Univerzitet u Beogradu Fakultet organizacionih nauka

Duan M. Bara

RAZVOJ MODELA I SERVISA PORTALA ZA ADAPTIVNO ELEKTRONSKO OBRAZOVANJE

Doktorska disertacija

Beograd, 2011. god.

Mentor:

Prof. dr Boidar Radenkovi Fakultet organizacionih nauka Beograd

lanovi komisije:

Prof. dr Marijana Despotovi-Zraki Fakultet organizacionih nauka Beograd

Prof. dr Milorad Stanojevi Saobraajni fakultet Beograd

Datum odbrane: ________________________

Datum promocije:_______________________

RAZVOJ MODELA I SERVISA PORTALA ZA ADAPTIVNO ELEKTRONSKO OBRAZOVANJE

APSTRAKT
Sistemi za elektronsko obrazovanje obuhvataju niz kompleksnih procesa, razliitih elemenata, servisa i korisnikih uloga. Neophodno je obezbediti integraciju i sinhronizaciju svih komponenata i uesnika u obrazovnom procesu u jedinstven sistem. Za razvoj efektivne platforme za elektronsko uenje potrebno je utvrditi karakteristike korisnika sistema, a zatim iskoristiti dobijene informacije za kreiranje i realizaciju obrazovnih procesa. Adaptivni sistemi elektronskog obrazovanja omoguavaju prilagoavanje sadraja i naina organizacije elektronskih kurseva u skladu sa osobinama studenta. U okviru doktorske disertacije detaljno su opisani modeli i servisi portala za adaptivno elektronsko obrazovanje. Glavna hipoteza koja je razvijena i dokazana u okviru doktorske disertacije je da se implementacijom adaptivnih obrazovnih servisa i njihovom integracijom u portal za elektronsko obrazovanje poboljavaju performanse obrazovnog procesa, da se usklauju svi poslovni procesi u e-obrazovanju, da se poveava lojalnost i zadovoljstvo studenata i ostvaruje visok stepen kolaboracije meu uesnicima u obrazovanju. Veb portali su platforme za prenos informacija i znanja, kao i uspostavljanje saradnje i koordinacije aktivnosti izmeu razliitih uesnika. Obrazovni veb portali predstavljaju jedinstvene take pristupa svim relevantnim informacijama, resursima i aplikacijama u obrazovnom procesu. Osnovna uloga veb portala u ovom istraivanju se ogleda u integraciji heterogenih komponenti sistema elektronskog obrazovanja i adaptivnih servisa. Integracija se odnosi na ljudske resurse, informacije, procese i aplikacione komponente. Definisan je metod za modelovanje i razvoj portala za adaptivno elektronsko obrazovanje. Razvijen je okvir koji se sastoji iz skupa alata i metoda koje omoguavaju integraciju razliitih komponenata. U okviru obrazovnog veb portala integrisano je Moodle LMS softversko reenje za upravljanje elektronskim kursevima. Implementirani su servisi za kolaboraciju, komunikaciju, upravljanje korisnicima i izvetavanje. Opisani su sofisticirani mehanizmi koji omoguavaju generisanje skupa instrukcija za kreiranje, organizaciju i implementaciju adaptivnih kurseva, zasnovani na modelu studenta. Servisi za adaptaciju su razvijeni primenom metoda poslovne inteligencije, ekspertnog sistema i razliitih tehnika adaptacije. Adaptacija je realizovana na osnovu tri kriterijuma: znanja studenata vezanih za oblast uenja, stilova uenja studenata i ad hoc definisanih kriterijuma. Razvijeni su i testirani dodatni servisi i aplikacije za podrku realizaciji obrazovnog procesa: servisi mobilnog obrazovanja, servisi uenja kroz igru, aplikacija za kolaboraciju i upravljanje projektima, kao i veb aplikacija za uenje raunarske simulacije preko veba. U eksperimentalnom delu doktorske disertacije realizovano je istraivanje usmereno ka validaciji predloenog modela za projektovanje i implementaciju portala za adaptivno elektronsko obrazovanje i razvijenih servisa. Razvijeni veb portal je primenjen u realizaciji nastavnog procesa u Laboratoriji za elektronsko poslovanje Fakulteta organizacionih nauka. Rezultati istraivanja pokazali su da se primenom servisa veb portala, implementiranih adaptivnih mehanizama i njihovom integracijom sa sistemom za elektronsko uenje, postiu bolji rezultati i vee zadovoljstvo i zainteresovanost studenata, kao i da se poveava efikasnost i efektivnost rada svih korisnika portala. KLJUNE REI: OBRAZOVNI VEB PORTAL, SERVISI OBRAZOVNOG PORTALA, ADAPTIVNO ELEKTRONSKO OBRAZOVANJE, SISTEM ZA ELEKTRONSKO OBRAZOVANJE, ADAPTACIJA ELEKTRONSKIH KURSEVA.

DEVELOPING MODEL AND SERVICES OF PORTAL FOR ADAPTIVE E-EDUCATION

ABSTRACT
Systems for e-education include set of complex processes, different elements, services and users roles. It is necessary to enable integration and synchronization of all components and participants in the scope of education process into a single system. In development of an effective e-learning platform one of the most important requirements is to identify users' characteristics and then use the obtained information for creation and realization of educational processes. Adaptive eeducation systems provide content adaptation, as well as adaptation of e-learning courses realization according to learners' characteristics. In this dissertation a model and services of portal for adaptive e-education are described in detail. Main hypothesis that is developed and proved in the dissertation is that implementation of adaptive educational services and their integration into a portal for adaptive e-education improve performance of the educational process, enable coordination of all business processes in eeducation systems, increase student satisfaction and loyalty, and provide high degree of collaboration among stakeholders in education. Web portals are platforms for information and knowledge transfer that provide collaboration and coordination of activities among various users. Educational web portals are single access point to all relevant information, resources and applications in the education process. Basic role of web portals in this research is reflected in integration of heterogeneous e-education components and services for adaptation. Integration includes human resources, information, processes and application components. The method for modeling and development of portal for adaptive elearning portal is defined. A framework that consists of a set of tools and methods that allow integration of different components is developed. Moodle LMS solution for e-learning courses management is integrated in the educational web portal. Services for collaboration, communication, user management and reporting are implemented. We describe a sophisticated adaptive mechanism that generates series of instructions for creation, organization and implementation of adaptive courses, based on student model. Adaptation services are developed by using business intelligence tools, expert system and various adaptation techniques. Adaptation is implemented on the basis of three criteria: students knowledge about the area being studied, students' learning styles and ad hoc defined criteria. In order to support effective realization of educational processes, additional services and applications are developed and tested: services for mobile education, edutainment services, application for collaboration and project management and web application for learning simulation via web. In experimental part of the doctoral thesis a research was carried out in order to validate the proposed model for designing and implementation of the portal for adaptive e-education. The developed web portal was used in realization of educational process at Laboratory for e-Business, Faculty of Organizational Sciences. The results showed that web portals services, implemented adaptive mechanisms and their integration with system for e-learning contribute to better learning outcome and higher degree of students satisfaction and interests, and improves efficiency and effectiveness of all portal users. KEY WORDS: WEB PORTAL FOR E-EDUCATION, EDUCATIONAL PORTAL SERVICES, ADAPTIVE E-EDUCATION, E-LEARNING SYSTEM, ADAPTATION OF E-LEARNING COURSES.

SADRAJ
1 Uvod ........................................................................................................................................ 7 1.1 Predmet i cilj disertacije .................................................................................................... 7 1.2 Naune hipoteze ............................................................................................................... 8 1.3 Metode istraivanja ........................................................................................................... 9 2 Tehnologije za razvoj adaptivnih sistema elektronskog obrazovanja ...................................... 10 2.1 Tehnologije za realizaciju infrastrukture adaptivnih sistema elektronskog obrazovanja ... 10 2.1.1 Internet tehnologije .................................................................................................. 10 2.1.2 Mobilne tehnologije i servisi u elektronskom obrazovanju ........................................ 18 2.1.3 Cloud computing infrastruktura elektronskog obrazovanja ....................................... 24 2.2 Modeli i servisi veb portala .............................................................................................. 27 2.2.1 Arhitektura veb portala ............................................................................................. 30 2.2.2 Servisi veb portala ................................................................................................... 31 2.3 Obrazovni veb portali ...................................................................................................... 35 2.4 Softverska reenja za realizaciju obrazovnih veb poratala .............................................. 38 2.4.1 Oracle BEA Weblogic .............................................................................................. 39 2.4.2 IBM WebSphere ...................................................................................................... 39 2.4.3 SAP Enterprise Portal .............................................................................................. 40 2.4.4 Joomla ..................................................................................................................... 41 2.4.5 Microfosoft Share Point............................................................................................ 43 3 Adaptivno elektronsko obrazovanje ....................................................................................... 47 3.1 Sistemi elektronskog uenja ........................................................................................... 48 3.1.1 Sistemi za upravljanje uenjem................................................................................ 49 3.2 Standardi i modeli elektronskog obrazovanja .................................................................. 54 3.2.1 SCORM ................................................................................................................... 57 3.2.2 Objekti uenja .......................................................................................................... 61 3.3 Adaptivni sistemi elektronskog obrazovanja .................................................................... 62 3.3.1 Definicija adaptivnosti .............................................................................................. 62 3.3.2 Adaptivni hipermedia sistemi elektronskog obrazovanja .......................................... 63 3.3.3 Kriterijumi adaptacije i model studenta ..................................................................... 65 3.3.4 Klasifikacija modela studenta ................................................................................... 69 3.3.5 Tehnike adaptacije................................................................................................... 70 3.3.6 Adaptivnost zasnovana na Felder-Silverman modelu stilova uenja ........................ 71 3.4 Vetaka inteligencija u adaptivnim sistemima elektronskog obrazovanja ...................... 77 3.4.1 Data mining u adaptivnom elektronskom obrazovanju ............................................. 77 3.4.2 Ekspertni sistemi u adaptivnom elektronskom obrazovanju ..................................... 79 3.4.3 Semantiki web u adaptivnom elektronskom obrazovanju ....................................... 80 3.5 Pregled postojeih reenja za adaptaciju sistema za elektronsko obrazovanje ............... 83 4 Razvoj modela i servisa portala za adaptivno elektronsko obrazovanje ................................. 87 4.1 Analiza postojeih modela .............................................................................................. 87 4.2 Struktura predloenog modela ........................................................................................ 87 4.3 Arhitektura sistema adaptivnog elektronskog obrazovanja .............................................. 88 4.3.1 Izvori podataka ........................................................................................................ 90 4.3.2 Aplikacije ................................................................................................................. 93 4.3.3 Korisniki interfejs .................................................................................................... 95 4.3.4 Upravljanje korisnikim ulogama .............................................................................. 99 4.3.5 Mehanizam za adaptaciju ...................................................................................... 100 4.3.6 Alati za administraciju i razvoj ................................................................................ 102 4.4 Procesi adaptivnog elektronskog obrazovanja .............................................................. 102 4.4.1 Modelovanje korisnikih profila .............................................................................. 105 4.4.2 Razvoj adaptivnih kurseva ..................................................................................... 113 4.4.3 Realizacija adaptivnih kurseva ............................................................................... 116 4.4.4 Evaluacija .............................................................................................................. 118 4.4.5 Administrativni i procesi podrke ............................................................................ 121 4.5 Metode adaptacije ........................................................................................................ 122 5

4.5.1 Adaptacija zasnovana na predznanju .................................................................... 122 4.5.2 Adaptacija zasnovana na stilovima uenja ............................................................. 123 4.5.3 Adaptacija zasnovana na predznanju i stilovima uenja......................................... 125 4.5.4 Adaptacija zasnovana na ad hoc postavljenim kriterijumima .................................. 126 4.6 Servisi adaptivnog elektronskog obrazovanja ............................................................... 127 4.6.1 Servisi za upravljanje uenjem............................................................................... 128 4.6.2 Servisi za komunikaciju i kolaboraciju .................................................................... 132 4.6.3 Servisi za upravljanje dokumentima ....................................................................... 133 4.6.4 Servisi za upravljanje korisnicima .......................................................................... 133 4.6.5 Servisi za izvetavanje........................................................................................... 134 4.7 Integracija komponenti adaptivnog sistema elektronskog obrazovanja u okviru veb portala 135 5 Realizacija i primena razvijenog modela .............................................................................. 138 5.1 Projektni zadatak .......................................................................................................... 138 5.2 Projektovanje i implementacija reenja ......................................................................... 138 5.2.1 Razvoj web portala ................................................................................................ 138 5.2.2 Integracija veb portala i Moodle LMS ..................................................................... 143 5.2.3 Implementacija servisa za adaptivno obrazovanje ................................................. 147 5.2.4 Razvoj dodatnih servisa i aplikacija........................................................................ 158 5.3 Analiza postignutnih rezultata ....................................................................................... 173 5.3.1 Analiza rezultata studenata u sistemu adaptivnog elektronskog obrazovanja ........ 173 5.3.2 Analiza funkcionalnosti razvijenog veb portala ....................................................... 178 5.3.3 Analiza performansi integrisanih servisa za podrku nastavi.................................. 179 6 Nauni i struni doprinosi ..................................................................................................... 189 7 Budua istraivanja .............................................................................................................. 192 8 Zakljuak ............................................................................................................................. 193 9 Literatura ............................................................................................................................. 195 10 Spisak slika .......................................................................................................................... 206 11 Spisak tabela ....................................................................................................................... 209 12 Prilog ................................................................................................................................... 210

1 Uvod
1.1 Predmet i cilj disertacije
Predmet istraivanja doktorske disertacije je razvoj modela i servisa veb portala za adaptivno elektronsko obrazovanje. Centralni problem koji se razmatra u disertaciji je ispitivanje mogunosti integracije razliitih funkcionalnosti servisa za adaptaciju u savremene sisteme za upravljanje uenjem. Elektronsko uenje, koje predstavlja kljuni deo daljinskog obrazovanja, realizuje se pomou savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija, posebno Interneta. Pored injenice da se permanentno i rapidno razvija, takozvano onlajn uenje postaje dominantno u komparaciji sa drugim tipovima uenja. U vezi sa tim, javljaju se sve kompleksniji zahtevi za projektovanje i implementaciju sistema elektronskog uenja. Kombinacija tradicionalnih pristupa i onlajn uenja, dovodi do razvoja novog koncepta tzv. blended learning. Learning Management Systems (LMS) se izdvajaju kao najpogodnije softversko reenje za realizaciju elektronskog obrazovanja. Learning Content Management Systems predstavljaju okruenja koja omoguavaju korisnicima kreiranje, ubacivanje i upravljanje, pretragu i ponovno korienje manjih jedinica sadraja, odnosno objekata uenja (learning objects). Za razvoj efektivne platforme za elektronsko uenje neophodno je utvrditi ciljeve, preferencije, motivaciju i potrebe svakog studenta, a zatim iskoristiti dobijene informacije za kreiranje i prilagoavanje kurseva svakom studentu pojedinano. Akcenat se pomera ka platformama orijentisanim prema uenicima i stavljanju njihovih oekivanja, motivacija, stilova uenja, navika, i potreba u centar interesovanja. Sistem elektronskog uenja se definie kao adaptivan, ako je u mogunosti da: prati aktivnosti svojih uesnika; interpretira iste na osnovu oblasno-specifinih modela; otkriva zahteve i karakteristike u skladu sa prethodno uoenim aktivnostima i precizno ih reprezentuje u povezanim modelima. Meutim, projektovanje i implementacija adaptivnih obrazovnih sistema zasnovanih na vebu AWES (Adaptive Web-based Educational Systems) je kompleksan zadatak. Ukljuuje strunjake iz razliitih oblasti: razvoj softvera, veb aplikacija, upravljanje sadrajem, definisanje domena izuavanja, elektronsko uenje i druge. Ovi sistemi podrazumevaju definisanje prezentacionih, bihejvioristikih i karakteristika arhitekture, kako bi se postigli optimalni rezultati. LMS podravaju vei broj razliitih aktivnosti vezanih za uenje, dok se AWES sistemi fokusiraju na organizaciju i prezentaciju sadraja. Reenje koje se u ovoj disertaciji razmatra zasniva se na integraciji i ugradnji funkcionalnosti servisa adaptacije u moderne sisteme za upravljanje uenjem. U cilju postizanja efikasnosti obrazovnog procesa sve komponente obrazovnog sistema su integrisane u jedinstveni sistem. Jedan od naina za integraciju heterogenih komponenti sistema za elektronsko obrazovanje je veb portal. Veb portali predstavljaju sloene sajtove koji objedinjuju razliite informacije iz veeg broja izvora i obezbeuju pristup brojnim aplikacijama. Veb portali su sredstvo za prenos informacija i znanja, kao i za uspostavljanje saradnje i koordinacije aktivnosti meu razliitim uesnicima. Portal obuhvata veliki broj servisa koji omoguavaju pristup i pronalaenje informacija, razvoj zajednica na vebu, saradnju, trgovinu i mnoge druge funkcionalnosti. Kompleksnost projektovanja i implementacije portala se poveava sa brojem usluga koje prua, kao i sa brojem korisnika. Osnovna uloga veb portala u istraivanju realizovanom tokom rada na disertaciji se ogledala u integraciji komponenti sistema elektronskog obrazovanja i adaptivnih servisa. Integracija se odnosi na ljudske resurse, informacije, procese i aplikacione komponente. Definisan je metod za modelovanje i razvoj portala za adaptivno e-obrazovanje. Razvijen je okvir koji se sastoji od skupa alata i metoda koje omoguavaju integraciju razliitih komponenata. 7

Primarni cilj istraivanja je razvoj modela i servisa veb portala za adaptivno elektronsko obrazovanje. Ovaj cilj se realizuje kroz uspenu integraciju veeg broja razliitih komponenata elektronskog uenja i servisa adaptacije. Zadatak je sloen i multidisciplinaran jer obuhvata oblasti modeliranja, elektronskog uenja, softverskog inenjeringa, poslovne analitike, upravljanja, kvaliteta i savremenih internet tehnologija. Najvaniji ciljevi koji se postiu adaptacijom i razvojem personalizovanog portala e-obrazovanja su: poveanje kvaliteta i efikasnosti e-obrazovanja, integracija svih relevantnih procesa e-obrazovanja, poboljanje dizajna i korisnosti portala, poveanje lojalnosti studenta i visok stepen kolaboracije meu uesnicima. Metodologija obuhvata celokupan ivotni ciklus, od projektovanja do implementacije portala. Jedan od ciljeva je razvoj okruenja za elektronsko obrazovanje koje u potpunosti zadovoljava sve zahteve savremenih informacionih sistema i uzima u obzir karakteristike novih generacija studenata. Zadaci istraivanja, s obzirom na postavljene ciljeve su obuhvatili: Utvrivanje mogunosti obrazovanju primene savremenih servisa adaptacije u elektronskom

Analiza postojeih softverskih reenja u razvoju sistema za adaptivno elektronsko obrazovanje Modelovanje servisa i tehnika adaptacije u elektronskom obrazovanju Projektovanje arhitekture portala i integracije dostupnih servisa adaptacije u okviru portala Implementacija portala za adaptivno elektronsko uenje Merenje performansi portala i servisa za adaptivno elektronsko uenje.

Rezultati ovog istraivanja doprinose preciznijem definisanju zahteva prilikom impementacije portala i servisa adaptivnosti u sistemu obrazovanja na daljinu. Mogu se iskoristiti za izvoenje nastave u svim obrazovnim ustanovama, pogotovo visokokolskim. Nauni cilj rada se odnosio na definisanje modela i metoda integracije servisa elektronskog obrazovanja u okviru portala za adaptivno e-obrazovanje. Konani rezultati daju doprinos formalizaciji i standardizaciji procesa izgradnje reenja adaptivnih sistema za elektronsko obrazovanje.

1.2 Naune hipoteze

Glavna hipoteza koja je testirana i dokazana u radu glasi: Implementacijom adaptivnih obrazovnih servisa i njihovom integracijom u portal za elektronsko obrazovanje poboljavaju se performanse obrazovnog procesa, usklauju se svi poslovni procesi u e-obrazovanju i postie se vee zadovoljstvo studenata. Na osnovu definisanog predmeta istraivanja moe se izdvojiti nekoliko posebnih hipoteza, koje se odnose na delove predmeta: H0.1. Adaptivni sistemi daljinskog obrazovanja doprinose optem poboljanju nauno-obrazovnog procesa. H0.2. Mogue je integrisati postojee LMS i servise za podrku adaptivnom elektronskom obrazovanju. Daljim preciziranjem navedenih posebnih hipoteza, formulisane se pojedinane, koje se odnose na elementarne inioce predmeta istraivanja: 8

H0.1.1. Mogue je prilagoditi obrazovne procese karakteristikama i oekivanjima studenata. H0.1.2. Adaptivnost elektronskih kurseva ogleda se u prilagoavanju forme prezentovanja materijala, nainu komunikacije, interakcije, saradnje, kao i tempa odvijanja prema zahtevima i osobinama studenata. H0.1.3. Validacijom izgraenih modela se odreuje kvalitet adaptacije. H0.1.4. Adaptacija sistema elektronskog obrazovanja se moe vriti u realnom vremenu. H0.2.1. Adaptivni veb portal predstavlja najbolju soluciju za integraciju postojeih LMS i servisa adaptivnog elektronskog poslovanja.

1.3 Metode istraivanja

U svrhu izrade ovog rada, od optenaunih metoda koriene su: modelovanje, analitikodeduktivna i statistika metoda. Modelovanje se koristi prilikom izrade modela i servisa adaptacije veb portala i drugih definisanih modela. Analitiko-deduktivna metoda koriene su za vrenje analize podataka o postojeim reenjima, kao i o uesnicima u procesu elektronskog obrazovanja tokom eksperimenta. Merenje relevantnih parametara i analiza dobijenih rezultata realizovani su pomou standardnih statistikih metoda. Od posebnih naunih metoda koriene su metode razvoja veb portala, metoda modelovanja obrazovnih procesa, metode poslovne inteligencije, kao i razliite metode i tehnike adaptacije sadraja. U eksperimentalnom delu posmatrane su performanse elektronskog obrazovanja kada se ono odvija preko adaptivnog veb portala. Dobijeni rezultati eksperimenta potvruju glavnu hipotezu o poboljanju elektronskog obrazovanja primenom i integracijom sa adaptivnim servisima. Rezultati istraivanja prezentovani su tekstualno, opisivanjem, i prikazani kroz vie tabela, slika i dijagrama sa uporednim rezultatima. Istraivanje je interdisciplinarno, jer ukljuuje naune discipline: metodologiju, statistiku, informatiku, psihologiju i druge. Proces razvoja veb portala u izgradnji adaptivnih sistema pripada metodologiji, metode beleenja i analize posmatranih i izmerenih pojava pripadaju statistici, softver i njegovo korienje pripadaju informatici, a odreene osobine uesnika ukljuenih u istraivanje razmatrae se sa stanovita psihologije. Neophodno je pratiti literaturu i rezultate istraivanja u ovoj oblasti, kao i najnovija reenja kada su u pitanju adaptivni sistemi elektronskog obrazovanja. Osnovu softverskog reenja ini sistem za upravljanje uenjem Moodle. Na vrhu ovog LMS-a ugraeni su odgovarajui adaptivni servisi. Korien je sistem za upravljanje sadrajem u koji su ugraeni dodatni servisi. Softverska integracija komponenata sistema za e-obrazovanje podrazumeva potpuno objedinjenje rada svih raspoloivih aplikacija i njihovo povezivanje sa veb portalom.

2 Tehnologije za razvoj adaptivnih sistema elektronskog obrazovanja

2.1 Tehnologije za realizaciju infrastrukture adaptivnih sistema elektronskog obrazovanja
2.1.1 Internet tehnologije
Posmatrano u celini, Internet funkcionie kao jedinstvena globalna mrea. Internet predstavlja decentralizovan sistem vie autonomnih lokalnih i globalnih mrea meusobno povezanih na osnovu istog skupa protokola. Decentralizovana organizacija mree doprinosi njenoj otpornosti na otkaze - otkaz bilo kog dela mree ne utie na ostatak mree. Sam nain povezivanja autonomnih celina u jedinstvenu mreu bio je podloan stalnim promenama. Dananja arhitektura Intemeta moe se opisati kao skup meusobno povezanih logikih celina, koju ine mree pojedinih provajdera i njihovih korisnika. Internet oznaava globalni informacioni sistem koji je logiki meusobno povezan globalnim jedinstvenim adresnim prostorom zasnovanim na Internet Protokolu (IP) ili njegovim buduim ekstenzijama; moe da omogui komunikacije korienjem Transmission Control Protocol/Internet Protocol-a (TCP/IP) ili njegovih buduih ekstenzija i/ili drugih IP-kompatibilnih protokola; i omoguava, koristi ili ini dostupnim, bilo javno ili privatno, usluge visokog nivoa koje se oslanjaju na komunikacionu ili slinu infrastrukturu [191]. lako je arhitekturu globalne mree teko sagledati u celini, struktura se danas moe podeliti na tri nivoa: korisniki nivo (user level); pristupni nivo (access level); nivo jezgra (core level).

Korisniki nivo obuhvata mree krajnjih korisnika koje mogu biti povezane korienjem jednog linka (single-homed) ka jednom davaocu Internet usluga - Internet provajderu (ISP) ili vie nezavisnih fizikih i logikih veza (multi-homed) ka vie nezavisnih provajdera kao to je prikazano na slici 1.

Slika 1. Struktura Interneta 10

Infrastrukturu interneta ini nekoliko glavnih komponenata [105]: kima (backbone); ruteri (digitalni preklopnici); take pristupa (POP i NAP); serveri; korisniki raunari.

Komunikacioni protokoli na Internetu Da bi raunari povezani u mreu mogli meusobno da komuniciraju, neophodno je da se usvoje pravila za komunikaciju, zajednika za sve koji ele da pristupe mrei. Skup pravila i normi koji opisuje postupke koji se primenjuju u raunarskim telekomunikacijama nazivaju se protokolima. TCP/IP predstavlja skupinu vie protokola (protocol suite), od kojih svaki ima specificnu ulogu, dok je sam naziv zapravo akronim dva najvanija protokola iz skupine - transportnog TCP protokola (Transmission Control Protocol) i mrenog IP protokola (Internet Protocol). TCP/IP slojevi su: Fiziki sloj (Physical layer) - definie elektrine i mehanike osobine koje mora da zadovolji prenosni medijum, kao i formate signala koji se koriste na medijumu za prenos. Sloj veze (Data link layer) - definie formate paketa koji se prenose po fizikom medijumu, kao i postupke detekcije i eventualne korekcije greaka u prenosu. ARP (Address Resolution Protocol) - definie postupak konverzije 32-bitne Internet (IP) numerike adrese u adresu razumljivu sloju veze i vezan je za konkretnu mrenu tehnologiju. IP (Internet Protocol) - obavlja zadatke vezane za usmeravanje (rutiranje) paketa u mrei, u zavisnosti od polazne i odredine Internet (IP) adrese. UDP (User Datagram Protocol) - vri razvrstavanje datagrama prema aplikacijama (npr. datagrame koji pripadaju Telnet servisu, datagrame koji pripadaju FTP servisu itd.), odnosno, vri multipleksiranje prema servisima. TCP (Transmission Control Protocol) - osim to vri multipleksiranje paketa prema servisima, TCP obavlja niz sloenijih zadataka, vezanih za uspostavljanje i raskidanje veze, kontrolu ispravnosti i redosleda paketa na prijemu, kontrolu toka podataka itd, TCP obavlja potpunu kontrolu ispravnosti podataka na krajevima veze, zahteva ponovno emitovanje paketa ako primeti da paket nije stigao ili je stigao oteen, vri kontrolu toka podataka, u smislu dinamikog proputanja vee ili manje koliine podataka u jedinici vremena. Aplikativni sloj (Application layer) - predstavlja skup protokola, vezanih za funkcionisanje pojedinih aplikacija. Na primer, FTP (File Transfer Protocol) definie protokol vezan za prenos datoteka; SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) definie proceduru razmene elektronske pote izmeu dva sistema prikljuena na Internet; HTTP (Hyper-Text Transport Protocol) je protokol kojim se prenose elementi (tekstovi, slike, zvuni zapisi) koji ine veb prezentaciju itd.

Veb aplikacija je aplikacija kojoj se pristupa iz veb brauzera preko mree bazirane na internet tehnologiji (Internet, intranet, ekstranet). Veb interfejs nema mnogo ogranienja za klijentske funkcionalnosti. Kreira se primenom tehnologija kao to su: Java, JavaScript, DHTML, CSS, Flash i druge. Razvijaju se i tehnologije koje omoguavaju koordinaciju skript jezika klijentske strane i serverskih tehnologija AJAX. 11

AJAX je tehnika veb razvoja koja kombinacijom razliitih tehnologija omoguava vei stepen interakcije veb aplikacije.

Troslojna arhitektura okvira za razvoj aplikacija (Slika 2) obuhvata: Korisniki interfejs: veb brauzer (MS IE, Mozzila Firefox, Google Chrome, Opera ili dr.) Aplikativni sloj: ASP.NET, PHP, ColdFusion, JSP/Java, Perl, Python, i dr. Sloj podataka: MS SQL Server, Oracle, MySql, PostgreSQL, DB2, i dr.

Slika 2. Troslojna arhitektura veb aplikacije

2.1.1.1 XML tehnologije

XML (eXtensible Markup Language) je zasnovan na istim principima kao i SGML, ali je znatno jednostavniji i prilagoen je veb-u. Kao i SGML, i XML se koristi za definisanje drugih jezika, pa se naziva i meta-jezik. Meutim, XML je mnogo jednostavniji od SGML-a. XML je jezik oznaka koji ne ograniava skup oznaka koje se mogu koristiti, niti gramatiku tog jezika. Postoje dva osnovna koncepta kod XML dokumenta. Prvi koncept uslovljava da svaki XML dokument mora biti dobro strukturiran. Dobro strukturiran dokument je onaj iji su svi otvoreni tagovi i zatvoreni, i to po istom redosledu, te koriena sintaksa sledi specifikaciju. Drugi koncept XML dokumenta je validnost dokumenta. Validan dokument je onaj koji odgovara definiciji tipa dokumenta (DTD - Document Type Definition). DTD tano navodi oznake i raspored elemenata koje se mogu koristiti u XML dokumentu. On predstavlja proirenje XML dokumenta, opisujui njegove gradivne elemente. Pomou DTD-a moe se definisati struktura dokumenta kreiranjem liste doputenih elemenata. XML je meta-jezik, koji slui za opis drugih jezika. Omoguava razvoj tipova podataka, u cilju identifikacije i korienja informacija u dokumentima. Podaci u XML-u se predstavljaju u strukturi stabla, pri emu svaki vor stabla moe da se tretira kao poseban objekat. U XML-u akcenat je na opisu podataka. Preko preciznog opisa i validacije podataka, smanjuje se mogunost primene 12

proceduralnih alata, ime se olakava proces obrade podataka i smanjuje broj greaka. Podaci opisani u XML-u su nezavisni od platforme na kojoj se koriste. XML je koncipiran sa idejom da omogui punu iskorienost i meuoperativnost World Wide Web-a. XML je kreiran sa namerom da bude jednostavan za uenje, jeftin, brz i optimizovan za Internet. XML se naziva i eXcellent Marketing Language jer predstavlja: univerzalni format podataka, XML omoguuje kreiranje sopstvenih formata podataka i njihovu razmenu preko postojeih mrea i aplikacija; integracija podataka, XML vri jednostavnu integraciju podataka kod ve postojeih aplikacija i platformi; prilagodljiv, razumljiv i za oveka i za mainu, primaoca i poiljaoca, te predstavlja najupotrebljiviji standard za manipulaciju podataka i nihovu razmenu.

Svrha XML je da generie sopstvene tagove, njihovo znaenje i njihov prikaz. XML opisuje strukturu podataka, integrie protokole i obezbeuje razmenu podataka. Odnosno, predstavlja skup pravila koja omoguavaju opis podataka u tekstualnom formatu. Primeri primene XML su: XML for Content Providers. Istoj informaciji moe se pristupati i itati na razliitim jezicima. Svaki XML dokument moe da sadri opis gramatike ili sintakse kako bi se mogao proveriti i ispraviti sadraj. XML for Content and Knowledge Management. XML nosi informaciju o sadraju pa su pretraivanje, indeksiranje i pronalaenje podataka jednostavniji. Transformacija podataka iz XML omoguava prikaz na razliite medije (veb, CD ROM, papir), bez nepotrebnih modifikacija i dupliranja sadraja. XML for Content Aggregation. XML obezbeuje da se informacije sa razliitih mesta integriu na jednom mestu. XML for Electronic Document Interchange. XML omoguava kreiranje strukture za razmenu informacija i objedinjuje postojee protokole i standarde. XML and E-Commerce. XML obezbeuje sintaksu za identifikaciju informacija potrebnih za obavljanje poslovnih transakcija. XML for Design. Scalable Vector Graphic (SVG) predstavlja jezik za opis dvodimenzionalnih vektora kojima se predstavljaju grafiki elementi korienjem XML-a.

Model podataka u XML je predstavljen na slici 3. Svi vorovi u XML dokumentu formiraju stablo dokumenta (ili stablo vorova). Svaki element, atribut, tekst itd. u XML dokumentu predstavlja vor u stablu. Stablo poinje vorom dokumenta i nastavlja da se grana sve dok ne obuhvati sve tekstualne vorove na najniem nivou stabla. Termini roditelj (parent) i dete (child) se koriste da bi opisali odnos izmeu vorova. Neki vorovi mogu da imaju vorove decu, dok drugi vorovi nemaju decu (vorovi listovi). Zato to je XML dokument strukturiran u formi stabla, moe biti prenesen bez poznavanja tane strukture stabla i bez poznavanja tipova koji su sadrani u njemu.

13

Slika 3. Modela podataka u XML

2.1.1.2 Veb servisi

Veb servis predstavlja bilo koji servis dostupan u distribuiranim okruenjima kao to je Internet (ili intranet mree), a koji koristi standardizovani XML sistem za razmenu poruka, te koji nije iskljuivo vezan za bilo koji operativni sistem ili programski jezik. Veb servisi su kreirani da rade "iza scene", koristei postojeu kompanijsku infrastrukturu za lak pristup podacima i informacijama. Praktino gledano, veb servis predstavlja bilo koju softversku aplikaciju koja je dostupna preko mree i koja koristi standardizovan XML sistem poruka. XML se koristi za formatiranje svih oblika komunikacije ka veb servisima. Veb servisi sasvim prevazilaze nekompatibilnosti skupom softverskih standarda kao to su XML, SOAP (Simple Object Access Protocol), UDDI (Universal Description Discovery and Integration) i WSDL (Veb Services Description Language). Ovi standardi omoguuju definisanje, pakovanje, pristupanje i izvravanje podataka i programa preko Interneta, bez potrebe za voenjem rauna o pojedinanim implementiranim tehnologijama. Veb servis predstavlja softverski sistem dizajniran da podri interoperabilnu maina-maina interakciju preko mree. Poseduje interfejs opisan u mainski itljivom formatu (WSDL). Drugi sistemi komuniciraju sa veb servisom korienjem SOAP (Service Object Access Protocol) poruka, koje se obino prenose preko HTTP, XML serijalizovanim u saradnji sa drugim veb standardima. Veb servis je aplikacija koja obezbeuje API. Za API se moe rei da podrava komunikaciju aplikacija-aplikacija. Veb API predstavlja API koji dozvoljava aplikacijama da komuniciraju koristei XML i veb [105][156]. Neke od kljunih osobina veb servisa su [191]: Samostalnost. Na klijentskoj strani nije potreban dodatni softver. Dovoljan je samo programski jezik sa XML i HTTP podrkom. Na serverskoj strani, potreban je veb server. Samoopisivost. Definicija formata poruke se nalazi u samoj poruci. Nisu potrebni nikakvi dodatna skladita za metapodatke, niti alati za njihovo kreiranje. 14

Modularnost. Veb servisi predstavljaju tehnologiju za isporuivanje i obezbeivanje pristupa poslovnim funkcijama preko veb-a; J2EE, CORBA, kao i drugi standardi predstavljaju tehnologije za implementiranje veb servisa. Veb servisi mogu biti objavljenii, locirani i pokrenuti preko Veba. Za to su neophodni sledei standardi: o o o Simple Object Access Protocol (SOAP); Veb Service Description Language (WSDL); Universal Description, Discovery, and Integration (UDDI);

Nezavisnost i interoperabilnost. Interakcija veb servisa i njegovog klijenta dizajnirana je tako da bude nezavisna od platforme i jezika. Njihova interakcija zahteva WSDL dokument za definiciju interfejsa i opis servisa, zajedno sa mrenim protokolom. Poto ni veb servis, ni njegov klijent ne znaju meusobno na kojim se platformama nalaze i pomou kojeg jezika su kreirani, interoperabilnost je obezbeena. Bazirani na otvorenim standardima. XML i HTTP predstavljaju tehniku osnovu veb servisa. Veliki deo Veb servis tehnologije je kreiran koristei Open Source projekte. Veb servisi su dinamiki. Opis i pronalaenje veb servisa se mogu automatizovati preko UDDI i WSDL.

Arhitektura veb servisa Popularna interpetacija veb servisa se zasniva na IBM-ovoj arhitekturi, koja se sastoji od tri elementa (slika 4.): Korisnik servisa: Predstavlja aplikaciju, softverski modul ili drugi veb servis, koji inicira traenje veb servisa u registru, povezuje se sa veb servisom i izvrava veb servis funkciju.. Provajder servisa: Predstavlja mreno adresni entitet, koji prihvata i izvrava zahteve od Service Consumer. Takoe publikuje opis svojih servisa u Service Registry, tako da ga potencijalni korisnici mogu pronai. Registar servisa (UDDI (Service Registry)): Obezbeuje otkrivanje i pronalaenje veb servisa. Sadri skladite dostupnih veb servisa i dozvoljava pretraivanje informacija potencijalnih korisnika.

Slika 4. Arhitektura veb servisa Specifikacija veb servisa je potpuno nezavisna od programskog jezika, operativnog sistema, kao i hardvera, i obezbeuje slabu povezanost izmeu veb servisa i aplikacije koja ga konzumira. 15

Veb servisi su bazirani na otvorenim tehnologijama kao to su: eXtensible Markup Language (XML); Simple Object Access Protocol (SOAP); Web Services Description Language (WSDL); Universal Description, Discovery and Integration (UDDI).

Simple Object Access Protocol (SOAP) SOAP je protokol kreiran za razmenu XML poruka i predstavlja komunikacioni mehanizam za povezivanje veb servisa. Kao i XML, SOAP odrava W3C konzorcijum, iji je cilj razvoj interoperabilnih specifikacija i vodia. SOAP se sastoji od tri dela [105][156][191]: Prvi deo obezbeuje okvir za slanje veb servis poruke preko Interneta ili intraneta i naziva se SOAP Envelope (slika 5.). Sadri: o o o o o opis sadraja poruke, pravila za obradu poruke, informacije da li i kako veb servis treba da odgovori na poruku, opcioni deo - Header, koji predstavlja zaglavlje poruke, preko koga se mogu obezbediti informacije o proveri identiteta, enkodiranju podataka, i sl. obavezni deo Body, koji predstavlja telo poruke, koja moe da bude definisana korienjem WSDL specifikacije.

Drugi deo sadri skup pravila za definisanje specijalnih tipova podataka za veb servis. Trei deo sadri pravila za opis metoda veb servisa, ukljuujui strukturu za opis poziva i odgovora veb servisa.

Slika 5. Grafiki prikaz delova SOAP poruke Web Services Description Language (WSDL) 16

Web Services Description Language (WSDL) predstavlja jezik za opis veb servisa zasnovan na XML-u. WSDL dokument opisuje metode, nain komunikacije i lokaciju veb servisa. Opis veb servisa se moe nalaziti u vie dokumenata, to obezbeuje veu fleksibilnost i omoguava ponovno korienje. Prilikom pretraivanja registra veb servisa dobija se opis sadran u WSDL dokumentu [191]. Delovi WSDL specifikacije su prikazani na slici 6.

Slika 6. Strukturni pogled na WSDL dokument WSDL elementi se uobiajeno automatski generiu prilikom kreiranja veb servisa. Universal Description, Discovery and Integration (UDDI) Universal Description, Discovery and Integration (UDDI) obezbeuje mehanizam za oglaavanje i otkrivanje veb servisa. UDDI predstavlja registar za veb servise, pri emu je i on veb servis. UDDI obezbeuje mehanizam za kategorizaciju poslova i servisa korienjem vie klasifikacionih ema taksonomija koje pomau korisnicima veb servisa da pronau odgovarajui servis. UDDI registru se moe pristupiti preko veb interfejsa ili koristei automatizovane programske metode. UDDI je platformski nezavisan okvir za opisivanje servisa, biznisa i integraciju biznisa i servisa. Iako UDDI nije deo nekog regulatornog tela u oblasti standarda kao IETF ili W3C, struktura mu je zasnovana na standardima za veb servise, pa se UDDI registrima pristupa na isti nain kao i veb servisima. UDDI ukljuuje etiri primarna tipa podataka [191]: businessEntity (opisuje Service Provider); businessService (sadri ne-tehnike podatke o veb servisu); bindingTemplate (sadri tehnike informacije za pristup veb servisu, na primer URL); 17

tModel (tehniki Model).

2.1.2 Mobilne tehnologije i servisi u elektronskom obrazovanju

Sveprisutnost i brz razvoj mobilnih i beinih tehnologija omoguio je razvoj novih okruenja za elektronsko uenje. Mobilni ureaji omoguavaju pristup informacijama u kontekstu, kao i sinhronu (glasovni pozivi, VoIP, et) i asinhronu (SMS, forumi, blogovi, elektronska pota) komunikaciju sa drugim uesnicima u obrazovnom procesu [3][7][40][104]. Mobilno uenje omoguava studentima da korienjem mobilnog ureaja pristupe obrazovnim sadrajima sa bilo kog mesta i u bilo koje vreme. Na ovaj nain, studenti imaju kontrolu nad sadrajem i lokacijom na kojoj se ui. Nizak nivo primene mobilnih ureaja u sistemima elektronskog obrazovanja uslovljen je raznovrsnou mobilnih ureaja, njihovim tehnikim karakteristikama i kompleksnou procesa razvoja aplikacija. Mnogi istraivai i pedagozi smatraju da mobilnost prua nove mogunosti u obrazovnom procesu, jer omoguava studentima da ue bilo kada i bilo gde, efektivno i samostalno u personalizovanom okruenju, uz visok nivo interakcije i kolaboracije sa studentima i nastavnicima [8]. Mobilni ureaji, dostupni servisi i raznovrsni konteksti upotrebe podstiu studente na kolaborativno i interaktivno uenje. Na ovaj nain student postaje aktivni uesnik u obrazovnom procesu, a ne pasivni primalac informacija. [7][42][104]. Sa pedagokog aspekta, koncept mobilnog uenja se uklapa sa najznaajnijim teorijama uenja, kao to su konstruktivizam, bihejviorizam, situaciono uenje, drutveno uenje, kolaborativno uenje i druge [3][8][42][104][170][184]. Broj istraivanja u oblasti primene mobilnih i beinih tehnologija u obrazovanju raste. Najvei broj ovih studija razmatra mobilno obrazovanje sa tehnolokog aspekta [3][42][104]. Postoji vie definicija mobilnog i sveprisutnog uenja. Najee koriene definicije mobilnog uenja istiu da ono predstavlja primenu mobilnih tehnologija u cilju lakeg uenja, tj. da je u pitanju uenje bilo kada i bilo gde. Mobilno uenje je oblik elektronskog uenja koje podrazumeva primenu beinih komunikacionih ureaja za isporuku obrazovnih sadraja i podrku u obrazovnom procesu [42][43][176]. Mobilno uenje se opisuje i kao oblik uenja koji omoguava studentima da pristupe nastavnim materijalima sa bilo koje lokacije korienjem mobilnih tehnologija i Interneta [43]. Mobilno obrazovanje inkorporira tipine mobilne servise primenjene u nastavnim, administrativnim i informativnim procesima u obrazovanju. Mobilno uenje odnosi se i na metode i tehnologije za isporuku obrazovnih sadraja i realizaciju obrazovnih aktivnosti van tradicionalnih uionica. Mnogi autori mobilno uenje vide kao evoluciju e-uenja ili kao novu fazu u obrazovanju na daljinu [3][7][74][104][187][189].Drugi ga opisuju kao podprostor elektronskog uenja. Prelazak sa elektronskog na mobilno uenje se karakterie i terminolokim promenama. Na primer, osnovne odrednice elektronskog uenja su multimedija, interaktivnost, hiperlinkovi i drugi. U mobilnom obrazovanju, osnovni termini su spontano, u kontekstu, situaciono, personalizovano i sl. Elektronsko obrazovanje je kompatibilno sa paradigmom uenja u uionici, dok se mobilno obrazovanje odnosi na uenje na razliitim lokacijama i u razliitim kontekstima. Mobilne tehnologije, kao to su GPRS, SMS, Bluetooth, RFID i druge postale su iroko rasprostranjene. Mnogi istraivai ispitivali su da li ove tehnologije mogu da unaprede proces uenja. Sa ovog aspekta, moe se rei da mobilno uenje predstavlja korienje mobilnih ureaja u okruenju elektronskog obrazovanja sa fokusom na specifine vetine uenja [74]. Razvoj eobrazovanja nije imao za cilj da zameni tradiocionalno obrazovanje, ve da ga unapredi kroz celovitu strategiju uenja. Sa druge strane, mobilno uenje nudi drugaiji pristup obrazovnom sadraju i inkorporira uenje u svakodnevni ivot. Obrazovni sadraj se isporuuje kroz beine mree u vidu malih porcija informacija. Prethodna istraivanja u polju mobilnog obrazovanja uglavnom su se odnosila na teorije mobilnog uenja i pedagoke modele [7], zatim na preduslove za mobilno uenje [3][74] i metodologiju za razvoj mobilnih edukativnih aplikacija [7]. Nekoliko istraivaa prouavalo je razliite interfejse, 18

psiholoke faktore i adaptivne mehanizme u mobilnom obrazovanju [3][42][140][104][188]. Moe se zakljuiti da veina ovih istraivanja nije ukljuivala domen uenja, ve je fokusirana na motivaciju, percepciju i stavove studenata prema mobilnom i sveprisutnom uenju i primenu i odreenim oblastima obrazovanja kao to su inenjerstvo, prirodne nauke, umetnost i druge. Neke od prednosti primene mobilnih ureaja i tehnologija u elektronskom obrazovanju su [3][42][46][47][104]: Mobilno uenje omoguava uenje bilo kada i bilo gde. Studenti mogu da ue u kratkim intervalima, na primer u gradskom prevozu. Postoji podrka za isporuku i kreiranje multimedijalnih materijala. Mobilni ureaji mogu da uvaju podatke u formi teksta, slike, zvuka, i dr. Poveana interakcija izmeu studenata i nastavnih sadraja. Omogueno je tzv. just in time uenje, tj. studenti mogu da prouavaju pojave na lokacijama na kojima se one deavaju. SMS se moe koristiti za efikasno izvetavanje i informisanje. Mobilni ureaji su jeftiniji od desktop raunara. Mobilni ureaj je uvek sa svojim vlasnikom. U pojedinim zemljama u razvoju, broj korisnika mobilnih servisa je znaajno vei od broja korisnika desktop raunara.

Osnovni nedostaci i ogranienja mobilnog uenja proistiu iz tehnikih karakteristika mobilnih ureaja, i ukljuuju malu veliinu ekrana, autonomiju baterije, brzinu Internet pristupa, raznolikost i nekompatibilnost operativnih sistema, i dr. [3][42][46][48][74][176]. Osnovni aspekti mobilnog obrazovanja ukljuuju aspekt ureeja, aspekt studenta i drutveni aspekt [3][94]. Aspekt ureaja se odnosi na fizike, tehnike i funkcionalne karakteristike mobilnih ureaja. Fizike karakteristike odnose se na ulazno-izlazne mogunosti, veliinu memorije, brzinu procesora, kompatibilnost i proirivost. Aspekt studenta razmatra individualne kognitivne osobine, pamenje, prethodno znanje, motivaciju, emocije i sl. Drutveni aspekt odnosi se na komunikaciju i kolaboraciju u procesu uenja i interakciju sa drugim uesnicima. Formalni model ishoda mobilnog uenja moe se predstaviti na sledei nain [3][140][187]: Ishod mobilnog uenja = f { t, s, LE, c, IT, MM, m } t=vreme ranije paradigme su uenje opisivale kao diskretnu pojavu, dok mobilno uenje omoguava kontinualnu realizaciju obrazovnih aktivnosti. s=prostor u tradicionalnom obrazovanju, uenje se deava u uionicama i domovima studenata. U mobilnom obrazovanju, prostor uenja je delimino ogranien dometom signala mobilne mree. LE=okruenje za uenje ukljuuje studente opremeljene odgovarajuim ureajima, nastavnike, kurikulum sa definisanim ciljevima i ishodima uenja, kao i komunikacione kanale za pristup edukativnim materijalima i kolaboraciju. c=sadraj u mobilnom obrazovanju, kurikulum treba da bude strukturiran drugaije nego u tradicionalnom e-obrazovanju. Pravila i prioriteti se razlikuju, kao i veliina objekata uenja. IT=tehnologija ukljuuje sve tehnike aspekte, kao to su karakteristike mobilnih ureaja, komunikacioni kanali, dostupni servisi, i drugi. MM=mentalni aspekt obuhvata mentalne sposobnosti studenata, predznanje, motivaciju , stilove uenja i sl. 19

m=metod odnosi se na isporuku u interakciju sa objektima uenja. Ukljuuje pedagoke, tehnike i logistike karakteristike procesa uenja.

Glavne korisnike grupe sistema za mobilno obrazovanje ine studenti, nastavnici i administrativno osoblje. Na osnovu tipa korisnika i procesa koji svako od korisnika obavalja u sistemu, servisi mobilnog obrazovanja mogu se klasifikovati u nekoliko grupa [140][190]: Servisi za podrku mobilnim obrazovnim aktivnostima - servisi specifino dizajnirani da omogue aktivno sticanje znanja. Najvaniji m-obrazovni servisi u okviru ove grupe su komunikacioni servisi i servisi za podrku nastavi van uionice. Servisi iz ove grupe obuhvataju servise za nastavnike i servise za studente. Servisi za studente treba da omogue otkrivanje znanja u realnim fizikim okruenjima, diskutovanje sa drugim studentima i nastavnicima (sinhrono ili asinhrono, audio ili tekstualno), snimanje i beleenje podataka (zvuci, slike, video, tekst, lokacije), korienje snimljenih podataka i digitalnih alata, deljenje sadraja putem LMS [43][47]. Servisi koji podravaju aktivnosti nastavnika najee se odnose na generisanje sadraja i administrativne aktivnosti. Ove aktivnosti se odvijaju unutar nastavnikih kancelarija za personalnim raunarom. Predstavljaju deo sistema m-obrazovanja jer njihov rezultat postaje deo mobilnog obrazovnog sistema. Iz tog razloga sistem mora biti integrativan, tako da omoguava ne-mobilnim nastavnicima da kreiraju sadraj za mobilne studente jednostavno i lako. Administracija studija - ukljuuje bilo koju akciju koja utie na napredak studenata. Aplikacije mogu da zaponu poslovni proces i potrebna im je veza ka pozadinskim sistemima, zavisno od sofverske podrke administraciji. Glavni doprinosi u ovoj oblasti su mogunost trenutnog odgovora bilo studenta, bilo administracije i mogue smanjenje trokova, kao rezultat bolje i bre distribucije informacija, kao i prestanka potrebe za papirnom dokumentacijom. Mobilna administrativna aplikacija mora imati pristup itanju (ponekad i upisivanju) podataka o ispitima, poput rezultata ili prijavljenih studenata. U ovu grupu servisa spadaju servisi u procesu upisa na studije (upiti, prijave, obavetavanje i sl.), servisi tokom studiranja (obavetavanje, prijava ispita, studentske prakse, stipendije i sl.). [47][140] Komunikacija i line potrebe - aplikacije ove kategorije isporuuju vanobrazovni sadraj. Njihov fokus je na pruanju informacija koje pomau u usmeravanju dnevne rutine studenata.

Na slici 7 prikazani su razliiti tehnoloki aspekti mobilnog uenja koje treba razmotriti u procesu uvoenja sistema mobilnog obrazovanja [7][42][43][45][46][140].

20

Slika 7. Tehnologije mobilnog obrazovanja

2.1.2.1 Tehnologije beinog prenosa

Svrha i nain korienja beinih tehnologija najvie zavisi od njihovog dometa i brzine. Na osnovu dometa sve mree moemo podeliti na PAN, W-LAN, MAN i WAN. Wireless PAN (Personal Area Network) predstavlja mreu sa najmanjim dometom, manje od 10m i koristi se za razmenu podataka izmeu dva ureaja. Tehnologija koja se ovde koristi je Bluetooth. Wireless LAN (Local Area Network) je mrea koja povezuje dva ili vie ureaja na relativno malim daljinama npr. mrea u okviru zgrade, kole ili kue. Ovde se koristi WiFi tehnologija. Wireless MAN (Metropolitan Area Network) je mrea koja je vea od W-LAN-a a manja od WAN-a i predstavlja mreu na nivou grada. Ovu funkciju obavlja WiMAX tehnologija. WAN (Wide Area Network) je sistem povezanih LAN mrea koje obuhvataju vee geografsko podruije. Najvea WAN mrea je Internet.

IEEE 802.15 Bluetooth Bluetooth je vrsta beine tehnologije kratkog dometa koja se koristi za prenos podataka i glasa, na malim razdaljinama izmeu ureaja koji poseduju bluetooth adaptere: raunari, mobilni telefoni, beine slualice, tastature,... Bluetooth koristi radio talase za uspostavljanje point-to-point i point-to-multipoint transfere za prenos podataka i glasa u radijusu od 10 metara. PAN zasnovan na Bluetoothu naziva se pikonet. Skup slave ureaja povezanih sa jednim odreenim masterom ini pikonet. Master ureaj inicira razmenu podataka. Slejv ureaj odgovara na upit mastera. Slejv ureaji u pikonetu imaju vezu samo na master, odnosno, nema direktne veze izmeu slejvova. Specifikacija limitira broj slejv ureaja na sedam. Vei broj ureaja prikljuenih na mreu postie se povezivanjem pikoneta u sketernet, tako to master ureaji uspostavljaju vezu.

21

Bluetooth je postao standardni deo opreme mobilnih telefona pa se sa uspehom koristi i u obrazovanju za razmenu podataka, uspostavljanje ad-hok mrea na terenu i u uionici i kao veza sa perifernim ureajima poput zvunika ili tampaa. Mnoge igre za mobilne ureaje koriste Bluetooth umreavanje zbog odsustva trokova prenosa podataka. IEEE 802.11 (WiFi) WiFi je osnovna radio tehnologije koja se koristi za kreiranje beinih lokalnih mrea (WLAN). Predstavlja set standarda koje je propisao IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers). WiFi ureaji emituju signale na frekvencijama od 2,4 GHz (802.11b i 802.11g standardi) i 5 GHz (802.11a), pri emu se koriste napredne tehnike kodiranja kao to su OFDM (Orthogonal Frequency-Division Multiplexing) i CCK (Complementary Code Keying) pomou kojih se ostvaruju velike brzine prenosa podataka putem radio talasa. Razlog to se ove frekvencije koriste jeste to su ostale neiskoriene od strane raznih armija ali i ostalih korisnika namenskih komunikacionih frekvencija. Dakle, re je o nelicenciranom spektru. Za beino umreavanje ad hoc tipa je dovoljno imati ugraene u raunar Wi-Fi kartice u kojima se nalazi sadrana potrebna radio tehnologija. Sve su zastupljeniji smart telefoni sa WiFi interfejsom. Zbog toga se beino umreavanje smatra jednim od najjednostavnijih u ponudi. Kada su u pitanju beini LAN-ovi, neophodno je prisutvo Access point-a pristupne take umreavanja koju ine beini ruter i predajnik. Cene ove opreme su niske i ne predstavljaju problem za obrazovne institucije. Naplata usluga u WiFi LAN-ovima zavisi od vlasnika pristupne take. Pristup obrazovnim WLAN-ovima je uobiajeno besplatan. Da bi se poveao fiziki domet beinog LAN-a, kompanije i univerziteti postavljaju vie baznih stanica unutar iste IP podmree. Time se otvara pitanje mobilnosti izmeu baznih stanica kako da se beine stanice neprimetno prebacuju sa jedne na drugu baznu stanicu ne prekidajui postojee TCP konekcije. IEEE 802.16 - WiMAX WiMAX standard (Worldwide Interoperability of Microwave Access) kombinuje irokopojasni pristup (Broadband) Internetu i beino povezivanje (Wireless). Zbog toga to ga je mogue koristiti na relativno velikim razdaljinama, predstavlja efikasno reenje za uvoenje irokopojasnog pristupa u domove, kreiranje beinih hot-spot-ova na mestima kao to su aerodromi, studentski gradovi itd. Karakteristike IEEE 802.16: domet u radijusu oko 50-km od bazne stanice; brzina - 70 Mbps; nije neophodna direktna optika vidljivost korisnika i bazne stanice; frekventni opseg - 2 do 11 GHz i 10 do 66 GHz (licencirani i nelicencirani); definie i MAC i PHY slojeve (OSI modela) i razliite specifikacije fizikog sloja.

WiMAX nudi odreene prednosti u odnosu na WiFi jer podrava vee razdaljine i ima veu propusnu mo. Moe se koristiti da se poveu celi gradovi i moe biti ugraen u laptopove ime se krajnjim korisnicima prua doza mobilnosti. Pored toga to WiMAX obezbeuje povezivost na veim daljinama nego WiFi, na ovaj nain je mogue prikljuiti i mnogo vei broj korisnika na jednu baznu stanicu. Cilj WiMAX-a nije da zameni WiFi standard ve da se dopunjuju, na veim razdaljinama e se koristiti WiMAX, a na manjim za kreiranje lokalni beinih mrea odnosno WLAN-a WiFi. GPS

22

GPS (Global Positioning System) je trenutno jedini poptuno funkcionalan globalni satelitski navigacioni sistem. ine ga zemaljski (korisniki), kontrolni i nebeski segment u kome su 24 satelita rasporeena u orbiti Zemlje, koji alju radio signal na povrinu Zemlje. Koristi se za navigaciju na moru, na zemlji i u vazduhu, u mapiranju zemljita, u pravljenju mapa, u odreivanju tanog vremena, u otkrivanju zemljotresa i slino. GPS prijemnici na osnovu radio signala mogu da odrede svoju tanu poziciju - nadmorsku visinu, geografsku irinu i geografsku duinu - na bilo kom mestu na planeti danju i nou, pri razliitim vremenskim uslovima. Pozicija prijemnika se proraunava bazirano na Svetskom geodetskom sistemu, WGS84. GPS prijemnici sa satelita neprekidno primaju navigacionu poruku koja u sebi sadri informaciju o njihovoj poziciji i izraunavaju pseudoudaljenost od satelita. Pozicija prijemnika se izraunava na osnovu preseka etiri sfere, od kojih svaka ima centar u po jednom od tih satelita, a poluprenik joj je udaljenost od tog satelita do prijemnika. Prijemnik koristi 4 koordinate. Podaci se transformiu u pozicije na korisnikovoj mapi (geografska irina i duina). Kako je uobiajena primena GPS ureaja za navigaciju vozila, koordinaciju flote ili poljoprivredne i druge mehanizacije, samim tim se i izuava na odgovarajuim fakultetima i strunim kolama. GPS ureaji omoguavaju praenje i snimanje ruta u okviru nastave na terenu. Mogu se koristiti za snimanje podataka koji oznaavaju uzorke tla, reke, visinske take, arhitektonske objekte, lokaciju biljaka i stanita ivotinja, ak i poziciju muzejskih eksponata. Odreena zabavna verzija uvodi u nastavu potragu za blagom - geocache na odreenoj lokaciji. GPS podaci se mogu koristiti sa softverom za mapiranje da bi se istraivao i predstavljao niz pitanja lokalne zajednice, kao to su planiranje za novu prodavnicu ili obilaznicu, istraivanje promena obrazaca pri kupovini, ili ekolokih osobina lokanog podruja. GPS prijemnici se sve vie integriu u mobilne telefone. Na taj nain lokacijski podaci postaju dostupni informacionim sistemima putem beinih mrea mobilnih operatera. Putem odgovarajuih mapa moe se obezbediti informacija studentima o lokaciji pojedinih obrazovnih institucija i njihovih organizacionih celina. Zastupljeni su i u okviru asistivnih tehnologija za osobe sa vizuelnim hendikepom. RFID Identifikacija pomou radio talasa ili krae RFID (Radio frequency identification) opta je tehnologija za automatsku identifikaciju proizvoda, objekata, ivotinja, ljudi, edukativnih predmeta. Omoguava malom radio ureaju zakaenom za odreeni predmet da nosi identitet tog predmeta. Glavni cilj automatske identifikacije je poveanje efikasnosti, smanjenje broja pogrenih unosa, ali i identifikacija. Sistem se sastoji od itaa podataka i oznake koja na sebi sadri neku informaciju. ita sadri predajnik i prijemnik radio talasa, a oznaka antenu i mikroip koji sadri neku informaciju. Oznaka na sebi moe imati i bateriju (aktivna oznaka). Ako je nema (pasivna oznaka), onda se za napajanje ipa i za emitovanje informacije korisi energija itaa. Transponder moe imati i samo jedan bit za elektronsko praenje artikala (EAS) u trgovini treba samo taj jedan bit da bi pokrenuo alarm kad je pobuen u polju itaa. Za uvanje serijskog broja, dovoljno je 128 bita, moe ga upisati proizvoa ili sam korisnik unutar svoje aplikacije. Vei kapaciteti memorije do 512 bita uvek su programabilni pored identifikacije korisnik moe upisati razne podatke o oznaenom objektu, upute za dalje postupke u nekom procesu ili rezultate ranijih akcija nad objektom. Osnovna primena im je za praenje robe, ali i razne line isprave, platne i identifikacione kartice. U obrazovanju se mogu koristiti za indekse i druge studentske identifikacione kartice, za ovlaeni pristup bibliotekama, laboratorijama, za evidenciju pristustva, ali i za identifikaciju edukativnih predmeta, gde nakon oitavanja sistem prikazuje dodatne informacije o predmetu. 23

2.1.2.2 Mobilni ureaji

Ureaje za mobilno uenje moemo podeliti u dve kategorije: line (personal) svaka osoba ima sopstveni ureaj, kao to je mobilni telefon; i prenosive (portable) ureaje koji se dele i pozajmljuju.

Prenosiva reenja omoguavaju kretanje osobe koja ih koristi, a lini ureaji omoguavaju individualni pristup nekom segmentu obrazovnih materijala sa udaljenih lokacija Konekcija je jedna od glavnih razlika, ako uporeujemo mobilne ureaje sa pesonalnim raunarima (kao uobiajenim ureajima elektronskog uenja). Mobilni ureaji mogu biti konektovani na Internet ili u mreu preko mnogih tehnologija - WAP, GPRS, UMTS, Bluetooth, WiFi i dr. U budunosti mobilni ureaji e biti uvek prikljueni" konekcijama velike brzine. Trenutno esto imaju periode diskonekcije, bilo hotimino (kad su usluge preskupe) ili ne (kad infrastruktura nije obezbeena). Hardverske i softerske karakteristike ureaja imaju veliki uticaj na to koji sadraj je mogue dostaviti i u pravo vreme poslati. Obino, veb sadraj je dizajniran za desktop raunare, tako da ga je neprijatno, retko i mogue koristiti na ureajima sa malim ekranima. esto je teka i sama navigacija. Opremljeni malom stilskom tastaturom ili ekranima na dodir, touch-screen, (uobiajeno za PDA ureaje), korisnici mogu izgubiti mnogo vremena u traenju njima potrebnog sadraja odnosno informacija. Veb stranice obiluju velikom koliinom informacija, pa korisnik gubi vreme traei na strani gde su potrebne informacije, odnosno gde se nalazi potreban sadraj. Moemo da zamislimo alternativne naine navigacije, kao to su, na primer glasovne komande. Sada ve postoje moni mobilni telefoni sa velikim brzinama, istovremeno i sa hardverske i softverske take gledita, iako e njihovi ekrani uvek ostati mali. Pored toga, memorija koja je dostupna na mobilnim ureajima je relativno mala. Mogue je koristiti proirene pakete i veu memoriju na nekim ureajima kao to su PDA ureaji. Postoji vie vrsta mobilnih ureaja a to su [140]: Laptop i tablet PC; Subnotebook (netbook ultra mobilni PC); Mobiloni telefon i smartphone; PDA; Multimedijalni plejeri; Igrake konzole; Elektronski renici i knjige; Namenski digitalni ureaji za uenje.

Da li e se koristiti za jednostavno praenje gradiva ili e postojati i povratna informacija studenata ukoliko se mogu konekotvati na Internet putem neke beine mree, najvie zavisi od mogunosti i funkcija ureaja i dostupnosti Internet konekcije. Iako postoji spektar razliitih prenosnih ureaja, prava mobilnost se postie upotrebom lakih i po dimenzijama malih mobilnih ureaja koji su uvek i svuda sa nama.

2.1.3 Cloud computing infrastruktura elektronskog obrazovanja

Koncept cloud computinga (u daljem tekstu CC) je potpuno nov poslovni model i tehnoloka platforma koja je nastala kao rezultat evolucije i konvergencije mnogih naizgled nezavisnih raunarskih trendova. CC je oblast raunarstva u kojoj se veoma skalabilni informatiki kapaciteti 24

obezbeuju u vidu usluge isporuene putem Interneta brojnim eksternim korisnicima [177]. Usluge i podaci egzistiraju u deljenom, dinamiki skalabilnom skupu resursa zasnovanom na tehnologijama virtuelizacije i/ili skaliranim aplikativnim okruenjima [23]. CC je infrastruktura koja moe da prui veliku vrednost sistemu za obrazovanje na daljinu zbog svoje mogunosti isporuke raunarskih resursa kao servisa. Jedna od najbitnijih odlika CC-a je skalabilnost, a kljuna tehnologija koja je omoguava jeste virtuelizacija [23]. Pojam virtuelizacije u najoptijem smislu, podrazumeva okruenje za razvoj ili metodologiju podele resursa raunara u vie izvrnih okruenja ili udruivanja vie manjih resursa u jedno okruenje, primenjujui jedan ili vie razliitih koncepta ili tehnologija kao to su: podela softvera, time-sharing, parcijalna ili kompletna simulacija hardvera, emulacija i mnogi drugi, sa ciljem razdvajanja logikog interfejsa od fizikih resursa. Tehnologija virtuelizacije omoguava brzo i lako podizanje sistema, odnosno funkcionisanje vie virtuelnih maina (VM) na jednoj fizikoj maini, ime se postie bolje iskorienje fizikih resursa. U zavisnosti od tipa vlasnitva nad infrastrukturom i fizikim resursima mogu se implementirati sledei razvojni modeli CC-a [23]: privatni oblak, javni oblak, hibridni oblak i zajedniki oblak. Postoje tri naina pristupa Cloud servisima [23][110][173]: Infrastrukturni (IaaS) pristup obezbeuje korisniku rezervaciju procesorske snage, mreu, odreenu koliinu memorije za skladitenje podataka i drugih osnovnih resursa. Platformski (PaaS) pristup omoguava korisniku koji koristi CC infrastrukturu provajdera da postavi i razvija aplikaciju korienjem programskih jezika i alata koje mu obezbeuje provajder. Aplikacioni (SaaS) pristup u kojem korisnik koristi CC infrastrukturu i aplikacije za razvoj koje mu obezbeuje provajder usluge.

2.1.3.1 Model IT infrastrukture obrazovne ustanove baziran na cloud computingu

Osnovne komponente modela za e-obrazovanje Fakulteta su (Slika 8.) [68]: servisi za eobrazovanje (sistem za upravljanje identitetima, e-pota, LMS, DMS, CRM, portal servisi, BI, itd.); softverske komponente: MS SharePoint Server 2010, Moodle, IIS, Apache, MySql, itd.; mrena i hardverska infrastruktura; korisnici sistema (studenti, poslediplomci, nenastavno osoblje itd.).

25

Korisnici

...
Studenti Nastavnici Internet, Mobile Network, GPS Administratori HTTP, HTTPS, FTP Ostali korisnici

Educational portal
Moodle IS PDS Share Point CMS Live CMS Exchange Server Speech Server

...
Direktan pristup bazi podataka

Druge apikacije

Direktan pristup bazi podataka

LDAP

AD

Platforma / Skladite podataka

MySQL SQL Server Proxy server PostgreSQL SMTP server Apache IIS Application Server

Infrastructure

Slika 8. Model IT infrastrukture za e-obrazovanje IT infrastruktura visokokolske ustanove predstavlja skup hardvera, softvera, raunarskih mrea, objekata povezanih u cilju obezbeivanja savremenih mrenih servisa i resursa, veza sa Internetom i veza sa drugim nauno-istraivakim i visokokolskim ustanovama, radi unapreenja nauno-istraivakih i obrazovnih procesa. Mreni servisi moraju da omogue veu fleksibilnost IT infrastrukture, a u isto vreme da ouvaju bezbedno mreno okruenje. Ogranienja na koje se nailazi prilikom implementacije mrenih servisa su: heterogeno mreno okruenje, bezbednost pristupa, veze izmeu razliitih identiteta, viestruke lozinke i ivotni ciklus korisnikih naloga. Prevazilaenje navedenih ogranienja prilikom razvoja mrenih servisa u prvi plan stavlja digitalni identitet i celokupni proces upravljanja digitalnim identitetima. Mnoga istraivanja su utvrdila da su sigurnost i upravljanje digitalnim identitetima kljuni za uspenu realizaciju infrastrukture sistema visokokolske ustanova [48]. Upravljanje digitalnim identitetima definie se kao proces kojim se postojee tehnologije koriste za upravljanje informacijama o digitalnom identitetu entiteta i za kontrolu pristupa resursima. Direktorijum servis je osnovna komponenta sistema za upravljanje digitalnim identitima. U cilju definisanja dobre strukture direktorijuma, potrebno je definisati uloge i odgovarajue privilegije korisnika u sistemu. Svaki korisnik u modelu ima skup privilegija za specifino okruenje i za specifian sadraj. Osnovni problem integracije u hetoregenom okruenju je obezbeivanje jedinstvenog metoda za identifikaciju i za autorizaciju korisnika sistema, profesora, studenata, administrativnog osoblja i dr. Za ovaj skup poslova je izabran LDAP protokol (Lightweight Directory Access Protocol) kao direktorijum servis. Model infrastrukture obrazovne institucije zasnovan na cloud computingu prikazan je na slici 9 [68].

26

Slika 9. Model infrastrukture za e-obrazovanje baziran na cloud computing-u Cilj implementacije privatnog oblaka je da svim uesnicima u obrazovnom procesu omogui pristup virtuelizovanoj infrastrukturi, okruenju i servisima. Sistem za upravljanje virtuelnom infrastrukturom automatizuje, koordinie i integrie postojea reenja za: skladitenje podataka, realizaciju mree, virtuelizaciju resursa, praenje i upravljanja korisnikim nalozima [136]. Kljune komponente implentiranog privatnog oblaka mogu se podeliti u sledee grupe: servisi za upravljanje resursima; servisi za pristup virtuelizovanom okruenju; sistem za upravljanje distribuiranim podacima; sistem za upravljanje virtuelizovanom infrastrukturom; servisi za upravljanje korisnikim nalozima.

Ove komponente omoguavaju efikasan rad sa virtuelnim mainama. Virtuelne maine se uvaju u skladitu podataka i mogu se po potrebi ponovo pokrenuti na zahtev.

2.2 Modeli i servisi veb portala

Portal se definie kao jedinstvena taka pristupa mnogobrojnim izvorima podataka. Portali objedinjuju razliite informacije iz veeg broja izvora i obezbeuju pristup brojnim aplikacijama. Veb portali su sredstvo za prenos informacija i znanja, kao i za uspostavljanje saradnje i koordinacije aktivnosti meu razliitim uesnicima. Portal obuhvata veliki broj servisa koji 27

omoguavaju pristup i pronalaenje informacija, razvoj zajednica na vebu, saradnju, trgovinu i mnoge druge pogodnosti [16][162]. Portali se mogu definisati kao aplikacije koje omoguavaju vlasnicima da uine dostupnim interno i eksterno prikupljene informacije, kao i da obezbede korisnicima jedinstven pristup personalizovanim informacijama neophodnim za donoenje odluka. Iako je navedena definicija iroko prihvaena, ona portale opisuje kao aplikacije za donoenje odluka i jedinstvenu taku pristupa podacima, a izostavlja krucijalni element portala element saradnje. Veina ostalih definicija nastajala je oslanjajui se na pomenutu. Portal se moe posmatrati kao alat koji obezbeuje korisnicima jedinstveni veb intefejs prema informacijama lociranim u razliitim delovima informacionog sistema [162]. U ovoj definiciji naglaen je element saradnje i donoenja odluka, pri emu su portali prepoznati kao taka pristupa raznovrsnim izvorima informacija. Element kolaboracije pomae korisnicima da organizuju i dele radne informacije kao to su email, diskusione grupe, materijali, izvetaji, memorandumi i zakazani sastanci. Sa druge strane, element donoenja odluke pomae pri pristupanju informacijama neophodnim za donoenje kljunih poslovnih odluka. Portali povezuju korisnike ne samo sa svime to im je potrebno, ve i sa svakim ko im je potreban, i obezbeuju sve alate koji su im potrebni za obavljanje zajednikog posla. Ovo znai da groupware, email, workflow i desktop aplikacije ak i kritine poslovne aplikacije moraju biti dostupni na portalu. Postoje etiri najvanije grupe elemenata bilo kog portala: Elementi informacija - elementi koji povezuju zaposlene sa informacijama. Elementi saradnje - elementi koji nude mogunosti saradnje. Elementi ekspertize elementi koji povezuju ljude na osnovu njihovih sposobnosti, strunosti, znanja i interesa. Elementi znanja elementi koji kombinuju sve gore navedeno dostavljaju personalizovan sadraj zasnovan na korisnikim zahtevima.

Prema optijoj definiciji, portali predstavlaju aplikacije sline brauzerima koje obezbeuju jedinstvene take pristupa svim internim podacima kompanije. Pod ovim se mogu podrazumevati informacije pohranjene u dokumentima, ERP sistemima, veb stranicama, email porukama, i praktino bilo kom drugom izvoru. Portal se moe definisati i kao aplikacija zasnovana na brauzeru koja omoguava zaposlenima da dobiju pristup, sarauju, donose odluke i sprovode akcije koristei poslovne informacije, bez obzira na virtuelnu lokaciju zaposlenih ili na sektor u kome posluju, lokaciju informacija ili format u kom su informacije uvane. Portali se mogu kategorizovati u vie razliitih tipova, kao to su: portali znanja, portali strunosti, portali saradnje, Internet hosting portali, portali za zaposlene, port ali elektronske trgovine, ERP portali, informacioni portali, obrazovni portali i drugi. Veb portali omoguavaju efikasnu analizu i razmenu informacija. Takoe su obezbeene funkcije filtriranja, povezivanja i manipulacije informacijama, kao i mehanizmi obavetavanja, automatskog generisanja izvetaja i njihovog prosleivanja odgovarajuim korisnicima. Dok tipine veb aplikacije pruaju specifine servise korisnicima, veb portali obezbeuju jedinstvenu taku pristupa razliitim personalizovanim servisima i deljenim informacijama. Portali slue kao veza sa drugim sadrajima i servisima koji su dostupni lokalno ili kao distribuirane aplikacije. Kljuna uloga portala je integracija informacija iz razliitih izvora [6][53][109][182]. Bez obzira na to gde se informacije nalaze ili kog su formata, portal prikuplja sve informacije na nain koji je odgovarajui za krajnjeg korisnika. Svrha portala je, dakle, da krajnjem korisniku obezbedi pogodan nain pristupa i interakciju sa poslovnim aplikacijama, ljudima, sadrajima i procesima. Korisnici mogu da personalizuju i organizuju izgled portala prema sopstvenim kriterijumima, da upravljaju sopstvenim profilima, kao i da objavljuju i dele dokumenta. Ovo znai da je portal zasnovan na principu dinaminog veb sajtas Samim tim veb programeri susreu se sa 28

problemima koji nastaju sa sve veom kompleksnou veb aplikacija. Sutina problema je u zahtevima za integracijom mnogobrojnih razliitih korisnikih interfejsa i skladita podataka. Osnovna podela portala je na horizontalne i vertikalne portale. Horinzotalni portali posetiocu pruaju informacije iz vie razliitih oblasti, dok vertikalni portali ("vortali") su sajtovi ija je svrha objedinjavanje svih aktivnosti iz jedne oblasti. Tipine funkcionalnosti portala su [109][182]: pristup i integracija podataka; taksonomija i organizacija sadraja; pretraga servisa i sadraja; upravljanje sadrajem; upravljanje procesima i aktivnostima; kolaboracija i komunikacija; personalizacija i kastomizacija; pouzdanost i sigurnost; administracija; upravljanje korisnicima.

Da bi se razumeo koncept aplikacija za portale i principi njihovog razvoja, neophodno je uoiti razliku izmeu portala i portleta [182]. Portal je okruenje koje omoguava prikljuenje novih opcija ili ekstenzija zvanih portleti. Isto kao to je servlet aplikaciona komponenta unutar veb servera, portlet je aplikaciona komponenta unutar portala. Razvoj portleta je najvaniji zadatak u procesu ostvarivanja funkcije portala kao prozora preko kojeg korisnici pristupaju informacijama. Portleti su enkapsulacija sadraja i funkcionalnosti. Oni su komponente koje kombinuju sadraj zasnovan na veb-u, aplikacionu funkcionalnost i pristup resursima. Svaki portlet moe da sadri tok podataka, funkcionalnost, sadraj, a vie portleta moe biti prikazano u jednom prozoru brauzera [53]. Portleti su slini Windows aplikacijama po tome to svoj sadraj predstavljaju preko prozora ili boksova na stranicama portala. Prozor portleta ima zaglavlje koje sadri osnovne kontrole za poveanje, smanjenje, izmenu, konfigurisanje i za obezbeenje pomoi u vezi sa aplikacijom. Sa take gledita korisnika portala, portlet je prozor na stranici koji obezbeuje pristup odreenoj usluzi ili sadraju. Server portala obezbeuje okruenje, tzv. portlet container, za portlete koji su sutina implementacije portala. Portlet container je odgovoran za obezbeenje okruenja za metode ivotnog ciklusa portleta, kao to su instanciranje, pokretanje i uklanjanje portleta. Infrastruktura portala podrava osnovne pakete usluga koje portleti koriste. Na slici 10. prikazan je proces funckionisanja portala. Korisnici se putem raunara konektuju na Internet ili Intranet. Portal server prihvata zahteve usmerene prema portal aplikacijama i distribuira ih do odgovarajuih portleta. Konfiguracioni fajlovi odreuju koji portlet se poziva u cilju usluivanja zahteva koji stie od korisnika. Zahtev moe da sadri zadatke namenjene veb aplikacijama ili veb servisima. Obaveza veb servisa je da primi i procesira podatke vie razliitih komponenti. Ove komponente mogu se nalaziti na istom serveru ili na vie udaljenih servera. Pristup udaljenim veb servisima se obavlja preko SOAP poruka.

29

Slika 10. Portleti U tabeli 1 je prikazan Wang & Strong model osnovnih karakteristika veb portala, podeljenih u etiri grupe [192]: atributi reputacije, operativni atributi, atribuiti konteksta i prezentacioni atributi. Atributi reputacije Tanost Objektivnost Uverljivost Reputacija Trajnost Poverljivost Operativni atributi Pristup Sigurnost Interaktivnost Dostupnost Lakoa korienja Korisnika podrka Vreme odgovora Atributi konteksta Primenljivost Kompletnost Fleksibilnost Pouzdanost Relevantnost Validnost Nova vrednost Atributi prezentacije Interoperabilnost Razumljivnost Konciznost Konzistentnost Koliina podataka Dokumentacija Organizacija

Tabela 1. Osnovni atributi veb portala

2.2.1 Arhitektura veb portala

Ne postoji odreena standardna arhitektura korporativnih portala, barem ne jo uvek. ta vie, svi korporativni portali, ne uzimajui u obzir poslovnu orijentaciju kompanije koju predstavljaju, prirodu njihovog sadraja ili nain na koji su implementirani, uvek dele odreeni set obaveznih funkcionalnosti koje moraju posedovati. Na slici 11. je prikazan model arhitekture tipinog veb portala.

30

Slika 11. Model arhitekture veb portala Funkcije kao to su agregacija, pretraga, saradnja, upravljanje dokumentacijom, prikupljanje poslovne inteligencije i upravljanje tokom aktivnosti mogue je sistematski ugraditi u komonente servisa upravljanja podacima. Na slian nain mogue je komponentu veb intefejsa proiriti tako da obuhvati protokole kao to su SOAP, WSDL i UDDI. Fleksibilnost i nadogradivost ovakve arhitekture omoguena je u veini softverskih reenja savremenih portala.

2.2.2 Servisi veb portala

Iako postoje razliite vrste portala, oni ipak sadre neke zajednike elemente i obezbeuju zajednike vrste usluga. Raznovrsnost po pitanju elemenata i usluga najveim delom je posledica razliitih implementacija od strane dizajnera portala. Najzastupljeniji servisi u okviru veb portala odnose se na [53]: Usluge prezentacije (Portal Presentation Services). Ove usluge obezbeuju kastomizovane i personalizovane stranice za korisnike kroz agregaciju sadraja. Sadraj stranica kreiran je na osnovu mnotva baza podataka i aplikacija. Okruenje za prezentaciju na portalu pojednostavljuje razvoj i odravanje portala kroz definisanje strukture stranica nezavisno od definicija portleta. Portleti se mogu menjati a da pritom ne postoji uticaj na sveukupnu strukturu stranica na portalu. 31

Single sign on (SSO). SSO je popularna opcija koja omoguava krajnjem korisniku da samo jednom odradi autentifikaciju, a potom dobije pristup svim relevantnim podacima. Ova opcija razdvaja portale od veb servisa gde krajnji korisnik ponekad ima razliito korisniko ime i ifru za svaki servis. Veoma je vano shvatiti da su portleti esto deljeni meu portalima, kao i meu stranicama na istom portalu. Portleti mogu komunicirati sa poslovnim aplikacijama, koje u nekim sluajevima imaju ogranienja po pitanju sigurnosti, identiteta i autorizacije. Ova situacija moe postati jo kompleksnija kada portleti komuniciraju sa drugim veb servisima i aplikacijama. Usluge direktorijuma. Direktorijumi esto podseaju na baze podataka. Ono to ih razlikuje od optih relacionih baza podataka jeste frekventnost zahteva i upita, kao i definisana ema baze podataka. Direktorijumi podravaju veliki broj zahteva istovremeno, i optimizovani su za brz pristup zahtevanom dokumentu.

Informacije u direktorijumima su uglavnom statine. Nasuprot bazama podataka, direktorijumi ne podravaju obradu transakcija. Pristup bazi je standardizovan preko SQL-a, koji podrava opcije read, write, update, kao i specijalne funkcije tipa table join i tako dalje. Direktorijum sadri kolekciju objekata organizovanih u strukturu drveta, a model imenovanja se definie na osnovu protokola. Portali koriste Lightweight Directory Access Protocol (LDAP) za pohranjivanje informacija o autentifikaciji. U LDAP-u, unosi se organizuju u drvoliku strukturu poznatu kao Directory Information Tree (DIT).

2.2.2.1 Upravljanje sadrajem

Portali esto nude mogunosti za povezivanje sa sistemom za menadment sadraja. Pod sadrajem se podrazumeva bilo kakva jedinica digitalne informacije: ona moe biti tekst, slika, Flash animacija, email poruka, video/audio zapis i slino. Upravljanje sadrajima se odnosi na efektivno upravljanje digitalnim informacijiama, kombinujui pravila, procese i tokove rada na nain na koji centralizovana tehnika lica i decentralizovani autori/editori digitalnih informacija mogu te informacije da kreiraju, menjaju i publikuju na jednostavan nain. Specijalizovani alati za menadment sadraja mogu biti korieni za kreiranje portleta koji mogu objavljivati sadraj informativnog karaktera unutar drugih pojedinanih portleta. Ovakav portlet moe biti postavljen na stranicu i moe koegzistirati sa drugim portletima ili aplikacijama. Alati za menadment sadraja esto sarauju sa alatima za upravljanje dokumentacijom, ili, u najgorem sluaju, omoguavaju autorima da se pozivaju na dokumente koji su povezani sa alatom za upravljanje dokumentacijom. Rezultat ovakvog procesa je portlet koji omoguava: sadraj u formi slobodnog teksta; reference prema dokumentima; mogunost pretrage; hiperlinkove prema aplikacijama; hiperlinkove prema dokumentima.

Sistem za upravljanje sadrajem sastoji se od tri logike celine: Sistem kolekcije zaduen za sve procese koji se deavaju pre nego to je deo sadraja spreman za objavljivanje. On pretvara sirovu informaciju u dobro organizovan set komponenti sadraja. Sistem za upravljanje obuhvata skladita podataka, sadraj i datoteke; moe da sadri konfiguracione i administrativne fajlove CMS-a. Sistem za publikacije - odgovoran za izvlaenje komponenti sadraja i drugih resursa iz skladita i automatsko kreiranje publikacija za njih.

32

2.2.2.2 Integracija podataka i aplikacija

Jedna od kljunih funkcionalnosti veb portala je pristup razliitim izvorima podataka i aplikacijama. Na ovaj nain, korisnici veb portala su u mogunosti da koriste razliite servise i da pristupaju informacijama koje ne moraju da budu razvijene u okviru portala. Integracijom podataka i aplikacija portal postaje jedinstvena taka pristupa ka svim resursima i servisima.

2.2.2.3 Sigurnost
Sigurnosni standardi zasnivaju se na principima enkripcije i dekripcije. Enkripcija je proces obrade informacija na nain da mogu biti proitane samo od strane primalaca kojima su namenjene, naravno nakon obavljene dekripcije. Nad podacima se vri matematika enkripcija tako da budu neitljivi bilo kome izuzev onima koji poseduju klju, ili metod, za dekripciju. SSL kreiran je u Netscape-u, a 1996. godine unapreen od strane IETF (Internet Engineering Task Force) da bi postao TSL (Transport Layer Security). Ovi standardi su meusobno slini i naizmenino korieni. Osnova ovog javnog sistema za kriptovanje je ECC (Elliptic Curve Cryptography), pogodan za mobilno/beino okruenje. Trenutno najkorieniji sistemi kriptovanja, kao to su RSA ili ECC, obezbeuju ekvivalentan nivo sigurnosti. Security Assertion Markup Language (SAML) standard definie okruenje za razmenu sigurnosnih informacija izmeu onlajn poslovnih partnera. Razvijen je od strane organizacije OASIS (Organization for the Advancement of Structured Information Standards). Da bi mogli da se razumeju osnovni principi, neophodno je biti upoznat sa sledeim kljunim konceptima: Identity Provider je sistem, ili administrativni domen, koji obezbeuje informacije o subjektu. Service Provider je sistem, ili administrativni domen, koji zavisi od informacija koje obezbeuje odreeni Identity Provider. SAML definie niz mehanizama koji identifikuju odgovarajueg Service Provider-a.

Rad OASIS-a rezultovao je formulisanjem specifikacije Web Service Security (WSS) koji je predstavio poboljanja u SOAP slanju poruka ime je obezbeen integritet i poverljivost poruka. Specificirani mehanizmi mogu se koristiti za rad sa razliitim sigurnosnim modelima i tehnologijama enkripcije. Zavisni su od standarda kao to su SOAP, XML Encryption i XML Signature. Specifikaciju su u aprilu 2002. godine objavili Microsoft, IBM i Verisign pod nazivom W S-Security.

2.2.2.4 Servisi kolaboracije i komunikacije

Kolaborativni servisi omoguavaju razliite funkcionalnosti vezane za saradnju korisnika portala: obavetenja o razliitim aktivnostima i dogaajima, informacije, upravljanje projektima, korisnike grupe, radionice, kalendar aktivnosti, diskusioni forumi, timski rad i sl. Portali moraju obezbediti mogunost razliitih vidova komunikacije: email, videopoziv, et, instant poruke, mobilni servisi integrisani u portal. U okviru portala se integriu dodatne aplikacije koje pruaju specijalizovane usluge vezane za kolaboraciju i komunikaciju.

2.2.2.5 Pretraga i taksonomija

Veina portala nudi mogunost pretrage. Pretraga omoguava pretraivanje HTML stranica, dokumenata i izvora tekstualnih podataka. Pretraiva moe posmatrati dokumente po kategorijama ili prema taksonomiji. Vrednosti vezane za taksonomiju definiu se preko varijabli metapodataka povezanih sa pojedinim dokumentima. Taksonomija je kljuna komponenta zato to omoguava brzo pretraivanje i kategorizuje informacije tako da svede pretragu na to ue podruje. Takoe, na ovaj nain podran je i afinitetni tip pretrage pretraga relevantnih dokumenata u odreenoj oblasti. 33

Dobar pretraiva obezbeuje irok spektar naina pristupa pretraivanju, meu kojima sledee: Kljune rei i kompletne fraze; Boolean pretrage; Bajezijansko inferenciranje, zasnovano na broju pojavljivanja kljunih rei u dokumentu; Konceptualne pretrage, zasnovane na reima koje imaju isto znaenje ili su blisko povezane; Pretrage prema kontekstu, zasnovane na kontekstu u kojem se pretraga odvija u cilju eliminacije divergentnih podataka koji dele isti naziv (npr. SAP); Pretrage baze znanja, zasnovane na prethodno postavljenim pitanjima koja su sline prirode; Pretrage prema popularnosti, koje kao povratnu informaciju vraaju najpopularnije i najposeenije sajtove; Kolaborativne filtere koji obezbeuju reference koje su, prema ostalim korisnicima, najkorisnije; Afinitetne pretrage koje su sline kolaborativnim filterima, ali pored referenci koriste mnogo vie kriterijuma za pretragu; Pretrage sa vizuelnim mapiranjem, koje omoguavaju korisnicima da grafiki organizuju rezultate pretrage; Peer-to-Peer pretrage; Personalizovane agente, koji obavljaju pretragu zasnovanu na iskustvu i istoriji prethodnih pretraga.

2.2.2.6 Personalizacija
The functionality that gives the customer the possibility to personally adapt their environment at the veb portal. Personalizacija je danas postala vaan deo svakog ozbiljnijeg veb portala. Personalizacija omoguava pojednostavljenje sadraja i usluga portala eliminacijom onih koje korisniku nisu zanimljive. Time portal dobiva sposobnost da se prilagoava eljama svakog pojedinog korisnika, tako da postaje privlaniji za sve vei krug razliitih tipova korisnika. Jedna od definicija personalizacije glasi [29]: Personalizacija je sposobnost portalovog servera da na intelegentan nain kreira korisnikovo iskustvo, ukljuujui sadraj, funkcionalnost, navigaciju, i korisniki interfejs, na temelju identiteta korisnika. Personalizacija se moe realizovati kroz dve oblika, eksplicitnom i implicitnom: Eksplicitna - postie se na temelju informacija koje su pruali sistem ili sam korisnik (npr. korisnikov profil), ili na temelju svojstava koja su povezana sa korisnikom. Sa ovim oblikom personalizacije je vie povezano predefinisanje korisnika i grupa, nakon ega je uloga sistema da odrava i izvrava odreena pravila. Implicitna postie se na temelju korisnikovog onlajn ponaanja (npr. prikazivanje odreenog sadraja zato to je korisnik kliknuo na neke linkove ili je posetio neke stranice koje su u nekoj vezi sa tim sadrajem). Ovaj oblik personalizacije se ponekad naziva event-based personalizacija i mnogo ju je tee implementirati. Jo uvek je retka unutar dananjih veb portala jer esto zahteva mnogo programiranja.

Personalizacija se esto mea sa kastomizacijom, koja je iroko prihvaena kao subjektivno modifikovanje izgleda od strane korisnika, dok se personalizacija odnosi na filtriranje sadraja od 34

strane servera, a ne korisnika. Kastomizacija doputa korisniku da odabere koje e mu se informacije prikazati, kako e biti prikazane i da prua korisniku izbor stilova (boje, fontovi, veliina) na osnovu linih elja. Postoji uska povezanost personalizacije i kastomizacije. to vie portal doputa kastomizaciju, to je manja fleksibilnost i manje sistemskih resursa da pruaju personalizaciju. Uspenost portala zavisi od toga kako je sprovedena personalizacija. Ona doputa portalu da se razvije dalje od obinog statinog portala i da postane orue koje e pruati prave i specifine informacije korisniku koji e tako moi dalje da deluje na temelju efektivnijih, efikasnijih i brih informacija.

2.3 Obrazovni veb portali

Obrazovni portal predstavlja efikasan i efektivan pristup za integraciju heterogenih komponenata sistema elektronskog obrazovanja [18][19]. Obrazovni portal je centralna i jedinstvena taka pristupa svim relevantnim informacijama, resursima i aplikacijama u okviru procesa obrazovanja. Osnovna uloga portala je da podri procese uenja, komunikacije i interakcije, na personalizovan nain. Obrazovni portal je platforma koja objedinjuje onlajn kurseve ili komponente kurseva i koja je na raspolaganju svim zainteresovanim korisnicima [19][171]. Osnovni zahtevi koji se postavljaju pred obrazovni portal su [58][155]: Omoguiti pristup studentima ka mnotvu razliitih informacija i studentskih servisa. Jedinstvena taka pristupa svim servisima i informacijama u okviru obrazovnog procesa. Podrka za kolaboraciju i komunikaciju izmeu uesnika u obrazovnom procesu. Deljenje informacija i znanja. Realizacija osnovnih procesa i aktivnosti u okviru obrazovnog procesa. Dodatni servisi i aplikacije za pomo uenju u specifinim oblastima. Personalizacija sadraja i aktivnosti uenja. Pretraga informacija. Sigurnost.

Osnovna ideja u razvoju obrazovnog veb portala se zasniva na integraciji i koordinaciji svih procesa i aktivnosti u okviru obrazovnog procesa na jednom mestu [15][59][83]. Centralizacijom i konzistentnim prikazom informacija, podrkom organizaciji i realizaciji poslovnih procesa, povezivanjem uesnika u obrazovanju, obrazovni portali poboljavaju efektivnost, smanjuju vremenske i novane trokove i poveavaju lojalnosti i zainteresovanost svih uesnika, kao i njihovu efikasnost i efektivnost svih uesnika. Poboljanje kvaliteta poslovanja obrazovnog sistema se moe posmatrati kroz tri segmenta [153]: Pedagoki pristup i istaivanje; Upravljanje informacijama i komunikacijom; Administrativne funkcije.

Prva grupa se odnosi na elemente vezane za proces planiranja kurseva, upravljanje kursevima i kolboraciju u okviru kurseva. Nastavnici su u mogunosti da objavljuju vesti, pripremaju planove i koriste servise za upravljanje dokumentima kako bi obezbedili odgovarajue materijale za uenje u okviru kurseva. Nastavnici, studenti i korisnici iz drugih poslovnih sistema mogu saraivati i diskutovati preko foruma. Studenti imaju mogunost pristupa onlajn materijalima, polaganja testova i sl. Primenom razliitih tehnika prikupljanja podataka, obrazovni portali mogu dobiti razliite vrste 35

informacija o funkcionisanju celokupnog sistema elektronskog obrazovanja. U skladu sa rezultatima analize dobijenih informacija, obrazovni sistemi mogu uskladiti i unaprediti svoje poslovne procese. Drugi segment poboljanja poslovanja obrazovnih institucija odnosi se na upravljanje informacijama koje su vezane za oblast izuavanja (vesti u okviru kurseva, objave vanih datuma, primeri ispitnih testova, i sl.), kao i na informacije vezane za kolaboraciju i upravljanje odnosima izmeu uesnicima u obrazovanju (vesti vezane za konkurse Ministarstva, saradnju sa institucijama, obavljanje prakse i sl.). Na ovaj nain se moe poboljati saradnja sa potencijalnim poslovnim partnerima i drugim insitutucijama. Trei segment elemenata portala se dnosi na adminstrativne procese u okviru obrazovnog porcesa. Pre svega, ovi procesi obuhvataju: upravljanje pristupom kursevima, ocenjivanje, izdavanje sertifikata, zahteve za saradnju i sl. Dalje, nastavnici mogu kooristiti razliite kolaborativne servise (na primer veb mail), upravljanje obavezama (kalendar), sastancima i sl. Ovi elementi poboljavaju efikasnost svih uesnika U tabeli 2 su prikazane osnovne karakteristike generacija obrazovnih veb portala [15]. PRVA GENERACIJA
Pokreta je tehnologija Organizovano okruenje Kontrolu ima trener Ocenjivanje bazirano na memorisanju sadraja, ponavljanih vebi i polaganju testova Zaokupljanje panje: vizuelno Odvojena teorija od prakse Odvojeni sistemi za uenje i prikupljanje znanja

DRUGA GENERACIJA
Pokreta je pedagogija Samoorganizovanje Kontrolu ima uenik Ocenjivanje bazirano na samoocenjivanju, uspenoj praksi Zaokupljanje panje: provokacije, izazovi, ideje Integrisana teorija, praksa, rad, uenje u realnom vremenu Integrisano uenje, kreiranje znanja i pruanje znanja

Idealna za: Razvoj tehnikih vetina Sticanje rutine i proceduralnih znanja Uenje bazirano na memorisanju pripremanje za testove bazirane na informacijama

Idealna za: Razvoj soft-skills Reflektivno, lino uenje, razvoj kritikog razmiljanja, liderskih sposobnosti Uenje bazirano na uspehu u aktivnostima, reavanju kompleksnih problema

Tabela 2. Osnovne karakteristike generacija obrazovnih portala Na slici 12 je prikazana arhitektura, kao i servisi tipinog obrazovnog veb portala.

36

Slika 12. Obrazovni veb portal Poetna strana portala za elektronsko obrazovanje u okviru Laboratorije za elektronsko poslovanje, Fakulteta organizacionih nauka, prikazana je na slici 13.

Slika 13. Poetna stranica portala za e-obrazovanje 37

U okviru obrazovnog veb portala, nastavnik treba da ima mogunost kreiranja sledeih objekata: Biblioteke: bibilioteke dokumenata, forma, wiki stranica, slika, podataka, slajdova, izvetaja. Objekte komunikacije: obavetenja, kontakte, table za diskusiju, forume. Objekte za praenje: linkove, kalendar, zadaci u obliku podsetnika, projektni zadaci, praenje problema, praenje istraivanja. Specifine liste: et, kpi liste, importovanje radnih tabela i sl. Veb stranica kao odvojenih lokacija za kolaboraciju, komunikaciju ili uvanje sadraja: kreiranje sajta za timski rad na projektu, blog sajta za postavljanje informacija i dobijanje povratne informacije ili wiki sajta za prikupljanje nestrukturisanog znanja.

Moduli u okviru portala koji su na raspolaganju nastavnicima i studentima su: Moduli za komunikaciju email je integrisan u sistem da bi se omoguila razmena poruka i fajlova izmeu studenata i nastavnika, studenata meusobno i nastavnika meusobno; Real time Chat je modul portala koji je ukljuen kako bi podrao pisanu komunikaciju u apsolutno realnom vremenu koja je na raspolaganju i nastavnicima i studentima. Forumi obezbeuju pisanu komunikaciju u relativno realnom vremenu. Uesniku kursa je data sloboda da moe, a i ne mora biti lan nekog foruma. Nastavnicima ovog portala je data dunost da administriraju forume kursa, a studentima da administriraju forume u okviru svojih radnih grupa. Diskusioni forumi obezbeuju svim studentima i nastavnicima da diskutuju o temama kursa. Podeeno je da svako od uesnika pre nego to pristupi diskusiji vidi naziv diskusije, ko ju je kreirao, koliko odgovora ima i datum i vreme poslednjeg editovanja. Oni takoe mogu dodati novu diskusiju tako to joj definiu naziv i sadraj (sadraj moe da se formatira, da sadri slike, tabele, linkove...). Uz diskusiju je mogue dodati fajl. Kreatori diskusije imaju kontrolu nad tim ko ima pristup diskusiji. Moduli za kolaboraciju kalendar je jedan od najstrukturisanijih modula portala. Korisnik moe izabrati pregled celog meseca, nedelje ili jednog dana. Dokumenta obuhvataju opcije za kreiranje novih dokumenata, uploadovanje dokumenata, aktivnosti nad dokumentima i podeavanja. Grupe su zajednice uesnika sa zajednikim interesovanjima. U okviru portala grupe mogu kreirati i nastavnici i studenti. Moduli za prezentovanje sadraja - linkovi povezuju elemente sistema i sistem sa okruenjem. Konferencije se realizuju kroz namenski softver integrisan u portal. U okviru portala konferenciju mogu zakazati i studenti i nastavnici korienjem kalendara. Moduli za ocenjivanje - kvizovi portala obuhvataju kvizove, istraivanja i bazu pitanja. Zadaci u okviru portala mogu se postaviti kao zadaci koji se rade za ocenu i oni za koje se ne dobija ocena. Odreuje se skala za ocenjivanje. Moduli za izvetavanje - obavetenja u okviru portala mogu kreirati nastavnici i studenti u razliitim delovima kursa. Praenje prisustva je mogue za sve studente ili za specifine grupe. Nastavnik odreuje vremenski period u kome e pratiti studente. Izvetaje o aktivnostima je mogue generisati za sve studente, pojedine grupe ili pojedinane studenate, za odreeni datum i za odreene aktivnosti. Mogue je izdvojiti najaktivnije studente, najvie koriene alate i sl. Knjiga ocena prikazuje ocene svakog studenta na kvizovima i zadacima.

2.4 Softverska reenja za realizaciju obrazovnih veb poratala

U praksi postoje dva razliita naina implementacije korporativnih portala. Tei nain podrazumeva sintezu vie odvojenih programa, kastomizovanih skripti i individualizovanih servisa na nekom veb serveru. Sa druge strane, laki nain podrazumeva korienje nekog od popularnih portal servera. Vodei portal serveri, predviajui potrebe klijenata, obezbeuju vie naina za kastomizaciju, 38

poboljanje i proirenje korporativnih portala razliitim dodacima, aplikacijama, modulima i sl. veb servisi su jo jedan od naina proirenja niza funkcionalnosti portala. Najea praksa u izradi poslovnih i obrazovnih portala pokazuje da je lake i jeftinije realizovati portal preko nekog od popularnijih portal servera, umesto izrade portala od samog poetka programirajui sve segmente samostalno. Neki od poznatijih portal servera, bez uzimanja u obzir redosleda koji se ovde navodi, su sledei: IBM WebSphere Portal family, mySAP Enterprise Portals, Microsoft SharePoint, ORACLE/BEA WebLogic Portal. Pored portal servera postoje i potpuno besplatni softverski paketi za razvoj portala (Joomla, CMS, Drupal). Sva reenja obezbeuju velik broj funkcionalnosti, koja su zajednika za sve njih. U narednom tekstu e biti opisana najzastupljenija reenja.

2.4.1 Oracle BEA Weblogic

Oracle WebLogic Portal je okvir za razvoj portala koji omoguava kreiranje interaktivnih, kompozitnih aplikacija u SOA okruenju, sa mnotvom alata i servisa za integraciju aplikacija, uz podrku za razliite standarde [145][146]. Ovo reenje se zasniva na savremenim metodama za razvoj i integraciju podataka i aplikacija, poseduje bogat grafiki interfejs, podrava J2EE standarde. Osim toga, na raspolaganju su i sledee funkcionalnosti: upravljanje sadrajem, servisi i alati za kolaboraciju, personalizaciju i za upravljanje korisnicima i podacima. Arhitektura Oracle BEA Weblogic prikazana je na slici 14 [145].

Slika 14. Arhitektura Oracle BEA Weblogic

2.4.2 IBM WebSphere

IBM WebSphere Portal predstavlja softversko reenje koje omoguava integraciju aplikacija i servisa na jednom mestu [106]. Ovo reenje poseduje bogat, intuitivan interfejs sa veb 2.0 funkcionalnostima, podrava savremene standarde u razvoju i integraciji aplikacija, zasnovano je na SOA arhitekturi, prua sve neophodne servise i alate za uspenu realizaciju poslovnih procesa. Na slici 15. prikazana je arhitektura IBM WebSphere portala [106] 39

Slika 15. Arhitektura IBM WebSphere portala

2.4.3 SAP Enterprise Portal

SAP softversko reenje za razvoj veb portala je deo sveobuhvatnog SAP okvira za poslovanje SAP NetWeaver [169]. Predstavlja jedinstvenu taku pristupa ka razliitim izvorima informacija, poslovnim aplikacijama, skladitima podataka, bazama podataka i servisima van organizacije. Obezbeuje alate za upravljanje znanjem, analizu, deljenje i sl. Poseduje kvalitetne alate za kolaboraciju i komunikaciju korisnika u poslovnom sistemu. Na slici 16 prikazan je SAP NetWeaver i osnovne funkcionalnosti portala.

Slika 16. SAP NetWeaver okvir i portal 40

2.4.4 Joomla
Joomla je besplatno, open source reenje za upravljanje sadrajem CMS (Content Management sistem). Zasniva se na MVC arhitekturi. Joomla veb portali jednostavno integriu aplikacije i serivse, zahvaljujui dodatnim elementima kao to su: moduli, komponente, plugins.

2.4.4.1 Joomla LMS

JoomlaLMS je komercijalna komponenta integrisana u okviru Joomla sistema za upravljanje sadrajem preko veba [102]. Sistem za upravljanje uenjem je zasnovan na PHP i MySQL tehnologijama. Podraava SCORM 2004 standarde u razvoju i upravljanju kursevima elektronskog uenja. Osim standardnih alata i servisa za upravljanje kursevima, razliitim tipovima aktivnosti vezanih za uenje, ocenjivanje i komunikaciju, kao i korisnikim ulogama, Joomla LMS podrava i sledee napredne funkcionalnosti: upravljanje dokumentima kreiranje, auriranje, sortiranje i skladitenje dokumenata, kao i kreiranje linkova ka dokumentima u drugim skladitima dokumenata. ugraene alate za nastavnike moduli za pravljenje kvizova, anketa, upitnika, upravljanje ispitnim pitanjima i sl. alat za onlajn konferencije omoguava kreiranje virtuelnih interaktivnih uionica putanja uenja omoguava nastavnicima da definiu strukturu kurseva i rasporede elemente uenja na optimalan nain i tako poboljaju nivo razumevanja gradiva od strane studenata. gradebook upravljanje ocenama studenata statistike kurseva izvetaji vezani za aktivnosti na kursevima po razliitim kriterijumima. moduli za kurseve koji se naplauju.

Joomla LMS omoguava etiri razliite uloge u sistemu: nastavnik osoba odgovorna za kreiranje i administraciju kurseva, upravljanje celokupnim procesom uenja student uenik upisan na jedan ili vie kurseva roditelj osoba koja ima mogunost da prati rezultate studenata admin osoba odgovorna za upravljanje sistemom i globalna podeavanja kurseva.

Na slici 17 je prikazan obrazovni portal kreiran u Joomla LMS. U levom delu ekrana se vide razliitie funkcije dostupne studentima.

41

Slika 17. Obrazovni portal razvijen u Joomla LMS Na slici 18 je prikazan deo za upravljanje kursevima.

Slika 18. Deo za upravljanje kursevima u Joomla LMS 42

2.4.5 Microfosoft Share Point

Microsoft SharePoint Server je platforma za integraciju veb aplikacija [100]. MSPS je razvijen sa ciljem da u sebi sadri vei broj veb aplikacija, servisa i omogui razliite kombinacije poslovnih aplikacija. Najee se povezuje sa funkcijama upravljanja dokumentima i upravljanje veb sadrajima. Ova platforma obezbeuje [100]: upravljanje intranet i ekstranet portalima i veb sajtovima; upravljanje dokumentima i fajlovima, prostor za kolaboraciju; alate za socijalnu interakciju i mree, pretragu; poslovnu inteligenciju; integraciju procesa i informacija.

Osnovna prednost MSPS je u objedinjavanju svih intranet, ekstranet i veb aplikacija u poslovnom informacionim sistemu u okviru jedne platforme, umesto da se svaka aplikacija nalazi u posebnom sistemu. MSPS se moe posmatrati i kao platforma za razvoj novih veb aplikacija. MSPS prua razliite mtode za kastomizaciju i konfiguraciju tzv. veb oblasti. Pored standardnih funkcionalnosti kao to su auriranje stranica, skladitenje fajlova, mogunost prilagoavanja dizajna, jedna od kljunih funkcionalnosti je mogunosti je instalacija dodatnih aplikacija tzv. web parts. MSPS funkcionalnosti su razvijane u skladu sa tzv SharePoint tokom, koji obuhvata est apstraktnih mogunosti [100]: Sajtovi razvoj veb stranica, veb sajtova razliitih nivoa kompleksnosti, bez potrebe za posedovanjem prethodnog znanja. Ideja je da portal razvijen u msps predstavlja centralnu lokaciju za pristup svim sajtovima u okviru organizacije. Zajednice podrka formiranju zajednica u okviru organizacije. Ove zajednice mogu biti okupljene oko timova, projekata, klijenata, lokacija i sl. Omoguena je socijalna integracija i interackcija. Sadraj upravljanje sadrajem kao to su: dokumenti, fajlovi, informacije. Sadrjem se moe upravljati kroz veb brauzer, ili preko desktop aplikacije. Pretraga omoguena je pretraga dokumenata, aplikacija, eksternih sadraja, korisnikih profila. Analiza integracija podataka, analiza i izvetaji koji pomau u procesu donoenja odluka. Integracija sa ms sql server servisima omoguava primenu koncepata poslovne inteligencije. Razvojno okruenje za aplikacije.

MSPS Site je kolekcija stranica, lista i biblioteka sastavljenih u jedinstvenu celinu. Svaki sajt moe sadrati podsajtove. Primeri gotovih templejta za pravljenje veb sajtova u MSPS su: blogovi, sajtovi za kolaboraciju, za grupni rad, okruenje za upravljanje dokumentima, itd. Lista u kontekstu MSPS sajta predstavlja kolekciju informacija sa istim osobinama. Na primer, lista linkova, gde svaki od njih poseduje URL, ime i opis. Biblioteka podrazumeva listu linkova ka dokumentima skladitenim u okviru sistema. Predefinisane liste u MSPS obuhvataju: listu sa vestima, blogove, kontakte, forume, biblioteke dokumenata, stranice, ankete, teme. Web parts, odnosno veb delovi/dodaci se integriu u stranice SharePoint veb sajtova kao elementi. Ovi delovi prikazuju definisane sadraje, liste, biblioteke ili predstavljaju prozor ka odreenim servisima i alatima u okviru veb portala. MSPS predstavlja integrisano reenje za viefunkcionalno upravljanje sadrajem, poslovne procese, pretragu, deljenje informacija prua platformu i alate za administraciju servera i proirenje funkcionalnosti aplikacija. 43

Na slici 19 su prikazane MSPS funkcionalnosti i tehnologije.

Slika 19. Funkcionalnost Microsoft Share Point Servera Enterprise Content Management omoguava korisnicima da kreiraju procese validacije, obavetenja i tokove procesa (workflows) iz Microsoft Office 2007 sistemskih fajlova za aplikacije kao to su Excel 2007 korienjem Windows Workflow Foundation. Ovi procesi mogu da obuhvate sve elemente od nivoa jedne elije pa do kompletnog radnog lista (workbook). Office SharePoint Server 2007 sadri nekoliko predefinisanih tokova procesa; programeri mogu dodvvati sloenije tokove procesa upotrebom Microsoft Office SharePoint Designer 2007 i Windows Workflow Foundation u Visual Studio dodacima. Web Content Management mogunosti obuhvataju autorizovanje veb ablona korienjem SharePoint Designer-a, autentikaciju baziranu na vebu korienjem ablona, navigaciju na sajtu upravljanje pristupom i prikaz vie sajtova. Web Content Management integrie sve alate za kreiranje tokova procesa kao i Enterprise Content Management i dodatno obezbeuje alate za autorizaciju, odobrenje, objavljivanje sadraja na vebu, pravila korienja, upravljanje pravima pristupa i podrku za multijezinost. Pretraga (Enterprise search) je reenje za brzu pretragu kroz Microsoft Office Outlook 2007 i druga Microsoft Office dokumenta i SharePoint stranice. Enterprise search mogunosti ukljuuju pretragu, relevantnost, obavetenja, prilagoavanje korisnikom iskustvu i API baziran na veb servisima. Na slici 20 dat je detaljan prikaz komponenata MS OPS 2007 okvira:

44

Slika 20. Funkcionalnost Microsoft Office SharePoint Servera Upravljanje poslovnim procesima (Business Process Management) ukljuuje Business Data Catalog model metapodataka koji se moe koristiti za opisivanje aktivnosti i poslovnih aplikacija kao to su ERP i utvruje koje metode je potrebno pozvati kako bi obradili konkretne podatke ili aktivnost. Business Data Catalog pojednostavljuje ivotni ciklus razvoja aplikacija za integraciju poslovnih aplikacija. Jedinstvena taka pristupa (Single Sign-On) je dodatna komponenta koja omoguava integraciju postojeeg reenja za upravljanje identitetima sa sistemom Office SharePoint Server 2007.

45

Mogunosti poslovne inteligencije ukljuuju razliite pokazatelje, kljune indikatore performansi (KPI) i izvetaje (Report Centar). Advanced People Profile i pretraga korisnika (People Search Center) obezbeuju pronalaenje ljudi i grupa korisnika u razliitim organizacijama; Audience Targeting omoguava postavljanje sadraja odreenoj grupi korisnika. Izvetavanje (Report Centar) omoguava korisnicima da na jednostavan nain pronau i analiziraju dokumenta i stranice na Internetu koje sadre numerike podatke. Korisnici mogu da se poveu sa izvorima podataka preduzea i da generiu SQL servis za izvetavanje (SQL Reporting Services) i servise za analizu izvetaja (Analysis Services reports). Kontrolna tabla prua mogunost pritupa poslovnim podacima pomou kataloga poslovinih podataka (Business Data Catalog) koji je baziran na LOB objektima i veb delovima (veb parts) koji su konektori ka SAP aplikacijama. Funkcije za kolaboraciju u Office SharePoint Server-u 2007 portalu ukljuuju diskusije i liste zadataka u okviru projekta. Kolaborativne aktivnosti se zasnivaju na informaciji o prisutnosti (da li je lan tima onlajn, offline, na sastanku...). Tokovi procesa (Workflows) su procesi kolaboracije koji se baziraju na Windows Workflow Foundation u Microsoft .NET Framework 3.0 okruenju. Windows SharePoint servisi ne raspolau ugraenim tokovima procesa, ali ih je mogue razvijati korienjem Microsoft Office SharePoint Designer-a ili Visua Studio 2005. Office SharePoint Server 2007 sadri tokove procesa kao to su Enterprise Content Management (ECM) tok procesa. 07.

46

3 Adaptivno elektronsko obrazovanje

Da bi se objasnio pojam adaptivnog elektronskog orbazovanja, neophodno je definisati termine adapacija i elektronsko obrazovanje. Adaptivan sistem predstavlja sistem koji poseduje niz funkcionalnosti vezanih za adaptivnost i adaptibilnost. Adaptibilan sistem dozvoljava korisnicima da menjaju i podeavaju odreene parametre, kao i da ih prilagoavaju sopstvenim potrebama. Sa druge strane, adaptivan sistem se automatski prilagoava korisnicima, u skladu sa prikupljenim znanjem o korisnicima. Dalje, postoji gradacija izmeu adaptibilnosti i adaptivnosti u zavisnosti od toga da li sistem ili korisnik upravljaju ponaanjem sistema. Elektronsko obrazovanje se definie kao dostavljanje materijala, aktivnosti i programa uenja putem elektronskih medijuma [5][70][119][144]. Elektronsko obrazovanje podrazumeva korienje raunarskih ili elektronskih ureaja u cilju pristupa elektronskim materijalima za uenje[142][143]. Elektronsko obrazovanje obuhvata dva procesa [2]: proces predavanja nastavnika, koji opisuje nain na koji nastavnici dostavljaju sadraj uenicima. Nastavnici definiu tempo i ciljeve uenja, materijale, analiziraju karakterisitke uenika, primenjuju didaktike modele i sadraje koji najvie odgovaraju uenicima. proces uenja, koji se odnosi na nain na koji uenici usvajaju sadraje za uenje. Ovaj proces zavisi od karakteristika uenika. Da bi proces uenja imao pozitivan ishod, proces predavanja gradiva mora biti usklaen sa osobinama uenika.

Koncept elektronskog obrazovanja treba povezati sa nainom isporuke znanja, gde su uesnici odvojeni prostorno i vremenski, a tehnologija predstavlja podrku ovakvom obrazovnom procesu. Obrazovanje na daljinu moemo da definiemo i kao: - planirano uenje koje se odvija na razliitom mestu od predavanja i zahteva specijalne tehnike planiranja kursa, specijalne metode predavanja i specijalne naine komunikacije posredstvom elektronike i ostale tehnologije, kao i specijalna organizacijska i administrativna reenja. Elektronsko obrazovanje je kompleksan sistem koji ukljuuje sledee elemente: Obrazovanje na daljinu (distance learning) i predavanja na daljinu (distance teaching), koji su odvojeni vremenski i prostorno. Nastavne materijale koji mogu da budu u raznim formama (tampani materijali, audio vizuelni, ...). Proces uenja koji moe da bude individualni i grupni. Tutorski rad kombinacijom raznovrsnih formi face-to-face komunikacija korienjem medija. Interaktivni rad i postizanje sinergijskog efekta grupe studenata.

Kod modela za elektronsko obrazovanje centralno mesto zauzima obrazovni sadraj u formi interfejsa. Ovaj model se zasniva na meusobnoj interakciji nastavnika i studenata (kao glavnih uesnika u obrazovanju), zatim interakciji studenata sa nastavnim sadrajima (tutorijali, virtuelne laboratorije, elektronske knjige), kao i interakciji student student, gde studenti komuniciraju (sinhrono i/ili asinhrono) posebno ili u grupama. Uspeno korienje elektronskog uenja zahteva onlajn ekvivalent infrastrukture koja se koristi za upravljanje i administraciju klasinog obuavanja. Takva infrastruktura zahteva sledee komponente: Proces registracije: mora se kreirati jedinstveni identifikacioni broj za svakog korisnika (tj. studente, instruktore i rukovodioce obuke). Ovo omoguava da sve aktivnosti unutar sistema budu zabeleene i praene. 47

Mehanizam kontrole bezbednosti: korisnici treba da imaju pristup funkcijama i resursima koji odgovaraju njihovim ulogama u procesu obuke. Ovime treba da se obezbedi kontrola aktivnosti. Proces upisivanja: studenata i odeljenje koje se inicira upisivanjem moraju da budu u mogunosti da pristupe kursu. Okruenje koje podrava obuku: studenti treba da imaju mogunost da meusobno komuniciraju, uestvuju u nastavi i postavljaju pitanja svojim instruktorima. Testiranje i ocenjivanje: merenje uspenosti u obuavanju. Nastavni program i bazu podataka za upravljanje kursom. Praenje procesa obuke, bazu podataka za upravljanje i administriranje sa mogunou pravljenja raznovrsnih izvetaja: ovo znai beleenje svih studentskih aktivnosti vezanih za obuku koje e se potom koristiti za razne izvetaje.

3.1 Sistemi elektronskog uenja

Postoji veliki broj aplikacija koje se koriste kao pomo u obrazovanju, a imaju razliite funkcije i na razliit nain doprinose boljem funkcionisanju obrazovnog procesa [119]. U poetnim fazama razvoja razlikovale su se VLE (Virtual Learning Environment) aplikacije, gde je akcenat na podrci onlajn obrazovnoj zajednici i LMS (Learning Management System) aplikacije koje su se fokusirale na funkcionalnosti sistema [150]. Danas, se esto kao sinonimi upotrebljavaju i sledei izrazi, uz neznatne razlike koje su bile naglaene u vreme kada su ovi sistemi uvoeni: Virtual Learning Environment (VLE) (virtuelno obrazovno okruenje); Learning Management System (LMS) (sistem za upravljanje uenjem); Content Management System (CMS) (sistem za upravljanje sadrajem); Learning Content Management System (LCMS) (sistem za upravljanje sadrajem u obrazovanju); Managed Learning Environment (MLE) (voeno obrazovno okruenje); Learning Support System (LSS) (sistem za podrku uenju); Learning Platform (LP) (obrazovna platforma).

Danas, studenti pristupaju LMS, koje poseduju mnotvo veb 2.0 alata i promoviu uenje kroz interakciju i irenje znanja. Postojee funkcionalnosti se dopunjuju servisima koji obezbeuju adaptaciju resursa i nain uenja. LMS postaju virtuelni prostor u kojem se uenje i socijalizacija deavaju. Konceptualni okvir sistema za elektronsko obrazovanje prikazan je na slici 21 [24].

48

Slika 21. Konceptualni okvir sistema elektronskog uenja

3.1.1 Sistemi za upravljanje uenjem

Learning Management System (LMS) - sistem za upravljanje uenjem u modelu elektronskog obrazovanja. Obuhvata set funkcionalnosti: dizajniran je za "isporuku" (delivery), praenje, izvetavanje i administriranje sadraja uenja; omoguava uvid u napredak polaznika, kao i interakciju polaznika i mentor i polaznika meusobno. Ozbiljan sistem e-obrazovanja ne moe se zamisliti bez ove vrste softvera. LMS se moe primeniti u vrlo jednostavnom sistemu ali i u kompleksnim distribuiranim okruenjima [24][147]. Learning Management Systems sistemi za upravljanje uenjem objedinjuju alate za implementaciju "virtuelne uionice" [90]. Learning Management Systems (LMS) se izdvjju ko njpogodnije softversko reenje z relizciju elektronskog obrzovnj [148]. Learning Content Management Systems predstvljju okruenj koj omoguvju korisnicim kreirnje, ubcivnje i uprvljnje, pretrgu i ponovno korienje mnjih jedinic sdrj, odnosno objekt uenj (learning objects). Osnovne funkcionalnosti koje tipian LMS obezbeuje korisnicima obuhvata: Upravljenje kursevima kreiranje, administracija, adaptacija i supervizija kurseva; Upravljanje uionicom alati za upravljanje nastavom, kreiranje grupa, zadataka, raspored; Komunikacioni alati komunikacija i interakcija korisnika na efikasan nain (e-mail, et, konferencije, obavetenja, deljenje sadraja i aplikacija); Upravljanje sadrajem za uenje kreiranje, skladitenje i distribuiranje materijala za uenje; Alati za evaluaciju uenja statistike, izvetaji i sl.; Administracija optim podacima performanse nastavnog procesa, podaci o studentima, finasijska pitanja i sl. 49

Struktura sistema za upravljanje uenjem prikazana je na slici 22.

Slika 22. Sistemi za upravljanje uenjem Glavne karakteristike LMS su [24][90]: uenje sadraja i navigacija kroz njih alati za navigaciju omoguavaju nizanje sadraja za uenje u odreenom redosledu, i pomo studentu pri kretanju kroz prostor znanja; provera znanja implementacija najee putem testova i kvizova za samoproveru, ali moe ukljuivati i ocenjivanje; autorski alati omoguavaju uvanje sadraja za obrazovanje na veb serveru, njihovo odgovarajue povezivanje, i stvaranje testova i diskusija; upravljanje uenjem (course management) uvaju se razliiti administrativni podaci o studentima i o samom predmetu koji se ui; praenje belee se tani i netani odgovori na osnovu lekcija i drugih aktivnosti, to omoguava praenje uspeha polaznika i izradu statistika; komunikacija putem raunara (computer-mediated communication, CMC) dozvoljava studentima i nastavnicima meusobnu komunikaciju koja moe biti privatna i javna kao i sinhrona i asinhrona.

50

U poetku se softver dizajniran za akademska i korporativna okruenja razlikovao. Korporativni softver se vie koncentrisao na administrativni deo uenja, a akademski na organizaciju i isporuku sadraja. Centar LMS sistema predstavljao je student dok je centar CMS sistema sadraj koji e se koristiti u obrazovanju. Spajanjem ova dva sistema dobijeni su LCMS, koji su integrisali mogunosti oba sistema. Vremenom su se razvijale obe grupe softvera, dodavane su funkcije koje su ih pribliavale, tako da ih danas ne moemo u potpunosti razlikovati. Danas se najee koristi termin LMS za sisteme koji objedinjavaju sve navedene funkcije [90]. Na slici 23 prikazane su generacije softverskih reenja za upravljanje elektronskim uenjem [49].

Slika 23. Generacije sistema za upravljanje elektronskim uenjem Uspeh obrazovanja na daljinu zavisi od primene sistema za upravljanje uenjem, alata za kreiranje i distribuciju sadraja i integracije sa postojeim informacionim sistemima u obrazovnoj ustanovi. Uvoenjem LMS u obrazovnu ustanovu javlja se realna potreba za njegovom integracijom sa skupom internet servisa u raunarskoj mrei i postojeim poslovnim informacionim sistemom. Postojea reenja za integraciju heterognih komponenti sistema u jedinstvenu celinu mogu se klasifikovati prema dva kriterijuma: prema nainu povezivanja i prema nivou na kome se vri povezivanje. Prema nainu povezivanja razlikuju se komunikacija bez posrednika i sa posrednikom. Komunikacija bez posrednika zasniva se na upotrebi softvera srednjeg sloja orijentisanog na razmenu poruka (message-oriented middleware MOM). Upotrebom ovog reenja formira se povezivanje tipa od take do take, to moe dovesti do pojave velikog broja veza koje je teko odravati. Mogue reenje ovog problema je upotreba posrednika prilikom razmene poruka. U te svrhe koristi se softver koji obavlja ulogu brokera poruka (message brokers) ime se postie i mogunost povezivanje tipa svaki sa svakim. Meutim u mnogim aspektima integracije ni ovo ne predstavlja adekvatno reenje, jer obezbeuje samo nain za razmenu podataka, a ne i potrebnu logiku i ogranienja za njihovu transformaciju. Prema nivou na kome se vri povezivanje razlikujemo: Integracija na nivou podataka predstavlja tehnike i tehnologije premetanja podataka meu pojedinim izvorima podataka. Ovaj proces obuhvata ekstrakciju informacija iz jedne baze podataka, potom procesiranje ukoliko je to potrebno, i na kraju njihovo ubacivanje u drugu 51

bazu podataka. Podaci su obino vezani odreenim pravilima i logikom za obradu, tako da jednostavno kopiranje podataka nije mogue. Prednost ovog tipa integracije je niska cena implementacije i testiranja, kao i ponovno postavljanje ve postojeih aplikacija. Integracija na nivou aplikativnog interfejsa se najee odnosi na upotrebu interfejsa odreenih paketskih aplikacija. Razvojni timovi koriste ove interfejse kako bi pristupili poslovnim procesima i informacijama unutar samih aplikacija. Na ovaj nain mogue je povezati veliki broj aplikacija, tako da one mogu da dele logiku i time postignu daleko vei stepen efikasnosti od dotadanjeg. Integracija na nivou metoda predstavlja deljenje poslovne logike koja postoji na nivou kompanije. Ovo bi se moglo posmatrati poput jednog skladita metoda (method warehouse), kome pristupa svaka aplikacija koja eli da obavi neku funkcionalnost. Ovo je poeljan vid integracije, ali je samim tim i najtei za postizanje, a naravno i najskuplji za implementaciju. Postoje razliiti naini za ostvarivanje ovog vida integracije poput distribuiranih objekata (CORBA, DCOM), aplikativnih servera, monitora za upravljanje transakcijama (transaction processing TP), itd. Integracija na nivou korisnikog interfejsa predstavlja najprimitivniji tip integracije. Meutim u odreenim situacijama i pod odreenim ogranienjima se moe pokazati kao jedini prihvatljiv nain. Radi se o starim sistemima, za koje nije mogue razviti ili kupiti podrku za integraciju na nivou aplikativnog interfejsa. U tim sluajevima pribegava se upotreba razliitih emulatora korisnika, nakon ega se vri ekstrakcija prikazanih informacija, i to potom prosleuje do odredinog sistema.

Trenutno, postoji vei broj platformi za LMS. Moodle LMS se koristi u Laboratoriji za elektronsko poslovanje za organizaciju kurseva na svim nivoima studija. Ovaj sistem godinje koristi vie od 700 studenata. Prema istraivanjima [90] Moodle je jedan od LMS sa najvie funkcionalnosti i servisa. Istovremeno, Moodle je fleksibilan kada je u pitanju ubacivanje novih komponenata i integracija sa drugim sistemima i tehnologijama, koji su neophodni za adaptaciju. Poto Moodle LMS predstavlja jedan od kljunih komponenata u realizaciji modela portala i servisa za adaptivno elektronsko obrazovanje, u narednoj sekciji je detaljno opisan.

3.1.1.1 Moodle LMS

Moodle je open-source sistem za upravljanje kursevima (Course Managament System - CMS), koji koriste univerziteti, kole, organizacije i pojedinci, pre svega, radi unapreivanja kurseva pomou veb tehnologija. Prema podacima iz septembra 2011, trenutno postoji preko pet miliona registrovanih Moodle [141]. Moodle je akronim od Modular Object Oriented Developmental Learning Environment (modularno objektno orijentisano okruenje za razvoj uenja). Kreiran je uz potovanje pedagokih principa, da bi nastavnicima omoguio lako kreiranje kurseva i stvaranje efektivne i efikasne zajednice korisnika sistema za elektronsko obrazovanje a studentima lako pristupanje sadrajima bez obzira na lokaciju i vreme. Moodle je poeo da se razvija 1999. godine. Moodle je ranije koristio MySQL sistem za upravljanje bazama podataka. Moodle API je uveden od verzije 1.7. Omoguava uniformni pristup i drugim sistemima za upravljanje bazama podataka i bolje iskorienje koda. Poslednja stabilna verzija ovog programa je 2.1. i zasniva se na veb servisima. Razvijen je korienjem open source tehnologija i biblioteka, pravljen u PHP-a, koji i sam predstavlja besplatno reenje.

Moodle karakteriu sledei elementi [24][54]: jasan, oigledan dizajn veb sajta; jednostavan za razumevanje i korienje; 52

jednostavna ali obimna dokumentacija za korisnike i programere; forumi i email liste dobro strukturirani i jednostavni za korienje; sistem za praenje log informacija.

Kljuni procesi koji se mogu dekomponovati na aktivnosti su [67]: administracija korisnika i korisnikih grupa; dodeljivanje uloga i aktivnosti; kreiranje kurseva i nastavnih grupa; dodavanje sadraja (tekstualne i veb strane, linkovi, audio-video zapisi); definisanje aktivnosti za nastavne grupe po nastavnim jedinicama; komunikacija izmeu uesnika u obrazovnom procesu (forumi, et, kvizovi, viki, radionice); praenje i ocenjivanje rada studenata.

Jezgro Moodle-a ine kursevi koji sadre aktivnosti i resurse. Postoji vie od 20 razliitih vrsta aktivnosti (forumi, renici, vikiji, zadaci, testovi, prijave, SCORM plejeri, baze) i svaka se moe podeavati. Aktivnosti se mogu kombinovati u nizove i grupe to omoguava voenje studenata kroz putanje uenja [90]. Na taj nain svaka aktivnost se nadovezuje na rezultat prethodne. Postoji veliki broj alata za organizovanje zajednica studenata, ukljuujui blogove, sisteme za slanje poruka, liste uesnika, kao i alata za ocenjivanje, izvetavanje i integraciju sa drugim sistemima [24][67]. Moodle je dizajniran tako da bude kompatibilan, fleksibilan i lako izmenljiv. Moodle je napravljen na visoko modularan nain i koristi razne vrste tehnologija kao to su: deljene biblioteke; apstrakcije i kaskadni stilovi za definisanje interfejsa.

Tematski prikaz jednog Moodle kursa prikazan je na slici 24.

53

Slika 24. Tematski prikaz kursa u Moodle-u Postoji nekoliko ablona za organizovanje elemenata kurseva [24]. U centralnom bloku nalazi se sadraj kursa. Moe se birati sedmini, tematski, drutveni, LAMS i SCORM prikaz sadraja kursa. Sa bonih strana su rasporeeni blokovi u kojima se prikazuju pomoni moduli. Blokovi se mogu dodavati i rasporeivati po elji. Obezbeeno je i nekoliko kolekcija kaskadnih stilova. Kreatori Moodle-a su posebnu panju posvetili dokumentaciji i uopte podrci za instalaciju, razvoj, ali i za krajnju upotrebu. Objanjenja su zavisna od konteksta i prikazana su pored svakog pojma. Korisnicima je pored dokumentacije i liste najee postavljanih pitanja (FAQ) na raspolaganju i forum gde mogu pronai odgovore na svoja pitanja, otvarati nove teme i postavljati pitanja. Postoje brojni dostupni dodatni moduli i plugin-ovi koji se mogu ugraditi u svaki sajt zasnovan na Moodle platformi [24].

3.2 Standardi i modeli elektronskog obrazovanja

Raznovrsnost i distribuiranost resursa i sadraja za elektronsko uenje izazvali su probleme interoperabilnosti izmeu sistema i nemogunosti viestrukog korienja nastavnih materijala. U vezi sa tim, dobavljai softverskih reenja koja se koriste u elektronskom uenju fokusiraju se na razvoj, podrku i usvajanje standarda vezanih za celokupni proces uenja. Analogno ostalim tipovima poslovnih sistema, elektronsko obrazovanje se transformie iz faze bez standarda u fazu sa definisanim pravilima i standardima [41][61]. Internacionalne organizacije za standardizaciju, instituti i proizvoai softverskih reenja rade na implementaciji i prihvatanju standarda, protokola i arhitektura za razvoj sadraja elektronskog uenja.

54

Osnovni koncepti standarda e-obrazovanja obuhvataju (slika 25): dostupnost (accessibility) daje autoru kursa mogunost pristupa obrazovnim sadrajima sa bilo koje lokacije, viestruko korienje obrazovnih materijala (reusability) ponovno korienje obrazovnih sadraja u razliitim situacijama, interoperabilnost (interoperability) obrazovni sadraji se mogu isporuivati bez obzira na alate kojim su kreirani, obrazovnu platformu na kojoj se isporuuju, trajnost (durability) osigurava korienje obrazovnih sadraja bez potrebe modifikovanja prilikom nadogradnje i unapreenja sistema.

Slika 25. Osnovni koncepti standarda e-obrazovanja Standardi omoguavaju prenos sadraja za uenje izmeu sistema, tj. sa jednog LMS-a na drugi. Ukljuenje kvalitetnog materijala za uenje u obrazovno okruenje i njegovo skladitenje, uinilo je moguim ponovno korienje i deljenje sadraja unutar razliitih kurseva. Metapodaci pridrueni tom sadraju su veoma vani jer omoguavaju pretraivanje, izbor i ureenje sadraja preko Interneta. Standardi zahtevaju uniforman i precizan pristup i manipulaciju resursima za elektronsko uenje. Danas, postoje organizacije koje rade na razvoju specifikacija i standarda: IMS, ADL, ARIADNE, IEEE, ISO. Osnovni zadatak je obezbediti okvir za arhitekture sistema za elektronsko uenje, obezbediti interoperabilnost, opis paketa sadraja, upravljanje sadrajem, objektima uenja (LearningObjectMetadata) i sl. Kada se posmatra jedan sistem elektronskog obrazovanja, standardi moraju obuhvatiti sledee segmente: komponenta koncepta uenja dizajn obrazovnog procesa, definicija kompetencija uenika, okvir za kolaboraciju nastavnika i uenika; tehniki segmenti uenja sadraj resursa za uenje, njihovo grupisanje i razvoj, profili uenika, aktivnosti vezane za ocenjivanje, struktura metapodataka, arhitektura sistema.

Kljuni elementi opteg standarda e-obrazovanja su: Opis sadraja Sadraj je jezgro e-uenja. Resursi za uenje i katalozi materijala za uenje moraju biti oznaeni na konzistentan nain da bi se omoguilo indeksiranje, skladitenje, pretraga i preuzimanje objekata uenja pomou razliitih alata iz razliitih izvora. Podaci koji se koriste za opis sadraja nazivaju se metapodaci o objektu uenja (LearningObjectMetada). Opis paketa sadraja specifikacije i standardi koji omoguavaju prenos kurseva izmeu razliitih sistema. Paketi sadraja uenja moraju biti kreirani tako da se mogu ureivati 55

pomou razliitih alata i koristiti u reenjima kreiranim od strane razliitih proizvoaa. Paket sadraja obuhvata: originalni sadraj uenja, kao i informacije o nainu dostavljanja, prezentacije i strukture paketa Upravljanje uenjem standardizovan opis podataka iz profila uenika, informacije o registraciji, nainu pristupa i priviliegijama. U okviru profila uenika neophodno je definsati podatke koji opisuju karakteristike uenika tako da se ovi podaci mogu koristiti u razliitim sistemima za elektronsko uenje Rezultati uenja neophodno je uspostaviti standardne naine merenja performansi ostvarenih rezultata uenika, kao i interakcije izmeu uenika i sistema. Ovo se pre svega odnosi na komunikacione protokole, modele analize podataka i sl.

Evolucija standarda je prikazana na slici 26 [41].

Slika 26. Razvoj standarda elektronskog obrazovanja Na tritu postoje etiri razliita standarda za razmenu podataka u courseware alatima: SCORM, IMS, IEEE, AICC. SCORM (Sharable Object Content Reference Model) standard je razvijen od strane ADL organizacije i trenutno predstavlja najsveobuhvatnij standard. Kroz njega su objedinjeni svi dotadanji standardi. Veina najveih komercijalnih reenja za upravljanje elektronskim uenjem podrava upravo taj standard. Standard koristi XML i rezultat je rada AICC (CBT), IMS Global Learning Consortium, IEEE, i Ariadne Contents. Ovo je najzastupljeniji model, podravaju ga, izmeu ostalih, Microsoft, IBM, Cisco i drugi. SCORM sadri predloge za [1]: Oblikovanje sadraja. Sadraj je podeljen na jedinice uenja (learning objects). Opisivanje sadraja. Metapodaci za opis obrazovnih sadraja: vrsta obrazovnog sadraja, nivo interakcije, ciljna grupa, duina uenja i dr. Uklapanje (organizovanje) sadraja: grupisanje (agregacija) obrazovnih jedinica, uslovi inain isporuke obrazovnih jedinica. Arhitektura softverskih komponenti: isporuka sadraja, merenje uspenosti, izvetavanje).

SCORM standard kao najobuhvatniji i najprihvaeniji standard elektronskog uenja u sebi sadri sve najznaajnije odrednice neophodne za projektovanje i implementaciju sistema elektronskog obrazovanja. U realizaciji modela i servisa portala za elektronsko obrazovanje primenjen je SCORM standard. 56

3.2.1 SCORM
SCORM je model za viestruku upotrebu nastavnih sadraja, kako za uenje uz pomo raunara, tako i za onlajn uenje [1][130]. SCORM je skraenica od "Sharable Content Object Reference Model". SCORM definie kako kreirati "Sharable Content Object" (SCO) - objekte uenja koji se mogu koristiti u razliitim sistemima i kontekstima. "Reference Model" - ukazuje na injenicu da SCORM zapravo nije standard u pravom smislu te rei. SCORM je industrijski standard koji je objedinio ve postojee standarde (IMS, AICC i IEEE). SCORM omoguava programerima da napiu reenja za upravljanje uenjem, koje je mogue koristiti u razliitim sistemima za e-uenje. Kljuna prednost SCORM-a je interoperabilnost. SCORM omoguava integraciju nastavnog materijala iz vie razliitih izvora u sistem za upravljanje uenjem (LMS). Bez SCORM-a integracija je skup i dugotrajan proces. Interoperabilnost nije jedina karakteristika SCORM standarda. Kao kljune karakteristike SCORM standarda, pored interoperabilnosti, izdvajaju se [1][99]: Pristupanost; prilagodljivost; ekonominost; trajnost; interoperabilnost; mogunost ponovnog korienja.

Pristupanost predstavlja sposobnost lociranja i pristupa nastavnoj komponenti sa udaljene lokacije i isporuke na druge udaljenje lokacije. SCORM prua tehniki okvir za otkrivanje i organizovanje nastavnih komponenti. SCORM objekti su upakovani na nain koji ih ini lako prenosivim kroz razliite sisteme. Ovi objekti se mogu isporuiti sa bilo koje lokacije bez rekonfiguracije ili kompleksne instalacije. Prilagodljivost predstavlja sposobnost prilagoavanja nastave individualnim i organizacionim potrebama. SCORM omoguava prilagodljivost na dva naina. Dozvoljava kreatorima sadraja kombinovanje razliitih SCO u cilju jedinstvenog programa grupe ili pojedinca. Kreatori sadraja mogu realizovati sekvencijalna pravila koja vre prilagoavanje nastavnog sadraja na osnovu aktivnosti i uspeha svakog studenta pojedinano. Ekonominost predstavlja sposobnost poveanja efikasnosti i produktivnosti smanjujui vreme i trokove koji su potrebni za prenos nastavnog materijala. SCORM znaajno redukuje vreme potrebno za integraciju nastavnog sadraja u LMS. Potrebno je izvriti specifikaciju redosleda kako bi upotreba SCORM-a rezultovala znaajnim utedama. Tehnoloke inovacije i promene ne zahtevaju redizajn niti rekonfiguraciju., Na ovaj nain trajnost objekata koji su napravljeni po SCORM standardu je omoguena. Objekte nije potrebno prilagoavati tehnologijama. Interoperabilnost predstavlja sposobnost da se nastavne komponente koje su radile sa jednim setom alata i na jednoj platformi preuzmu i koriste na drugoj lokaciji sa drugim setom alata i na razliitoj platformi. Mogunost ponovnog korienja omoguava fleksibilnost ugradnje nastavne komponente u vie aplikacija i u razliitim kontekstima. LMS koji podrava SCORM automatski integrie nastavnu komponentu. SCORM ine tri osnovne komponente [99]: SCORM model agregacije sadraja (Content Aggregation Model) Specifikacija izvrnog dela (Run-time specification) Redosled isporuke sadraja uenja (Sequencing model) 57

3.2.1.1 SCORM model agregacije sadraja

SCORM Opis paketa sadraja opisuje kako sadraj treba da bude upakovan. Ovaj opis se zasniva na XML-u. SCORM zahteva da sadraj bude upakovan u samostalnim direktorijumima ili u ZIP datoteci. Ovaj oblik isporuke se naziva paket za razmenu datoteka - "Package Interchange File" (PIF). PIF mora da sadri XML fajl koji se zove imsmanifest.xml (manifest fajl - fajl koji opisuje strukturu) i nalazi se u korenom direkturijumu. Manifest fajl sadri sve infor macije koje su potrebne LMS-u za isporuku sadraja. Manifest deli objekat u SCO. Vie SCO se mogu kombinovati u strukturu stabla koja predstavlja objekat; ova struktura se jo naziva i stablom aktivnosti. Manifest fajl sadri XML reprezentaciju stabla aktivnosti, informaciju kako pokrenuti svaki SCO i (opciono) metapodatke koji opisuju objekat i njegove delove. Model strukture sadraja (Content model) Osnovni koncepti u SCORM-u su blokovi (asset) i SCO. Blok je osnovni element za resurs uenja. Blokovi mogu biti zvuk, tekst, slike i drugi podatak koji moe biti prikazan studentu pomou veb pretraivaa. Jedan blok moe biti sastavljen od vie blokova. Blokovi se mogu opisati metapodacima radi lakeg pretraivanja i otkrivanja unutar skladita ime je omoguena ponovna upotreba i olakan je proces odravanja. SCO predstavlja kolekciju blokova koja formira nezavisnu logiku nastavnu jedinicu. SCO je najmanja jedinica koja se moe isporuiti i pratiti preko LMS-a. Praenje se vri korienjem SCORM Run-Time Environment modela podataka. Jedina razlika izmeu bloka i SCO-a se ogleda u tome to SCO komunicira sa LMS-om koristei IEEE ECMAScript API. Radi ponovnog korienja i deljenja objekta uenja SCORM definie metapodatke za svaki blok i SCO. Ovi metapodaci se koriste za identifikaciju i razlikovanje resursa uenja. SCO mora biti nezavisan od objekta uenja, radi obezbeivanja mogunosti ponovnog korienja. Isti SCO se u odreenim okolnostima moe upotrebiti kako bi ispunio razliite ciljeve uenja. Pored toga aktivnosti mogu agregirati vie od jednog SCO -a i formirati nastavne jedinice na viem nivou. Aktivnost se moe opisati kao logika nastavna jednica. Konceptualno, to je neto to student ui dok napreduje kroz nastavu. Jedna aktivnost moe biti sastavljena iz vie podaktivnosti. Ne postoji ogranienje nivoa gneenja aktivnosti. Aktivnosti koje ne sadre druge aktivnosti (list aktivnosti) povezane su sa resursom za uenje (SCO ili blok) koji se korsti za obavljanje aktivnosti. Model strukture sadraja prikazan je na slici 27 [1].

Slika 27. Model strukture sadraja

58

Opis paketa sadraja (Content packaging model) SCO, blokovi, metapodaci i pravila definisana za dostavljanje materijala za uenje integrisani su u paketu pod nazivom opis paketa sadraja (slika 28) [1]. Ovaj paket omoguava prenos i kolekciju digitalnih resursa izmeu razliitih LMS-a i sastoji se od dve komponente, XML manifesta i datoteka objekta uenja.

Slika 28. Konceptualni dijagram koji opisuje komponente paketa Paket predstavlja jedinicu uenja. Jedinica uenja moe biti deo objekta (course) koji ima nastavni znaaj i izvan koncepta u kojem se objekat (course organization) koristi; moe se isporuiti samostalno kao deo novog objekta (course), kao kompletan objekat (course) ili kao skup objekata (course). Kada paket stigne na odredite, paket mora da dozvoli agregaciju ili razdvajanje na manje celine. Paket mora da bude kompletan odnosno da sadri sve podatke potrebne za korienje sadraja paketa za uenje kada se raspakuje. Manifest je XML dokument koji sadri strukturisan sadraj paketa. Ako je sadraj paketa namenjen za isporuku krajnjem korisniku on sadri informacije o tome kako je sadraj organizovan. Sadraj manifesta je elastian. On moe opisivati deo objekta (course), ceo objekat (course) kolekciju objekata (course), ili samo skup sadraja koji se isporuuju iz jednog sistema u drugi. XML manifest datoteka se sastoji od etiri komponente: metapodaci; organizacije; resursi; manifesti nieg nivoa.

Metapodaci Opis sadraja i komponenata pomou metapodataka omoguava pretragu i pronalaenje komponenata u razliitim sistemima. Metadata opis u okviru SCORM standarda se zasniva na IEEE LOM (Learning Object Metadata) standardu, koji definie 64 elementa za opis sadraja

59

Svaka od SCORM komponenata modela sadraja predstavljena je u manifestu. Manifest daje nain za povezivanje metapodataka za ove komponente. Metapodaci povezivanja sadraja: opisuje sadraj agregacije (tj. Opis paketa sadraja) kao celine. Metapodaci organizacije sadraja. Metapodaci aktivnosti: opisuju pojedinanu aktivnost. SCO metapodaci: metapodaci se mogu primeniti na sco u cilju opisne informacije o sadraju u SCO koji se moe samostalno upotrebiti. Metapodaci o blokovima: metapodaci se mogu primeniti na blokove za pruanje opisne informacije o blokovima koji se mogu upotrebiti nezavisno ili potencijalno u okviru kursa sadraja (couseware content).

3.2.1.2 SCORM Specifikacija izvrnog dela

Specifikacija izvrnog dela se zasniva na osobini LMS-a da pokree sadraj u veb pretraivau. LMS ne moe pokrenuti vie SCO-a u isto vreme. Kada je sadraj pokrenut, LMS koristi algoritam da pronae ECMAScript (JavaScript) API. Ovaj API ima definisane funkcije koje omoguavaju razmenu podataka sa LMS. API omoguava LMS-u da izvrava objekte uenja po tano definisanom redosledu. Specifikacija redosleda omoguava autoru sadraja da definie pravila upravljanja nainom na koji je studentu dozvoljeno da se kree izmeu SCO -a i kako se podaci o napredovanju studenta uvaju. U manifestu objekta predstavljena je specifikacija redosleda, koja se u formi pravila uva u XML fajlu. Pravila redosleda omoguavaju autorima sadraja: Odreivanje koje navigacione kontrole LMS prua korisnicima (prethodni/sledei dugme, tabelu sadraja...). Definisanje meuzavisnosti izmeu razliitih aktivnosti. Odreivanje razliite znaajnosti objekata (course), odnosno ponderisanje njegovih delova. Pri svakom pristupu isporuku razliitih SCO-a po sluajnom uzorku (za portrebe testiranja). Vraanje korisnika na nastavni materijal kojim nije ovladao. Grananje aktivnosti.

3.2.1.3 Redosled isporuke sadraja uenja

Ovaj deo standarda se odnosi na upravljanje nainom na koji student prolazi kroz gradivo odnoso prelazi sa jedne na drugu SCO. Pravila su definisana pomou XML u okviru manifesta kursa Konkretna realizacija ove komponente SCORM standarda odnosi se na: Definisanje navigacionih kontrola koje LMS stavlja (prethodni/sledei dugme, tabela sa sadrajem kursa, i sl.). na raspolaganje ueniku

Specifikacija aktivnosti koje se moraju kompletirati pre nego sto se predje na sledee. Definisanje razliitih nivoa znaajnosti delova kursa u smislu konanih rezultata uenja. Sluajan izbor razliitih skupova i podskupova SCO-a prilikom novog pristupa uenika odreenim delovima kursa. Vraanje uenika unazad ka materijalima koji nisu proueni na zadovoljavajui nain.

60

3.2.2 Objekti uenja

IEEE objekat uenja definie kao bilo koji digitalni ili ne-digitalni entitet koji se moe koristiti za uenje, obrazovanje ili obuku. Liber definie objekte uenja definie kao: "Samostalne digitalne entitete za viestruku upotrebu u obrazovne svrhe, koji sadre najmanje tri komponente koje se mogu menjati: sadraj, aktivnosti uenja i elementi konteksta. Objekti uenja moraju imati jasnu strukturu informacija radi lake identifikacije, skladitenja i pronalaenje metapodataka" [126]. Objekti uenja se nazivaju i objekti sadraja, obrazovni objekti, informacioni objekti, inteligentni objekti, znanje bita, objekti znanja, komponente uenja, medija objekti, komponente programa za viestruku upotrebu, informacioni objekti za viestruku upotrebu, jedinice saznanja za viestruku upotrebu, komponente za trening i jedinice uenja. Objekti uenja predstavljaju osnovne elemente modela za kreiranje i distribuciju sadraja. Svaka samostalna informacija koja je u stanju da povea nivo znanja moe predstavljati objekat uenja. Kao primeri se mogu navesti poglavlje u knjizi, mapa, interaktivna aplikacija, multimedijalni resurs, dijagram, simulacija i sl. Objekti uenja mogu biti bilo koje veliine. Sledi nekoliko definicija navedenih od strane istraivaa i organizacija. Iako postoje mnoge interpretacije vezane za objekte uenja, veina autora istie da objekti uenja imaju sledee karakteristike [108]: manje jedinice uenja - objekte uenja ine manje jedinice uenja od kursa; samostalost - objekti uenja se mogu koristiti nezavisno od ostalih objekata uenja; viestruka upotreba - objekti uenja se mogu koristiti vie puta, tako da se isti objekat uenja moe koristiti u razliitom kontekstu i u razliite svrhe; objekti uenja mogu biti grupisani u vee kolekcije sadraja radi stvaranja znaajnih jedinica uenja; oznaavanje metapodataka - objekti uenja su obino oznaeni opisnim metapodacima koji omoguavaju lako otkrivanje i pronalaenje.

Osnovna ideja koja stoji u pozadini objekata uenja jeste da dizajneri sadraja za uenje mogu da naprave male nastavne komponente koje se mogu koristiti vie puta u razliitim kontekstima. Pored toga, objekti uenja mogu biti shvaeni i kao digitalni entiteti za isporuku preko Interneta, to znai da ih vie ljudi moe istovremeno koristiti. Nastavnici esto nastavne materijale dele na njihove sastavne delove. Nakon toga nastavnici mogu ponovo ih mogu sastaviti na nain koji odgovara njihovim postavljenim ciljevima. Ovo je jedan od razloga zato objekti uenja doprinose poboljanju nastave. Da bi olakao iroko usvajanje pristupa objekata uenja, LTSC (Learning Technology Standards Committee) instituta za inenjere elektrotehnike i elektronike (IEEE) razvio je i unapredio nastavne tehnoloke standarde. Bez takvih standarda, univerziteti, korporacije i druge organizacije irom sveta ne bi imale nain za obezbeivanje interoperabilnosti njihovih tehnologija u nastavi. LTSC je termin objekti uenja izabrao da bi opisao male nastavne komponete, da bi uspostavio radnu grupu i pruio radnu definiciju. Podaci koji mogu biti ukljueni u objekte uenja i njihove metapodatke su (slika 29) [108]: opti opisni podaci kursa: identifikatori kursa, jezik sadraja (engleski, panski itd.), oblast (matematika, knjievnost, itd.), opisni tekst, kljune rei; ivotni ciklus: verzija, status; nastavni sadraj: tekst, veb stranice, slike, zvuk i video; renik pojmova: pojmovi, definicije, akronimi; 61

kvizovi i zadaci: pitanja, odgovori; prava: trokovi, autorska prava, ogranienje upotrebe; veze sa drugim kursevima; nivo obrazovanja: nivo ocene, godite, tipino vreme uenja i teina.

Slika 29. Model karakteristika objekata uenja Objekti uenja imaju odreene kvalitete. To je razlika u stepenu (ili nainu) u kojem ovi kvaliteti razlikuju jednu vrstu uenja od druge. Sledea taksonomija razlikuje pet tipova objekata uenja: osnovni na primer, slika ruke koja svira klavir; kombinovano-zatvoreni - na primer, video ruke koja svira klavir sa audio zvukom; kombinovano-otvoreni - na primer, veb stranica sa slikom, koja kombinuje prethodno spomenuti video, sliku i tekst; generativno-prezentovani - na primer, Java aplet koji generie prezentaciju sa muzikim efektima, notama, tekstom i prezentuje jedno tipino muziko delo odsvirano na klaviru ; generativno-nastavni - na primer, izvravanje aktivnosti od strane studenta, simulacija sviranja na klaviru.

3.3 Adaptivni sistemi elektronskog obrazovanja

3.3.1 Definicija adaptivnosti
Po Oxford Advanced Learners reniku termin adaptive se definie kao: "mogunost menjanja kada je to potrebno, kako bi se prilagodilo razliitim situacijama" [25][27]. Termin adaptive znai automatsko krojenje sistema prema korisniku. Potrebe korisnika su pretpostavljene od strane samog sistema. Korisniku se ne prua mogunost da sam menja parametre sistema po svojim potrebama, ve su potrebe korisnika pretpostavljene od samog sistema. Sistem menja svoje ponaanje u skladu sa pretpostavljenim potrebama. Jo jedna karakteristika ovih sistema je da adaptive sistemi prikupljaju informacije o korisniku na taj nain to posmataju korisnika. U kontekstu ove disertacije okruenje uenja se smatra adaptivnim ako je u mogunosti da prati aktivnosti svojih korisnika; da ih interpretira u osnovnim sektorima specifinih modela; da zakljuuje o korisnikim zahtevima i afinitetima daleko od interpretiranih aktivnosti, adekvatno ih 62

reprezentujui u pomenutim modelima, i na kraju, da deluje nad dostupnim znanjima na svoje korisnike i dinamiki upravlja procesom uenja [27]. Poto se ponaanje sistema prilagoava uesniku, tj. osobi, ova vrsta adaptacije se naziva personalizacija [27][115][178]. Prema tome, adaptivni sistem elektronskog uenja se moe opisati kao personalizovan sistem, koji je pored kreiranja personalizovanih sadraja, sposoban da obezbedi adaptivno dostavljanje kursa, interakciju, saradnju i podrku. Personalizovano e-obrazovanje koristi aktivnu strategiju uenja koja osposobljava studenta da kontrolie sadraj, tempo i obim uenja [27][28]. Ono podrava studenta omoguavajui mu alate i mehanizme pomou kojih on moe personalizovati svoje uenje. Adaptivno personalizovano elektronsko obrazovanje predstavlja sastavni element sledee generacije sistema elektronskog obrazovanja [28][29][30][77][115][116]. U kontekstu e-uenja adaptivni sistemi su vie specijalizovani i fokusirani na prilagoavanje sadraja uenja i prezentaciju tog sadraja. Oni obraaju panju na aktivnosti uenja, na to kako su studenti primili odreeno znanje, na kognitivne strukture, kao i na kontekst materijala za uenje [27][28]. Na slici 30 prikazana je struktura adaptivnog sistema.

Slika 30. Struktura adaptivnog sistema Sistem prolazi kroz tri faze u toku procesa adaptacije. On kontrolie proces prikupljanja podataka o korisniku, proces kreiranja korisnikog modela (korisniko modeliranje) i proces adaptacije. Odreene informacije o korisniku potrebne su da bi se promenilo ponaanje sistema radi zadovoljavanja potreba tog korisnika.

3.3.2 Adaptivni hipermedia sistemi elektronskog obrazovanja

Adaptivna hipermedija (adaptive hypermedia) je pravac istraivanja na polju adaptivnosti iokruenja zasnovanom na modelu korisnika [27-36][39][51][112][134][149]. Adaptivna hipermedija ima cilj da povea funkcionalnost hipermedijskih aplikacija uvoenjem personalizacije, to jest prilagoavanjem aplikacije individualnim osobinama korisnika.

63

Najpopularnije podruje istraivanja adaptivne hipermedije danas ine obrazovne hipermedijske aplikacije kod kojih je re o relativno malom hiperprostoru sadraja za uenje o nekoj odreenoj temi [28] [39]. Prilagodljivim hipermedijskim sistemom (Adaptive Hypermedia System, AHS) podrazumeva se svaki hipertekstualni i hipermedijski sistem koji odraava neke osobine korisnika iz modela korisnika, i primenjuje taj model da bi prilagodio razliite oblike sistema korisniku [26][27][28][116][149]. Osnovne osobine AHS su [28][149]: zasnovan na hipermediji (ili hipertekstu); jasno odreen model korisnika koji podrava njihove osobine; model domena kao skup elementarnih delova ekspertnog znanja i veza meu njima; mogunost menjanja delova sistema na osnovu modela korisnika.

Na slici 31 prikazan je model arhitekture adaptivnog hipermedija sistema elektronskog obrazovanja [24].

Slika 31. Model arhitekture adaptivnog hipermedija sistema Osnovni elementi arhitekture adaptivnog hipermedija sistema su [26]: Model domena (domain model) je deo adaptivnog hipermedijskog sistema koji opisuje strukturu znanja i slui kao osnova za strukturiranje prilagodljivog sadraja. Kod obrazovnih prilagodljivih aplikacija ovaj model objanjava ta se ui. 64

Model studenta (student model) je komponenta adaptivnog hipermedijskog sistema koja slui za predstavljanje sklonosti, prethodnih iskustava, ciljeva i znanja studenta. Model studenta predstavlja eksplicitnu reprezentaciju svojstava individualnog korisnika. Struktura modela zavisi od onog elementa koji je primaran za prilagoavanje sistema. Najee je to znanje studenta o konceptima iz modela domena [28]. Dva su naina za predstavljanje procene nivoa znanja studenta o konceptima koje koristi model studenta: prekriveni model (overlay model) i model stereotipa (stereotype user model). Model adaptacije (adaptive model) odreuje koji su sadraji prikladni za pojedine korisnike. Kod obrazovnih adaptivnih hipermedijskih aplikacija ovaj model sadri nain uenja. Korienjem modela adaptacije hiperprostor se prilagoava korisniku, odnosno njegovom znanju, sklonostima, ciljevima i potrebama. Nain navigacije koju korisnik sledi kroz sadraje domena potpuno zavisi od njega, ali ovaj mu model preporuuje one naine koje mu najvie odgovaraju. Kontekstualni model se odnosi na karakteristike okruenja. Model korisnika i model konteksta odreuju parametre na osnovu kojih se obavlja adaptacija. Osnovni cilj je generisanje meta podataka automatski na osnovu odgovarajueg konteksta. Ovo bi nastavnicima, kada obrauju objekte uenja, omoguilo preciznije prikupljanje i izdvajanje podataka. Upravljanje kontekstom se odnosi na teme kao to su: automatizovana akvizicija kontekstualnih metapodataka, prezentovanje sadraja, aktivnosti i usluga. Instrukcioni model i modeli adaptacije specificiraju navigacioni dizajn aplikacije sistema adaptivnog hiperdmedija sistema. Istovremeno, pored specifikacije prezentacije, opisuju nain na koji bi trebalo izvriti adaptaciju, odnosno opisuju dinamiku sistema. Dizajn elektronskog uenja predstavlja nain modelovanja aktivnosti i scenarija i pristupa uenja. Kljuni aksiom, zajedniki za sve pristupe organizovanja uenja, jeste da student obavlja aktivnosti uenja u okruenju sa odreenim resursima [112]. Osnovni ciljevi se odnose na opisivanje dinamike interakcije izmeu korisnika i sistema, kao i na opisivanje uloga uesnika i servisa sistema, scenarija (ciljeva, tema, aktivnosti).

3.3.3 Kriterijumi adaptacije i model studenta

Termini user profiling, user modeling, student modelling su esto korieni kao sinonimi ili se jedan termin koristi da oznai svaki od pojmova [10][28][75][76][172]. Korisniki profil je skup linih informacija. Informacije su sauvane bez dodavanja daljeg objanjenja ili interpretacije tih informacija. Korisniki profil predstavlja kognitivne vetine, intelektualne mogunosti, namere, stil uenja, afinitete i interakciju sa sistemom. Ove karakteristike su sauvane nakon njihovog vrednovanja. Vrednosti koje se dodaju svakoj karakteristici mogu biti konane ali se isto tako po potrebi i bilo kada mogu i menjati. U zavisnosti od konteksta i od broja informacija sauvanih u korisnikom profilu, moe se napraviti korisniki model [31][183][185]. Kohova opisuje korisniki model kao prezentaciju znanja sistema o korisniku [31[117]]. Korisnik u stvarnom svetu predstavljen je sistemu kroz ovek-raunar interfejs. Korisniki model se bazira na ovim informacijama i zbog toga predstavlja mali deo korisnika. Ipak, korisniki model mora da predstavlja osnovne karakteristike korisnika u zavisnosti od konteksta aplikacije [9][10][28][32]. Adaptacija sistema elektronskog obrazovanja se realizuje na osnovu parametara identifikovanih u modelu korisnika. U tabeli 3 prikazani su osnovni parametri koji se koriste za kreiranje modela studenta, odnosno za adaptaciju odgovarajueg sistema elektronskog uenja [129]. Model studenta obuhvata dva tipa informacija: informacije o znanju koje student poseduje u oblasti, odnosno domenu uenja i informacije koje su nezavisne od domena uenja. U narednom tekstu e biti objanjeni parametri koji se najee koriste za modelovanje studenata, odnosno adaptaciju sistema elektronskog obrazovanja [27][28][29][33][178][186]. 65

Model

Profil

Karakteristike
Line informacije Demografski podaci Akademski background Kvalifikacije

Opis/primer
Ime, email, ifra, itd. Godine, itd. Tehnoloke studije iz ekonomije, itd. Sertifikati Kolekcija znanja prebaena u koncept. Kvalitativne, kvantitativne mogunosti ili verovatnoa indikacija koncepta i steena znanja za korisnika. Dobro vidi, koristi naoare, itd. Lokalizacija korisnika Kreiranje stereotipa koji vodi klasifikaciji korisnika Definisanje stila uenja Psiholoki profil (introvertan, ekstrovertan, itd.) Kreiranje stereotipa koji vodi klasifikaciji korisnika Upitnici koji utvruju sa kojim ciljevima korisnik namerava da koristi sistem Registar svake od stranica kojima se pristupilo Kolekcija znanja prebaena u koncept. Kvalitativne, kvantitativne mogunosti ili verovatnoa indikacija koncepta i steena znanja za korisnika. Podaci sa svih testova, vebi, itd. Podaci u vezi sa okruenjem korisnika (rezolucija monitora, itd.) Definisanje sposobnosti i kapaciteta korienja sistema Definisanje individualnih interesovanja sa ciljem adaptacije sadraja i kretanja Kratak, dug ili normalan utvren period

Generiki profil Podaci nezavisni od domena uenja

Obrazovanje (obrazovni background Nedostaci: vizuelni ili drugi Domen primene Nasleene karakteristike Stil uenja Kognitivni kapaciteti Tragovi linosti Nasleene karakteristike Ciljevi Planiranje/Plan Kompletan opis interakcije sa sistemom Steena znanja

Psiholoki profil

Podaci zavisni od domena uenja

Rezultat procene Model konteksta Sposobnosti Interesovanja Vremenski rokovi

Tabela 3. Zajednike karakteristike u modelu korisnika

3.3.3.1 Znanje studenta

Znanje studenta vezano za oblast prouavanja predstavlja jednu od najvanijih karakteristika i kriterijuma adaptacije. Najjednostavniji model znanja korisnika je skalarni model, koji procenjuje nivo znanja kvantitativnom (npr. broj u rasponu od 0 do 5) ili kvalitativnom vrednou (npr. dobro, proseno, loe) na odreenoj skali. Skalarni modeli, naroito kvalitativni, slini su stereotipnim modelima. Razlika je u tome to se skalarni modeli fokusiraju iskljuivo na korisnika i rezultat su objektivnog testiranja, a ne mehanizma baziranog na stereotipnom modelu. Uprkos jednostavnosti, skalarni modeli se mogu efikasno koristiti za podrku jednostavnih tehnika adaptacije. Adaptirani skalarni model predznanja je korien kao jedan od kriterijuma za adaptaciju u okviru modela portala za adaptivno elektronsko obrazovanje implementiranom u disertaciji. Na osnovu znanja ili predznanja o materiji koja se izuava, adaptivni sistemi dele svoje korisnike u dve ili tri klase i nude razliite verzije celokupnog sadraja stranice ili fragmente za korisnike sa razliitim nivoima znanja. Strukturni modeli pretpostavljaju da se domen znanja moe podeliti na nezavisne fragmente. Ovi modeli pokuavaju da predstave znanje korisnika za svaki definisani fragment gradiva. 66

Strukturni modeli mogu biti nezavisno klasifikovani u dve razliite pod-dimenzije u skladu sa: tipom predstavljenog znanja (deklarativno ili proceduralno) i poreenjem znanja korisnika - predstavljenog u modelu - na nivo eksperta, uzet kao model domena, ekspertni model ili model "idealnog studenta". Najpopularniji strukturni model znanja je model preklapanja. Svrha modela je da predstavi individualno znanje korisnika kao podskup modela domena, koji odraava ekspertni nivo znanja subjekta. Za svaki fragment oblasti znanja, model preklapanja skladiti procene nivoa znanja korisnika tog fragmenta. ist model preklapanja dodeljuje Bulovu vrednost DA ili NE za svaki fragment, ukazujui na to da li korisnik zna ili ne zna taj fragment. U ovom sluaju, znanje korisnika je predstavljeno u svakom vremenskom trenutku kao podskup ili preklapanje ekspertnog znanja. U savremenom obliku model preklapanja predstavlja nivo znanja korisnika u oblasti fragmenta. To moe biti kvalitativna ili kvantitativna mera. Veina sistema je usmerena na predstavljanje dva tipa oblasti znanja: konceptualno znanje (injenice i odnosi izmeu njih) i proceduralna znanja (vetine reavanja problema). Konceptualno znanje se u osnovi predstavlja u formi mree pojmova, a proceduralno znanje najee kao skup pravila za reavanje problema. Model preklapanja predstavlja iskorak iz skalarnog modela. Ovaj model je esto kritikovan zbog toga to je previe jednostavan. Smatra se da znanje korisnika nikad nije taan podskup ekspertnog znanja. Korisnik moe imati zablude i njegovo znanje napreduje ka nivou eksperta kroz sloen proces generalizacije i dovitljivosti. Modeli greke (Bug model) uglavnom su korieni za modeliranje procedure reavanja problema znanja korisnika. Najvie prouavan model greke poznat je kao model nesporazuma, koji pretpostavlja da za svaki od elemenata iz oblasti znanja moe postojati nekoliko netanih percepcija. Neadekvatno ponaanje korisnika, sa stanovita ovog pristupa, moe biti izazvano sistematskim postojanjem nesporazuma na ispravnom mestu. Cilj sistema sa modelom greke nije da utvrdi nekompletnost ili nedostatak specifinog elementa u oblasti znanja, ve da utvrdi specifinu greku koja moe biti iskoriena za pruanje veeg kvaliteta adaptacije. Jo sloeniji model koji omoguava da se prati razvoj znanja korisnika od jednostavnog ka sloenom, kao i od specifinog ka optem jeste generiki model.

3.3.3.2 Interesovanje studenta

Interesi korisnika uvek predstavljaju vaan segment u pronalaenju adaptivnih informacija. Ovaj kriterijum je bio korien od strane skoro svakog adaptivnog sistema za pronalaenje i filtriranje informacija. Nasuprot pristupu zasnovanom na nivou kljunih rei, dananji adaptivni sistemi su usvojili konceptualni pristup modelovanja interesa korisnika tamo gde su interesi predstavljeni kao preklapanje konceptualnog modela.

3.3.3.3 Ciljevi i zadaci

Korisniki cilj ili zadatak predstavlja neposrednu svrhu korienja adaptivnih sistema. U zavisnosti od vrste sistema, to moe biti cilj rada (u primeni sistema), potreba za neposrednom informacijom, ili cilj uenja (u obrazovnim sistemima). U svim ovim sluajevima, cilj predstavlja odgovor na pitanje: "ta korisnik zaista eli da postigne?". Cilj korisnika je odlika najvie sklona promenama. Menja se od sesije do sesije i esto se moe menjati i nekoliko puta u toku jedne sesije. Trenutni cilj korisnika obino je po uzoru na kataloki pristup, koji je donekle slian preklapanju znanja. Sutina ovog pristupa je unapred definisan katalog moguih ciljeva ili zadataka korisnika koje sistem moe da prepozna. esto ovaj katalog predstavlja jednostavno mali skup nezavisnih ciljeva, meutim, neki sistemi koriste napredniji katalog, koji je nasleen iz ranijih istraivanja o adaptivnom interfejsu i planiranju nastavnog procesa. U hijerarhiji ciljeva, relativno stabilni ciljevi na viim nivoima su dekomponovani na podciljeve i na najniim nivoima formiraju kratkorone ciljeve. Sistem obino pretpostavlja da korisnik ima tano jedan cilj (ili jedan cilj na svakom nivou hijerarhije) u bilo kom trenutku rada sa sistemom. Posao komponente za modeliranje je da prepozna ovaj cilj i da ga oznai kao trenutni cilj u modelu.

67

Pravila adaptacije koja se odnose na mogue ciljeve korisnika navedena su u katalogu. Adaptaciona pravila mogu npr. preporuuti neke stranice korisniku, fokusirati panju korisnika na deo hiperprostora ili prilagoditi sadraj odabrane strane.

3.3.3.4 Prethodno iskustvo

Prethodno iskustvo korisnika (background) je zajedniki naziv za niz funkcija koje su povezane sa prethodnim iskustvima korisnika, koje su izvan domena specifinih veb sistema (npr. vodi kroz grad i objekti od interesa, bolniki informacioni sistem). Opseg background-a koji e biti korien u adaptivnim veb sistemima ukljuuje profesiju korisnika, radne obaveze i odgovornosti, iskustvo u srodnim oblastima i specifian pogled na oblast. Na primer, medicinski adaptivni sistemi mogu razlikovati dve ili tri kategorije korisnika u skladu sa poznavanjem medicinske terminologije i da na taj nain prilagode sadraj prezentacije kategorijama korisnika odabirom medicinskih termina ili termina iz svakodnevnog renika. Alternativno ovi sistemi mogu razlikovati korisnike prema njihovoj profesiji (student, medicinska sestra, doktor) koji podrazumeva kako nivo znanja, tako i odgovornosti. Premda detaljne informacije nisu neophodne, uobiajen nain za korisniki background model nije preklapanje ve jednostavan stereotipni model. Uobiajeno tokom rada sa sistemom korisnik ne menja background i samim tim je nemogue doi do zakljuaka na osnovu posmatranja rada korisnika.

3.3.3.5 Individualne osobine

Individualne osobine korisnika su agregiran naziv za karakteristike koje zajedno definiu korisnika kao individuu. Primeri su osobine linosti (introvertan/ekstrovertan), kognitivni stil (holistiki), kognitivni faktori (kapacitet radne memorije) i stil uenja. Individualne osobine korisnika su karakteristike koje se ne mogu menjati odjednom ili se mogu menjati tokom dueg vremenskog perioda. Individualne karakteristike se ne dobijaju putem intervjua, ve pomou specijalno pripremljenih psiholokih testova. Dok se u literaturi iz psihologije raspravlja o razliitim karakteristima korisnika, tekui rad o modelovanju i korienju karakteristika za personalizaciju se fokusira na dve grupe: kognitivni stil i stil uenja. Kognitivni stil se odnosi na line preferencije i uobiajen nain organizovanja i reprezentacije informacija. Stilovi uenja su primenjeni kao kriterijumi u razvoju mehanizama za adaptaciju u okviru portala za elektronsko obrazovanje kojim se bavi ova disertacija. S tim u vezi, stilovi uenja su opisani u posebnom poglavlju.

3.3.3.6 Kontekst rada

Adaptacija konteksta uenja je relativno nov pravac istraivanja u okviru adaptivnih sistema elektronskog obrazovanja. Raniji adaptivni sistemi bazirani na sadraju uglavnom su istraivali pitanja platforme za adaptaciju. Vee interesovanje za mobilne sisteme usmerilo je panju na druge dimenzije sadraja kao to su lokacija korisnika, fiziko okruenje, socijalni sadraj i oseaj drave. Neke informacije predstavljene u modelu konteksta teko da se mogu smatrati optim informacijama o korisniku. Meutim, korisniki model i model konteksta su vrsto povezani. Platforma korisnika. Adaptacija moe biti realizovana na osnovu aspekata platforme korisnika (raunarsko okruenje), kao to su hardver, softver i opseg mree. Najvei broj istraivanja fokusira se na adaptaciju veliine ekrana konvertovanjem stranice za pregled sa desktop veb brauzera na mobilne ili generisanjem stranice razliite za desktop i mobilne aplikacije. Drugi deo se odnosi na medijsku prezentaciju mogunosti koja je kombinacija hardvera, softvera i opsega mree. Vano je naglasiti da se platformski orijentisani modeli sadraja razlikuju od znanja, zadataka i ciljnih modela. Sadraj se definie kao dugaak niz parova naziv-vrednost, gde naziv ukazuje na parametre (irina ekrana, plejer za putanje filmova), a vrednost na specifinu veliinu parametra u odreenom sadraju. Ovo predstavlja osnovni model sadraja. Pravila za adaptaciju mogu biti napisana za konkretne parametre, ali to danas ne predstavlja ni praktino ni skalabilno reenje. Rezultat toga je slinost izmeu pristupa adaptacije sadraja i stereotipnog modelovanja. Na primer, adaptivni sistem moe razlikovati dva ili vie tipova platformi gde svaki od njih formira razliiti opseg parametara platforme. U ovoj situaciji platforma odobrava mehanizam koji koristi 68

parametre odreene platforme da se odredi odgovarajui tip. Nakon toga jednostavna pravila adaptacije kontroliu odgovarajui tip i izvravaju razliite aktivnosti za razliite tipove platformi. Na primer, ako korisnik pristupa sistemu sa mobilnih ureaja sistem vri konvertovanje ili obradu prezentacije za male ekrane. Ako platforma korisnika ne moe da prikae slike u boji ili je opseg mree slab, sistem konvertuje slike u crno-belu ili slabiju rezoluciju. Ako platforma ne moe da prikae film zbog nedostatka plejera ili loeg protoka mree, film moe biti zamenjen slikom ili se moe izbrisati link koji vodi ka njemu. Napredne tehnologije mogu da generiu razliite interfejse za razliite tipove platformi, kao i iskoristiti ogranienja platformi kao prednost korisnikog modela. Lokacija korisnika. Mobilni adaptivni sistemi usmereni su na prilagoavanje lokaciji korisnika. Modelovanje i korienje lokacije je drugaije od drugih elemenata sadraja. Najee se lokacija koristi da odredi mali podskup bliskih objekata od interesa. Ovaj podskup definie ta e biti predstavljeno ili preporueno korisniku. Lokacija korisnika biva modelovana u skladu sa nainom koji podrava utvrivanje oblinjih objekata. Nain utvrivanja lokacije je najee baziran na koordinatama ili zonama. iri pogled na sadraj. Iako ne postoji jasna definicija ta sve spada u oblast sadraja, najvei deo u oblasti raunara i mobilnih tehnologija se fokusira na ivotnu sredinu i ljudske dimenzije. Dimenzije okruenja obuhvataju prostorno vremenski aspekt i fizike uslove (svetlo, temperatura, pritisak, ubrzanje itd.). Ljudske dimenzije obuhvataju lini sadraj (puls, krvni pritisak, raspoloenje itd.), socijalni sadraj i zadatak korisnika. Sa korisniki orijentisanog stanovita zadatak korisnika nije deo sadraja, dok ureaj jeste. Sa aspekta ureaja, a koje dominira u raunarskoj i mobilnoj tehnologiji, niz parametara koji definiu trenutno stanje korisnika su deo sadraja. Postoji nekoliko vrsta adaptivnih sistema: platforma, fiziko okruenje, vreme/lokacija, socijalni sadraj, lini sadraj, zadaci i ciljevi korisnika, korisniki orijentisano gledite, gledite sa stanovita ureaja, model ureaja, sadraj okruenja, ljudski sadraj, sadraj rada korisnika, model korisnika.

3.3.4 Klasifikacija modela studenta

Modeli studenta variraju i mogu biti klasifikovani na razliite naine u zavisnosti od karakteristika. Na primer, modeli studenta mogu se podeliti na dve grupe prema strukturi informacija, kao to su informacije zavisne i nezavisne od konteksta uenja. Sledea klasifikacija se zasniva na izvorima za prikljupljanje informacija (pojedinani korisnik ili grupa korisnika) u mehanizmu zakljuivanja modela kolaboracije i zasnovanog na sadraju. Model studenta zasnovan na sadraju koristi se u situacijama kada se na osnovu ponaanja studenta iz prolosti mogu predvideti ponaanja u budunosti. Sa druge strane kolaborativni modeli se koriste onda kada je ponaanje korisnika slino drugim korisnicima. U ovom sluaju model studenta je konstruisan na osnovu informacija prikupljenih od grupe studenata, i ovaj model je korien za kreiranje procena o jednom korisniku. Modeli studenta mogu se nalaziti u dve razliite grupe: vidljiva i tamna. Ako student moe da vidi i/ili promeni model studenta to se naziva vidljiv model, a u suprotnom je taman. Vidljivost zahteva od korisnikog interfejsa da postavlja pitanja i da prikuplja informacije o odreenim karakteristikama studenta i prikae deo ili celokupan model studenta. U vidljivom modelu, taniji model se moe konstruisati u saradnji korisnika i sistema. S vremena na vreme korisnik se moe nai u mogunosti da vidi kako model i izvrene promene mogu dovesti do netanih informacija. Modeli studenta mogu se svrstati u dve razliite grupe: statiki i dinamiki. Dinamiki model studenta podrazumeva dobijanje dinamike informacije o korisniku na osnovu njegove saradnje sa sistemom. Model se konstatno aurira informacijama dobijenim na ovaj nain. U statikom modelu informacija je dobijena kroz upite i zapaanja. Informacija se na ovaj nain prikuplja prvi put kada korisnik koristi sistem, ili periodino. Modeli studenta mogu biti klasifikovani u etiri grupe u zavisnosti od tipa zadatka za koji e model biti korien (predvianje, predlaganje, klasifikacija, filtriranje). Predvianje je sposobnost procene buduih potreba studenata na osnovu prethodnih deavanja. Predlaganje predstavlja sugerisanje studentima na zanimljive elemente, i to prema informacijama koje nisu zasnovane na aktivnostima 69

korisnika iz prolosti. Klasifikacija gradi model sortirajui stavke u jednu ili u nekoliko unapred definisanih klasa. Filtriranje je selekcija podskupa stavki iz originalnog niza kako bi se obezbedio svaki student sa odgovarajuim informacijama za svoje preferencije. Stereotipno modelovanje jedan je od najstarijih pristupa. Stereotipni model pokuava da klasteruje sve mogue korisnike adaptivnog sistema u nekoliko grupa, nazvanih stereotipi. Svi korisnici koji pripadaju istom stereotipu se tretiraju na isti nain od strane adaptivnih mehanizama. Korisnik u klasinom stereotipnom sistemu predstavljen je kao njegov stereotip (grupa kojoj pripada). Cilj stereotipnog modelovanja je da obezbedi mapiranje iz specifine kombinacije karakteristika korisnika za jedan od stereotipa. Nakon toga, samo korisnik odreenog stereotipa se koristi za adaptaciju. Bilo koje promene u karakteristikama korisnika su odgovorne za ponovno dodeljivanje korisnika, ako je potrebno u razliit stereotip. Ovaj model je korien za klasifikaciju studenata u grupe u okviru adaptivnog sistema e-obrazovanja razvijenog u disertaciji. Istraivanja idu u smeru integracije stereotipnih modela sa modelima zasnovanim na karakteristikama. Jedna od najpopularnijih kombinacija je korienje stereotipa za inicijalizaciju pojedinanih modela zasnovanih na karakteristikama. Ovaj pristup omoguava da se izbegne problem novog korisnika u modeliranju gde efikasno prilagoavanje na novog korisnika nije mogue jer je modeliranje krenulo od nule.

3.3.5 Tehnike adaptacije

Tehnike adaptacije se odnose na skup postupaka kojima se obezbeuje prilagoavanje sistema elektronskog obrazovanja karakteristikama uenika/studenta [28][29][39][52][167]. Postoje razliite podele kada su u pitanju metode i tehnike adaptacije. Jedna od najzastupljenijih podela obuhvata etiri vrste tehnika adaptacije: Adaptivna agregacija sadraja: Sistem moe omoguiti studentima razliite tipove sadraja u zavisnosti od predznanja i stilova uenja. U zavisnosti od stilova nastave i uenja, sistem moe ponuditi razliite tipove sadraja poevi od statistike jedinice informacija pa sve do potpuno interaktivnih elemenata kao to su simulacije, igre ili upitnici. Pored toga, sadraj moe biti sastavljen na razliitim nivoima detalja ili multimedijalnih formata. Informacije sa strana mogu biti agregirane na osnovu razliitih predznanja, nivoa sadraja ili vrste multimedija. Adaptivna prezentacija: Prezentacija sadraja unutar stranica moe biti prilagoena razliitim parametrima. Objanjavanjem razliitih varijanti prikazivanja sadraja na istoj strani i preraspodelom, stavke sadraja se postavljaju u skladu sa karakteristikama u studentskom modelu. Osnovni cilj ove grupe tehnika adaptacije jeste da prilagodi sadraj stranice odreenom korisniku prema njegovom trenutnom znanju, ciljevima i drugim karakteristikama. Moe se prilagoavati prikaz teksta, hipermedija resursa ili kombinovano. Adaptivna navigacija: Navigacije ili linkovi predstavljeni na stranici mogu biti prilagoeni za postizanje ciljeva adaptacije kroz adaptivne metode navigacije. Adaptivna navigacija pomae adaptivnom procesu kroz upravljanje personalizovanim prikazima sadraja stranice. Navigacija se moe prilagoditi uslovima globalne ili lokalne orijentacije. S toga, okruenje za e-uenje moe omoguiti [29]: o direktno voenje predstavlja osnovne tehnike za podrku adaptivne navigacije. Implementirano je kroz direktno predstavljanje svih preporuenih linkova studentima s osvrtom na njihov nivo znanja na testu. Razvijeno je tako da direktno usmerava studente kojim redosledom treba da ue. sortiranje linkova se sprovodi sortiranjem linkova svih kurseva po abecednom redu. Linkovi su sortirani prema vanosti trenutnog dela vora i nivoa znanja dobijenih na osnovu studentskog modela. Predloeni sistem sortira sve linkove prema redosledu pojavljivanja linkova u okviru kursa. Kao rezultat, razliiti student mogu videti razliit redosled linkova u zavisnosti od njihovog nivoa znanja. 70

skrivanje linkova je omogueno kroz prikazivanje relevantnih linkova koji se odnose na procenjeni nivo znanja studenata dok su irevalentni linkovi sakriveni od studenata. Skriveni linkovi tite studente od kompleksnosti svih linkova u okviru kursa i smanjuju njihovo kognitivno optereenje. anotacija linkova koristi pet obojenih kuglica ispred svakog kursa da bi se oznaio nivo znanja. Na primer, bela boja oznaava nizak nivo znanja, narandasta boja predstavlja poetni nivo, uta srednji nivo, zelena predstavlja vii nivo i plava oznaava savladani nivo znanja.

Adaptivna kolaborativna podrka: Omoguava komunikaciju izmeu korisnika pomou dodatne aplikacije za kolaboraciju. Tehnika ove vrste, koju moe ponuditi sistem za obrazovanje, koristi sistemsko znanje o studentima za kreiranje kolaborativne grupe i omoguava ili predlae komunikaciju izmeu istih pomou softvera za kolaboraciju [29][30]. U kontekstu ovog rada, adaptivna kolaboracija se odnosi na podrku u procesu adaptivnog uenja koja ukljuuje komunikaciju izmeu vie lica i kolaboraciju radi postizanja zajednikih ciljeva. Adaptivna kolaborativna podrka odnosi se na: o Sposobnost da odri modele grupa, ukljuujui i kolektivna s vojstva lanova grupe, automatsko prikupljanje informacije za ove modele i pristup za adaptaciju algoritama. Sposobnost da odri modele grupnih aktivnosti, ukljuujui i uloge uesnika, koriene usluge, proizvedene artefakte itd. Sposobnost da vodi proces saradnje koristei pomenute modele grupnih aktivnosti. Mogunost da automatski sakuplja podatke o lanovima grupe, ukljuujui koriene usluge i koriene i/ili proizvedene artefakte, i da obezbedi pristup podacima za adaptaciju algoritama. Mogunost da se identifikuju obrasci aktivnosti grupa na semantiki smislen nain. (npr. Obrazci koji mogu da identifukuju konflikte izmeu lanova tima) Mogunost da predstavi i uposli algoritam/strategije koje upravljaju kolaborativnim infrormacijama Podrka za omoguavanje adaptacije algoritama za izmenu bilo kog aspekta kolaborativnog procesa.

o o o

o o o

3.3.6 Adaptivnost zasnovana na Felder-Silverman modelu stilova uenja

Obrazovanje je sloen proces kroz koji se dolazi do razliitih znanja i vetina, otkrivamo svoje sposobnosti i saznajemo o svojim stavovima, vrednostima i oseajima. Obrazovanje je proces putem koga znanje nastaje transformacijom iskustva. Obrazovanje je relativno trajna promena u ljudskim sposobnostima, koja nije rezultat razvojnih procesa. Savremena istraivanja u oblasti sistema za elektronsko obrazovanje su usmerena ka platformama orijentisanim prema uenicima i prema stavljanju njihovih oekivanja, motivacija, stilova uenja, navika, potreba itd. u centar interesovanja [28][32][78][88-92]. Kljuni element procesa personalizacije sistema za elektronsko obrazovanje jeste kreiranje i unapreenje modela studenta na osnovu podataka prikupljenih implicitno (posmatranjem ponaanja studenata) ili eksplicitno (direktno od studenata). U mnogim sistemima primenjuje se koncept modelovanja studenata na osnovu njihovog predznanja, bez osvrta na njihove osobine, potrebe i elje [78]. Analize adaptivnosti sistema za e-obrazovanje pokazale su da su kognitivne karakteristike studenta, kao to je stil uenja, najznaajnije za uspenu adaptaciju [28][78]. Mnogi teoretiari i istraivai koji prouavaju elektronsko obrazovanje smatraju da su stilovi uenja vaan faktor u procesu uenja i da ih treba ugraditi u obrazovni proces kako bi uenje bilo efikasnije, a postignuti rezultati studenata bolji [82][89][90][111][127]. 71

Dalje, smatra se da studenti koji izrazito pripadaju jednom stilu uenja ne mogu postii dobre rezultate ako je obrazovni proces prilagoen nekom drugom stilu uenja ili ako nije prilagoen stilovima uenja uopte [82][90]. Sa teorijskog aspekta, smatra se da inkorporiranje stilova uenja u obrazovni proces poveava efikasnost uenja i olakava studentima proces uenja. Stilovi uenja se u obrazovnom procesu mogu primeniti na razliite naine. Prvi korak je da studenti postanu svesni sopstvenog stila uenja i da uoe individualne slabosti i snage. Dalje, nastavnik mora biti svestan stilova uenja, kako bi nastavne materijale prilagodio studentima. Prilagoavanje nastavnih materijala i aktivnosti stilovima uenja studenata omoguava lake uenje i bolji ishod procesa uenja [29][82]. Pojedinii teoretiari smatraju da je, dugorono gledano poeljno, da studenti ue na osnovu materijala i aktivnosti koji nisu u skladu sa njihovim stilom uenja, kako bi mogli bolje da se prilagode uslovima okruenja [78]. Smatra se da je ovakav tip uenja interesantniji i izazovniji za studente i da podstie razvoj kreativnosti. Drugi smatraju da je ovaj pristup pogrean i da moe biti tetan za studente, dok trei smatraju da ovakav pristup treba primenjivati povremeno [82]. Kada se rezimiraju svi teorijski pristupi stilovima uenja, moe se zakljuiti da stilovi uenja ne treba da budu zanemareni prilikom projektovanja obrazovnog procesa. Stilovi uenja se u obrazovni proces mogu ukljuiti na nekoliko naina: forsiranjem studenata da svako ui u skladu sa svojim stilom uenja, kako bi se postigla to vea efikasnost procesa uenja forsiranjem studenata da svako ui u suprotnosti sa sopstvenim stilom uenja, kako bi se razvile manje prisutne osobine kod svakog studenta i poboljalo prilagoavanje okruenju pruanjem mogunosti studentima da sami izaberu kojim stilom e uiti.

Sam pristup treba da bude izabran na osnovu materije koja se izuava, iskustva studenata, motivacije, ciljeva uenja i dr. Istraivanja pokazuju da studenti sa odreenom dimenzijom stila uenja koja je izraena imaju tekoe da savladaju gradivo ukoliko obrazovno okruenje nije u skladu sa njihovim stilom uenja [24]. Inkorporacija stilova uenja u obrazovni proces olakava uenje i poveava njegovu efikasnost. U literaturi postoji nekoliko modela stilova uenja [78][82][90][111][152][163]. Felder- Silverman model stilova uenja (u daljem tekstu FSLSM) je meu najee korienim za realizaciju adaptivnosti bazirane na stilovima uenja u elektronskom obrazovanju [78][90][127][168]. U ovom modelu stilovi uenja uesnika se opisuju vrednostima u etiri dimenzije. FSLSM je dizajniran tako da utvrdi najznaajniji stil uenja studenata i da pomogne nastavnicima u izradi nastavnih strategija i materijala. Ovaj model karakterie studente na osnovu naina na koji prihvataju, obrauju, prikupljaju i razumeju informacije. Klasifikuju se i nastavne metode tako da odgovaraju pojedinim stilovima uenja. U tabeli 5 prikazane su dimenzije, stilovi uenja, definicije i odgovarajui stil nastavnika za Felder-Silverman model stilova uenja. Felder-Silverman model stilova uenja izabran je u ovoj disertaciji kao pogodan za realizaciju adaptivnog nastavnog procesa iz nekoliko razloga: uspeno je implementiran za adaptaciju nastavnih materijala u vie sistema e-uenja [82][84][88-92] dokazali su ga i autor i istraivai u oblasti kojom se bavi [80][88-92][111] jednostavan je za razumevanje i korienje i moe se lako implementirati i kontrolisati u sistemima za e-obrazovanje [24][80][111].

72

U tabeli 4 prikazani su stilovi uenja, definicije i odgovarajui stil nastavnika [78].

Dimenzija Stil uenja Definicija Preduzimanje razliitih aktivnosti nad objektima uenja: diskusija, razmatranje, primena, objanjavanje Vie voli da razmilja o odreenoj temi Odgovarajui stil nastavnika

Aktivan Obrada informacija Refleksivan

Uee studenata

Senzitivan Percepcija informacija Intuitivan

Voli jasne injenice o odreenoj temi Sadraj Vie voli da otkriva mogunosti i veze

Vizuelan Pamenje informacija Verbalan

Najbolje pamti ono to vidi: slike, dijagrame, grafike i sl. Prezentacija Lake pamti rei: pisana i govorna objanjenja Shvata sadraj u linearnim koracima, gde su koraci povezani iidu jedan za drugim Ui veu koliinu gradiva odjednom, prihvata materijale i aktivnosti povremeno, bez uoavanja veza izmeu delova Perspektiva

Sekvencijalan Razumevanje Globalan

Tabela 4. Felder-Silverman model stilova uenja

3.3.6.1 Odreivanje stila uenja primenom Felder-Silverman indeksa stilova uenja

Felder i Silvermanova opisuju stilove uenja korienjem neparnih vrednosti na skali od +11 do -11 za svaku od etiri dimenzije. Stil uenja svakog studenta karakterie se pomou etiri vrednosti u intervalu od +11 do -11. Na primer za jednog studenta se moe utvrditi da je vrednost dimenzije refleksivan/aktivan jednaka 9, to bi znailo da iskazuje jasne tendencije ka aktivnom stilu uenja. Ove skale olakavaju opis stila uenja, jer omoguavaju odreivanje stepena pripadnosti studenta odreenom stilu. Instrument za utvrivanje stilova uenja prema FSLSM predstavlja anketu od 44 pitanja Index of Learning Styles (ILS) [79][80]. ILS se esto primenjuje u detekciji stilova uenja i pokazala se kao veoma pouzdan i validan instrument. ILS se koristi iskljuivo za utvrivanje stilova uenja, ali se ne moe primeniti na prikupljanje informacija o znanjima studenata iz oblasti koja se prouava. Prema FSLSM, svaki uenik ima preference ka jednoj od etiri dimenzije. Utvrivanje stila uenika za jednu od etiri dimenzije utvruje se pomou 11 pitanja vezanih za svaku dimenziju. Za svako pitanje postoje dva odgovora (a ili b). Odgovor a odgovara preferenci za jedan pol svake dimenzije (aktivan, senzitivan, vizuelan, ili sekvencijalni), a odgovor b odgovara drugom polu dimenzije (refleksivan, intuitivan, verbalni, ili globalni). Kada uenik odgovara, na primer, na pitanje vezano za dimenziju aktivan/refleksivan i izabere odgovor a, vrednost 1 se dodaje na vrednost dimenzije aktivan/refleksivan, a ukoliko izabere odgovor b vrednost ove dimenzije se smanjuje za 1. Dakle, svako pitanje dodaje +1 ili -1 na vrednost odgovarajue dimenzije. 73

Stepen preference studenta ka odreenom stilu se moe formalno zapisati [89]:

(
Gde svaki od su dati kao: *

+ predstavlja sve dimenzije uparenih stilova iji indeksi

a niz pitanja koje se odnose na svaku dimenziju je izraen preko:

dok qi predstavlja doprinos -tog pitanja u okviru 11 pitanja vezanih za odreenu dimenziju iz skupa , tako da je , ako je , odnosno, ako je . Ako se ILS detaljnije analizira, moe se utvrditi da se pitanja vezana za dimenziju aktivan/refleksivan odnose na informacije o nainu razumevanja i prouavanja novih koncepata, rad u grupi, nainu pamenja detalja o nekom dogaaju, generisanju novih ideja i reenja. Kada se posmatra dimenzija vizuelan/verbalan, pitanja se odnose na pamenje dogaaja iz prolosti, na omiljeni nain prezentacije novih informacija, na nain itanja knjiga, na uoavanje karakteristika resursa za uenje, na nain zabave itd. Dimenzija globalan/sekvencijalan se dobija na osnovu pitanja vezanih za nain razumevanja novog gradiva, formiranja slike o odreenom deavanju, postupnosti u reavanju problema i sl. Dimenzija senzitivan/intuitivan je zastupljena kroz pitanja u vezi sa jasnou i nivoom detaljnosti materijala za uenje, radu u grupi, itanju knjiga i sl.

3.3.7 Razvoj adaptivnog kursa

Razvoj bilo kog kursa obino prati dokumentacija sa autorizovanim procesom koji donosi regulisan nastavni plan ciljeva uenja i tehnika procene preko kojih se ovi ciljevi procenjuju. Nastavnim planom se reguliu koncepti vezani za predmet, koji su prikladni za kurs sa izraenim ciljevima i procenama. U poslednjem koraku se kreiraju nastavne strategije prikladne regulisanom planu i strategija razvoja koja osigurava kontinualno unapreivanje kursa. Proces razvoja regulisanog nastavnog plana je iterativan, to znai da obino postoji filtriranje ciljeva, procena, nastavnih strategija i predmeta da bi se osigurao konzistentan i dobar kurs. Metod konstruisanja adaptivnog kursa treba da omogui [13]: specijalizaciju razliitih tipova adaptivnosti koji treba da se ugrade u sam dizajn; ponovnu upotrebu i modifikaciju jednog ili vie nastavnih planova; identifikaciju pojmova predmeta; viestruku upotrebu prednosti koje sadraj prua ili upotrebu modela elemenata.

Metodologija za konstrukciju adaptivnih kurseva ne specifikuje taan sadraj kursa, ali definie pojmove vezane za predmet i adaptivne osobine na kojima bi trebalo da se zasniva izbor sadrine. Ova metodologija bi trebalo da podrava kreatora kursa u identifikovanju onih delova kursa koji treba da se adaptiraju, kao i u uspostavljanju kriterijuma koji bi trebalo da se koristi za adaptaciju. Kreator kursa treba da specificira ceo kurs tako da on bude baziran na prethodnom znanju korisnika, ali specifine aktivnosti treba da budu bazirane na komunikacionom i kolaborativnom stilu studenta [24][90].

74

Kompozicija adaptivnog kursa zahteva ulaz razliitih modeliranih entiteta. Entiteti, kao to su student, nastavnik, irina pojmova, pedagoke strategije, aktivnosti uenja, sadraj i adaptivni mehanizmi, imaju uticaj na kompoziciju i realizaciju adaptivnog kursa. Struktura i obim kursa, kao i ciljevi kursa mogu biti pod uticajem i studenta i nastavnika. Nastavna strategija kursa moe biti pod uticajem prirode nauenog gradiva, ciljeva kursa i tipa studenta koji e pohaati kurs. Svi ovi modeli mogu biti korieni kao mehanizmi zakljuivanja personalizovanog kursa. Uloga svakog modela se razlikuje unutar procesa kompozicije adaptivnog kursa. Sastavni deo procesa kompozicije kursa je predstavljanje polja znanja. To omoguava ekspertu iz date oblasti da modelira znanja i praksu u vezi sa predmetom uenja i formira logiku taksonomiju za polje znanja. Tokom procesa kompozicije kursa odluke se donose na osnovu informacija dobijenih u ovom modelu. Svaki element u modelu je pojam. Za svaki pojam postoji ime, opis, lista slinih pojmova i lista resursa potencijalnih kandidata. Informacije uskladitene u okviru pojma mogu se koristiti pri donoenju odluka baziranih na sposobnostima studenata. Uzimajui u obzir ogranienja postojeih modela e-uenja, dizajniran je meta-model za adaptivne kurseve koji moe biti integrisan sa lakoom u platformu e-uenja kako bi podravao (podsticao) adaptivnost. Osnovni koncept ovog modela je grupa objekata za induvidualno uenje. Ovi objekti su zatim organizovani tako da formiraju individualne kurseve prema afinitetima svakog induvidualnog studenta. Metamodel je baziran na modelu FSLSM [90]. Svaki student ima afinitete za svaku od etiri dimenzije FSLSM. Druge karakteristike studenata kao to su stanje znanja i ciljevi uenja nisu uzeti u obzir, ali mogu biti integrisani sa malim dodacima metamodelu. Metamodel prezentovan u nastavku rada podrava adaptivnost i u isto vreme odrava autorski proces kurseva na jednostavnom nivou. Jedini dodatni napor za autore je deklaracija dodatnih metapodataka [90]. Da bi platforma e-uenja mogla da bude prolagoena potrebama studenata, prezentacija kurseva treba da bude fleksibilna. Zbog toga se metamodel sastoji od razliitih komponenata koje mogu biti organizovane pojedinano po kursu [90]. Svaki kurs na poetku sadri kratak pregled materije koji prezentuje sva poglavlja i zakljuak koji sumira najosnovnije stavke kursa. Slino ovome, svako poglavlje ima kratak pregled i zakljuak kako bi se globalnim studentima obezbedila bolja orijentacija. Takvi pregledi mogu biti predstavljeni dodatno, posle svakog poglavlja ili posle svake jedinice uenja, dok za sekvencijalne uenike kratki pregledi mogu biti potpuno sakriveni. Objekti sadraja predstavljaju sadraj kursa u malim delovima, ukljuujui kratke preglede i zakljuke. Objekti sadraja mogu da budu sastavljeni od teksta ili od svih vrsta slika za podrku i verbalnih i vizuelnih studenata. Dodatno, objekti mogu da sadre i linkove (sadraja) kao to je na primer link za dodatne informacije o odreenom konceptu ili povezanim temama. Ovi linkovi omoguavaju globalnim studentima da povezuju materijal za uenje sa drugim temama i da dobiju dodatne informacije. Za sekvencijalne studente, linkovi mogu da budu sakriveni kako bi kurs izgledao vie linearno. S druge strane, kolekcija linkova moe biti predstavljena na primer, na kraju poglavlja. Pored toga, multimedijalni objekti mogu biti integrisani u objekte sadraja. Na primer, audio objekti mogu da obuhvate kratke izjave eksperata na odreenu temu ili pitanje, a interaktivne animacije mogu da pomognu studentima da razumeju isprobavajui. Zbog toga su multimedijalni objekti dobar dodatak tekstualnim sadrajima i mogu da podre vizuelne, aktivne i senzorne studente. Meutim, multimedijalni objekti mogu takoe biti sakriveni kako bi se izbeglo kognitivno preoptereenje ili kako bi se obezbedio linearan plan kursa. Slajdovi koji se koriste u tradicionalnoj edukaciji mogu biti primenjeni kao objekti sadraja posle kratke kontrole. Metamodel takoe sadri primere koji se koriste za bolju ilustraciju. Svaki primer je vezan za jedan ili vie specifinih sadrajnih objekata. Primeri su od posebnog znaaja za senzitivne studente. Kursevi koji su adaptirani potrebama senzornih studenata mogu da sadre vie primera nego kursevi za intuitivne studente. 75

Metamodel ukljuuje i objekte za vebe. Da bi studenti imali priliku da vebaju, objekti za vebanje su dizajnirani tako da sadre nekoliko pitanja o interpretaciji ve definisanih reenja ili pitanja vezana za konstruisanje novih reenja. Aktivni studenti preferiraju da probaju ili naue neto vebajui, tako da kurs za ovakav tip studenata moe da bude sastavljen od vie vebi nego kurs za refleksivne studente. Za testiranje steenog znanja, metamodel sadri test objekte. Rezultati testa su dostupni za studente na kraju procesa testiranja. Pitanja u takvim testovima mogu biti o injenicama ili konceptima, mogu se odnositi na generalne informacije ili na detalje, mogu biti bazirani na tekstu ili slikama, ili da budu vezani za interpretaciju i kreiranje reenja. Testovi, kao i vebe, mogu da se adaptiraju, na primer prema broju pitanja i njihovoj lokaciju na kursu. Poto je progres uenja kod sekvencijalnih studenata linearan, oni preferiraju da budu testirani u kraim intervalima za razliku od globalnih studenata kojima je potrebno vie vremena da bi stekli sliku o odreenoj temi. Za globalne studente pogodniji su testovi na kraju poglavlja. Komunikacija je vana stavka, posebno za aktivne i verbalne studente, jer im obezbeuje priliku da rade zajedno, diskutuju o odreenim temama i pitaju za objanjenja. Kako bi se omoguilo studentima da komuniciraju jedni sa drugima, kao i sa profesorima, forumi i etovi su integrisani u kurs. Na primer, kurs moe da ukljuuje posebne forume/etove za sadraj gde studenti diskutuju o specifinim temama kursa, i generalne forume/etove gde studenti mogu da diskutuju o generalnim temama. Dodatno, mogu se integrisati virtuelni asovi nastave. Integrisanje metamodela u platformu za e-obrazovanje omoguava da ta platforma, iz kolekcije objekata uenja jednom kreiranih, obezbedi razliite vidove kurseva za razliite stilove uenja. Tako da svaki student moe da dobije onaj vid kursa koji najbolje odgovara njegovom stilu uenja. Osnovni kriterijumi za merenje kvaliteta razvijenog adaptivnog kursa su: Adaptivni kurs prilagoava nastavne aktivnosti potrebama i mogunostima individua, pojedinanih studenata. Elektronska lekcija se prilagoava potrebama i mogunostima pojedinanih studenata. Student treba da bude usmeren kroz elektronsku lekciju na takav nain da: o o o bude ouvan njegov interes za prezentovani sadraj; usvaja potrebna znanja brzinom koja njemu odgovara; dobija povratnu informaciju o svojim dostignuima na vreme. Povratna sprega je relevantna za studenta i pozitivna. Na primer, povratna sprega pri pogreno datom odgovoru sadri objanjenje, savet, nagovetaj i mogunost da student ponovo pokua da odgovori na pitanje.

Sadraj je strukturiran u smislena poglavlja i usklaen sa nivoom predznanja, vetina i iskustva studenata. Nastavni objekti (learning objects), koji ine elektronske lekcije, za pojedinane studente dolaze na red u razliito vreme (zavisno od grupe kojoj student pripada) paljivo planiranje redosleda nastavnih objekata je vano. Dati redosled elektronske lekcije mora biti dovoljno fleksibilan da omogui studentu da sledi razliite putanje kroz lekciju, a sve u skladu sa individualnim predznanjem, konkretnim sposobnostima i mogunostima pojedinaca u brzini savlaivanja gradiva. Sve stranice moraju imati naslov, koji jasno definie mesto unutar elektronske lekcije. Glavni meni lekcije treba da bude lako dostupan. Kada je navigacija u pitanju, elektronska lekcija obavezno mora imati mogunost kretanja unapred i unazad, mogunost skoka na glavni meni, te mogunost naputanja lekcije ili kursa.

76

Studijski primeri, scenariji, simulacije, primeri i problemi koji se razmatraju imaju veliki znaaj i realni su. Provera znanja se vri tokom trajanja elektronske lekcije. Metode su: o Pitanja nakon (svakog) nastavnog objekta (pitanje sa viestrukim odgovorima, true/false pitanje, otvoreno pitanje). Odgovor moe posluiti da se dozvoli izbor daljeg puta kroz lekciju, da se eventualno preskoe neki delovi lekcije, ili da student bude vraen na delove lekcije koje nije dovoljno dobro savladao. Ne treba sva pitanja koja nastavnik kreira iskoristiti za vebe trebalo bi da postoji kolekcija sa velikim brojem pitanja, tako da ih bude dovoljno i za kasniju evaluaciju rada studenata.

Adaptivni kurs je kreiran tako da ga je jednostavno inovirati i aurirati.

3.4 Vetaka inteligencija u adaptivnim sistemima elektronskog obrazovanja

3.4.1 Data mining u adaptivnom elektronskom obrazovanju
Pretvaranje podataka u znanje zadatak je aplikacija poznatih pod nazivom poslovna inteligencija. Poslovna inteligencija je skupina novih aplikacija oblikovanih tako da mogu organizovati i strukturirati podatke o poslovnim transakcijama na nain koji omoguava analizu korisnu u podrci odluivanju i operativnim aktivnostima organizacije [24][107]. Najvei deo primene poslovne inteligencije podrazumeva transakciono izvetavanje i praenje operativnih poslova, i to pre svega u vannastavnim funkcijama. Procenat korienja naprednih (ad hoc, data mining i dr.) analiza u domenu elektronskog obrazovanja bi svakako mogao biti vei. Malo je obrazovnih institucija ili softverskih reenja koja za definisani problem koriste data mining ili druge tehnike poslovne inteligencije. Kao osnovni nedostaci postojeih pristupa u primeni akademske analitike mogu se izdvojiti: nedovoljno korienje postojeih metoda izvetavanja za unapreenje obrazovnog procesa; nedovoljna ili loa adaptivnost sistema za elektronsko obrazovanje; loi podaci na osnovu kojih se analize mogu vriti.

Data mining se definie kao netrivijalna ekstrakcija implicitnih, prethodno nepoznatih i potencijalno korisnih informacija iz velikih setova podatak i baza. Stoga, uloga data mining - a kao adaptivnog mehanizma je oigledna [24][60]. Korienjem alata i tehnika data mining - a, mogu se izvriti inteligentne analize velikih koliina podataka skladitenih u bazama podataka predloene platforme sistema adaptivnog uenja. Data mining se koristi kao sredstvo za predvianje nepoznatih ili buduih vrednosti atributa od interesa, ali istovremeno i za opisivanje sakrivenih paterna, koji mogu doprineti pronalaenju optimalnih modela personalizacije u elektronskom uenju [24]. Tipini problemi primene data mining-a za unapreenje nastave odnose se na [24][85][86] [164][165][166]: Praenje rada studenata aplikacije akademske analitike mogu se koristiti za automatsko detektovanje problema u radu studenata (npr. loih uzastopnih rezultata na testovima). Nastavnicima se automatski sugerie koji tip individualnog plana uenja bi doveo do najboljih rezultata. 77

Predvianje i poboljanje uspeha studenata analizom podataka o prethodnim generacijama studenata mogue je identifikovati rizine grupe studenata za koje postoji velika verovatnoa da e imati tekoa u savlaivanju gradiva. Za ove studente mogu se kreirati posebne tehnike motivacije. Utvrivanje zavisnosti uspeha studenata od nastavnih aktivnosti i aktivnosti za podrku nastavi na osnovu analize podataka prikupljenih iz akademskih servisa (studentska sluba, sistemi za onlajn uenje i sl.) i servisa za podrku nastavi (centri za razvoj karijere, studentske organizacije, i sl.), moe se oceniti stepen rizika da student napusti studije. Identifikacija problema u korienju sistema za upravljanje procesom uenja kroz korienje sistema za upravljanje procesom uenja mogue je meriti trud koji je student uloio u okviru pojedinih aktivnosti na kursu i analizirati zavisnost konanog uspeha od pojedinanih aktivnosti tokom procesa uenja.

Analogno pristupima personalizacije sistema elektronske trgovine, koji koriste tehnike poslovne inteligencije i data mining-a, u poslednje vreme se pojavljuju istraivanja u vezi sa primenom razliitih tehnika u elektronskom obrazovanju [24][63][67][164][165][166]: Izdvajanje sekvencijalnih paterna se koristi za pronalaenje paterna, koji se koriste u procesu preporuke odgovarajuih koncepata studentima [85]. Sekvencijalna pravila se koriste za upravljanje kretanjem studenata kroz nastavne materijale. Klasterovanje i klasifikacija se koriste za kreiranje klastera i klasa studenata sa slinim karakteristikama i za podrku kolaborativnom uenju. Asocijativna pravila i klasteri se koriste za preporuivanje odgovarajuih aktivnosti, materijala, veb stranica [86]. Na osnovu asocijativnih pravila i stabla odluivanja, nastavnici mogu da dobiju povratne informacije o odvijanju i o funkcionisanju razliitih segmenata kurseva.

Potencijal primene metoda data mining-a u obrazovnim institucijama ogleda se u sledeem: Uspeh studenata. Mnogi fakulteti ele da njihovi studenti budu uspeni. Efektivna praksa. Analitika moe da prui novi uvid u nastavne metode koje su efikasnije od drugih. Informacije omoguavaju fakultetu da prilagodi svoje stilove uenja potrebama studenata. Bolja informisanost. Nekim studentima intuitivne informacije mogu pomoi da poboljaju svoje performanse. Kontinuirane povratne informacije. Studentske organizacije nastoje decenijama da poboljaju uspeh studenata primenom data mining-a. Usklaivanje potreba i resursa. Trenutni modeli studentskih poslova su esto zasnovani na lako dostupnim podacima. Nova partnerstva. Studentskim poslovima je dobrodola svaka pomo od IT organizacije.

Osnovni koncept primene data mininga u procesu unapreenja nastave i performansi uenja odnosi se na kreiranje korisnikih profila i inteligentne analize podataka studentima, pri emu se integriu podaci prikupljeni u poslovnom informacionom sistemu, sistemu za upravljanje procesom uenja, na drutvenim mreama. Podaci se koriste za kreiranje modela korisnika i vrenje analiza, pri emu se oekivani ishod predikcije obuhvata[118]: personalizaciju sistema za e-obrazovanje; adaptaciju sistema za e-obrazovanje;

78

intervencije u sluajevima kada se na osnovu modela predikcije predvia problem, na primer u prolaznosti studenata na ispitu i sl.

Adaptacija i personalizacija u ovom kontekstu mogu biti: Tehnika - razvoj mehanizama za automatizovano prilagoavanje sistema za eobrazovanje preferencama korisnika. Pedagoka - razvoj mehanizama za prilagoavanje sistema za e-obrazovanje preferencama korisnika koje se odnose na pristup u planiranju i realizaciji nastave. Socijalna - razvoj mehanizama za prilagoavanje sistema za e-obrazovanje drutvenim karakteristikama korisnika (npr. Interakcija, komunikacija...).

Potrebno je da se ishod personalizacije i adaptacije u ovom procesu, mehanizmom povratne sprege, povee sa procesom kreiranja kurikuluma i upravljanja nastavom, ime se dobija inteligentni adaptivni kurikulum.

3.4.2 Ekspertni sistemi u adaptivnom elektronskom obrazovanju

Ekspertni sistemi (ES) su "inteligentni" programi u koje je na pogodan nain ugraena velika koliina visokokvalitetnog znanja iz nekog domena ljudske aktivnosti, a koji mogu da procesiraju to znanje u cilju uspenog reavanja odreenog problema na nain koji bi se smatrao inteligentnim kada bi te iste probleme reavao ovek. U kojoj e meri jedan ES u svom radu ispoljavati sposobnost inteligentnog reavanja problema koji mu je zadat, zavisi pre svega od znanja koje je u njega ugraeno. Smatra se da najvee i najkvalitetnije znanje iz neke oblasti imaju ljudi koji su u toj oblasti eksperti. Zato se nastoji da znanje koje su ugrauje u ES tokom njegovog razvoja, po svom kvalitetu i po koliini bude u to veoj meri nalik znanju eksperata u toj oblasti. Rad veine dananjih ekspertnih sistema zasniva se na simbolikom predstavljanju i na procesiranju ugraenog znanja. Znanje se predstavlja preko formalnih simbola i pogodnih struktura podataka iskazanih u nekom programskom jeziku, a problemi se reavaju izvoenjem induktivnih zakljuaka. Osnovne komponente ekspertnog sistema su (slika 32): baza znanja (knowledge base); mehanizam zakljuivanja (inference engine); komunikacioni interfejs; globalna baza podataka.

Slika 32. Osnovne komponente ekspertnog sistema 79

Baza znanja ES je specijalizovana, jedinstvena za konkretni ES i sadri znanje eksperta iz odreene oblasti. Ono je uneto u ES kroz sistem prikupljanja znanja i ne menja se tokom rada sistema. Radna memorija sadri trenutne podatke o problemu koji ES reava. Ti podaci su promenljivi i svojim vrednostima odraavaju trenutno stanje u procesu reavanja problema. Mehanizam zakljuivanja je program koji na osnovu tih promenljivih podataka i fiksnog znanja ugraenog u bazu znanja reava problem, odnosno obavlja zadatak koji se postavlja pred ES. Preko interfejsa prema korisniku, odvija se komunikacija izmeu sistema i korisnika i prezentacija rezultata. U oblasti obrazovanja, mnoge aplikacije ekspertnih sistema su ugraene unutar ITS-a (Intelligent Tutoring System) korienjem tehnika prilagodljivog hiperteksta i hipermedija [113][114]. Veina sistema obino e pomoi studentima u njihovom uenju korienjem tehnika prilagoavanja za personalizaciju sa okruenjem, prethodnim znanjem kao i sposobnostima da ue [37]. to se tie korienih tehnologija, razvoj ekspertnih sistema u obrazovanju se dosledno iri, i to od mikroraunara preko ekspertnih sistema baziranih na Internetu, do onih baziranih na agentima. Korienje veb ekspertnih sistema prua odlinu zamenu privatnog poduavanja u bilo kom trenutku, na bilo kom mestu gde je dostupan Internet. Takoe, ekspertni sistemi zasnovani na agentima sigurno e pomoi korisnicima u pronalaenju materijala na Internetu a na osnovu njihovog profila. Agent ekspertni sistem ima sposobnost da postavi korisniku dijagnozu i prui rezultate u skladu sa problemom. Pored korienih tehnologija, ekspertni sistemi imali su ogromne promene u primeni metoda i tehnika. Polazei od jednostavnih koje su bazirane na jednostavnim pravilima, tehnike dananjih sistema su prilagoene u pravcu primene fazi logike i hibridnih sistema. Ekspertni sistemi su korisni kao nastavno sredstvo jer su opremljeni jedinstvenim karakteristikama koje omoguavaju korisnicima da postavljaju pitanja u formatu kako, zato, ta. Kada se koristi u uionici ili u nastavnom okruenju, sigurno e biti od koristi mnogim studentima time to pripremaju odgovor bez pozivanja nastavnog osoblja. Pored toga, ekspertni sistem je u stanju da prui razloge za dat odgovor, to je jako bitna funkcija kojom se obezbeuje da studenti bolje razumeju i prihvate odgovor. Sposobnost ekspertnog sistema da adaptivno podeava obuku (trening) za svakog pojedinanog studenta, a na osnovu njegovog/njenog sopstvenog tempa uenja, jeste jo jedna funkcija koja ovakve sisteme ini jo zahtevnijim za studente. Ekspertni sistem su u stanju da prate napredak studenata i da donose odluku o sledeem koraku u procesu uenja/obuke. Ekspertni sistemi korieni su u nekoliko studijskih oblasti, ukljuujui raunarsku animaciju, raunarske nauke, inenjering, jezike i poslovne studije. Za izradu raunarske animacije ekspertni sistemi se koriste kao vodi za programere u cilju projektovanja 2D i 3D modela. Osim toga ekspertni sistemi se mogu koristiti i kao sredstvo u nastavi matematikog sadraja.

3.4.3 Semantiki veb u adaptivnom elektronskom obrazovanju

Izraz semantiki veb predstavlja pokuaj da se stvori nova veb arhitektura koja bi sadraj obogatila formalnom semantikom. Nasuprot sadraju koji razumeju samo korisnici, odnosno ljudi, ovako obogaen sadraj mogu razumeti i raunari. Ovaj koncept omoguava postojanje automatizovanih agenata koji razumeju veb sadraj i na osnovu toga mogu da prue inteligentno reenje za nepredviene situacije. Prema W3C, semantiki veb [191] prua zajedniki okvir koji omoguava da se podaci dele i iznova koriste na razliitim aplikacijama, u razliitim preduzeima i zajednicama. Takoe, navodi se: "Semantiki veb je kolekcija znanja, sagraena tako da dozvoljava svima na Internetu da dodaju ono to znaju i pronau odgovore na svoja pitanja. Informacije na semantikom vebu se skladite u struktuiranoj formi koju relativno lako razumeju iljudi i raunari." [103][191]. Na slici 33 prikazani su slojevi semantikog veba [95][96][103]. 80

Slika 33. Slojevi semantikog veba Glavni cilj semantikog veba jeste "izraavanje znaenja" (eng. expressing meaning). Kako bi se taj cilj postigao, neophodno je implementirati nekoliko slojeva strukture. Meu navedenim slojevima, sledei se smatraju bazinim: sloj XML-a, koji predstavlja strukturu podataka; sloj RDF-a, koji predstavlja znaenje podataka; sloj Ontologije, koji predstavlja formalnu konvenciju o znaenju podataka; sloj Logike, koji omoguava inteligentno rasuivanje o podacima.

Prava mo semantikog veba e se pokazati tek kada se stvori veliki broj sistema koji prikupljaju veb sadraj iz razliitih izvora, pocesiraju informacije i razmenjuju rezultate sa drugim automatizovanim agentima ili ljudima. Stoga e se efektivnost semantikog veba drastino poveati kada bude dostupno vie sadraja koji je pogodan za mainsko itanje i automatizovane servise. Ovaj nivo inter-agentske komunikacije e biti potreban za razmenu "dokaza". Dve vane tehnologije za razvoj semantikog veba su dostupne: eXtensible Markup Language (XML) i Resource Description Framework (RDF). Ontologije su specifikacije konceptualizacije i odgovarajueg renika korienog da se opie oblast [191]. Ontologije su dobro prilagoene za opisivanje heterogenih, distribuiranih i polustruktuiranih izvora informacija koji se mogu nai na vebu, te stoga mogu pomoi, kako ljudima, tako mainama, da komuniciraju precizno, kao i da razmenjuju semantiku, a ne samo sintaksu. Iz tog razloga je vano da svaka semantika za veb bude zasnovana na eksplicitno definisanoj ontologiji. Na ovaj nain, potroaev agent i proizvoaev agent (koji su u semantikom vebu podrazumevani) mogu se razumeti, i to tako to pre svega razmenjuju ontologije, koje pruaju renik potreban za diskusiju. Ontologije, koje se definiu kao kolekcije koncepata koji predstavljaju entitete specifine za oblast, veza izmeu tih koncepata i opsega vrednosti koje se mogu priduiti svakom konceptu, su zapravo kljuni element semantikog veba. 81

Ontologije slue kao modeli znanja za svaku specifinu oblast nauke, i na taj nain omoguuju nedvosmisleno predstavljanje, opisivanje i upuivanje na entitete u toj oblasti i slue kao baza za postizanje interoperabilnosti i meusobno razumevanje uokvireno formalnom i striktnom semantikom. Tehniki gledano, ontologija je tekstualno znanje zasnovano na referencama, a predstavljeno sintaksom jezika za reprezentaciju ontologija, postavljeno na veb kako bi je agenti mogli konsultovati kada je to neophodno. Vano je samo napomenuti da je veina jezika za reprezentaciju ontologija zasnovana na XML i RDF tehnologijama. Do 2004, najpopularniji jezici za reprezentaciju ontologija bili su OIL (Ontology Inference Layer) i DAML+OIL. Ontologija razvijena u ovakvim jezicima se uglavnom konvertuje u RDF/XML pogodnu formu, i moe biti parcijaln o parsirana ak i obinim RDF/XML parserima [191]. Za potpuno parsiranje su, naravno, neophodni parseri za specifini jezik. Poetkom 2004. W3C je zvanino izdao OWL (Web Ontolgy Language) kao W3C preporuku za jezik za reprezentaciju ontologija. Ukratko, OWL je set XML elemenata i atributa sa jasno definisanim znaenjem, koji se koriste za definisanje termina i njihovih veza. OWL elementi nasleuju set RDF i RDFS elemenata, dok se OWL imenski prostor (namespace) koristi da oznai OWL ifriranje (encoding). Primer jednostavne OWL ontologije: <owl:Class rdf:ID="Description"> <rdfs:subClassOf rdf:resource="#Course"/> <owl:disjointWith rdf:resource="#Documents"/> <rdfs:seeAlso rdf:resource="#Useful_links_7"/> </owl:Class>

3.4.3.1 Primena semantikog veba u elektronskom obrazovanju

Kljuna osobina arhitekture semantikog veba (metapodaci koje maine mogu razumeti), omoguena setom odgovarajuih agenata, predstavlja monu osnovu koja zadovoljava zahteve e obrazovanja: efikasno, just-in-time i ciljno orijentisano uenje[87]. Materijal za uenje je semantiki opisan i lako se moe kombinovati za novi obrazovni kurs, u zavisnosti od potreba. Korisnik, takoe, prema svojim preferencama i interesima, moe nai i kombinovati korisne materijale za uenje. Proces se zasniva na semantikim upitima i navigaciji kroz materijal za uenje, koju omoguava ontoloka pozadina. Semantiki veb se zapravo moe upotrebiti kao veoma pogodna platforma za implementaciju sistema e-obrazovanja, pre svega zato to prua sva neophodna sredstva za e-obrazovanje: razvoj ontologije, komentarisanje materijala za uenje zasnovano na ontologiji, uklapanje materijala u obrazovne kurseve i (pro)aktivno dostavljanje materijala za uenje putem portala za e-obrazovanje [11][103][128][175]. Razvoj ontologija u sistemu elektronskog uenja Definicija ontologije sadri hijerarhiju relevantnih koncepata oblasti, veza izmeu tih koncepata, daljih osobina koncepata i pravila derivacije prema kojima se vre zakljuivanja.
Koncept
Object []. Dokument:: Object. ... Person:: Object. Autor::Person. Student::Person. Doktorant::Student;

Relacija
Dokument [ ime->> String; imaAutora->> Autor; ... pretDok=>>Dokument; sledDok=>>Dokument; deteDok=>>Dokument; roditeljDok=>>Dokument; ...]

Pravilo
FOR ALL D1, D2 D1:Dokument[roditeljDok >>D2] <D2:Dokument[deteDok ->>D1]. FOR ALL D1,D2 D1:Dokument[pretDok ->>D2] <-> D2:Dokument[sledDok ->>D1].

Tabela 5. Uproeni primer ontologije u scenariju e-obrazovanja

82

U tabeli 5 predstavljen je uproeni primer ontologije u scenariju e-obrazovanja. Prva kolona (Koncept) predstavlja oblasti organizovane u hijerarhiju. Na primer "Doktorant" je pod-koncept koncepta "Student". Pod-koncept nasleuje sve atribute i relacije nad-koncepta. Atributi i relacije koncepta se nalaze u srednjoj koloni (Relacija). Na primer relacija "imaAutora" pokazuje vezu izmeu koncepata Autor i Dokument. Poslednja kolona (Pravilo) pokazuje pravila ontologije kursa. Prvo pravilo navedeno u toj koloni specificira da kada god dokument (D1) ima roditelja dokument (D2), onda roditelj dokument (D2) takoe ima dete dokument i to je ba dokument D1. Ovakva pravila kompletiraju znanje i smanjuju potrebu za unoenjem istih informacija vie puta. Najvaniji deo strukture ontologije u ovom sluaju jesu relacije izmeu materijala za uenje ("pretDokument", "sledDokument"...) i odgovarajua pravila. Materijali za uenje su na ovaj nain organizovani u strukturu drveta. Pomou ovih pravila omogueno je navigiranje kroz materijale. U dananje vreme, aplikacije semantikog veba postaju sve zastupljenije u domenu edukacije itreninga. Ove tehnologije primenjuju se za personalizaciju e-obrazovanja, kombinujui informacije koje pruaju ontologije i korisniki profil, i na taj nain stvaraju se personalizovane jedinice uenja. Njihov glavni doprinos jeste stvarnje naina na koji socijalni agenti mogu da komuniciraju sa agentima van njihovog originalnog opsega, koristei tehnologije semantikog veba. U literaturi se takoe pominju i druge implementacije tehnologija semantikog veba u portalima za obrazovanje. Primeri okvira za e-obrazovanje u kojima su primenjene tehnologije semantikog veba su APeLS ili Personalisation Services. Kako bi se potencijal semantikog veba dalje ilustrovao, neophodno je implementirati najsavremenije tehnologije semantikog veba u aplikacije velikih razmera koje ukljuuju semantiko komentarisanje velikih kolekcija materijala za uenje i korienje od strane postojeih zajednica korisnika.

3.5 Pregled postojeih reenja za adaptaciju sistema za elektronsko obrazovanje

Inteligentni tutorski sistemi (Intelligent Tutorial Systems) predstavljaju prve sisteme koji su podrazumevali najjednostavnije tipove adaptacije. Uglavnom su imali ulogu da pomognu u procesu uenja i reavanja specifinih tipova problema, ali nisu bili u mogunosti da dostavljaju adaptirane sadraje. Danas, adaptivni sistemi su realizovani preko AHES, adaptivnih veb portala i zasnivaju se na konceptima SOA, XML, semantikom vebu i ekspertnim sistemima [17][18][20][21][44][50] [72][73][131][132][145][147][154]. U narednom tekstu su opisana pojedina reenja. AHA! AHA! je adaptivni sistem elektronskog obrazovanja zasnovan na AHAM modelu i predstavlja tipian AHES sistem [30][50]: Sistem se aktivira kada korisnik pristupa stranici Model korisnika se koristi u kreiranju adaptiranih veb stranica Model korisnika se aurira na osnovu interakcije korisnika i sistema Adaptirana stranica se alje ka brauzeru

AHA! je realizovan kroz niz Java servleta koji prilagoavaju lokalne ili udaljene stranice u skladu sa modelom korisnika. Autor kreira strukturu sadraja koja se sastoji iz koncepata. Koncepti predstavljaju osnovu modela korisnika. Za svaki koncept autor definie niz atributa koji definiu veze izmeu koncepata i karakteristika korisnika. Za svaku stranicu postoji pravilo koje definie poeljnost stranice. Mehanizam sa pravilima u okviru AHA! sistema se pokree prilikom svakog pristupa stranici.

83

MANIC Multimedijalni asinhroni umreeni individualizovani kurs (MANIC) omoguava predavanja pomou slajdova i audio materijala [72]. Slajdovi su konstruisani dinamiki na osnovu nivoa studentovog razumevanja i njegove sklonosti ka uenju. Sistem ne podrava izriito specifian model stilova uenja, ve inkorporira razliite aspekte iz razliitih modela stilova uenja kao to je FelderSilverman model. Koncept adaptacije zasnovan je na stretchtext tehnici. Shodno tome, osnovni materijali za uenje su predstavljeni svim studentima. Ovaj materijal moe biti obogaen dodatnim grafikim i tekstualnim materijalima za uenje. Adaptivne karakteristike ukljuuju: tip medija (grafika ili tekst), tip instrukcija (objanjenje, na primer, opis, definicija, analogija), nivo apstraktnosti (apstraktno, konkretno) i mesto dopunskog materijala za uenje u okviru teme i koncepta. Prema preferencama studenata, odreene vrste dodatnih materijala za uenje mogu biti predstavljene ili skrivene. Meutim, studenti uvek imaju mogunost da sakriju dodatni materijal za uenje koje je prikazan, ali i mogunost da trae prikaz materijala koji je skriven. LSAS Learning Style Adaptive System (LSAS) ugrauje sekvencijalnu/globalnu dimenziju FSLSM-a. Za dobijanje informacija o stilovima uenja studenata, koristi se ILS upitnik [72][80]. Adaptaciju obezbeuju dva razliita ablona korisnikog interfejsa. Za sekvencijalne uenike, svaka stranica sadri male delove informacija, i ukljuuje samo tekst, a ne ostale linkove. Jedini linkovi koji se nalaze na stranicama su bili napred i nazad dugmii koji su obezbeivali studente koji ue linearnim putem. S druge strane, globalni studenti su imali vie slobode pri upravljanju (navigaciji). Stranice su ukljuivale elemente kao to su sadraj, rezime na kraju stranice, pregled stranica, sekcije sa prateim linkovima i srodne veze u okviru teksta. Ovi elementi daju studentima pregled teme i omoguuju im slobodno kretanje kroz kurs. iWeaver Arhitektura iWeaver-a je zasnovana na Dunn i Dunn modelu stila uenja. iWeaver inkorporira nekoliko aspekata ovog modela stila uenja da bi postigao odravanje balansa izmeu kognitivnog optereenja uenika, pristupane opcije navigacije i sadraja za uenje. iWeaver je razvijen da predaje programski jezik Java-u. Sistem je zasnovan na dva koncepta: medijska iskustva koja se odnose na reime prezentacije i alati uenja koji su u vezi sa psiholokim domenom Dunn i Dunn modela stila uenja [90]. iWeaver je podravao razliite stilove uenja prema izabranom modelu stilova uenja. Za reime prezentacije i alate uenja, koristi se adaptivni link naruivanja kao i adaptivni link sakrivanja. Dakle, samo odgovarajui reimi prezentacije i alati uenja prikazuju se studentima. Osim toga, meni za navigaciju sadraja je dinamiki generisan u zavisnosti od napretka studenta. INSPIRE Intelligent System for Personalized Instruction in a Remote Environment (INSPIRE) dozvoljava uenicima da izaberu svoj cilj uenja i shodno tome generie lekcije koje odgovaraju specifinim ishodima uenja, prilagoavajui nivo uenikog znanja, napredak i stil uenja [28][29]. Studenti imaju mogunost da interveniu tokom procesa generisanja lekcije, kao i da menjaju svoj studentski model. Dakle INSPIRE moe da deluje kao adaptivni i prilagodljivi sistem. INSPIRE kombinuje vie tradicionalnih nastavnih teorija sa stilovima uenja po Haniju i Mamfordu. Adaptacija je predviena u pogledu nastavnog plana i redosleda programa, podrke adaptivne navigacije i adaptivne prezentacije.

84

TANGOW Task-based Adaptive learNer Guidance On the Web (TANGOW) je sistem dizajniran za izgradnju kurseva zasnovanih na mrei na osnovu nastavnih zadataka i pravila [28][29]. Sadraj kursa se definie kao lista medijskih elemenata koji su u vezi sa nastavnim zadacima. Kako bi se obezbedila adaptacija, TANGOW pripaja dve dimenzije FSLSM-a: senzorno/intuitivnu i sekvencijalno/globalnu. Adaptacija se realizuje modifikacijom redosleda zadataka i redosleda elemenata meu zadacima. Dizajneri kurseva mogu da izgrade standardni redosled zadataka koristei AND, ANY, OR i XOR pravila. Za sekvencijalni stil uenja, sva ANY pravila se zamenjuju sa AND pravilima, kako bi obezbedila vie struktuirane putanje kroz materijal uenja. Nasuprot tome, za globalni stil uenja, sva AND pravila su promenjena u ANY pravila. to se tie dimenzija oitavanja i intuicije stila uenja, redosled meu zadacima se modifikuje. Za senzorne uenike, prvo se prikazuje primer ispraen objanjenjem, dok se za intuitivne studente prvo prikazuje objanjenje praeno primerom. Studentski proces modelovanja se zasniva na meanom pristupu. Kada se studenti prijave prvi put, bie pitani da popune ILS upitnik [79]. Rezultat se onda mapira na skali sa 3 nivoa za svaku dimenziju, pravei razliku izmeu, na primer, jakog senzornog stila uenja, balansiranog stila uenja i jakog intuitivnog stila uenja. Za uenike sa balansiranim stilom uenja, prikazuje se standardni redosled koji dizajner definie, a za ostale se obezbeuje adaptacija. Nakon inicijalizacije studentskog modela, on se automatski aurira posmatrajui aktivnosti studenta u toku kursa. Kada se uenici ponaaju u suprotnosti od odreene uskladitene preference stila uenja u studentskom modelu, ova informacija se pregleda. WHURLE 2.0 WHURLE 2.0 predstavlja okruenje za adaptivno elektronsko uenje zasnovan na ideji integracije Moodle LMS i pet servisa za adaptaciju: Aggregation Service (AGS), User Modelling Service (UMS), Lesson Plan Service (LPS), Adaptation Filter Service (AFS) i Chunk Management Service (CMS) [132][133]. Komunikacija izmeu komponenata sistema se zasniva na veb servisima i SOAP i WSDl protokolima. Obezbeena je nezavisnot, interoperabilnost i fleksibilnost. Sistem je razvijen na PHP platformi i uz primenu XML i XSLT tehnologija. Sadraji uenja su predstavljeni kroz XML fajlove. Centralnu ulogu u sistemu ima AGS koji se poziva od strane Moodle LMS, a zatim po potrebi prosleuje zahteve i poziva ostala etiri servisa. Model korisnika je kreiran kao model stereotipa. Podaci o korisnicima i nastavnim materijalima su takoe skladiteni u XML fajlovima. Adaptacija se ralizuje u okviru AFS komponente. Moodle LMS prikazuje adaptirane sadraje korisnicma. ADAPT ADAPT2 (Advanced Distributed Architecture for Personalized Teaching and Training) je ekstenzija poznatog reenja adaptivnog sistema elektronskog obrazovanja Knowledge Tree [29][31]. Zasniva se na kreiranim onotologijama i inteligentim aktivnostima. Kljune komponente ovog reenja su: Portal za uenje (Learning Portal) - obezbeuje sve standardne funkcionalnosti sistema za upravljanje uenjem Server za modelovanje korisnika (User Model Server) uva informacije o korisnicima Server ontologija (Ontology Server) uva ontologije vezane za domenski model Server aktivnosti (Activity Server) implementira aktivnosti uenja Server sa dodatnim servisima implementacija dodatnih servisa koji slue kao podrka uenju.

85

PERSONAL READER Personal Reader framework je okruenje za dizajn, odravanje i izvravanje personalizo vanih servisa, zasnovan na konceptima semantikog veba [71]. Sastoji se iz niza servisa za adaptaciju koji meusobno komuniciraju preko veb servisa. Svi servisi su grupisani u dve klase: servisi personalizacije kreiranje personalizovanih sadraja primenom razliitih tehnika adaptacije servisi vizuelizacije interpretacija rezultata servisa personalizacije i predstavljanje resursa uenja korisnicima.

OEPortal Okruenje za adaptivno elektronsko uenje zasnovano na principima interoperabilnosti sistema euenja, razmene objekata uenja, integracije objekata uenja na prezentacionom nivou i na otvorenom pristupu sistemima e-uenja [96]. Servisi za adaptaciju su realizovani kroz portlete, a svi zajedno su integrisani u portal. Za komunikaciju komponenata sistema primenjen je BPEL4WS.

86

4 Razvoj modela i servisa portala za adaptivno elektronsko obrazovanje

4.1 Analiza postojeih modela
Adaptivni sistemi elektronskog obrazovanja fokusiraju se na prilagoavanje kurseva individualnim karakteristikama korisnika. Meutim, ovi sistemi imaju i nedostatke. Pre svega, kreiranje ovakvih sistema i njihovo ukljuivanje u obrazovne procese je kompleksan i skup proces, koji zahteva visok nivo angaovanja svih korisnika. Ovi sistemi imaju zadatak da prue adaptivne funkcionalnosti, koje se esto ne uklapaju u proces uenja. Jedan od estih problema je i nemogunost ponovnog korienja materijala uenja. Sistemi nisu interoperabilni, razvijeni su kao izolovane aplikacije i ne mogu da razmenjuju resurse niti podatke o uenicima. Istraivanja pokazuju da su ovi sistemi uglavnom prototipski i eksperimentalni sa ogranienim interfejsom. Osnovni servisi sistema elektronskog obrazovanja, kao to su administracija kurseva, kreiranje sadraja i sl., kompleksni su u adaptivnim sistemima. Usled sloenosti sistema, od korisnika se zahteva odreeno predznanje o samom sistemu. Ne postoje osnovni servisi kada su u pitanju komunikacija i socijalna interakcija izmeu uesnika u elektronskom obrazovanju. Sa druge strane, LMS se fokusiraju na podrku svim procesima u elektronskom obrazovanju. Osnovni cilj je omoguiti korisnicima adekvatne usluge koje olakavaju organizovanje uenja i samo uenje. Istovremeno, alati za komunikaciju kao to su forumi, et, wiki, blogovi i sl. poboljavaju interakciju tokom pohaanja kurseva. Dakle, kljuni problem u adaptivnim sistemima odnose se na arhitekturu i realizaciju sistema, a ne na adaptivnost. LMS ne obezbeuju adekvatan nivo adaptacije sadraja i servisa [15][54][56][57]. Jedna od kljunih ideja ovog rada je razvoj sistema e-obrazovanja preko integracije adaptivnih servisa i funkcionalnosti sa ve postojeim LMS, pre nego razvoj posebnog adaptivnog sistema elektronskog e-obrazovanja [24][54]. Primeri dostupnih adaptivnih LMS, realizovanaih kreiranjem i integracijom dodatnih adaptivnih funkcionalnosti na ve postojeim LMS su: WHURLE 2.0 i OEPortal [96][132].

4.2 Struktura predloenog modela

Predloeni model portala za adaptivno elektronsko obrazovanje obuhvata sledee komponente: 1. Arhitektura portala za adaptivno elektronsko obrazovanje 2. Procesi adaptivnog elektronskog obrazovanja 3. Metode adaptacije: Adaptacija bazirana na stilovima uenja Adaptacija bazirana na predznanju studenata Adaptacija bazirana na stilovima uenja i predznanju Adaptacija zasnovana na ad hoc postavljenim kriterijumima 4. Servisi adaptivnog elektronskog obrazovanja 5. Integracija komponenti adaptivnog elektronskog obrazovanja u okviru veb portala Detaljna struktura svake od navedenih komponenti, kao i meusobne veze izmeu komponenti modela prikazane su na slici 34.

87

Slika 34. Detaljna struktura modela portala za adaptivno elektronsko obrazovanje

4.3 Arhitektura sistema adaptivnog elektronskog obrazovanja

Na osnovu analize postojeih modela portala i sistema za adaptivno elektronsko obrazovanje mogu se izdvojiti tri pristupa. Jedan od pristupa je da portal (integrator) bude jednostavan sa malim delom poslovne logike u sebi, a adaptivni servisi su kompleksni i obezbeuju napredne funkcije. U ovom sluaju portal ima ulogu posrednika izmeu korisnika i servisa. Tako se pitanje adaptivnosti prebacuje na eksterne aplikacije. Nedostatak ovog pristupa je u tome to za svaki novi resurs treba obezbediti povezivanje sa adaptivnim servisima. Suprotni metod se zasniva na razvoju pametnih portala koji upravljaju resursima i sadre u sebi servise za obezbeivanje adaptivnosti. Svi resursi postaju dostupni i njima upravlja portal. Ovakvo reenje je prilino kompleksno kada je u pitanju implementacija. Trei pristup, koji e i biti primenjen u razvoju reenja u ovom radu podrazumeva izmetanje adaptivnih funkcionalnosti u zaseban sistem. Adaptivni mehnanizmi sistema pruaju usluge na zahtev. Kada korisnik pristupi, portal ima ulogu klijenta i komunicira u pozadini sa ostalim komponentama sistema da bi odgovorio na zahtev i dostavio personalizovani sadraj za uenje. Na slici 35 prikazani su osnovni slojevi u arhitekturi veb portala za adaptivno elektronsko obrazovanje. 88

Slika 35. Arhitektura sistema adaptivnog elektronskog obrazovanja Elementi se mogu posmatrati u tri nivoa: prezentacioni sloj, poslovni sloj i sloj podataka. Uloge u sistemu se poklapaju sa ulogama u Moodle LMS. Tri najbitnije uloge su: nastavnik, administrator i student. Korisnici sistema preko razliitih tipova ureaja pristupaju obrazovnom portalu. Na raspolaganju su svi servisi portala, kao i deo za e-uenje u Moodle LMS. Za prezentaciju se koriste tipine tehnologije prezentacionog nivoa veb aplikacija: HTML, CSS, XML, AJAX i sl. Centralnu ulogu u delu poslovne logike sistema zauzima portal, kao agregator i integrator svih komponenata sistema. Na raspolaganju su dodatni moduli i aplikacije koje unapreuju funkcionisanje sistema. Servisi adaptacije se obezbeuju pomou alata poslovne inteligencije i primenom ranije opisanih tehnika adaptacije. U sloju podataka se upravlja svim podacima koji se generiu u sistemu. Na slici 36 prikazana je arhitektura portala za adaptivno elektronsko obrazovanje [54].

89

Mehanizam za upravljanje korisnikim ulogama

Aplikacije Korisniki interfejs

Mehanizam za integraciju

LMS

Aplikacije za podrku nastavi

Aplikacije za izvetavanje

Aplikacije za adapt

Mehanizam za adaptaciju

Integracija podataka

Izvori podataka Alati za administraciju i razvoj

Skladita podataka

IS PDS LMS

Fajlovi i ostali izvori

Veb portal za adaptivno elektronsko obrazovanje

Slika 36. Arhitektura veb portala za adaptivno elektronsko obrazovanje Osnovne komponete ovog sistema su: izvori podataka: poslovni informacioni sistem, sistem za obrazovanje na daljinu, i drugi; aplikacije; korisniki interfejs; mehanizam za upravljanje korisnikim nalozima; mehanizam za adaptaciju; mehanizam za integraciju; alati za administraciju i razvoj.

4.3.1 Izvori podataka

Obrazovne institucije prikupljaju irok spektar podataka o studentima i o kursevima koje pohaaju. Ovi podaci koriste se kao osnova sistema adaptivnog elektronskog obrazovanja. Osnovni izvori podataka u okviru prikazanog modela su: poslovni informacioni sistem is pds; skladita podataka; sistem za upravljanje uenjem; fajlovi i drugi izvori. 90

U Tabeli 6 je dat prikaz tipinih tipova podataka u institucijama visokog obrazovanja [53].
Frekvencija auriranja Jednom Jednom Jednom Jednom Jednom Jednom Jednom Jednom po roku Retko Jednom po roku Jednom po roku Jednom po roku Jednom po roku Varira Varira Varira Varira Varira Varira Varira Jednom po roku Varira

Tip podataka

Varijabla Starost Etnika pripadnost Student prve generacije Rang visoke kole Kurs visoke kole (broj kurseva iz matematike, nauke i engleskog jezika) Rezultati kvalifikacionog testa Standardizovani testovi Prosek na fakultetu Smer studiranja Odsluana nastava Prethodni kurs Iznos pomoi Rad studenta tokom studija Help desks Orijentacione aktivnosti

Izvor Poslovni IS Poslovni IS Poslovni IS Poslovni IS Poslovni IS Poslovni IS Poslovni IS Poslovni IS Poslovni IS Poslovni IS Poslovni IS Poslovni IS Poslovni IS LMS, ostali izvori LMS, ostali izvori LMS, ostali izvori LMS, ostali izvori LMS LMS LMS Poslovni IS Poslovni IS

Demografski

Sposobnosti fakulteta Uspeh na fakultetu Istorija studenta

Finansijski

Informacije uea Studentska organizacija Dopunska nastava Trud studenta Institucionalne informacije Korienje LMS-a Korienje raunarske laboratorije Korienje elektronskih rezervi Obim kursa Informacije o istoriji studenta (prethodna godina, broj odsustva)

Tabela 6. Tipovi i izvori institucionalnih podataka

4.3.1.1 Poslovni informacioni sistem

Poslovni informacioni sistem predstavlja jedan od osnovnih izvora podataka o studentima. U tabeli 7 prikazani su osnovni moduli i podmoduli poslovnog informacionog sistema obrazovne ustanove: Moduli Studenti Upis na studije Overa semestra Obrada ispita Obrada radova

Matini podaci Podaci o nastavi Podaci o kolskoj godini Podaci o organizaciji Podaci o bankama Geografski podaci Podaci o ugovorima

Nastava Angaovanje nastavnika Raspored nastave Izvetaji

Tabela 7. Moduli poslovnog informacionog sistema obrazovne ustanove

91

Prikupljanje podataka iz poslovnog informacionog sistema vri se korienjem predefinisanih izvetaja ili izvrenjem upita nad bazom podataka. Predefinisani izvetaji iz poslovnog informacionog sistema koji mogu biti znaajni izvori podataka za postupak kreiranja adaptivnog sistema elektronskog obrazovanja obuhvataju spiskove studenata po razliitim kriterijumima, kao to su godina studiranja, predmeti, smerovi i sl. Ad hoc izvetaji u poslovnom informacionom sistemu kreiraju se izvrenjem SQL upita nad bazom podataka poslovnog informacionog sistema.

4.3.1.2 Skladita podataka

Skladite podataka se definie kao skup informacija organizovanih tako da se mogu lako analizirati, izdvojiti, spojiti i na druge naine koristiti da bi se razumela njihova sutina. On predstavlja neku vrstu baze podataka, s tim to su podaci u njemu organizovani na poseban nain. Ovi podaci mogu se nazvati i "informacionim podacima", za razliku od operativnih podataka u transakcionim bazama. Osnovne odrednice skladita podataka prema ovoj definiciji su: Predmetna orijentisanost - podatak daje informaciju o konkretnoj temi umesto o trajnim procesima preduzea. Integrisanost - podaci su prikupljeni iz mnotva razliitih izvora, i sklopljeni u koherentnu celinu. Vremenska promenljivost - svi podaci u skladitu podataka su odreeni za neki vremenski period.

4.3.1.3 Sistem za upravljenje uenjem

Podaci potrebni u okviru sistema za adaptivno elektronsko obrazovanja iz sistema za upravljanje uenjem mogu se prikupljati na nekoliko naina: Podaci dostupni u predefinisanim izvetajima prikupljaju se izborom odgovarajue opcije u sistemu za upravljanje uenjem. Podaci se mogu preuzimati u nekom od predefinisanih formata: xml, xls, csv i drugi. Izbor formata za preuzimanje podataka zavisi od izabranog naina obrade podataka. Predefinisani izvetaji u Moodle sistemu za upravljanje uenjem obuhvataju: o o o zbirne i pojedinane izvetaje po studentima; zbirne i pojedinane izvetaje po aktivnostima u sistemu; zbirne i pojedinane izvetaje po resursima.

Podaci koji nisu dostupni u predefinisanim izvetajima mogu se dobiti korienjem SQL upita nad bazom podataka. Podaci o korienju sistema za upravljanje uenjem, nainu kretanja korisnika kroz aktivnosti, mogu se dobiti iz logova veb servera.

Podaci prikupljeni kroz sistem za upravljanje uenjem koriste se prevashodno za [24][90]: Utvrivanje stilova uenja studenata koji koriste sistem za upravljanje uenjem Utvrivanje veza izmeu stilova uenja studenata i pojedinanih resursa i aktivnosti na onlajn kursevima.

4.3.1.4 Ostali izvori

Procedura prikupljanja podataka iz ostalih izvora definie se u zavisnosti od izvora iz koga se podaci prikupljaju. Ostali izvori mogu biti iskustva nastavnika, forumi, drutvene mree, i drugi. 92

Prikupljanje podataka iz ostalih izvora vri se u namenskim istraivanjima, korienjem standardne metodologije: 1. Definisanje predmeta i ciljeva istraivanja 2. Izbor metoda istraivanja 3. Izbor instrumenata istraivanja 4. Izbor uzorka 5. Realizacija istraivanja 6. Konsolidacija prikupljenih podataka Tabela 8 prikazuje osnovne karakteristike postupka prikupljanja podataka u namenskim istraivanjima.
Ljudi i njihovo ponaanje Dokumenti Sredstva masovnog komuniciranja Nauna, struna i druga dela Da bude adekvatan osnovnim elementima projekta Da bude verodostojan, pouzdan i u odgovarajuoj meri pristupaan Izvornost Zvaninost zvanini poluzvanini nezvanini privatni Javnost tajni interni otvoreni javni

Izvori podataka

Svojstva izvora podataka Kriterijumi klasifikacije

Spoljna sredstva

Izvori podataka po kriterijumima

vizuelni auditivni ostali Populacija Uzorak Posmatranje Ispitivanje Eksperiment

izvorni posredni izvedeni

Prostor istraivanja Naini prikupljanja podataka

Tabela 8. Karakteristike postupka prikupljanja podataka

4.3.2 Aplikacije
Softverske aplikacije koje je potrebno objediniti korienjem veb portala za adaptivno elektronsko obrazovanje su (Slika 37): sistem za upravljanje uenjem; poslovni informacioni sistem; sistem za upravljanje sadrajem; aplikacije za komunikaciju; druge aplikacije.

93

Slika 37. Aplikacije adaptivnog elektronskog obrazovanja Sistem za upravljanje uenjem Aplikacije za upravljanje uenjem treba da obezbede kljune funkcionalnosti u sistemu za elektronsko obrazovanje. Ove aplikacije treba da omogue realizaciju procesa uenja: upravljenje kursevima - kreiranje, administracija, adaptacija i nadgledanje elektronskih kurseva kurseva upravljanje uenjem - alati za upravljanje nastavom, kreiranje grupa, zadataka, raspored komunikacija i interakcija korisnika na efikasan nain (elektronska pota, et, konferencije, obavetenja, deljenje sadraja i aplikacija) upravljanje sadrajem za uenje kreiranje, skladitenje i distribuiranje materijala za uenje evaluacija uenja ocenjivanje, statistike, izvetaji i sl. administracija optim podacima performanse nastavnog procesa, podaci o studentima, finansijska pitanja i sl.

Aplikacije iz ove kategorije moraju biti projektovane i implementirane u skladu sa savremenim standardima elektronskog obrazovanja. Prilikom razvoja aplikacija za upravljanje uenjem treba obezbediti mogunost integracije sa servisima za podrku uenju i mehanizmima za adaptaciju. 94

Potrebno je razviti aplikacije koje se zasnivaju na savremenim konceptima i tehnologijama (mobilne tehnologije, uenje kroz igru, semantiki veb). Za pojedine specifine oblasti prouavanja, potrebno je obezbediti specijalizovane aplikacije. Poslovni informacioni sistem Ova kategorija aplikacija treba da obezbedi povezanost izmeu podataka i procesa u okviru poslovnog informacionog sistema obrazovne institucije, sa procesima u sistemu elektronskog obrazovanja. Pre svega, integracija i sinronizacija se odnosi na sledee procese: poslovi studentske slube (upis, evidencija ispita, potvrde, prijave i slina dokumenta) upravljanje konkursima upravljanje podacima iz razliitih izvora izvetavanje izvravanje poslovnih transkacija

Sistem za upravljanje sadrajem Aplikacije vezane za upravljanje sadrajem treba da omogue pristup svim relevantnim sadrajima i informacijama u okviru portala za adaptivno elektronsko obrazovanje. Ova kategorija aplikacija treba da obezbedi napredne funkcionalnosti za kreiranje, auriranje, grupisanje, klasifikaciju, objavljivanje razliitih tipova sadraja na portalu. Jedan od kljunih zahteva je i integracija sa mehanizmima adaptacije koji pristupaju sadrajima. Aplikacije za komunikaciju Potrebno je razviti aplikacije koje omoguavaju razliite tipove komunikacije i kolaboraciju izmeu korisnika portala. Komunikacija treba da bude zasnovana na savremenim veb tehnologijama. Aplikacije iz ove kategorije treba da obezbede funkcionalnosti preko kojih se realizuju kolaboracija izmeu uesnika: timski rad, upravljanje projektima, CRM, obavetavanje, socijalna interakcija.

4.3.3 Korisniki interfejs

Glavni cilj veb portala je da obezbedi odgovarajui sadraj. Sadraj informacija koji je dostupan korisnicima sistema unutar portala je neogranien i predstavlja rezultat njegovog dizajna kao standardne veb aplikacije i naprednih mogunosti pristupa informacijama putem standardizovanih veb servisa [53]. Interfejs portala je lak za korienje i omoguuje korisnicima dobro organizovan i personalizovan pogled na sve kritine informacije. Konceptualni izgled poetne stranice portala prikazan je na slici 38 [15].

95

Zaglavlje Horizontalni meni

Glavni meni Strana sa sadrajem Modul za dogaaje

Modul za logovanje

Modul za vesti

Modul za podnoje strane

Slika 38. Konceptualni izgled poetne stranice portala Organizacija veb portala jednostavna je i laka za konfiguraciju i ne zahteva posedovanje znanja i vetina u kreiranju veb portala niti alata namenjenih potrebama njegovog dizajna. Portal je projektovan radi optosti, mogunosti proirenja i nadogradnje kao i centralizovane administracije [15]. Pojedine delove portala je mogue kreirati po elji, ime je omoguena lakoa integracije sa drugim poslovnim aplikacijama, izvetajima i resursima. Veb portal omoguuje organizaciju jedinstvene veb aplikacije u vidu viestrukih prikaza (multiview) koji mogu da sadre jedan ili vie veb delova ekrana (veb parts). Delove je mogue snimiti, modifikovati, dodavati, ili uklanjati iz definisanih prikaza aplikacije. Mogu se posmatrati kao nezavisne komponente koje obuhvataju razliite veb sadraje. Pristupni panel predstavlja logiki grupisane direktorijume i pridruene linkove koji su dostupni odreenim grupama korisnika sistema. Omoguavaju ujedinjavanje objekata unutar portala u grupe meusobno povezanih informacija. Veb portal treba da poseduje napredne osobine pretraivanja sadraja aplikacije na osnovu kljunih rei, animacija, izvetaja, ili nekih drugih korisnikih aplikacija koje su integrisane unutar portala. Portal predstavlja poetnu taku, prolaz ili glavni ulaz ka drugim resursima na Internetu ili intranetu. Portali omoguuju efikasniji pristup informacijama i aplikacijama, bolju saradnju sa klijentima, smanjuju trokove obuke zaposlenih, komunikaciju ine jednostavnijom. Svojim korisnicima najee pruaju mogunost personalizacije. Oni su projektovani da koriste distribuirane aplikacije, razliita okruenja srednjeg sloja i hardvera, kako bi omoguili servise iz razliitih izvora. Kljune funkcionalnosti obrazovnog veb portala sa stanovita nastavnika su [153]: Upravljanje dokumentima i vestima Nastavnici objavljuju vesti vezane za razliite aktivnosti. Istovremeno, omogueno je postavljanje, auriranje i pregled dokumenata. Nastavnici mogu definisati razliite nivoe pristupa i dozvola nad dokumentima. Komunikacija izmeu nastavnika nastavnici mogu komunicirati i saraivati meusobno koristei razliite servise vezane za ovu funkcionalnost. Omoguena je komunikacija na nivou grupe, odeljenja ili lino.

96

Pedagoke aktivnosti na jednostavan i efikasan nain nastavnici mogu upravljati pedagokim aktivnostima, pre svega upravljanjem kursevima. Ova aktivnost podrazumeva auriranje informacija i materijala u okviru kurseva, objavljivanje materijala i obavetenja za studente, upravljanje rasporedima asova, odgovore na studentska pitanja, diskusije na forumima kurseva. Upravljanje nainom prezentacije poslovnim jedinicama - nain na koji se odreeni deo obrazovne ustanove predstavlja. Pristup podacima za nauno istraivanje sa razliitih izvora podataka i servisa. Pristup finansijskim podacima i ostalim administrativnim podacima nastavnicima je omoguen pristup izvetajima o poslovanju, realizovanim planovima, novanim nadoknadama, pravilnicima, itd.

Kljune funkcionalnosti obrazovnog veb portala sa stanovita studenata su [153]: Opte vesti i informacije studenti su u mogunosti da pristupe informacijama i vestima iz razliitih internih ili eksternih izvora. Pristup dokumentima studentima su na raspolaganju razliiti dokumenti vezani za uenje (rasporedi, izvetaji, formulari i sl.). Komunikacija i kolaboracija komunikacija na nivou grupa, kurseva, lina komunikacija sa studentima i nastavnicima, diskusioni forumi, pomo pri korienju servisa i aplikacija. Upravljanje kursevima studentima je omogueno upravljanje prikazom elemenata kursa (novosti, materijali, dodatni moduli i servisi). Ovo je jedna od najvanijih funkcionalnosti jer se kljuni delovi obrazovnog procesa odvijaju u okviru kursa, korisnici pristupaju materijalima za uenje, diskusijama na forumu i komunikacijom sa ostalim uesnicim a. Virtuelna kancelarija studenti su povezani sa informacionim sistemom studentske slube, tako da mogu pratiti svoje ocene, prijavljene ispite, dobijati informacije o rasporedu ispita, upisivati se na kurseve, proveravati statuse i servise odreenih aplikacija i sl. Razvoj karijere infromacije o potencijalnim poslovima, prijavljivanje na konkurse, kreiranje CV dokumenata i sl. Pristup razliitim izvorima podataka iz oblasti prouavanja. Pregled aktuelnih aktivnosti u okviru fakulteta seminari, radionice, predavanja i sl.

Konceptualni izgled poetne stranice portala za studente, nastavnike i administratore prikazan je na slikama 39, 40 i 41 [53].

97

Zaglavlje

Pretraga

Modul LMS

Poetna Vesti Dokumenti Stranice predmeta Biblioteka Studentske organizacije Linkovi Strana sa sadrajem

Personalizovani servisi: - preporuke sadraja - upravljanje dokumentima - predstojie aktivnosti - forumi - obavetenja Modul za komunikaciju: -webmail - instant poruke - et - kontakti

Studentski servisi Prijava ispita Upis Stipendije Izvetaji Uverenja Praksa Molbe

Slika 39. Konceptualni izgled poetne stranice portala za studente

Zaglavlje

Pretraga

Modul LMS

Modul CRM

Poetna Vesti Dokumenti Predmeti Projekti Nauno istraivaki rad Izvetaji Strana sa sadrajem

Personalizovani servisi: - preporuke sadraja - upravljanje dokumentima - predstojie aktivnosti - forumi - obavetenja Modul za komunikaciju: -webmail - instant poruke - et - kontakti

Servisi za nastavnike Ispitni rokovi Potvrde Diplomski radovi Konkursi Sastanci Izvetaji Nastava Saradnja

Slika 40. Konceptualni izgled poetne stranice portala za nastavnike

98

Zaglavlje

Pretraga

Poetna Konfiguracija Aplikacije Servisi Sadraj Sajtovi Strana sa sadrajem

Personalizovani servisi: - upravljanje dokumentima - predstojie aktivnosti - obavetenja

Modul za komunikaciju: -webmail - instant poruke - et - kontakti

Servisi za administratore Dokumentacija Korisniki zahtevi Izvetaji

Slika 41. Konceptualni izgled poetne stranice portala za administratore

4.3.4 Upravljanje korisnikim ulogama

Po instalaciji veb portala za adaptivno e-obrazovanje, potrebno je konfigurisati pristup korisnika portalu. Podaci o korisnicima se nalaze u heterogenim izvorima (LDAP, Active Directory, SQL Server, PostgreSQL), pa je neophodno izvriti odgovarajuu integraciju. Jedinstvena autentifikacija korisnika moe se realizovati korienjem LDAP protokola i odgovarajuih softverskih reenja. Softver za integraciju korisnikih naloga od veb poratala dobija informacije o korisniku koji eli da se loguje (korisniko ime i lozinku), a zatim proverava dobijene podatke o klijentu u razliitim izvorima podataka. Sekvenca provere korisnikih privilegija prikazana je dijagramom sekvenci na slici 42.

Korisnik

Veb portal

LDAP

Username, password Username, password Autentikacija korisnika

Autentifikovani korisnik Autentifikovani korisnik

Slika 42. Autentikacija korisnika Za efikasno korienje resursa raunarske mree obrazovne institucije neophodno je urediti procese autorizacije i autentifikacije. Autorizacija za korienje resursa se zadaje implicitno za pojedine grane stabla korisnika (direktorijumsko stablo). 99

Korisnike uloge u okviru portala se mogu podeliti na sledee: studenti (osnovne studije, masterovci, specijalistike studije, doktoranti,); nastavnici (profesori, asistenti, saradnici u nastavi); saradnici Laboratorije za Elektronsko poslovanje; osoblje fakulteta; ostali.

U okviru uloge studenta razlikuje se vie tipova: student osnovnih studija, student master studija, student specijalistikih studija, student doktorskih studija. Uloga studenta predstavlja centralnu korisniku ulogu u modelu portala. Svim studentima je omoguen jedinstven pristup kursevma, resursima, obavetenjima, testovima, dokumentima i drugim sadrajima. Studentima su na raspolaganju servisi portala vezani za kolaboraciju i komunikaciju meusobno, kao i sa drugim tipovima uloge na portalu. Studenti se upisuju na odgovarajue kurseve u okviru sistema za upravljanje uenjem. Svaki kurs je namenjen jednom od tipova uloge studenti. Na poslediplomskim studijama studenti imaju pristup dodatnim servisima i informacijama kao to su konkursi, dodatni kursevi i sl. Mehanizmi adaptacije se mogu primeniti na sve tipove uloge student. Studenti preko portala mogu koristiti i servise studentske slube, biblioteke i sl. Uloga nastavnika u predloenom modelu portala odnosi se na sve tipove nastavnog osoblja: profesor, saradnik u nastavi, asistent. Ovaj tip korisnika ima najvii nivo privilegija i doputa pristup i korienje svih servisa, izvora i informacija u okviru portala. Nastavnici upravljaju sadrajem koji se prezentuje studentima. Mogu da upravljaju kursevima, korisnicima, resursima i realizuju sve pedagoke aktivnosti. Primenom servisa adaptacije nastavnici realizuju adaptaciju. Nastavnicima se stavljaju na raspolaganje aplikacije i servisi za komunikaciju i kolaboraciju. Saradnici Laboratorije imaju ulogu u pruanju podrke svim poslovnim procesima u e -obrazovanju. Saradnici mogu da upravljaju pojedinim sadrajima u okviru kurseva, da daju obavetenja, postavljaju dokumente i da ocenjuju rad studenata u pojedinim delovima kursa. Saradnici su zadueni i za pojedine administrativne poslove kao to su: ureivanje dokumentacije vezane za ispite, izvetavanje o nastavi, aktivnostima na nauno-istraivakom radu i sl. Osoblje fakulteta je korisnika uloga koja podrazumeva zaposlene na fakultetu ije su aktivnosti vezane za obrazovne procese. Osoblje fakulteta moe da pristupi pojedinim informacijama i servisima portala kada je potrebno izvriti transakciju ili razmeniti podatke izmeu poslovnog informacionog sisema i portala. Ovo se pre svega odnosi na aktivnosti u vezi sa realizovanim ispitima, konkursima, izvetajima i sl. Ostali korisnici mogu pratiti obavetenja, novosti i pristupiti pojedinim resursima u okviru portala. Pristup komponenti za uenje nije dostupan neautorizovanim korisnicima.

4.3.5 Mehanizam za adaptaciju

U okviru ove komponente arhitekture adaptivnog sistema elektronskog obrazovanja opisan je mehanizam za adaptaciju. Mehanizam za adaptaciju moe biti realizovan primenom jednog od sledea dva pristupa [24][54][57]: 1. Adaptacija se u sistemu elektronskog obrazovanja realizuje kroz primenu odgovarajueg metodolokog postupka nastavnika. U okviru ovog pristupa adaptacija se zasniva na prilagoavanju nastavnih materijala. Nastavnik koristi izvetaje i analize kako bi: a. utvrdio karakteristine grupe studenata b. utvrdio osobine karakteristinih klastera c. raspodelio studente u grupe d. prilagodio nastavne materijale 100

Ovaj tip adaptacije (slika 43) pogodan je za primenu u svim sistemima za upravljanje kursevima.

Student LMS

Nastavnik

Veb portal za adaptivno e-obrazovanje

Mehanizam za adaptaciju

Slika 43. Mehanizam adaptacije zasnovan na metodolokom postupku nastavnika 2. Adaptacija se u sistemu elektronskog obrazovanja realizuje primenom alata za automatizovanu adaptaciju. Za ovaj tip adaptacije potrebna je odgovarajua softverska infrastruktura (Slika 44). U okviru ovog pristupa adaptacija se zasniva na automatizovanom prilagoavanju sadraja i aktivnosti kursa uoenim karakteristikama studenta. Mehanizam za adaptaciju prikuplja podatke i na osnovu njih automatski kreira modele korisnika i objekata uenja.

Mehanizam za adaptaciju

Modeli korisnika

Nastavnik

Objekti uenja

LMS Stilovi uenja Student Veb portal za adaptivno e-obrazovanje

Slika 44. Automatizovani mehanizam adaptacije Jedan od osnovnih problema adaptivnih sistema obrazovanja je to to je teko testirati da li su adaptivne odluke korisne za sve studente ili za samo neke od njih. Primenom tehnika vetake ineligencije donekle se moe obezbediti podrka za reavanje ovog problema. Studenti imaju razliite ciljeve, interese, prethodna znanja i stilove uenja. Sve ove osobine treba uzeti u obzir radi unapreenja procesa uenja svakog studenta pojedinano. U skladu sa linim afinitetima adaptivni sistemi obrazovanja mogu sugerisati koja od nastavnih aktivnosti najvie odgovara svakom od studenata. Jedan od glavnih problema u ovom pristupu je to to nastavnici treba da analiziraju funkcionisanje adaptivnosti za svakog od studenata pojedinano.

101

4.3.6 Alati za administraciju i razvoj

Specifine funkcije upravljanja, nadgledanja i razvoja veb portala obuhvataju poslove [174]: Administracija korisnika, koja podrazumeva alokaciju korisnikih ID, definisanje korisnikih grupa, podeavanje direktorijuma i personalizaciju; Administracija i nadgledanje sigurnosti portala, to ukljuuje i sistem pronalaenja uljeza, PKI administraciju i digitalne sertifikate; Menadment sadraja, ukljuujui administraciju svih specifinih baza podataka na portalu; Administracija i kastomizacija alata za saradnju; Praenje stepena korienja i performansi portala, zakljuno sa nadgledanjem stepena korienja kapaciteta sistema i korisnosti balansiranja posla; Odravanje i fino podeavanje Odravanje pretraivaa Razvoj funkcionalnosti portala

Jedan od problema u ovom kontekstu je definisanje odgovornosti za upravljanje radom portala. Neke od funkcija specifinih za portale (npr. upravljanje sadrajima) zahtevaju specifine i specijalizovane vetine. Meutim, druge, kao to su sigurnost i administracija korisnika, najee su pod nadlenou osoba koje su zaduene za administraciju mree i sigurnost u celini. Od veliine IT sektora kompanije i budeta predvienog za korporativni portal zavisi i sama mogunost proirenja, koje se postie uvoenjem novih operatora u sistem, a koji bi se bavili odravanjem portala. Da bi portal uspeno funkcionisao, neophodno je da postoji dvadesetetvoroasovno nadziranje i odravanje, to podrazumeva iskljuivanje mogunosti kanjenja u informisanju, gubljenje informacija, privremenu nemogunost pristupa portalu i ostale neeljene situacije koje ugroavaju poslovanje kompanije.

4.4 Procesi adaptivnog elektronskog obrazovanja

Upravljanje u adaptivnom elektronskom obrazovanju predstavlja integraciju kljunih poslovnih procesa poev od modelovanja korisnikih profila, preko razvoja postavljanja i realizacije adaptivnih elektronskih kurseva, pa do evaluacije rada sistema. U ovom poglavlju se prezentuje se procesni model adaptivnog elektronskog obrazovanja koji omoguava modeliranje i implementaciju poslovnih procesa, monitoring kroz merenje performansi, kao i benmarking i najbolju praksu sa ciljem evaluacije i unapreenja procesa adaptivnog elektronskog obrazovanja. Model procesa, relacije meu procesima, kao i metrika, predstavljaju osnovu za kvalitetno modeliranje i dizajn portala za adaptivno elektronsko obrazovanje. Dalje se opisuje procesni model koji predstavlja univerzalni pristup upravljanju sistemom adaptivnog elektronskog obrazovanja. Procesni referentni model za adaptivno elektronsko obrazovanje sadri [174]: standardne procese (modelovanje korisnikih profila, razvoj adaptivnih kurseva, ralizacija adaptivnih kurseva, evaluacija, itd.) standardnu metriku (ocena studenata, prolaznost, itd.) najbolju praksu predefinisane relacije izmeu procesa, metrike i najbolje prakse

Ovaj model se moe koristi za opisivanje, merenje i ocenjivanje sistema adaptivnog elektronskog obrazovanja.

102

U okviru modela, adaptivno elektronsko obrazovanje se sastoji iz sledeih integrisanih procesa (Slika 45): modelovanje korisnikih profila; razvoj adaptivnih kurseva; ralizacija adaptivnog kursa; evaluacija; administrativni i procesi podrke.

1. Modelovanje korisnikih profila

2. Razvoj adaptivnih kurseva

3. Realizacija adaptivnog kursa

4. Evaluacija

5. Administrativni i procesi podrke

2. Procesi adaptivnog elektronskog obrazovanja

Slika 45. Procesi adaptivnog elektronskog obrazovanja Procesni model adaptivnog elektronskog obrazovanja obuhvata: 1. Sve interakcije sa studentima, od upisa na fakultet do diplomiranja, 2. Sve procese nastavnika vezane za kreiranje efektivnog sistema adaptivnog elektronskog obrazovanja, 3. Sve administrativne procese za podrku adaptivnom elektronskom obrazovanju Okvir osnovnih procesa u adaptivnom elektronskom obrazovanju dat je u tabeli 9.
Proces Modelovanje korisnikih profila Opis Integracija izvora podataka o studentima Analiza i izbor kriterijuma adaptacije Kreiranje korisnikih profila u skladu sa izabranim kriterijumima Auriranje korisnikih profila Analiza i izbor kriterijuma za kreiranje adaptivnih kurseva Usklaivanje sa standardima i praksom u razvoju kurseva elektronskog obrazovanja Upravljanje repozitorijumima objekata uenja Priprema nastavnih materijala i aktivnosti Postavljanje kurseva, instalacija i konfiguracija Predavanja Vebe Komunikacija i kolaboracija u procesu realizacije kursa Praenje rada studenata i prikupljanje podataka za auriranje korisnikih profila Praenje rada sistema, podeavanje Izbor metode za evaluaciju adaptivnih elektronskih kurseva Prikupljenje podataka Analiza podataka Upravljanje upisom na adaptivne elektronske kurseve Evidentiranje i praenje zavrnih radova Kreiranje preporuka Odravanje sistema Razvoj sistema Tehnika podrka

Razvoj adaptivnih kurseva

Realizacija adaptivnog kursa

Evaluacija

Administrativni i procesi podrke

Tabela 9. Okvir procesa adaptivnog elektronskog obrazovanja 103

Procesni model adaptivnog elektronskog obrazovanja moe se definisati kroz nekoliko nivoa: Prvi nivo definie okvir i sadraj modela adaptivnog elektronskog obrazovanja. Ovde se definiu osnovne komponente sistema i nain na koji se mere performanse. Na drugom nivou, vri se konfiguracija sistma adaptivnog elektronskog obrazovanja prema odreenom modelu adaptacije. Trei nivo definie poslovne procese u vezi sa kreiranjem i realizacijom adaptivnih kurseva. Na ovom nivou daje se specifikacija: o o o o o o elementa procesa; ulaznih i izlaznih informacija; mere performansi (metrika) procesa; najbolja praksa (gde je identifikovana); karakteristike sistema koje su potrebne za realizaciju najbolje prakse; softverski sistemi i alati.

Na etvrtom i niim nivoima, implementiraju se metode upravljanja i procesi specifini za odreenu obrazovnu instituciju. Ovde se definie detaljna obrazovna strategija u cilju implementacije efektivnog sistema adaptivnog e-obrazovanja.

Integrisani model procesa adaptivnog elektronskog obrazovanja sa aspekta studenta prikazan je na slici 46.
Integrisani model realizacije adaptivnog elektronskog obrazovanja aspekt studenta

Logovanje studenta

Kreiranje modela studenta

Skladitenje modela studenta u repozitorijumu

Model studenta ne postoji

Pristup kursu
Model studenta postoji

Pokretanje adaptivnog mehanizma

Uenje
Promene u modelu studenta ne postoje

Polaganje ispita

Promene u modelu studenta postoje

Auriranje modela studenta

Slika 46. Integrisani model procesa adaptivnog elektronskog obrazovanja sa aspekta studenta 104

4.4.1 Modelovanje korisnikih profila

Osnovni pristupi generisanju korisnikih profila u sistemu adaptivnog elektronskog obrazovanja obuhvata modelovanje na osnovu podataka o studentima prikupljenih eksplicitno (putem upitnika) ili implicitno (posmatranjem ponaanja studenata na veb portalu). Mehanizam za modelovanje korisnikih profila obezbeuje kreiranje i odravanje profila studenata, kao i mapiranje specifinih obrazovnih aktivnosti prema profilima studenata. Profil studenta se dizajnira tako da obuhvati preference korisnika i da prati ponaanje studenata tokom vremena. Kreiranje profila studenta vri se u skladu sa izabranim kriterijumom adaptacije. Adaptacija se moe realizovati na osnovu veeg broja kriterijuma: stilova uenja; predznanja studenata; interakcije sa sistemom; prikupljenih podataka o ciljevima, zahtevima, potrebama i oekivanjima studenata. Za kreiranje i analizu modela studenta mogu se koristiti statistike metode, tehnike vetake inteligencije, tehnike semantikog veba i druge. Poloaj modela studenta u odnosu na druge komponente veb portala za adaptivno elektronsko obrazovanje prikazan je na slici 47.

Slika 47. Model studenta u veb portalu za adaptivno elektronsko obrazovanje Faze u procesu kreiranja modela studenta prikazane su na slici 48:
1. Modelovanje korisnikih profila

1.1. Prikupljanje podataka o studentima

1.2. Kreiranje modela studenta

1.3 Auriranje modela studenta

Slika 48. Faze u procesu krerianja modela studenta

105

4.4.1.1 Prikupljanje podataka o studentima

U cilju adaptacije sistema za elektronsko obrazovanje, sistem sakuplja informacije o studentu i sadraju. Poetni korak u formiranju modela studenta obuhvata prikupljanje informacija o studentima (ciljevi, planovi, stavovi, sposobnosti, znanje, verovanja itd.). Prikupljaju se i statike i dimanike informacije. Statika informacija se dobija od studenta i prilino je stabilna. Dinamika informacija koja ukazuje na sposobnosti studenata i unapreenje tokom interakcije sa sistemom zavisi od oblasti i promena u obrazovnom procesu. Dinamika informacija se dobija kao rezultat reakcije i ponaanja studenta tokom korienja sistema. Kao osnovne metode prikupljanja podataka o karakteristikama studenata koriste se: Direktna pitanja - ovaj metod predstavlja efikasan nain za prikupljanje optih infromacija o korisniku. Moe biti iskorien za prikupljanje demografskih podataka, podataka o interesovanjima i sposobnostima studenata, itd. Kao instrument za prikupljanje podataka se koriste upitnici, formulari, pre-testovi i testovi iz psihologije. Pretpostavke ovaj metod se koristi kada je potrebmo dobiti vie informacija o studentima, a nemogue ih je dobiti na drugi nain. Na primer, ako nije poznato da li student ima predznanja iz odreene oblasti, pretpostavlja se da je njegovo znanje na poetnom nivou. Interakcija studenta sa sistemom ovaj metod se koristi za prikupljanje informacija o tome koje stranice student poseuje, koliko vremena provodi na pojedinim stranicama, koliko esto pristupa, ta pretrauje itd. Informacije koje se dobiju na ovaj nain ne mogu se smatrati u potpunosti pouzdanim. Pristupi studenta sistemu i interakcije koje se odvijaju unutar njega skladite se u bazu podataka na serveru. Primenom data mining tehnika mogue je uvtrditi pravilnosti u ponaanju studenata i integrisati ih u model korisnika.

Informacije prikupljene putem neke od pomenutih metoda izraavaju se u odgovarajuim varijablama koje ine model studenta (Bulova, diskretna, kontinualna). Proces prikupljanja podataka o studentima prikazan je na slici 49. Ukoliko podaci potrebni za kreiranje modela studenta nisu dostupni u sistemu, neophodno je realizovani namensko istraivanje za prikupljanje ovih podataka. Prikupljanje podataka u namenskim istraivanjima vri se korienjem standardne metodologije: Definisanje predmeta i ciljeva istraivanja - u ovoj fazi potrebno je definisati ta e se konkretno istraivati i izvriti razgranienje od drugih pojava oblasti koja se istrauje. Predmet istraivanja je potrebno odrediti teorijski i operativno. Teorijsko odreenje predmeta istraivanja odreuje sadraj pojave koja se eli istraiti. To je analiza teorijskih saznanja o istraivanoj pojavi i obuhvata izdvajanje nauno istraenih i verifikovanih injenica, nauno saznatih ali nedovoljno proverenih injenica, onoga to iskustvo opaa i onoga to se na osnovu saznatog i opaenog moe pretpostaviti. Operaciono odreenje predmeta istraivanja je konana konkretizacija pojave koja se eli istraiti. Ovde je potrebno definisati inioce sadraja predmeta istraivanja, vremensko dimenzioniranje predmeta istraivanja, prostorno odreenje predmeta istraivanja i sl. U okviru definisanja ciljeva istraivanja potrebno je odgovoriti na pitanje zato se istraivanje vri. Na primer, cilj istraivanja moe biti utvrivanje stilova uenja studenata. Izbor metoda istraivanja - U ovoj fazi potrebno je izvriti izbor metoda istraivanja koje e se koristi. Predlae se korienje metode posmatranja, ime se dolazi do neposrednih, autentinih i originalnih podataka o pojavama koje se posmatraju, ili metode eksperimenta koji predstavlja plansko, organizovano i metodsko proizvoenje i izvoenje ili merenje pojava u smislu otkria nepoznatih injenica, svojstava i odnosa pojava. Izbor instrumenata istraivanja - U ovoj fazi potrebno je izabrati instrument za realizaciju planiranog istraivanja. Kao jedan od najefektivnijih instrumenata predlae se korienje ankete. Anketa treba da sadri pitanja koja omoguavaju precizno prikupljanje podataka 106

neophodnih za realizaciju izabranog naina adaptacije obrazovnih sadraja. Realizovana anketa ne treba da bude anonimna, kako bi se omoguilo povezivanje podataka prikupljenih anketiranjem, sa aktivnostima studenata na sistemu za uenje i kako bi se tanije adaptirale aktivnosti i resursi. Izbor uzorka - Ova faza obuhvata izbor uzorka na kome e se istraivanje vriti. U adaptivnom elektronskom obrazovanju esto je mogue istraivanje izvriti na celoj populaciji, ime se prikuplja vei broj podataka, te e i rezultati analiza biti taniji. Ukoliko se istraivanje ne vri na celoj populaciji, prilikom izbora uzorka potrebno je uzeti u obzir specifinosti materije koja se izuava na kursu koji e biti adaptiran, smer studenata koji e initi uzorak, godinu studija studenata i druge relevantne faktore. Realizacija istraivanja - U ovoj fazi vri se planirano istraivanje, tj. prikupljanje podataka primenom izabranih metoda i instrumenata. Ovu fazu treba da prati niz upravljakih procesa koji obuhvataju vremenko planiranje aktivnosti, angaovanje lanova tima i sl. Kontrola prikupljenih podataka Kontrola podataka obuhvata tehniku kontrolu sa ciljem ispravljanja greaka i omaki, kao i logiku kontrolu sa ciljem provere ispravnosti korienja instrumenata. Konsolidacija prikupljenih podataka U ovoj fazi vri se konsolidacija podataka iz istraivanja u formu pogodnu za kasniju integraciju sa drugim podacima iz sistema.
1.1. Prikupljanje podataka o studentima
Podaci dostupni u sistemu

1.1.2. Izbor izvora podataka

1.1.1. Analiza zahteva 1.1.3. Ekstrakcija podataka iz izvora

Podaci ne postoje u sistemu

1.1.5. Organizacija istraivanja

1.1.4. Transformacija podataka

1.1.6. Integracija podataka

Slika 49. Prikupljanje podataka o studentima Aktivnosti prikupljanja podataka u namenskim istraivanjima prikazane su na slici 50.

107

1.1.5. Organizacija istraivanja

1.1.5.1. Definisanje predmeta i ciljeva istraivanja

1.1.5.2. Izbor metoda istraivanja

1.1.5.3. Izbor instrimenata istraivanja

1.1.5.4. Izbor uzorka

1.1.5.5. Realizacija istraivanja

1.1.5.6. Kontrola prikupljnenih podataka

Logike greke Nema greaka

Tehnike greke

1.1.5.7. Ispravljanje greaka

1.1.5.8. Konsolidacija prikupljenih podataka

Slika 50. Organizacija istraivanja

4.4.1.2 Kreiranje modela studenta

Prikupljene informacije tokom prve faze koriste se za predstavljanje obrazovnog procesa studenta, za donoenje odluke o tome kojim putem e student nastaviti svoj obrazovni proces ili pri izboru najadekvatnije pedagoke strategije na naredni predmet koji e biti predstavljen. Jedan od najveih problema tokom izrade modela studenta je neizvesnost. U cilju izgradnje modela studenta, potrebno je doi do informacija kao to su ponaanje studenta u sistemu, interesovanja, line karakteristike, a otkriti informacije koje se odnose na brzinu uenja studenata i njihove preferencije. Meutim, esto nije mogue precizno utvrditi nivo predznanja studenta. Proces kreiranja modela studenata prikazan je na slici 51. Kreirani model studenta treba da podri izabrani nain adaptacije sistema za elektronsko obrazovanje. Kreiranje modela studenta podrava etiri pristupa adaptaciji sistema za e-obrazovanje: adaptacija na osnovu predznanja studenata; adaptacija na osnovu stilova uenja; adaptacija na osnovu predznanja i stilova uenja; adaptacija na osnovu ad hoc postavljenih kriterijuma.

108

1.2. Kreiranje modela studenata 1.2.2. Adaptacija na osnovnu predznanja

1.2.3. Adaptacija na osnovu stilova uenja 1.2.1. Izbor kriterijuma adaptacije 1.2.4. Adaptacija na osnovu predznanja i stilova uenja 1.2.6. Skladitenje modela studenta u repozitorijumu

1.2.5. Adaptacija na osnovu ad hoc postavljenih kriterijuma

Slika 51. Proces kreiranja modela studenta Adaptacija na osnovu predznanja Kreiranje modela studenta za adaptaciju na osnovu predznanja podrazumeva prethodno definisanje potrebnih predznanja za pohaanje adaptivnog kursa. Kao osnovni izvori podataka koriste se svi prethodno dostupni podaci o predznanju studenata (test sa prijemnog ispita, ocene iz pojedinih oblasti iz prethodnog toka kolovanja i sl.) kao i podaci dobijeni testovima namenski realizovanim za prikupljanje podataka o predznanju iz predmetne oblasti [15]. Aktivnosti kreiranja modela studenta na osnovu predznanja prikazane su na slici 52.
1.2.2. Adaptacija na osnovu predznanja

1.2.2.1. Definisanje potrebnih predznanja

1.2.2.2. Izbor izvora podataka

1.2.2.3. Izbor algoritma za analizu podataka

Izvori podataka: - prijemni ispit - podaci o prethodnom kolovanju - podaci sa prethnodnih kurseva u LMS - podaci iz namenskih testova predznanja

1.2.2.4. Analiza podataka o predznanju

1.2.2.5. Formiranje grupa studenta na osnovu predznanja

1.2.2.6. Formiranje profila studenta na osnovu predznanja

Slika 52. Proces kreiranja modela studenta na osnovu predznanja 109

Adaptacija na osnovu stilova uenja Kako bi se realizovalo kreiranje profila studenta na osnovu stilova uenja, neophodno je (slika 53) [24][54]: utvrditi stilove uenja studenata primenom prilagoenog Felder Silverman modela stilova uenja; utvrditi karakteristine grupe studenata; utvrditi karakteristike ovih grupa.

1.2.3. Adaptacija na osnovu stilova uenja

1.2.3.1. Prilagiavanje Felder Silverman modela stilova uenja

1.2.3.2. Izbor izvora podataka

1.2.3.3. Izbor algoritma za analizu podataka

Izvori podataka: - podaci o prethodnom kolovanju - podaci sa prethnodnih kurseva u LMS - logovi veb servera - podaci prikupljeni pomou ILS

1.2.3.4. Utvrivanje stilova uenja

1.2.3.5. Klasterovanje

1.2.3.6. Formiranje profila studenta na osnovu stilova uenja

Slika 53. Proces adaptacije na osnovu stilova uenja Primena prilagoenog Felder Silverman modela stilova uenja podrazumeva prikupljanje podataka kroz prilagoeni upitnik za utvrivanje stilova uenja (ILS) i podataka iz sistema za upr avljanje uenjem [24][79][80]: preliminarna analiza podataka - u ovoj fazi vri se okvirni pregled podataka, da bi se utvrdilo: o o o da li ima nedostajuih vrednosti; da li ima nekonzistentnih podataka; da li je bilo greaka u unosu podataka;

transformacija i korekcija podataka; analiza optih pitanja u anketi; analiza pitanja koja se tiu aktivnog i refleksivnog stila uenja; analiza pitanja koja se tiu vizuelnog i verbalnog stila uenja; anlaiza pitanja koja se tiu senzornog i intuitivnog stila uenja; analiza pitanja koja se tiu sekvencijalnog i globalnog stila uenja.

Analizirane podatke je, radi daljeg korienja, potrebno predstaviti tabelarno i/ili u vidu grafikona. 110

Za utvrivanje karakteristinih grupa studenata koristi se postupak klasterovanja. Klasterovanje je postupak kojim se sprovodi grupisanje objekata slinih karakteristika. Cilj klasterovanja je pronai grupe koje se znatno razlikuju jedna od druge, dok su lanovi unutar grupa vrlo slini jedni drugima. Sluajevi unutar iste grupe imaju manje ili vie sline osobine vrednosti atributa. Na poetku klasterovanja ne zna se po kojim e atributima podaci biti svrstani u grupe klastera. Karakteristika algoritama za klastering je da rade samo sa numerikim vrednostima. Adaptacija na osnovu predznanja i stilova uenja Adaptacija na osnovu predznanja i stilova uenja predstavlja kombinovanje prehodna dva pristupa i podrazumeva integraciju rezultata modelovanja korisnika dobijenih adaptacijom na osnovu predznanja i adaptacijom na osnovu stilova uenja. Proces adaptacije na osnovu kombinovanih kriterijuma prikazan je na slici 54.
1.2.4. Adaptacija na osnovu predznanja i stilova uenja

1.2.4.1. Definisanje potrebnih predznanja

1.2.4.2. Izbor izvora podataka

1.2.4.3. Izbor algoritma za analizu podataka

Izvori podataka: - prijemni ispit - podaci o prethodnom kolovanju - podaci sa prethnodnih kurseva u LMS - podaci iz namenskih testova predznanja

1.2.4.4. Analiza podataka o predznanju

1.2.4.5. Prilagiavanje Felder Silverman modela stilova uenja

1.2.4.6. Izbor izvora podataka

1.2.4.7. Izbor algoritma za analizu podataka

Izvori podataka: - podaci o prethodnom kolovanju - podaci sa prethnodnih kurseva u LMS - logovi veb servera - podaci prikupljeni pomou ILS

1.2.4.8. Utvrivanje stilova uenja

1.2.4.9. Integracija podataka

1.2.4.10. Klasterovanje

1.2.4.11. Formiranje profila studenta na osnovu predznanja

Slika 54. Proces kreiranja modela studenta na osnovu predznanja i stilova uenja Adaptacija na osnovu ad hoc postavljenih kriterijuma Kreiranje modela studenta na osnovu ad hoc kriterijuma potrebno je kada nastavnici razliite kurseve ele da adaptiraju na osnovu razliitih kriterijuma. Ovaj pristup podrazumeva da nastavnik pre kreiranja pojedinanog adaptivnog kursa bira na osnovu kojih kriterijuma e se adaptacija izvriti, a zatim se primenom odgovarajueg metodolokog postupka razvija i realizuje adaptivni kurs. Proces kreiranja modela studenta za adaptaciju na osnovu ad hoc postavljenih kriterijuma prikazan je na slici 55. 111

1.2.5. Adaptacija na osnovu ad hoc postavljenih kriterijuma

1.2.5.1. Definisanje kriterijuma adaptacije

1.2.5.2. Utvrivanje izvora podataka za izabrani kriterijum adaptacije

1.2.5.3. Izbor algoritma za analizu podataka

1.2.5.4. Analiza podataka

1.2.5.5. Formiranje grupa studenta na osnovu izabranih kriterijuma

1.2.5.6. Formiranje profila studenta na osnovu predznanja

Slika 55. Proces kreiranja modela studenta na osnovu ad hoc zadatih kriterijuma

4.4.1.3 Auriranje modela studenta

Kako bi proces adaptacije bio efektivan, neophodno je permanentno praenje modela studenata. Praenje modela studenata podrazumeva poreenje karakteristika i performansi studenata na adaptiranim kursevima, sa prethodno kreiranim modelom. Ukoliko se jave znaajna odstupanja, neophodno je aurirati modele studenata. Proces auriranje modela studenata prikazan je na slici 56.
1.3. Auriranje modela studenta

1.3.1. Prikupljanje podataka o studentima

1.3.2. Poreenje prikupljenih podataka sa karakteristikama modela studenta

Nema znaajnih odstupanja

Izvori podataka: - LMS - logovi veb servera - miljenja nastavnika

Postoje znaajna odstupanja

1.3.5. Snimanje prethodnog stanja u tabele istorije

1.3.6. Formiranje auriranog modela

Slika 56. Proces auriranja modela studenta

112

4.4.2 Razvoj adaptivnih kurseva

Proces razvoja adaptivnih elektronskih kurseva realizuje se kroz sledee faze (slika 57):
2. Razvoj adaptivnih kurseva

2.1. Izbor metoda i kriterijuma adaptacije

Metod grupne adaptacije

2.2. Priprema zajednikih nastavnih sadraja

2.3. Priprema specifinih nastavnih sadraja prema kriterijumima adaptacije

Metod pojedinane adaptacije

2.4. Priprema zajednikih nastavnih sadraja

2.5. Kreiranje kursa

2.6. Postavljanje nastavnih materijala

2.7. Kreiranje nastavnih aktivnosti

2.8. Kreiranje mehanizama komunikacije i saradnje

2.9. Implementacija mehanizma adaptacije

2.10. Testiranje kursa

Slika 57. Proces razvoja adaptivnih kurseva

4.4.2.1 Aktivnosti pripreme nastavnih materijala

Edukacioni materijali su najvaniji element elektronskog obrazovanja. Kod klasinog obrazovanja, oni predstavljaju samo podrku nastavnom procesu u kome je nastavnik u glavnoj ulozi. Kod elektronskog, edukacioni materijali predstavljaju glavni izvor novih znanja i vetina. Oni su istovremeno i kontrolori toka nastavnog procesa, jer svakog polaznika vode kroz proces obuke i usmeravaju ga ka eljenom cilju. Njihova uloga je veoma kompleksna, a uticaj na kvalitet i rezultat obrazovanja na daljinu presudan. Proces pripreme i razvoja e-materijala za potrebe obrazovanja na daljinu je ciklus od etiri faze: analiza, dizajniranje, razvoj i evaluacija. Radi standardizacije izrade edukacionih materijala preporuuje se korienje odgovarajuih automatizovanih didaktikih formi (templejta). Upotreba templejta obezbeuje potreban nivo usklaenosti razliitih pristupa u nainu izlaganja nastavne grae. U situaciji kada postoje kvalitetno projektovani templejti za izradu edukacionih materijala, nastavnici se mogu u potpunosti posvetiti kreiranju nastavnih sadraja kursa i njihovom uklapanju u forme i definisanu strukturu. Edukativni materijali za adaptivne kurseve pripremaju se u skladu sa uoenim osobinama modela studenta. Ukoliko se adaptacija vri prema stilovima uenja, neophodno je implementirati smernice za izradu edukativnih materijala prema stilovima uenja datih u tabeli 10.

113

Dimenzija

Stil uenja Aktivan Refleksivan Senzitivan Intuitivan Vizuelan Verbalan Sekvencijalan

Tip i format nastavnih materijala Nastavni materijali isprepletani sa aktvinostima za studente pitanjima, zadacima, istraivakim radovima, i sl. Nastavni materijali bez intenzivnih aktivnosti za studente. Nastavni materijali inkorporiraju veliki broj konkretnih primera i informacija Nastavni materijali sadre koncepte, sa manje konkretnih primera Nastavni materijali u formi slike, filma, i sl. Nastavni materijali u formi teksta Nastavni materijali u formi knjige, uputstva i sl. koji se moraju itati redom Nastavni materijali u formi hipermedije, gde su koncepti ulinkovani tako da student sam bira redosled

Obrada informacija

Percepcija informacija

Pamenje informacija

Razumevanje Globalan

Tabela 10. Nastavni materijali prema stilu uenja Ukoliko je izabran pristup grupne adaptacije, proces kreiranja nastavnih materijala obuhvata dve faze: kreiranje nastavnih materijala zajednikih za sve grupe studenata kreiranje nastavnih materijala specifinih za definisane grupe studenata.

Ukoliko je izabran pristup pojedinane adaptacije, preporuuje se kreiranje zajednikog skupa nastavnih materijala, dok se proces adaptacije vri pomou automatizovanih servisa. U okviru procesa pripreme nastavnih sadraja prema stilovima uenja, forma nastavnih materijala odreena je dimenzijom stila uenja koja se tie naina prezentacije i pamenja informacija, pa je potrebno prilagoditi nastavne materijale vizuelnom i verbalnom stilu uenja. Prilikom izrade nastavnih materijala specifinih za stilove uenja, poeljno je primenjivati sledee smernice [24]: Nastavni materijal treba da bude povezan i ini jedinstvenu celinu sa nastavnim materijalima sa prethodnih kurseva koje je student pohaao (globalni stil). Balansirati koliinu konkretnih informacija (injenica, podataka, eksperimentalnih rezultata) i apstraktnih koncepata (principi, teorije, modeli) ukoliko u grupi postoje studenti senzitivnog i intuitivnog stila uenja. Balansirati materijale koji naglaavaju praktini pristup reavanju problema i materijale koji naglaavaju fundamentalno razumevanje ukoliko u grupi postoje senzitivni i aktivni, ali i intuitivni i refleksivni studenti. Razdvojiti primere i ilustracije za senzitivni i intuitivni stil uenja. Za senzitivni stil koristiti konkretne primere iz realnog sveta sa dosta detalja; za intuitivni stil koristiti generalizacije. Pratiti nauni metod u prezentovanju teorijskih materijala. Prikazati konkretne primere koncepata koje teorija opisuje, zatim prikazati model. Prikazati kako teorija i model mogu da budu validirani. Predstaviti primere primene teorije (senzitivni stil) i mehanizme zakljuivanja (intuitivni stil). Koristiti slike, eme, grafove i skice za vreme verbalne prezentacije. Omoguiti aktivnim eksperimentima. studentima da uestvuju u demonstracijama koncepata i

114

Dati studentima vremena da razmisle o ispredavanom gradivu (refleksivni stil). Koristiti brainstorming. Aktivnim uenicima pruiti mogunost kolaborativnog uenja.

Priprema nastavnih materijala za adaptivno elektronsko obrazovanje podrazumeva pripremu odgovarajuih objekata uenja. Objekti uenja pripremaju se u skladu sa izabranim kriterijumom adaptacije. Nain pripreme objekata uenja u odnosu na stilove uenja prikazan je u tabeli 11.
Tip objekta uenja

Stil Aktivni Refleksivni Sekvencijalni Globalni Vizuelni Verbalni Senzorni Intuitivni Aktivni Refleksivni Sekvencijalni Globalni Vizuelni Verbalni Senzorni Intuitivni Aktivni Refleksivni Sekvencijalni Globalni Vizuelni Verbalni Senzorni Intuitivni Aktivni Refleksivni Sekvencijalni

Nain pripreme objekta uenja Prezentacija sadri konkretne zadatke za studente Prezentacija sadri teme za razmiljanje Materija se prezentuje korienjem bottom-up pristupa Materija se prezentuje korienjem top-down pristupa Prezentacija sadri slike i video zapise, a manje tekst Prezentacija sadri vie teksta, integrisan zvuk Materija je izloena kroz konkretne primere i injenice Materija je prikazana kroz koncepte Knjiga kombinovana sa zbirkom zadataka Knjiga i zbirka su posebne celina Prikaz opte slike dat u poslednjem poglavlju knjige Prikaz opte slike dat u prvom poglavlju knjige Knjiga sadri mnogo slika, grafikona i ilustracija Knjiga sadri samo neophodne slike, grafikone i ilustracije Materija je izloena kroz konkretne primere i injenice Materija je prikazana kroz koncepte Zadatak studenta je da neto isproba ili napravi Zadatak studenta je da razmisli i napie svoje miljenje Zadatak se radi kroz niz definisanih koraka Zadatak se reava izradom konceptualnog reenja Prezentacija reenja zadataka je multimedijalna Prezentacija reenja zadatka je u formi teksta Zadatak studenta je da neto isproba ili napravi Zadatak se reava izradom konceptualnog reenja Pitanja tipa "ta biste uradili...?" Pitanja tipa "ta mislite o...?" Redosled pitanja na testu odgovara redosledu izuavanja materije Manji broj pitanja na testu Pitanja tipa "ta je na slici?" Pitanja u tekstualnoj formi Odgovor na pitanje je konkretan podatak ili injenica Odgovor na pitanje nije eksplicitno naveden u nastavnim materijalima

Prezentacija za predavanja

Knjiga, skripta

Domai zadatak, radionica

Test

Globalni Vizuelni Verbalni Senzorni Intuitivni

Tabela 11. Priprema objekata uenja

4.4.2.2 Aktivnosti kreiranja adaptivnih elektronskih kurseva

Kreiranje e-kursa vri se prema sledeoj proceduri: 1. Definisanje optih podataka o kursu (kategorija, naziv kursa, opis kursa i sl.). 2. Definisanje optih parametara kursa (format, obim, tipovi izvetaja i sl.). 3. Definisanje naina upisa studenata na e-kurs. 115

Prilikom kreiranja adaptivnog kursa, nastavnik treba da se odlui za jednu od sledeih strategija: 1. Kreiranje posebnog kursa za svaki od definisanih klastera. U ovom sluaju studentima e biti dostupni samo materijali i aktivnosti koji odgovaraju tom klasteru. Komunikacija i kolaboracija izmeu studenata koji pripadaju razliitim klasterima nije podrana ovim pristupom, a od nastavnika i administratora se oekuje da prate i administriraju vie kurseva. 2. Kreiranje jednog kursa u okviru koga e se pristup materijalima i aktivnostima podeavati pomou korisnikih rola i pravila pristupa. Primenom ovog pristupa svi studenti e uiti na istom kursu, mogua je komunikacija i kolaboracija izmeu studenata, a nastavnici i administratori treba da prate manji broj kurseva. Nedostatak ovog pristupa je neophodnost preciznog definisanja sistema korisnikih uloga i rola, kao i podeavanje prava pristupa za svaki resurs pojedinano. 3. Kreiranje jednog kursa u okviru koga e se pristup materijalima i aktivnostima dodeljivati automatski, u skladu sa stilovima uenja i karakteristikama materijala i aktivnosti. Za ovaj vid kreiranja kursa neophodno je da sistem za upravljanje kursevima ima razvijene odgovarajue softverske module.

4.4.3 Realizacija adaptivnih kurseva

Proces realizacije adaptivnih e-kurseva obuhvata aktivnosti prikazane na slici 58 [24][53].
3. Realizacija adaptivnih elektronskih kurseva

3.2. Predavanja

3.3. Vebe

3.1. Upis studenata na kurs

3.4. Ocenjivanje i samoocenjivanje

3.6. Evaluacija i testiranje

3.5. Komunikacija i saradnja

3.5. Prikupljanje podataka za auriranje modela studenta

Slika 58. Dijagram aktivnosti Realizacija adaptivnih e-kurseva U okviru aktivnosti upisa studenata na adaptirani kurs, studenti se svrstavaju u odgovarajue role. Nastavnik moe zabrati jednu od sledeih mogunosti: 1. studenti mogu da pristupe svim materijalima i aktivnostima bez obzira na kriterijum adaptacije;

116

2. studenti mogu da pristupe svi materijalima, bez obzira na kriterijum adaptiacije, ali mogu pristupiti samo onim aktivnostima koje odgovaraju njihovoj roli, tj. odgovarajuem modelu studenta; 3. studenti mogu pristupiti samo materijalima i aktivnostima koje odgovaraju njihovoj roli, tj. modelu studenta. Nastava na adaptiranim kursevima realizuje se primenom blended learning koncepta [55][82]. Realizacija nastave obuhvata sledee aktivnosti: predavanja i vebe uz podrku sistema za obrazovanje na daljinu; realizaciju zadatih aktivnosti za studente; komunikaciju i kolaboraciju; praenje performansi adaptivnog kursa; podeavanja adaptivnog kursa, ukoliko je potrebno, kroz: o podeavanje parametara adaptivnog kursa; o podeavanje objekata uenja; o premetanje studenata iz jednog u drugi klaster.

U okviru aktivnosti evaluacije realizovanog kursa, vri se provera znanja studenata i rada nastavnika na kursu, kao i evaluacija prilagoenosti adaptiranog sistema za elektronsko obrazovanje. Podaci o studentima prikupljeni tokom realizacije adaptivnih kurseva koriste se za unapreenje modela studenta i poboljanje nastavnih materijala. Ocenjivanje znanja studenata vri se primenom metoda za evaluaciju znanja studenata, pri emu nastavnik bira jednu od sledee dve strategije [89]: Za sve studente koristi se isti instrument za evaluaciju znanja. Ovaj nain ocenjivanja studenata je dobar u eksperimentalnom okruenju, kada je glavni cilj utvrivanje u kojoj meri je primenjeni tip nastavne strategije doprineo efikasnosti ili efektivnosti procesa uenja. Koristi se adaptivni instrument za ocenjivanje znanja studenata. Ukoliko su studenti uili u okruenju koje je prilagoeno njihovom stilu uenja, onda i nain evaluacije znanja treba da bude prilagoen odgovarajuem stilu uenja. U suprotnom, studenti kojima odgovara nain evaluacije znanja ostvarie bolje rezultate, iako je objektivno njihov nivo znanja manji.

Preporuene tehnike evaluacije znanja studenata na osnovu stilova uenja prikazane su u Tabeli 12.
Stil uenja Aktivni Refleksivni Sekvencijalni Globalni Vizuelni Verbalni Senzorni Intuitivni Evaluacija znanja Koristiti mehanizme provere znanja zasnovane na reavanju konkretnih problema, npr. projekat, eksperiment i sl. Koristiti mehanizme provere znanja zasnovane na reavanju apstraktnih problema, npr. esej, test, i sl. Evaluacija znanja se vri u vie koraka, pri emu sekvenca evaluacije prati sekvencu uenja, npr. kolokvijumi tokom semestra Evaluacija znanja se vri na kraju kursa, npr. usmeni ispit Evaluacija znanja se zasniva na prepoznavanju ili crtanju vizuelnih objekata uenja, npr. skica, ema i sl. Evaluacija znanja se zasniva na pitanjima i odgovorima u formi teksta Mehanizam provere znanja obuhvata eksperiment, simulaciju, ili se vri na lokaciji realne pojave Mehanizam provere znanja ne zahteva realni kontakt sa problemom

Tabela 12. Stilovi uenja i evaluacija znanja studenata 117

Evaluacija i ocenjivanje sprovode se primenom sledeih instrumenata: 1. Anketiranje studenata, kako bi se utvrdili stavovi miljenja o adaptiranom kursu. 2. Anketiranje nastavnika, kako bi se utvrditi stavovi o nainu rada studenata na kursu. 3. Evaluacija rada studenata kroz testiranje i ocenjivanje.

4.4.4 Evaluacija
Proces evaluacije rada celokupnog sistema za adaptivno elektronsko obrazovanja obvija se prema emi prikazanoj na slici 59.
4. Evaluacija

4.1. Izbor dela sistema za koji se vri evaluacija

4.2. Postavljanje kriterijuma evaluacije

4.3. Prikupljanje podataka za evaluaciju

4.4. Analiza podataka

4.5. Donoenje zakljuaka i kreiranje preporuka

Slika 59. Proces evaluacije sistema adaptivnog elektronskog obrazovanja Jedan od najvanijih segmenata procesa evaluacije je izbor kriterijuma po kojima e se evaluacija vriti. Kriterijumi koji se koriste za evaluaciju podeljeni su u tri grupe: tehniko-tehnoloki kriterijumi (tehnologije implementacije, interoperabilnost izmeu sistema, primena standarda i sl.); obrazovni kriterijumi (konceptualne strukture, objekti uenja i sl.); korisniki kriterijumi (navigacija, prezentacija i sl.)

Liste kriterijuma za evaluaciju adaptivnih obrazovnih sistema prikazane su u tabelama 13, 14 i 15.
Kriterijum Nezavisnost podataka Definicija Razdvajanje sadraja od prezentacije (omoguava deljenje i ponovno korienje) U kojoj meri su sistemi u stanju da komuniciraju jedni sa drugima. Korienje softverskih komponenti (kreiranje mogunosti za ponovnu upotrebu i deljenje). Obim u kome se moe oekivati da program obavlja svoju funkciju sa potrebnom preciznou. Dimenzije Mere Stepen do koje mere se koristi standardizovani jezik kao to je XML ili MySQL. Stepen korienja standardnih ili standardizovanih formata podataka. Stepen do koje mere su pokrivene funkcionalnosti sistema od strane komponenti. Stepen preciznosti izraunavanja i kontrole. Opseg dizajna i koriene dokumentacije.

Interoperabilnost

Modularna kompozitnost

Tanost Konzistentnost

Pouzdanost

Tabela 13. Tehnoloki kriterijumi za evaluaciju sistema adaptivnog elektronskog obrazovanja 118

Kriterijum Ponovno korienje sadraja

Definicija Obim u kome materijali za kurs mogu biti ponovo korieni. Stepen do koga materijali sa kursa mogu biti korieni od strane drugih Adaptivnost moe biti odreena pre ili tokom lekcije

Dimenzije Valentnost Dobra definisanost

Mere Stepen samostalnosti informacija. Stepen do koga je opisan sadraj informacija. Nivo korienja otvorenog standarda. Nivo adaptacije koji moe biti dodat aplikaciji.

Deljenje Statika ili dinamika adaptacija

Pouzdanost Kvalitet adaptivnog procesa zavisi od izgradnje modela i donoenje odluka na osnovu odgovarajuih ulaza. Tanost Preciznost Latentnost Validnost Zakljuivanje Sistem kreira pretpostavke bazirajui se na ulaze i na osnovu toga airira modele adaptivnog procesa Nunost adaptacije Sistem donosi odluku na osnovu informacija iz razliitih modela i evaluacija odluke treba da bude na osnovu sledeih aspekata: Pogodnost adaptacije Upotrebljivost nakon adaptacije

Ulazna akvizicija

Stepen do koga sistem proizvodi iste rezultate u istim uslovima. Bliskost istini ili pravoj vrednosti. Stepen do koga je ili nije ulaz dobro definisan, taan, nedvosmislen, itd. Vreme koje protekne od podsticaja do odgovora. Kvalitet je logiki validan. Nivo korektnosti i validnosti zakljuka. Stepen do koga je adaptacija potrebna u interakciji. Stepen do koje mere adaptaciona odluka doprinosi zahtevima postavljenim od strane koncepta interakcije. Nivo upotrebljivosti sistema nakon to je primenjena adaptacija. Stepen do koga aktuelno stanje modela treba biti ispravno i precizno prikazano. Stepen do koga model predstavlja interpretirane informacije o modelovanom entitetu. Stepen do koga model sadri atribute entiteta za koje se ne moe doneti zakljuak iz interakcije.

Adaptivna odluka

Predstavljanje Informacije o materijalima sa kursa, studentima i procesu adaptacije su smetene u model domena/oblasti, modelu korisnika i daptivnom modelu.

Model korisnika, adaptacije i domena

Obimnost

Redudantnost

Tabela 14. Obrazovni kriterijumi za evaluaciju sistema adaptivnog elektronskog obrazovanja

119

Kriterijum

Definicija

Dimenzije Pogodnost za zadatak Semideskriptivnost

Upravljivost Kvalitet sistema delimino zavisi od toga u kojoj meri je korisnik u stanju da ga usvoji. Prilagoenost sa oekivanjima korisnika Tolerancija greke Pogodnost za individualizaciju (konfigurabilnost) Pogodnost za uenje Jednostavnost instalacije Jasnost

Mere Stepen do koga dijalog treba da bude pogodan za korisniki zadatak i nivo strunosti. Stepen do koga dijalog jasno treba da naglasi ta korisnik treba sledee uraditi. Stepen do koga korisnik treba da bude u stanju da kontrolie tempo i redosled interakcije. Nivo konzistentnosti sistema. Stepen do koga sistem prata i do kojih greaka se lake lokalizuje. Stepen do koga sistem moe da se prilagodi volji korisnika. Nivo pomoi neiskusnim korisnicima Naporna (teka) instalacija je skupa. Stepen do koga informacija treba da bude prosleena brzo i precizno Stepen do koga informacija treba da bude u stanju da se jednostavno razlikuje. Stepen do koga obezbediti informacije koje su potrebne za kompletiranje zadatka. Stepen do koga su prikazane iste informacije na isti nain kroz aplikaciju. Stepen do koga je usmeriena panja korisnika na potrebne informacije Nivo do koga informacije trebaju biti lake za itanje. Namere trebaju biti razumljive Stepen do koga korisnik ima pun uvid na to to je modelovano i na sadraj modela. Stepen do koga korisnik moe razumeti atribute modela. Stepen do koga korisnik razume zato je model u trenutnom stanju. Stepen do koga je vremenski odreena primena adaptacije, npr. nije suvie kasno.

Upotrebljivost

Diskriminantnost

Konciznost Prezentacija Aspekti prezentacije odreuju sa kojom lakoom korisnik moe raditi u sistemu.

Konzistentnost

Detekcija itkost Razumljivost

Kompletnost Kako se percepcija korisnika uspostavljenog modela dovodi u vezu sa aktuelnim oblikom modela?

Transparentnost modela

Koherentnost

Racionalnost

Prihvatljivost adaptacije

Kako korisnik reaguje na adaptaciju?

Pravovremenost adaptacije

120

Nametljivost adaptacije Kontrola korisnika tokom adaptacije Sistem automatski ukazuje na relevantne informacije. Omogueno je adaptivno sreivanje materijala, automatska evaluacija pitanja, i bazirana na znanju upravljaka podrka za primere i reenja analize. Dimenzije Kvalitet korisnikog interfejsa sa zavisnou sistema od editora

Nivo nametljivosti ili nivo do koga je aplikacija obstruktivna u adaptaciji. Stepen do koga korisnik moe da zanemari, opozove ili ak zanemari adaptaciju.

Podrka krajnjeg korisnika

Stepen do koga sistem prua podrku korisniku.

Nivo dimenzija koje su zahtevane i koriene u sistemu U kojoj meri editori pokrivaju sve aspekte dimenzija Nivo jednostavnosti sa kojim editori mogu da rade

Editori

Kompletnost Pristupanost

Tabela 15. Korisniki kriterijumi za evaluaciju sistema adaptivnog elektronskog obrazovanja

4.4.5 Administrativni i procesi podrke

Administrativni i procesi podrke adaptivnom elektronskom obrazovanju obuhvataju sledee grupe procesa (Slika 60): Procesi studentske slube u ovu grupu spadaju poslovi administracije studija, kao to su upis na fakultet, overa semestra, prijava ispita, izdavanje uverenja, evidencija poloenih ispita, prijava i odbrana zavrnih radova i dr. Podrka za procese iz ove grupe zahteva visok nivo integracije podataka i funkcionalnosti iz poslovnog informacionog sistema u veb portal. Procesi razvoja sistema u ovu grupu spadaju procesi kreiranja novih funkcionalnosti sistema, implementacije novih aplikacija i servisa i sl. Podrka za procese iz ove grupe zahteva visok nivo integracije funkcionalnosti za upravljanje projektima u veb portal. Procesi odravanja sistema u ovu grupu spadaju procesi upravljanja korisnikim nalozima, kreiranja rezervnih kopija, oporavka sistema, upravljanja verzijama softvera, odravanja hardvera i drugi.
5. Administrativni i procesi podrke

5.1. Procesi studentske slube

5.2. Procesi razvoja sistema

5.3. Procesi odravanja sistema

Slika 60. Administrativni i procesi podrke

121

4.5 Metode adaptacije

4.5.1 Adaptacija zasnovana na predznanju
Na osnovu predznanja studenata adaptivni sistemi uobiajeno dele studente u dve ili tri klase i nude razliite verzije nastavnog sadraja za studente sa razliitim nivoima znanja. Model podrazumeva utvrivanje predznanja studenata iz predmetne oblasti, a zatim kreiranje onlajn kursa u kome su objekti uenja prilagoeni nivou predznanja grupe studenata. U zavisnosti od izabranog mehanizma adaptacije u okviru komponente K1 predloenog modela, ovaj tip adaptacije se moe implementirati na dva naina: Implementacija primenom metodolokog postupka nastavnika. Na osnovu rezultata testa predznanja nastvanik deli studente u tri grupe. Za svaku grupu kreira se po jedan kurs na sistemu za elektronsko obrazovanje. Studenti imaju pristup materijalima koji odgovaraju njihovom nivou predznanja i ue u komunikaciji sa drugim studentima sa istim nivoom predznanja (slika 61). Implementacija primenom automatizovanih metoda u LMS-u. Na osnovu rezultata test predznanja, LMS primenom statistikih metoda svrstava studente u tri g rupe. Svi studenti pohaaju isti kurs u okviru LMS, i imaju mogunost da ue u saradnji sa studentima koji imaju vea predznanja. LMS kontrolie prikaz odgovarajueg sadraja studentu sa utvrenim nivoom predznanja (slika 62).
LMS Poetni nivo Kurs poetnog nivoa: - lekcije poetnog novoa - testovi poetnog novoa - zadaci poetnog novoa ... Kurs srednjeg nivoa: - lekcije srednjeg novoa - testovi srednjeg novoa - zadaci srednjeg novoa ... Kurs naprednog nivoa: - lekcije naprednog novoa - testovi naprednog novoa - zadaci naprednog novoa ...

Srednji nivo

Napredni nivo

Slika 61. Adaptacija primenom metodolokog postupka nastavnika, zasnovana na predznanju

LMS Poetni nivo Objekti uenja poetnog nivoa: - lekcije - testovi - zadaci ... Objekti uenja srednjeg nivoa - lekcije - testovi - zadaci ... Objekti uenja naprednog nivoa - lekcije naprednog novoa - testovi naprednog novoa - zadaci naprednog novoa ...

Srednji nivo

Napredni nivo

Slika 62. Adaptacija primenom automatiznovani metoda u LMS-u, zasnovana na predznanju 122

S obzirom na to da ovaj metod adaptacije zahteva od nastavnika pripremu posebnih materijala za svaki nivo predznanja, model podrazumeva kreiranje tri grupe studenata. Kreiranje veeg broja grupa studenata po nivoima predznanja nije ekonomino sa aspekta napora koje nastavnik treba da uloi za kreiranje nastavnih materijala.

4.5.2 Adaptacija zasnovana na stilovima uenja

Stilovi uenja su jedan od kriterijuma na osnovu kojih se moe vriti adaptacija onlajn kurseva. Jedan od modela stilova uenja je Felder-Silverman model stilova uenja. Da bi se FSLSM primenio u personalizaciji sistema elektronskog obrazovanja neophodno je uskladiti karakteristike ovog modela stilova uenja i softverskog reenja za realizaciju sistema. U ovom modelu razmotrena je mogunost adaptacije sistema za upravljanje kursevima Moodle. Prema istraivanjima [89][90] Moodle je jedan od LMS sa najvie funkcionalnosti i servisa. Moodle je fleksibilan kada je u pitanju ubacivanje novih komponenata i integracija sa drugim sistemima i tehnologijama, koji su neophodni za adaptaciju. Tabele 16 i 17 prikazuju relacije izmeu razliitih stilova uenja i aktivnosti u Moodle sistemu za upravljanje uenjem [13][14][24][54][159][160].
Senzitivni injenice, primeri Da Da Da Praktini primeri Da Da injenice, algoritmi Praktine teme Intuitivni Apstraktne teme Ne Ne Ne Neistraene teme Da Ne

Aktiv-nosti Aktivni

Refle-ksivni

Vizuelni

Verbalni

Sekvencijalni Globalni

Forum et Renik Baza pojmova Radionica Istraivanje Izbor

Konkretni problemi Da Mnotvo termina Mnotvo termina Eksperiment

Teme za razmi-ljanje Ne Koncepti Koncepti Neistraene teme Da Da Sa temama za razmiljanje

Ne Ne Ne Tekst sa ilustr. Da

Da Da Da Tekst

Da esto Da Da

Gobalne teme Ne Ne Ne

Da

Da

Da

Ne Da Primeri sa problemima Studija sluaja, projekti, istraivanje Da

Da Da Multimedijalne Prezentacija rezultata u ppt formatu

Da Da

Ne Da

Da Retko

Lekcije

Pisane Prezentacija rezultata u tekstualnom formatu Da

Da

Retko

Retko

Zadaci

Esej

Zahtevati metodoloki pristup

Bitniji su rezultati od metoda

Neistraene teme

Aktivnosti uenja kroz igru asopis

Ne

Da

Da

Retko

Da

Ne

Ne

Da

Ne

Da

Dnevno ili nedeljno Kombinacija

Retko

Praktini primeri Kombinacija

Apstraktne teme Kombinacija

Komun.

Licem u lice

E-pota

Kombinacija

Kombinacija

Kombinacija

Tabela 16. Veze izmeu stilova uenja i aktivnosti dostupnih u Moodle LMS

123

Materijali za uenje Tekst Slika Audio Multi medija Video Animacija Hipertekst FAQ Vesti

Aktivni

Refleksivni

Vizuelni

Verbalni

Sekvencijalni

Globalni

Senzitivni

Intuitivni

Tabela 17. Veze izmeu stilova uenja i materijala za uenje raspoloivih u Moodle LMS Osnovni koncept adaptacije na osnovu stilova uenja zasniva se na utvrivanju stila uenja studenata na osnovu realizacije uvodnog kursa i ankete. Analizom podataka odreuju se stilovi uenja studenata i vri se klasifikacija u unapred izabrani broj klastera. Za svaki klaster formira se posebni kurs, pri emu se u okviru svakog kursa koriste samo oni nastavni materijali i aktivnosti koji odgovaraju stilovima uenja specifinim za taj klaster. Karakteristike ovog naina adaptacije su [24][54]: Studentima su dostupne samo one aktivnosti i resursi koji su odgovarajui za klaster u koji su svrstani. Adaptacija je pogodna za veinu studenata u klasteru, ali ne za sve studente u klasteru. Adaptacija nastavnih materijala i aktivnosti na kursu se vri na osnovu preporuka iz literature, a ne na osnovu karakteristika konkretne grupe studenata. Nastavnik treba da prati rad studenata na vie kurseva paralelno, pri emu se na svim kursevima izuava ista materija, samo primenom razliitih nastavnih strategija. Studenti ue u komunikaciji i kolaboraciji samo sa studentima iz istog klastera. Ovaj nain adaptacije moe se realizovati primenom opisanog metodolokog postupka nastavnika, bez programiranja dodatnih modula za softver za uenje na daljinu.

U ovom pristupu adaptaciji, tehnike data mining-a koriste se za [24][179][164][165][166][180]: utvrivanje stilova uenja studenata; utvrivanje tipinih klastera studenata; klasifikaciju studenata u klastere; analizu uspenosti studenata na kursevima.

Kao to je ve opisano, FSLSM obuhvata etiri dimenzije uenja i po dva stila uenja u okviru svake dimenzije. Prema ovom modelu stilovi uenja se utvruju korienjem standardnog upitnika (indeksa stilova uenja) koji obuhvata 44 pitanja, po 11 pitanja za svaku dimenziju uenja. Stil uenja studenta odreuje se na osnovu broja odgovora na pitanja iz svake grupe [90]. Osnovni nedostatak ovog upitnika je to se na osnovu njega ne moe nita zakljuiti o tome kako najbolje prilagoditi kurs stilovima uenja studenata. Zbog toga je izvreno prilagoavanje FSLSM indeksa stilova uenja, tako da omoguava povezivanje stilova uenja i osnovnih karakteristika sistema za obrazovanje na daljinu. 124

Za potrebe utvrivanja stilova uenja kreirana je anketa koja, osim pitanja iz standardnog upitnika indeksa stilova uenja, sadri i pitanja koja omoguavaju povezivanje odgovora na pojedina pitanja sa odgovorima koja se tiu Moodle sistema za upravljanje kursevima. Kreirana anketa se sastoji od sledeih grupa pitanja [49]: Prva grupa pitanja obuhvata opta pitanja, kao to su lini i identifikacioni podaci (ime, broj indeksa) i podaci o prethodnom uspehu (prosena ocena). Ovi podaci su potrebni radi kasnijeg povezivanja i utvrivanja ponaanja studenta u sistemu za uenje na daljinu. Pitanja koja se tiu aktivnog i refleksivnog stila uenja. Pitanja iz indeksa stila uenja su dopunjena pitanjima koja se tiu aktivnosti u Moodle-u koje odgovaraju ovoj dimenziji uenja. Pitanja koja se tiu senzornog i intuitivnog stila uenja. Cilj prilagoavanja FSLSM u ovom delu ankete je da utvrdi koji tip angaovanja na onlajn kursu odgovara ovim stilovima uenja. Pitanja koja se tiu vizuelnog i verbalnog stila uenja. Pitanja iz indeksa stilova uenja proirena su pitanjima o konkretnim formatima isporuke sadraja u Moodle sistemu. Pitanja koja se tiu sekvencijalnog i globalnog stila uenja proirena su pitanjima koja se tiu upravljanja tokom i dinamikom onlajn kursa.

Na veinu pitanja ponueni su odgovori u petostepenoj Likertovoj skali, dok su u pitanjima koja se odnose na specifine aktivnosti u sistemu za upravljanje uenjem ponueni odgovori specifini za svako pitanje. U pojedinim pitanjima odgovori su otvorenog tipa. Validacija ankete izvrena je korienjem Kronbahovog alfa keoficijenta (Tabela 18). Dimenzija A-R S-I V-V S-G Kronbahov alfa koef. 0.6000 0,5181 0,5556 0,5076

Tabela 18. Validacija prilagoenog indeksa stilova uenja Stil uenja utvren prilagoenim upitnikom za utvrivanje stilova uenja unapreuje se analizom podataka prikupljenih u sistemu za uenje na sledei nain: za svakog studenta posmatra se koje je aktivnosti i resurse koristio, koliko esto i koliko uspeno; analizira se zavisnost vrednosti svake od dimenzija stilova uenja od ponaanja studenata na pojedinani aktivnostima; ukoliko stil uenja utvren na osnovu upitnika ne odgovara ponaanju studenta u sistemu vri se korekcija stila uenja.

Zavisnost stila uenja od ponaanja studenata na pojedinanim aktivnostima na kursu utvruje se primenom metoda i tehnika data mining-a.

4.5.3 Adaptacija zasnovana na predznanju i stilovima uenja

Adaptacija zasnovana na predznanju i stilovima uenja uenja obuhvata kombinaciju prethodna dva pristupa. Model obuhvata paralelno utvrivanje predznanja studenata iz predmetne oblasti i stilova uenja studenata, radi kreiranja onlajn kursa u kome su objekti uenja prilagoeni pojedinanim stilovima uenja i predznanju svakog studenta ponaosob. 125

Ovaj pristup adaptaciji podrazumeva kreiranje veeg broja grupa studenata, po dve dimenzije (predznanje i stilovi uenja). S obzirom na veliki broj grupa studenata prilikom primene ovog metoda nije opravdano koristiti adaptaciju primenom metodolokog postupka nastavnika, ve se preporuuje korienje automatizovane adaptacije realizovane u LMS-u. Da bi se koristio ovaj tip adaptacije, svaki objekat uenja treba opisati sa dve dodatne varijable, jednu sa vrednou nivoa predznanja, i drugu sa oznakom stila uenja za koji je objekat uenja pogodan. Osnovne karakteristike ovog naina adaptacije su: vei nivo adaptacije u odnosu na prethodna dva pristupa nastavni materijali i aktivnosti su adaptirani na osnovu karakteristika studenata potreban je vei napor nastavnika za pripremu nastavnih materijala uenje se moe realizovati u komunikaciji i kolaboraciji sa drugim studentima nezavisno od stila uenja.

4.5.4 Adaptacija zasnovana na ad hoc postavljenim kriterijumima

Nastavnici esto imaju potrebu da kurseve adaptiraju prema raznovrsnim kriterijum uma adaptacije. Osim predznanja i stilova uenja, ovi kriterijumi mogu biti: osobine studenata; oekivanja studenata od kursa; brzina uenja; i drugi.

Da bi se ostvarila potpuna adaptacija, neophodno je omoguiti nastavniku da pri kreiranju kursa izabere kriterijum adaptacije. Za realizaciju adaptivnog sistema e-obrazovanja na osnovu ad hoc kriterijuma, neophodno je da sistem za elektronsko uenje obezbedi prikupljanje podataka o studentima korienjem anketa, upitnika, intervjua, logova veb servera i sl. Nastavniku treba da bude omogueno da zadaje kriterijum adaptacije na vie naina: Korienjem kljunih rei pomou kojih se pronalaze objekti uenja koji odgovaraju pojedinanim studentima. Pregledom podataka o svakom pojedinanom studentu ili o grupi studenata i oznaavanjem objekata uenja koji odgovaraju njihovim karakteristikama.

Za realizaciju ovakvog modela adaptacije neophodno je kreirati detaljan metamodel objekata uenja u sistemu za elektronsko obrazovanje. Objekat uenja je element ili kolekcija elemenata koji imaju zajedniki cilj uenja. Pomou objekata uenja ostvaruje se novi konceptualni model procesa uenja, jer su objekti uenja male, celovite jedinice uenja koje se mogu koristiti u razliitim kurikulumima. Kako bi mogli ponovo da se koriste u razliitim kontekstima, objekti uenja moraju biti opisani odgovarajuim metapodacima. Osnovne karakteristike objekata uenja su: Pristup objektima uenja - realizuje se u okviru distribuiranog obrazovnog okruenja, npr. LMS-a. Interoperabilnost - objekti uenja razvijeni na jednoj platformi treba da se koriste i na drugim platformama, pri emu integritet objekta mora ostati ouvan. Interoperabilnost se ostvaruje primenom metapodataka i standarda. Adaptivnost - objekti uenja su prilagoeni osobi ili situaciji u kojoj se koriste. Mogunost ponovnog korienja - objekti uenja dozvoljavaju korisnicima da ih koriste vie puta, esto u razliitim kontekstima. 126

Trajnost - objekti uenja treba da budu nezavisni od verzija softverskog okruenja u kome se koriste i da imaju upotrebnu vrednost tokom dueg vremenskog perioda. Granularnost - objekat uenja moe biti jedan resurs, modul ili ceo kurs. Ukoliko su objekti uenja manji, potrebno je vie napora za njihovu sistematizaciju, opisivanje i pretraivanje.

Osnovne karakteristike ovakvog naina adaptacije su: adaptacija se moe vriti pojedinano ili na nivou grupe; kriterijume adaptacije definie nastavnik na poetku, ili tokom kursa; studenti ue u komunikaciji i kolaboraciji sa drugim studentima, nezavisno od adaptacije; ovaj nain adaptacije ne moe se realizovati samo promenom metodolokog postupka nastavnika, ve je potrebno razvijati nove module za softver sistema za upravljanje uenjem.

4.6 Servisi adaptivnog elektronskog obrazovanja

Veb portal predstavlja centralizovanu lokaciju za servise i resure adaptivnog elektronskog obrazovanja. Zahvaljujui napravljenom ablonu i hijerarhijskoj strukturi portala, mogue je kreirati vie potportala. Na primer, moe se kreirati globalni veb portal za sve korisnike u obrazovnoj ustanovi, kao i veb portali na nivou pojedinanih katedri ili laboratorija. Veb portal za adaptivno elektronsko obrazovanje sadri posebne biblioteke dokumenata za skladitenje izvetaja, lista i konekcija ka eksternim resursima. Takoe, omoguuje pristup ablonima i veb modulima ijom kombinacijom se mogu kreirati sloene veb stranice. U okviru portala postoji funkcija pretraivanja i korisnici mogu vriti pretragu informacija na portalu po svim modulima. Mogua je i prijava na svakom od modula, ali i na nivou samog izvetaja, tako da korisnici automatski primaju obavetenja (kada se ispuni zadati uslov) putem elektronske pote , SMS-a ili drugog kanala komunikacije.
LMS

Servisi za upravljanje uenjem

Servisi za adaptaciju Servisi mobilnog obrazovanja

Servisi za komunikaciju i kolaboraciju

Veb portal za adaptivno e-obrazovanje

Servisi za upravljanje dokumentima

Upravljanje korisnicima

Servisi za izvestavanje

Slika 63. Osnovne grupe servisa portala za adaptivno elektronsko obrazovanje Veb portal nudi sledee servise u smislu upravljanja, korienja, analize i razmene informacija u sistemu za adaptivno elektronsko obrazovanje (slika 63): 127

Upravljanje uenjem. Poseban modul portala omoguava integraciju sa sistemom za upravljanje uenjem. Obrazovni sadraji su prilagoeni korienjem razvijenih servisa za adaptaciju i mogu se isporuivati na vie tipova korisnikih ureaja (desktop, laptop, mobilni ureaji, i dr.) Komunikacija i kolaboracija. Portal obuhvata niz integrisanih servisa za komunikaciju i kolaboraciju izmeu uesnika u obrazovnom procesu. Servisi su integrisani i preko zajednike baze kontakt podataka o studentima, nastavnicima i slubama obrazovne institucije. Upravljanje dokumentima. ablon portala predstavlja gotov portal sa bibliotekama dokumenata optimizovanim za upravljanje glavnim elementima adaptivnog elektronskog obrazovanja (izvetaji, dashboard, itd.). Upravljanje korisnikim nalozima. Administratori postala imaju mogunost kreiranja i odravanja korisnikih uloga, korisnika, kao i dodele prava nad pojedinanim resursima ili aplikacijama portala. Kao baza podataka o korisnicima koristi se LDAP. Pristup relevantnim informacijama realizuje se kreiranjem dinamikih i personalizovanih izvetaja. Omoguena je integracija izvora podataka, pretraga po raznim kriterijumima, postavljanje ad hoc upita, kao i vizuelizacija rezultata.

Dashboard stranice su prilagodljive, tako da svaki korisnik (sa potrebnim pravom pristupa) moe prilagoditi sadraj dashboard stranice, filtrirati sadraj ili menjati dizajn stranice. Dashboard predstavlja ablon veb stranice koji omoguava sklapanje i prikazivanje informacija iz razliitih izvora podataka kao to su izvetaji, grafikoni, kao i iz drugih standardnih modula (lista kontakata, obavetenja itd.). Segmenti veb portala, odnosno odgovarajue informacije uitavaju se asinhrono korienjem AJAX tehnologije.

4.6.1 Servisi za upravljanje uenjem

4.6.1.1 LMS Servisi
Sistemi za upravljanje uenjem korisnicima pruaju funkcionalnosti kao to su upravljanje kursevima, komunikacioni alati, upravljanje studentskim nalozima itd. Prilikom integracije ovih sistema u veb portal, neophodno je integrisati pojedine servise sistema za upravljanje uenjem u module veb portala ili druge aplikacije dostupne preko portala. Osnovni servisi koje LMS treba da omogui odnose se na: Upravljanje korisnikim nalozima. Korisniki nalozi kreirani u LMS-u treba da budu sinhronizovani sa korisnikim nalozima na celom sistemu. Upravljanje kursevima. Ovi servisi omoguavaju kreiranje, administraciju, adaptaciju i nadgledanje kurseva koji se odvijaju u LMS. Kreiranje nastavnih materijala. Nastavnicima je omogueno da korienjem eksternih alata i aplikacija integrisanih u portal kreiraju nastavne materijale i aktivnosti koje e studentima biti dostupne kroz LMS. Nastavni materijali i aktivnosti treba da budu standardizovani. Postavljanje nastavnih materijala na portal moe se realizovati kroz postavljanje lin kova ka materijalima u LMS-u. Linkovi treba da budu personalizovani i da odgovaraju korisnikoj ulozi i potrebama korisnika. Pretraga nastavnih materijala. U okviru opcije za pretragu portala potrebno je integrisati i opcije za pretragu nastavnih materijala dostupnih u LMS-u. Za realizaciju ove funkcionalnosti potrebno je napraviti bazu metapodataka o materijalima i aktivnostima na kursu. Ocenjivanje. Nastavnici mogu da podeavaju nain ocenjivanja i ocenjuju studente. Izvetaji o ocenama dostupni su u razliitim modulima i aplikacijama portala a ne samo u LMSu. 128

LMS servisi mogu se razvrstati po slojevima prikazanim na slici 64. Infrastrukturni servisi omoguavaju zajedniki interfejs ka drugim aplikacijama i servisima u okviru veb portala. Komunikacioni servisi omoguavaju povezivanje sa drugim aplikacijama za komunikaciju i kolaboraciju u okviru veb portala.
LMS Obrazovni LMS servisi Pretraga sadraja SCORM API Oznaavanje Adaptivni servisi LMS servisi podrke Izvetavanje Obavetavanje Korisniki servisi

Komunikacioni LMS servisi Instant poruke et E-mail Forumi

Infrastrukturni LMS servisi Autentikacija Autorizacija Praenje logova Konfiguracija

Slika 64. LMS servisi

4.6.1.2 Servisi za adaptaciju

Adaptacija se zasniva na izgraenom modelu studenta. Da bi se omoguio razvoj servisa adaptacije, neophodno je definisati model studenata. Model studenta treba da sadri strukturirano znanje o karakteristikama studenta [38]. Neophodno je obezbediti sofisticiran mehanizam za zakljuivanje o studentu. Potrebno je primeniti tehnike vetake inteligencije kao to su data mining i ekspertn sistemi. Servisi omoguavaju adaptaciju sa razliitih aspekata: Korisnici o o Adaptacija na nivou grupe - adaptacija se primenjuje na nivou grupe studenata i resursi i aktivnosti se mogu prilagoditi svim studentima u grupi. Adaptacija na nivou pojedinanog karakteristikama svakog studenta. korisnika sistem se prilagoava

Objekat uenja o o o Adaptacija na nivou kursa - ceo kurs je adaptiran i dostupan odgovarajuim grupama ili pojedinanim korisnicima. Adaptacija na nivou resursa - resurs u okviru kursa moe biti bilo koji materijal uenja. Na osnovu unapred definisanih kriterijuma kreira se resurs. Adaptacija na nivou aktivnosti uenja - Na osnovu unapred definisanih kriterijuma kreira se adaptirana aktivnost uenja. Adaptacija kolaboracije kolaborativni servisi se dostavljaju i prilagoavaju grupi ili pojedinanom studentu. 129

Procesi o

Potrebno je omoguiti dinamiko kreiranje kriterijuma adaptacije za sve servise. Mehanizmi adaptacije treba da obezbede prikaz adaptiranih objekata. Servisi za adaptaciju moraju biti kreirani u skladu sa savremnim standardima i konceptima elektronskog obrazovanja. Neophodno je obezbediti nezavisnost servisa za adaptaciju u odnosu na ostale komponente sistema elektronskog obrazovanja.

4.6.1.3 Mobilni obrazovni servisi

Jedan od trendova u dananjem obrazovnom okruenju jeste uveani zahtev za mobilnou. Ovo znai da studenti, nastavnici i zaposleni moraju biti u mogunosti da pristupaju informacionim resursima i servisima bilo kada i sa bilo kog mesta. Zato je vano da se svim relevantnim uesnicima u obrazovnom procesu omogui pristup informacijama, kako bi sa svakog mesta i ureaja pratili informacije i koristili dostupne servise [74]. U veb portal integrisane su posebne verzije sajta namenjene specijalno mobilnim korisnicima. Mobilni portal prikazuje potpuno iste informacije (nema dupliranja), ali u uproenom i prilagoenom tekstualnom obliku. Kada se prijavi na sistem, korisnik moe da pregleda sadraj i da vri unos/auriranje podataka (na primer, reavanje testove, predaja zadataka, ocenjivanje itd.). Portal nudi i mogunost slanja automatskih obavetenja kada se ispuni odreeni uslov. Korienjem servisa za obavetavanje alju se obavetenja putem elektronske pote i SMS-a do odreenih korisnika. Konceptualni model pristupa mobilnim obrazovnim servisima u LMS - u prikazan je na slici 65. Model podrazumeva meanje klasinih elektronskih obrazovnih aktivnosti i mobilnih obrazovnih aktivnosti u okviru pojedinanog kursa [157]. Prisutan je poseban adaptibilni sloj koji omoguava prepoznavanje tipa ureaja i prilagoavanje sadraja ureaju sa koga se pristupa. Na taj nain je omogueno da ista obrazovna aktivnost bude realizovana bilo na ureajima velikog ekrana, bilo na mobilnim ureajima.
LMS e-aktivnosti blended kurs m-aktivnosti
Prepoznavanje ureaja

Studenti

Slika 65. Konceptualni model pristupa mobilnim obrazovnim servisima Kada se LMS sistemu pristupi sa desktop raunara sadraj se prikazuje u 3 kolone. Pomoni blokovi pozicionirani su sa obe stane ekrana, dok je glavni sadraj prikazan na centralnom delu. Mobilne aplikacije generalno prikazuju sadraj u jednoj koloni i celom irinom ekrana, tako da nema potrebe za horizontalnim skrolovanjem (slika 66). Aplikacija za mobilno testiranje realizovana je u skladu sa ovim preporukama. Sadraj pitanja prikazan je celom irinom ekrana, dok su pomoni blokovi prikazani u vidu linkova na odgovarajuem delu stranice. Najbolja praksa za dizajn objekata uenja u mobilnom obrazovanju moe se sumirati kroz sledee stavke: tekstovi treba da budu kratki i formatirani u obliku koji podrava metapodatke; slike treba da budu male veliine, ali smislene; treba izbegavati slike koje imaju dekorativnu ulogu; treba izbegavati skrolovanje; 130

objekti uenja treba da budu dizajnirani tako da se mogu prikazati preko celog ekrana mobilnog ureaja; objekti uenja treba da omogue interaktivnost; treba maksimizirati koliinu korisnih informacija koja se prikazuje na ekranu mobilnog ureaja.
elab.rs
Kurs Mobilno poslovanje

elab.rs
Kurs Mobilno poslovanje

Slika 66. Prilagoavanje sadraja za isporuku na mobilni ureaj U skladu sa opisanim preporukama, kao i karakteristikama aktivnosti i resursa u LMS u Tabeli 19 su prikazane mogunosti i ogranienja u primeni u mobilnom uenju [139][140].
Aktivnosti Forum Zadatak onlajn text Zadatak postavljanje fajla et Renik Radionica Mogunosti preko SMS poruka se dobijaju obavetenja sa foruma i mogue je ostaviti poruku na forumu pogodni su samo za kratke zadatke samo za postavljanje audio ili slikovnih sadraja koji su kreirani na mobilnom ureaju pristup onlajn sinhronizovanoj komunikaciji onlajn pristup, kreiranje i odravanje liste definicija ili renika realizacija kolaborativnih obrazovnih aktivnosti onlajn pristup testu, povratna informacija o broju poena se moe dobiti putem SMS poruke veoma je jednostavan samo za kratke lekcije, bez multimedijalnog sadraja Ogranienja spor unos nisu pogodni za zadatke u kojima treba postaviti audio ili video sadraj bolje je koristiti ovu aktivnost preko desktop raunara; dosta vremena je potrebno za postavljanje razliitih tipova sadraja spor unos spor unos jednostavnije je koristiti preko desktop raunara loa je preglednost zadatka na malom ekranu, nisu svi tipovi pitanja pogodni za prikaz. nema ogranienja sporo uitavanje i itanje lekcija

Test Prijava Lekcija

Tabela 19. Primena Moodle aktivnosti u mobilnom uenju

131

4.6.2 Servisi za komunikaciju i kolaboraciju

Kreiranje adaptivnih elektronskih kurseva obuhvata i kreiranje odgovarajuih mehanizama kolaboracije i komunikacije. Studenti su u obrazovnom procesu zainteresovani pre svega za kolaboraciju sa nastavnicima, kako bi to bolje savladali gradivo kursa i poloili sve neophodne ispite. Saradnja izmeu nastavnika i studenata moe se realizovati na razliite naine, sinhronom i asinhronom komunikacijom, kao to su elektronska pota, audio i video konferencije, et, forumi itd. Takoe, studenti na isti nain mogu komunicirati meusobno, kako bi realizovali zadate grupne aktivnosti i iskoristili sve prednosti uenja u grupi. Naini komuniciranja uesnika u procesu elektronskog obrazovanja prikazani su na slici 67 [24]:
Komunikacija Razmena poruka Kolaboracija

- Telefon - Glasovna pota - Video konferencije - Elektronska pota - et - Forum - Instant poruke

- Iniciranje - Upravljanje prisustvom - Integracija kanala komunikacije - Postavljanje video konferencija

- Kalendar - Radionice - Deljene aplikacije - Forum

Slika 67. Komunikacija u procesu e-obrazovanja Razmena poruka obuhvata razliite vrste komunikacije, kao to su pota, glasovna pota, email, faks, itd. Efikasan sistem za razmenu poruka neophodan je za dobru komunikaciju i kolaboraciju uesnika u procesu obrazovanja na daljinu. Saradnja u procesu obrazovanja na daljinu podrazumeva interakciju ne samo izmeu nastavnika i studenata, ve i izmeu studenata meusobno. Iako studenti mogu da budu geografski dislocirani, uenje u grupama i kroz meusobnu interakciju najee dovodi do boljih rezultata. Osnovni servisi za komunikaciju i kolaboraciju prema vremenu interakcije prikazani u u tabeli 20.
SERVISI Isto Vreme interakcije Tip interakcije Komunikacija Telefonija Instant poruke Elektronska pota RSS SMS Kolaboracija Veb konfernecije Deljene prezentacije Biblioteke dokumenata Wiki Diskusioni forumi Blog

Promenljivo

Tabela 20. Servisi za komunikaciju i kolaboraciju prema vremenu interakcije Neki od ovih servisa, kao to su forumi, instant poruke i wiki ugraeni su u sistem za upravljanje uenjem i mogu se integrisati u veb portal kroz integraciju sa LMS-om. Ostali komunikacioni i kolaboracioni servisi moraju se integrisati u veb portal nezavisno od LMS sistema. Servisi za komunikaciju i kolaboraciju treba da budu podrani nizom zajednikih funkcija koje ukljuuju: upravljanje kontaktima upravljanje metapodacima pretraga prijavljivanje i sindikacija 132

4.6.3 Servisi za upravljanje dokumentima

Na osnovu servisa za upravljanje dokumantima u veb portal su ugraeni posebni moduli koji mogu prikazivati i upravljati dokumentima i podacima u njima. U tom smislu, portal prua mogunost za bezbedniji rad, veu kontrolu nad podacima i veu pouzdanost, skalabilnost i dostupnost dokumenata. Glavne prednosti koje nudi ovaj pristup su: Centralizovano upravljanje dokumentima fajlovi su smeteni na portalu (serveru). Na taj nain svi korisnici pristupaju aktuelnoj verziji. Funkcionalnosti portala poput upravljanje sadrajem, radni tokovi i kontrola verzija spreavaju neautorizovani pristup, menjanje i postavljanje vie razliitih verzija. Podrka za saradnju fajlovi se mogu integrisati sa dashboard veb stranicama. Iskorienje postojee poslovne logike u zavisnosti od formata, podaci iz dokumenata mogu biti direktno dostupne za integraciju sa drugim aplikacijama putem veb servisa. Visok nivo dostupnosti i performansi sistema s obzirom da se dokumenti nalaze na serveru, mogue je primeniti razne serverske tehnologije za pouzdaniji rad ( veb farme, load-balancing, firewall itd.)

S obzirom na integraciju sa portalom, na raspolaganju su i funkcionalnosti za upravljanje radnim tokovima. U okviru svakodnevnog poslovanja, autori moraju upravljati svojim dokumentima, a esto vie autora radi na istom dokumentu. Dokumenti se moraju, takoe esto, aurirati i ove izmene po pravilu moraju odobriti drugi korisnici. U okviru modula - biblioteka dokumenata, gde se i smetaju datoteke, mogue je da svaki korisnik prijavi (zakljua) datoteku dok radi na njoj i nakon toga da je prijavi (otkljua). Sistem belei i sve verzije jednog fajla (ukoliko je opcija ukljuena), tako da je mogue analizirati istoriju izmena. Takoe, mogue je upravljati ciklusom trajanja svake pojedinane datoteke, gde postoji opcija da se dokumenti nakon odreenog datuma ili perioda automatski uklanjaju. Biblioteke dokumenata u okviru portala podravaju i radni tok odobravanja dokumenata. U okviru ovog scenarija, kada autori postave dokument, on nije automatski dostupan svim korisnicima na uvid. Nadlena osoba moe pogledati dokument i nakon odobravanja (aurira se jedno polje u tabeli - indikator statusa) datoteka postaje vidljiva i za ostale korisnike. Mogue je definisati i druge radne tokove gde se, na primer automatski alje elektronska poruka do svih osoba koje treba da odobre dokument.

4.6.4 Servisi za upravljanje korisnicima

Problem koji se javlja u distribuiranim i heterogenim sistemima jeste pitanje autentifikacije i autorizacije. U okviru sistema adaptivnog elektronskog obrazovanja esto postoje razliiti sistemi bezbednosti. U cilju prevazilaenja ove prepreke na portalu je korien SSO ( Single-Sign-On) sistem koji upravlja korisnikim nalozima, skladiti ih i mapira ID korisnika portala u odreeni nalog eksternog sisteme. Na ovaj nain korisnik se prijavljuje na sistem samo jednom i ne mora voditi rauna o autentifikaciji prema eksternom sistemu. Kao glavna baza podataka o korisnicima koristi se LDAP. Korienjem LDAP operacija mogue je vriti upite nad podacima, aurirati sadraj i koristiti opcije za autentikaciju korisnika. Podaci koji se mogu uvati u LDAP direktorijumu ukljuuju: informacije o zaposlenima, informacije o studentima, lokacije za realizaciju nastave, podatke o hardverskim resursima, mailing liste i dr. Servisi za upravljanje korisnikim nalozima pruaju sledee aspekte bezbednosti: Identifikacija. Potvrda da je suprotna strana (maina ili osoba) stvarno ona koja tvrdi da jeste. Integritet. Potvrda da je informacija koja je stigla ista kao i ona koja je poslata. 133

Poverljivost. Zatita od otkrivanja informacija ifrovanjem podataka za one kojima nisu namenjeni. Autorizacija. Uveravanje da je strani stvarno dozvoljeno da radi ono to zahteva. To se obino proverava posle Identifikacije. Autorizacija se postie dodeljivanjem kontrola pristupa, poput itanja, pisanja i brisanja, korisnikim identifikacijama ili optim imenima resursa kojima se pristupa.

4.6.5 Servisi za izvetavanje

Servisi za izvetavanje omoguavaju uvid u stanju nekog poslovnog procesa adaptivnog elektronskog obrazovanja u odnosu na postavljeni cilj. Servisima za izvetavanja se pristupa korienjem odgovarajueg veb modula. Ovi moduli mogu se nalaziti u okviru veb portala, i mogu se integrisati u druge aplikacije adaptivnog elektronskog obrazovanja (npr. LMS, namenske aplikacije za realizaciju nastave iz specifine oblasti, i sl.). Svim podacima i informacijama na portalu moe se pristupiti i putem veb servisa, tako da se bilo koja nova aplikacija u sistemu moe povezati, preuzeti potrebne informacije i prikazati ih u okviru svog sistema. Podatke je mogue publikovati i korienjem RSS tehnologije. Tako, na primer, studenti mogu da se poveu na RSS izvore i svakog trenutka kada proveravaju elektronsku potu mogu dobiti informacije o aktivnostima na elektronskom kursu. Veb portal omoguava kreiranje vie tipova izvetaja: Izvetaji na osnovu podataka sa portala ukoliko odreene liste (moduli) na portalu sadre stavke koje se mogu agregirati (brojanje, sumiranje, procenat), stavke koje su deo radnih tokova (workflow), ili stavke koje sadre datume, mogue je definisati odgovarajue izvetaje, za npr. praenje statusa reavanja elektronskih testova. Izvetaji na osnovu podataka iz skladita podataka Izvetaji se mogu kreirati na analitikom OLAP serveru i nakon registrovanja konekcija na samom portalu i svaki korisnik sa neophodnim pravima pristupa moe pristupiti OLAP bazi i izabrati podatke za prikaz na portalu.

Podaci dobijeni u izvetajima se mogu dalje filtritati po razliitim kriterijumima. Filteri omoguavaju prikaz podskupa podataka koji su od interesa za analizu.. U okviru veb portala postoji vie modula za filtriranje koji omoguavaju izbor jedne ili vie vrednosti za filtriranje sadraja na veb stranici. Na primer, postoji mogunost za filtriranje sadraja po studentu (na osnovu autorizacije), po predmetu, organizacionoh jedinici, i sl. Radi efikasnijeg i konzistentnijeg rada sa izvetajima kreirana je posebna biblioteka dokumenata sa specifinim funkcijama. Ovakav vid integracije prua sledee pogodnosti: Konzistentni korisniki interfejs. Smetanje izvetaja u standardne biblioteke dokumenata gde se mogu koristiti funkcije poput radnih tokova, verzija i kolaboracije. Izvetaji i svi pratei resursi su smeteni u bazi podataka portala i automatski se sinhronizuju sa izvetajima koji se nalaze na serveru za izvetavanje. Jedinstveni sistem bezbednosti, jer se izvetaji tretiraju kao bilo koji drugi dokument. Mogu se kombinovati sa modulima za filtriranje koji postoje na portalu.

Dozvole za pristup izvetajima mogu se definisati na nivou modula (biblioteke dokumenata), foldera i pojedinanih stavki. Kada se dokument postavi na portal, postaje dostupan korisnicima.

134

Osnovne opcije za upravljanje izvetajima su: Pregled svojstava osnovni podaci o izvetaju, kategorije, relevantni datumi, odobrenja, itd. Izmena svojstava na primer, mogue je konfigurisati odreena svojstva kao obavezna, tako da su korisnici u obavezi da unesu sve potrebne metapodatke. Upravljanje dozvolama mogue je precizno odrediti ko i sa kojim ovlaenjima moe pristupati izvetajima. Brisanje standardna funkcionalnost za uklanjanje izvetaja. Svi obrisani dokumenti se smetaju u virtuelnu korpu za brisanje koja u stvari smeta dokumente u posebnoj tabeli baze podataka. Upravljanje prijavama korisnici mogu da se prijave i da automatski budu obaveteni kada se desi odreena promena podataka koje prikazuje izvetaj (odmah, dnevno, nedeljno). Upravljanje izvorima podataka mogunost da se izabere izvor podataka za izvetaj. Upravljanje parametrima funkcionalnost za upravljanje vrednostima za sve parametre koji se prosleuju izvetaju. Upravljanje opcijama za obradu opcije kojima se podeava izvravanje izvetaja i doputeni vremenski okvir za izvravanje. Slanje izvetaja na drugu lokaciju na portalu. Prijava/odjava izvetaja ime se obezbeuje nesmetan rad sa stavkama. Objava verzije izvetaja u sluajevima kada se izvre vee izmene, moe se oznaiti broj verzije kako bi ostali korisnici imali bolji uvid. Obavetenja korisnici mogu da se prijave za automatsko obavetenje o izmenama same definicije izvetaja.

4.7 Integracija komponenti adaptivnog sistema elektronskog obrazovanja u okviru veb portala
Uvoenje sistema za elektronsko obrazovanje obuhvata: implementaciju LMS-a, integraciju Internet servisa u raunarskoj mrei obrazovne ustanove, poslovnog informacionog sistema i razvijenog LMS-a. Integracija komponenti sistema elektronskog obrazovanja i poslovnog informacionog sistema u okviru portala za e-obrazovanje prikazana je na slici 68.

135

Slika 68. Integracija komponenti sistema adaptivnog e-obrazovanja Integracija je realizovana na vie nivoa: Integracija ljudskih resursa - studenti, nastavnici i ostali uesnici u obrazovnom procesu mogu pristupiti sistemu ili meusobno komunicirati sa bilo koje lokacije. Svaki od korisnika pristupa personalizovanom skupu servisa koji odgovaraju njegovoj roli na sistemu. Podaci o korisnicima uvaju se u jedinstvenoj LDAP bazi, uz omoguenu integraciju sa drugim bazama podataka o korisnikim nalozima. Integracija informacija - sistem omoguava prikupljanje raznovrsnih, nestrukturiranih podataka, dok se korisnicima kroz portal prua mogunost uvida u strukturirane informacije. Ovo se postie korienjem content managment servisa i koncepata poslovne inteligencije. Korisnici mogu dobiti razliite vrste izvetaja, analiza, interpretacija podataka, i sl. Integracija procesa - postojei procesi u adaptivnom elektronskom obrazovanju integrisani su korienjem XML veb servisa. Kroz veb portal, svaki od korisnika ima pristup alatima za podrku poslovnim procesima za koje je korisnik zaduen. Aplikaciona platforma - aplikacije sistema za e-obrazovanje realizovane su korienjem razliitih tehnologija, pa se integracija vri i na aplikativnom nivou.

U cilju to efikasnijeg upravljanja izvorima podataka i izvorima integracije informacija u sistemu adaptivnog elektronskog obrazovanja u okviru veb portala moe se kreirati poseban modul za smetanje konekcija podataka. Ovaj modul sadri definicije povezane sa izvorom podataka kao i potrebne metapodatke. Konekcije se mogu aurirati centralizovano i svi klijenti e automatski koristiti aktuelnu verziju. U okviru modula konekcija podataka mogue je definisati i prava pristupa, tako da samo ovlaeni korisnici mogu koristiti odreenu konekciju. Konekcije se mogu koristiti u veb portalu i predstavljaju osnovu za rad sa izvorima podataka. Korisnici mogu da koriste funkciju pretraivanja radi pronalaenja odgovarajuih konekcija. Zahvaljujui metapodacima, konekcije se mogu pretraivati po poslovnim terminima i opisima, zanemarujui tehnike detalje. Rezultati koji se prikazuju su filtrirani u zavisnosti od prava pristupa pojedinim konekcijama. Glavne prednosti ovakvog naina integracije podataka su sledee: Dostupnost - podaci su na ovaj nain dostupni svim autorizovanim korisnicima. 136

Upravljanje postoji mogunost za auriranje vie izvetaja istovremeno. Ovaj proces se vri automatski. Bezbednost mogu da se definiu prava pristupa u smislu korienja ili izmene.

Nain na koji se predlae realizacija integracije aplikacija uz postizanje potrebne agilnosti i adaptivnosti sistema, jeste primena modela kompozitnih aplikacija. Najpre je potrebno postojee aplikacije nadograditi i pretvoriti ih u modularne servise. Ovi servisi koriste se u novim aplikacijama koji se kreiraju i implementiraju kao moduli veb portala. Kada se sva potrebna softverska infrastruktura nadogradi razliiti korisnici sistema mogu kreirati dinamike aplikacije koristei ove servise. Kompozitne aplikacije mogu ukljuiti interne i eksterne servise. Model kompozitnih aplikacija adaptivnog elektronskog obrazovanja prikazan je na slici 69.

Slika 69. Model kompozitnih aplikacija za integraciju u veb portal Osnovni koraci u procesu integracije aplikacija u veb portal su: Dekomponovanje postojeih aplikacija za poslovni proces u skup softverskih elemenata. Uklapanje svih elemenata u skladu sa potrebama poslovnog procesa u krajnji paket. Paket treba da sadri softverske elemente, metapodatke, kao i ablon (template) na osnovu kojeg se kombinuju. Paket takoe treba da sadri definicije interfejsa servisa koji omoguavaju povezivanje sa drugim IT sistemima. Postavljanje paketa na platformu koja podrava odreenu vrstu softverskih elemenata. Platforma treba da prui i mogunost efikasnog prilagoavanja, personalizacije i rekonfiguracije. Povezivanje softverskih elemenata sa postojeim sistemima, tako to se vri implementacija interfejsa servisa. Ove konekcije se mogu ostvariti koristei veb servise, specifine adaptere ili druge Internet tehnologije poput RSS-a.

Predloeni model integracije pogodan je jer omoguava adaptivnost, tj. skrauje vreme potrebno za rekonfiguraciju aplikacije kada doe do promene u okruenju, kao i agilnost, tj. skrauje vreme i smanjuje trokove potrebne za isporuivanje aplikacije, tako to se koriste postojei elementi koji se povezuju zahvaljujui otvorenim standardnim protokolima i tehnologijama.

137

5 Realizacija i primena razvijenog modela

5.1 Projektni zadatak
Primenom modela opisanog u prethodnom poglavlju, potrebno je razviti veb portal koji e omoguiti realizaciju adaptivnog elektonskog obrazovanja. Portal treba da bude jedinstvena taka pristupa razlilitim informacijama, sadrajima i servisima. Potrebno je implementirati sledee servise: servisi za adaptivno elektronsko obrazovanje; servisi za upraljanje korisnikim ulogama; servisi za upravljanje sadrajem i dokumentima; servisi za izvetavanje; servisi za podrku uenju; servisi za kolaboraciju i komunikaciju.

Servisi treba da budu integrisani i sinhronizovani. Portal treba da obezbedi integraciju svih skladita podataka u okviru sistema. Upravljanje elektronskim kursevima treba realizovati preko Moodle LMS. Adaptaciju kurseva treba realizovati prema predloenom metodolokom postupku. Potrebno je implementirati mehanizme adaptacije, tako da ne zahtevaju izmenu postojeih komponenata portala. Portal treba da omogui postojanje vie korisnikih uloga u sistemu. Neophodno je obezbediti odgovarajue alate za izvetavanje o performansama sistema i o rezultatima obrazovnog procesa. Portal treba da obezbedi kvalitetan okvir za kolaboraciju i komunikaciju korisnika sistema e-obrazovanja. Interfejs portala treba da bude jednostavan i lak za korienje, ali i grafiki kvalitetan , kako bi se omoguio brz i efikasan rad korisnika Reenje mora biti fleksibilno i proirivo uz ugradnju savremenih standarda iz oblasti projektovanja veb aplikacija, primene internet tehnologija, ali i elektronskog obrazovanja. Portal je potrebno realizovati u okviru redovne nastave na osnovnim i poslediplomskim studijama iz oblasti elektronskog poslovanja na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Kao pilot projekat portal e biti primenjen na predmetima koje pohaaju studenti tree i etvrte godine na smerovima Menadment i Informacioni sistemi i tehnologije.

5.2 Projektovanje i implementacija reenja

5.2.1 Razvoj veb portala
Na slici 70 je prikazana detaljna arhitektura reenja sa kljunim komponentama, primenjenim tehnologijama i vezama izmeu njih [15].

138

Slika 70. Arhitektura portala za adaptivno elektronsko obrazovanje U skladu sa razmatranjima opisanim u predloenom modelu, pristup razvoja koji e i biti primenjen u portalu podrazumeva izmetanje adaptivnih funkcionalnosti u posebnu, nezavisnu aplikaciju. Kljunu ulogu u arhitekturi reenja ima portal koji predstavlja agregator i integrator svih komponenata. Adaptivni mehnanizmi sistema pruaju usluge na zahtev. Kada korisnik pristupi, portal ima ulogu klijenta i komunicira u pozadini sa ostalim komponentama sistema da bi odgovorio na zahtev i dostavio personalizovani sadraj za uenje. Moodle LMS obezbeuje kljune funkcionalnosti u okviru procesa uenja i nastave. Alati vetake inteligencije se koriste u procesu adaptacije i integrisani su sa adaptivnim mehanizmima. Na osnovu sveobuhvatne analize softverskih reenja za razvoj portala, Microsoft SharePoint Server 2007 je izabran kao reenje za kreiranje portala za adaptivno elektronsko obrazovanje. Ovo softversko reenje ima ugraen vei broj servisa koji su definisani u okviru projektnog zadatka. Osnovna prednost MSPS-a je u mogunosti integracije svih intranet, ekstranet i veb aplikacija u poslovnom informacionim sistemu u okviru jedne platforme. Modularnost omoguava jednostavno ubacivanje novih servisa i aplikacija. MSPS prua kvalitetan okvir za kolaboraciju i komunikaciju. Na slici 71 prikazana je poetna stranica portala. 139

Slika 71. Poetna stranica portala za adaptivno elektornsko obrazovanje. U okviru portala nalaze se sadraji preko kojih se realizuju servisi veb portala. U levom gornjem delu se nalaze linkovi ka sajtu sa elektronskim kursevima i ka zvaninoj veb prezentaciji ELAB-a. U tabeli 21 su prikazani sve funkcionalnosti koje su na raspolaganju u okviru portala. Izborom odgovarajue opcije obezbeuje se nova funkcionalnost.
Biblioteke Biblioteka dokumenata Biblioteka formi Biblioteka viki stranica Biblioteka konekcija Biblioteka za upravlanje prevodima Komunikacija Obavetenja Praenje Linkovi Korisnike liste Korisniki definisane liste Pregled u radnim tabelama Jezici i prevodioci Uvoz podataka iz Spreadsheet-a Veb stranice Osnovna stranica

Kontakti

Kalendar

Stranica veb dela Sajtovi i radni prostor

Diskusije

Zadaci

Projektni zadaci Praenje greaka Istraivanja

Tabela 21. Funkcionalnosti portala za adaptivno elektronsko obrazovanje Na slici 72 prikazan je deo vezan za upravljanje dokumentima. Svi dokumenti su podeljeni u odgovarajue biblioteke. Ovde je kreirana biblioteka za dokumente vezane za raspored ispita.

140

Slika 72. Kreiranje nove kategorije dokumenata Na slici 73 je prikazano dodavanje dokumenta od strane nastavnika.

Slika 73. Dodavanje dokumenata od strane korisnika Slika 74 prikazuje kreiranje obavetenja za studente. Na slici 75 je prikazan forum u okviru veb portala. Slika 76 prikazuje kreiranje grupe studenti i dodeljivanje odgovarajuih privilegija.

141

Slika 74. Kreiranje obavetenja za studente

Slika 75. Prikaz foruma na portalu

Slika 76. Kreiranje grupe 142

5.2.2 Integracija veb portala i Moodle LMS

Kljuni deo u organizaciji i realizaciji nastave i uenja studenata se deava preko Moodle LMS platforme. U skladu sa definisanim nivoima integracije u okviru predloenog modela, integracija veb portala i Moodle LMS realizovana je kroz: Integracija korisnikih uloga funkcionalnostima (single-sign-on); jedinstveno mesto pristupa svim reusrsima i

Integracija informacija - svim dokumentima koji su postavljeni u Moodle LMS moe se upravljati i u SharePoint Server-u ; Integracija aplikacija - Microsoft Office add-in za Moodle; Integracija procesa web parts odnosno dodatni moduli u okviru SharePoint Server portala mogue je pratiti nastavne aktivnosti koje se odvijaju u Moodle LMS.

5.2.2.1 Jedinstven pristup MSPS portalu i Moodle LMS (Single sign on)
Implementacijom ove ekstenzije u potpunosti se ispunjava zahtev vezan za jedinstveno mesto pristupa svim informacijama, sadrajima i aplikacijama u obrazovnom procesu (single -sign-on) [15][98]. Korisnici se pomou jedne ifre loguju i na portal i na elektornske kurseve u Moodle LMS. Sinhronizacija se odigrava u pozadini, a korisnici imaju oseaj da su u jedno istoj aplikaciji. Arhitektura reenja za integraciju je prikazana na slici 77. Kljuni deo integracije se zasniva na sinhronizaciji Moodle LMS korisnika i korisnika iz Active Directory.

Active Directory (LDAP)

MSU WebServis
Microsoft

Moodle blok

SharePoint 2007 MSU

WebParts

Moodle PHP WebServis SQL Server

Slika 77. Sinhronizacija korisnikih naloga

5.2.2.2 Upravljanje dokumentima

Svim dokumentima koji su postavljeni u Moodle LMS moe se upravljati i u SharePoint Server-u. Na ovaj nain sve napredne funkcionalnosti SharePoint Servera za upravljanje fajlovima mogu se primeniti na nastavne materijale kreirane i postavljene u okviru Moodle LMS [15][101]. MSPS preuzima ulogu fajl sistema za Moodle LMS. Osnovna ideja ove komponente je da se sa jednog mesta moe upravljati dokumentima koji se generiu u sistemu za elektronsko obrazovanje. Share Point poseduje razliite alate i funkcionalnosti za upravljanje dokumentima. Jedna od mogunosti je upravljanje verzijama jednog istog dokumenta, tako se otklanja problem kada nastavnik u Moodle LMS ubaci novu verziju fajla, preko ve postojee. MSPS poseduje napredan sistem pretrage fajlova, koji se moe primeniti i na sve Moodle LMS fajlove , kao da se nalaze u direktorijumima MSPS. Moodle LMS ne poseduje funkcionalnost pretrage fajlova. Osim navedenog, omoguene su i funkcije oporavka dokumenata. 143

Na slici 78 prikazana je integracija i mapiranje direktorijuma Moodle LMS i MSPS realizovani su primenom WebDav protokola, ekstenzije HTTP protokola, koji podrava upravljanje dokumentima na udaljenim serverima.

Slika 78. MSPS kao fajl sistem za Moodle LMS Na slici 79 se vide liste dokumenata u okviru Moodle LMS kursa iteh2010, kao i lista dokumenata u okviru odgovarajue biblioteke iteh2010 u MSPS. Vidi se da je postignuta potpuna integracija dokumenata.

Slika 79. Integracija dokumenata MSPS i Moodle LMS

5.2.2.3 Veb delovi (Web parts)

Ova ekstenzija omoguava praenje i izvetavanje o aktivnostima uenja u okviru Moodle LMS [15][97][98]. Svaka od funkcionalnosti je prikazana kao modul u MSPS - u. Implmentacija se zasniva na veb servisima koji uzimaju podatke iz Moodle LMS baze i prenose ih do MSPS-a. U tabeli 22 su prikazane sve funkcionalnosti.

144

Web part Pregled kursa Moji nastavni kursevi Moji kursevi Najnovije vesti Poruke Onlajn korisnici Onlajn studenti Onlajn kolege Moji planirani zadaci Dobro doli

Opis Omoguava nekoliko pregleda svih kurseva dostupnih na Moodle-u. Pregledi: svi kursevi, novi kursevi, moji kursevi i moji nastavni kursevi. Razliiti pregledi mogu biti odabrani iz padajueg menija. Lista kurseva dostupnih u sistemu Mooodle sa ulogom korisnika kao nastavnika. Lista kurseva dostupnih u sistemu Mooodle sa bilo kojom ulogom korisnika. Spisak najnovijih vesti objavljenih u sistemu Moodle. Prikaz ne proitanih poruka koje je korisnik primio putem Moodle-og internog sistema za poruke. Omogueni su i odgovori na poruke. Lista korisnika koji su trenutno onlajn. Mogunost razmene poruka preko sistema Moodle. Slino kao i kod onlajn korisnika samo to su studenti ukljueni u okviru nastavnikog kursa. Slino kao i kod onlajn korisnika samo to su prikazani i drugi nastavnici. Lista aktivnosti Moodle-a (objave, izbori, kvizovi, ankete, itd.) dodeljenih korisniku. Prikaz personalizovane pozdravne poruke ukljuujui i sliku korisnika.

Tabela 22. Spisak raspoloivih veb delova Na slici 80 je prikazan veb part koji slui za prikaz dostupnih kurseva u Moodle LMS.

Slika 80. Prikaz dostupnih Moodle LMS kurseva u okviru veb delova

5.2.2.4 Office Add-in za Moodle

Ova ekstenzija omoguava nastavnicima da otvaraju, auriraju i uvaju Word, Excel i PowerPoint dokumente i automatski ih postavljaju na Moodle LMS kurseve (slika 81) [15][101]. Na ovaj nain svim Moodle dokumentima se moe pristupiti iz Office aplikacija bez potrebe da se koristi brauzer. Office dokumenti se mogu automatski postaviti na zahtevanu lokaciju u okviru Moodle LMS. Na 145

slici 82 je prikazan dokument pripremljen od strane nastavnika za postavljanje na kurs Internet tehnologije 2010/11. Izborom odgovarajue opcije Save to Moodle, automatski se kreira veza sa Moodle folderima u okviru kurseva i nastavnik moe da postavi fajl na definisanu adr esu.

Slika 81. Office Add-in za Moodle LMS

Slika 82. Postavljanje dokumenta u okviru kursa Internet tehnologije 2010/11

146

5.2.3 Implementacija servisa za adaptivno obrazovanje

U skladu sa metodolokim postupkom definisanim u poglavlju 4, implementirani su servisi koji obezbeuju adaptaciju kurseva elektronskog obrazovanja. Razvoj adaptivnih servisa realizovan je kroz faze defisane metodologije. Prvi korak je podrazumevao prikupljanje podataka o studentima. Podaci su prikupljeni kroz prilagoenu FSLSM anketu opisanu u poglavlju 4, kao i kroz testove o predznanju iz oblasti internet tehnologija i elektronskog poslovanja. Na osnovu dobijenih podataka realizovano je modelovanje studenata.

5.2.3.1 Ekspertni sistem za modelovanje studenata

Ekspertni sistem je razvijen sa ciljem da se na osnovu prikupljenih podataka sa testa i anketa, za svakog studenta definiu atributi koji opisuju njegove karakteristike. ES ELAB koriste nastavnici i saradnici u Laboratoriji, da bi se zakljuilo o karakteristikama studenata. Ekspetni sistem ELAB sastoji se iz pet manjih celina, tanije, proces odluivanja vri se u pet koraka. Svaki korak predstavlja odluivanje na nivou testa (kviza) koji je svakom studentu dostupan u okviru kursa koji pohaa. Testovi su zasnovani na osnovu Felder-Silverman modela stilova uenja sainjenih od etiri dimenzije, za svaki od stila uenja. Poslednji test sadri pitanja usko vezana za oblast kojom se sam kurs bavi, i koncipiran je za odreivanje nivoa predznanja. Implementirano je odluivanje za sledee testove: TS1 Aktivan/Refleksivan TS2 Senzitivan/Intuitivan TS3 Vizuelan/Verbalan TS4 Sekvencijalan/Globalan UT Ulazni test (test predznanja).

Izlaz iz ekspertnog sistema predstavlja atribut tekstualnog tipa koji se sastoji iz pet vrednosti koje opisuju ostvarene rezultate na testu i dimenzijama ankete (Slika 83).

Slika 83. Izlaz iz ekspertnog sistema Kao to je objanjeno u ranijim poglavljima, Felder-Silverman model stilova uenja poseduje instrument anketu sastavljenu od 44 pitanja, 11 pitanja po dimenziji. Svako pitanje nudi dva mogua odgovora od kojih je mogue samo jedan oznaiti. 147

Student po testu moe osvojiti broj poena u intervalu [-11,-1] i [1,11], pri emu je navedeni interval isti za sve etiri dimenzije, odnosno za sva etiri testa stila uenja. U zavisnosti od dimenzije koja se odreuje, za raspon poena definisani su atributi prikazani u tabeli 23. Raspon [-11, -6] [-5, -1] [1, 5] [6, 11] Atribut HAKT LAKT LREF HREF

Tabela 23. Raspon poena po atributima Test predznanja sastoji se od 10 pitanja. Maksimalan broj poena koji student moe osvojiti je 10 a minimalni 0. Student nakon testa dobija povratnu informaciju odnosno broj osvojenih poena. Ekspertni sistem ELAB broj poena koristi u formatu skaliranja prikazanom u tabeli 24. Broj poena [0,6] [7,8] [9,10] Nivo predznanja Poetni Srednji Napradni Oznaka B I A

Tabela 24. Odreivanje nivoa predznanja po poenima

Aplikacija ekspertnog sistema ELAB projektovana je korienjem Java programskog jezika u razvojnom okruenju Eclipse Helios. U pitanju je desktop aplikacija koja uspostavlja konekciju ka Moodle bazi instaliranoj na Wamp serveru. Pravila odluivanja su izgraena u Jboss Drools 5.1.0 engine-u za projektovanje pravila. Na slici 84 prikazana je forma za pretragu studenata i kurseva. Liste studenata i kurseva se itaju iz Moodle LMS.

Slika 84. Pretraga studenata i kurseva

148

Nakon izbora kursa i studenta, potrebno je dodeliti atribute studentu (Slika 85). Izborom odgovarajueg testa i selektovanjem opcije start, upisuje se odgovarajui atribut vezan za izabrani test, odnosno kriterijum. Ekspertni sistem prikazuje poruku o uspenosti dodeljivanja atributa (Slika 86).

Slika 85. Dodeljivanje atributa studentu u ES ELAB

Slika 86. Poruka o dodeljenom atributu na dimenziji stila uenja SG Na slikama 87 i 88 prikazan je izlaz iz ekspertnog sistema. U prikazanom primeru, ekspertni sistem je zakljuio da student poseduje izraen aktivan, intuitivan, verbalan i slabo izraen sekvencijalan stil uenja. Istovremeno, student je na testu predznanja na kursu Internet tehnologije (id=7) ostvario visok rezultat.

Slika 87. Poruka o dodeljenom atributu 149

Slika 88. Prikaz upisanih atributa za studenta

Ovim korakom proces odluivanja ekspretnog sistema Moodle LMS uspeno je zavren. Dobijena vrednost upisana je u Moodle bazu, tanije u tabelu mdl_atributkorisnika. Vrednost izlaza vidljiva je samo administratorima odnosno nastavnom osoblju koji je dalje mogu koristiti u svrhe personalizacije onlajn kurseva. U tabeli 25 prikazana je struktura i upisane vrednosti u tabelu mdl_atributkorisnika.

Tabela 25. Tabela mdl_atributkorisnika

5.2.3.2 Razvoj mehanizama adaptacije

Jedan od kljunih zahteva prilikom razvoja servisa bio je da se ne menja jezgro Moodle LMS sistema, ve da se uradi aplikacija koja e biti nezavisna od samog LMS sistema. Implementacija realizovana tokom rada na ovoj disertaciji obuhvata sledee elemente: PHP aplikacija kao nezavisan adaptivni mehanizam. Modul koji je napisan za Moodle LMS sistem u kome e se prikazivati adaptirani objekti . Blok koji je napisan za Moodle LMS sistem u kome e se isto kao i u modulu prikazivati adaptirani objekti. Potrebno je da se proiri osnovna baza podataka Moodle LMS sistema sa odgovorajuim tabelama.

150

Aplikacija je pisana korienjem objektno orijentisanog koncepta programiranja, pisanjem modula, gde je svaki modul nezavisan od drugih, ime je obezbeeno da se kasnije jednostavno moe mehanizam proirivati i nadograivati. Na slici 89 prikazana je arhitektura aplikacije koja realizuje adaptivne mehanizme. U okviru Moodle LMS, kreirani su modul i blok za adaptivni reim rada. U modulu su implementirani mehanizmi adaptacije na nivou: grupe, pojedinanog korisnika, kursa, resursa, aktivnosti, kolaboracije. Implementiran je servis za definisanje ad hoc kriterijuma. Aplikacija koristi postojeu MySQL bazu podataka. Mehanizmi adaptacije itaju podatke o studentima iz nekoliko predefinisanih Moodle tabela, kao i iz tabele koja se popunjava rezultatima iz razvijenog ekspertnog sistema. Da bi se obezbedila realizacija kolaboracije u skladu sa karakteristikama studenta, implementiran je SMS servis i Android aplikacija pomou kojih se studenti obavetavaju o promenama i aktivnostima na kursu. Arhitektura reenja prikazana je na slici 89.

Slika 89. Arhitektura reenja Model podataka reenja prikazan je na slici 90. U postojeu Moodle LMS bazu ubaene su nove tabele koje ova aplikacija koristi.

151

Slika 90. Arhitektura modula za adaptaciju Na slici 91 prikazan je izgled kursa u adaptivnom reimu. Adaptivnost je obezbeena pomou modula Studentu se prikazuju samo oni resursi i aktivnosti koji se poklapaju sa njegovim karakteristikama. U primeru prikazanom na slici student poseduje slabo znanje iz oblast i JavaScript tako da mu se izmeu ostalog u adaptivnom reimu njemu stavljaju na raspolaganje i resurs Praktikum, i to verzija prilagoena njegovom stilu uenja, kao i uvodni test. Korisnik ima mogunost da doda blok Adaptivni servisi.

152

Slika 91. Izgled kursa u adaptivnom reimu Na taj nain moe da izae iz adaptivnog reima i da pristupi svim resursima i aktivnostima , a sa desne strane se pojavljuje blok u kojem se nalazi lista prilagoenih resursa i aktivnosti u okviru kursa (slika 92).

Slika 92. Blok Adaptirani resursi 153

Da bi se prilagodili servisi kolaboracije karakteristikama studenata, razvijen je SMS servis preko kojeg se studentima alju poruke, ukoliko se ta aktivnost zahteva na osnovu atributa studenta. Centralni deo ovog servisa je veb servis koji uzima podatke sa Moodle LMS, alje poruke mobilnoj Android aplikaciji, preko koje se deava stvarno slanje poruka. Na ovaj nain je postignuta potpuna ekonominost i skalabilnost kada je u pitanju slanje poruka. Na slici 93 vidi se slanje obavetenja studentima koji pripadaju aktivnom stilu uenja. U primeru, studentima se alje poruka o novoj vesti postavljenoj na kursu. Treba naglasiti da ova poruka nee biti poslata, na primer, studentim a sa refleksivnim stilom uenja, ukoliko se aktivnost ili resurs uz koji ide poruka postavi da se ne alje studentima sa ovim stilom uenja.

Slika 93. Praenje aktivnosti putem SMS-a U administrativnom delu aplikacije nastavnik realizuje adaptaciju na osnovu razliitih kriterijuma i na vie nivoa. Funkcionalnosti koje su na raspolaganju nastavniku prikazane su: Kreiranje kriterijuma adaptacije; Prikaz i auriranje kriterijuma adaptacije; Pretraivanje kriterijuma adaptacije; Kreiranje ankete za adaptaciju studenata; Prikaz i auriranje anketa; Dodavanje sadraja anketi; Adaptacija resursa; Adaptacija grupa; Adaptacija resursa u vidu praenja novosti putem SMS poruka.

U okviru aplikacije omogueno je definisanje etiri razliita tipa kriterijuma adaptacije: dinamiki definisan tekst, vrednost izraena brojem, predefinisan tekst, kombinacija predefinisanog teksta. Mehanizam za definisanje kriterijuma adaptacije prikazan je na slici 94. 154

Slika 94. Mehanizam za definisanje kriterijuma adaptacije Na slici 95 prikazano je definisanje kriterijuma vezanog za predznanje na uvodnom testu. Na osnovu postavljene granice za svakog studenta se moe utvrditi da li je ispunio kriterijum ili nije, to e prilikom adaptacije resursa uticati na to da li e resurs, odnosno aktivnost, biti prikazana. Analogno se definiu i ostali tipovi kriterijuma adaptacije.

Slika 95. Definisanje kriterijuma adaptacije Na slici 96 prikazana je adaptacija na nivou grupe. U okviru ovog mehanizma, za svaki kurs prikazane su upisane grupe studenata u okviru Moodle LMS. Izborom i definisanjem kriterijuma iz okvira sa potencijalnim kriterijumima, automatski se ubacuje kriterijum koji e biti primenjen na sve studente ubaene u definisanu grupu. Ukoliko se, na primer, definie da je kriterijum adaptacije stil uenja po FSLSM dimenziji sekvencijalan/globalan, a da je vrednost kriterijuma GLO, svi resursi koji su adaptirani tako da budu prikazani studentima sa izraenim globalnim stilom, bie prikazani ovoj grupi.

155

Slika 96. Adaptiacija na nivou grupe Na slici 97 prikazan je proces adaptacije resursa, odnosno aktivnosti. Nakon izbora kursa, prikazuje se padajui meni sa svim dostupnim tipovima resursa i aktivnosti u okviru izabranog kursa. Izborom odreenog resursa, mogu se definisati kriterijumi adaptacije za koje se taj resurs adaptira. Na primer, ako se za aktivnost forum odabere kriterijum stil uenja po dimenziji aktivan/refleksivan tako da je vrednost kriterijuma AKT, forum e se prik azivati samo studentima koji imaju izraen aktivan stil uenja. Za jedan resurs mogue je definisa ti vie kriterijuma, a da bi se prikazao studentu, moraju se slagati sve vrednosti kriterijuma sa karakteristikama iz modela studenta.

156

Slika 97. Adaptacija resursa Na slici 98 prikazan je izgled resursa lekcija u okviru Moodle kursa, namenjen studentima sa izraenim vizuelnim stilom uenja. Ovaj resurs je definisan tako da se prikazuje samo onim studentima kod kojih je vrednost kriterijuma stil uenja jednak vrednosti VIZ.

157

Slika 98. Primer resursa za vizuelni stil

5.2.4 Razvoj dodatnih servisa i aplikacija

Jedan od kljunih zahteva prilikom projektovanja i implementacije portala za adaptivno elektronsko obrazovanje bio je razvoj dodatnih servisa i aplikacija koji bi doprineli poveanju kvaliteta obrazovnog procesa, omoguili realizaciju navedenih funkcionalnosti portala na efikasan nain i poboljali rezultate i zadovoljstvo nastavnika i studenata po razliitim kriterijumima. Servisi i aplikacije u okviru portala su razvijeni na osnovu modela iz poglavlja 4. Mogu se podeliti u etri osnovne grupe servisi za podrku mobilnom uenju; servisi za podrku uenju u oblasti raunarske simulacije; servisi za podrku kolaboraciji i komunikaciji; servisi za podrku uenju kroz igru.

U narednom tekstu dat je detaljan prikaz implementiranih servisa, kao i primeri primene u realizaciji obrazovnog procesa.

5.2.4.1 Razvoj servisa za podrku mobilnom uenju

Za potrebe integracije mobilnih obrazovnih aktivnosti u Moodle LMS-u potrebno je razviti aplikaciju koja omoguava prepoznavanje ureaja sa koga dolazi zahtev i prilagoavanje naina prikaza sadraja konkretnom ureaju. Ovde je prikazan primer aplikacije za polaganje testova. Aplikacija se moe realizovati na dva naina:

158

Prvi nain je kreiranje odvojene aplikacije koja e koristiti samo bazu Moodle-a. Ovaj nain zateva od programera kreiranje celokupne aplikacije od kontrole pristupa korisnika pa sve do snimanja logova kad je i ko pristupio i polagao testove. Ukoliko tano ne odredi koje sve tabele treba menjati baza se moe dovesti u nekoinzistentno stanje. Jo jedna mana ovog pristupa je direktno vezivanje aplikacije za bazu podataka, to moe dovesti do problema u sluaju migracije na drugi sistem za upravljanje bazama podataka Drugi nain podrazumeva korienje Moodle API-ja. Ovde je potrebno promeniti funkcije koje su odgovorne za formatiranje sadraja za prikaz na ekranu dok ostatak koda koji je odgovoran za konekciju sa bazom, kontrolom pristupa itd. moe ostaviti netaknut.

Dijagram sluajeva korienja razvijene aplikacije prikazan je na slici 99.

Login

<< e xt end

s>>

Izbor kursa

Polaganje testa

Slika 99. Use case diagram Aplikacija za mobilno testiranje napisana je u PHP skriptnom jeziku. Bazirana je na Moodle aplikativnom programskom interfejsu i koristi XHTML MP za isporuku mobilnog sadraja. Aplikaciji se moe pristupiti pomou bilo kog brauzera mobilnog telefona. Kastomizacija interfejsa aplikacije vri se na strani servera. Aplikacija koristi WURFL (Wireless Universal Resource File) da utvrdi koji tip ureaja student koristi za pristup, i na osnovu njega prikazuje mobilni test koristei jednu od tri kreirane CSS teme (Slika 100).
CSS tema 1 CSS tema tema 2 CSS tema 3

- font - layout - irina i visina polja - prezentacija pitanja

Moodle LMS

Aplikacija za testiranje preko mobilnog ureaja

browser, informacije o ureaju

CSS atributi

WURFL

Slika 100. Prilagoavanje prikaza sadraja pomou CSS tema

159

Procedura uvoenja mobilnog uenja realizovana je na osnovu modela predloenog u radovima [139][140]. Osnovni zahtev za uvoenje m-obrazovanja kao dela sistema meovitog obrazovanja je postojanje stabilnog sistema elektronskog obrazovanja. Ovo ukljuuje sledee elemente: Interno okruenje razmotriti da li postoje odgovarajui ljudski resursi i tehnika infrastruktura za uvoenje mobilnog obrazovanja u okviru postojeeg sistema za elektronsko obrazovanje; ocena internog okruenja bie izvrena na osnovu indeksa spremnosti za uvoenje mobilnog obrazovanja. Eksterno okruenje razmotriti da li studenti poseduju odgovarajue znanje i tehniku infrastrukturu za korienje i primenu sistema mobilnog uenja (mobilni ureaji, pristup Internetu). Analiza eksternog okruenja izvrena je na osnovu podataka prikuplje nih anketiranjem studenata i kroz realizaciju pilot projekta. Za vreme trajanja pilot projekta, studenti su realizovali aktivnosti mobilnog uenja u sklopu redovnih nastavnih aktivnosti.

U okviru pilot projekta, testovi su izabrani kao aktivnost pogodna za realizaciju mobilnog uenja iz sledeih razloga [140]: sadraj i prezentacija sadraja se mogu lako kontrolisati u poreenju sa drugim aktivnostima testovi su najpogodnija Moodle aktivnost za ocenjivanje znanja studenata testovi su esto korieni u okviru mnogih sistema elektronskog obrazovanja i znaajno utiu na krajnju ocenu studenata na ispitima. Studenti su dobro upoznati sa nainom funkcionisanja ove aktivnosti, bez obzira na prethodno iskustvo u korienju specifinog LMS-a.

Primer pitanja sa testa prikazan u okviru Openwave emulatora prikazan je na slici 101.

Slika 101. Prikaz testa ekranu mobilnog ureaja Slika 102 prikazuje dijagram klasa realizovanog reenja.

160

Slika 102. Dijagram klasa za aplikaciju Mobilni kviz Implementirana je mogunost slanja poruka na forumu predmeta putem SMS i MMS tehnologije. Na slici 103 dat je dijagram sekvenci na logikom nivou za integrisanje MMS poruka u forum i predlog za predaju zadataka putem MMS-a. Na mobilnom ureaju se nalaze mikro brauzer i odgovarajui mehanizam za slanje poruka. Ovaj mehanizam mogue je pokrenuti iz brauzera pomou linka sa mmsto URI-ja [140].

161

Student

mikro brauzer

MMS engine

MMS

LMS

pogledaj post na forumu daj post post na forumu link za odgovor (mmsto:SIMno&body="forum";id_tekueg_posta;id_studenta) odgovori aktiviraj(SIMno&body="forum";id_tekueg_posta;id_studenta) create postavi primaoca (SIMno) postavi naslov ("forum id_tekueg_posta id_studenta" ) pii (tekst) tekst ponovi dodaj (prilog) prilog poalji zavretak unosa

poalji

Slika 103. Dijagram sekvenci za slanje komentara na forum pomou MMS-a Na strani servera odgovarajui program eka na prispee poruka sa gejtveja. Prvo se proverava da li je broj registrovan. Ova provera slui kao zatita od spam poruka. Ukoliko je broj registrovan, proverava se telo poruke i odgovarajui identifikatori studenta, odnosno niti u forumu. Ukoliko vrednosti odgovaraju, na temu se dodaje sadraj poruke sa prilozima kao odgovor.

5.2.4.2 Razvoj servisa za podrku uenju u oblasti raunarske simulacije

Rapidan razvoj i sveprisutnost Interneta i internet tehnologija je imao uticaj i u oblasti simulacija [12][22][122]. Osnovna uloga simulacionih sistema je da omogui jednostavno uenje i okruenje za vebanje [12][40][93]. Meutim, veina simulacionih alata ima ogranienja kao to su: zavisnost od platformi, veliki trokovi, ograniena mogunost ponovnog korienja modela, itd. Simulacija preko veba omoguava prevazilaenje navedenih nedostataka. Simulacija se moe izvriti korienjem standardnih veb brauzera [40][122][125]. Veb zasnovana simulacija predstavlja primenu veb resursa i tehnologija za interakciju izmeu simulacionih alata na strani klijenta i servera. Grafiki interfejs za simulaciju je dostupan preko veb brauzera [22]. Simulacioni alati zasnovani na vebu se mogu svrstati u dve kategorije [40][93]. Kod prvog pristupa simulacija se izvrava na serverskom raunaru. Korisnici pristupaju alatima za simulaciju preko veb brauzera i zadaju parametre simulacije. Rezultati simulacije se ispisuju u brauzeru korisnika. Drugi pristup je izvravanje simulacija na strani klijenta. Performanse ovakvog naina simulacije su ograniene snagom klijentskih maina. Kljune prednosti simulacije preko veba su: iroka dostupnost, udaljeni pristup, efikasno odravanje, mogunost integracije sistema i aplikacija, interaktivnost, kolaboracija, kompatibilnost razliitih platformi i interoperabilnost [22][40][93][121][138][181]. U poslednjih nekoliko godina realizovan je vei broj istraivanja vezan za razvojne alate, jezik i metode za simulaciju preko veba. 162

GPSS/FON jezik se prouava u okviru predmeta Simulacija i simulacioni jezici [62][69][161][193][194]. Osnovni cilj kursa je upoznavanje sa osnovnim konceptima i aplikacijama raunarske simulacije. Kurs je namenjen studentima smera za informacione sisteme i tehnologije. Realizovan je preko sistema za upravljanje elektronskim uenjem Moodle LMS. Studentima su preko veb sajta stavljeni na raspolaganje materijali u formi lekcija, tutorijala i primera. Ocenjivanje studenata se realizuje preko zadataka, kvizova i radionica. Kurs traje 3 meseca. Program kursa je podeljen u tri celine: kontinualna simulacija, simulacija diskretnih dogaaja i 3D simulacija. Sve teme se prouavaju korienjem adekvatnih simulacionih jezika (CSMP, GPSS, X3D). Konkretni problemi vezani za oblast kontinualne i simulacije diskretnih dogaaja razmatraju se u okviru laboratorijskih vebi. Studenti imaju obavezu da implementiraju reenja problema simulacije kompleksnih realnih sistema. Tokom trajanja kursa, studenti su u obavezi da aktivno uestvuju na diskusionim forumima, razvijaju zajednike projekte i prate definisani raspored obaveza i aktivnosti. Nastavnici aktivno vode studente kroz proces uenja, fokusirajui se na probleme iz realnog sveta. Uoeno je da reavanje konkretnih problema primenom specijalizovanog softvera pomae studentima da se motiviu i prevaziu matematika ogranienja u simulacionim modelima. Tokom perioda korienja, uoeni su odreeni nedostaci, kada je u pitanju GPSS/FON. Kljuni problem u organizaciji i realizaciji kursa odnosi se na integraciju GPSS/FON u sistem elektronskog uenja. Postojea verzija nema mogunost adekvatnog ukljuivanja u Moodle sistem. Poto postoji veliki broj studenata koji u istom trenutku moe raditi zadatke i zahtevati da se izvri simulacija, javljaju se problemi skalabilnosti i distribuiranosti. Osnovni zahtev je razvoj interaktivnog, integrisanog i user-friendly okruenja za izgradnju, testiranje i analizu modela simulacije diskretnih dogaaja. Konkretni ciljevi obuhvataju: poboljanje performansi procesa obrazovanja; integracija svih aktivnosti u procesu uenja simulacije diskretnih dogaaja; omoguiti studentima da prouavaju oblast simulacije i naine primene, kroz vei broj primera; jednostavan i pristupaan nain uenja dostupan svakom studentu u svakom trenutku; jezika sintaksa sa strogo podeljenom specifikacijom modela baze podataka, strukturnog modela i kontrole simulacionog procesa; funkcionalno i interaktivno okruenje sa editorom, procesorom i analizom rezultata ; brzo i jednostavno otklanjanje greaka; izbor razliitih tipova prikaza i analiza na osnovu dobijenih rezultata;

Definisani ciljevi su realizovani kroz projektovanje i implementaciju veb aplikacije za uenje simulacije diskretnih dogaaja. FONWebGPSS aplikacija je razvijena u okviru Laboratorije za simulaciju Fakulteta organizacionih nauka. Aplikacija omoguava studentima da konfiguriu modele, izvravaju simulaciju i analiziraju rezultate u okviru jedne veb stranice [62][69]. Struktura i kljune komponente FONWebGPSS su predstavljene na slici 104 [62]: Korisniki interfejs Aplikaciona logika Veb servis GPSS Simulator

163

Korisniki interfejs

Sloj poslovne logike

Sloj veb servisa

Sloja baze podataka

Google chart API

User

GPSS fajlovi Veb servisi

Modul za studente FONWebGPSS

Podaci o korisnicima, ocenama, zadacima Modul za nastavnike

Slika 104. Arhitektura FONWebGPSS aplikacije Na slici 105 prikazana je struktura FONWEBGPSS aplikacije [65][66].

Slika 105. Struktura FONWebGPSS aplikacije 164

Korisniki interfejs se sastoji iz modula za nastavnike i modula za studente. Modul za nastavnike obuhvata: kreiranje, ubacivanje, testiranje i upravljanje zadacima za simulaciju, ocenjivanje studentskih radova, upravljanje izvetajima kreiranim po razliitim kriterijumima i administracij u sistema (slika 106.).

Slika 106. Modul za nastavnike Zahvaljujui pomenutim funkcionalnostima, nastavnik je u prilici da itav proces nastave organizuje i realizuje preko Interneta. Modul za studente omoguava studentima: testiranje, izradu, pregled i predaju zadataka, podeavanje grafikog okruenja, pregled i analizu rezultata simulacije [137]. Modul za studente omoguava kreiranje i testiranje simulacionih modela, izvravanje simulacije kreiranih modela, prilagoavanje grafikog okruenja i analizu rezultata simulacije. Studenti mogu da postave svoja reenja odreenih realnih problema i vide ocene. Prilikom izrade zadatka u FONWebGPSS aplikaciji, student bira koji tip simulacije eli da izvri, zatim unosi naredbe i tekst zadatka. Na slici 107. je prikazana glavna stranica FONWebGPSS veb aplikacije. U sredinjem delu se unose GPSS komande za kreiranje simulacionog modela.

165

Slika 107. Prozor sa tekstom zadatka i editorom za pisanje izvornog GPSS koda Poetna stranica modula za studente sadri sledee funkcionalnosti, grupisane po tabovima: Izvorni kod u okviru ove kartice se pomou GPSS komandi kreira model. Komande se unose u tekstualni editor. U cilju pomoi studentima prilikom rada sa aplikacijom implementirana je autosuggest funkcija. Kada student otkuca poetna slova, sistem sugerie listu dostupnih komandi koje sadre otkucana slova. Trenutna verzija aplikacije ne podrava kreiranje grafikih blokova, ali uzimajui u obzir injenicu da studenti imaju znatno iskustvo u programiranju, kucanje komandi ne predstavlja ogranienje. Nakon unoenja potrebnih podataka, pritiskom na dugme simuliraj izvrava se simulacija. Ukoliko model nema sintaksnih greaka, prikazuje se kartica sa rezultatima. Rezultati ova kartica sadri rezultate simulacije. Rezultati se prikazuju u tekstualnom formatu. Greke ova kartica prikazuje sintaksne greke u izvornom kodu, ukoliko postoje. Tabele ova kartica prikazuje rezultate simulacije u formi tabela. Grafikoni ova kartica prikazuje rezultate simulacije u formi histograma. Opis kartica slui za verbalni opis sistema koji se simulira

Nakon izvravanja simulacije, korisnik dobija obavetenje da li je simulacija uspeno realizovana. Ukoliko postoje sintaksne greke, korisnik dobija informaciju o tome. Na slici 108. prikazani su rezultati simulacije.

166

Slika 108. Rezultati simulacije Sloj korisnikog interfejsa (GUI) realizovan je preko tehnologija HTML-a, XML-a, JavaScript-a i ExtJS JavaScript Framework-a [66]. Dinamiki korisniki interfejs omoguava lake i bre rukovanje od strane korisnika. Sloj poslovne logike Zahtevi korisnika se kreiraju preko brauzera i prosleuju se sloju aplikativne logike. U komponenti aplikacije oznaenoj kao FONWebGPSS na slici 104., odvija se kljuni deo aplikacione logike sistema. Ova komponenta prihvata i obrauje zahteve, obezbeuje i realizuje sledee funkcionalnosti aplikacije: prihvatanje korisnikih zahteva; komunikaciju sa bazom; upravljanje funkcionalnostima aplikacije; pozivanje veb servisa; prihvatanje rezultata simulacije; slanje podataka ka komponenti za iscrtavanje statistika.

Sloj veb servisa Veb servis poziva originalne fajlove GPSS/FON, gde se izvrava simulacija. Veb servis prihvata podatke prosleene iz sloja aplikacione logike i poziva metodu zaduenu za izvravanje simulacije. Ovde se izvrava WebGpssVebService.exe fajl i rezultati se alju sloju aplikativne logike. Orginalni fajlovi iz Paskala su prebaeni u fajlove prilagoene Delfi okruenju. Komunikacija izmeu slojeva se odvija preko XML tehnologije. Kada se rezultati dobiju od strane veb servera, ispisuju se u FONWebGPSS aplikaciju.

167

Za iscrtavanje grafika se koristi Google Chart API. Na osnovu dobijenih rezultata simulacije iscrtavaju se tabele i prikazuju se grafici. Aplikaciona logika je implementirana dinamikim veb tehnologijama (ASP.NET, ADO.NET). Simulator WebGPSS je preuzet od simulatora stare verzije GPSS/FON i ugraen je u veb servis. Veb servis implementira trofaznu simulaciju [62][193][194]. Integracija FONWebGPSS sa sistemom za uenje Moodle FONWebGPSS aplikacija je dostupna na poetnoj stranici Moodle kursa Simulacij a i simulacioni jezici kao dodatni modul (slika 109 [64][65]). Dostupna je svim studentima, koji pohaaju kurseve u organizaciji Laboratorije za elektronsko poslovanje [64][65][67]. Selektovanjem linka ka FONWebGPSS, studenti i nastavnici se odmah redirektuju ka poetnoj stanici FONWebGPSS. Nakon redirekcije, korisnici su automatski ulogovani pomou istih pristupnih podataka kao i u Moodle LMS. FONWebGPSS aplikacija i Moodle LMS dele zajednike podatke: podatke o korisnicima, aktivnostima, ocenama, zadacima itd.

Slika 109. Integracija FONWebGPSS sa Moodle Studenti predaju zadatke preko FONWebGPSS aplikacije, a zadaci se skladite u bazi Moodle LMS. Nakon toga, nastavnici na kursu mogu da ocene zadatke. Svi podaci o aktivnostima studenata na kursu i u okviru aplikacije za uenje diskretnih dogaaja skladite se u Moodle LMS bazu podataka. Istovremeno, nastavnici mogu da koriste Moodle za objavu vesti, kolaboraciju i komunikaciju sa studentima. Prema tome FONWebGPSS podrava blended learning koncept i omoguava realizaciju i koordinaciju svih aktivnosti u procesu uenja i predavanja gradiva. Slika 110. prikazuje integraciju Moodle LMS i FONWebGPSS aplikacije [65]. Ove dve softverske aplikacije se povezuju preko MySQL baze podataka.

168

Studenti

Nastavnik

Administratori

Moodle LMS

FONWEBGPSS

Izvori

Forum

Izbor Renik

Zadaci Ostale aktivnosti

Testovi

Radionica

SQLServer

MySQL

File Server

Slika 110. Integracija FONWebGPSS aplikacije i Moodle LMS

5.2.4.3 Razvoj servisa za podrku kolaboraciji i komunikaciji

Osnovna ideja aplikacije za upravljanje internim projektima jeste da se razvije kolaboracioni okvir za osobe angaovane na aktivnostima Laboratorije za elektronsko poslovanje. Veb aplikacija sadri funkcionalnosti vezane za CRM, saradnju, komunikaciju i upravljanje dokumentima. Sistem bi trebalo da podri tri uloge: nastavnik, asistent, zaposleni. Po ugledu na socijalne mree, svaki korisnik dobija svoj profil i poetnu stranu sa vestima, projektima i preicama za opcije.

Slika 111. Prikaz poetne stranice aplikacije 169

Sledee opcije su dostupne: News feed sadri spisak vesti i obavetenja sa projekata i taskova My Profile osnovna podeavanja profila Calendar kalendarski pregled dodeljenih taskova Actions preice do najese korienih akcija koje korisnik koe da izvri Projects projekti na kojima je korisnik angaovan.

U odeljku sa projektima (slika 112) nalazi se spisak kategorija sa projektima na kojima je korisnik trenutno angaovan.

Slika 112. Prikaz liste projekata Klikom na svaku kategoriju tabela sa desne strane se filtrira sa projektima koji pripadaju toj kategoriji. Detalji vezani za projekat su prikazani na slici 113: Opis projekta; Dokumente vezane za projekat. Dokumenti su dostupni svim korisnicima koji su angaovani na projektu; Spisak angaovanih korisnika; Spisak taskova na projektu, sa kalendarskim pregledom; Vesti objavljene na projektu.

Slika 113. Detaljan prikaz projekta 170

Na slici 114 je prikazano kreiranje novog projekta i zadatka u okviru projekta:

Slika 114. Kreiranje novog projekta i zadatka u okviru projekta Korisnici imaju sa desne strane opciju za dodavanje novih vesti/obavetenja. U dijalogu za pisanje vesti korisnik dobija rich text format polje, gde pored zadatka moe da ubacuje i slike, menja izgled teksta i dr. Pored naslova vesti korisnik moe odabrati koje korisnike uloge mogu videti vest. Na slici 115 je prikazan kalendar sa aktivnostima.

Slika 115. Prikaz kalendara sa aktivnostima

5.2.4.4 Razvoj servisa za podrku uenju kroz igru

Edutainment je pojam vezan za multimedije, koristi se da oznai softver koji ujedno ima i edukativni i zabavni karakter [120][123]. Edutainment predstavlja metod hibridnog obrazovanja koji inkorporira edukativne aktivnosti u vidu zadataka i testova sa zabavom i zasnovan je na multimediji 123][151]. Obino edutainment ne ukazuje studentima na to kako da primene svoja znanja, analiziraju sopstveno razumevanje, sintetiu njihove percepcije ili ocene svoje znanje, ve pomou ovog koncepta studenti ue kroz zabavu [151]. 171

Osnovni cilj edutainment-a je da studenti ue kroz istraivanje, interaktivnost, greke i kroz ponavljanje na takav nain da se unesu u igru, a da pri tom nisu svesni da u isto vreme i ue [151]. Razmatranjem istraivanja prikazanim u [120] moe se zakljuiti da edukativne igre doprinose razvoju koncentracije, procesa odluivanja, sposobnosti reavanja problema, logikog razmiljanja, kreativnosti, timskog rada i informatikih vetina. Takoe, zakljueno je da se primenom edutainment-a kreira pozitivnije, efikasnije i konstruktivnije okruenje za uenje koje poveava motivaciju. Edutainment se u obrazovnom procesu moe realizovati kroz [123][124]: prilagoavanje postojeih aktivnosti sistema za upravljanje uenjem integracijom edutainment softverskih paketa u LMS primenom virtuelne realnosti u okviru platforme za upravljanje uenjem igranje edukativnih onlajn igara igranje edukativnih desktop igara

U narednom tekstu su prikazani implementirane aktivnosti kroz igru u okviru veb portala za elektronsko obrazovanje. Ukrtenica HotPotatoes kreirana je korienjem pomonog Moodle modula. Ukrtenica se sastoji od osnovnih pojmova Internet marketinga kao dela gradiva iz predmeta Internet marketing. Sadri 19 pojmova i vremenski je ograniena na 20 min. Cilj ovako kreirane edutainment aktivnosti je da se studenti zabave reavajui ukrtenicu, i da pritom na neosetan nain naue osnovne Internet marketinga. Aktivnost kviz je kreirana korienjem softverskog paketa Articulate Studio 09 koji podrava SCORM standard. Izvrena je integracija sa Moodle LMS-om. Obuhvaen je deo gradiva iz Internet marketinga koji se odnosi na modele poslovnog nastupa na Internetu. Kviz se sastoji od 20 pitanja i vremenski je ogranien na 20 min. Cilj ovako kreirane akt ivnosti je da studenti na zabavan nain, kroz reavanje kviza, savladaju razliite modele poslovnog nastupa na Internetu Na slici 116 je dat prikaz edukativnih obrazovnih aktivnosti.

Slika 116. Primeri edutainment aktivnosti

172

5.3 Analiza postignutnih rezultata

5.3.1 Analiza rezultata obrazovanja
Metodologija Radi evaluacije razvijenog modela adaptivnog elektronskog obrazovanja izveden je eksperiment. Eksperiment je izveden na ukupnom uzorku od 318 studenta tree godine Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, smera Informacioni sistemi i tehnologije, koji su bili na sluajan nain podeljeni u eksperimentalnu (218 studenata) i u kontrolnu grupu (100 studenata). Istraivanje je izvedeno praenjem paralelnih grupa kojima je predavao isti nastavnik, ime je obezbeen preduslov o izjednaenosti eksperimentalne i kontrolne grupe [24]. Oblast znanja iz koje su studenti testirani je podruje elektronskog poslovanja. Studenti su dobrovoljno pristali da uestvuju u eksperimentu. Od studenata je zatraeno da na postavljena pitanja i zadatke odgovaraju korektno. Studenti eksperimentalne grupe su bili izabrani na sluajan nain. Unutar eksperimentalne grupe grupi su klasifikovani u klastere, na osnovu rezultata analize podataka prikupljenih tokom uvodnog kursa i anketiranja. Kontrolna grupa pohaala je neadaptirani elektronski kurs. Radi realizacije i merenja ciljeva istraivanja, u eksperiment su bila ukljuena tri instrumenta: pretest, post-test, upitnik za ispitivanje stavova studenata prema realizovanom adaptivnom kursu. Istraivanje je realizovano u skladu sa modelom opisanim u poglavlju 4. Nastava u okviru predmeta Elektronsko poslovanje realizuje se primenom koncepta blended learning. Tokom predavanja i vebi koje se odravaju u uionicama i laboratorijama, tradicionalne obrazovne metode kombinuju se sa aktivnostima i resursima dostupnim preko sistema za elektronsko uenje Moodle. Deo aktivnosti, kao to su domai zadaci, testovi i sl. studenti realizuju od kue. Studenti eksperimentalne grupe pohaali su kurseve adaptirane na osnovu njihovog stila uenja. Studenti kontrolne grupe su pohaali neadaptirani kurs [24]. Sve nastavne jedinice na kursu realizovane su na sledei nain: svi studenti, eksperimentalne i kontrolne grupe, imali su blok predavanja izvedenih na tradicionalni nain, na kojima je obraivana ista materija. Zatim, svi studenti, eksperimentalne i kontrolne grupe, imali su laboratorijske vebe realizovane korienjem sistema za elektronsko uenje. Studenti eksperimentalne grupe su na laboratorijskim vebama pristupali aktivnostima i materijalima adaptiranog kursa, dok su studenti kontrolne grupe imali pristup materijalima sa neadaptiranog kursa. Nakon toga, svi studenti su imali zadate aktivnosti za rad od kue. Svi studenti kontrolne grupe imali su zadate iste aktivnosti, dok su studenti eksperimentalne grupe imali zadate aktivnosti u skladu sa klasterom u koji su svrstani. Teme obraivane u nastavi tokom eksperimenta su: elektronska trgovina, forme i modeli elektronske trgovine i mobilna trgovina. Na kraju, studenti eksperimentalne i kontrolne grupe radili su finalni test na raunaru. Evaluacija eksperimenta izvrena je interno, uz pomo nastavnika. Na kraju eksperimenta, realizovani su post-test i anketa. Cilj post testa bio je da utvrdi da li ima znaajne razlike u nauenom gradivu izmeu eksperimentalne i kontrolne grupe. Svi studenti koji su pripadali eksperimentalnoj grupi popunili su upitnik. Podaci iz tog upitnika slue da ocene neke njihove individualne stavove i ocene prema izvedenoj nastavnoj metodologiji. Primenjen je metod grupne adaptacije [24][29][81]. Studenti su razvrstani u tri grupe, na osnovu stilova uenja.

studenata

sistemu

adaptivnog

elektronskog

173

Karakteristike grupa i broj studenata u grupama prikazani su u tabeli 25 [24].

Grupa Karakteristike Multimedijalni materijali Sekvencijalno prolaenje kroz aktivnosti na kursu Timski rad Studenti biraju teme Praktian rad Nema striktno definisanih termina Pisani materijali Sekvencijalno prolaenje kroz aktivnosti na kursu Timski rad Identifikovani stil uenja Vizuelan Sekvencijalan Aktivan Intuitivan Aktivan Globalan Verbalan Sekvencijalan Aktivan 13% Procenat od ukupnog broja studenata 26%

Grupa 1

Grupa 2

61%

Grupa 3

Tabela 26. Grupe studenata i stilovi uenja Analiza rezultata testa znanja Slika 117 prikazuje procenat studenata koji su poloili adaptivni, tj, neadaptivni kurs. Procenat studenata koji su poloili je za 11% vei u sluaju realizacije adaptivnog elektronskog kursa.
100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% poloili neadaptivni adaptivni pali 17% 6% 83% 94%

Slika 117. Uporedna analiza prolaznosti studenata na adaptivnom i neadaptivnom kursu Na slici 118 prikazana je uporedna analiza ocena studenata na neadaptivnom i adaptivnom kursu. Uoava se da je na adaptivnom kursu vie studenata ostvarilo visoku ocenu. U sluaju neadaptiranih kurseva, ocene studenata su distribuirane priblino normalnoj raspodeli, dok je u sluaju adaptiranih kurseva velik broj studenata dobio najviu ocenu 10.

174

80 70 60 50 40 30 20 10 0 10 9 8 neadaptivni 7 adaptivni 6 5

Slika 118. Poreenje ocena u adaptivnim i neadaptivnim kursevima Izvrena je detaljna statistika analiza prikupljenih podataka [24]. U kvantitativnoj analizi rezultata korieno je: Prvo, nezavisni t-test na uzorku iskorien je za analizu da li je razlika, izmeu eksperimentalne grupe i kontrolne grupe, statistiki znaajna u rezultatima postignutim na pre-testu. Drugo, zavisni t-test na uzorku iskorien je za analizu da li je razlika, izmeu eksperimentalne grupe u rezultatima postignutim na pre-testu i post-testu, statistiki znaajna. Tree, zavisni t-test na uzorku iskorien je za analizu da li je razlika, izmeu kontrolne grupe u rezultatima postignutim na pre-testu i post-testu, statistiki znaajna.

Postavljene su sledee hipoteze: Nulta- hipoteza za rezultate pre-testa: H1: Rezultati pre-testa eksperimentalne i kontrolne grupe su jednaki. Nulta- hipoteza za rezultate post-testa: H2: Rezultati post-testa eksperimentalne i kontrolne grupe su jednaki.

Aritmetike sredine i standardne devijacije izmerenih varijabli na celom uzorku, prikazane su u tabeli 27.
N Rezultati Eksperimentalna grupa Kontrolna grupa Pre Post Srednja vrednost Pre Post Standardna devijacija Pre Post

218

218

8.05

8.25

1.132

1.096

100

100

8.14

8.02

1.078

1.228

Tabela 27. Deskriptivna uporedna statistika 175

Rezultati nezavisnog t-testa ukazuju da razlika u rezultatima postignutim na pre-testu, izmeu eksperimentalne grupe i kontrolne grupe, nije statistiki znaajna (t=-0.706, df=316, p=0.361>0.05), pa se nulta hipoteza H1 ne odbacuje. Takoe, rezultati nezavisnog t-testa ukazuju da je razlika u rezultatima postignutim na post-testu, izmeu eksperimentalne i kontrolne grupe, znaajna (t=1.700, df=316, p=0.039<0.05), pa se nulta hipoteza H2 odbacuje. Za uporeivanje rezultata zavisnih grupa na inicijalnom i finalnom merenju korien je t-test za zavisne uzorke (eng. Paired samples test). T-test za zavisne uzorke pokazao je da je razlika u rezultatima postignutim na post-testu i pre-testu za eksperimentalnu grupu statistiki znaajna (t=-0.202, df=217, p=0,04<0.05), odnosno studenti ove grupe su ostvarili znaajno bolji rezultat na finalnom testu. T-test za zavisne uzorke pokazao je da je razlika u rezultatima postignutim na post-testu i pre-testu za kontrolnu grupu nije statistiki znaajna (t=0.708, df=99, p=0,44>0.05), odnosno studenti ove grupe nisu ostvarili loiji rezultat na finalnom testu. Rezultati post hoc analize prikazani su u tabeli 28. Rezultati prikazuju da su razlike u rezultatima na testu znanja izmeu studenata kontrolne grupe i svake podgrupe unutar eksperimentalne grupe statistiki znaajne. Nasuprot tome, razlike u rezultatima na testu znanja izmeu pojedinih grupa koje su sluale adaptirani kurs nisu statistiki znaajne.
(I) grupa KG (J) grupa EG1 EG2 EG3 KG EG2 EG3 KG EG1 EG3 KG EG1 EG2 Srednja razlika (I-J) 2.353 2.995 2.138 -2.353 .642 -.215 -2.995 -.642 -.857 -2.138 .215 .857 Std. greka .601 .461 .761 .601 .603 .854 .461 .603 .762 .761 .854 .762 Sig. .000 .000 .005 .000 .288 .802 .000 .288 .262 .005 .802 .262

EG1

EG2

EG3

Tabela 28. Post hoc analiza Analiza rezultata ispitivanja stavova dobijenih anketiranjem Prema zadatim dodatnim ciljevima istraivanja, uraeno je anketiranje studenata eksperimentalne grupe. Anketiranjem su ispitani stavovi studenata prema realizovanoj nastavi korienjem adaptivnog sistema za e-uenje kao podrke. Anketa se sastojala od tri pitanja: Da li su nastavni materijali pripremljeni na odgovarajui nain i da li odgovaraju stilovima uenja studenata? Da li su aktivnosti realizovane na sistemu za uenje na daljinu Moodle u skladu sa stilovima uenja studenata? Da li je opti utisak o kursu pozitivan?

Kvalitet navedenih elemenata adaptiranih kurseva studenti su ocenjivali na trostepenoj skali. Kako je tip prezentacije nastavnih materijala jedan od najznaajnijih faktora koji su uticali na klasifikaciju studenata u neki od klastera, pitali smo studente koji su pohaali adaptirane kurseve da li su zadovoljni prezentacijom nastavnih materijala i da li smatraju da prezentacija nastavnih 176

materijala u okviru kursa koji su pohaali odgovara njihovom stilu uenja. Svega 4% studenta odgovorilo je da nastavni materijali ne odgovaraju njihovom stilu uenja. Ukupno 49% studenata smatra da im nastavni materijali u potpunosti odgovaraju, dok 47% studenata tvrdi da im nastavni materijali delimino odgovaraju (slika 119).
60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% nastavni materijali mi u potpunosti odgovaraju nastavni materijali mi delimino odgovaraju nastavni materijali mi ne odgovaraju 4% 49% 47%

Slika 119. Prilagoenost nastavnih materijala realizovanog adaptivnog kursa Na pitanje da li smatraju da aktivnosti koje su realizovali tokom adaptiranog kursa odgovaraju njihovom stilu uenja, 53% studenata odgovorilo je da im aktivnosti u potpunosti odgovaraju, 42% je odgovorilo da im aktivnosti delimino odgovaraju, a 5% je odgovorilo da im aktivonosti uopte ne odgovaraju. Na pitanje da li adaptirani kurs odgovara njihovom stilu uenja, 50% studenata se izjasnilo da adaptirani kurs u potpunosti odgovara njihovom stilu uenja, 45% je odgovorilo da adaptirani kurs delimino odgovara njihovom stilu uenja, dok je 5% studenata odgovorilo da adaptirani kurs uopte ne odgovara njihovom stilu uenja (slika 120).
60% 50% 50% 40% 30% 20% 10% 0% adaptivni kurs u potpunosti odgovara mom stilu uenja adaptivni kurs delimino odgovara mom stilu uenja adaptivni kurs ne odgovara mom stilu uenja 5% 45%

Slika 120. Prilagoenost adaptivnog kursa u celini Istraivanje je pokazalo da se adaptiranjem elektronskih kurseva postiu bolji rezultati obrazovnog procesa. Adaptacija elektronskih kurseva se zasniva se na prilagoavanju naina prezentacije sadraja, komunikacije, organizacije aktivnosti u skladu sa oekivanjima, zahtevima i osobinama 177

studenata. Analize adaptivnosti sistema za e-uenje pokazale su da su kognitivne karakteristike studenta, kao to je stil uenja, najznaajnije za uspenu adataciju. Prikazan je metod za adaptaciju kurseva u okviru sistema za elektronsko uenje zasnovan na prilagoavanju FelderSilverman modela stilova uenja. Kao najvaniji faktor u odreivanju stilova uenja i pripadnosti studenta odreenom klasteru izdvaja se nain prezentacije materijala. Kursevi elektronskog uenja su adaptirani na osnovu utvrenih relacija izmeu Felder-Silverman modela i karakteristika sistema za upravljanje uenjem Moodle LMS. Dokazano je da usklaenost nastavnih resursa i aktivnosti sa stilovima uenja studenta ima znaajan uticaj na konaan rezultat procesa uenja. Evaluacija i analiza postignutih rezultata studenata pokazale su da su studenti ostvarili bolji rezultat kada su pohaali adaptirane kurseve. Eksperimentom je utvreno da postoji statistiki znaajna razlika u broju studenata eksperimentalne i kontrolne grupe koji su poloili post-test. Studenti na adaptiranim kursevima su postizali viu prosenu ocenu. Analiza zadovoljstva studenata eksperimentalne grupe pokazala je da studenti imaju pozitivan stav prema materijalima, aktivnostima i sadraju adaptiranih kurseva koje su pohaali. Jedna od najvanijih prednosti upotrebe inovirane metode za kreiranje adaptiranih kurseva prilagoavanjem Felder-Silverman modela stilova uenja je to to se njenom primenom mogu kreirati adaptirani kursevi bez programiranja dodatnih softverskih reenja [24]. Ovakvo kreiranje adaptiranih kurseva ne trai dodatna znanja nastavnika. Uz jednostavne modifikacije mogue je primeniti predloeni metod i na druga softverska reenja za upravljanje elektronskim uenjem.

5.3.2 Analiza funkcionalnosti razvijenog veb portala

Metodologija U cilju analize funkcionalnosti razvijenog veb portala sprovedena je anketa meu studentima [135]. U anketi je uestvovalo 60 studenata osnovnih studija. Studenti su popunjavali upitnik koji je sadrao pitanja o kvalitetu korisnikog interfejsa, o funkcionalnostima i o performansama veb portala. Kao nezavisne promenljive za ocenu kvaliteta veb portala, koriene su sledee promenljive: kvalitet korisnikog interfejsa aplikacije, dizajn korisnikog interfejsa, kvalitet funkcionalnosti portala, brzina rada portala. Kao nezavisne promenljive za ocenu uticaja veb portala na ishod procesa uenja koriene su sledee promenljive: interesovanje studenata za predmetnu oblast, razumevanje predmetne oblasti, kolaboracija izmeu studenata. Rezultati Tabela 29 prikazuje odgovore studenata koji se tiu dizajna korisnikog interfejsa portala. Veina srednjih vrednosti iznosi preko 4, pa se moe zakljuiti da su student i u naelu zadovoljni korisnikim interfejsom portala. Meutim, nie srednje vrednosti ukazuju da brzina rada portala nije na najviem nivou.
%. U potpunosti se slaem (score = 5) 46.7 56.7 50 33.3 36.7 33.3 %. Delimino se slaem (score = 4) 36.7 26.7 40 30 26.7 60 %. Ne mogu da se odluim (score = 3) 16.7 6.7 6.7 30 30 6.7 %. Delimino se ne slaem (score = 2) 0 10 0 6.7 6.7 0 %. U potpunosti se ne slaem (score = 1) 0 0 3.3 0 0 0

Pitanje Korienje portala je lako i jasno Korisniki interfejs dobro dizajniran Portal sadri adekvatne informacije Informacije i dijalozi se adekvatno prikazuju Brzina rada portala zadovoljavajua Uopte smatram da je korisniki interfejs odgovarajui

Srednja vrednost 4.30 4.30 4.33 3.90 3.93 4.27

Tabela 29. Rezultati ankete o ispitivanju kvaliteta veb portala 178

Tabela 30 prikazuje rezultate ispitivanja uticaja primene veb portala na ishod procesa uenja samoevaluacijom studenata. Svi razmatrani parametri imaju srednju vrednost preko 3. Najvea srednja vredsnot iznosi 3.90, tj. studenti smatraju da korienje portala doprinosi boljem razumevanju obrazovnih materijala. Meutim, studenti smatraju da korienje portala ne podstie na diskusiju i kolaboraciju u dovoljnoj meri, pa je ove aspekte potrebno unaprediti.
%. U potpunosti se slaem (score = 5) 13.3 30 30 %. Delimino se slaem (score = 4) 40 40 16.7 %. Ne mogu da se odluim (score = 3) 26.7 20 13.3 %. Delimino se ne slaem (score = 2) 10 10 6.7 %. U potpunosti se ne slaem (score = 1) 10 0 33.3 Srednja vrednost

Pitanje Korienje portala je povealo moje interesovanje za oblasti koja se izuava u okviru kurseva Bolje sam razumeo materiju nakon korienja portala Kolaborativni servisi doprineli su boljem razumevanju materije

3.37 3.90 3.03

Tabela 30. Rezultati ankete o ispitivanju uticaja primene portala na ishode procesa uenja

5.3.3 Analiza performansi integrisanih servisa za podrku nastavi

5.3.3.1 Analiza primene mobilnih obrazovnih servisa integrisanih u veb portal
Metodologija Predmet evaluacije je uvoenje mobilnih servisa i tehnologija u sistem elektronskog obrazovanja Fakulteta organizacionih nauka. Istraivanje se zasniva na utvrivanju tehnikih mogunosti za uvoenje mobilnog obrazovanja, kao i na ispitivanju stavova i navika studenata u korienju mobilnih ureaja. Cilj analize je efektivna integracija mobilnih obrazovnih servisa u obrazovni proces. S obzirom da je mobilno obrazovanje nova forma uenja, istraivanje je obuhvatilo analizu kljunih faktora koji utiu na opravdanost i uspenost sistema mobilnog obrazovanja: tehniku infrastrukturu i stejkholdere. Osnovni preduslov za korienje mobilnih obrazovnih servisa je posedovanje mobilnog uraja, pa je jedan od ciljeva istraivanja bilo precizno utvrivanje tipova mobilnih ureaja koje studenti poseduju. Istraivanje je realizovano sa ciljem da se prevaziu glavni nedostaci prethodnih istraivanja realizovanih u oblasti mobilnog obrazovanja, uoeni na osnovu detaljne analize literature: Postojea istraivanja su uglavnom fokusirana na korienje mobilnih tehnologija za komunikaciju u okviru obrazovnog procesa, a ne za unapreenje nastave Veliki broj aplikacija je razvijen za PDA i Smartphone ureaje; meutim, veina studenata ne poseduje ovakve ureaje Sistemi mobilnog uenja su razvijeni kao samostalni sistemi i ne mogu se integrisati sa LMS Ne postoji prihvaena i evaluirana metodologija za uvoenje mobilnih obrazovnih servisa u postojei sistem elektronskog obrazovanja Pokuaji integracije sistema mobilnog uenja sa LMS sistemima esto su neuspeni zbog problema nekompatibilnosti sa novim verzijama LMS-a.

Cilj ovog istraivanja je ispitivanje mogunosti za korienje mobilnih servisa u e -obrazovanju i unapreenje nastavnog procesa integracijom mobilnog uenja u Moodle LMS. Glavna hipoteza u ovom istraivanju glasi da se integracijom mobilnih servisa moe unaprediti obrazovni proces. U okviru ove studije ispituje se uticaj razliitih faktora na uspenost mobilnog uenja: Sklonosti i interesovanje studenata za korienje novih tehnologija. Iskustvo u korienju mobilnih tehnologija. 179

Adekvatnost primene mobilnih ureaja za uenje i ocenjivanje znanja studenata. Volja za prihvatanjem nove forme za testiranje znanja.

U okviru pilot projekta, studenti su reavali testove putem desktop raunara i putem mobilnih ureaja. Uporedna analiza rezultata izvrena je sa ciljem da se utvrdi u kojoj meri se mobilni testovi mogu koristiti kao zamena za testove realizovane preko desktop raunara. Istraivanje je realizovano na uzorku od 40 studenata. Deskriptivna statistika analiza pokazuje da su ispitanici starosti izmeu 20 i 28 godina, od ega su 48,1% mladii, a 51.9% devojke. Interesanto je napomenuti da je 20,25% studenata ima prosenu ocenu veu od 9, odnosno 57,59% veu od 8. Istraivanje je realizovano kroz dva upitnika i test znanja. Prvi upitnik imao je za cilj da se utvrdi da li studenti imaju odgovarajuu infrastrukturu za korienje mobilnih obrazovnih servisa, kakve su navike studenta u korienju dostupnih mobilnih servisa, kao i koji su problemi koji se u tom procesu javljaju. U okviru ovog upitnika, pitanja su prilagoena aktuelnim verzijama mobilnih ureaja. Upitnik se sastojao od etiri dela: Prvi deo upitnika obuhvatio je pitanja koja se tiu tehnikih karakteristika mobilnih ureaja. Studenti su odgovarali na pitanja da li poseduju mobilni ureaj, koji model i koje su tehnike karakteristike ureaja (operativni sistem, pristup Internetu, tip ekrana, trajanje baterije, podran servisi). Ovaj deo upitnika je sadrao 14 pitanja (Kronbahov alfa koeficijent iznosi 0,831). Drugi deo upitnika obuhvatio je pitanja koja se tiu upotrebe mobilnih telefona za usluge kao to su servisi za razmenu poruka, video pozivi, kalendar, beleke, preuzimanje sadraja sa Interneta, mobilna plaanja, navgaciju i sl. Takoe, u okviru ove grupe pitanja ispitano je koliko esto studenti koriste svoje mobilne ureaje. Ovaj deo upitnika je sadrao 15 pitanja (Kronbahov alfa koeficijent iznosi 0,842). Trei deo upitnika sadrao je pitanja za ispitivanje navika studenata u korienju mobilnih ureaja u obrazovne svrhe. Pitanja su obuhvatila ispitivanje uestalosti korienja mobilnih telefona za pristup obrazovnim sadrajima u okviru fakultetskog veb portala, ili drugim obrazovnim sadrajima na Internetu. Ovaj deo upitnika je sadrao 3 pitanja (Kronbahov alfa koeficijent iznosi 0,520). etvrti deo upitnika obuhvatio je ispitivanje problema u korienju mobilnih telefona, kao to su trajanje baterije, nepreglednost sadraja na ekranu, zamor, pokrivenost signalom i sl. Ovaj deo upitnika je sadrao 6 pitanja (Kronbahov alfa koeficijent iznosi 0,511).

Test znanja studenti su polagali preko desktop raunara i preko mobilnog telefona. Test znanja sadrao je pitanja iz gradiva koje se izuava tokom nastave. Test znanja korien je za ispitivanje da li postoje znaajne statistike razlike u rezultatima studenata kada test polau preko desktop raunara i preko mobilnog telefona. Obuhvatio je 20 pitanja razliitih tipova: Tip pitanja multiple choice na svako pitanje ponudjeno je jedan ili vie tanih odgovora Tip pitanja true false studenti na postavljeno pitanje odgovaraju izborom jedne od dve ponuene opcije. Tip pitanja short answer na postavljeno pitanje student unosti odgovor preko tastature. Pitanja su formulisana tako da je odgovor kratak, tj. sadri jednu ili dve rei Tip pitanja matching student iz dve padajue liste kreira parove pojmova

Za kreiranje testa koriena je standardna forma testa znanja koji se koristi na predmetu Mobilno poslovanje tokom poslednjih pet godina. Za korieni test znanja Kronbahov alfa koeficijent iznosi 0,940.

180

Drugi upitnik studenti su popunjavali nakon polaganja testa. Upitnik je sadrao pitanja koja su se odnosila na nain realizacije testa i utiske studenata prilikom polaganja testa. Studenti su u okviru ovog upitnika ocenjivali i nain prikaza pojedinanih tipova pitanja, kako bi se utvrdilo da li su kreirane CSS teme odgovarajue. Takoe, studenti su odgovarali i na pitanja koja su se odnosila na potekoe koji su se pojavljivali tokom polaganja testa, kao i zamor prilikom ovakvog polaganja istog. Kronbahov alfa koeficijent ovog upitnika iznosi 0,554. Eksperiment je realizovan u okviru redovnih nastavnih aktivnosti u okviru predmeta Mobilno poslovanje. Ovaj kurs se realizuje na etvrtoj godini osnovnih studija u oblasti informacionih sistema i tehnologija. Pre pohaanja kursa, studenti polau nekoliko ispita u oblasti programiranja, internet tehnologija i elektronskog poslovanja. Glavni cilj ovog kursa je da studenti savladaju osnovne koncepte mobilnog poslovanja i primene mobilnih tehnologija. Nastava na ovom predmetu realizuje se primenom koncepta blended learning, tj. kombinovanjem tradicionalnih obrazovnih metoda sa aktivnostima i resursima dostupnim preko sistema za elektronsko uenje. Kurs traje tri meseca. U okviru kursa izuavaju se oblasti: mobilna trgovina, mobilna plaanja, mmarketing, GPS tehnologije, RFID tehnologije, mobilni veb servisi, m-learning i druge. U okviru praktinog dela kursa studenti ue da projektuju i implementiraju mobilne aplikacije: SMS aplikacije, GPS aplikacije, aplikacije za komunikaciju i kolaboraciju, itd. Svaki student u okviru kursa implementira sopstvenu aplikaciju mobilnog poslovanja. Rad studenata tokom nastave evaluira se kroz dva zadatka i jedan test. Tokom kursa, studenti aktivno uestvuju na forumu kursa i realizuju kolaborativne projekte. Kroz kolaborativni rad i diskusije poveava se interakcija izmeu studenata. Za sve aktivnosti postoje definisani vremenski rokovi. Studenti sami predlau mogue primene mobilnih tehnologija u poslovanju. Kurs se realizuje preko Moodle sistema za upravljanje procesom uenja. Studenti koji su pohaali ovaj kurs popunjavali su upitnik za ispitivanje infrastrukture i navika studenata u korienju mobilnih telefona, a zatim polagali test znanja. Studenti su polagali isti test korienjem desktop raunara kroz standardni Moodle interfejs i preko mobilnog telefona kroz interfejs prilagoen odgovarajuom CSS temom. Aplikacija za testiranje znanja studenata preko mobilnih telefona integrisana je u Moodle LMS Laboratorije. Na testu su studenti odgovarali na pitanja iz oblasit koje su izuavali tokom semestra. Nakon testa, studenti su popunjavali drugi upitnik, kako bi se utvrdilo u kojoj meri je stav studenata prema mobilnim obrazovnim aktivnostima promenjen. Analiza podataka prikupljenih upitnikom za ispitivanje infrastrukture i navika studenata Analiza tehnikih karakteristika mobilnih ureaja studenta. Analiza prikupljenih podataka prikazuje da svega 0,63% studenata nema telefon, dok 96,20% studenata poseduje telefon. Interesantan je i podatak da 28,48% studenata poseduje vie od jednog telefonskog aparata. Prve analize tiu se razmatranja operativih sistema koje studenti koriste na svojim mobilnim ureajima. Zakljueno je da 47,20% studenata iz uzorka poseduje pametne telefone. Najzastupljeniji su telefoni sa Simbian operativnim sistemom. Java platformu podravaju telefoni 56.96% studenata. Raznovrsnost operativnih sistema ukazuje da je prilikom kreiranja sadraja i aktivnosti mobilnog uenja neophodno da oni budu nezavisni od operativnog sistema mobilnog ureaja. Analiza pristupa Internetu preko mobilnog ureaja pokazuje da veina ureaja podrava GPRS ili WiFI tehnologiju (79,11%). S obzirom na to, mobilni Internet je pogodan kanal za isporuku edukativnih materijala na mobilne telefone. Upotreba mobilnih telefona. Rezultati ankete pokazuju da studenti, iako imaju mogunost upotrebe mobilnih telefona za slanje i prijem elektronskih poruka, to uglavnom ne rade. 71,36% studenata retko ili uopte ne koristi mobilni telefon za razmenu email poruka, dok njih 17,72% redovno koriste ovu mogunost. Nasuprot razmeni email poruka, studenti mnogo ee koriste mobilni telefoni za surfovanje vebom. ak 66,45% studenata barem jednom meseno upotrebi mobilni telefon u ovu svrhu. Iako 181

veina mobilnih telefona poseduje operativni sistem ili podrku za Javu, svega 39,24% studenata je koristilo mogunost instaliranja dodatnih aplikacija na svoje telefone. Upotreba mobilnih telefona u obrazovanju. Vie od 82% studenata je ve pristupalo portalu za elektronsko obrazovanje Laboratorije za elektronsko poslovanje. Nasuprot tome, broj studenata koji je koristio mobilni telefon za pristup ostalim obrazovnim sadrajima drastino je manji, odnosno svega 20.89%. St udenti koriste mobilne telefone za pristup edukativnim sadrajima, pa se moe pretpostaviti da e primena mobilnih obrazovnih aktivnosti biti dobro prihvaena. Problemi prilikom korienja mobilnih telefona. Veoma znaajan deo ankete odnosi se na identifikaciju problema sa kojima se studenti susreu u svakodnevnoj upotrebi mobilnih telefona. Sa problemima sa trajanjem baterije esto se susree 5,70% ispitanika, 52,53% ponekad ima ovaj problem, dok 41,77% studenata se ne sree sa ovim problemom. Problem koji se tie preglednosti sadraja na mobilnom telefonu esto ima 8,86% studenata, dok se 52,53% ponekad susree sa ovim problemom. Ostali ispitanici odgovorili su da nemaju problem sa preglednou sadraja. Veina studenata smatra da sadraji koji se isporuuju na mobilne telefone nisu komplikovani za korienje (61,39%) dok je mali procenat studenata koji uestalo imaju problem sa kompleksnosu sadraja (2,53%). Analiza rezultata testa znanja. Tabela 31 prikazuje deskriptivnu statistiku rezultata studenata na mobilnom i desktop testu. Na osnovu prolaznosti i prosene ocene ostvarene na testu moe se zakljuiti da su studenti bili dobro pripremeljni za test. Test je poloilo 68,18% uz nisku standardnu devijaciju od 6.83%. Takoe, moe se zakljuiti da su student naviknuti na korienje mobilnog Interneta.
rezultati na testu (prolaznost) mobilni test desktop test 68,18% 74,94% prosena ocena 7,80 7,92 std. dev. 6.83% 5.82% proseno vreme (min) 27,67 17,00 vreme po pitanju (sec) 83 51

Tabela 31. Deskriptivna statistika za rezultate studenata na testu znanja (N=40) Testirano je 40 studenata putem desktop raunara i telefona. Jedan student je imao problem sa konekcijom na Internet sa mobilnog telefona. Desktop test od 20 pitanja raen je u proseku 17 minuta, odnosno 51 sekund po pitanju. Rezultati i vremena izrade testa su uporeeni sa mobilnim testom. Polaganje mobilnog testa od 20 pitanja je trajalo proseno 27 minuta i 34 sekund a, tj. 1 minut i 23 sekunda po pitanju. Oigledna je razlika u vremenu utroenom na pojedinano pitanje. Ovo utroeno vreme se objanjava znaajno duim uitavanjem stranica, i neto duim itanjem teksta pitanja. Moe se zakljuiti, na osnovu uinka, da su studenti na mobilnom testu imali uporediv procenat uspenosti u odnosu na test sa ispita, tj. da studenti koji su ispit polagali putem desktop raunara nisu ostvarili statistiki bolje rezultate (t=0,682, p>0,05). Rezultati pokazuju da se studenti dobro snalaze sa mobilnim aparatom kao sredstvom za izradu testova i da se ovaj nain provere znanja moe integristi u redovni nastavni proces. Postavlja se pitanje koji faktori i u kojoj meri utiu na rezultate testa znanja. Prvo pitanje koje se postavlja je da li ostvareni rezultat studenata na mobilnom testu zavisi od tipa telefona koji student ima, tj. da li tip telefona znaajno utie na rezultat na mobilnom testu.

182

Rezultati analize varijanse su prikazani u tabeli 32:

Suma kvadrata Izmeu grupa Unutar grupa Ukupno 96,458 19,749 116,206 Srednji kvadrat 32,153 ,658 F test 48,842 Znaajnost ,000

Tabela 32. Uticaj tipa telefona na ostvareni broj poena S obzirom da je signifikantnost F testa 0, to je manje od 0,05, zakljuuje se da tip telefona koji student poseduje znaajno utie na njegov ostvareni broj poena. Najbolje rezultate su ostvarili studenti koji su koristili SonyEricsson i Nokia mobilne ureaje. Meu ovim mobilnim ureajim a, znaajan procenat ine smartphone telefoni na kojima se pitanja bolje prikazuju zbog veliine ekrana. Sledee pitanje koje se postavlja je da li uestalost korienja mobilnog Interneta utie na ostvareni rezultat na mobilnom testu. Rezultati su prikazani u tabeli 33.
Suma kvadrata Izmeu grupa Unutar grupa Ukupno 30,554 85,652 116,206 Srednji kvadrat 10,185 2,855 F test 3,567 Znaajnost ,026

Tabela 33. Uticaj uestalosti korienja Interneta preko mobilnog telefona na ostvareni broj poena S obzirom da je signifikantnost F testa manja od 0,05, zakljuuje se da uestalost korienja Interneta preko mobilnog telefona utie na ostvareni broj poena na testu. Studenti koji esto koriste Internet preko mobilnog telefona su naviknuti na prikaz i korienje interfejsa raznih sajtova, tako da im je sam test bio jasniji, pregledniji i laki za reavanje. Analiza rezultata ankete nakon testa znanja Nakon testa znanja, studenti su popunjavali upitnik. Na osnovu rezultata moe se zakljuiti da studenti imaju pozitivno miljenje o mobilnim obrazovnim aktivnostima. Studenti su zadovoljni aplikacijom za mobilno testiranje i smatraju da je ovaj tip procene znanja interesantan i motiviui. Samo 27% studenata je odgovorilo da je napornije polagati test preko mobilnog telefona nego preko raunara, to pokazuje da se veina ispitanika (73%) privikla na korienje Interneta preko mobilnog telefona. Vie od 47% ispitanika ne smatra da je panja bolje usmerena prilikom polaganja testa preko mobilnog telefona i 40% njih se ne slae da je bolji fokus na pojedinano pitanje. Ova anketa obuhvatila je i analizu prilagoenosti pojedinanih tipova pitanja prikazu na ekranima mobilnih ureaja: pitanje sa viestrukim odgovorom ima neto loiju poziciju od ostalih - 54% studenata smatra da ovaj tip pitanja nije prilagoen. Ova injenica ukazuje da treba doraditi WCSS za ovaj tip pitanja i izabrati neto manji font, kako bi se odgovori bolje sagledavali. svi ispitanici smatraju da je tip pitanja da/ne u potpunosti prilagoen za prikaz na svim mobilnim ureajima. tip pitanja kratki odgovor je dobio dobru ocenu od 80% ispitanika, zbog oblika koji nalikuje SMS-u, na koji su korisnici telefona dobro naviknuti.

183

Petina studenata smatra da mobilne aktivnosti ne bi doprinele procesu uenja, dok 80% ispitanika smatra da mobilne aktivnosti imaju potencijal da unaprede nastavne aktivnosti. Studenti smatraju da je potrebno da aktivnosti budu ee i da traju krae. Zahtev za kratkim trajanjem se objanjava ogranienjima mobilnih ureaja, kao to su trajanje baterije, male dimenzije ekrana, sitna slova, sporiji unos teksta. Sve ovo dovodi do zamora korisnika. Miljenja studenata su podeljenja po pitanju korienja mobilnog Interneta u obrazovne svrhe, to se moe objasniti cenom ove usluge u okruenju u kome je vreno ispitivanje. Nie cene mobilnog Interneta uticae na popularizaciju i dostupnost mobilnih obrazovnih servisa.

5.3.3.2 Analiza primene aplikacije za podrku nastavi integrisane u veb portal

Metodologija Istraivanjem treba utvrditi u kojoj meri korienje FONWebGPSS aplikacije utie na rezultate studenata prilikom polaganja ispita iz oblasti diskretne simulacije. Postavljene su sledee radne hipoteze: Polaganjem ispita korienjem FONWebGPSS aplikacije studenti ostvaruju bolje rezultate nego kada polau korienjem desktop GPSS/FON aplikacije. Interfejs FONWebGPSS aplikacije je jednostavan i lak za korienje. Performanse FONWebGPSS aplikacije su na visokom nivou i omoguavaju efikasno kreiranje i izvravanje simulacionih modela. Integracija FONWebGPSS aplikacije i Moodle LMSa omoguava efikasno praenje rada studenata tokom kursa.

Eksperiment je izveden na ukupnom uzorku od 60 studenta etvrte godine Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, smera Informacioni sistemi i tehnologije, koji su bili na sluajan nain podeljeni u eksperimentalnu (30 studenata) i kontrolnu grupu (30 studenata). Sve nastavne jedinice na kursu realizovane su na sledei nain: svi studenti, i eksperimentalne i kontrolne grupe, imali su blok predavanja izvedenih na tradicionalni nain, na kojima je obraivana ista materija. Zatim, svi studenti, i eksperimentalne i kontrolne grupe, imali su laboratorijske vebe realizovane korienjem sistema za elektronsko uenje i FONWebGPSS aplikacije integrisane u sistem za uenje na daljinu. Studenti u eksperimentalnoj grupi polagali su deo ispita preko raunara, korienjem FONWebGPSS aplikacije. Kontrolna grupa polagala je ispit klasino, na papiru. Oblast znanja na kojoj su studenti testirani je podruje raunarske simulacije i simulacionih jezika. Radi realizacije i merenja ciljeva istraivanja, u eksperiment su bili ukljueni sledei instrumenti: zavrni test znanja koji su studenti polagali na kraju semestra i upitnik za studente. Na testu znanja, student reavaju zadatke iz oblasti modelovanja i simulacije diskretnih sistema. Tipian zadatak na testu obuhvata sledee zahteve: izradu simulacionog modela; verbalni opis razvijenog modela; izmene simulacionog modela i prilagoavanje specifinim zahtevima.

Test koji je korien standardni je test koji se koristi za polaganje ispita Simulacija i simulacioni jezici ve due od pet godina. Test je korien za ispitivanje da li postoje znaajne statistike razlike u rezultatima studenata eksperimentalne grupe i kontrolne grupe. Studenti eksperimentalne grupe su zavrni test radili korienjem FONWebGPSS aplikacije, dok su studenti kontrolne grupe zavrni test radili tradicionalno, na papiru. Upitnik za studente su studenti popunjavali nakon ispita. Cilj upitnika je da se prikupe podaci o utiscima studenata o FONWebGPSS aplikaciji. Upitnik je sadrao pitanja za prikupljanje osnovnih 184

podataka o studentima, kao i o njihovom iskustvu u korienju informacionih tehnologija i LMS u procesu uenja i pripreme ispita. U okviru istraivanja koriena je zavisna promenljiva Kvalitet steenog znanja iz oblasti simulacije diskretnih dogaaja. Kao nezavisne promenljive za ocenu kvaliteta steenog znanja koriene su sledee promenljive: status studenta (budet, samofinansiranje), dosadanji uspeh u studiranju (prosena ocena), uestalost primene IKT u uenju (svakodnevno, esto, povremeno, retko, nikada), uestalost korienja LMS u uenju (svakodnevno, esto, povremeno, veoma retko, nikada), vreme koje student provodi u uenju (svakodnevno, esto, povremeno, veoma retko, nikada), tip materijala za pripremu ispita (tampana knjiga, elektronska knjiga, ppt, video), vreme provedeno u pripremi predispitnih aktivnosti (1 dan, 2-3 dana, 3-5 dana, 1 nedelja, due od nedelju dana), priprema ispita (broj provebanih zadataka) i prisustvo na nastavi (broj asova na kojima je student prisustvovao). Analiza rezultata testa znanja Ispitivanje kvaliteta znanja studenata izvreno je sa ciljem da se utvrdi da li postoje znaajne statistike razlike u rezultatima postignutim na testu znanja studenata eksperimentalne i kontrolne grupe. Deskriptivna uporedna statistika rezultata ostvarenih na testu znanja prikazana je u tabeli 34.
N Eksperimentalna grupa Kontrolna grupa 30 30 Mean 8.97 8.43 Std. Deviation 0.928 1.406

Tabela 34. Deskriptivna uporedna statistika rezultata ostvarenih na testu znanja Rezultati analize pokazuju da je u eksperimentalnoj grupi vie studenata ostvarilo visoku ocenu. F(2,58)=7.7036 (p<0,05). U Tabeli 35 prikazana je analiza uticaja pojedinih faktora na ocenu studenata:
Karakteristika status studenta dosadanji uspeh u studiranju uestalost primene IKT u uenju uestalost korienja LMS u uenju vreme koje student provodi u uenju tokom semestra tip materijala za pripremu ispita vreme provedeno u pripremi predispitnih aktivnosti broj provebanih zadataka za pripremu ispita prisustvo na nastavi F 0.341 4.498 0.346 0.393 2.824 1.682 0.576 0.396 0.822 Sig. 0.796 0.011 0.793 0.759 0.048 0.049 0.636 0.757 0.494 df 3 3 3 3 3 3 3 3 3

Tabela 35. Uticaj pojedinanih faktora na ocenu studenata Na osnovu dobijenih rezultata, moe se zakljuiti da na ostvarene rezultate studenata utiu sledei faktori: prethodni uspeh u studiranju, tj. studenti koji su ranije tokom studiranja ostvarivali dobre rezultate, ostvarili su visoku ocenu i iz oblasti diskretne simulacije vreme koje student provodi u uenju tokom semestra, tj. studenti koji vie i ee ue, ostvarili su bolje rezultate na ispitu tip nastavnih materijala koje student koristi; detaljnijom analizom utvreno je da su najbolje rezultate na ispitu ostvarili studenti koji preferiraju da koriste video materijale. 185

Analiza rezultata pokazala se da faktori koji se odnose na uestalost primene IKT-a u uenju i uestalost korienja LMS-a u uenju ne utiu na ostvareni uspeh studenata. Razlog tome je to je veliki broj ispitanika odgovorio da svakodnevno koristi IKT i LMS u procesu uenja. Takoe, na rezultat studenata nisu uticali vreme provedeno u pripremi predispitnih aktivnosti, broj provebanih zadataka pred ispit niti prisustvo na nastavi. Jedini faktor koji se tie navika u uenju , a koji je imao uticaja na rezultat studenata, je vreme koje student provodi u uenju tokom semestra, tj. studenti koji ue redovno ostvarili su bolje rezultate na is pitu iz oblasti diskrente simulacije. Na osnovu navedenog, preporuuje se da se u okviru razmatranog kursa studenti motiviu da rade redovno, kroz razliite zadatke, projekte i druge obaveze tokom semestra.

5.3.3.3 Analiza primene edukativnih igara integrisanih u veb portal

Metodologija Osnovna ideja ovog dela sistema zasniva se na unapreenju sistema e-obrazovanja u oblasti Internet marketinga primenom edutainment aktivnosti u Moodle sistemu. Predmet istraivanja je realizacija uenja kroz igru na onlajn kursu Internet marketing. Proces unapreenja kurseva primenom edutainment-a obuhvata kreiranje grupa studenata na osnovu podataka prikupljenih tokom istraivanja. Istraivanjem treba utvrditi da li je poveana uspenost studenata koji su pohaali kurs unapreen edutainment aktivnostima. Glavna hipoteza postavljena u istraivanju glasi: Implementacijom edutainment aktivnosti u sistem za upravljanje uenjem, moe se unaprediti proces uenja Internet marketinga. Pomone hipoteze su: Edutainment aktivnosti ogledju se u integraciji zadataka, testova, kvizova, edukativnih igara u obrazovni kurs prema zhtevim i osobinm student. Studenti koji ue Ineternet marketing na osnovu edutainment aktivnosti, postiu bolje rezultate na testu znanja od studenata koji ue na klasian nain.

Istraivanje je realizovano na Fakultetu organizacionih nauka u letnjem semestru kolske 2010/2011 godine na uzorku od 60 studenata, koji su bili podeljeni u eksperimentalnu (30 studenata) i u kontrolnu grupu (30 studenata). Svi studenti su sa smera Informacioni sistemi i tehnologije, i imaju ista predznanja. Testiranje i anketiranje je izvreno na predmetu Internet marketing. Eksperiment je izveden praenjem paralelnih grupa kojima je predavao isti profesor. Studenti su podeljeni u eksperimentalnu i kontrolnu grupu metodom sluajnog izbora. Studenti u eksperimentalnoj grupi su na elektronskom kursu radili edutainment aktivnosti, a studenti u kontrolnoj grupi su radili obine aktivnosti. Izvreno je ispitivanje ujednaenosti kontrolne i eksperimentalne grupe na osnovu predznanja iz oblasti koja se izuava na kursu (F(1,59)=6,099, p>0,05) i iskustva u korienju sistema za elektronsko obrazovanje (F(1,59)=0,701, p>0,05). Utvreno je da su eksperimentalna i kontrolna grupa ujednaene po svim navedenim parametrima. U eksperiment su bila ukljuena dva instrumenta: (a) Test znanja, (b) Upitnik za ispitivanje stavova studenata o kursu baziranom na edutainment aktivnostima. Test su polagali studenti eksperimentalne i kontrolne grupe po zavretku eksperimenta. Pitanja na testu su bila iz gradiva obraenog na predavanjima tokom semestra. Test je korien za ispitivanje da li postoje znaajne statistike razlike u rezultatima studenata eksperimentalne grupe i kontrolne grupe. Test je obuhvatio 10 pitanja zatvorenog tipa. Validacija testa izvrena je korienjem Kronbahovog alfa koeficijenta. Za korieni test znanja Kronbahov alfa koeficijent iznosi 0,7580. 186

Po zavretku eksperimenta, studenti su popunjavali upitnik u okviru ankete iji je cilj bio prikupljanje podataka o stavovima studenata prema realizovanim edutainment aktivnostima. U okviru upitnika studenti su odgovarali na sledea pitanja: Da li studenti na kursu Internet marketing smatraju da im ovakav vid uenja odgovara?; Da li studenti smatraju da ovakav vid uenja odgovara njihovom stilu uenja?; Da li je opti utisak o usklaenosti edutainment aktivnosti sa testom znanja pozitivan? Na postavljena pitanja studenti su odgovarali izborom jedne od tri ponuene opcije: u potpunosti mi odgovara, delimino mi odgovara, ne odgovara mi. Kronbahov alfa koeficijent za upitnik za ispitivanje stavova studenata iznosi 0,548. Na poetku eksperimenta svi studenti su upisani na onlajn kurs Internet marketing. Osnovni cilj onlajn kursa Internet marketing je da studenti naue osnove Internet marketinga i njegovu primenu u realnim poslovnim situacijama. Svi studenti na kursu su tokom semestra sluali ista predavanja i vebe. Studentima eksperimentalne grupe bile su omoguene dodatne edutainment aktivnosti. Studenti kontrolne grupe su od aktivnosti na kursu imali testove, za koje su se pripremali na osnovu dostupnih materijala iz gradiva. Materijali iz gradiva su bili na raspolaganju i studentima eksperimentalne grupe. Dodatne aktivnosti koje su u Moodle-u bile zastupljene i omoguene studentima eksperimentalne grupe su lekcije grananja, Hot Potatoes ukrtenica i Articulate kvizovi. Po zavretku kursa, svi studenti su polagali test u elektronskoj formi koji je imao za cilj da utvrdi da li ima znaajne razlike u nauenom gradivu. Studenti kontrolne grupe polagali su zavrni test na osnovu materijala sa predavanja iz gradiva tokom semestra. Studenti eksperimentalne grupe su za razliku od studenata kontrolne grupe zavrni test spremali putem edutainment aktivnosti kojima je bio pokriven nastavni sadraj iz celog semestra. Izvreno je poreenje postignutih rezultata studenata koji su radili obine i studenata koji su radili edutainment aktivnosti na onlajn kursu Internet marketing. Svi studenti koji su uestvovali u istraivanju popunili su upitnik. Osnovni cilj upitnika je bio da studenti iskau stavove prema izvedenoj nastavnoj metodologiji. Analiza rezultata testa znanja Statistika analiza prikupljenih podataka sprovedena je sa ciljem da se ispita da li su razlike u postignutim rezultatima studenata eksperimentalne i kontrolne statistiki znaajni. Koriena je analiza varijanse kako bi se utvrdilo da li su razlike u rezultatima studenata eksperimentalne i kontrolne grupe statistiki znaajne. Analiza rezultata studenata ima za cilj da utvrdi da li postoji razlika u ocenama studenata eksperimentalne i kontrolne grupe koji su polagali test znanja. Aritmetike sredine i standardne devijacije izmerenih varijabli na celom uzorku, prikazane su u Tabeli 36.
N Eksperimentalna grupa Kontrolna grupa 30 30 Mean 7.67 6.90 Std. Deviation 1.398 1.062

Tabela 36. Deskriptivna uporedna statistika rezultata ostvarenih na testu znanja U eksperimentalnoj grupi vie studenata je ostvarilo visoku ocenu. Na zavrnom testu bolje rezultate ostvarili su studenti eksperimentalne grupe od studenata kontrolne grupe. Rezultati analize pokazuju da postoji znaajna statistika razlika izmeu eksperimentalne i kontrolne grupe u broju studenata koji su dobili ocenu 10 (deset) na zavrnom testu F(1,59)=2.865 (p<0,05). Najvei broj studenata kontrolne i eksperimentalne grupe reio je test u vremenskom periodu od 5 do 10 minuta. Takoe, primetno je da su studenti eksperimentalne grupe bili bri u reavanju zavrnog testa F(1,59)=0,434 (p<0,05).

187

Nakon zavrnog testa, izvrena je analiza korelacije, kako bi se utvrdilo koja od realizovanih edutainment aktivnosti najvie doprinosi kvalitetu steenog znanja studenata. Rezultati analize prikazani su u Tabeli 37.
Edutainment aktivnost Ukrtenica Pearson Correlation Ocena na finalnom testu Sig. (2-tailed) ,005 ,032 ,106 ,499
**

Edutainment Edutainment aktivnost aktivnost Lekcija grananja Kviz ,392

*

,301

*. Correlation is significant at the 0.05 level (2-tailed). **. Correlation is significant at the 0.01 level (2-tailed).

Tabela 37. Analiza korelacije rezultata ostvarenih na testu znanja i edutainment aktivnosti U okviru analize korelacije razmatra se kako pojedinane edutainment aktivnosti utiu na ocenu ostvarenu na finalnom testu. Analizom nije obuhvaena korelacija izmeu edutainment aktivnosti meusobno. U Tabeli 37 prikazani su Pearsonovi koeficijenti korelacije i znaajnost. Moe se zakljuiti da na ocenu ostvarenu na finalnom testu utiu Edutainment aktivnosti Ukrtenica i Lekcija grananja. Aktivnost Kviz trebalo bi dodatno unaprediti kako bi i njen doprinos u obrazovnim aktivnostima bio znaajniji. Ispitivanje stavova studenata o kursu baziranom na edutainment aktivnostima Ispitivanje je izvreno sa ciljem da se utvrdi stav studenata o kursu baziranom na edutainment aktivnostima. Za analizu podataka prikupljenih u upitniku za ispitivanje stavova, koriena je analiza varijanse sa tri faktora, pri emu je od faktora vrednovan je u tri nivoa: Faktor nastavni materijali: F(3, 27)=25,284, p<0.05. Faktor je korien za ispitivanje stava studenata o dostupnim nastavnim materijalima na kursu: prezentacijama, lekcijama grananja, kvizu i ukrtenici. Faktor prilagoenost edutainment aktivnosti: F(3,27)=23,647, p<0.05. Posmatra se prilagoenost edutainment aktivnosti ostalim nastavnim materijalima na kursu, i nastavnim oblastima koje se izuavaju na kursu. Faktor opti utisak o elektronskom kursu u celini: F(3,27)=17,971, p<0.05. Faktor se odnosi na generalni stav studenata o celom kursu zasnovanom na edutainmen-tu, odnosno koliko sve dostupne aktivnosti i metod koji se primenjuje odgovaraju tempu rada studenata i koliko ih sve to motivie u uenju.

188

6 Nauni i struni doprinosi

Najvaniji rezultat istraivanja u okviru ove doktorske disertacije je razvoj modela veb portala za adaptivno elektronsko obrazovanje. Razvijeni model prilagoen je za primenu u uslovima visokokolskog obrazovanja u Srbiji, ima veliku upotrebnu vrednost i predstavlja znaajan nauni rezultat. Implementirano reenje je sveobuhvatno, prua okvir za uspenu realizaciju svih poslovnih procesa u okviru sistema elektronskog obrazovanja. Originalnost modela se ogleda u definisanju metodolokog postupka projektovanja i implementacije portala za adaptivno eobrazovanje. Definisan je model za integraciju obrazovnih servisa u sisteme elektronskog obrazovanja. Opisan je metod razvoja servisa za prilagoavanje sadraja uenja prema karakteristikama studenata, baziran na tehnikama poslovne inteligencije i ekspertnim sistemima. Kljuni nauni doprinosi ove disertacije su: Formalni opis modela i metoda razvoja veb portala za adaptivno elektronsko obrazovanje. Razvijeni model se moe jednostavno i efikasno menjati i prilagoavati za primenu u razliitim okruenjima. Model i implementacija servisa elektronskog obrazovanja integrisanih u veb portal. Model poslovnih procesa sistema adaptivnog e-obrazovanja. Metod za merenje efikasnosti i kvaliteta portala za adaptivno elektronsko obrazovanje. Metamodel veb portala za adaptivno elektronsko obrazovanje, sa svim relevantnim procesima, vezama, ulazima i izlazima. Model infrastrukture za realizaciju veb portala za adaptivno elektronsko obrzovanje. Sistematizacija i analiza reenja za adaptivne sisteme e-obrazovanja.

Rezultati rada na doktorskoj disertaciji objavljeni su u vie radova u naunim asopisima i saopteni su na vie naunih skupova u zemlji i u inostranstvu. Jedan od radova prihvaen je za objavljivanje u vrhunskom asopisu meunarodnog znaaja (kategorija M21) u oblasti primene informacionih tehnologija u obrazovanju Educational Technology & Society Journal, koji je na sSCI listi, sa impakt faktorom 1.067 za 2010. asopis izdaje International Forum of Educational Technology & Society. Rad na doktorskoj disertaciji je rezultovao sledeim strunim doprinosima: razvoj veb portala za adaptivno e-obrazovanje, primena postojeih i realizacija novih alata za razvoj servisa adaptivnog elektronskog obrazovanja, razvoj obrazovnih servisa za komunikaciju, kolaboraciju i izvetavanje. Primenom rezultata iz ove disertacije, obrazovne ustanove mogu integrisati komponente obrazovnog sistema, poboljati performanse obrazovnog procesa, planirati i realizovati nastavne aktivnosti na efikasniji i kvalitetniji nain, motivisati studente da postiu bolje rezultate i omoguiti bolju saradnju i komunikaciju uesnika u obrazovnom procesu S obzirom na aktuelnost teme i na injenicu elemente sistema elektronskog obrazovanja, mogunosti primene rezultata istraivanja iz sistemu za uenje na daljinu, i kao takav ustanovama u Srbiji. da vei broj obrazovnih institucija poseduje neke ili planira da ih uvede, moe se zakljuiti da su disertacije velike. Model se zasniva na Moodle pogodan je za implementaciju u visokokolskim

Jedna od najvanijih prednosti modela predloenog u ovoj disertaciji je to to se njegovom primenom mogu integrisati servisi adaptivnog elektronskog obrazovanja, kao i drugi servisi elektronskog obrazovanja. Rezultati istraivanja (metamodel veb portala za adaptivno elektronsko obrazovanje, model adaptivnih obrazovnih servisa, metode merenja perfomansi sistema adaptivnog elektronskog obrazovanja) mogu se primeniti pojedinano, ali i na nivou sistema elektronskog obrazovanja, to daje i najbolje rezultate. 189

Opisi metoda za razvoj veb portala za adaptivno elektronsko obrazovanje i implementaciju adaptivnih obrazovnih servisa mogu posluiti kao najbolja praksa i ablon, to skrauje vreme potrebno za implementaciju i obezbeuje visok nivo standardizacije, olakavajui integraciju procesa, aplikacija i resursa u elektronskom obrazovanju. Jedan od znaajnijih rezultata u praktinoj primeni je primer uspenog korienja predloenog modela u realizaciji nastavnog procesa na Fakultetu organizacionih nauka. Rezultati istraivanja realizovanih u okviru ove doktorske disertacije objavljeni su u vie radova u naunim asopisima i saopteni na naunim skupovima i to: Radovi objavljeni u asopisu meunarodnog znaaja na SCI listi: 1. M. Despotovic, A. Markovic, Z. Bogdanovic, D. Barac, S. Krco, Providing Adaptivity in Moodle LMS Courses, Educational Technology & Society Journal, 2011, ISSN 1436-4522. Pozicija asopisa za naunu oblast: Education & Educational Research 37/139. SSCI, IF za 2010. je 1.066, Kategorija M21, (rad prihvaen za objavljivanje). Radovi objavljeni u asopisu meunarodnog znaaja: 2. M. Despotovi, Z. Bogdanovi, D. Bara, Methodology for creating adaptive online courses using business intelligence, Transactions on Advanced Research, Vol 5. No 2., p.p. 27-35, ISSN: 1820-4511, IPSI Bgd Internet Research Society, New York, Frankfurt, Tokyo, Belgrade, 2009. 3. B. Radenkovi, M. Despotovi, Z. Bogdanovi, D. Bara, Creating adaptive environment for elearning courses, Journal of Information and Organizational Sciences, Vol. 33, No.1, pp.179189, ISSN 1846-3312, 2008. Rad u asopisu nacionalnog znaaja: 4. Despotovi-Zraki M., Bogdanovi Z., Bara D., Labus A., Mili A., Model infrastrukture sistema e-obrazovanja zasnovan na cloud computing-u, InfoM, br 35, ISSN 1451-4397, 2008. Radovi saopteni na skupu meunarodnog znaaja tampani u celini: 5. M. Despotovi, Z. Bogdanovi, D. Bara, B. Radenkovi, An application of data mining in adaptive web based education system, Proceedings of The Seventh International Conference on Web-Based Education, Innsbruck, March 17-19, 2008. pp.394-399. 6. M.Despotovi, B.Radenkovi, D. Bara, Appliance of data mining in personalized e-learning systems, VIPSI-2008, Croatia Opatija. 7. M.Despotovi, D.Bara, N.Baanin-Dakula, Risks management in exploitation of e-learning systems, VIPSI-2008, Croatia Opatija. 8. N. Miloradovi, Z. Bogdanovi, D. Bara, Moodle API Based Mobile Learning Application, Proceedins of VIPSI-2008 International Conference on Advances in the Internet, Processing, Systems, and Interdisciplinary Research, Proceedings on CD, Opatija, Croatia, 03-06. april 2008. 9. B. Radenkovi, M.Despotovic, Z. Bogdanovic, D. Bara, Adaptive e-education system based on learning styles, CECIIS2008, Varadin, Croatia, 24-26. septembar 2008. 10. M. Despotovi, Z. Bogdanovi, D. Bara, Analyzing risks in exploitation of an e-learning system, Information and Communication Technologies: from Modern to Information Society, Novo mesto, 19-20 septembar 2008.

190

11. D.Bara, .Mazinjanin, M.Despotovi, Risk management in developing the City of Belgrade egovernment web portal, Global instability reflections, Slovenia 2009, pp.465-485, ISBN 978961-92649-3-5. 12. B. Radenkovi, D. Bara, M. Despotovi, Z. Bogdanovi, Creating adaptive moodle-centric courses using business intelligence, International Conference Mathematical and Informational Technologies, August 27 - 31, 2009, Kopaonik, Serbia. pp. 314-320. ISBN 978-86-7412-052-1. 13. M.Despotovi, B.Radenkovi, D.Bara, GPSS for e-learning environment, Proceedings of TELSIKS 2009, October 7-9, 2009. Nis, Serbia, Vol.1, pp.318-322., ISBN 978-1-4244-4381-9. 14. M. Despotovi, B. Radenkovi, A. Markovi, Z. Bogdanovi, D. Bara, Teaching GPSS in ELearning Environment, Proceedings on CD of 7th EUROSIM Congress on Modelling and Simulation, September 6-10, 2010, Prague, Czech Republic, Vol. 2, ISBN 978-80-01-04589-3. 15. M. Despotovi-Zraki, B. Jovani, B. Radenkovi, Z. Bogdanovi, D. Bara, A New Approach for Teaching Discrete Event Simulation via Web, Proceedings on CD of Applied Simulation and Modelling (ASM 2011), June 22-24, 2011, Crete Greece, ISBN 978-0-88986-884-7. 16. Z. Bogdanovic, B. Jovani, D. Bara, A. Mili, M. Despotovi-Zraki, An Application of Cloud Computing as Infrastructure For e-Education, EDULEARN11 Proceedings CD, July 4-6, 2011, Barcelona, Spain, ISBN: 978-84-615-0441-1, pp. 46994707. 17. D.Bara, Z.Bogdanovi, A. Mili, B.Jovani, B.Radenkovi, Developing adaptive e-learning portal in higher education, TVC 2011 Proceedings on CD, September 1-3, 2011, Alicante, Spain. 18. A. Mili, B. Radenkovi, D. Bara, V. orevi, Veb okruenje za uenje simulacije diskretnih dogaaja, Proceedings on CD, MIT 2011, 28-31 August 2011. Radovi saopteni na skupu nacionalnog znaaja tampani u celini: 19. D. Bara, Z. Bogdanovi, N. Miloradovi, Personalizacija sistema elektronskog obrazovanja zasnovana na stilovima uenja, Symorg2008, Beograd, 10-13.09.2008. 20. D. Bara, Z. Bogdanovi, S. Damjanovi, Implementacija personalizovanog sistema elektronskog uenja, Telfor2008, Beograd, 25-27. CD ROM, Novembar 2008. 21. B. Radenkovi, D. Bara, Z. Bogdanovi, A model for integration of m-learning into learning management system, Zbornik radova XXXVI simpozijum o operacionim istraivanjima Symopis 2009, September 22-25, 2009. Ivanjica, Serbia, pp. 227-230, ISBN 978-86-80953-43-4. 22. A.Mili, M.Despotovi-Zraki, D.Bara, Cloud computing kao infrastruktura za obrazovanje na daljinu, Zbornik radova na CD-u sa XII meunarodnog simpozijuma SymOrg 2010, Jun 9-12, 2010. Zlatibor, ISBN 978-86-7680-216-6, M63. 23. M. Despotovi-Zraki, Z. Bogdanovi, D. Bara, B. Radenkovi, Razvoj adaptivnog sistema elektronskog obrazovanja u MOODLE LMS-u, Konferencija Elektronsko uenje na putu ka drutvu znanja 2010, 7. oktobar 2010. Beograd, Srbija. 24. M.Despotovi-Zraki, Z.Bogdanovi, D.Bara, B.Radenkovi, An Application of FONWebGPSS in Teaching Simulation, Telfor2010, Beograd, CD ROM, Novembar 2010, pp. 1145-1148, M63. 25. A. Labus, M. Vuli, D. Bara, Z. Bogdanovi, V. orevi, Primena koncepta uenja kroz igru u Moodle sistemu za upravljanje uenjem, E-trgovina, Pali, 06-08 aprila 2011. M63. 26. M.Despotovi-Zraki, D.Bara, Z.Bogdanovi, B.Radenkovi, A. Savi, FONWebGPSS aplikacija za simulaciju diskretnih dogaaja, Infoteh 2011, Jahorina, 16-18 mart 2011. M63 191

7 Budua istraivanja
Model obrazovnog portala razvijen u okviru ove disertacije, moe se uspeno primen iti u visokokolskim ustanovama za realizaciju nastavnog procesa. Implementirani servisi i mehanizmi za adaptaciju doprinose poboljanju rezultata uenja i optem zadovoljstvu studenata i nastavnika. Rezultati disertacije otvaraju mogunost daljeg istraivanja u oblasti razvoja adaptivnih sistema integracijom standardnih reenja za upravljanje uenjem i dodatnih servisa koji pruaju razliite funkcionalnosti, ali i obezbeuju adaptivnost. Unapreenja opisanog modela se pre svega mogu razmatrati u pravcu razvoja sofisticiranih mehanizama za adaptaciju, kao i naprednih servisa za podrku svim kljunim procesima u elektronskom obrazovanju. Mehanizmi za adaptaciju kurseva se mogu poboljati primenom ontologija i koncepata semantikog veba. Komunikacija izmeu komponenata treba da se u potpunosti odvija pomou veb servisa. Dalje, modeli stereotipa koji se koriste za prilagoavanje sadraja u okviru kurseva, potrebno je unaprediti. U modelu studenta u ovom istraivanju koriena su tri parametra: znanje studenata, stilovi uenja i ad hoc definisani kriterijumi. Da bi se obezbedila potpuna adaptacija, neophodno je utvrditi i sve druge osobine studenata: predznanje iz odgovorajue oblasti, oekivanja, brzinu uenja, motivaciju, vetine, znanja, drutvene karakteristike i druge. Krajnji cilj adaptacije podrazumeva razvoj modela koji bi uzeo u obzir sve navedene faktore. Prilikom utvrivanja karakteristika studenata primenjen je skalarni model, koji bi trebalo unaprediti uvoenjem kompleksnijih modela koji mogu uzeti u obzir kompleksnije mere karakterisitka. U disertaciji je prikazan koncept razvoja statikog modela studenata, to znai da se podaci o studentima sakupljaju tokom vremena i kasnije primenjuju u otkrivanju stilova uenja. Potrebno je obezbediti mehanizam za praenje rada studenata i promenu klastera u koji je grupisan, ukoliko se primeti da rezultati interakcije sa sistemom nisu odgovarajui. Rezultati ove disertacije mogu posluiti kao dobra osnova za razvoj dinamikog modela studenata u kojem bi se informacije o ponaanju i aktivnostima studenata u sistemu obraivale i primenjivale u realnom vremenu. U vezi sa tim, trebalo bi integrisati sve relevantne podatke, tako da se primenom tehnika poslovne inteligencije dostignu jo kvalitetnije analize i zakljuci. Implementirani ekspertni sistem treba unaprediti tako da omogui potpunu automatizaciju prilikom izgradnje modela studenta i svrstavanja u grupe. U predloenom reenju, proces kreiranja adaptiranih sadraja (kurseva, lekcija, tekstualnih materijala, hipermedija resursa) podrazumeva znanje nastavnika kada su u pitanju informacione tehnologije. Mogunost unapreenja u ovom segmentu se ogleda u razvoju alata za efikasno i jednostavno kreiranje i upravljanje adaptiranim resursima. Dodatni servisi i aplikacije za podrku elektronskom obrazovanju razvijeni u okviru veb portala treba da budu prilagoeni savremenim standardima u e-obrazovanju. Treba obezbediti potpunu platformsku nezavisnost opisanih aplikacija i servisa. Integracija socijalnih mrea i razvoj servisa za socijalnu interakciju je jedan od moguih naina da se pobolja lojalnost i zainteresovanost studenata za uenje. Da bi se u potpunosti realizovao koncept mobilnog obrazovanj a, potrebno je razviti dodatne servise.

192

8 Zakljuak
Koncept uenja preko Interneta i upotreba globalne mree u organizovanju i realizaciji obrazovnog procesa poprima sve vei znaaj. Nove tehnologije i Internet koriste se svakodnevno u prikupljanju informacija, komunikaciji, zabavi, pruanju razliitih usluga. Koliina edukativnih sadraja se rapidno uveava. Razliiti tipovi sadraja kao to su: tutorijali, elektronske knjige, nauni lanci i sl., su sada dostupni na vebu. Pronalaenje adekvatnih materijala za uenje postaje jedan od kljunih problema u procesu uenja. Istovremeno, svaki pronaeni resurs ima odreene specifinosti, kada su u pitanju naini prezentacije, oblasti koje pokriva, struktura sadraja i sl. Neophodno je obezbediti personalizovan pristup materijalima za uenje. Potreba za pruanjem personalizovanog pristupa informacijama je prepoznata ne samo u obrazovanju, nego i u ostalim sferama ljudskog delovanja. U poslednje vreme, mnogobrojna istraivanja u oblastima elektronskog poslovanja i marketinga su dovela do razvoja solucija, koje pruaju kvalitetne sisteme personalizacije. Meutim, ova reenja imaju dosta ogranienu primenljivost u kontekstu elektronskog obrazovanja. Osnovni razlog je velika diverzifikovanost interesa, vetina, ciljeva i stilova uenja studenata. Korisnici servisa e-obrazovanja pripadaju heterogenim grupama, koje odlikuju razliite karakteristike. Usled sve veeg znaaja i zastupljenosti elektronskog obrazovanja, prilagoavanje obrazovnih sadraja i aktivnosti prema pojedinanom korisniku, predstavlja jedan od najeih problema, koji se danas razmatraju. Sistemi za elektronsko obrazovanje obuhvataju niz kompleksnih procesa, razliitih elemenata, servisa i korisnikih uloga. Neophodno je obezbediti integraciju i sinhronizaciju svih komponenata i uesnika obrazovnog sistema u jedinstven sistem. Za razvoj efektivne platforme za elektronsko uenje potrebno je utvrditi karakteristike korisnika sistema, a zatim iskoristiti dobijene informac ije za kreiranje i realizaciju obrazovnih procesa. Adaptivni sistemi elektronskog obrazovanja omoguavaju prilagoavanje sadraja i naina organizacije elektronskih kurseva u skladu sa osobinama studenta. U okviru ove disertacije opisane su tehnologije za razvoj infrastrukture veb portala. Data je analiza modela i servisa veb portala. Date su definicije pojmova i koncepata iz oblasti obrazovnih veb portala. Objanjena je arhitektura veb portala, kao i softverska reenja za realizaciju veb portala za elektronsko obrazovanje. Definisani su najznaajniji koncepti adaptivnog elektronskog obrazovanja, adaptivnosti i adaptivnih sistema. Analizirani su standardi i modeli e-obrazovanja. Prikazane su obrazovne strategije i tehnike koje se primenjuju u adaptivnom elektronskom obrazovanju. Definisani su parametri i kriterijumi na osnovu kojih se realizuje adaptacija elektronskog obrazovanja. Na osnovu obimne literature, dat je pregled postojeih reenja u oblasti adaptivnih obrazovnih sistema. Model portala za adaptivno elektronsko obrazovanje, koji se predlae u disertaciji, prua mogunost integrisanja razliitih komponenata i servisa elektronskog obrazovanja: servisi za adaptaciju, servisi za upravljanje kursevima i nastavnim materijalima, servisi za kolaboraciju i komunikaciju uesnika u obrazovanju, servisi za izvetavanje, mobilni servisi. Model i servisi portala za adaptivno elektronsko obrazovanje podravaju savremene standarde u oblasti projektovanja i razvoja sistema e-obrazovanja (SCORM, IEEE LTSC) i na taj nain obezbeuju interoperabilnost. U eksperimentalnom delu doktorske disertacije realizovano je istraivanje usmereno ka validaciji predloenog modela za projektovanje i implementaciju portala za adaptivno elektronsko obrazovanje. Razvijeni veb portal je primenjen u realizaciji nastavnog procesa u Laboratoriji za elektronsko poslovanje Fakulteta organizacionih nauka. 193

Rezultati istraivanja pokazali su da se primenom servisa veb portala, implementiranih adaptivnih mehanizama i njihovom integracijom sa sistemom za elektronsko uenje, postiu bolji rezultati i vee zadovoljstvo i zainteresovanost studenata, kao i da se poveava efikasnost i efektivnost rada svih korisnika portala.

194

9 Literatura
[1] [2] ADL (2004), The SCORM 2004 (Sharable Content Object Reference Model) specification, preuzeto 20.05.2011. sa veb adrese http://www.adlnet.org/scorm. Aixia, D. & Wang, D., Factors Influencing Learner Attitudes Toward E-learning and Development of E-learning Environment Based on the Integrated E-learning Platform, International Journal of e-Education, e-Business, e-Management and e-Learning, Vol. 1, No. 3, 2011. Ally, M., (Ed.), Mobile Learning: Transforming the Delivery of Education and Training. Edmonton: AU Press, Athabasca University, 2009. Anaya, A. & Boticari, J., Content-free collaborative learning modeling using data mining, User Modeling and User-Adapted Interaction, dostupno na vebu od 20.01. 2011. Anderson, T. & Elloumi, F., Theory and Practice of Online Learning, Athabasca University, 2004. Angelica, C., Calero, C., Caballero, C. & Piattini, M., A proposal for a set of attributes relevant for Web portal data quality, Software Qual J, Vol.16, pp.513542, 2005. Arnone, M., Small, R., Chauncey, S. & McKenna, P., Curiosity, interest and engagement in technology-pervasive learning environments: a new research agenda, Educational Technology Research and Development, Vol. 59, pp. 181-198, 2011. Aroyo, L., Dolog, P., Houben, G-J., Kravcik, M., Naeve, A., Nilsson, M. & Wild, F., Interoperability in Personalized Adaptive Learning, Educational Technology & Society, Vol. 9, No. 2, pp. 4-18, 2006. Aroyo, L., Dolog, P., Houben, G-J., Kravcik, M., Naeve, A., Nilsson, M. & Wild, F., User modeling and adaptive Semantic Web, Educational Technology & Society, Vol. 1, No. 1-2, pp. 105-110, 2010. Atif, Y., Benlamri, R. & Berri, J. Dynamic Learning Modeler, Educational Technology & Society, Journal of Educational Technology & Society, Vol. 6, No. 4, pp. 60-72, 2003. Balik, M. & Jelinek, I., Experimental Adaptive Web Portal with Semantic Data Store Semantic Media Adaptation and Personalization, 2008. SMAP '08. Third International Workshop on, pp. 189-192, Prague, Czech Republic, 2008. Banks, J., Carson, J., Nelson, B. & Nicol, D., Discrete-Event System Simulation, 5th Ed. Prentice Hall, 2010. Bara, D., Bogdanovi, Z. & Miloradovi, N., Personalizacija sistema elektronskog obrazovanja zasnovana na stilovima uenja, Symorg2008, Beograd, Septembar, 2008. Bara, D., Bogdanovi, Z. & S. Damjanovi, Implementacija personalizovanog sistema elektronskog uenja, Zbornik radova na CD-u, Telfor2008, Beograd, Novembar, 2008. Bara, D., Bogdanovi, Z., Mili, A., Jovani, B. & Radenkovi, B., Developing adaptive e-learning portal in higher education, Proceedings on CD, TVC 2011, September, 2011, Alicante, Spain. Bara, D., .Mazinjanin & M.Despotovi, Risk management in developing the City of Belgrade e-government web portal, Global instability reflections, Slovenia 2009, pp.465-485.

[3] [4]

[5] [6] [7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12] [13]

[14]

[15]

[16]

195

[17]

Berhe, S., Demurjian, S., Ren, H. Devineni, M., Vegad, S. & Polineni, K., Axon An Adaptive Collaborative Web Portal, 3rd Int. Workshop on Adaptation and Evolution in Web Systems Engineering AEWSE 2008, Proceedings on CD Bielikova, M. & Navrat, M., Adaptive web-based portal for effective learning programming. Communication & Cognition, Vol. 42, No. 1-2, 79-92, 2009. Bielikov, M. & Nvrat, P., Adaptive Web-Based Portal for Effective Learning Programming, E-learning07, Istanbul, 2007 Bielikova, M., An adaptive web-based system for learning programming, International Journal of Continuing Engineering Education and Life-Long Learning, Vol. 16, No.1/2. pp. 122-136, 2006. Bielikov, M., Barla, M. & Tvaroek, M. Personalized Presentation in Web-Based Information Systems, Proceedings of the 33rd conference on Current Trends in Theory and Practice of Computer Science, Springer-Verlag, 2007. Blake, C., & Scanlon, E., Reconsidering simulations in science education at a distance: features of effective use, J. Comput. Assist. Lear., Vol. 23, No. 6, pp. 491502, 2007. Bogdanovic, Z., Jovani, B., Bara, D., Mili, A. & Despotovi-Zraki, M., An Application of Cloud Computing as Infrastructure For e-Education, EDULEARN11 Proceedings CD, July 4-6, 2011, Barcelona, Spain, pp. 46994707. Bogdanovi, Z., Poslovna inteligencija u elektronskom obrazovanju, magistarska teza, mentor dr Boidar Radenkovi, FON, Beograd, 2007. Bra, P. & Nejdl, W., Adaptive hypermedia and adaptive Web-based systems, Third International Conference, AH 2004, Eindhoven, Springer, 2004 Brown, E., Cristea, A., Stewart, & C., Brailsford T., Patterns in Authoring of Adaptive Educational Hypermedia: A Taxonomy of Learning Styles, Journal of Educational Technology & Society, International Forum of Educational Technology & Society, Vol. 8, No. 3, pp. 77- 90, 2005. Brusilovsky, P. & Maybury, T., From adaptive hypermedia to the adaptive web, Communications of the ACM, Vol. 45, No. 5, pp. 3033, 2002. Brusilovsky, P. , & Milln, E., User Models for Adaptive Hypermedia and Adaptive Educational Systems, In P . Brusilovsky, A. Kobsa, and W. Nejdl (Eds.): The Adaptive Web, LNCS 4321, pp. 3 53, 2007., Springer-Verlag Berlin Heidelberg, 2007. Brusilovsky, P., Adaptive Educational Systems on the World-Wide-Web: A Review of Available Technologies, In Proceedings of workshop WWW-Based Tutoring at 4th International Conference on Intelligent Tutoring Systems (ITS98), 1998. Brusilovsky, P. & Millan, E., User models for adaptive hypermedia and adaptive educational systems In: Brusilovsky, P., Kobsa, A., Nejdl, W. (Eds.), The adaptive web, Springer-Verlag, Berlin, Heidelberg. pp. 3-53, 2007. Brusilovsky, P., & Miller, P., Course Delivery Systems for the Virtual University, In: Tschang, T. and Della Senta, T. (eds.): Access to Knowledge: New Information Technologies and the Emergence of the Virtual University, Amsterdam: Elsevier Science and International Association of Universities, pp. 167-206, 2001. Brusilovsky, P., Adaptive hypermedia, User Modeling and User Adapted Interaction, Ten Year Anniversary Issue (A. Kobsa, ed.), Springer Velag, Vol. 11, No. 1/2, pp. 87110, 2011. Brusilovsky, P., Developing Adaptive Education Hypermedia Systems: From Design Models to Authoring Tools, In Authoring Tools for Advanced Learning Technologies by Murray, T., Blessing S., & Ainsworth, S. (Eds.), Kluwer Academic Publishers, NL, 2001. 196

[18] [19] [20]

[21]

[22]

[23]

[24] [25] [26]

[27] [28]

[29]

[30]

[31]

[32]

[33]

[34] [35] [36] [37]

Brusilovsky, P., Knowledge tree: A distributed Architecture for Adaptive E-learning, WWW2004, New York, USA., ACM, pp. 104-113, 2004. Brusilovsky, P., Kobsa, A. & Nejdl, W., The Adaptive Web: Methods and Strategies of Web Personalization, Springer, 2007. Brusilovsky, P., Methods and Techniques of Adaptive Hypermedia, User Modeling and User-Adapted Interaction, Vol. 6, pp. 87-129, 1996. Buche, C., Querrec, R., An expert system manipulating knowledge to help human learners into virtual environment, Expert Systems with Applications, Vol. 38, pp. 84468457, 2011. (Ekspertni sistemi) Bures, M. & Jelinek, I., Framework for Easy and Effective Implementation of Adaptive Features in Web Portal, Computers and Advanced Technology in Education 2008, Actapress, 2008 Burgos, D., & Specht, M., Adaptive e-Learning Methods and IMS Learning Design: An Integrated Approach, Advanced Learning Technologies, pp.1192 1193, 2006. Byrne, J., Heavey, C. & Byrne, P., A review of Web-based simulation and supporting tools, Simul. Model. Pract. Th., Vol. 18, No 3, pp. 253-276, 2010. Chang, W. C., Hsu, H. H., Smith, T. K. & Wang, C. C., Enhancing SCORM metadata for assessment authoring in e-learning, Journal of Computer Assisted Learning, pp. 305-316, 2004. Chen, G.D., Chang, C.K. & Wang, C.Y., Ubiquitous learning website: Scaffold learners by mobile devices with information-aware techniques, Computers & Education. Vol. 50, pp. 77-90, 2008. Chen, H.-R. & Huang, H.-L., User Acceptance of Mobile Knowledge Management Learning System: Design and Analysis. Educational Technology & Society, Vol.13, No. 3, pp.70-77, 2010. Chih, M. & Chen, M., Intelligent web-based learning system with personalized learning path guidance, Computers & Education Vol. 51, pp.787814, 2008. Chu, H.C., Hwang, G.J., Tsai, C.C. & Tseng, J. C. R., A two-tier test approach to developing location-aware mobile learning systems for natural science course, Computers & Education, Vol. 55, No. 4, pp.1618-1627, 2010. Churchill, D. & Hedberg, J., Learning Object Design Considerations for Small-Screen Handheld Devices, Computers & Education, Vol. 50, pp.881-893, 2008. Clough, G., Jones, A., McAndrew, P. & Scanlon, E., Informal learning with PDAs and smartphones. Journal of Computer Assisted Learning. Vol. 24, pp.359-371, 2008. Costanzo, A., Assuncao, M.D. & Buyya, R., Harnessing Cloud Technologies for a Virtualized Distributed Computing Infrastructure, IEEE Internet Computing, IEEE Computer Society, pp. 24-33, 2009. Dagger, D., OConnor, Lawless, S., Walsh, E. & Wade, V., Service-Oriented ELearning Platforms: From Monolithic Systems to Flexible Services, Vol. 11, No. 3, pp. 28-35, IEEE Internet computing, 2007. De Bra P., Smits D. & Stash N., Creating and Delivering Adaptive Courses with AHA!, Lecture Notes in Computer Science, Vol. 4227/2006, SpringerLink, pp. 21-33, 2006. De Bra, P., Aroyo, L. & Cristea, A., Adaptive Web-based Educational Hypermedia, In M. Levene, & A. Poulovassilis (Eds.), Web Dynamics, Adaptive to Change in Content, Size, Topology and Use, Springer, pp. 387-410, 2004. kod tehnika adaptacije Dekson, D.E. & Suresh, E.S.M. 2010., Adaptive e-learning techniques in the development of teaching, electronic portfolio a survey, International Journal of Engineering Science and Technology, Vol. 2(9), pp. 4175-4181, 2010. 197

[38]

[39] [40] [41]

[42]

[43]

[44] [45]

[46] [47] [48]

[49]

[50] [51]

[52]

[53] [54]

Despotovi, M., Razvoj metoda poslediplomskog obrazovanja na daljinu zasnovanog na Internet tehnologijama, doktorska disertacija, FON, 2006. Despotovic, M., A. Markovic, Z. Bogdanovic, D. Barac & S. Krco, Providing Adaptivity in Moodle LMS Courses, Educational Technology & Society Journal, 2011, (rad prihvaen za objavljivanje). Despotovi, M., Bara, D. & Baanin-Dakula, N., Risks management in exploitation of e-learning systems, VIPSI-2008, Croatia Opatija. Despotovi, M., Bogdanovi, Z. & Bara, D., Analyzing risks in exploitation of an elearning system, Information and Communication Technologies: from Modern to Information Society, Novo mesto, 2008. Despotovi, M., Bogdanovi, Z. & Bara, D., Methodology for creating adaptive online courses using business intelligence, Transactions on Advanced Research, Vol. 5, No. 2., pp. 27-35, IPSI Bgd Internet Research Society, New York, Frankfurt, Tokyo, Belgrade, 2009. Despotovi, M., Bogdanovi, Z. & Radenkovi, B., Integrating eeducation components using web portal, Electronic services in private and public sector - opportunities and obstacles, Novo mesto, Slovenia, 2006. Despotovi, M., Bogdanovi, Z. & Radenkovi, B., Web portal for e-education, Egovernance and e-business at the service of customer, editors: Pinteri, U., Svete, U. Faculty of Social Sciences, Ljubljana, 2007, Despotovi, M., Bogdanovi, Z., Bara, D. & Radenkovi, B., An application of data mining in adaptive web based education system, Proceedings of The Seventh International Conference on Web-Based Education, Innsbruck, pp.394-399, 2008 Despotovi, M., Bogdanovi, Z., Savi, A. & Radenkovi B., Obrazovni i tehniki aspekti projekta sistema za e-obrazovanje, Zbornik radova, E-trgovina, 2006. Despotovi, M., Radenkovi, B. & Bara, D., GPSS for e-learning environment, Proceedings of TELSIKS 2009, Nis, Serbia, Vol.1, pp.318-322, 2009 Despotovi, M., Radenkovi, B., Bara, D., Appliance of data mining in personalized e-learning systems, VIPSI-2008, Croatia Opatija. Despotovi, M., Radenkovi, B., Markovi, A., Bogdanovi, Z. & Bara, D., Teaching GPSS in E-Learning Environment, Proceedings on CD of 7th EUROSIM Congress on Modelling and Simulation, Prague, Czech Republic, Volume 2, September 6-10, 2010 Despotovi-Zraki, M., B. Jovani, Radenkovi, B., Bogdanovi, Z. & Bara, D., A New Approach for Teaching Discrete Event Simulation via Web, Proceedings on CD of Applied Simulation and Modelling (ASM 2011), Crete Greece, 2011 Despotovi-Zraki, M., Bara, D., Bogdanovi, Z., Radenkovi, B. & Savi, A., FONWebGPSS aplikacija za simulaciju diskretnih dogaaja, Infoteh 2011, Jahorina, 2011. Despotovi-Zraki, M., Bogdanovi, Z., Bara, D. & Radenkovi, B., Razvoj adaptivnog sistema elektronskog obrazovanja u MOODLE LMS-u, Elektronsko uenje na putu ka drutvu znanja 2010, Beograd, Srbija, 2010 Despotovi-Zraki, M., Bogdanovi, Z., Bara, D., Labus, A. & Mili, A., Model infrastrukture sistema E-obrazovanja zasnovan na cloud computing-u, InfoM, asopis za informacione tehnologije i multimedijalne sisteme, Vol. 35/2010, Beograd, pp. 2328, 2010. Despotovi-Zraki, M., Bogdanovi, Z., Bara, D., Radenkovi, B., An Application of FONWebGPSS in Teaching Simulation, Telfor2010, Beograd, CD ROM,, pp. 11451148, 2010. 198

[55] [56]

[57]

[58]

[59]

[60]

[61] [62] [63] [64]

[65]

[66]

[67]

[68]

[69]

[70] [71]

Discenza, R., Howard, C., Schenk, K., The Design and management of effective distance learning programs, Idea Group Inc, 2002. Dolog, P., Henze, N., Nejdl, W., Sintek, M., The Personal Reader: Personalizing and Enriching Learning Resources Using Semantic Web Technologies, In: De Bra, P, Nejdl, W., (eds.) AH 2004. LNCS, Springer, Heidelberg, Vol. 3137, pp. 8594, 2004. (Personal reader). Dujaily, A., Personality Effect in Design of Adaptive E-learning system, Doktorska disertacija, 2007. Edward, L., Lourdeaux, D., Lenne, D., Barthes, J. & Burkhardt, J., Modelling autonomous virtual agent behaviours in a virtual environment for risk, IJVR: International Journal of Virtual Reality, Vol. 7, No. 3, pp.1322, 2004. El-Hussein, M., & Cronje, C., Defining Mobile Learning in the Higher Education Landscape, Educational Technology & Society. Vol. 13, No. 3, pp.12-21, 2010. Esichaikul, V., Lamnoi, S. & Bechter, C., Student Modelling in Adaptive E-Learning Systems Knowledge Management & E-Learning, An International Journal, Vol.3, No.3, 342-355, 2010. Esposito, F., Licchelli, O., Semeraro, G., Discovering Student Models in e-learning Systems, Journal of Universal Computer Science, 10(1) , pp. 47-57, 2004. Essalmi, L., Ben, J., Ayed, M., Kinshuk & Graf, S., A fully personalization strategy of E-learning scenarios Fathi, Computers in Human Behavior, Vol. 26, pp.581591, 2010. Felder, R. & Silverman, L.K., Learning and Teaching Styles in Engineering Education, Journal of Engineering Education, Vol. 78, No. 7, pp. 674-681, 1988. Felder, R. & Soloman, B. A., Index of Learning Styles, http://www4.ncsu.edu/unity/lockers/users/f/felder/public/ILSdir/styles.htm, datum poslednje posete 02.03.2011. Felder, R. & Spurlin, J., Applications, Reliability and Validity of the Index of Learning Styles, Int. J. On Engineering Education, Vol. 21, No.1, pp. 103-112, 2005. Fraley, C. & Raftery, A., How Many Clusters? Which Clustering Method? Answers Via Model-Based Cluster Analysis, The computer journal, Vol. 41, No. 8, 1998. Franzoni, A. & Assar, S., Student Learning Styles Adaptation Method Based on Teaching Strategies and Electronic Media, Journal of Educational Technology & Society, Vol.12, No. 4, pp. 15-29, 2009. Friesen, K., & Mazloumi, N., Integration of learning management systems and web applications using web services, Advanced Technology for Learning, Vol. 1, No. 1, pp. 28-35, 2004. Froschl, C., User Modeling and User Profiling in Adaptive E-learning Systems, Master rad, Institute for Information Systems and Computer Media (IICM), Faculty of Computer Science, Graz University of Technology, Graz, Austria, 2005. Garca, E., Romero, C., Ventura, S., & Castro, C., An architecture for making recommendations to courseware authors using association rule mining and collaborative filtering, User Modeling and User-Adapted Interaction, Hingham: Kluwer Academic Publishers, 19 (1-2), pp. 99 -132., 2009. Garca, P., Amandi, A., Schiaffino, S., & Campo, M., Evaluating Bayesian networks precision for detecting studentslearning styles, Computers & Education, 49 (3), 794808, 2007. Ghaleb, F., Daoud, S., Hasna, A. & Jaam, J., El-Seoud, S. & Hosam El-Sofany, ELearning Model Based On Semantic Web Technology, International Journal of Computing & Information Sciences, Vol. 4, No. 2, pp. 63-71, 2006. 199

[72] [73]

[74] [75]

[76] [77]

[78] [79]

[80] [81] [82]

[83]

[84]

[85]

[86]

[87]

[88]

Graf, S. & Kinshuk K., Analysing the Behaviour of Students in Learning Management Systems with respect to Learning Styles. book chapter in: M. Wallace, M. Angelides, P. Mylonas, Advanced in Semantic Media Adaptation and Personalization, Springer Series on Studies in Computational Intelligence, Vol. 93, pp. 53-74, 2008. Graf, S. & Kinshuk, An Approach for detecting Learning Styles in Learning Management Systems, Proc. of 6th IEEE Int. Conf. on Advanced Learning Technologies (ICALT), IEEE Computer Society Press, Los Alamitos, CA, USA, pp. 161-163, 2006. Graf, S., Adaptivity in Learning Management Systems Focusing on Learning Styles, Doktorska disertacija, Vienna University of Technology, 2007. Graf, S., Fostering Adaptivity in E-Learning Platforms: A Meta-Model Supporting Adaptive Courses. Proceedings of Cognition and Exploratory Learning in Digital Age CELDA 2005, pp. 440-443, Porto, Decembar, 2005. Graf, S., Kinshuk, & Liu, T., Supporting Teachers in Identifying Students' Learning Styles in Learning Management Systems: An Automatic Student Modelling Approach, Journal of Educational Technology & Society, Vol.12, No. 4, pp. 3-14, 2009. Granlund, R., Berglund, E. & Eriksson, H. Designing web-based simulation for learning, Future Gener. Comp. Sy., Vol. 17, No. 2, 2000, pp. 171185. Gu, X., Gu, F. & Laffey, J., Designing a mobile system for lifelong learning on the move, Journal of Computer Assisted Learning, Vol. 27, No. 3, pp. 204-215, 2011. Hartmann, J, Sure, Y., An Infrastructure for Scalable ReliableSemantic Portals, IEEE Intelligent Systems, Vol. 19, No.3, pp. 58 65, 2004. Hsu, K. C., & Yang, F.-C. O.,Toward an Open and Interoperable e-Learning Portal: OEPortal, Educational Technology & Society, Vol. 11, No. 2, pp. 131-148, 2008.. http://moodle2003wp.codeplex.com/releases/view/3986 - poslednja poseta 31.09.2011. http://msu.codeplex.com/#- poslednja poseta 31.09.2011. http://scorm.com/scorm-explained/scorm-resources/ - poslednja poseta 31.09.2011.

[89]

[90] [91]

[92]

[93] [94] [95] [96] [97] [98] [99]

[100] http://sharepoint.microsoft.com - poslednja poseta 31.09.2011. [101] http://www.educationlabs.com/Projects/sharepointmoodle/Pages/default.aspx poslednja poseta 31.09.2011. [102] http://www.joomlalms.com/tutorials.html - poslednja poseta 31.09.2011. [103] Huang, W., Webster, D., Wood, D. & Ishaya, T., An intelligent semantic e-learning framework using context-aware semantic web technologies, British Journal of Educational Technology, Vol. 37, No. 3, 2006. [104] Hwang, G. J. & Tsai, C.C., Research trends in mobile and ubiquitous learning: a review of publications in selected journals from 2001 to 2010, British Journal of Educational Technology. Vol. 42, No. 4, 65-70, 2011. [105] IBM Corporation, Patterns: Service-Oriented Architecture and Web Services, IBM RedBooks, 2004. [106] IBM materijali, preuzeto 20.06.2011, sa veb adrese, ftp://public.dhe.ibm.com/common/ssi/pm/br/n/lob14007usen/LOB14007USEN.PDF [107] IBM, Business Intelligence Certification Guide, IBM Redbooks, 2000. [108] IMS Meta-data Best Practice Guide for IEEE 1484.12.1-2002 Standard for Learning Object Metadata, preuzeto 20.05.2011. sa veb adrese http://www.imsglobal.org/ [109] Ives, W. & Cheese, P., Realizing the promise of portals, Researching Technology Issues, Vol. 5, No. 3, pp. 20-23, 2002. 200

[110] Jin, H., Ibrahim, S., Bell, T., Gao, W., Huang, D. & Wu, S., Cloud Types and Services, Handbook of Cloud Computing, Springer, pp. 335-355, 2010. [111] Kanninen, E., Learning styles and e-learning, Master rad, Tampere University Of Technology, 2009. [112] Karampiperis, P., & Sampson, D., Adaptive Learning Resources Sequencing in Educational Hypermedia Systems, Educational Technology & Society, International Forum of Educational Technology & Society, Vol. 8, No. 4, pp. 128-147, 2005. [113] Keles, A., Ocak, R., Keles, A., & Glc, A., ZOSMAT: Web-based intelligent tutoring system for teaching-learning process, Expert Systems with Application, Vol. 36, No.2, pp. 12291239, 2009. [114] Khribi, M. K., Jemni, M., & Nasraoui, O., Automatic Recommendations for E-Learning Personalization Based on Web Usage Mining Techniques and Information Retrieval, Educational Technology & Society, Vol. 12, No. 4, pp. 30-42, 2009. [115] Kobsa, A. User Modeling: Recent Work, Prospects and Hazards. In Adaptive User Interfaces: Principles and Practise. Schneider-Hufschmidt, M., Kuhme, T. & Malinowski, U., (eds.), 1993. [116] Kobsa, A., Generic User Modeling Systems. In: Brusilovsky, P., Kobsa, A., Nejdl, W., (eds.): The Adaptive Web: Methods and Strategies of Web Personalization. Berlin, Heidelberg, User Modeling and User-Adapted Interaction, Lecture Notes In Computer Science archive, New York: Springer Verlag, pp. 136-154, 2007. [117] Koch, N., Software Engineering for Adaptive Hypermedia Systems, Doktorska disertacija, Ludwig-Maximilians-University Munich/Germany, 2000. [118] Kck, M. & Paramythis, A., Activity sequence modelling and dynamic clustering for personalized e-learning, User modeling and user-adapted interaction, dostupno preko veba od 11. 01. 2011. [119] Koper, R. & Tattersall, C. (Eds.), Learning design: A handbook on modelling and delivering networkededucation and training, New York: Springer. IMS Global Learning Consortium: IMS QTI/RES V1.1, 2000. [120] Koster, R., A theory of fun for game design, Scottsdale: Paraglyph Press, 2005. [121] Kuljis, J. & Paul, R., An appraisal of web-based simulation: whither we wander? Simul. Model. Pract. Th., Vol. 9, No. 1-2, pp 37-54, 2001. [122] Kuljis, J. & Paul, R., Web-based discrete event simulation models: Current states and possible futures, Simulat. Gaming, Vol. 34, No.1, 2003, pp. 34-39. [123] Labus, A., Game as a component of e-education in e-learning system Moodle, Master rad, FON, Beograd, 2010. [124] Labus, A., Vuli, M., Bara, D., Bogdanovi, Z., & orevi, V., Primena koncepta uenja kroz igru u Moodle sistemu za upravljanje uenjem, Zbornik radova na CD-u, E-trgovina, Pali, April, 2011. [125] Levytskyy, A., Vangheluwe, H., Rothkrantz, L.J.M. & Koppelaar, H., MDE and customization of modeling and simulation web applications, Simul. Model. Pract. Th., Vol. 17, No. 2 2009, pp. 408-429. [126] Liber, O., Learning objects: Conditions for viability, Journal of Computer Assisted Learning, Vol. 21, pp. 366373, 2005. [127] Manochehr, N., The Influence of Learning Styles on Learners in E-Learning Environments: An Empirical Study. Computers in Higher Education Economics Review, University of Portsmouth: The CALECO Group, 18(1), pp. 10-14, 2006.

201

[128] Manouselis, N., Kastrantas, K., Sanchez-Alonso, S., Cceres, J., Ebner, H., Palmer, M., Naeve, A., Architecture of the Organic.Edunet Web Portal, International Journal of Web Portals (IJWB), Vol. 1, No. 1, pp.7-19, 2009. [129] Martins, A. C., Faria, L., Vaz de Carvalho, C. & Carrapatoso, E., User Modeling in Adaptive Hypermedia Educational Systems, Educational Technology & Society, Vol. 11, No. 1, pp. 194-207, 2008. Tabela user modelling + Brusilovsky [130] Mason, R. & Ellis, T. Extending SCORM LOM, Issues in Informing Science and Information Technology Vol. 6, pp. 866-874, 2009. [131] Meccawy, A., Service-oriented architecture for adaptive and collaborative e-learning systems, Maram University of Nottingham, 2008. [132] Meccawy, M., Blanchfield, P., Ashman, H., & Brailsford, T., WHURLE 2.0: Adaptive Learning Meets Web 2.0, Lecture Notes in Computer Science, Springer Berlin/ Heidelberg, pp. 274-279, 2008. [133] Meccawy, M., Celik, I., Cristea, A., Stewart, C. & Ashman, H., Interoperable Adaptive Educational Hypermedia: A Web Service Definition, In Proc. IEEE Proceedings of International Conference on Advanced Learning Technologies, Kerkrade, The Netherlands, 2006. [134] Meccawy, M., Stewart, C. & Ashman, H., Adaptive educational hypermedia interoperability and content creation with a web service-based architecture, Int. J. Learning Technology, Vol. 3, No. 3, pp. 269285, 2007. [135] Mihailovi, D., Metodologija naunih istraivanja, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 1999. [136] Mili, A., Despotovi-Zraki, M., & Bara, D., Cloud computing kao infrastruktura za obrazovanje na daljinu, Zbornik radova na CD-u sa XII meunarodnog simpozijuma SymOrg 2010, Jun 9-12, 2010. Zlatibor. [137] Mili, A., Radenkovi, B., Bara, D., & orevi, V., Veb okruenje za uenje simulacije diskretnih dogaaja, Proceedings on CD, MIT 2011, 28-31 August 2011. [138] Miller, J, Fishwick, P, Taylor, P., Benjamin, P. & Szymanskie, B., Research and commercial opportunities in Web-Based Simulation, Simul. Model. Pract. Th., Vol. 9, No. 1-2, pp. 55-72, 2011. [139] Miloradovi, N., Bogdanovi, Z. & Bara, D. Moodle API Based Mobile Learning Application, Proceedins of VIPSI-2008 International Conference on Advances in the Internet, Processing, Systems, and Interdisciplinary Research, Proceedings on CD, Opatija, Croatia, 03-06. april 2008. [140] Miloradovi, N., Integracija mobilnih obrazovnih servisa u sisteme elektonskog obrazovanja, magistarska teza, FON, 2010. [141] Moodle, http://www.moodle.org/, datum poslednje posete 02.03.2011. [142] Moore, M. G. & Kearsley G., Distance education: A systems view, Belmont, CA. Wadsworth, 2000. [143] Moore, M. G., Three types of interaction, The American Journal of Distance Education, 3(2), pp.1-6, 1989. [144] Moore, M.G., & William, G., Handbook of distance education, Lawrence Erlbaum Associates, 2003. [145] Nauerz, A., Pietschmann, S. & Pietzsch, R., Collaborative annotation-driven adaptation in web portals, Proceedings of the eighteenth conference on Hypertext and hypermedia, ACM, pp. 155-156, 2007. [146] Oracle WEB Logic Portal, materijal preuzet 20.06.2011, sa veb adrese http://download.oracle.com/docs/cd/E13218_01/wlp/docs102//pdf/overview.pdf 202

[147] Pahl, C., Architecture Solutions for E-learning Systems, Idea Group Inc (IGI), 2008. [148] Pain D., Heron Le J., WebCT and online assessment: the best thing since SOAP?, Educational Technology & Society, 6(2), 62-71, 2003. [149] Paramythis, A., Loidl-Reisinger, S., Adaptive Learning Environments and e-Learning Standards, Electronic Journal of e-Learning, Vol. 2, No. 1, pp.181-194, 2004 [150] Parkhurst, R., Moskal, B.M., Lucena, J., Downey, G.L., Bigley, T. & Elber, S., Engineering Cultures: Comparing Student Learning in Online and Classroom Based Implementations, International Journal of Engineering Education, Vol. 24, No 5, pp. 955-964, 2008. [151] Pivec, M. Editorial: Play and learn: potentials of game-based learning British Journal of Educational Technology, 2007 [152] Popescu, E., Adaptation provisioning with respect to learning styles in a Web-based educational system: an experimental study, Journal of Computer Assisted Learning, Vol. 26, No. 4, pp. 243257, 2010. [153] Popovic, A., Lindic, J., Stemberger, M. & Jaklic, J., Web Triad: the Impact of Web Portals on Quality of Institutions of Higher Education - Case Study of Faculty of Economics, University of Ljubljana, Slovenia, The Journal of Issues in Informing Science and Information Technology, Volume 2, pp.313-325, 2005. [154] Prodromou, E., & Avourise, N., E-Class Personalized: Design and Evaluation of an Adaptive Learning Content Management System, Artificial Intelligence Applications and Innovations, Boston: Springer Boston, Vol. 204, pp. 409-416, 2006. [155] Puustjarvi, J., Using one-stop portal in integrating eLearning systems, Advanced Technology for Learning, Vol. 1, No. 2, pp. 99-106, 2004 [156] Radenkovi, B., Internet tehnologije, CD specijalistike studije, FON, Beograd, 2004. [157] Radenkovi, B., Bara, D., & Bogdanovi, Z., A model for integration of m-learning into learning management system, Zbornik radova XXXVI simpozijum o operacionim istraivanjima Symopis 2009, Ivanjica, Serbia, pp. 227-230, September 22-25, 2009. [158] Radenkovi, B., Bara, D., Despotovi, M. & Bogdanovi, Z., Creating adaptive moodle-centric courses using business intelligence, International Conference Mathematical and Informational Technologies, pp. 314-320, Kopaonik, Serbia, August 27 - 31, 2009. [159] Radenkovi, B., Despotovic, M., Bogdanovic, Z, & Bara, D., Adaptive e-education system based on learning styles, CECIIS2008, Varadin, Croatia, Septembar 2008. [160] Radenkovi, B., Despotovi, M., Bogdanovi, Z. & Bara, D., Creating adaptive environment for e-learning courses, Journal of Information and Organizational Sciences, Vol. 33, No.1, pp.179-189, 2008. [161] Radenkovi, B., Stanojevi, M. & Markovi, A., Raunarska simulacija, FON i Saobraajni fakultet, udbenik, Beograd, 2010. [162] Raol, M. J., Koong, K. S., Liu, L. C. & Yu C. S. An identification and classification of enterprise portal functions and features. Industrial Management & Data Systems, Vol. 102, No. 7, pp. 390-399, 2002 [163] Richmond, S., & Cummings, R., Implementing Kolbs learning styles into online distance education, International Journal of Technology in Teaching and Learning, 1(1), 45-54, 2005. [164] Romero, C., & Ventura S., Data mining in e-learning, Southampton: WIT Press, 2006. [165] Romero, C., Ventura, S., & Bra, P. D., Knowledge discovery with genetic programming for providing feedback to courseware author, User Modeling and User203

Adapted Interaction, The Journal of Personalization Research, Vol. 14, No. 5, pp. 425464, 2004. [166] Romero, C., Ventura, S., Garca, E., et al., Data mining in course management systems: Moodle case study and tutorial, Computers & Education, Oxford: Elsevier Science Ltd, Vol. 56, No. 1, pp. 368-384, 2008. [167] Rosmalen, P., Vogten, H., Van Es, R., Passier, H., Poelmans, P. & Koper, R. Authoring a full life cycle model in standards-based, adaptive e-learning, Educational Technology & Society, Vol. 9 No. 1, 2006, pp. 72-83. [168] Sangineto, E., Capuano, N., Gaeta, M., Micarelli, A., Adaptive course generation through learning styles representation, Journal of Universal access in the information society, Springer 7(1-2), pp.1-23, 2007. [169] SAP portal documentation, materijal preuzet 20.06.2011, sa veb adrese http://media.techtarget.com/searchSAP/downloads/chapter-december.pdf [170] Shu-Lin, W. & Chun-Yi, W., Application of context-aware and personalized recommendation to implementan adaptive ubiquitous learning system, Expert Systems with Applications Vol. 38, 2011, pp. 1083110838. [171] Smutny, P., Smutny, L., Farana, R. & Smutn, J. Utilization a courseware WEB portal for virtual university requirements, Proceedings of the 8th conference on Applied informatics and communications, World Scientific and Engineering Academy and Society (WSEAS), pp. 400-404, 2008. [172] Somyrek, S., Student modeling: Recognizing the individual needs of users in elearning environments, International Journal of Human Sciences Vol. 6 No.2, pp. 429450, 2009. [173] Srinivasa, R., Nageswara, R. & Kumari E., Cloud Computing: An overview, Journal of Theoretical and applied Information Technology, Vol. 9. No.1, 2009. [174] Stefanovi, N., Razvoj modela poslovne inteligencije u adaptivnim B2B mreama, doktorska disertacija, FON, 2008. [175] Stojanovic, Lj, Staab, S. & Studer, R., eLearning based on the Semantic Web, Proceedings of WebNet2001, Florida, USA, 2001. [176] Su, M., Tseng, S., Lin, Y. & Chen, C.H. A personalized learning content adaptation mechanism to meet diverse user needs in mobile learning environments, User Modeling and User-Adapted Interaction, Vol. 21, No. 1-2, pp. 5-49, 2010. [177] Sultan, N., Cloud Computing for education: A new dawn?, International Journal of Information Management, Vol 30, No 2, pp. 101-182, 2010 [178] Takhirov, N., Adaptive personalized eLearning, Master thesis, Norwegian University of Science and Technology, 2008. [179] Tang, T., & McCalla, G., Smart recommendation for an evolving e-learning system. International Journal on E-Learning, Vol. 4, No. 1, pp.105129., 2005. [180] Tang, Z., & Mac Lennan, J., Data mining with SQL server 2005, New Yersy: Wiley, 2005. [181] Tao, Y. H., Guo, S.M., Lu, Y.H., The design and the formative evaluation of a webbased course for simulation analysis experiences, Comput. Educ., Vol. 47, 2006, pp. 414-432. [182] Tatnall, A., Encyclopedia of Portal Technologies and Applications, Idea Group INC (IGI), 2007. [183] Tzouveli, P., Mylonas, P., & Kollias, S., An intelligent e-learning system based on learner profiling and learning resources adaptation, Computers & Education Vol. 51 pp. 224238, 2008. 204

[184] Uzunboylu, H., & Ozdamli, F., Teacher perception for m-learning: scale development and teachers perceptions, Journal of Computer Assisted Learning (lanak dostupan preko veba od Aprila 2011.) [185] Vasilyeva, E., Pechenizkiy, M. & Bra, P., Adaptation of Feedback in e-learning System at Individual and Group Level, In: P.Brusilovsky, M. Grigoriadou, K. Papanikolaou (Eds.): Proceedings of Workshop on Personalisation in E-Learning Environments at Individual and Group Level, 11th International Conference on User Modeling, pp. 49-56, 2007. [186] Vassileva, J., A task-centred approach for user modelling in a hypermedia office documentation system, User Modelling & User-Adapted Interaction, Berlin: Springer Verlag, 6 (2-3), pp. 185-223, 1996. [187] Vavoula, G. & Sharples, M., Lifelong learning organisers: requirements for tools for supporting episodic and semantic learning, Educational Technology & Society. Vol. 2, No. 3, pp. 82-97, 2009 [188] Vavoula, G., Pachler, N. & Kukulska-Hulme, A., Researching mobile learning: frameworks, tools and research designs. Oxford, UK: Peter Lang, 2009 [189] Vittorio F., Costagliola, G., Online testing, current issues and future trends, Journal of e-Learning and Knowledge Society, Vol 5, No 3, 2009 [190] Vukmirovi, D., Miloradovi, N. & Bogdanovi, Z., A model for integration of mlearning into learning management system, Transactions on Advanced Research, Bgd Internet Research Society New York, Frankfurt, Tokyo, Belgrade IPSI, Vol. 5, No. 1, pp. 22-29, 2009. [191] W3C, www.w3.org - poslednja poseta 15.04.2011. [192] Wang, R. & Strong, D., Beyond accuracy: What data quality means to data consumers, Journal ofManagement Information Systems, 12, pp: 533, 1996 [193] Zikic, A. & Radenkovic, B, New Approach to Teaching Discrete Event System Simulation, Int. J. Eng. Educ., Vol. 12, No. 6, 1997. [194] Zikic, A. & Radenkovic, B., Applications of GPSS/FON in teaching simulation, Int. J. Eng. Educ., Vol. 8, No. 5, pp. 355-366, 1992.

205

10 Spisak slika
Slika 1. Struktura Interneta ............................................................................................................ 10 Slika 2. Troslojna arhitektura veb aplikacije................................................................................... 12 Slika 3. Modela podataka u XML ................................................................................................... 14 Slika 4. Arhitektura veb servisa ..................................................................................................... 15 Slika 5. Grafiki prikaz delova SOAP poruke................................................................................. 16 Slika 6. Strukturni pogled na WSDL dokument .............................................................................. 17 Slika 7. Tehnologije mobilnog obrazovanja ................................................................................... 21 Slika 8. Model IT infrastrukture za e-obrazovanje.......................................................................... 26 Slika 9. Model infrastrukture za e-obrazovanje baziran na cloud computing-u .............................. 27 Slika 10. Portleti ............................................................................................................................ 30 Slika 11. Model arhitekture veb portala ......................................................................................... 31 Slika 12. Obrazovni veb portal ...................................................................................................... 37 Slika 13. Poetna stranica portala za e-obrazovanje ..................................................................... 37 Slika 14. Arhitektura Oracle BEA Weblogic ................................................................................... 39 Slika 15. Arhitektura IBM WebSphere portala ............................................................................... 40 Slika 16. SAP NetWeaver okvir i portal ......................................................................................... 40 Slika 17. Obrazovni portal razvijen u Joomla LMS ........................................................................ 42 Slika 18. Deo za upravljanje kursevima u Joomla LMS ................................................................. 42 Slika 19. Funkcionalnost Microsoft Share Point Servera ............................................................... 44 Slika 20. Funkcionalnost Microsoft Office SharePoint Servera ...................................................... 45 Slika 21. Konceptualni okvir sistema elektronskog uenja............................................................. 49 Slika 22. Sistemi za upravljanje uenjem ...................................................................................... 50 Slika 23. Generacije sistema za upravljanje elektronskim uenjem ............................................... 51 Slika 24. Tematski prikaz kursa u Moodle-u .................................................................................. 54 Slika 25. Osnovni koncepti standarda e-obrazovanja .................................................................... 55 Slika 26. Razvoj standarda elektronskog obrazovanja .................................................................. 56 Slika 27. Model strukture sadraja ................................................................................................ 58 Slika 28. Konceptualni dijagram koji opisuje komponente paketa .................................................. 59 Slika 29. Model karakteristika objekata uenja .............................................................................. 62 Slika 30. Struktura adaptivnog sistema ......................................................................................... 63 Slika 31. Model arhitekture adaptivnog hipermedija sistema ......................................................... 64 Slika 32. Osnovne komponente ekspertnog sistema ..................................................................... 79 Slika 33. Slojevi semantikog veba ............................................................................................... 81 Slika 34. Detaljna struktura modela portala za adaptivno elektronsko obrazovanje ....................... 88 Slika 35. Arhitektura sistema adaptivnog elektronskog obrazovanja ............................................. 89 Slika 36. Arhitektura veb portala za adaptivno elektronsko obrazovanje ....................................... 90 Slika 37. Aplikacije adaptivnog elektronskog obrazovanja ............................................................. 94 Slika 38. Konceptualni izgled poetne stranice portala .................................................................. 96 Slika 39. Konceptualni izgled poetne stranice portala za studente .............................................. 98 Slika 40. Konceptualni izgled poetne stranice portala za nastavnike ........................................... 98 Slika 41. Konceptualni izgled poetne stranice portala za administratore ...................................... 99 Slika 42. Autentikacija korisnika .................................................................................................... 99 Slika 43. Mehanizam adaptacije zasnovan na metodolokom postupku nastavnika.................... 101 Slika 44. Automatizovani mehanizam adaptacije ........................................................................ 101 Slika 45. Procesi adaptivnog elektronskog obrazovanja .............................................................. 103 Slika 46. Integrisani model procesa adaptivnog elektronskog obrazovanja sa aspekta studenta. 104 Slika 47. Model studenta u veb portalu za adaptivno elektronsko obrazovanje ........................... 105 Slika 48. Faze u procesu krerianja modela studenta ................................................................... 105 Slika 49. Prikupljanje podataka o studentima .............................................................................. 107 Slika 50. Organizacija istraivanja ............................................................................................... 108 Slika 51. Proces kreiranja modela studenta ................................................................................ 109 Slika 52. Proces kreiranja modela studenta na osnovu predznanja ............................................. 109 Slika 53. Proces adaptacije na osnovu stilova uenja ................................................................. 110 Slika 54. Proces kreiranja modela studenta na osnovu predznanja i stilova uenja..................... 111 206

Slika 55. Proces kreiranja modela studenta na osnovu ad hoc zadatih kriterijuma ...................... 112 Slika 56. Proces auriranja modela studenta .............................................................................. 112 Slika 57. Proces razvoja adaptivnih kurseva ............................................................................... 113 Slika 58. Dijagram aktivnosti Realizacija adaptivnih e-kurseva.................................................... 116 Slika 59. Proces evaluacije sistema adaptivnog elektronskog obrazovanja ................................. 118 Slika 60. Administrativni i procesi podrke .................................................................................. 121 Slika 61. Adaptacija primenom metodolokog postupka nastavnika, zasnovana na predznanju . 122 Slika 62. Adaptacija primenom automatiznovani metoda u LMS-u, zasnovana na predznanju .... 122 Slika 63. Osnovne grupe servisa portala za adaptivno elektronsko obrazovanje ......................... 127 Slika 64. LMS servisi ................................................................................................................... 129 Slika 65. Konceptualni model pristupa mobilnim obrazovnim servisima ...................................... 130 Slika 66. Prilagoavanje sadraja za isporuku na mobilni ureaj ................................................ 131 Slika 67. Komunikacija u procesu e-obrazovanja ........................................................................ 132 Slika 68. Integracija komponenti sistema adaptivnog e-obrazovanja ........................................... 136 Slika 69. Model kompozitnih aplikacija za integraciju u veb portal ............................................... 137 Slika 70. Arhitektura portala za adaptivno elektronsko obrazovanje ............................................ 139 Slika 71. Poetna stranica portala za adaptivno elektornsko obrazovanje. .................................. 140 Slika 72. Kreiranje nove kategorije dokumenata ......................................................................... 141 Slika 73. Dodavanje dokumenata od strane korisnika ................................................................. 141 Slika 74. Kreiranje obavetenja za studente................................................................................ 142 Slika 75. Prikaz foruma na portalu .............................................................................................. 142 Slika 76. Kreiranje grupe ............................................................................................................. 142 Slika 77. Sinhronizacija korisnikih naloga .................................................................................. 143 Slika 78. MSPS kao fajl sistem za Moodle LMS .......................................................................... 144 Slika 79. Integracija dokumenata MSPS i Moodle LMS ............................................................... 144 Slika 80. Prikaz dostupnih Moodle LMS kurseva u okviru veb delova ......................................... 145 Slika 81. Office Add-in za Moodle LMS ....................................................................................... 146 Slika 82. Postavljanje dokumenta u okviru kursa Internet tehnologije 2010/11 ............................ 146 Slika 83. Izlaz iz ekspertnog sistema........................................................................................... 147 Slika 84. Pretraga studenata i kurseva ........................................................................................ 148 Slika 85. Dodeljivanje atributa studentu u ES ELAB .................................................................... 149 Slika 86. Poruka o dodeljenom atributu na dimenziji stila uenja SG........................................... 149 Slika 87. Poruka o dodeljenom atributu ....................................................................................... 149 Slika 88. Prikaz upisanih atributa za studenta ............................................................................. 150 Slika 89. Arhitektura reenja ....................................................................................................... 151 Slika 90. Arhitektura modula za adaptaciju.................................................................................. 152 Slika 91. Izgled kursa u adaptivnom reimu ................................................................................ 153 Slika 92. Blok Adaptirani resursi ............................................................................................... 153 Slika 93. Praenje aktivnosti putem SMS-a ................................................................................. 154 Slika 94. Mehanizam za definisanje kriterijuma adaptacije .......................................................... 155 Slika 95. Definisanje kriterijuma adaptacije ................................................................................. 155 Slika 96. Adaptiacija na nivou grupe ........................................................................................... 156 Slika 97. Adaptacija resursa ........................................................................................................ 157 Slika 98. Primer resursa za vizuelni stil ....................................................................................... 158 Slika 99. Use case diagram ........................................................................................................ 159 Slika 100. Prilagoavanje prikaza sadraja pomou CSS tema .................................................. 159 Slika 101. Prikaz testa ekranu mobilnog ureaja ......................................................................... 160 Slika 102. Dijagram klasa za aplikaciju Mobilni kviz .................................................................. 161 Slika 103. Dijagram sekvenci za slanje komentara na forum pomou MMS-a ............................. 162 Slika 104. Arhitektura FONWebGPSS aplikacije ......................................................................... 164 Slika 105. Struktura FONWebGPSS aplikacije ............................................................................ 164 Slika 106. Modul za nastavnike ................................................................................................... 165 Slika 107. Prozor sa tekstom zadatka i editorom za pisanje izvornog GPSS koda ...................... 166 Slika 108. Rezultati simulacije ..................................................................................................... 167 Slika 109. Integracija FONWebGPSS sa Moodle ........................................................................ 168 Slika 110. Integracija FONWebGPSS aplikacije i Moodle LMS ................................................... 169 Slika 111. Prikaz poetne stranice aplikacije ............................................................................... 169 207

Slika 112. Prikaz liste projekata .................................................................................................. 170 Slika 113. Detaljan prikaz projekta .............................................................................................. 170 Slika 114. Kreiranje novog projekta i zadatka u okviru projekta ................................................... 171 Slika 115. Prikaz kalendara sa aktivnostima ............................................................................... 171 Slika 116. Primeri edutainment aktivnosti .................................................................................... 172 Slika 117. Uporedna analiza prolaznosti studenata na adaptivnom i neadaptivnom kursu .......... 174 Slika 118. Poreenje ocena u adaptivnim i neadaptivnim kursevima........................................... 175 Slika 119. Prilagoenost nastavnih materijala realizovanog adaptivnog kursa ............................ 177 Slika 120. Prilagoenost adaptivnog kursa u celini...................................................................... 177

208

11 Spisak tabela
Tabela 1. Osnovni atributi veb portala ........................................................................................... 30 Tabela 2. Osnovne karakteristike generacija obrazovnih portala ................................................... 36 Tabela 3. Zajednike karakteristike u modelu korisnika................................................................. 66 Tabela 4. Felder-Silverman model stilova uenja .......................................................................... 73 Tabela 5. Uproeni primer ontologije u scenariju e-obrazovanja ................................................. 82 Tabela 6. Tipovi i izvori institucionalnih podataka .......................................................................... 91 Tabela 7. Moduli poslovnog informacionog sistema obrazovne ustanove ..................................... 91 Tabela 8. Karakteristike postupka prikupljanja podataka ............................................................... 93 Tabela 9. Okvir procesa adaptivnog elektronskog obrazovanja................................................... 103 Tabela 10. Nastavni materijali prema stilu uenja ....................................................................... 114 Tabela 11. Priprema objekata uenja .......................................................................................... 115 Tabela 12. Stilovi uenja i evaluacija znanja studenata ............................................................... 117 Tabela 13. Tehnoloki kriterijumi za evaluaciju sistema adaptivnog elektronskog obrazovanja ... 118 Tabela 14. Obrazovni kriterijumi za evaluaciju sistema adaptivnog elektronskog obrazovanja .... 119 Tabela 15. Korisniki kriterijumi za evaluaciju sistema adaptivnog elektronskog obrazovanja ..... 121 Tabela 16. Veze izmeu stilova uenja i aktivnosti dostupnih u Moodle LMS.............................. 123 Tabela 17. Veze izmeu stilova uenja i materijala za uenje raspoloivih u Moodle LMS .......... 124 Tabela 18. Validacija prilagoenog indeksa stilova uenja .......................................................... 125 Tabela 19. Primena Moodle aktivnosti u mobilnom uenju .......................................................... 131 Tabela 20. Servisi za komunikaciju i kolaboraciju prema vremenu interakcije ............................. 132 Tabela 21. Funkcionalnosti portala za adaptivno elektronsko obrazovanje ................................. 140 Tabela 22. Spisak raspoloivih veb delova.................................................................................. 145 Tabela 23. Raspon poena po atributima ..................................................................................... 148 Tabela 24. Odreivanje nivoa predznanja po poenima ............................................................... 148 Tabela 25. Tabela mdl_atributkorisnika....................................................................................... 150 Tabela 26. Grupe studenata i stilovi uenja................................................................................. 174 Tabela 27. Deskriptivna uporedna statistika ................................................................................ 175 Tabela 28. Post hoc analiza ........................................................................................................ 176 Tabela 29. Rezultati ankete o ispitivanju kvaliteta veb portala ..................................................... 178 Tabela 30. Rezultati ankete o ispitivanju uticaja primene portala na ishode procesa uenja ....... 179 Tabela 31. Deskriptivna statistika za rezultate studenata na testu znanja (N=40) ....................... 182 Tabela 32. Uticaj tipa telefona na ostvareni broj poena ............................................................... 183 Tabela 33. Uticaj uestalosti korienja Interneta preko mobilnog telefona na ostvareni broj poena ................................................................................................................................................... 183 Tabela 34. Deskriptivna uporedna statistika rezultata ostvarenih na testu znanja ....................... 185 Tabela 35. Uticaj pojedinanih faktora na ocenu studenata ........................................................ 185 Tabela 36. Deskriptivna uporedna statistika rezultata ostvarenih na testu znanja ....................... 187 Tabela 37. Analiza korelacije rezultata ostvarenih na testu znanja i edutainment aktivnosti ........ 188

209

12 Prilog
I Mobilno obrazovanje G3.1 Tehnoloka ogranienja mobilnih telefona Odgovorite na postavljena pitanja popunjavanjem praznog prostora ili izborom iz liste ponuenih odgovora
Grupa Rb. 1 2 3 4 5 6 G3.1 7 8 9 10 11 12 13 14 Da li posedujete mobilni telefon? Navedite proizvoaa i model vaeg mobinog telefona Proizvoa:________________________________________; Model:_________________________________________. Da li posedujete smarthphone? Koji operativni sistem ima va mobilni telefon? (a) Fabriki; (b) Android; (c) Windows mobile; (d) Symbian; (e) Linux; (f) Ne znam; (g) Drugi:______________________. Da li va telefon podrava GPRS? Da li va telefon podrava WiFi? Da li va telefon ima JAVA platformu? Da li va telefon podrava 3G? Da li va telefon podrava video razgovore? Da li va telefon podrava GPS? Da li va telefon podrava Bluetooth? Da li va telefon ima ekran u boji? Da li va telefon ima ekran osetljiv na dodir? Baterija vam u proseku traje: (a) Da; (b) Ne; (c) Ne znam. (a) Da; (b) Ne; (c) Ne znam. (a) Da; (b) Ne; (c) Ne znam. (a) Da; (b) Ne; (c) Ne znam. (a) Da; (b) Ne; (c) Ne znam. (a) Da; (b) Ne; (c) Ne znam. (a) Da; (b) Ne; (c) Ne znam. (a) Da; (b) Ne; (c) Ne znam. (a) Da; (b) Ne; (c) Ne znam. (a) Ne; (b) Jedan; (c) Vie. Pitanje (a) Ne; (b) Jedan; (c) Vie.

(a) Jedan dan; (b) Do dva dana; (c) Do tri dana; (d) Vie od tri dana; (e) Ne znam.

G3.2 Upotreba mobilnih telefona Odgovorite na postavljena pitanja izborom iz liste ponuenih odgovora: (a) Svaki dan; (b) 2-3 puta nedeljno; (c) Jednom meseno; (d) Jednom godinje; (e) Ne koristim.
Grupa Rb. 1 2 3 4 5 G3.2 6 7 8 9 10 11 12 Da li koristite kalendar telefonu? Da li koristite telefon za razmenu MMS poruka? Da li koristite telefon za razmenu email poruka? Da li koristite telefon za surfovanje web-om? Da li koristite telefon za preuzimanje slika sa Interneta? Da li koristite telefon za preuzimanje muzike sa Interneta? Da li koristite telefon za gledanje video materijala? Da li koristite telefon za preuzimanje video materijala sa Interneta? Da li koristite telefon za plaanje usluga? Da li koristite video razgovor? Da li koristite navigaciju na telefonu? Da li koristite audio beleke na telefonu? Pitanje (a) (b) (c) (d) (e) (a) (b) (c) (d) (e) (a) (b) (c) (d) (e) (a) (b) (c) (d) (e) (a) (b) (c) (d) (e) (a) (b) (c) (d) (e) (a) (b) (c) (d) (e) (a) (b) (c) (d) (e) (a) (b) (c) (d) (e) (a) (b) (c) (d) (e) (a) (b) (c) (d) (e) (a) (b) (c) (d) (e)

210

Odgovorite na postavljena pitanja popunjavanjem praznog prostora ili izborom iz liste ponuenih odgovora
13 G3.2 14 15 Da li ste nekad instalirali dodatne aplikacije na va telefon? (a) Ne; (b) Da, koje:__________________________________________________________________________________. Da li koristite telefon u jo neku svrhu, a koja nije navedena? (a) Ne; (b) Da, koja:______________________________. Zaokruite odgovor koji vam najvie odgovara: (a) Ne odvajam se od mobilnog telefona; (b) Nikad ga ne zaboravljam; (c) Desi se da ga zaboravim; (d) Povremeno ga ugasim; (e) Bio/la sam mirniji/a bez mobilnog telefona.

G3.3 Upotreba mobilnih telefona u obrazovanju Odgovorite na postavljena pitanja popunjavanjem praznog prostora ili izborom iz liste ponuenih odgovora
Grupa Rb. 1 2 Da li koristite mobilni telefon za pristup portalu myelab.net? U koje svrhe ste pristupali portalu (mogue je zaokruiti vie odgovora)? G3.3 (a) Reavanje testova; (b) Pregled sadraja; (c) itanje foruma; (d) itanje obavetenja; (e) Preuzimanje materijala; (f) Drugo:____________________________________________________________________________________________. 3 Da li koristite mobilni telefon za pristup drugim obrazovnim sadrajima? (a) Ne; (b) Da, kojim:__________________________________________________________________________________. Pitanje (a) Da; (b) Ne.

G3.4 Problemi prilikom korienja mobilnih sadraja Odgovorite na postavljena pitanja popunjavanjem praznog prostora ili izborom iz liste ponuenih odgovora
Grupa Rb. 1 2 3 G3.4 4 5 6 Pitanje Da li ste prilikom korienja mobilnih sadraja imali problema sa baterijom? Da li ste prilikom korienja mobilnih sadraja imali problema sa preglednou? Da li su mobilnih sadraji komplikovani za korienje? Da li ste prilikom korienja mobilnih sadraja imali problema sa signalom? Da li prilikom pregleda mobilnih sadraja oseate poveani zamor? (a) Stalno; (b) Ponekad (c) Nikad. (a) Stalno; (b) Ponekad (c) Nikad. (a) Da; (b) Poneki; (c) Ne. (a) Stalno; (b) Ponekad (c) Nikad. (a) Stalno; (b) Ponekad (c) Nikad.

Ukoliko ste se susreli sa jo nekim problemima prilikom pristupa razliitim sadrajima navedite ih: ____________________________________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________________________________

211

II Prilagoeni FSLSM upitnik

Prezime i ime studenta: Broj indeksa: Godina upisa:

I Opta pitanja Odgovorite na postavljena pitanja popunjavanjem praznog prostora ili izborom iz liste ponuenih odgovora
Grup a Rb . 1 2 G1 5 6 Pol: Pitanje (a) Muki; (b) enski. Rb . 3 4 Pitanje Godina roenja:_____________________________________ Srednja kola:_______________________________________

Mesto roenja:__________________________ Na kojoj godini studija ste sada: Koja vam je prosena ocena:

(a) Prva; (b) Druga; (c) Trea; (d) etvrta; (e) Apsolvent. (a) 6.00 - 6.99; (b) 7.00 - 7.99; (c) 8.00 - 8.99; (d) 9.00 - 9.99; (e) 10.00.

II Stilovi uenja G2.1 Aktivni i refleksivni stil uenja Odgovorite na postavljena pitanja izborom iz liste ponuenih odgovora: (b) U potpunosti se slaem; (b) Delimino se slaem; (c) Ne mogu da se odluim; (d) Delimino se ne slaem; (e) U potpunosti se ne slaem.
Grupa Rb. 1 2 3 4 G2.1 5 6 7 8 9 ee me doivljavaju kao drutvenu osobu. (a) (a) (a) (a) (a) (a) (a) (a) (a) (b) (b) (b) (b) (b) (b) (b) (b) (b) (c) (c) (c) (c) (c) (c) (c) (c) (c) (d) (d) (d) (d) (d) (d) (d) (d) (d) (e) (e) (e) (e) (e) (e) (e) (e) (e) ee me doivljavaju kao povuenu osobu. Bolje usvajam znanje kroz praktian rad. Bolje usvajam znanje razmiljajui o gradivu koje uim. Tokom studiranja upoznao/la sam veliki broj studenata. Tokom studiranja upoznao/la sam mali broj studenata. Kada radim neto prvi put, radije bih odmah isprobao/la. Kada radim neto prvi put, radije bih promislio/la pre upotrebe. Radije uim u grupi. Pitanje

212

10 11 12 13 14 15 16

Radije uim samostalno. (a) (a) (a) (a) (a) (b) (b) (b) (b) (b) (c) (c) (c) (c) (c) (d) (d) (d) (d) (d) (e) (e) (e) (e) (e) Vie volim kada profesor zada temu seminarskog/projektnog rada. Vie volim kada sam/a predloim temu seminarskog/projektnog rada. Vie volim da sam definiem rokove za ispunjavanje predispitnih obaveza. Vie volim da profesor definie rokove pojedinih predispitnih obaveza Aktivnost/i koja vas najvie motivie za uenje (mogue je obeleiti vie odgovora): (a) Domai zadaci; (b) Testovi; (c) Lekcije; (d) Forum; (e) ________________. Aktivnost/i koja vam najvie pomae prilikom uenja (mogue je obeleiti vie odgovora): (a) Domai zadaci; (b) Testovi; (c) Lekcije; (d) Forum; (e) ________________.

G2.2 Senzorni i intuitivni stil uenja Odgovorite na postavljena pitanja izborom iz liste ponuenih odgovora: (a) U potpunosti se slaem; (b) Delimino se slaem; (c) Ne mogu da se odluim; (d) Delimino se ne slaem; (e) U potpunosti se ne slaem.
Grupa Rb. 1 2 Pitanje Kao predava, nastavu bih bazirao/la na prezentovanju injenica i situacija iz ivota. (a) (a) (b) (b) (c) (c) (d) (d) (e) (e) Kao predava, nastavu bih bazirao/la na prezentovanju ideja i teorija. Lake usvajam znanja ako je predavanje zasnovano na konkretnom materijalu (podacima I injenicama). (a) 4 5 G2.2 6 7 8 9 10 (a) (a) (a) (a) (a) (a) (a) (b) (b) (b) (b) (b) (b) (b) (b) (c) (c) (c) (c) (c) (c) (c) (c) (d) (d) (d) (d) (d) (d) (d) (d) (e) (e) (e) (e) (e) (e) (e) (e) Lake usvajam znanja ako je predavanje zasnovano na abstraktnom materijalu (teorijama I konceptima) Vie mi se svia koncept koji se bazira na injenicama. Vie mi se svia koncept koji se bazira na teoriji. Lake usvajam podatke. Lake usvajam koncepte. Sebe smatram realistinim/om Sebe smatram inovativnim/om. Vie volim da radim seminarski rad nego projekat. 11 (a) U potpunosti se slaem; (b) Delimino se slaem; (c) Ne mogu da se odluim; (d) Delimino se ne slaem; (e) U potpunosti se ne slaem.

213

Vie volim da radim praktian rad/projekat nego seminarski rad. 12 (a) U potpunosti se slaem; (b) Delimino se slaem; (c) Ne mogu da se odluim; (d) Delimino se ne slaem; (e) U potpunosti se ne slaem.

G2.3 Vizuelni i verbalni Odgovorite na postavljena pitanja izborom iz liste ponuenih odgovora: (a) U potpunosti se slaem; (b) Delimino se slaem; (c) Ne mogu da se odluim; (d) Delimino se ne slaem; (e) U potpunosti se ne slaem.
Grupa Rb. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Pitanje Kada prouavam podatke, vie mi odgovaraju tabele I grafikoni. (a) (a) (a) (a) (a) (a) (a) (a) (a) (a) (b) (b) (b) (b) (b) (b) (b) (b) (b) (b) (c) (c) (c) (c) (c) (c) (c) (c) (c) (c) (d) (d) (d) (d) (d) (d) (d) (d) (d) (d) (e) (e) (e) (e) (e) (e) (e) (e) (e) (e) Kada prouavam podatke, vie mi odgovara kratak tekstualni prikaz. U knjizi sa mnogo slika i tabela pomno prouavam slike I tabele. U knjizi sa mnogo slika i tabela fokusiram se na tekst. Lake usvajam nove informacije preko slika, dijagrama, grafika ili tabela. Lake usvajam nove informacije preko teksta ili usmenog izlaganja. Najbolje pamtim ono to vidim. Najbolje pamtim ono to ujem. Kada razmiljam ta sam radio jue, pre u se setiti slike. Kada razmiljam ta sam radio jue, pre u se setiti rei. Vrsta prezentacije koja vam najvie pomae prilikom uenja (mogue je obeleiti vie odgovora): 11 (a) Pisani materijali; (b) Multimedijalni materijali; (c) Usmeno prezentovanje sadraja; (d) ________________. Koji nain komunikacije sa profesorima vam najvie odgovara (mogue je obeleiti vie odgovora): 12 (a) tradicionalne metode komunikacije (licem u lice, konsultacije, telefon); (b) sinhrone elektronske metode komunikacije (forum, email, et); (c) asinhrone elektronske metode komunikacije (forum, email, et); (d)____________. Koji nain komunikacije sa studentima vam najvie odgovara (mogue je obeleiti vie odgovora): 13 (a) tradicionalne metode komunikacije (licem u lice, konsultacije, telefon); (b) sinhrone elektronske metode komunikacije (forum, email, et); (c) asinhrone elektronske metode komunikacije (forum, email, et); (d)____________.

G2.3

G2.4 Sekvencijalni i globalni stil uenja Odgovorite na postavljena pitanja izborom iz liste ponuenih odgovora: 214

(a) U potpunosti se slaem; (b) Delimino se slaem; (c) Ne mogu da se odluim; (d) Delimino se ne slaem; (e) U potpunosti se ne slaem.
Grupa Rb. Pitanje Kada usvajam nova znanja iz odreene oblasti, radije se fokusiram na oblast izuavanja, pokuavajui da nauim to vie mogu (a) 2 (b) (c) (d) (e) Kada usvajam nova znanja iz odreene oblasti, radije pokuavam da poveem oblast sa srodnim temama. (a) 3 4 5 6 7 G2.4 8 (a) (a) (a) (a) (b) (b) (b) (b) (b) (c) (c) (c) (c) (c) (d) (d) (d) (d) (d) (e) (e) (e) (e) (e) (b) (c) Vie volim da predava postepeno i na jasan nain prezentuje materijal. Vie volim da predava predstavi celinu teme i povee je sa drugim temama. Kada jednom razumem sve delove, razumem i celinu. Kada jednom razumem celinu, razumem kako se delovi uklapaju. Kada reavam problem u grupi, radije razmiljam o fazama procesa reavanja problema (a) (d) (e)

Kada reavam problem u grupi, radije razmiljam o moguim posledicama ili primenama reenja u irem okviru. (a) (b) (b) (b) (b) (b) (b) (b) (c) (c) (c) (c) (c) (c) (c) (d) (d) (d) (d) (d) (d) (d) (e) (e) (e) (e) (e) (e) (e) Lake razumem detalje, dok mi opta slika moe ostati delimino nejasna. (a) (a) (a) (a) (a) (a) Lake razumem celu sliku, dok mi detalji mogu ostati delimino nejasni. Vie volima kada profesor prezentuje veliki broj tema sa manjim nivoom detaljnosti. Vie volim kada profesor prezentuje manji broj tema sa veim nivoom detaljnosti. Vie mi odgovara da seminarski rad radim sam, nego u timu. Vie mi odgovara polaganje ispita po delovima nego u celosti.

9 10 11 12 13 14

215