Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka

Biljana Djukanovic

UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

-MOBILNO RAUNARSTVO-Moodle SMS-

Mentor Prof. dr. Duan Starevi

Student Biljana ukanovi

Beograd, novembar 2008.

-1-

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka

Biljana Djukanovic

Sadraj:
1. Elektronsko obrazovanje 1.1. 1.2. Istorija Primeri praksa

2. Moodle 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. 2.5. ta je Moddle? Poreklo imena Moodle Osnovni principi u razvoju Statistiki podaci Slini projekti

3. Specifikacija 3.1. 3.2. Razvojno okruenje Baza podataka

4. Aplikacija SMS Moodle 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 Krai opis aplikacije Koriene tehnologije u razvoju Sluajevi korienja Izgled ekrana Dijagrami sekvenci

5. Zakljuak 6. Reference

-2-

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka 1. Elektronsko obrazovanje

Biljana Djukanovic

1.1. Istorija Elektronsko obrazovanje (eLearning) je vrsta obrazovanja koje se zasniva savremenim tehnologijama (TSL Technology supported education/learning ) i gde je osnovno sredstvo za uenje raunarska tehnologija. Jedno od prvih predstavljanja ovog koncepta bilo je 1993. godine. William D. Graziadei je predstavio online razmenu tutorijala, predavanja i projekata koristei elektronsku potu, Gopher/Lynx (Lynx je omoguavao korisnicima Unix-a i VMS platforme korisniku veoma prihvatljiv interfejs za razmenu podataka a da pritom zadre kontrolu nad istim), VAX Notes ( VAX Notes je sistem za konferencije koji se zasniva na raunarima i koji omoguava korisnicima da na lak i jednostavan nain razmenjuju informacije. Za razliku od elektronske pote gde poruku moe da vidi samo jedan korisnik, ovde su poruke dostupne svim uesnicima konferencije to bitno ubrzava proces komunikacije a i tedi resurse). Ove tehnologije su omoguile profesorima da zajedno sa studentima formiraju virtualno okruenje koje slui obrazovanju VICES - Virtual Instructional Classroom Environment in Science. Proizvodi koji omoguavaju eLearning moraju biti laki za upotrebu, odravanje, skalabilni (ne smeju ograniavati broj korisnika, kurseva, materijala, itd.), jeftini u eksploataciji. Virtualne uionice, blogovi, kolaborativni softver (softver dizajniran tako da podri i pomogne sve uesnike u ostvarivanju nekog zajednikog cilja), ePortfolio (kolekcija elektronskih fajlova, slika, multimedije odravanih od strane korisnika ) su samo neke od tehnologija koje se koriste, najee zajedno, u elektronskom obrazovanju. esto se pojavljuje termin mobile learning tj. M-Learning koji oznaava korienje mobilnih tehnologija u obrazovanju. M learning koristi sve prednosti mobilnih tehnologija i ukida ogranienja vezana za lokaciju.

1.2. Primeri iz prakse Open source zauzima sve vee uee u softveru. Kao jedan takav proizvod Moodle je veoma popularan. Fakulteti koji za svoje potrebe koriste Moodle mogu da ga koriste u njegovoj osnovnoj verziji ili da modifikuju izgled. Primer osnovnog izgleda je sajt mmk.fon.rs, modifikovan izgled se mmoe videti na sajtu aimsl.ideal.asu.edu Primeri sajtova koji se zasnivaju na Moodle tehnologiji: 1. 2. 3. 4. http://mmk.fon.rs http://aims1.ideal.asu.edu http://moodle.ramapo.edu http://elearning.braeburn.ac.ke/moodle

-3-

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka 2. Moodle 2.1. ta je Moodle?

Biljana Djukanovic

http://moodle.org/

Slika 1. Poetna strana Moodle sajta Moodle je besplatna, open source platforma za elektronsko obrazovanje. esto se naziva i Course Management System ( CMS ) , Learning Managemenat System ( LMS ) ili Virtual Learning Enviroment ( VLE ). Do novembra 2008. u svetu je registrovano vie od 45 hiljada sajtova koji se zasnivaju na Moodle platformi sa priblino 24 miliona korisnika i preko 2 miliona kurseva. Idejni tvorac Moodle platforme je Martin Dougiamas, administrator WebCT (Course Tools virtualno okruenje za obrazovanje ( virtual learninig enviroment ) u vlasnitvu kompanije Blackboard) na Curtin univerzitetu u Australiji. Nastao kao posledica izuavanja upotrebe open

-4-

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka Biljana Djukanovic source reenja u obrazovanju zasnovanom na Internetukoje je Martin Dougiamas izuavao na doktorskim studijama. Moodle je poeo da se razvija 1999 godine,a 2001. godine se menja arhitektura samog sistema koja je i do danas ostala ista. Poslednja verzija ovog programa je 1.9.3 ( official release ) od 15. oktobra. Kreiran je potujui pedagoke principe, sa ciljem da omogui profesorima lako kreiranje online kurseva i stvaranje efektivne i efikasne zajednice korisnika sistema za elektronsko obrazovanje a studentima lako pristupanje sadrajima istih bez obzira na lokaciju i vreme.

2.2. Poreklo imena Moodle Re Moodle predstavlja akronim od Modular Object-Oriented Dynamic Learning Enviroment. Drugo mogue tumaenje imena Moodle je vezano za jedan od osnovnih principa kod kreiranja same platforme koji je objanjen u taki 2.3.

2.3. Osnovni principi u razvoju Jedan od osnovnih principa kojim se rukovodilo u razvoju Moodle platforme je olakati proces uenja. esto su studenti optereeni odlaskom na fakultet, sluanjem predavanja jer se sve deava u striktno za to predvienom vremenu i mestu (posebno ako je to vreme rano ujutro i mesto sluanja daleko od mesta stanovanja studentima to tee pada) i oni nemaju nikakav uticaj na to ve moraju potovati pravila. Moddle i njemu slini sistemi omoguavaju da student u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta pristupi nekim sadrajima kursa, obavetenjima, polaganju ispita. Studiranje na daljinu kao jedan od sve popularnijih metoda studiranja omoguava manje stresno uenje jer studenti nemaju pritisak da moraju biti na odreenom mestu u odreeno vreme a tako lake i efikasnije organizuju svoje vreme. Razmena iskustva je veoma bitan koncept u procesu uenja. Omoguavajui studentima da aktivno uestvuju u kreiranju sadraja kurseva, ostavljaju svoja iskustva i komentare vezane za neki predmet, dogaaj znatno se unapreuje proces. 2.4. Statistiki podaci

Kao to se moe videti na Slici 2. zajednica korisnika Moodle platforme je svakog meseca sve vea. Internacionalizacija sajova zasnovanih na ovoj platformi jo vie doprinosi njegovoj popularnosti, tako da ga korisnici van engleskog govornog podruja ( u softverskoj industriji najee korienog jezika) mogu koristiti na svom maternjem jeziku. Trenutno je Moodle lokalizovan na preko 73 jezika u 193 zemlje.

-5-

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka

Biljana Djukanovic

Slika 2. Kretanje broja registrovanih korisnika (http://moodle.org/stats/ na dan 26.11.2008.) Ne postoji ogranienje u broju servera koji jedna ustanova moe da ima i nije redak sluaj da organizacije imaju vie od jednog Moodle servera. Postoje sajtovi koji imaju prijavljeno vie od 40 hiljada studenata i 19 hiljada kurseva, jedan od veih sajtova je i Open University iz Velike Britanije koji ima 200 hiljada korisnika u svom sistemu za obrazovanje na daljinu.

Trenutno broj registrovanih sajtova je 45 hiljada, i postoji preko 24 miliona korisnika. Trendovi broja sajtova koji se zasnivaju na Moodle platformi su prikazani na Slici 3.

-6-

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka

Biljana Djukanovic

Slika 3. Broj sajtova koji se zasnivaju na Moodle (http://moodle.org/stats/ na dan 26.11.2008.) Broj korisnika po sajtu varira i ne postoji gornje ogranienje za broj korisnika. Postoji preko 370 sajtova koji trenutno imaju vie od 10 hiljada aktivnih korisnika. Kao matini sajt Moodle.org ima 573 hiljade korisnika.

-7-

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka

Biljana Djukanovic

Slika 4. Broj korisnika po sajtovima (http://moodle.org/stats/ na dan 26.11.2008.)

-8-

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka Biljana Djukanovic Sajt koji ima najvie raspoloivih kurseva je sajt Brno univerziteta tehnikih nauka , u okviru koga postoji devet fakulteta, https://www.vutbr.cz na kome postoji preko 19 hiljada kurseva. Kao to se vidi na Slici 5. sajt je lokalizovan na eki jezik.

Slika 5. Sajt Brno univerziteta deo raspoloivih kurseva za 2008/2009

Jedan od pokazatelja primenljivosti i popularnosti Moodle platforme je i broj skinutih instalacija na mesenom nivou. U 2008. godini prosean broj skinutih instalacija je vei od 70 hiljada. Trendovi za protekle etiri godine su prikazani na Slici 6.

-9-

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka

Biljana Djukanovic

Slika 6. Broj download-a Moodle platforme (http://moodle.org/stats/ na dan 26.11.2008.) 2.5. Slini projekti ANGEL LMS ATutor Blackboard Claroline Desire2Learn Dokeos eFront OLAT Sakai Project Scholar360 WebCT

- 10 -

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka 3. Specifiacija Moodle platforme 3.1. Razvojno okruenje

Biljana Djukanovic

Moodle ja platformski nezavisan. Instalacija je mogua na svim operativnim sistemima Unix, Linux, Windows, Mac OS X, ... koji podravaju PHP i korienje baza podataka. Podaci su smeteni u jednu bazu koja moe biti u MySQL , PostgreSQL verziji a novije verzije mogu koristiti i Oracle ili Microsoft SQL Server. Baza podataka se kreira prilikom instalacije Moodle sistema. Kako je re o open source reenju svaki korisnik u zavisnosti od svojih potreba moe menjati funkcionalnost sajta. Kod je napisan koristei PHP tehnologiju, modularnost mu omoguava ukljuivanje novih funkcionalnosti i to ne samo napravljenih koristei PHP ve i druge tehnologije. Baza koja se kreira je takoe podlena izmenama kako u postojeim tabelama (menjanje tipa podataka, dodavanje novih polja ), tako i dodavanje novih tabela. Za potrebe ovog rada dodate su tabele i napisan je program u Javi koji se poziva iz originalnog PHP koda.

3.2. Baza podataka Baza koja se dobije instalacijom sadri oko 200 tabela. Neke od osnovnih tabela su mdl_user, mdl_course, mdl_event, mdl_course_display, i druge. Na Slici je prikazana jo jedna tabela mdl_sms_message koja je dodata za potrebe ovog rada i u njoj se uvaju podaci o porukama koje treba slati kroz program. Prefiks mdl_ korisnik definie prilikom same instalacije baze.

- 11 -

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka

Biljana Djukanovic

Slika 7. Deo tabela iz baze

- 12 -

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka 4. Aplikacija SMS Moodle 4.1. Krai opis aplikacije Rad obuhvata dve aplikacije.

Biljana Djukanovic

Jedna aplikacija slui za unos poruka koje treba poslati studentima u sistem od strane profesora i administratora definisanih u sistemu. Ova aplikacija koristei web omoguava unos poruka u sistem. U ovom sluaju podaci ( tekst sms poruke, dogaaj na koji se ta poruka odnosi) se upisuju u bazu podataka na serveru. Re je o MySQL bazi. Da bi se omoguilo pamenje svih poruka u osnovnu bazu dobijenu prilikom instalacije dodata je jo jedna tabela mdl_sms_message. Druga aplikacija je desktop, ona je instalirana na serveru i omoguava slanje poruka koje su u bazi. Kao i njihovo brisanje. Takoe postoji mogunost da se direktno iz ove aplikacije upisuju poruke u bazu i odatle alju. Aktori, korisnici ove aplikacije su Profesor i Administrator. Ove dve uloge su potpuno ravnopravne u sistemu. Poruke se alju AT komandama preko serijskog porta. 4.2. Tehnologije koriene u razvoju Za razvoj su koriene sledee tehnologije i alati Sistem okruenje Windows Vista Home Premium ver. 6.0 Internet Information Service 7.0 Java 1.6.0_10 i NetBeans IDE 6.5 MySQL Server 5.0 i Toad for MySQL 4.0.1.882 PHP 5 i PHP Editor 2.22 Beta 2
GSM Terminal GR64T Decode - Wavecom / Sony Ericsson GR64

- 13 -

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka

Biljana Djukanovic

Slika 8. Decode GPRS modem

- 14 -

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka 4.3. Sluajevi korienja

Biljana Djukanovic

Aktori - uesnici u sistemu: 1. Profesor 2. Administrator

Osnovni sluajevi korienja su prikazani na Slici 9.

5. Brisanje SMS poruka 1. Unos poruka u bazu

2. Pregled poruka iz baze

Profesor/Administrator 4. Pregled SMS poruka 3. Slanje poruka

Slika 9. Sluajevi korienja za aktore Profesor i Administrator

Sluaj korienja broj 1. Unos nove poruke u bazu Osnovni scenario: 1. 2. 3. 4. 5. Sistem na startu prikazuje listu raspoloivih dogaaja Aktor bira dogaaj na koji se odnosi poruka Aktor unosi tekst sms poruke Klikom na dugme Add message aktor inicira upis poruke u bazu Sistem pamti poruku

Alternativni scenario: 1.1 Ne postoje definisani dogaaji u bazi 2.1 Nije izabran ni jedan dogaaj iz liste 3.1 Nije unet tekst poruke 5.1 Greka prilikom izvravanja procedure (neuspena konekcija i sl.)

- 15 -

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka Sluaj korienja broj 2. Pregled poruka iz baze Osnovni scenario:

Biljana Djukanovic

1. Aktor poziva proceduru za prikaz svi poruka unetih u bazu klikom na dugme Load messages 2. Sistem prikazuje poruke Alternativni scenario: 2.1 Greka prilikom izvravanja procedure (neuspena konekcija i sl.)

Sluaj korienja broj 3. Slanje SMS poruka Osnovni scenario: 1. Aktor bira poruku u statusu Created 2. Aktor inicira slanje klikom na dugme Send 3. Sistem alje poruke Alternativni scenario: 1.1 Aktor je izabrao poruku koja nije u statusu Created, sistem ispisuje poruku 3.1 Slanje poruka nije uspeno (neuspena konekcija sa portom, port zauzet)

Sluaj korienja broj 4. Pregled SMS poruka Osnovni scenario: 1. Aktor inicira predleg SMS poruka klikom na dugme Read messages 2. Sistem ita i prikazuje SMS poruke sa ureaja Alternativni scenario: 2.1 itanje poruka nije uspeno (neuspena konekcija sa portom, port zauzet)

- 16 -

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka Sluaj korienja broj 5. Brisanje SMS poruka Osnovni scenario:

Biljana Djukanovic

1. Aktor inicira brisanje SMS poruka klikom na dugme Delete messages 2. Sistem brie SMS poruke sa ureaja Alternativni scenario: 2.1 Brisanje poruka nije uspeno (neuspena konekcija sa portom, port zauzet)

- 17 -

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka 4.4. Izgled ekrana

Biljana Djukanovic

Poetni ekran desktop aplikacije je prikazan na Slici 10. Kao to se moe videti na slici program ima dva taba: Database messages Phone messages Inicijalno ja aktivan tab Database messages

Slika 10. Poetni ekran Moodle SMS aplikacije

- 18 -

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka Sa ovog ekrana mogue su sledee akcije: 1. 2. 3. Unos nove poruke u bazu Pregled svih poruka koje su upisane u bazu Slanje poruka koje su u statusu Created

Biljana Djukanovic

1. Unos nove poruke u bazu Da bi se naka poruka mogla poslati iz ove aplikacije prvo se mora izvriti upis te poruke u bazu. Svaka poruka u bazi se odnosi na konkretan dogaaj koji je opet vezan za neki kurs. Na primer, trenutno u bazi postoji tri kursa i za njih su definisana tri dogaaja.

Slika 11. Lista kurseva koji se nalaze u bazi

- 19 -

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka Biljana Djukanovic Prvi korak je izbor dogaaja za koji se eli kreirati poruka. Poruka e biti poslata svim uesnicima koji su prijavljeni na kurs kome izabrani dogaaj pripada.

Slika 12. Izbor dogaaja na koji se poruka odnosi

- 20 -

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka Biljana Djukanovic Sledei korak je unos tekstualne poruke koja e biti poslata i klikom na dugme Add message upisuje se poruka u bazu.

Slika 13. Unos teksta SMS poruke i potvrda unosa

- 21 -

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka Biljana Djukanovic Na dnu ekrana e biti prikazana poruka o uspenosti izvrenja upisa u bazu. U ovom sluaju upis je bio uspean kao to je i prikazano na sledeoj slici.

Slika 14. Potvrda o uspenosti unosa

- 22 -

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka 2. Pregled svih poruka koje su upisane u bazu Prikaz liste svih poruka u bazi se dobija klikom na dugme Load messages

Biljana Djukanovic

Slika 15. Prikaz poruka iz baze

- 23 -

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka 3. Slanje poruka koje su u statusu Created

Biljana Djukanovic

Prvi korak u slanju poruke je izbor poruke iz liste. Sledei korak je klik na dugme Send kao to je prikazano na Slici 16. Slanje poruka je mogue samo za poruke u statusu Created.

Slika 16. Izbor i slanje poruke

- 24 -

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka Kada se poruka poalje prelazi u status Sent ( Slika 17.).

Biljana Djukanovic

Slika 17. Poruka menja status Drugi tab u aplikaciji daje mogunost za pregled poruka iz telefona i brisanje istih.

Slika 18. Izgled drugog taba aplikacije SMS Moodle

- 25 -

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka

Biljana Djukanovic

Poruka se moe upisati u bazu i preko web strane koja se poziva iz osnovnog moodle sajta. Procedura unosa je ista kao i kod desktop aplikacije. Interfejs je prikazan na Slici 19.

Slika 19. Ekran za unos poruke u bazu iz web aplikacije

- 26 -

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka 4.5. Dijagram sekvenci

Biljana Djukanovic

1.

Unos poruka u bazu

Slika 20. Dijagram sekvenci za SK Unos poruka u bazu

- 27 -

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka 2. Pregled poruka iz baze

Biljana Djukanovic

Slika 21. Dijagram sekvenci za SK Pregled poruka iz baze

- 28 -

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka 3. Slanje poruka iz baze

Biljana Djukanovic

Profesor/Administrator

Sistem

DbHendler

SMSClient

Poziv procedure za prikaz poruka Poziv procedure za prikaz poruka (ReadMessages)

Prikaz poruka korisniku u vidu tabele

Lista poruka iz baze

Izbor poruke koja se salje iz tabele Poziv procedure za slanje poruka Pronalazi studente kojima treba poslati poruku

Brojevi za slanje poruke (ListofNumbersToSendMessage)

Otvaranje porta

Slanje podataka na port (sendMessage) Slanje poruka Uspesno slanje

Poziv procedure za setovanje statusa poruke (UpdateMessage)

Slika 22. Dijagram sekvenci za SK Slanje poruka

- 29 -

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka 4. Pregled SMS poruka

Biljana Djukanovic

Slika 23. Dijagram sekvenci za SK Pregled SMS poruka

5.

Brisanje SMS poruka

Slika 24. Dijagram sekvenci za SK Brisanje SMS poruka

- 30 -

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka 5. Zakljuak

Biljana Djukanovic

Modularna arhitektura Moodle platforme i open source reenje su uinile Moodle vema popularnim reenjem kada je re o unapreenju elektronskog obrazovanja neke organizacije. Proirenje funkcionalnosti osnovnog paketa koji se dobije je veoma lako. Takoe online zajednica koja koristi ovu tehnologiju je veoma raspoloena da svoja iskustva i funkcionalnosti koje su oni razvili za svoje potrebe podele se drugima. Postoje kompanije koje pruaju podrku korisnicima irom sveta. Jedna od takvih kompanija je http://www.cleo.net.uk .

6. Reference 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. http://www.moodle.org http://en.wikipedia.org/wiki/Moodle http://java.sun.com http://www.developershome.com http://www.decode.co.rs http://www.netbeans.org http://www.phpeditor.kit.net

- 31 -