u potpunosti aktivira upotrebni potencijal jednog novog
parka, prepoznatljivog i specifinog u mrei parkovskih povrina Beograda po
jedinstvenom sadraju "Garden centra" - zatvorenih i otvorenih
izlobeno/prodajnih prostora biljaka i vrtne opreme. Svojom namenom,
navedeni prostor poprima funkciju "magneta" gradskog znaaja koji e
obogatiti strukturu potencijalnih korisnika parka.


Kategorizacija prostora prema upotrebnom potencijalu
Deo gradske celine moe biti: privatanjavan, aktivan-pasivan,
dinamian-statian, sagledljiv-zaklonjen, osunan-osenen, vetrovit-u
zatiju, i sl. Prilikom razrade projekta potrebno je jasno sagledati
navedene kategorije prostora i nain njihovog korienja.
Posebno je znaajno detaljno razmatranje stepena javnosti nekog
prostora u cilju sagledavanja njegove upotrebne vrednosti. Iscrpan
materijal na temu upotrebnog potencijala slobodnih povrina naselja
nude istraivanja (domaa i strana), kao i lina svakodnevna iskustva
nas samih, naih prijatelja i poznanika. Istiemo samo pojedine
relevantne konstatacije: (i) susret javnosti i privatnosti
6
; (ii) nedostatak
sopstvenog prostora, ne u smislu vlasnitva ve identiteta prostora i za
pojedinca i za grupu
7
; (iii) presudnost izbora za oblikovanje slobodnih
prostora
8
; i (iv) diskutabilnost procene vrednosti projektovanih i
izvedenih slobodnih povrina strogim numerikim normativima
naspram spontanog odvijanja svakodnevnog ivota, kao i tihu
nostalgiju za starim gradskim jezgrom koje obiluje mikroambijentima
punim rafinmana i prave prostorne mere
9
. Dvadeset godina posle
izrade pomenutih studija suoeni smo s preteno pogoranim stanjem
neizgraenih povrina modernih stambenih naselja. Ovi prostori e
sasvim izvesno podlei rekonstrukciji, istovremeno ukazujui da se
pristup projektovanju novih prostora mora izmeniti.
Ilustracija na primeru projekta stambenog naselja
Dragodan, Pritina, 1989. (sl. 5)
Podaci: povrina 84.63 ha; broj stanovnika 20 328.
Principi formiranja osnovne stambene grupacije predloeni u okviru
konkursnog elaborata su: (i) ispunjavanje uslova insolacije u odnosu na
najviu spratnost (P+4); (ii) zatita intimnosti stana; i (iii) formiranje dvorita
koje za razliku od stambenih ulica (javni prostor) oznaava zajedniki i privatni
prostor. Pod zajednikim prostorom podrazumeva se povrina dvorita koju
koriste stanari grupacije neposrednom vezom iz objekata. Intenzivni peaki
tokovi kroz dvorita destimulisani su gustom mreom predloenih stambenih
ulica. Privatni prostor formira se kao niz bati individualnog i meovitog
stanovanja.



U cilju brzog zaivljavanja naselja s odgovarajuim stepenom upotrebne
vrednosti neophodno je:
(a) jasno definisati kategorije slobodnih povrina (javne, zajednike,
privatne) na osnovu prava korienja i motiva za odravanje:
javni prostor (pristupna stambena ulica, naseljski park, sportski
tereni, skver, trg, nestambeni sadraji) koji karakterie protok,
pristup, ciljna kretanja, vii stepen komunikativnosti i
raznovrsnosti sadraja, boravak, sagledljivost, izloenost,
anonimnost, nedovoljna pripadnost;
zajedniki prostor (definisan jednim ulazom dugake stambene
lamele, jednom veom stambenom zgradom ili grupacijom
manjih objekata nie spratnosti) - gradsko stambeno dvorite
koje iskljuuje protok i tranzit, uvodi pristup, boravak, smanjen
stepen komunikativnosti i anonimnosti, vizuelni i audio kontakt,
izbor u obavljanju aktivnosti i druenju, mogunost identifikacije
s prostorom kroz sopstveno delovanje i personalizaciju
(pripadnost), povean oseaj odgovornosti, a samim tim i
bezbednosti, mogunost odravanja i razvijanja; i
privatni prostor koji je u domenu korienja i odravanja od
strane jedne porodice, a posebno pogodan u navedenom tipu
stanovanja kao kompenzacija negativnih karakteristika stanova
u prizemlju;
(b) podrati stepene mobilnosti i preferencije razliitih starosnih grupa -
malo dete se igra u dvoritu (ne napolju), starije na stepenitu
dvorinog ulaza, odrasli se bave hortikulturnom terapijom,
traevima, rotiljijadom u vrtu, penzioneri igraju ah i posmatraju
etae u parku, omladina je na oku, skveru, u muzikom
paviljonu parka ili na sportskim terenima;
(c) vratiti autonomiju stanara , dozvoliti individualnost, izbor,
samoinicijativu, organizovanje na pripadajuem, zajednikom i
privatnom. Stvoriti dodatne motive, pored sopstvenog interesa za
kvalitet ukupnog stanovanja (npr. izbor najatraktivnijeg dvorita,
oglaavanje u medijima ili nagraivanje iz fondova sponzora).
Moda e se onda aktivirati i naini za sticanje materijalne osnove
za ureenje i odravanje dvorita (aukcija starih stvari, predstave i
takmienja u igrama uz simbolinu naplatu ulaznica, izdavanje
zajednikih prostorija orjentisanih ka ulici u zakup, i drugo)
10
.


Provera kompatibilnosti naina korienja gradskog prostora
U ovom projektantskom koraku se ne bavimo usvajanjem namene
prostora i dispozicije sadraja
11
, ve nainom korienja prostora od
strane krajnjih korisnika, u cilju formiranja odrednica za njegovo
konkretno oblikovanje i opremanje. Graanima treba ponuditi takav
prostorni okvir u kome e oni jasno sagledati svoje uloge i nesmetano
obavljati aktivnosti. Dozvoliete digresiju: nije zgodno svaku domaicu
usmeriti na dvotraktni kuhinjski boks i onemoguiti joj nadgledanje
malog deteta ili razgovor sa suprugom dok priprema obrok. Neto
slino se dogaa i s pristupnim, stambenim ulicama, ali s veim
razlogom - nain korienja ulice je konfliktan (vozila, peaci i deca u
igri). Jedan od uspenijih koncepata za saniranje konflikta je
integrisana ulica o kojoj e u daljem tekstu biti rei.
Ilustracija na primerima
Primer 1. projekat stambenog naselja
Dragodan, Pritina, 1989. (sl. 6,7,8,9)
Koncept integrisane ulice osnova je urbanistikog reenja u okviru
konkursnog elaborata za stambeno naselje Dragodan u Pritini. Oigledno
je bilo prerano, za nae uslove, da se s tom idejom nastupi, mada je u
ekonomski stabilnijim sredinama ve celu deceniju uspeno zastupljena u
realizaciji). Unutar naselja, pored glavnih sabirnih meu-naseljskih ulica,
predloene su i sledee kategorije ulica: (i) jedna sabirna naseljska koja
povezuje sve delove naselja i gradskog parka pruajui se od magistrale
(naseljske industrije i rekreativnog centra) preko centra naselja, do postojee
mree gradskih ulica; (ii) stambene sabirne ulice koje proimaju stambeno
tkivo obuhvatajui etiri do est osnovnih grupacija; i (iii) stambene
(integrisane) ulice oblikovane kao kompleksni vienamenski prostor. Forma i
oprema ovih prostora nameu odreeni reim kolskog saobraaja,
ograniavaju brzinu kretanja vozila doprinosei pristupanosti, protonosti i
prepoznatljivosti pomenutih prostora. Ovako koncipirana ulica postaje socijalni
kolektor s potencijalom razvijanja sopstvenog identiteta (sl. 6).
Kako je konkursni rad za naselje Dragodan bio na nivou Detaljnog
urbanistikog plana koncept integrisane ulice je obrazlaen i ilustrovan kroz
tekstualni prilog i grafiki prikaz geneze reenja.


U hijerarhijskoj strukturi gradske uline mree pristupne ulice u stambenom
okruenju nalaze se na dnu tabele i pripadaju lokalnoj mrei s manje od 200-
250 vozila na sat, iji se cilj kretanja nalazi u zoni lokalnih pristupa. One mogu
biti formirane kao osmiljen i aktivan prostor koji integrie peake i vozila, bez
dominacije pojedinih. Osnovne odrednice za formiranje "integrisanih" ulica u
gradskom tkivu su: udaljenost do klasine sabirne gradske ulice ispod 500 m,
ponuda izbora alternativnih tokova na 50-60 m (koncept malih gradskih
blokova) s mogunou promene pravca ulice u njenom produetku, kao i
kolovozne trake unutar same ulice (sl. 7).


Poetni korak u postupku kreiranja stambene ulice je sagledavanje njenog
upotrebnog potencijala. Stepen upotrebne vrednosti ovog prostora iskazuje
njegov intenzitet i snagu. Osnovna funkcija gradske ulice je, pored razvoda
infrastrukture, pristup, protok i zadravanje vozila i peaka. Navedene
aktivnosti nisu meusobno komplementarne. Pokuaj da se postojei konflikt
razrei izvesnim postavkama urbanistikog modela "moderne" spontano
demantuje svakodnevni ivot. S druge strane, mnoge pristupne gradske ulice
klasinog tipa, u preteno stambenom okruenju, posebno u porodinom tipu
stanovanja, sa smanjenim tranzitom vozila, odlikuju se specifinim komijskim
aktivnostima u klasino oblikovanom prostoru saobraajnice. Novi koncept
stambene ulice kao "gradskog dvorita" ostvaruje potencijal za saniranje
konfliktnih interesa vozaa i peaka primarno kroz usporavanje kretanja
vozila. U upotrebi su razliita tehnika reenja: skraivanje dubinske vizure
postavljanjem fizikih i vizuelnih barijera; indirektan tok vozila od raskra do
raskra; nepostojanje ivinjaka; drugaije poploavanje; odgovarajui
saobraajni znaci; i vezivanje ulice za klasinu ulinu mreu preko trotoara i
zakoenog ivinjaka (sl.8). Sve to zajedno, u poetku i uz kanjavanje, utie
na kulturu vonje, ali i na ponaanje peaka koji ne smeju namerno i trajno
zaustavljati potencijalni tok vozila.


Poseban kvalitet novog koncepta stambene ulice - "gradskog dvorita" je
podravanje viefunkcionalnosti ulinog prostora kroz mogunost odvijanja
razliitih aktivnosti i ostvarivanje visokog stepena upotrebne vrednosti. Slabo
prometnu gradsku ulicu u preteno stambenom okruenju karakteriu i
razliito motivisana zadravanja, susreti, kontakti, vonja bicikla i rolua, igra i
zabava. Omladina se okuplja na "oku", deca se drue na ulaznom
stepenitu, kominice razgovaraju preko kapije, a i penzioneri igraju ah "tu
negde". Ulica poseduje karakteristike "socijalnog kolektora" kao mesto
najvieg stepena komunikativnosti i mogunosti susreta. Promene scena su
dinamine: radnim danom pre podne (uurbano ciljno kretanje); posle podne
ili vikendom (zadravanje, razgovor, ili pranje i popravljanje automobila). U
skladu s tim, potrebno je ponuditi fleksibilan i transformabilan prostor, s
ponudom za izbor, a uz pokuaj ublaavanja konflikta vozaa i peaka (sl.9).

Primer 2. projekat prostora posebne namene
Pasarela, Beograd, 1992. (sl. 10,11,12,13)
Osnovna namena slobodnih povrina kompleksa "Pasarela" u Poekoj ulici
na Banovom brdu odreena je njegovom lokacijom. Detaljnom razradom
potencijalnog naina korienja povrina izdvojeni su:


(i) pravci dominantnih/tranzitnih peakih tokova: (a) ciljni tok Poeka
ulica-Julino brdo, preko pasarele; (b) pristupi objektima banke i
osiguranja iz Poeke ulice; (a) veza parka "Sunana padina" i
kompleksa "Pasarela"; i (d) veza sa stambenom grupacijom u
neposrednom okruenju.

(ii) kolski pristupi za potrebe snabdevanja, komunalnih vozila,
parkiranja, i privremenog zadravanja vozila;
(iii) parkiranje u nivou pristupa iz parka "Sunana padina".; i
(iv) prostori za zadravanje sa specifinim sadrajima (izlozi, reklamni
panoi, vitrine, "kladenac", esma, odmor, terase restorana i
kafia)
Razmatranjem kompatibilnosti naina korienja uoeno je da je:


(a) neophodno kolske pristupe spustiti na najnii nivo kompleksa bez
remeenja ciljnih, tranzitnih, tokova peaka;

(b) diferencirati peaki pristup iz paka od parkinga za potrebe
poslovnih partnera banke; i

(c) razdvojiti tranzit peaka od zona zadravanja.
Upotrebni potencijal spoljnjeg pojedinih nivoa kompleksa definisan je
pomenutim ciljnim tokovima i sadrajima u kontaktnoj zoni objekata i platoa
(sl. 13).



Primer 3. - projekat rezidencijalnog vrta
Rezidencija Stankom korporacije, Lipovac, 1995. (sl. 14)
Reenjem ureenja slobodnih povrina parcele Stankom rezidencije,
usklaena je specifina upotreba prostora vrta s ekskluzivnim
karakteristikama objekta i dvojnim karakterom prostora (reprezentativno i
privatno), a uz uklapanje u kontekst okruenja.
Lokacijom pojedinih objekata na posedu jasno se diferencira globalna
upotreba pojedinih zona parcele. Izdvajaju se (a) reprezentativna partija
pristupa objektu rezidencije; (b) promenadni javni deo parcele parkovskog
tipa; i (v) privatni vrt.


Projektantskim reenjem su jasno podrane definisane celine. Detaljno
osmiljavanje upotrebe pojedinih zona zasnovano je na: (i) proimanju
eksterijeru vrta i enterijeru objekata (po funkciji, zastupljenim materijalima i
osmiljavanju vizuelnih "kadrova" sagledivih iz unutarnjeg prostora); (ii)
gradaciji peakih tokova kroz pravac, dimenzije i materijalizaciju, a uz
adekvatan raspored "ciljeva" odnosno motiva kretanja, i reprezentativnih
akcenata (hladnjak, esma i fontana); (iii) tehnikim zahtevima nagiba staza
za ugodnu etnju ili vonju deijeg bicikla; i (iv) diferenciranju kategorija
prostora (odmor, igra, okupljanje) kroz kompatibilnost naina korienja. Kako
je to ostvareno u oblikovnom smislu sagledaemo u okviru sledeeg koraka
projektantskog procesa.
REZULTAT RAZRADE
Razmatranjem upotrebnog potencijala konkretnog dela gradskog
prostora stvaraju se odrednice za njegovo osmiljeno (ne proizvoljno ili
samo nadahnuto) oblikovanje kroz prepoznavanje delova kompleksa s
pretenim ili kompatibilnim nainom korienja. Pri tome se izdvajaju:
pristupni ili tranzitni pravci razliitih vrsta kretanja;
potrebe za aktiviranjem kontaktnih zona eksterijera i
enterijera;
prostori sa specifinom upotrebom (susreti, okupljanje,
zadravanje, proimanje eksterijera i enterijera, odmor, igra); i
prostori za saniranje konfliktnih naina korienja.

1
Krier, R. (prev. 1991) GRADSKI PROSTOR u teoriji I praksi.
2
Bazik, D. (1994) Potencijal stambene ulice., Bentley, i., Alcock, A., Murrain,
P., McGlynn, S., Smith, G. (1985) Responsive environments: A manual for
designers., Bogranovi, R. (1994) Ulina mrea i tipovi ulica Beograda.,
Hertzberger, H. (1993) Lessons for Students in Architecture., Lynch, K.,
Hack, G. (1984) Site Planning., Maletin, M. (1992) Gradske saobraajnice.
3
Bazik. D. (1995) Scenario ivota u gradu: proces nastajanja gradske
scenografije.
4
Bazik, D., Mati, M. (1994) Potencijal gradskih parkova.


5
Pogledati prikaz razliitih vrsta peakih tokova - GLC study: (1978) An
Introduction to Housing Layout.
6
Pogledati: Grupa autora: (1976) Kvalitet i karakteristike stanovanja u bloku
21 na Novom Beogradu. str. 240.
7
Pogledati: Petovar, K., Kara-Pei, . (1975) Neposredna okolina
stambenih zgrada bloka 38 i Konjarnika 2 u Beogradu.., str. III
8
Isto. str. 59 60. ona vrsta izbora koji sami korisnici mogu da izvre: da sedi
ili eta, da se bavi sportom, da se osami ili bude u drutvu...slobodni
prostori u fazi planiranja i projektovanja razreavaju se na nivou najoptijih
zahteva...moraju kroz vreme da se dograuju, dopunjuju, sazrevaju.
9
Pogledati: Grupa autora: (1967) Socioloke vrednosti urbanistikih,
arhitektonskih i graevinskih reenja novih stambenih naselja u Sarajevu.,
str. 549 - 550.
10
Bazik, D. (1995) Od korienja ka stanovanju u okruenju viespratnih
stambenih zgrada.
11
Bazik. D. (1995) Scenario ivota u gradu: proces nastajanja gradske
scenografije.

OBLIKOVNI POTENCIJAL GRADSKIH PROSTORA 29

2 OBLIKOVNI
POTENCIJAL
GRADSKIH
PROSTORA

TA KORISNIK UOAVA
I RAZLIKUJE?
VIZUELNA OBELEJA
PROSTORA
Odnos masa formira perceptivnu strukturu gradske pozornice. Urbana
morfologija (linearni prostori, otvaranje i zatvaranje) usmerava i
zadrava tokove, definie ciljeve i nudi izbor mogunosti za odvijanje
aktivnosti
1
. S druge strane, sekundarna plastika volumena i oprema
eksterijera (sklop detalja), utiu na formiranje znaenja i identiteta
pojedinih delova gradskih celina, koji se odslikavaju u svesti korisnika
2
.
Pragmatian primer: isto oblikovani stambeni objekti dobijaju razliite
nazive ("uta kua", "crvena zgrada") samo prema razlici u boji
metalne ograde na loama. Jedan, naizgled, sitan detalj formira, za
korisnike uoljivu razliku meu objektima i element je njihovog
prepoznavanja. Pri tome, jo jednom istiemo da se mentalna znaenja
razlikuju u odnosu na karakteristike samog posmatraa (uzrast,
poreklo, obrazovanje, iskustvo, motivacija, sposobnost opaanja).
Pojedinac moda uopte nee konstatovati boju ograde dok ne bude u
situaciji da nekom pokae put ili sam pronae opisani objekat. Bez
obzira na to, na je zadatak da ponudimo razliita vizuelna obeleja
objekata i prostora, kao oblikovni potencijal za izbor i formiranje
sopstvenog znaenja od strane korisnika.
Smisao prostornog okvira je njegovo adekvatno korienje, i u direktnoj
je srazmeri s njegovim znaenjem. Poruka plastine forme se moe
razumeti ili ne. Neuobiajena obrada fasade stambene zgrade (velika
staklena platna) mogu je pretvoriti, u svesti posmatraa, u poslovni
objekat. Nedovoljno naglaeni ulazi stvaraju dilemu pristupa, a preveliki
broj moguih, neprepoznatljivih, puteva uvode nas u lavirint.
Unificiranost vizuelnih obeleja objekata i prostora izaziva monotoniju,


gubi se identitet, i provocira roditelje (iz novobeogradskih blokova) da
oznae crvenim pekirom sopstvenu terasu da bi dete pronalo svoju
zgradu. Nemojmo dovoditi korisnike u takvu situaciju. Oblikovnim
sklopom vizuelnih obeleja (silueta prema nebu, horizontalna i
vertikalna proporcija, pravci i forme partera), moemo ostvariti poligon
za formiranje znaenja i simbolike prostora . Uz sopstvenu imaginaciju
i kreativnost, uklapamo kontekstualne i funkcionalne specifinosti
obraivanog prostora, kao i aspekt korisnikog iskustva u poimanju
prostora, da bi postigli odgovarajui rezultat. Moramo imati u vidu da
scenografska ponuda gradskih prostora zaivljava kroz spontano
odvijanje predstava, samo ukoliko kod aktera izazove odgovarajue
asocijacije.
Kvalitet naeg projektantskog delovanja u okviru ovog koraka presudno
utie na realizaciju sledeih zahteva gradskog prostora i naih,
prethodno formiranih ili dobijenih, urbanistikih konceptualnih
opredeljenja:
itljivost prostora kroz odnos forme i namene;
raznovrsnost sadraja i doivljaja; i
intenzitet korienja potencijala prostora.
Zadatak projektanta, kao scenografa gradskog prostora, je da
razmatra: (i) razumljivost poruke prostornog oblika; (ii) mogunost
njenog memorisanja i prepoznatljivost (identitet); i (iii) odnos prema
kontekstu i funkciji.
To se moe ostvariti usvajanjem sledeih polaznih principa:
uvaavanje razliitosti uslova opaanja; i
zastupljenost, pored kreativnog nadahnua, i analitike
provere pojedinih vizuelnih obeleja i njihove kompozicije.
Usklaenost uslova opaanja i oblikovnog potencijala prostora
Pored subjektivnih mogunosti opaanja, svojstvenih svakom
pojedincu, postoje i objektivni parametri koji doprinose formiranju
asocijacija o prostoru, koje mi ugraujemo u svoj projektantski proces.
Posebno treba istai razliitost perceptivnih mogunosti i zahteva


peaka i osoba koji se nalaze u vozilu. Ukoliko se vozilo kree brzinom
od 60 km/h, za 5 minuta prevalie 5 kilometara. Za isto vreme peak,
brzim hodom (6 km/h) prelazi 500 metara, odnosno samo pola
kilometra. Mogunosti sagledavanja prostora u ova dva sluaja sasvim
su razliite i uspostavljaju diferencirane zahteve u odnosu na ponudu
gradske scene (preglednost, ritam promene, irina i geometrija
prostora, nivo sloenosti frontova objekata i stepen promenljivosti
namene). Kako gradski prostor nije preteno diferenciran strogom
segregacijom kolskih i peakih tokova, to je nuno, kroz vizuelna
obeleja, istovremeno akcentirati i objediniti razliitost uslova opaanja
(sl. 15).

Potencijalni aparat za razreavanje navedene razliitosti nude mnoge
fizike forme i pojedina vizuelna obeleja. U odnosu na kontaktnu zonu
spoljnjeg prostora i objekata to su tradicionalne arkade, pasai i
atrijumi; u odnosu na volumen - silueta i pojaana horizontalna i
vertikalna podela; u odnosu na gradsku matricu - raspored vizuelnih
akcenata i sagledljivih dominanti u prostoru, i drugo. Bitno je samo


ugraditi ovaj podatak u projektantsku svest i osmiljeno ga upotrebiti u
procesu oblikovanja gradske pozornice.
Analitika provera vizuelnih obeleja prostora
injenica je da se nae kreativno delovanje esto svodi na nadahnue
i da smo skloni komentarima osetio sam problem, krenulo mi je ili
prostor me je inspirisao. U trenutku samozadovoljstva teko da smo
spremni da pribegnemo nekoj detaljnijoj proveri stvaralakih ideja u
naletu, a jo manje da na bazi analitikog postupka (sl. 16) doemo do
reenja.


Meutim, grad ivi kroz graane, i oni, ako ne i neko drugi (strune
revizije), obavljaju i dopunjuju ono to smo mi propustili. Zbog toga,
stvorimo iza svog reenja strunu argumentaciju u cilju njegovog
proveravanja i obrazlaganja (bar zbog strune savesti i zbog razliitosti
pogleda na svet).
Kada je u pitanju scenografsko delovanje u eksterijeru grada analitiki
potencijal vizuelnih obeleja prepoznaje se u okviru: (i) kulisa -
analiza frontova objekata od siluete, preko vertikalnog i horizontalnog
ritma, do vrste otvora i kontakta s tlom; (ii) plastike prostora - koju
ine: oblikovana denivelacija terena, elementi opreme i markacije
eksterijera (stubovi, ramovi, pergole, kandelabri, obelisci); i (iii)
plonika - koji moe da nas usmerava i da nam pripoveda
adekvatnim poploavanjem.
REDOSLED SCENOGRAFSKIH AKTIVNOSTI
Naslovljeni projektantski korak je, u smislu hronoloke dinamike
procesa projektovanja, integrisan i s prethodnim i s buduim korakom
razmatranim u ovoj publikaciji. Ponovo potenciramo da je njihovo
odvajanje vie rezultat naina prikazivanja nego sutine samog
scenografskog procesa. Zbog toga i ne postoji izdvojena projektantska
aktivnost na temu analize ulaza iz prethodnih koraka, ve se ona
podrazumeva. Scenografske aktivnosti koje smatramo da treba izdvojiti
i ilustrovati primerima svode se na: (ii) oblikovanje prostora u skladu s
njegovim upotrebnim potencijalom; i (iii) testiranje homogenosti i
asocijativnosti kompozicije vizuelnih obeleja, odnosno detalja.
Usklaivanje upotrebnog i oblikovnog potencijala prostora
Oblikovni potencijal gradskog prostora simultano sagledavamo prilikom
razmatranja naina njihovog korienja. Meutim, uputno je prethodno
formirati matricu upotrebnih vrednosti prostora (prethodni korak), kao
osnovu za varijantno reavanje i traganje za osmiljenim (usklaenim)
oblikovnim potencijalom obraivanog prostora. Samo tako emo imati
jasne odgovore na pitanja zato i kako. Neke od njih emo prikazati
kroz primere koji slede.


Primer 1. - novo stambeno naselje
Dragodan, Pritina, 1989. (sl. 17,18,19,20,21,22)
Urbanistikim reenjem u konkursnom elaboratu potencirani su sledei
specifino oblikovani (u odnosu na dotadanji model stambenih naselja)
naseljski prostori: (i) integrisana ulica; (ii) izdvojeno zajedniko dvorite u
vieporodinom stanovanju; i (iii) nain oblikovanja prizemlja viespratnih
stambenih objekata. Njihova ilustracija je data kroz teorijsku postavku.
integrisana ulica
Razrada oblikovnog koncepta "Woonerf" ili living yard ulice kroz opremanje
prostora i organizaciju vizuelnih obeleja predstavlja sledei korak u procesu
njenog projektovanja. On neposredno utie na ostvarivanje upotrebne
vrednosti ulice (razmatrano u prethodnom koraku) kao i na formiranje
znaenja prostora koje se odslikava u svesti korisnika. Peak i voza u kolima
koja se sporo kreu, imaju priblino iste vizuelne mogunosti u odnosu na
registrovanje promena u ritmu objekata, smene sadraja i pristupa, izmene
pravca kretanja i dinamike vizura.


Izbor sagledljivih poruka u ulici nude ulini frontovi, dinamika i plastika opreme
prostora i nain poploavanja. Elementi objekata definiu siluetu prema nebu,
horizontalnu i vertikalnu proporciju ulinog fronta. Postojanje parcele i
predbate razliitih dimenzija, sa ili bez ograde, posebno utie na formiranje
ambijenta ulice.

Arhitektonsko-graevinski elementi opremanja ulinog prostora za potrebe
odmora i susreta su ulazna stepenita, zidii ardinjera i ograda s
mogunou sedenja, stope stubova, ramovi i pergole.


Adekvatno opremanje prostora "gradskog dvorita" upotpunjuju i elementi
urbanog mobilijara - klupe, mobilne ardinjere, montani parking za bicikle,
korpa za otpatke i razliita rasveta. Poseban ekoloki i vizuelni kvalitet ovom
prostoru daje zelenilo - drvee, bunje, travnate i cvetne povrine. Plonik
takoe nudi svoju "priu" - definisanje toka vozila, razvoenje ciljnih tokova
peaka, definisanje parking mesta, formiranje "ah table" ili crtea "kolice" za
igru dece.
Specifinim i prepoznatljivim kompozicionim i likovnim sklopom vizuelnih
obeleja mogue je u svesti graana ostvariti posebno znaenje "moje ulice".
Da li je to ulica - vrt ili ulica - poploano gradsko dvorite opredelie
kontinualnost ili ne ulinog fronta, zastupljen tip stanovanja, irina uline
regulacije kao i preferencije i angaovanje samih stanara u ulici.
zajedniko stambeno dvorite
Diferenciranje prostora unutranjeg dvorita moe se ostvariti denivelacijom
terena i ograivanjem, s jedinim pristupom iz pripadajuih objekata, bez
tranzita kroz dvorite. Izdvajanjem pojedinih celina s prostornim identitetom
doprinosi se kvalitetu stanovanja u viespratnim objektima
3

Dimenzije zajednikog stambenog dvorita su, predloenim projektom,
prilagoene primerenom odnosu prosene visine objekata i irine rastojanja


meu njima (priblino 1:3, a ne manje od 22 m - zbog privatnosti naspramnih
stanova). Kako je prosena spratnost objekata P+3, uz navedeni uslov o
dimenzijama dvorita, formirani su mali blokovi (60 m duina ulinog fronta),
koji pogoduju i mrei integrisanih ulica i etapnosti gradnje autonomnih celina,
ali nisu odgovarali iriju raspisanog konkursa. Osnovna zamerka predloenom
urbanistikom reenju bila je: mala dimenzija blokova. Na temu stambenog
dvorita predloeno je jo i da njegovo opremanje i odravanje bude u
domenu stanara. Na raspolaganju bi im bio bogat oblikovni potencijal
uslovljen stepenom ulaganja (gazne staze, plato za odmor, rotilj, hladnjak,
deiji rekviziti za kreativnu igru manjeg broja dece uz spontanu kontrolu
/vizuelni i audio kontakt/, esma, bazen, raznovrsno rastinje i cvetni parteri).
prizemlje viespratnih stambenih objekata
Konflikt javnog i privatnog u zoni stambenog prizemlja mogue je sanirati
oblikovanjem predvorja prema ulici, s kapijama i ulazima u stanove, radi
smanjenja optereenja glavnog ulaza i podizanja kvaliteta stanovanja u
prizemlju. Batama prema unutranjem dvoritu potrebno je obezbediti
privatnost i u odnosu na dvorite, kao i u odnosu na vie stambene etae
(dogradnja zimske bate, nadstrenice i sl.). Ovim bi prizemni stan delimino
dobio atribute porodine kue kroz prednost direktnog kontakta s tlom i
ivota u bati.


Navedeni kvaliteti bi donekle sanirali neugodnosti stanovanja u prizemlju
viespratnih objekata (povean stepen javnosti i mogunosti provala).
Navedeni koncept kombinacije razliitih tipova stanovanja (porodinog i
vieporodinog), tzv. meovitog stanovanja, predloen za stambeno
naseljeDragodan u Pritini, takoe nije naiao na odobravanje irija, iako u
svetskoj praksi, a u poslednje vreme i kod nas, sasvim uspeno zaivljava
4
.


Primer 2. - prostor posebne namene
Park Sunana padina, Beograd, 1991. (sl. 23-32)
Predloena morfologija parka (linearni prostori drvoreda, otvaranje i
zatvaranje livada) usmerava i zadrava tokove, definie ciljeve i nudi izbor
mogunosti odvijanja aktivnosti. To smo sagledali u prethodnom koraku i
postavili konceptualna opredeljenja. Sada se bavimo njihovom razradom kroz
detalj.
Oblikovnim sklopom vizuelnih obeleja (silueta masiva zelenila, horizontalna i
vertikalna proporcija rastinja, pravci i forme partera), ostvaren je poligon za
formiranje simbolike prostora . Kontrastima stvorenim kod oblikovanja zelenila
razbijena je monotonija i jednolinost pejzaa. Pravilnim odnosom travnih
povrina i povrina pod drveem ostvareni su efekati izraenog kolorita i
dinamine igre svetlosti i senke.
Osnovni cilj, ugraen u projekat parka, je ostvarivanje dinamine smene
raznovrsnih prostora i identiteta pojedinih prostora - razliito obraenih (od
rekreativnih povrina, preko reprezentativnih prostora do prirodnih ambijenata
- livada i gajeva) i namenjenih razliitim starosnim strukturama korisnika.
nivelacione, regulacione i kompozicione karakteristike
kompleksa parka
Projektom je predviena centralna-poduna peaka staza, profila 3.5 m koja
omoguuje prikupljanje i kanalisanje povrinskih voda i prati trasu kolektora.
Primarnim peakim stazama prihvaeni su i i ciljni tokovi na relacijama
terminal JGS-a-stanovanje, stanovanje-sportski centar, umetnika kolonija-
hotelski sadraj. Pored komunikacijskih vrednosti navedenih pravaca,
znaajan je i vizuelni efekat sagledavanja atraktivnog repera u prostoru
(objekat hotela).
Poprenim peakim tokovima prihvaena je odgovarajua gravitacija peaka
kao i pristupi komunalnih vozila do odreenih punktova. Sekundarni peaki
tokovi su podrani stazama profila 2,0 m i gaznim stazama od 1,0 m.
Slobodno kretanje po travnim povrinama (livadama) definisae realni stepen
komunikativnosti prostora i potrebu za uspostavljanjem novih, obraenih,
staza u razvojnoj etapi ureenja parka. Mogunost kontinualnih biciklistickih
tokova dece i omladine ostvarena je odgovarajuom nivelacijom.
Uz pomenute staze, na ukrtanju tokova i pored privlanih sadraja
(izgraenih struktura, povrina namenjenih aktivnoj i pasivnoj rekreaciji),
predvieni su poploane platoi za zadravanje (trg "kapija" i trg "cvea",
denivelisano sedenje na pjaceti u okviru teniskog kompleksa).


Ulazna partija - prostor trga
"kapije", uz arkovaku ulicu, a
izmeu parcela kole i obdanita,
formiran objektima knjiare-galerije
i lokalom "fast food" kao izrazito
komplementarnim i komercijalno
isplativim sadrajima uz kolske
objekte; etna staza sa platoima
za okupljanje i igru na "toboganu"
prirodno formiranom na izrazitoj
denivelaciji terena, uz potencijalno
sankanje u zimskim mesecima.


Izlobeni prostor - centralni motiv i specifinost parka: jedinstveni "izlobeno -
prodajni prostor" dendro-materijala koji predstavlja promenljivu veliinu i
njegova konkretna namena bie u zavisnosti od godinjih manifestacija, s
objektom "Garden centra" - (staklenik, batenska oprema, specijalizovana
literatura, "biopajz" i specijalizovani makrobiotiki restoran).


Reprezentativni prostor parka - etna staza eksterijera hotela s dekorativnim
okruenjem ("japanski vrt", alpinetum i ruinjak) i amfiteatar u travi formiran
(na podesnoj konfiguraciji terena) od zidia za sedenje, dok su gazne staze
zatravljene (parkovska "eko-scena"). Ujedno, ovakav oblikovni tretman
amfiteatra doprinosi smanjenju zastupljenosti poploanih povrina u
parkovskom prostoru. Prostor pozornice je natkriven i s mogunou
formiranje multimedijalnog (audio, video) centra u parku.


Teniski kompleks - teniski tereni, tribine u sklopu denivelacije uz njih, platoi za
okupljanje, igru, odmor, reprezentativna pjaceta sa malim amfiteatrom uz
ekskluzivni "tenis-klub".


Pratei objekti, u sastavu teniskog kompleksa, namenjeni su
komplementarnim sadrajima: klub, sauna, restoran zatvorenog tipa,
garderobe, lekarska ordinacija, prodaja i servisiranje sportske, posebno
teniske, opreme i picerija-kafi.
Nivelacionim reenjem ostvareno je razdvajanje pretenih namena i identiteta
kaskadiranih platoa: igra dece, zabava omladine, reprezentativni prostori
ispred hotela, komercijalno-rekreativne povrine najblie zoni stajalita javnog
gradskog saobraaja (teniski tereni); kao i potenciranje centralnog motiva
parka - izlobenog prostora dominantnog parkovskog "paviljona". Izrazite
denivelacije terena savladane su potpornim zidovima. Finom nivelacijom
formirani su denivelisani prostori za sedenje: oblikovane nie i prirodna
brdaca.

obrada slobodnih povrina
Bogatstvo namena, intenzitet tokova i dinaminost aktivnosti nalaze izraz i u
oblikovanju i obradi slobodnih povrina kompleksa parka. Primenom razliitih
zastora, njihovom teksturom i slogom, naglaeni su funkcionalni i estetski
kvaliteti pojedinih prostora. Liveni kulije, razliite granulacije i boje ljunka,
dejstvom prirodnog materijala oplemenjuje prostor (zrakasta forma trga
"cvea"). Usmeravanje i potenciranje odreenih tokova i namena vri se
trakama od jedne ili vie granitnih kocki, dilatacionim spojnicama livenih
povrina i razliito bojenim betonskim elementima za poploavanje.
Reprezentativniji i atraktivniji prostori poploani su kamenim ploama i
kockama ( eksterijer hotela i "tenis-kluba").


"Poruka" parternih povrina posredstvom razliitih, meusobno srodnih
prirodnih materijala (vizuelna obeleja), doprinosi njihovoj prepoznatljivosti (od
rekreativnih povrina, preko reprezentativnih prostora do prirodnih ambijenata
- livada i gajeva).

elementi parkovskog mobilijara
Projektom je podrano opredeljenje za prirodne materijale, funkcionalne i
oblikovne efekte pergola, "zidia-klupa", travnatih tribina, prisustva vode
(esma, "potok-asocijacija") i arhitektonskih elemenata (ramovi-pergole,
stubovi-rasveta, obelisk - sat), uz uobiajeni parkovski mobilijar (pomine
klupe, korpe za otpatke, kandelabre, stubie za spreavanje pristupa vozilima,


stubie-ograde i slino). Posebna panja je oosveena konceptu kreativne
igre dece, gde dominiraju pokret, denivelacija, istraivanje i stvaralatvo.
Peaka ulica, Grocka, 1992. (sl. 33,34)
Zastupljene aktivnosti u ulici, razmatrane reenjem, su: kupovina, zadravanje
uz izloge, etnja, okupljanje, odmor - sedenje, igra dece, terase restorana,
tezge na otvorenom, "vaar" u ulici, tradicionalna "sezona" lubenica u letnjem
periodu i sl. One su podrane sledeim oblikovnim potencijalom:



Bazar u Makedonskoj ulici, Beograd, 1991. (sl. 35,36)
Osnovne pretpostavke ponuenog predloga ureenja parternih povrina su:
navoenje i usmeravanje tokova graana ka unutranjosti pasaa
Reenjem su naglaene ulazne partije pasaa u trotoaru obodnih ulica sa
osnovnom idejom da animiraju sluajne prolaznike i ukau na postojanje
sadraja u unutranjosti bloka koji nisu vizuelno sagledivi. Koncept razdelnih
traka od granitne kocke u okviru poploavanja granitnim ploama, pored
dekorativnog efekta, slui usmeravanju peakog toka.
razdvajanje ciljnih tokova korisnika od zona zadravanja sa visokim
stepenom komunikativnosti
Razliitim materijalima za poploavanje, njihovom bojom i teksturom,
diferencirani su punktovi za odmor i zadravanje /sedenje ispod breze/ u
unutranjosti bloka. Posebno je, dinamikom podnog poploavanja,
potencirana komunikaciona vrednost "bazara". Uzdignuta, ozelenjena
povrina ispod galerije, sa sedenjem na obodnom zidiu-klupi doprinosi
upotrebnom, estetskom, ekolokom i ekonomskom kvalitetu pomenutog
prostora.

obeleavanje "identiteta" parternih povrina u cilju njihove
"prepoznatljivosti";


Kako korisnik u kretanju najneposrednije doivljava prostor posredstvom
vizuelne percepcije podnih povrina i prizemnih etaa, reenjem parternih
povrina nije ponuena stroga geometrija i jedinstven likovni tretman svih
prostora. Predvien je, pre svega, raznovrstan kombinatorni sklop mermernih
i granitnih ploa u trotoaru ulice, dekorativno izdvojenih od asfalta
mesinganim spojnicama. Pasai time stiu svoje reprezentativno obeleje,
rang i oekivanu frekvencu korisnika. Princip specifinog tretmana pojedinih
parternih povrina doprinosi lakoj orjentaciji i snalaenju potencijalnih
korisnika prostora u unutranjosti bloka.


Primer 5. - projekat rezidencijalnog vrta
Rezidencija Stankom korporacije, Lipovac, 1995. (sl. 37-40)
Projektom je bilo potrebno ispuniti osnovne zahteve korienja prostora
navedene u prethodnom koraku) i sledee vezane za oblikovanje prostora
vrta: (i) oblikovanje terena u skladu s namenom i specifinim uslovima
regulisanja atmosferskih voda; (ii) opremanje prostora u skladu s njegovim
karakteristikama (reprezentativnost, javnost i privatnost); (iii) integralno
reavanje zelenila kao specifinog sadraja "meke vrtne arhitekture"; i (iv)
zastupljenost vieulnih efekata.
Reprezentatinost pristupne partije iskazana je: (a) lociranjem fontane ispred
velike terase, na pravcu vizure iz lovakog salona i prostorija namenjenih
dnevnom boravku; (b) pozicioniranjem mesta za skulpturu sagledljivu iz
ulaznog hola rezidencije, izlobenog prostora i lovakog salona; i (c)
odgovarajuom, pravilnom, formom zelenog i cvetnog partera u zracima rizle
u zoni ulaza u rezidenciju i uz fontanu.


Obeleja parkovskog dela poseda ine: (a) ciljevi i motivi peakog toka
("vrtni paviljon" - hladnjak, esma u zidu ograde i nia za odmor i kontakt)
predstavljaju vizuelne repere sagledavanja iz sale za sastanke i zimske bate
rezidencije; lociranje hladnjaka uslovljeno je i mogunou dobrog vidika, pri
emu on dobija i karakteristike "vidikovca"; (b) ugodna etna staza
kontinualnog nagiba od 6%, s mogunou vonje deijeg bicikla ili bebe u
kolicima; (c) brza, ciljna staza do esme u ogradi, izraenijeg nagiba i sa
stepeninim partijama, osovinski postavljena u pravcu zimske bate kao
marker vizure; (d) mesto za skulpturu sagledljivo iz zimske bate i sa terase
gostinskih apartmana; i (e) modelovan, pokrenut teren kroz formu zaravni,
kosina i "brdaca" u skladu sa zahtevima etne staze i platoa hladnjaka,
esme i sedenja u parku. Kontinualna padina parcele prosenog nagiba od
9% oblikovana je u skladu s namenom i specifinim uslovima regulisanja
atmosferskih voda. Ostvarena je blaga pokrenutost padine kroz smenu
zaravni i karpi ime su definisani pojedini delovi vrta.


Elementi opreme i poploavanja parkovskog dela poseda:


Identitet privatnog vrta formiraju denivelisani platoi diferencirane namene: (a)
nii plato ispred glavnog objekta i letnje kuhinje; i (b) vii plato namenjen je
sedenju, sunanju, postavljanju suncobrana, montanog bazena i druge
batenske opreme.


Formiranje homogene i asocijativne kompozicije detalja
Posebnu teinu, a ujedno i kvalitet, u oblikovanju gradskih prostora
predstavlja ostvarivanje prave mere i odnosa pojedinih vizuelnih
obeleja. Rukovoeni idejom da svaka roba ima svoga kupca
moemo prostor preopteretiti detaljima koji bi budili radoznalost i
izazivali razliite asocijacije. Takav, heterogeno oblikovan, prostor bio
bi bogat poligon izbora za svaiji ukus, ali istovremeno blizak kiu. S
druge strane, elegancija i jednostavnost prostora nailazili bi na struna
opravdanja, ali bi budila oseaj praznine ili sterilnosti kod prosenog
posmatraa. Treba nastojati da se naemo negde izmeu, odnosno
da ostvarimo i homogenost kompoziije i njenu uspenu asocijativnost.
Primer 1. - idejno reenje objekata (punktova) u parku
Park Suana padina, Beograd, 1991. (sl. 41,42,43)
Obrazloenje koncepta reavanja objekata - amblema parka:
"Nezgrapan" volumen obje-
kata - velika irina gabarita
(10/10 m') naspram male
visine (prizemni objekti) ra-
zbijen je na manje jedinice
odgovarajuim reenjem krov-
ne povrine i povlaenjem
fasadnog platna na uglovima
objekta ili u okviru ulaznih
partija. Osnova koncepta je
vizuelno usitnjavanje volu-
mena objekata i njihovo
uklapanje u kontekst parka.

oblikovanje
Osnovno obeleje sekundarne plastike objekata karakterie zastupljenost
ramova koji potenciraju ulazne zone (portali) i formiraju tremove. Njihovo
znaenje je dvostruko: (1) kao prepoznatljivo vizuelno obeleje parka u celini,
jer su ramovi-pergole predvieni i za opremanja slobodnih povrina
(definisanje prostora za zadravanje - odmorita, platoi, terase ugostiteljskih
sadraja i sl.); i (2) kao vizuelna asocijacija na koncept "vie 'kuica' u jednoj
'kui'" (razliiti portali) saglasno raznovrsnim sadrajima unutar jednog
objekta.



Uobiajeni oblikovni izraz objekata namenjenih nestambenim sadrajima su
velike staklene povrine. U konkretnom sluaju ovaj princip nije ispotovan.
Radi podravanja koncepta "kuica u parku", na fasadnom platnu objekata se
pojavljuju elementi tradicionalne arhitekture: prozori (razliite visine parapeta,
npr. prozor - izlog) i vrata.

"Oblaenjem" zidanih povrina i ramova puzavicama, objekti postaju sastavni
deo pejzanog okruenja. Providan krovni pokriva u centralnoj zoni objekta
doprinosi razbijanju velikog volumena, kao i zanimljivim efektima u enterijeru i
eksterijeru objekta (natkriveni deo internog "pasaa").
materijali
Krovna povrina je pokrivena zelenom tegolom radi uklapanja u zelenilo
parka; fasadna platna - bela ("panski zid", ili gruba obrada vetakog
kamena); i ramovi - drveni/bajcovani ili betonski/bojeni. Raznovrsnost boja
doprinosi "identitetu" pojedinanih objekta, formiranju adekvatnih asocijacija
kod korisnika i dinamici koloritnog efekta parkovskog ambijenta.


Primer 2. projekat prostora posebne namene
Pasarela, Beograd, 1992. (sl. 44-55)
Autorovog pristup ureenju slobodnih povrina kompleka Pasarela podreen
je, u celosti, traganju za odgovarajuom porukom poploanih povrina i
opreme prostora. Krenulo se od neizbenih tokova i naina korienja
prostora (izloeno u prethodnom koraku). Ponoviemo:
analizu pristupnih tokova znaajnu za formiranje prie plonika:



Usmeravanje i potenciranje odreenih tokova i namena vri se kombinacijom
povrina i traka od livenog kulijea razliite granulacije agregata i "drobine" u
boji, i kulije ploa diferencirane teksture, boje i dimenzija (prema grafikim
prilozima poploavanja razliitih nivoa kompleksa). Primena agregata ljunka
oplemenjuje prostor efektom prirodnog materijala i umanjuje potencijalnu
klizavost podnih povrina u zimskim mesecima.

"Pjaceta" sa fontanom/kladencom (nivo -1) akcentirana je kao repre-
zentativan, atraktivan prostor i jedinstvena (prepoznatljiva) povrina. Markiran
prostor oko kladenca bie poploan u skladu sa materijalizacijom fontane
kao detalja. Terasa restorana na nivou -2 diferencirana je kombinacijom traka
od livenog kulijea i povrina poploanih kamenim ploama.


oprema
Specifinost i reprezentativnost kompleksa "Pasarela" nudi mogunost
istraivanja atipinog urbanog mobilijara u cilju stvaranja identiteta prostora.
Prva traganja su bila usmerena ka lakim i transparentnim elementima urbane
opreme na platoima, a s asocijacijom na znak korporacije koja investira u
svoje objekte.


Odluka je skrenula u sasvim drugom pravcu. Prihvaen je koncept "pilona" -
stubova sa funkcijom rasvete, koji naglaavaju glavne pristupne pravce (iz
Poeke ulice i parka "Sunana padina", dok na nivou -1 predvajaju prostore
s razliitim aktivnostima (protok peaka naspram osveenja na terasi
"kafia"). Ujedno osvetljavaju "kutak" za odmor i socijalizaciju koji je opremljen
klupama i ardinjerama.

Zato teki piloni, a ne laka i transparentna oprema? Zato to piloni samo
deluju monumentalno. Takvo njihovo znaenje potrebno je iz vie razloga: (i)
da budu ravnotea visini objekata, naroito prilikom sagledavanja s pozicija
najniih kota (Lazarevaki drum); (ii) da akcentiraju glavne pristupne pravce; i
(iii) da istaknu znaaj i trajnost jednog kompleksa koji nema samo
komercijalalni efekat ve i komunikacijsko znaenje u prostoru i vremenu.


Vlasnici i investitori e se menjati, a peaki most kao, dugo ekana, veza
izmeu dva brda, e trajati. Na kraju, izvoakim detaljima se pokazuje da
piloni mogu biti i laki.

Od elemenata urbane opreme nemenjenih sedenju projektovane su samo
fiksne klupe u sklopu pomenutog kutka za socijalizaciju. Predlae se
opremanje terasa "kafia", poslastiarnica i restorana atraktivnim mobilijarem i
velikim, kvadratnim suncobranima zbog izrazite osunanosti velikih poploane
povrine.
Na nivou peakog mosta poseban prostor je namenjen "kladencu" i sedenju
oko njega, akcentiran intenzivnim osvetljavanjem. Oblikovanje fontane i
njenog neposrednog okruenja izvee prema posebnom projektu.


Pristup iz parka "Sunana padina", opremljen esmom i arhitektonskim
sklopom ramova, podie nivo atraktivnosti prostora u neprijatnom okruenju
(most u Poekoj ulici i tranzitna Trgovaka ulica) i podrava koncept
ramova kao oznake identiteta pomenutog parka.


REZULTAT RAZRADE
I ta smo na kraju uradili? Oblikovali smo konkretan prostor, u
specifinom okruenju i s odreenim upotrebnim potencijalom,
ostvarivi:
objedinjavanje kontekstualnih i funkcionalnih vizuelnih
obeleja (detalja); i
formiranje homogenog prostora s jasnim znaenjem,
identitetom i asocijacijom na nain korienja.
Oblikovni potencijal prostora predstavlja teite ili inu taku naeg
scenografskog delovanja. Detalj po detalj ini celinu. Mnoge uspeno
obavljene analize prostora i usvojena reenja, ako se ne pretoe u
fiziki oblik, ne doprinose primerenoj ponudi gradske scene.

1
Bazik. D. (1995) Scenario ivota u gradu: proces nastajanja gradske scenografije.
2
Bentley, I., Alcock, A., Murrain, P., McGlynn, S., Smith, G. (1985) Responsive
environments: A manual for designers., Bogranovi, R. (1994) Ulina mrea i tipovi
ulica Beograda., Cullen, G. (1990) Gradski pejza., Kora, . (1978) ovek i grad.,
Lazarevi - Bajec, N. (1987) Urbana percepcija., Lynch, K., Hack, G. (1984) Site
Planning., Lynch, K. (1974) Slika jednog grada., Rapoport, A. (1977) Human
Aspects of Urban Form. Towards a Man-Environment Approach to Urban Form and
Design., Venturi, R., Braun, D.S., Ajzenur, S. (1990) Pouke Las Vegasa:
zaboravljeni simbolizam arhitektonske forme.
3
Bazik, D. (1995) Od korienja ka stanovanju u okruenju viespratnih stambenih
zgrada.
4
Coleman, A. (1986) Utopia on Trial: Vision and Reality in Planned Housing.,
Hertzberger, H. (1993) Lessons for Students in Architecture., Urbanistiki projekat
stambenog naselja Beanijska kosa I, Beograd, i njegova realizacija.

BOGATSTVO GRADSKIH PROSTORA 65

3 BOGATSTVO
GRADSKIH
PROSTORA
KOJA SU ULA
ANGAOVANA, I
KAKO SAM KORISNIK
DELUJE?
Pozornicu ne ini samo sklop vizuelnih obeleja ve je zastupljena i
zvuna i kinetika oprema. Scena zaivljava tek uz aktere, govor,
kostime i ponaanje.
ovek je zaronjen u okruenje svim svojim ulima i posredstvom njih
ga doivljava
1
. On to ne ini sa distance, ve kao njen sastavni deo,
odnosno, kao akter predstave koja se izvodi po scenariju ivota u
gradu.
Dominantno poimanje prostora je posredstvom ula vida. Vizuelne
informacije mogu se najlake kontrolisati, kako u fazi projektovanja,
tako i u fazi korienja. Pogled usmeravamo, dok miris i zvuk primamo
iz okruenja bez moi selekcije, osim sposobnosti koncetracije. Pokret
i dodir su samo delimino pod kontrolom kroz izbor brzine kretanja,
promenu nivoa, teksture plonika ili staze (ukoliko je zastupljena
raznovrsnost poploavanja). S druge strane, iz okruenja ne moemo
izolovati zvuk, miris, vetar, temperaturu, od ega znatno zavisi
sveukupni doivljaj prostora (pozitivan ili negativan). Klizavost plonika
nas spreava da sagledavamo remekdelo arhitektonskog stvaralatva,
dok nam zvuk crkvenog zvona podie pogled u pravcu zvonika. U
sklopu scenografije gradskih prostora vieulna percepcija zasluuje
adekvatan tretman i dodatna istraivanja. Scenu ne ini samo pogled,
ve se ona doivljava, razume, prihvata ili ne.
Scenograf-arhitekta, svojim delovanjem, vri selekciju efekata u
domenu vizuelnih, taktilnih i zvunih obeleja posredstvom fizike
forme. Ona nudi brojne mogunosti za potenciranje efekata vieulne


percepcije i ukupnog bogatstva prostora: sagledavanje oblika, veliine,
boje, teksture, svetlosti, senke, promene nivoa, pravca i ugla
sagledavanja, uvoenje prirodnog i stvorenog zvuka, mirisa, dodira,
podsticanje ponaanja ljudi i ostavljanje okvira za njihovo delovanje.
Korisnici stvaraju personalizaciju prostora kroz utiskivanje "linih
peata" (prozori, loe, ulazi, predbate, ograde, perde, pokretni
mobilijar restorana, reklame). Sve to zajedno doprinosi itljivosti,
identitetu i stepenu upotrebne vrednosti gradskih prostora. Na osnovu
toga moemo istai da kompleksnost i bogatstvo gradske scene otvara
gotovo neiscrpno podruje scenografskog delovanja, ne svodei ga
samo na, ve odomaeno, kreiranje vizuelnih efekata. Obratimo panju
na jo neke, nedovoljno istraene kvalitete prostora: i prostor moe da
raduje, oplemenjuje, iznenauje, animira i motivie, ili da pritiska,
destimulie, rastuuje i deprimira. Primer za poslednje konstatacije ne
treba traiti dalje od prostora i opreme vebaonica na naem Fakultetu.
Oblikovanje gradske pozornice kao primerenog ivotnog okruenja
podrazumeva usvajanje sledeih projektantskih principa: (i) uvaavanje
karakteristika vizuelne percepcije i znaaja vieulnih efekata; i (ii)
osmiljeno formiranje okvira za usmereno lino delovanje korisnika.
Vieulna percepcija gradskog prostora
Iz domena vieulne percepcije najvie je istraena vizuelna percepcija
i postoje brojne odrednice koje moemo ugraditi u svoj projektantski
proces. One se odnose na organske uslovljenosti ovekovog aparata
za vizuelnu percepciju oka, i izraene su kroz odnos distance i
obuhvata, odnosno stepen detaljnosti sagledavanja (sl. 56) Mogu se
direktno povezati s razmerama u kojima prikazujemo svoje crtee i
upotrebiti u osmiljavanju mnogih naih stvaralakih poteza
2
. I pored
toga, neobino je da su navedene teme retko prisutne kao eksplicitan
zahtev i sadraj projektantske dokumentacije, bilo da se radi o
konkretnom poslu, raspisu konkursa ili studentskom radu. Razmatranje
vizura kako u odnosu na sagledavanje prostora s pojedinih taaka u
eksterijeru, tako i na vizuelno kadriranje spoljnjeg prostora kroz otvore
na objektu s pozicija enterijera, zadrava se u okviru faze analize
lokacije i funkcije pojedinih prostora ili objekata. Retko je prisutno i u
prikazu samog reenja. Makete, crtei perspektiva, aksonometrija i
izometrija, najee predstavljaju samo ilustraciju gotovog reenja, a


ne postupka reavanja i usvajanja vizuelnih odrednica. Npr. naspram
objekta, na odreenoj distanci, s odreenim obuhvatom sagledavanja,
nalazi se stajalite javnog gradskog prevoza koje nudi potencijalni broj
posmatraa u duem vremenskom periodu (pola sata ekanja).
Izvesno je da saglediv segment objekta i gradskog prostora zavreuje
poseban tretman.

Lepi crtei plene, ali u realnosti teko zaivljavaju ukoliko kvantitativni
parametri vizuelne percepcije nisu ugraeni u reenje. Za sagledavanje
razvijenih izgleda objekata i ulinih frontova, u njihovoj ukupnoj
detaljnost, nae oko ne poseduje dovoljno irakougaoni mehanizam.
Naspramni ulini frontovi su na odreenom rastojanju favorizujui
dubinsku vizuru i uoavanje ugaonih akcenata. Osim toga, obratite
panju na drvorede i injenicu da oni determiniu efekat vizuelne
percepcije (ponekad pomau da se zakloni runo ili odmau da se
sagleda lepo). Zato koncept ozelenjavanja gradskih prostora i
njegovog razvojnog ciklusa nije izvan scenografskog (urbanistiko-
arhitektonskog) delovanja. On se ne svodi na atraktivnu grafiku
prezentaciju ili nezavisno delovanje inenjera za hortikulturu i pejzanu


arhitekturu, ve na zajedniko delovanje i integralno sagledavanje
efekata vizuelne percepcije. S druge stane, za ukupan doivljaj
geometrijskog sklada crtea urbanistikih reenja ne posedujemo
mogunost ptijeg sagledavanja. Nije besmislen komentar da je Novi
Beograd inspirativan vizuelan doivljaj samo iz aviona.
Usmerimo se, u svom projektantskom delovanju na realne okvire
sagledavanja i sposobnosti ovekovog oka. Razmotrimo detaljno
oblikovne potencijale nivoa prizemlja, niih sagledivih etaa, ugaonih i
drugih markiranih i sagledvih pozicija u dubinskim vizurama i osmislimo
primerenu gradsku scenu. Tradicionalno graditeljstvo nam nudi bezbroj
uspenih primera. Na trenutak nam se uini da je gotovo nepotrebno
razmatrati sve ove, krajnje logine i poznate teme, ali se onda opet
prisetimo nae masovno izgraene stvarnosti koja je negde usput
ispustila korisne pouke naslea. Posebno nas je uvek provocirala
tema ulaza u objekte kao direktnog elementa vizuelne percepcije s
nizom poruka koje sa sobom nosi. Gradska vrata, kapije i itave ulazne
partije moemo posmatrati kao: proimanje spoljnjeg i unutarnjeg
prostora; sudar javnosti i stepenovane privatnosti; i spoj sagledljivog i
nagovetenog. Ona mogu objasniti i reprezentovati sadraj objekta i
strukturu njegovih korisnika, kao to mogu biti poziv ili zabrana ulaza.
Kako onda pozitivno reagovati na tretman ulaza u solitere i lamele
modernih stambenih naselja. Oni su preteno prolazni, neupadljivi,
neprepoznatljivi i udno locirani negde po strani. Najgore od svega je
to su anonimni i neodoljivo asociraju na crnu rupu u kojoj nestaju,
isto tako anonimne, mase stanara. Moda je i to razlog to su
doterani grafitima i crnim markacijama od izgorelih ibica. Trebalo bi
se tom temom pozabaviti kroz detaljnija istraivanja i traganja za
uzrocima koji mogu biti u domenu ideologije, tehnologije ili sociologije,
ali su izvesno podrani i projektantskim propustima. Ovo je samo
iskrica provokacije za razmiljanje, kao i nain potenciranja znaaja i
znaenja jednog detalja u ukupnoj scenografiji gradskog prostora.
Istovremeno, ulazna partija poseduje i neka druga, utilitarna, obeleja.
Ona je mesto susreta, doekivanja i praenja, zadravanja i druenja,
bez obzira na namenu objekta. Razlike se pojavljuju samo u stepenu
zastupljenih aktivnosti. Ako tome dodamo zahteve uline i graevinske
regulacije, kao i cenu izgradnje na razliitim lokacijama, moemo se
sloiti oko konstatacije da je dobro reena ulazna partija izazov za
nae struno delovanje (sl. 57).


Dovoljno smo razmatrali jedan element vieulne percepcije
(sagledavanje) koji je, ujedno, najoperativniji i najzastupljeniji u
domenu projektantskog delovanja. U nepovoljnijoj situaciji od vizuelne
percepcije su zvuk, dodir, pokret i miris (sl. 58). Iako su oni integralni
delovi ukupnog doivljaja prostora, a samim tim znaajni za
scenografski proces, deleko su manje zastupljeni kako u teorijskim
istraivanjima tako i u procesu projektovanja. Gotovo da su u
potpunosti preputeni domenu spontanog odvijanja i razvoja, ili
parcijalnih, nedovoljno osmiljenih, odluka.
Zanimljivo bi bilo formirati integralan koncept dispozicije gradskih
fontana uz stepenovanje njihovog funkcionalnog i oblikovnog
doprinosa. Osvrnimo se na znaaj fontana u scenografiji gradskih
prostora Rima. Da li je Beograd iskoristio svoje potencijale, iskazane
kroz pokrenutu konfiguraciju terena i prisustvo dveju reka, za potpunije
podravanje vieulne percepcije okruenja? Moda je razlog, to to
nije uinjeno u domenu ekonomskih odrednica, delom u tretmanu da
fontana nije neophodan infrastrukturni potencijal ve samo estetski
doivljaj. Da li je samo tako? Rim je prepoznatljiv u svetskim
razmerama po svojim fontanama (dodir i zvuk), London po zvuku sata -
Big Bena, a Pariz po panoramskim eskalatorima (kinetiko i vizuelno
iskustvo) Centra Pompidu. Svakodnevni ivot nam nudi pragmatine
primere koji su usmereni upravo na komercijalni efekat ponude za
vieulnu percepciju: rotacione reklame koje pokretom skreu pogled
sluajnih prolaznika, kafii se utrkuju u kvalitetu audio opreme, a kiosci


i picerije dre otvorene pultove i po hladnom vremenu da bi delovali na
potencijalne kupce i mirisom svojih proizvoda.


Prostorni okvir za lino delovanje korisnika
Pod navedenim podnaslovom otvaramo jo jednu temu koja nije
dovoljno zastupljena ni u teorijskim istaivanjima, niti kao implikacija
projektantskog procesa. Istovremeno, nepobitno je da nai projekti
doaravaju odreeni prostor grada, da ga izgradnja ve delimino
transformie, a tek ivot i upotreba ga u potpunosti definiu i menjaju
kroz vreme. Pri tome, lino delovanje graana ostvaruje znaajan
efekat, o emu je ve bilo rei.
Potrebno je dosledno ugraditi
ova saznanja u projektantski
proces i ostaviti, s namerom,
okvir za osmiljeno delovanje
samih korisnika (sl. 59).
Smatramo da umerena spon-
tanost i raznovrsnost doprinosi
atmosferi gradskih ambije-
nata. Osim toga identifikacija
korisnika s prostorom u kome
deluje, istovremeno znai, i
pozitivan odnos prema njego-
vom ouvanju i odravanju. U
tom smislu, teite naeg
delovanja je na podravanju
spontanosti u meri u kojoj ona
ne prerasta u potpuni nesklad i
haos. Kako to spreiti pokazuju
mnogi primeri u svetu, pa i kod
nas. Za svaki gradski prostor
mogue je javno prezentovati
skup prospekata, broura ili
kataloga sa strunom ponu-
dom izbora elemenata za
personalizaciju, kao to
umetnike galerije nude verifi-
kovan kvalitet za opremanje
stanova po sopstvenom ukusu.
Scenograf gradskog prostora
bavio bi se, u tom sluaju,
vizuelnim obelejima i rele-
vantnom urbanom opremom za


pojedine ambijente. Izlagao bi je poput sajma nametaja (kuhinja,
kupatilo, spavaa ili dnevna soba, odnosno ulaz, terasa, dvorite, ulica,
skver, park). Usmerio bi nain dogradnje; intervencije na fasadama,
posebno u okviru kunog praga kojiposeduje svaki objekat bez obzira
na namenu; mesta za reklame, nain njihovog dimenzionisnja i
oblikovanja; mogunosti postavljanja perdi, pergola, suncobrana, mini-
fontana; oblici i visina ograda; pozicioniranje i oblikovanje dodatne
javne rasvete i ostalog gradskog mobilijara. Aktuelnost ovakvog
pristupa je u toliko pojaana novonastalom situacijom zaivljavanja
trinog privreivanja i spontanim reagovanjem novih ekonomskih
monika. Podrimo ova reagovanja kroz njihovo struno
usmeravanje.
REDOSLED PROJEKTANTSKIH AKTIVNOSTI
Konkretne projektantske aktivnosti, u skladu s prethodno usvojenim
principima, su: (i) detaljnija provera uslova vizuelne percepcije; (ii)
analiza potencijala prostora za vieulnu percepciju i formiranje
odgovarajue ponude; i (iii) simulacija personalizacije prostora radi
definisanja i usmeravanja potencijalnih efekata.
Provera uslova sagledavanja gradskog prostora
Usvojeni koncept oblikovanja obraivanog gradskog prostora potrebno
je uskladiti s detaljnijom analizom tehnikog aparata vizuelne
percepcije (distance sagledavanja, potencijalna duine gledanja i broja
posmatraa). U ovom sluaju ne razmatramo mentalno znaenje
prostora u smislu formiranja asocijacija od strane korisnika.
Ilustracija na primeru ugaone pjacete
Poeka ulica, Beograd, 1990-91. (sl. 60,61,62,63)
Autor publikacije nije obavljao detaljnu analizu uslova sagledavanja u domenu
svog projektantskog delovanja, iz razloga to se nije bavio arhitektonskim
projektovanjem objekata ili njihovom rekonstrukcijom, pa itaoce upuuje na
prethodno navedenu strunu literaturu. Prikazaemo samo deliminu
ilustraciju naslovljenog postupka kroz primer oblikovanja mini-pjacete na
uglu Poeke ulice i Ulice Mira Popare na Banovom Brdu. Ugaona pozicija
objekta ispraena je kroz njegovo primarno i sekundarno arhitektonsko
oblikovanje. Ona je podrana i oblikovanjem kontaktne zone objekta i ulice.


Stvoren je predprostor aktivnog prizemlja s lokalima, diferenciran od trotoara
ulice drugaijim poploavanjem i, tamo gde je to bilo potrebno zbog nagiba
terena, kaskadiranjem potpornih zidova od opeke.


Predvieno je da pjaceta bude poploana kamenim ploama kao
reprezentativan prostor s visokim stepenom komunikativnosti (raskre
tokova i pravac kretanja ka stajalitu javnog gradskog saobraaja) kao i
vizulno dostupan prostor s razliitih distanci i visina objekata u okruenju.
Umesto toga poploana je kulije ploama, to u svakom smislu predstavlja
kvalitativni pomak u odnosu na asvalt trotoara. Donekle je ispotovan i princip
postavljanja traka od granitne kocke koje razdvajaju peake tokove
usmerene ka ulazima u lokale i zadravanje uz njihove izloge, od prostora za
sedenje ispred kafia i odmor u hladovini breza.

Zanimljivo je da se vienje autora ureenja terena da bi prostor pjacete
mogao zaiveti kroz izlazak ugostiteljskog sadraja na nju, potpuno obistinilo
u realizaciji. Prilikom ponude lokala za kupovinu, jedan od njih je otkupljen za
potrebe picerije i uslovio preprojektovanje objekta za navedenu namenu.
Nia formirana potpornim zidovima od fasadne opeke predstavljala je daleko
primereniji izlazak picerije u spoljni prostor nego to to mnogim kafiima nudi
trotoar ulice. Ujedno je pjaceta dobila vei stepen upotrebne vrednosti uz
obogaenje atmosfere zvukom i primamljivim mirisima. Nije uzalud
odomaen termin kafana na uglu. A zbog ega? Zbog vizuelne dostupnosti,
odnosno sagledivosti iz veega broja ulica koje ine raskre.
Kvaliteti pomenutog prostora u odnosu na distanca, broj posmatraa i duina
sagledavanja s neto udaljenije stanice javnog prevoza brojno zastupljenih
autobuskih i tramvajskih linija, uslovio je da se na pomenutom prostoru
predvidi postavljanje uobiajenog oglasnog stuba i potanske kuice, to,


naalost nije realizovano. Ne jednom smo uzalud traili potansko sandue
negde usput.

Analiza potencijala prostora za vieulnu percepciju
Dosadanjim delovanjem u procesu projektovanja i uspostavljanjem
povratnih sprega donete su mnoge odluke koje su opredelile projekat,
ali jo uvek postoji prostor za detaljnije razmatranje.
Potencijal oblikovanog prostora moe se razraivati i kroz ponudu
vieulnih efekata - prisustva zelenila, vode, zvunih efekata (ding-
dong sat, ozvueno video platno), kinetikih iskustava (rampa,
panoramski lift), i taktilnih promena (raznovrsna tekstura poploanih
povrina sa usmeravanjem tokova i izdvajanjem povrina za
zadravanje).
Park Sunana padina, Beograd, 1991. (sl. 64)
Parkovski prostor, sam po sebi, obiluje vieulnim efektima zastupljenim u
pokretu i zvuku vetra u kronjama drvea i mirisu rastinja. Struno delovanje
autora na obogaenju vieulne percepcije parkovskog prostora aktivirano je
kroz: uvoenje vodenog toka (zvuk, dodir, miris); lociranjem "ding-dong" sata
na centralnoj pjaceti; formiranjem "eko-scene" za muzika dogaanja; i
predvianjem mogunosti ozvuenja teniskih terena (audio efekat u prostoru).
Promenom teksture plonika podrava se ulo dodira, a dinaminom
denivelacijom prostora ostvaruje se bogat poligon kinetikih iskustva
(stepenita, rampe, brdaca). Akcentiranjem trga "kapije" na najvioj koti


parka ponuen je i specifian vizuelni doivljaj okruenja s pozicija
"vidikovca".

Ponuenim reenjem ureenja parkovskih povrina autor je izvrio distribuciju
vieulnih efekata u skladu sa: (i) konceptom markiranja pojedinih,
meusobno razliitih, punktova u parku; i (ii) uslovima neposrednog
okruenja. Tako, centralni plato jedini nudi efekat vode (potok) i markiran je
vizuelnom dominantom. Zvuk bi bio zastupljen samo kroz ding-dong sata. U
neposrednom okruenju ovog prostora je stanovanje. iva muzika eko-
scene naspram hotela doprinosi turistikoj atmosferi, a ozvuenje teniskih
terena oplemenjuje saobraajni vor u susedstvu (okretnica tramvaja, most
Poeke ulice i blizina Trgovake ulice). Izbegnuta je unificiranost i
ravnopravnost prostora, konkurencija i dilema u izboru od strane korisnika, a
ostvarena je osmiljena i bogata ponuda specifinih potencijala za vieulnu
percepciju.



Peaka ulica, Grocka, 1992. (sl. 65,66,67)
Obogaenje doivljaja prostora peake ulice u centru Grocke mogue je
ostvariti sledeom ponudom elemenata za vieulnu percepciju i okvirima za
personalizaciju prostora:


Efekat vode podran je predlogom za formiranje kamenih klupa na ogradi
mosta iznad reke Groice i postavljanjem esme s asocijacijom na "bunar" na
trgu. Dupli drvored u ulici bi ostvario efekat pokreta i prirodnog zvuka vetra u
kronji. a razliita tekstura plonika i denivelacija - promenu taktilnih i
kinetikih iskustava.

Upotreba peakog ostrva za izlazak ugostiteljskih sadraja u spoljni prostor (zvuk i
miris) obogatila bi raspon vieulnih efekata zastupljenih u ambijentu peake
ulice. Ponuen prostor predstavlja ujedno i poligon za lino delovanje
korisnika jer moe prihvatiti, pored odvijanja komplementarne aktivnosti lokala
u ulici, i odgovarajue opremanje prostora (tezge, stolovi poslastiarnice,
suncobrani, perde, "venjak" ili cvetne partere).


Simulacija linog delovanja korisnika
Kroz naslovljenu scenografsku aktivnost, bavimo se, na samom kraju
projektantskog procesa, proverom okvira potencijalnog linog
delovanja korisnika, kako u smislu ostavljanja poligona za
personalizaciju, tako i kroz simulaciju potencijalne transformacije.
Primer 1. - stambeno naselje
Beanijska kosa I, Beograd, 1984.
Izrazit, i u aktuelnom trenutku, nezaobilazan primer identifikacije korisnika s
prostorom i visokim stepenom delovanja u njemu predstavlja stambeno
naselje Beanijska kosa I, jedno od prvih izgraenih velikih naselja sa
stanovima namenjenim tritu. Ono danas nudi dragocen materijal za
istraivanja upravo na pomenutu temu. Namera je autora da se time
pozabavi, s idejom da bi rezultat istraivanja bio kompletna publikacija, a ne
samo primer za ilustraciju. Dogradnja kua u naselju, njihovo pripajanje i
promena namene, otvaranje lokala, ograivanje parcela i niz drugih pojava
obeleavaju aktuelnu transformaciju naselja. Istina je da su urbanistikim
projektom ostavljeni rezervni prostori, odnosno poligoni za personalizaciju,
ali s namerom da ona bude usmerena i realizovana pod nadzorom strunjaka.
Bojimo se da je dogaanje u naselju pomalo izmaklo kontroli. O tome
izvesno treba suditi tek nakon iscrpnijeg istraivanja, a ne na bazi
pojedinanih miljenja.
Istovremeno, strana iskustva ukazuju
na pozitivne primere realizacije stam-
benih naselja s potencijalnim prostorom
za lino delovanje stanara
3
. On se
kree u okviru predvorja stambenog
objekta - ulazna partija i predbate
prizemnih stanova, kao i u unutranjem
zajednikom dvoritu. Prizemni stanovi
imaju direktne ulaze iz spoljnjeg
prostora (sl. 68). Ponekad se i prvom
spratu pristupa izdvojenim stepenitem
(sl. 69). Razdvajanjem pristupa
stanovima u prizemlju i na niim
etaama smanjuje se broj stanara koji
gravitiraju glavnom ulazu, a dobija se
na privatnosti stanovanja.


Pojedini primeri realizovani u inostranoj praksi ukazuju na izrazito pozitivan
efekat i na temu identifikacije stanara sa stambenim okruenjem ukoliko
direktno uestvuju u njegovoj izgradnji pod nadzorom strunjaka. Izabrali smo
primer stambene grupacije LiMa, Berlin-Kreuzberg (1982-1986, Herman
Hertzberger). Stambeno dvorite poseduje diferencirane zajednike prostore
razliitih namena i bate prizemnih stanova. Uz odgovarajue opremanje
ostvaruje se visok stepen upotrebne vrednosti dvorita. Peanik za igru dece
ograen je zidiem dekorisanim mozaikom u ijoj su izradi uestvovali sami
stanari uz asistenciju Akelei Hertzberger. Ostvareni su viestruki efekti: u
smislu inventivnosti, kvaliteta izrade, a posebno na temu oseaja pripadnosti,
uvanja i odravanja sopstvene kreacije (sl.70).


Nesumnjiv je i vaspitno-edukativni karakter ovakve akcije, posebno za
najmlae, koji formiraju svoja poetna iskustva o neposrednom stambenom
okruenju. Kroz kreativnu igru i stvaralatvo stasavaju uvari, a ne unititelji
stvorenog, i budui stanari koji e svoja pozitivna iskustva prenosti kroz
vreme. Nadamo se da nas isto oekuje u doglednoj budunosti.

Park Sunana padina, Beograd, 1991, (sl. 71,72)
Osmiljen prostor za personalizaciju korisnika u prostoru parka ostvaruje se
smenom "livada" i "gajeva" za aktivnu upotrebu (ebence, odmor, sunanje ili
doruak na zidiu-klupi pod pergolom). "Deija livada" opremljena rekvizitima
za kreativnu igru dece ostavlja prostor za nadgradnju i delovanje (pravljenje
kolibe, montiranje ljuljake od kanapa i stare automobilske gume, mree-
penjalice od konopca ili crtanje na razapetim starim aravima). "Eko-scena"
omoguava delovanje deijeg pozorita iz komiluka. Na taj nain, kroz efekte
sopstvenog delovanja, korisnici doivljavaju potpunu identifikaciju s prostorom
parka i postaju njegov sastavni deo, to doprinosi konceptu aktivnog i
razvojnog zaivljavanja gradskog parka.



PRELOG UREENJA
MIKRO-PROSTORA GRADA
I stigavi do samog kraja scegrafskog procesa izvrili smo adekvatnu
dopunu i obogaenje ponude gradske scene kroz:
primenu konkretnih rezultata analize prostora u odnosu na
karakteristike vizuelne percepcije (znaajni i sagledivi prostori
dobijaju i znaajne vizuelna obeleja na pravom mestu -
forma, plastika, dekoracija i reprezentativnost);
konkretnu ponudu i markiranje vieulnih efekata; i
osmiljavanje okvira za usmerena lina delovanja korisnika.
Umesto zakljuka:
Prikaz potencijala mikro-prostora grada je ovime zavren u okviru
publikacije, ali ne i iscrpljen. U skladu s ve reenim, to nam nije ni bio
cilj. Namera je ugraena u pokuaj aktiviranja nekih, po miljenju
autora, zapostavljenih tema. Istovremeno upuujemo itaoca na
navedenu strunu literaturu radi produbljivanja znanja u domenu
sopstvenih interesovanja i profesionalnih zahteva. Nadajmo se da
emo zajednikim projektantskim naporima poboljati kvalitet ivota u
gradu i doprineti primerenosti ponude gradske scene.
Sagledali smo i prikazali osnovne odrednice scenografije gradskih
prostora (integralno s publikacijom pod naslovom Scenario ivota u
gradu). Uinili smo to korak po korak, nudei izvesne metodoloke
olakice proverene kroz autorovo iskustvo. Ono se ne kree samo u
okviru struno-umetnikog delovanja, ve i u domenu realizacije
nastave i istraivakog rada.

1
Bentley, i., Alcock, A., Murrain, P., McGlynn, S., Smith, G. (1985)
Responsive environments: A manual for designers., Lynch, K., Hack, G.
(1984) Site Planning., Rapoport, A. (1977) Human Aspects of Urban Form.
Towards a Man-Environment Approach to Urban Form and Design.,
2
Bentley, i., Alcock, A., Murrain, P., McGlynn, S., Smith, G. (1985)
Responsive environments: A manual for designers.,
3
Bazik, D. (1995) Od korienja ka stanovanju u okruenju viespratnih
stambenih zgrada., Hertzberger, H. (1993) Lessons for Students in
Architecture.

BOGATSTVO G GRADSKIH PROSTORA 85

Jo jedan osvrt:
Zar nam rezidencijalni vrt ne nudi bogat potencijal za razmatranje i reavanje?


PRILOG
INENJERSKA PROVERA
BROJEVI
NAPOMENA autora publikacije: Priloena lista numerikih podataka,
formula i standarda ukazuje na znaaj i neophodnost inenjerske
provere scenografskih postavki u gradu. Nije preporuljivo koristiti je
bez dobrog poznavanja odgovarajue problematike. Ovako autonomno
prikazani brojevi, izvan teorijskog i iskustvenog konteksta mogu
posluiti samo kao orjentacioni podatak i provokacija na bolje
upoznavanje s okvirom kome pripadaju.
Zemljani radovi i fundiranje
Inenjerske karakteristike tla:
Veliine estica:
ljunak: preko 2 mm u preniku
pesak: 0.05 - 2 mm
mulj: 0.002 - 0.05 mm
glina: ispod 0.002 mm
Inenjerska klasifikacija:
stabilnost
prilikom drenaa kao podloga
optereivanja kolovoza
ist ljunak odlina odlina srednje dobar
muljevit/glinovit ljunak dobra jedva dobra jedva dobar
ist pesak odlina odlina lo
muljevit/glinovit pesak srednje dobra jedva dobra jedva dobra
neelastian talog srednje dobra jedva srednja neupotrebljiv
elastian mulj loa jedva dobra neupotrebljiv
organski mulj jedva dobra loa neupotrebljiv
neelastina glina dobra neupotreb. neupotrebljiva
organska glina loa neupotreb. neupotrebljiva
Stabilizacija za lake zemljane puteve:
3 - 5% cementa usuvo, dodatak u visini od 150 mm, za ljunak ili pesak
4 - 10% cementa za mulj ili neelastinu glinu
4 - 10% vlanog krea za glinu ili glinovit pesak ili ljunak

INENJERSKA PROVERA - BROJEVI 87

ili: popraviti sastav tla pomou smee od priblino 10% gline, 15% mulja i
75% peska.
Kapacitet nosivosti izraen u tonama po m
2

kamen tucanik.................................................................... 120-950
nabijen muljevit pesak ili ljunak........................................ 120
ljunak, ljunkovit pesak, manje kompaktan........................ 45-95
krupan pesak, manje kompaktan......................................... 25-45
sitan, muljevit ili glinovit pesak,
nedovoljno nabijen, manje kompaktan ................................ 20-35
homogena, neelastina, neorganska glina,
meka do vrlo vrste................................................................ 5-45
Nagibi:
Min. nagib za drenau, zasaenih ili velikih poploanih povrina: 1%
Min. nagib za drenau potpuno ravnih poploanih povrina ili onih gde su
povremene bare dopustive: 0.5%
Min. nagib staze-okapnice oko objekta: 2%
Min. nagib drenanih kanala: 2%
Max. nagib drenanih kanala: 10%
Max. nagib koenih travnih povrina: 25%
Max. nagib nekoenih zasaenih kosina-karpi: 50-60%
Max. nagib sa specijalnim pokrivaem: 100%
Preporuljivi nagibi:
rastresita, vlana glina ili mulj: 30%
kompaktna suva glina: 100%
vlaan pesak: 80%
suv pesak: 65%
oblutak: 70%
poumljeno tlo: 70-100%
Preteno ravni nagibi: 0 - 4%
Preteno laki nagibi: 4 - 10%
Preteno strmi nagibi: preko 10%
............................................................................................................................
Putevi i staze
Dimenzije:
Kolovozna traka, tranzitna saobraajnica: 3.5 m
Kolovozna traka, stambena ulica: 3 m
irina trake za parkiranje: 2.5 m
irina trake zelenila, trava: 1 m
irina trake zelenila, drvee: 2 m
Prepreke, stubovi povueni od ivinjaka: 0.6 m


irina normalne peake staze: 1 m
irina sabirne staze: 2 m
irina pristupne/ulazne staze: 0.8 m
irina privatnog kolskog pristupa: 2.5 m
............................................................................................................................
Biciklistika staza u parku: 1.5 - 2.5 m
Gradska biciklistika staza: 3.5 m
............................................................................................................................
Duine:
Max. duina ulice izmeu raskrsnica: 500 m
Max. duina slepe ulice: 150 m
Max. duina bloka: 500 m
Max. distanca od vozila do ulaza: kree se iznad 15 - 75 m
Min. razmak izmeu privatnog kolskog pristupa i raskrsnice: 15 m
Nagibi:
Poprean nagib, beton ili asvalt: 2%
Poprean nagib, zemlja ili ljunak: 4%
Poprean nagib, poploana staza: 2%
Min. poduni nagib, zastrtog puta: 0.5%
Max. poduni nagib u normalnim uslovima: 10-12%
Max. kontinualan nagib koji vozilo moe da savlada: 17%
Max. kontinualan nagib za automobil u velikoj brzini: 7%
Max. nagibi saobraajnica u odnosu na brzinu vonje (km/h):
20 km/h 12%
30 12%
40 11%
50 10%
60 9%
70 8%
80 7%
90 6%
100 5%
110 4%
Max. nagib rampe za uspon denivelisane raskrsnice ............................... 3-6%
Max. nagib rampe za silaz denivelisane raskrsnice ......................................8%
Max. nagib raskrsnice u nivou za irinu svakog pravca od 12 m...................4%
Max. nagib parking mesta .............................................................................5%
Max. nagib staze .........................................................................................10%
Max. nagib kratke peake rampe...............................................................15%
Max. nagib rampe za hendikepirane .............................................................8%
Nagib stepenaste rampe ........................................................................... 5-8%


Max. nagib javnog stepenita......................................................................50%
Pravilo za spoljno stepenite: 2visine stepenika + gazite = 70 cm
Max. nagib eleznikih ina.................................................................... 1 ili 2%

Krivine, horizontalne i vertikalne:
Min. radijusi horizontalnih krivina saobraajnica u metrima, prema brzini
kretanja vozila u km/h
20 km/h 25 m
30 30
40 50
50 80
60 120
70 170
80 230
90 290
100 370
110 460
Min. spoljni radijus na kraju slepe ulice ......................................................12 m
Min. radijus krivine na skretanju ...................................................................6 m
Min. radijus krivine za kolski pristup/ulaz......................................................1 m
Radijus trotoara na uglu manje pristupne ulice..........................................3.5 m
Radijus trotoara na uglu ulice kojom prolaze teki kamioni .....................9-12 m
Radijus trotoara na uglu znaajne tranzitne raskrsnice..............................15 m
............................................................................................................................
Raskrsnice:
Max. odstupanje od pravog ugla (90) iznosi: 20
Min. razmak izmeu T spojnica: 40 m
Min. razmak izmeu arterijskih raskrsnica: 250 m
Min. razmak izmeu raskrsnica na otvorenom auto-putu: 1000-1500 m
............................................................................................................................
Kapaciteti:
Teorijski kapacitet, jedna traka: 2000 vozila/as
Aktuelan kapacitet, traka auto-puta: 1500-1800 voz/h
Aktuelan kapacitet, traka lokalne ulica: 400-500 voz/h
Aktuelan kapacitet, traka ulice optereene prometom: 200-300 voz/h
Kapacitet, signalizirane raskrsnice, za traku na sat zelenog svetla: 300 - 600
voz/h
Komotan prostor za stajanje peaka: 1.2 m
2
/osoba
Tolerantan min. prostor za stajanje u guvi: 0.65 m
2
/osoba
Velika guva: 0.3 m
2
/osoba
Protok peakih staza izraen kroz broj osoba u minutu na metar irine:


potpuno otvorene ispod 1.5
etnja bez guve 1.5 do 7
etnja u guvi 7 do 20
neugodna etnja 20 do 35
umerenno zakrenje 35 do 45
veliko zakrenje 45 do 60
nasilno kretanje ili gotovo stajanje 60 do 85
............................................................................................................................
Parkiranje:
Duina parking mesta: 6 m
irina parking mesta: 2.5 do 2.75 m
irina parking mesta za hendikepirane:4 m
Dimenzije parking mesta za manje automobile 2.5/5 m
Jednosmerna kolovozna traka, dijagonalno parkiranje: 3.5 m
Dvosmerna kolovozna traka, upravno parkiranje: 6 m
Ukupna povrina parking mesta po vozilu: 23 do 40 m
2
............................................................................................................................
Opremanje
Odvodnjavanje atmosferskih voda:
Max. protok olujnih atmosferskih voda du rigole: 250 - 300 m
Max. protok preko neprilagoene povrine: 150 m
Max. razmak izmeu slivnika: 100 do 150 m
Min. prenik, ulina atmosferska kanalizacija: 300 mm
Min. prenik, dvorina atmosferska kanalizacija: 250 mm
Min. nagib trase, priblino: 0.3%
............................................................................................................................
Hidrantska mrea:
Max. distanca izmeu prikljuaka u glavnoj trasi: 300 m
Max. distanca od hidranta do zgrada: 100 m
Min. distanca od hidranta do zgrada: 7.5 m
Min. prenik cevi: 150 mm
Min. potreban pritisak: 1.4 kg/m
2

............................................................................................................................
Osvetljenje:
Standardna visina uline svetiljke: 9 m
Razmak ulinih svetiljki: 45 do 60 m
Prosena osvetljenost, arterije: 10 lux
Prosena osvetljenost, lokalne ulice: 5 lux


Zamraeni delovi ne idu ispod: 40% od proseka za glavne ulice
10% od proseka za lokalne ulice
Visina svetiljki na peakim stazama: 3.5 m
Osvetljenost ulaza, stepenita i zaklonjenih mesta: iznad 50 lux
Osvetljenost ostalih staza: ispod 5 lux
Osvetljenost javnih garaa: 30 lux
Osvetljenje parking prostora: 10 lux
............................................................................................................................
Klima
Zahtevi ljudskog organizma:
Max. temperatura na kojoj se moe hodati bez poviavanja telesne
temperature: suv vazduh: 65C
vazduh zasien vlagom: 32C
Ugodni uslovi boravka u hladu i u lakoj odei su: vlanost vazduha 20 do 50%
i temperatura 18C - 26C

Vetar:
Efekti vetra:
brzina u m/sec
(m/h) efekti
2 (4.5) povetarac
4 (9) novine se teko itaju; praina i papir se
diu; kosa lepra
6 (13) poinje da utie na kontrolu kretanja
8 (18) pridravanje odee, traenje zavetrine
10 (22) oteano korienje kiobrana
12 (27) oteano kretanje; neprijatna buka vetra
14 (31) zastoj i teturanje u hodu
16 (36) oteano odravanje ravnotee
18 (40) traenje oslonca
20 (45) vetar pomera
22 (50) ne moe se stajati
............................................................................................................................
Sedenje na otvorenom prostoru: 4 m/sec preko 20% vremena
Prostor sa mnogo peaka: 12 m/sec preko 5% vremena
Ostali otvoreni prostori u kojima borave ljudi: 16 m/sec preko 0.1% vremena
............................................................................................................................
Insolacija:
Albedo povrina:
sve sneg 0.9
suv pesak 0.4 do 0.5


suvo glinovito tlo 0.2 do 0.3
livade i polja 0.1 do 0.2
ume 0.1
crni asvalt, mirna voda 0.05
............................................................................................................................
buka
Skala decibela:
um lia: 10 dBA
aputanje: 20 - 30 dBA
zvuk malog elektrinog asovnika: 40 dBA
buka u enterijeru, kuhinja ili buna kancelarija (ometanje govora): 50 dBA
slab promet vozila i normalna konverzacija (buka poinje da smeta): 60
dBA
prometna ulica na 15 m: 70 - 80 dBA
podzemna eleznica, inobus, teretna vozila na 15 m (poinju oteenja
sluha): 90-100 dBA
automobilska sirena, pneumatski eki: 110 - 120 dBA
vojni mlazni avion: 130 dBA
Standardi za buku:
Poeljan max. nivo zvuka u eksterijeru: 55 dBA
Poeljan max. nivo zvuka u enterijeru: 40 dBA
Poeljan max. nivo zvuka za uenje ili spavanje: 35 dBA
Zone nepodesne za stanovanje:
objekti bez specijalne zvune izolacije preko 55 dBA
sa specijalnom zvunom zatitom preko 75 dBA
Smanjenje buke:
Min. rastojanje naspramnih prozora koji se otvaraju: 9 - 12 m
Min. rastojanje meu prozorima odvojenih soba na istom zidu: 2-3 m
Opadanje buke s izvorom iz jedne take, za svako udvajanje rastojanja: 6dBA
Opadanje buke iz linearnog izvora, za svako udvajanje rastojanja: 3 dBA
Opadanje buke u obinoj zgradi, od eksterijera do enterijera, sa zatvorenim
prozorima: 10 - 15 dBA
Dodatno smanjenje za zvuno-izolovane zgrade: do 20 dBA
............................................................................................................................
Razno
ovekova mera:
Max. domet uoavanja ljudskog bia (siluete) golim okom: 1200 m
Normalna distanca za prepoznavanje osobe: 25 m


Normalna distanca za uoavanje crta lica: 12 m
Direktnu komunikaciju meu ljudima omoguava distanca: 1 do 3 m
Max. duina krae strane pravilno dimenzionisanog, velikog i izgradnjom
okruenog, spoljnjeg prostora: 140 m
Izvor: Lynch, Kevin, and Hack, Gary, Site Planning. London, The MIT Press,
1984. str. 455. (prevod autora publikacije)
Prethodni prikaz numerikih podataka relevantnih za ureenje gradskih
prostora samo je izvod iz obimne i objedinjene liste, izdvojene kao
separat jedne knjige. Struna literatura i publika-cije standarda nude
velik raspon numerikih podataka, parci-jalno ili integralno prikazanih,
koji se razlikuju meu sobom u odnosu na stepen istraenosti i lokalitet
kome su namenjeni. Prednost pomenute knjige je to integralno
sagledava i prika-zuje ukupnu ponudu gradske scene, ne samo kroz
iscrpnu listu brojeva ve i tema kojima oni pripadaju.


LITERATURA:
Anderson, S.: On Streets. The MIT Press, Cambridge, Massachusetts and
London, England, 1978.
Bazik, D.: Idejno urbanistiko-arhitektonsko reenje Kamberovia ravan -
Zenica. asopis "Izgradnja" br.2/84, str. 33.
Bazik, D.: Potencijal stambene ulice. Zbornik radova s naunog skupa
Unapreenje stanovanja 94, Arhitektonski fakultet Univerziteta u
Beogradu, 1994, str. 34
Bazik, D.: Od korienja ka stanovanju u okruenju viespratnih stambenih
zgrada. poglavlje u monografiji Sadanjosti i budunosti stanovanja
Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 1995
Bazik, D., Mati, M.: Potencijal gradskih parkova, Zbornik radova sa
savetovanja Zelenilo u urbanistikom razvoju grada Beograda, Udruenje
inenjera Beograda, 1994, str. 309
Bentley, i., Alcock, A., Murrain, P., McGlynn, S., Smith, G.: Responsive
environments: A manual for designers. The Architectural Press, London,
1985.
Bogranovi, R.: Ulina mrea i tipovi ulica Beograda. Saobraajni fakultet
Univerziteta u Beogradu, 1994.
Castex, J., Depaule, J.-C., Panerai, P.: Urbane forme. prevod Graevinska
knjiga, Beograd, 1989.
Chiara, J., Kappelman, L.E.: Site Planning Standards. McGraw-Hill Book,
New York, 1978.
Coleman, A.: Utopia on Trial: Vision and Reality in Planned Housing. Hilary
Shipman, London, 1986.
Cullen, G.: Gradski pejza. prevod Graevinska knjiga, Beograd, 1990.
aldarevi, O.: Urbana sociologija: Socijalna teorija i urbano pitanje. Globus,
Zagreb, 1985.
GLC study: An Introduction to Housing Layout. The Architectural Press Ltd,
London, 1978.
Grupa autora: Koncept novog naselja. Institut za ispitivanje materijala SR
Srbije, Centar za stanovanje IMS, Beograd, 1979.
Grupa autora: Kvalitet i karakteristike stanovanja u bloku 21 na Novom
Beogradu. Institut za ispitivanje materijala SR Srbije, Centar za stanovanje
IMS, Beograd, 1976.
Grupa autora: Prostorne i socioloke karakteristike i vrednosti novih
stambenih naselja u Beogradu. Jugoslovenski institut za urbanizam i
stanovanje, Beograd, 1971.

LITERATURA 95

Grupa autora: Prostorne i socioloke karakteristike i vrednosti novih
stambenih naselja u Novom Sadu. Jugoslovenski institut za urbanizam i
stanovanje, Beograd, 1971.
Grupa autora: Razrada ire protorne celine eleznika, socioloka studija.
Institut za ispitivanje materijala SR Srbije, Centar za stanovanje IMS,
Beograd, 1978.
Grupa autora: Socioloke vrednosti urbanistikih, arhitektonskih i graevinskih
reenja novih stambenih naselja u Sarajevu. Savezni zavod za urbanizam
i komunalna i stambena pitanja, Beograd, 1967.
Hajek, H.O.: City iconography - signs, places, city iconographies. Forum-
Verlag GMBH, Stuttgart, 1978.
Hertzberger, H.: Lessons for Students in Architecture. Uitgeverij 010
Publishers, Rotterdam, 1993. 2nd ed.
Kora, .: ovek i grad. Glas, Beograd, 1978.
Krier, R.: GRADSKI PROSTOR u teoriji I praksi. prevod Graevinska knjiga,
Beograd, 1991.
Lazarevi - Bajec, N.: Urbana percepcija. Centar za multidisciplinarne studije
u Beogradu, 1987.
Lynch, K., Hack, G.: Site Planning. The MIT Press, Cambridge 3rd ed., 1984.
Lynch, K.: Slika jednog grada. Graevinska knjiga, Beograd, 1974.
Maletin, M.: Gradske saobraajnice. Graevinski fakultet, Beograd, 1992
Mirkovi, B.: Osnovi urbanizma - tehnika prostornog oblikovanja. Graevinska
knjiga, Beograd, 1976.
Petovar, K., Kara-Pei, ., Neposredna okolina stambenih zgrada bloka 38 i
Konjarnika 2 u Beogradu. Institut za ispitivanje materijala SR Srbije,
Centar za stanovanje IMS, Beograd, 1975.
Rapoport, A.: Human Aspects of Urban Form. Towards a Man-Environment
Approach to Urban Form and Design. Pergamon Press, Oxford, 1977.
Rowe, C., Koetter, F.: Grad kola. prevod Graevinska knjiga, Beograd, 1988.
Urhahn, G.B., Bobi, M.: A Pattern Image: a typological tool for quality in
urban planning. THOTH Pablishers, Bussum, The Netherlands, 1994.
Venturi, R., Braun, D.S., Ajzenur, S.: Pouke Las Vegasa: zaboravljeni
simbolizam arhitektonske forme. Graevinska knjiga, Beograd, 1990.


PLANOVI / PROJEKTI / REFERENCE / DO 1995
Planovi i projekti
1978 DUP mesne zajednice "Smrdan", Barajevo
1978 Urbanistiki projekat stambenog naselja radnika fabrike IKL,
Barajevo
1980 Urbanistiki projekat s elementima izvoakog projekta centra,
Odaci
1980 Ureajna osnova stambenog naselja "Divizija", Kuii
1982 DUP sa elementima urbanistikog projekta stambenog naselja
"Rakonje", Bijelo Polje
1982 DUP sa elementima urbanistikog projekta stambenog naselja
"Loznica", Bijelo Polje
1983 Regulacioni plan stambenog naselja "olovi", Bosanska Dubica
1983 Regulacioni plan stambenog naselja "Krivdia brdo", Bosanska
Dubica
1984 Regulacioni plan centra Bosanske Dubice
1984
Urbanistiki projekat stambenog naselja I mesne zajednice

na Beanijskoj kosi, Novi Beograd, Beograd
1988 "Analiza gravitacionih podruja i kapaciteta postojeih i
planiranih osnovnih kola na delu teritorije Banovog brda iznad
Poeke ulice" za potrebe izrade Nacrta Izmena i Dopuna DUP-
a naselja "Golf"
1989 "Analiza gravitacionih podruja i kapaciteta postojeih i
planiranih osnovnih kola na delu teritorije Banovog brda i
arkova" za potrebe izrade Nacrta Izmena i Dopuna DUP-a
rekonstrukcje IV mesne zajednice u arkovu
1989 Programsko - prostorne koncepcija za potrebe izrade
Prednacrta Izmena i Dopuna rekonstrukcije IV mesne zajednice
u arkovu
1989 "Analize razmetaja i kapaciteta postojeih i planiranih objekata
deije zatite na teritoriji ukarike padine"
1990 Uslovi za ureenje prostora za izgradnju stambeno - poslovnog
kompleksa u Poekoj ulici br. 85-89 na Banovom brdu u
Beogradu
1990 Uslovi za ureenje prostora za izgradnju kompleksa Pasarele
Julino brdo - Poeka ulica u Beogradu
1990 Uslovi za ureenje prostora za izgradnju kompleksa parka
"Sunana padina" u Dubodolini Repikog potoka na Banovom
brdu u Beogradu
1990-1991* Idejni i Glavni projekat ureenja slobodnih povrina
stambeno-poslovnog kompleksa u Poekoj ulici br. 85-89
na Banovom brdu u Beogradu

PLANOVI / PROJEKTI / REFERENCE / DO 1995 97

1991 Programsko - prostorna analiza potencijala lokacije za izgradnju
kompleksa parka "Sunana padina" u Dubodolini Repikog
potoka na Banovom brdu u Beogradu
1991
Idejni projekat kompleksa parka "Sunana padina" u

Dubodolini Repikog potoka na Banovom brdu u Beogradu
1991* Idejno reenje objekata u okviru kompleksa parka
"Sunana padina" u Dubodolini Repikog potoka na
Banovom brdu u Beogradu
1992 Programsko - prostorni koncept rekonstrukcije predgraa
Lajpciga - Markleberga u Nemakoj sa idejnim reenjem
gradskog parka (anketni materijal uz ponudu za izgradnju
bolniko-rehabilitacionog centra)
1992* Idejno reenje ureenja peake ulice u centru Grocke
1992* Idejni i Glavni projekat ureenja slobodnih povrina
kompleksa Pasarele Julino brdo - Banovo brdo (Poeka
ulica) u Beogradu
1994 Idejni i glavni projekat ureenja i opremanja vrta rezidencije u
Moskvi, Rusija
1995* Idejni i glavni projekat ureenja i opremanja vrta rezidencije
Stankom korporacije u Lipovcu
Konkursi:
1983 Idejno urbanistiko reenje novog dela grada Osijeka na levoj
obali Drave, opti jugoslovenski konkurs, lan tima kao
saradnik-projektant (ispunjeni uslovi konkursa)
1984 Idejno urbanistiko - arhitektonsko reenje stambenog naselja
sa rejonskim centrom "Kamberovia ravni" u Zenici, opti
jugoslovenski konkurs, lan autorskog tima - urbanistiki
koncept (IV nagrada )
1984 Idejno arhitektonsko-urbanistiko reenje rejonskog centra u
Velikoj Kladui, pozivni konkurs, lan autorskog tima -
urbanistiki koncept (II nagrada)
1989
Detaljni urbanistiki plani stambenog naselja "Dragodan" u

Pritini, pozivni konkurs, lan autorskog tima - prostorne
koncepcije saobraajnih tokova, stambenih i prateih
sadraja, (ispunjeni uslovi konkursa)
1991* Idejno arhitektonsko-urbanistiko reenje objekta sa
"bazarom" u Ulici Makedonskoj u Beogradu, autor
parternog ureenja (II nagrada)
1991 Idejno urbanistiko - arhitektonsko reenje centra Aranelovca,
lan autorskog tima (ispunjeni uslovi konkursa)
1992 Idejno urbanistiko reenje Priobalja Dunava - "Zlatna obala
Dunava", lan autorskog tima (prostorno- programski koncept),
interni-anketni konkurs Optine Grocka, odloeno razmatranje
za "bolja vremena"


1993 Idejno urbanistiko-arhitektonsko reenje centra Limana III u
ulici Narodnog fronta u Novom Sadu, autor urbanistikog
reenja, konkursni rad nije predat
Nauno - istraivake reference
U sastavu nauno-istraivakog makro-projekta "Prostorno i urbanistiko
planiranje i programiranje", podprojekta "Informacioni sistemi za potrebe
prostornog i urbanistikog planiranja" autorska izrada sledeih tema:
1987 "Polazna osnova formiranja koncepta informacionih sistema za
potrebe urbanistikog i prostornog planiranja"
1988-1989 "Dosadanji razvoj informacijskih sistema"
1988-1989 "Projektovanje baze podataka za detaljno urbanistiko
planiranje gradskih prostora"
U sastavu nauno-istraivakog makro-projekta "Problemi razvoja Beograda",
podprojekta "Optimalna veliina grada", autorska izrada sledeih tema:
1988 "Postojei proces samoupravnog odluivanja na podruju
planiranja i ureenja prostora"
1989 "Odluivanje na podruju planiranja i ureenja prostora"
1989 odbranjen magistarskog rada pod naslovom "Informacijski
zahtevi korisnika (informacija) u detaljnom urbanistikom
planiranju".
Publikovano:
1984 Izvod iz obrazloenja konkursnog elaborata - Zenica (Uvodne
napomene, osnovne pretpostavke i obrazloenje urbanistike
koncepcije), asopis "Izgradnja" br.2/84, str. 33.
1989 Metod projektovanja baze podataka za detaljno urbanistiko
planiranje gradskih prostora, "Saoptenja", Institut za arhitekturu
i urbanizam Srbije, br.20, str. 48.
1994 Bazik, D., Mati, M.: Potencijal gradskih parkova, Zbornik
radova sa savetovanja Zelenilo u urbanistikom razvoju grada
Beograda, Udruenje inenjera Beograda, str. 309
1994 Potencijal stambene ulice. Zbornik radova s naunog skupa
Unapreenje stanovanja 94, Arhitektonski fakultet Univerziteta
u Beogradu, str. 34
1995 Informacijska funkcija planiranja i ureenja prostora. prilog u
publikaciji Urbano planiranje i politika, sveska 4, edicija
Urbanologija, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, str.
63.
1995 Potencijal neizgraenih povrina u vieporodinom stanovanju -
gradsko stambeno dvorite. Zbornik radova sa naunog skupa
Unapreenje i dalji razvoj stanovanja u viespratnim
stambenim zgradama - u uslovima razliitih vlasnikih odnosa,
Graevinski fakultet u Niu (u tampi)

PLANOVI / PROJEKTI / REFERENCE / DO 1995 99

1995 Od korienja ka stanovanju u okruenju viespratnih
stambenih zgrada. poglavlje u monografiji Sadanjosti i
budunosti stanovanja Arhitektonski fakultet Univerziteta u
Beogradu (u tampi)
1995 Informacija kao razvojni resurs u planiranju prostora. poglavlje u
monografiji Dugoroni razvoj, organizacija i korienje prostora
Republike Srbije, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije,
Beograd (u tampi)

* oznaeni projekti su prikazani u publikaciji kao ilustracija scenografskog
procesa

Prikaz sastava autorskih timova markiranih projekata - primera (po abecedi):
1984 Urbanistiki projekat stambenog naselja I mesne zajednice na
Beanijskoj kosi, Novi Beograd, Beograd
po abecedi: Anti Danica, Arsi Petar, Baylon Feliks, anak Mihajlo, Karoli
Ratko, Kovaevi Slobodan, Lazi (sada Bazik) Dragana,
Mladenovi Dimitrije, Nikezi Zoran, Stjepanovi Aleksandar,
Vesni-Nedjeral ivana (izvor - ui tim naveden u publikaciji
Laudonov anac- urbanistiki projekat I mesne zajednice na
Beanijskoj kosi, Beograd, januar 1984.)
............................................................................................................................
1989 Detaljni urbanistiki plani stambenog naselja "Dragodan" u Pritini,
pozivni konkurs (ispunjeni uslovi konkursa)
Urbanistika postavka:
naselja: Bazik, D. dia
rekreativnih povrina: Vesni-Neeral, . dia
Arhitektonski projekti objekata: Arseni,N.dia, Rajovi,S.dia, Shita,A.dia,
Foli,Lj.dia
Maricanovi, M. dia - direktor konkursa
U razgovorima uestvovao Nikezi, Z. dia
............................................................................................................................
1990-91 Idejni i Glavni projekat ureenja slobodnih povrina stambeno-
poslovnog kompleksa u Poekoj ulici br. 85-89 na Banovom brdu u
Beogradu
Arhitektonsko-graevinski deo: Bazik, D. dia
Zelenilo: Mati, Milena. Dih
............................................................................................................................


1991 Idejno arhitektonsko-urbanistiko reenje objekta sa "bazarom" u
Ulici Makedonskoj u Beogradu, konkurs (II nagrada)
Autor idejnog reenja kompleksa: Rajovi, S. dia
Autor idejnog reenja parternog ureenja: Bazik, D. dia
............................................................................................................................
1991 Idejni projekat kompleksa parka "Sunana padina" u Dubodolini
Repikog potoka na Banovom brdu u Beogradu
Autor idejnog reenja parka: Bazik, D. dia
Autor koncepta ozelenjavanja: Mati, M. dih
Maketa: Aleksi, D.
............................................................................................................................
1991 Idejno reenje objekata u okviru kompleksa parka "Sunana padina"
u Dubodolini Repikog potoka na Banovom brdu u Beogradu
Koncept i oblikovanje: Bazik, D. dia, Funkcija: Spasi, M. dia
............................................................................................................................
1992 Idejno reenje ureenja peake ulice u centru Grocke
Autor: Bazik, D. dia
1992 Idejni i Glavni projekat ureenja slobodnih povrina kompleksa
Pasarele Julino brdo - Banovo brdo (Poeka ulica) u Beogradu
Autor kompleksa: Lojanica, M. dia
Autor ureenja poploanih povrina: Bazik, D. dia
Autor ozelenjavanja: Mati, M. dih
............................................................................................................................
1995 Idejni i glavni projekat ureenja i opremanja vrta rezidencije
Stankom korporacije u Lipovcu
Arhitektonsko-graevinski deo i oprema: Bazik, D. dia
Zelenilo: Mati, M. dih
Autori vrtnog paviljona i deije kolibe: Bazik, D. dia i Aleksi, D. dih

Ponuda Gradske Scene

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ponuda Gradske Scene

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DRAGANA BAZIK

Urbanistiki projekat stambenog naselja I mesne zajednice

Idejni projekat kompleksa parka "Sunana padina" u

Detaljni urbanistiki plani stambenog naselja "Dragodan" u

You might also like