Darko uri: Alarmna centrala sa GSM dojavom

- 1 -

1. UVOD

1.1 DEFINISANJE PROBLEMA

Problem koji je trebalo reiti mogao bi se opisati na sledei nain. Kako elektronski obezbediti
objekat na mestu gde korienje, na tritu raspoloivih alarmnih centrala ne prua zadovoljavajue
rezultate?
Ukoliko bi smo posmatrali problem obezbeivanja malih objekata, kao to su vikendice, kue,
brodovi, pa ak i automobili, dolo bi se do zakljuka da ak i ako postoji ugraen alarmni sistem u
takvim objektima, neophodno je da postoji osoba koju e sistem obavestiti o problemu koji je nastao.
Veina dananjih alarmnih sistema koristi razliite vidove sirena, kako bi nekoga ko se nalazi u
neposrednoj blizini obavestili o problemu. Zbog toga je neophodno da se neko uvek nalazi u blizini
objekta, to u velikom broju sluajeva ne mora biti tako, a primer su ve pomenuti objekti, od vikendica
do automobila. Pored toga, ak i ako sluajni prolaznici uju zavijanje sirene, u najveem broju
sluajeva nee ak ni obratiti panju na pomenuti zvuk. Zbog svega navedenog je neophodno ostvariti
reenje koje e u sluaju problema kao to je provalna kraa ili poar automatski obavestiti vlasnika
objekta, ili nadlenu osobu o trenutnim deavanjima.

1.2 MOGUA REENJA

Uzevi u obzir da se osoba koju treba obavestiti o problemu moe nalaziti bilo gde, tanije da
se ne mora nalaziti u blizini objekta, moe se zakljuiti da klasini alarmni sistem sa sirenom ne
predstavlja zadovoljavajue reenje.
Druga mogunost je korienje alarmnog sistema koji bi putem fiksne telefonske linije, mogao
da pozove vlasnika i na taj nain ga obavesti o problemu. Meutim, ovakvo reenje zahteva
postojanje telefonske linije, to u odreenom broju objekata nije sluaj, takoe, na taj nain se ne bi
moglo postii obezbeenje pokretne imovine, poput brodova ili automobila. Pored toga, treba
napomenuti da je telefonsku liniju nekad mogue fiziki eliminisati, to bi praktino onesposobilo itav
alarmni sistem.

1.3 IZBOR REENJA

Zbog prethodno navedenih razloga, odlueno je da se upotrebi reenje, koje bi problem
prevazilazilo na sledei nain.
Osnovna ideja da se omogui obavetavanje vlasnika, ili osobe koja je nadlena za nastale
probleme u objektu, ma gde se oni nalazili. Uzevi u obzir raspoloivost mree mobilne telefonije,
reenje korienjem GSM mree se samo nametnulo. Na pomenuti nain vlasnik je u kontaktu sa
svojom imovinom, to mu daje mogunost da u potencijalnim problematinim situacijama, poput
poara ili provalne krae, moe doneti ispravnu odluku, odnosno obavestiti nadlene organe o
deavanjima u objektu. Pri tom on je u prednosti jer se ne mora oslanjati na dobru volju sluajnih
prolaznika, a vreme odgovora na nastalu situaciju je mnogo krae.
Realizacija sistema koji bi reavao prethodno opisan problem, poinje odreivanjem zahteva
koje bi pomenuti ureaj trebao da ostvari.

2. PROJEKAT ALARMNE STANICE

2.1 KONCEPCIJA I FUNKCIONALNI ZAHTEVI

Alarmna stanica predstavlja elektronski ureaj ija je osnovna namena da prati stanja, na
senzorima pomou kojih se detektuje nastanak neregularnog stanja nadziranog objekta. U sluaju da
doe do promene stanja na nekom od senzora, posredstvom GSM-mree ureaj poziva vlasnikov
broj, i po unosu odgovarajueg jedinstvenog vlasnikog koda od strane vlasnika, obavetava ga o
problemu.

Funkcionalni zahtevi se mogu predstaviti na sledei nain:

Darko uri: Alarmna centrala sa GSM dojavom
- 2 -
1. Ureaj treba da ima mogunost korienja, u nepokretnim i pokretnim objektima, i potrebno je
da bude prilagodljiv na razliite izvore napajanja, koji se mogu sresti kako u stanovima, i
kuama, tako i u automobilu.
2. Po pitanju senzora potrebno je da ureaj bude maksimalno prilagodljiv to veem broju
razliitih protivprovalnih i protivpoarnih senzora koji se mogu pronai na tritu.
3. Ureaj mora da poseduje mogunost razlikovanja bar dve (prostorne) zone, kako bi se,
krajnjem korisniku mogla, pruiti informacija o tome da li je u pitanju aktiviranje protivpoarnog
ili protivprovalnog senzora.
4. Ureaj mora da poseduje bar dva relejna izlaza, kako bi udaljeni korisnik mogao da zada
komandu kojom bi mogao upravljati ukljuenjem i iskljuenjem releja, koji dalje mogu biti
iskorieni u zavisnosti od potreba, za sirenu ili za zaustavljanje motora kod automobila npr.
5. Kontrolu nad ureajem po pitanju daljinskog deaktiviranja ureaja, kao i komanda nad
relejima, mora biti ostvarena uz pomo petocifrene ifre, kako bi se eliminisala mogunost
sluajnog aktiviranja, od strane neovlaenog lica.
6. Ureaj mora posedovati izvesnu autonomiju u napajanju.

Da bi prethodno postavljeni zadaci bili ostvareni, bilo je neophodno reiti nekoliko osnovnih
problema.
Prvo je neophodno reiti problem napajanja, kako bi se obezbedile sve prethodno pomenute
funkcije
Da bi se obezbedila autonomija sistema, u pogledu napajanja, neophodno je odabrati
odgovarajuu bateriju, koja bi sistem napajala u situaciji kada nema spoljanjeg izvora, recimo u
sluaju nestanka struje. Pri odabiru baterije kljuni parametar je predstavljala cena, kapacitet, problem
punjenja, kao i fizika veliina, zbog ve odreene kutije. Uzevi u obzir prethodno pomenute
parametre, odabir je pao na bateriju Engleskog proizvoaa YUASA NP2.1-12. Gde su NP oznaka za
olovni akumulator, a 2.1 oznaka za kapacitet izraen u Ah. Takoe, nazivni napon za bateriju je 12 V.
Pored svih prethodnih parametara, prednost ove baterije u odnosu na Ni-Cd ili NiMH baterije je
jednostavnost punjenja. Uzevi u obzir da se u automobilima koriste apsolutno iste baterije veeg
kapaciteta, i u ovom sluaju ne postoji problem punjenja. Pored toga, ovakva baterija punjena na
najjednostavniji mogui nain, koji e i ovde biti opisan, koriena je dve godine, za potrebe nunog
osvetljenja i dalje je bila u funkciji. Zbog svega navedenog izbor je bio definitivan.
Pored napajanja drugi problem koji je trebalo reiti svodio se na nain komunikacije izmeu
korisnika i ureaja. Pouzdan vid komunikacije izveden je korienjem DTMF dekodera, [6]. Ovde se
prvi put pominje DTMF, treba rei ta je to.
Konano trei sutinski problem bio je kako odabrati odgovarajui mikrokontroler, koji e
upravljati itavim sistemom. Takoe pod isti problem sveo se i odabir mobilnog telefona, odnosno
GSM modema.
Mobilni telefon je dobio prednost korienja u odnosu na GSM modem, prvenstveno zbog
cene, koja je i do pet puta nia. Takoe, na tritu je mogue pronai mobilne telefone koji sadre
itav set AT komandi po specifikaciji GSM 07.07. Zbog svega pomenutog odabran je telefon,
vedskog proizvoaa Ericsson A1018. Ono to je vano jeste da su sledee generacije telefona, a
provereno T10 i T18, takoe funkcionisale na ureaju, tako da su praktino svi noviji modeli
kompatibilni sa sistemom.
No ipak ovakav odabir, izmeu korienja mobilnog telefona i GSM modema ima i svojih
nedostataka, i oni e u daljem tekstu, biti pomenuti.
Pri projektovanju alarmen centrale zabran je mikrokontroer PIC 16F84 firme Microchip, [1],
[8], jer.....



3. REALIZACIJA

3.1 OPIS REENJA

Blok ema alarmne stanice prikazana je na slici.

Slika 5.1 prikazuje tampane ploe koje su upotrebljene u ureaju, zajedno sa rasporedom
elemenata. Dok slika 5.2 prikazuje detaljnu emu ureaja sa oznakama komponenti. Na ovu sliku e
esto biti upuivano u opisu realizacije.
Darko uri: Alarmna centrala sa GSM dojavom
- 3 -
ema kao i izgled ploa su date na kraju ovog teksta kao dodatak, kako bi bile odtampane u
razmeri 1:1 direktno iz CAD programa a ne prenoenjem u MS Word to bi umanjilo veliinu i kvalitet.

3.2 NAPAJANJE

Kao to je ve pomenuto, kod napajanja ureaja, prevenstveno je trebalo obezbediti
prilagodljivost ureaja na razliite izvore napajanja, a pri tom i obezbediti izvesnu autonomiju sistema.

Punjenje baterije koja je odabrana zahteva, da se napon punjenja kree u granicama od 12.5
V do 13.8 V, za ovakav sluaj, proizvoa garantuje da se nee pojaviti mehurii u kiselini unutar
baterije. Kako na donju granicu nije mogue uticati, uzevi u obzir da ako nema mrenog napona, nije
mogue ni zapoeti punjenje akumulatora, pri padu napona ispod 12.5 V. Zbog toga se akumulator
puni stalnom ogranienom strujom. Pri punjenu se koristi napon od 14.4 V koji se dobija iz
stabilisanog ispravljaa od 15 V, pri tom se napon proputa kroz diodu, na kojoj se javlja pad napona
od 0,6 V. Pored toga, na samom ureaju postoji otpornik od 5 Ohm Ri koji slui za ogranienje struje
punjenja, kao i dioda, Di na kojoj se javlja pad od 0.6 V. Kada se urauna ukupan pad napona na obe
diode, koji iznosi 1.2 V i kada se on oduzme od napona od 15 V kojim se napaja ureaj, dobija se
maksimalnih 13.8 V koji se mogu javiti na akumulatoru, to obezbeuje odgovarajue odravanje
baterije.
Treba napomenuti da je, ovo najjednostavnije, ali ne i najbolje reenje. Meutim, uzevi u
obzir nedostatak prostora na ploi, koji je unapred bio ogranien veliinom kutije, kao i to to nije bilo
potrebno pratiti donju granicu napona na bateriji koristi se ovakvo reenje.
Pored pomenutih komponenti, sklop napajanja ine i dva stabilizatora napajanja 78S05 kao i
7808. Prvi stabilizator slui za napajanje bloka u kom se nalaze mikrokontroler i DTMF dekoder, kao i
za napajanje samog telefona. Drugi stabilizator, slui iskljuivo kako bi simulirao prisustvo telefonskog
punjaa, treba pomenuti da bez prisustva ovog napona telefon nije mogue ukljuiti.
Pored pomenutih stabilizatora, deo elemenata koji su u direktnoj vezi sa napajanjem, jesu i svi
okolni kondenzatori za filtriranje napona. Kondenzatori od 100nF se nalaze na vie mesta na ploi, i
slue za filtriranje napona od VF smetnji. Oni se nalaze ispred i iza stabilizatora, kao i uz
mikrokontroler i DTMF dekoder. Na priloenoj emi imaju oznake: C1, C3_1, C7. Pored njih na ploi je
prisutno nekoliko elektrolitskih kondenzatora, sa funkcijom peglanja napona i to su kondenzatori C2,
C2_1, C5 i C6.

3.3 PROCESORSKI I DEKODERSKI BLOK

Osnovni elementi u okviru ovog bloka su mikrokontroler PIC 16F84 na emi oznaen sa U2, i
DTMF dekoder MT 8870 na emi oznaen sa U1. Pored ova dva elementa u ovom bloku se nalazi
odreen broj prateih elemenata neophodnih za ispravan rad ipova.

Pored ve pomenutih kondenzatora za filtriranje napona, u pratee elemente za ova dva ipa
ulaze jo i reset kolo, odreen broj pull down otpornika na ulazima u mikrokontroler i oscilator koji su
postavljeni uz U2, odreen broj otpornika i kondenzatora, kao i kristal koji su postavljeni uz U1.

Reset kolo mikorokontrolera, nije obavezno, ali je poeljno, jer se samo ukoliko postoji, moe
garantovati ispravan start izvravanja programa. Iako mikrokontroler poseduje svoje interno reset kolo,
ispravan start se moe garantovati smo u sluaju ako je porast napona napajanja pri ukljuenju bri od
72 ms. Zbog ovoga se u okviru ovog bloka nalaze C4, D6, R4_1, R5 koji sainjavaju pomenuto reset
kolo. Reset kolo je spojeno sa pinom broj etiri na mikrokontroleru ( MCLR ) koji slui za prikljuenje
eksternog reset kola.

Pull down otpornici na ulazima mikrokontrolera RA4, RB4, RB5 slue da definiu stanje, tih
ulaznih pinova. Pre svakog od ovih ulaza se nalazi po jedan 78L05 stabilizator napona, kako bi se
osiguralo da napon koji se dovodi kao signal na ove pinove, moe da se kree u irokim granicama.
Uzevi u obzir da se najee dovodi napon od oko 12 V ovo reenje se pokazalo kao adekvatno.
Postojala je mogunost i da se koristi reenje sa optikim odvajanjem ulaza, meutim, nije
upotrebljeno, prvenstveno zbog prostora na ploi, a kasnijom analizom je ustanovljeno da se nee
previe dobiti time. Na svakom od ulaza postoji blok kondenzator ija je vrednost 10 nF, drugi njihov
kraj je na masi . Na ovaj nain je obezbeen prilino pouzdan ulazni sklop, koji u sluaju eliminacije
senzora, presecanjem kabla ili drugim metodama automatski sa visokog prelazi u nisko stanje i tako
Darko uri: Alarmna centrala sa GSM dojavom
ostvaruje funkciju alarmiranja. Naravno, senzor mora u neaktivnom stanju imati na svom izlazu
pozitivan napon, a u sluaju aktiviranja, stanje se mora promeniti, dovoljno je da taj napon nestane.
Uzevi u obzir da gotovo svi senzori ve rade na ovaj nain, ili imaju izlazni rele, iji se kontakti mogu
povezati na ovaj nain, tanije, ovako se standardno i povezuju, centrala je kompatibilna sa veinom
istih.
Eksterni elementi, potrebni da bi se formirao stabilan oscilator, su kristal X1, C9, C8 i R9.
Oscilator radi na frekvenciji kristala, u ovom sluaju 10 MHz.
Najvaniji elemenat ovog bloka je mikrokontroler PIC 16F84A, [7]. to se tie karakteristika
mikrokontrolera, uzevi u obzir da je ovo aplikacije gde brzina nije kritina, ostale karakteristike su
sasvim ispunjavale sve potrebe. Ukupan broj od trinaest ulazno-izlaznih pinova sasvim je dovoljan
kako bi se obezbedila tri ulaza i etiri izlaza, to se uklapa u funkcionalne zahteve u kojima je trebalo
obezbediti, po dva ulaza i izlaza.
Raspodela pinova je obavljena na sledei nain. Pinovi RA4, RB4 i RB5 su ve pomenuti
ulazni pinovi. Ukoliko se ureaj koristi u objektima, svi ulazi su ravnopravni i predstavljaju tri zone, na
koje se mogu povezati grupe senzora. Prilikom korienja u automobilu, ulaz koji se odvodi na RA4
slui za informaciju sa kontakt brave automobila. Na konektoru centrale ( Slika 3.4 ) ulaz RA4 je
oznaen sa B+, dok su preostala dva ulaza oznaena sa IN1 i IN2. Bez obzira na ovu oznaku, ukoliko
se koristi u objektima ulaz B+ je sasvim ravnopravan sa preostala dva i smatra se da je to ulaz za
treu zonu, pa ga tako ukoliko se aktivira prate tri beep prilikom obavetenja koje centrala alje
korisniku u sluaju aktiviranja. Jo jedan ulazni pin je RB7 koji je u osnovnoj postavci sistema
predvien za korienje kao RX vod, za odgovore od strane mobilnog telefona ka U2.
Preostali pinovi petobitnog porta A su iskorieni kao ulazni pinovi za komunikaciju sa DTMF
dekoderom, iji se binarni izlaz, pinovi Q1, Q2, Q3, Q4 odvode direktno na pinove mikrokontrolera A0,
A1, A2, A3.
Preostali pinovi osmobitnog porta B su iskorieni kao izlazni, i to tako to su pinovi RB0,
RB1, RB2, RB3 iskorieni za kontrolu etiri relea, ija e funkcija u daljem tekstu biti objanjena.
Jedini preostali pin RB6 je iskorien za TX vod ka mobilnom telefonu.
Treba napomenuti da su signali na TTL nivou, na obe strane, pa nije potreban nikakav
posrednik izmeu telefona i mikrokontrolera, ve je dovoljna direktna veza.
Dalja razmatranja vezana za mikrokontroler odnosie se iskljuivo na programsku podrku,
odnosno softversko reenje koje je u ovom radu primenjeno, uzevi u obzir da je dokumentacija o
karakteristikama samog ipa dostupna na internet adresi [ Prema literaturi 1 ].
Kada je u pitanju drugi veoma bitan elemenat ovog bloka, DTMF dekoder, koristi se ip MT
8870, za koji postoji kompletna dokumentacija na internetu [ Prema literaturi 2 ]. ip je dostupan po
prihvatljivoj ceni, proizvodi ga vie firmi, pa se moe smatrati univerzalnim. Njegova osnovna funkcija
je dekodiranje DTMF tonova, koji stiu od strane udaljenog korisnika i prenose se do ipa, koji dalje
binarni kod pritisnutog tastera prenosi do mikrokontrolera, na ve pomenute pinove porta A. MT 8870
ne spada u grupu inteligentnih ipova, zapravo ne iziskuje nikakvo programiranje, kao njegov
sloeniji pripadnik iste familije MT8889 C koji ima svoje interne registre. Pored toga ova dva ipa se
razlikuju i po tom to je MT 8889 C transiver, to znai da moe i da generie DTMF tonove. Uzevi u
obzir da u setu AT komandi, mobilnog telefona postoji i komanda za generisanje DTMF tonova, nije
bilo neophodno koristiti MT 8889 C, ve je MT 8870 sasvim zadovoljavao sve potrebe. Na ovaj nain
se utedeo odreeni broj linija za vezu izmeu mikrokontrolera jer ip koji se koristi ne iziskuje ni
jednu kontrolno-upravljaku liniju, dok MT 8889 C iziskuje dve do etiri takve linije.
Svi preostali pasivni elementi u ovom bloku su zapravo pratei elementi, po specifikaciji
proizvoaa, kako bi se dekoderu obezbedilo odgovarajue okruenje za rad.


- 4 -
Slika 3.1 Nain povezivanja MT8870
Darko uri: Alarmna centrala sa GSM dojavom
Na slici 3.1 prikazana je aplikacija za testiranje i ispravan rad ipa. Ovakav raspored, donekle i
vrednosti elemenata su upotrebljene u ureaju. Kristal je iste frekvencije, kao i vrednosti prateih
kondenzatora. Jedina razlika se javlja u otporniku, koji je na slici 3.1 oznaen sa R1, a na emi
ureaja sa R2_1. Otpornik R2_1 u okviru ureaja ima vrednost od svega 47 Ohm te je pojaanje
ulaznog operacionog pojaivaa u okviru dekodera znatno vee, to odgovara veoma slabom signalu
koji se dobija na izlazu iz mobilnog telefona, a koji je reda 1mV.
Iako se fiziki, ak i ne nalazi na tampanoj ploi, a pogotovo ne u bloku mikrokontrolera i
dekodera, kontakt brava ureaja S1 kao i otpornik RL i svetlea dioda (LED) DL funkcionalno se mogu
smestiti jedino u opis ovog bloka. Funkcija kontakt-brave, na kojoj se mogu uoiti dva razliita
kontakta, je viestruka u zavisnosti od primene ureaja.
U sluaju primene u objektima, bravica se koristi za aktiviranje i deaktiviranje ureaja.
Aktiviranje ureaja se obavlja na taj nain to se okretanjem jedinstvenog kljua u bravi, na MCLR
ulaz mikrokontrolera dovodi logika jedinica, na taj nain poinje inicijalizacija i provera sistema o kojoj
e biti vie rei pri opisu softvera. Deaktiviranje ureaja se obavlja okretanjem kljua u suprotnu
stranu, i dovoenjem mikrokontrolera u stanje u kom on eka ponovno aktiviranje. Drugi kontakt brave
ima funkciju da ukljui ili iskljui signalnu diodu zelene boje. Ova dioda svetli kada ureaj nije aktivan,
dok se po aktiviranju ureaja iskljuuje. Ova obrnuta logika ima smisla, jer ako dioda svetli u mraku
pri aktiviranom ureaju, ona e odati poloaj centrale, to ne bi trebalo da se dogodi.
U sluaju primene u automobilima, bravica ima ulogu servisnog kljua. Ovaj klju se
primenjuje u sluaju da korisnik eli iskljuiti alarmni sistem. Pri korienju kljua kontakti brave
premoavaju rele koji je zaduen za blokadu motora, tako da je alarm u potpunosti eliminisan. Na
ovaj nain korisnik moe eliminisati njegovu funkciju u sluaju odvoenja automobila u servis ili negde
drugde gde mu alarm nije neophodan.

3.4 IZVRNI BLOK
U osnovnoj postavci sistema centrala ima dva relejna izlaza. Meutim, broj releja na ploi
odnosno, u ureaju je etiri. Razlog za dodavanje dva releja jeste to pored dva postojea izlazna
releja, postoje dodatna dva ija je iskljuiva funkcija ukljuenje mobilnog telefona. Samom izvrnom
delu praktino pripadaju dva relea, a druga dva slue za ukljuenje telefona.
Relei koji su odabrani su Omron G2R2 2x5A, koji u odnosu na cenu imaju zadovoljavajue
karakteristike, [5]. Prednost korienja ovih relea iji je radni napon 12V jeste ta to se za njihovo
ukljuenje koristi direktno izvor napajanja, odnosno baterija, te se na ovaj nain ne optereuju
stabilizatori. Ukljuenje relea se obavlja uz pomo tranzistora NPN tipa, u ovom sluaju BC547, na iju
se bazu preko otpornika 2K2 dovodi direktno izlaz mikrokontrolera. Pored tranzistora i otpornika na
bazi, u ovaj jednostavni sklop, ulazi jo i dioda 1N4007, deklarisana za 1A struje. Zadatak diode je da
titi ostatak sistema od kontraelektromotorne sile koja se javlja pri otputanju kontakta relea.

Kontakti dva izlazna relea, imaju svoje izvode na konektoru centrale ( Slika 3.4 ), i oznaeni su
sa Relay 1 i Relay 2. Odavde se mogu upotrebiti u zavisnosti od potrebe i primene centrale.


3.5 TELEFONSKI APARAT

Telefonski aparati koji se koriste, su ve pomenuti A 1018, T10 i T18. Svi aparati imaju
jedinstven konektor, preko kog se pristupa na TX, RX, DTMF OUT vod. Aparat po specifikaciji
proizvoaa podrava celokupan set AT komandi, plus dodatni set specifinih komandi, koje je dodao
sam proizvoa, a uz pomo kojih je mogue podesiti sve korisnike opcije na aparatu, koje je inae
mogue podesiti korienjem tastature. Ali da li je ba tako ?
- 5 -
Naime prethodno pomenuti nedostatak mobilnog telefona u odnosu na GSM modem se
prvenstveno ogleda u tome to jedna od kljunih komandi, AT+CFUN=1, za ukljuenje telefona
jednostvno ne radi. Iako komanda postoji u specifikaciji proizvoaa, ukoliko pokuate da je
upotrebite, neete nita postii, telefon se jednostavno nee ukljuiti. Drugi veoma vaan nedostatak
mobilnog telefona koji je korien, a odnosi se na sve isprobane modele je taj to ponekad dou u
stanje u kome ne reaguju ak i na taster za ukljuenje. Pored toga to ne reaguju na taster za
ukljuenje, komunikacija sa aparatom se obavlja sasvim korektno, iako on nije ukljuen! U ovoj
situaciji jedino to pomae jeste skidanje baterije, i njeno ponovno vraanje posle desetak sekundi.
Darko uri: Alarmna centrala sa GSM dojavom
Posle ove intervencije telefon je mogue ponovo ukljuiti. Zbog ovoga postoji rele koji pre ukljuenja
aparata, prethodno ukloni napajanje, koje zamenjuje napajanje baterije, i zatim ga posle deset sekundi
vrati.
Problem ukljuenja je reen na sledei nain. Prvo se uklone oba napona koja mogu postojati
na telefonu, pod ovim se podrazumeva napon koji bi trebao da potie od baterije, i napon koji bi trebao
da potie od punjaa. Prvi je napon od 5V, a drugi od 8V oba napona se dobijaju iz predhodno
opisanih stabilizatora. I jedan i drugi napon se uz pomo svojih relea prosleuju ka aparatu ili ne.
Procedura dalje tee ovako. Poto se uklone oba napona, prvo se vrati napon od 8V, koji
simulira napon punjaa, zatim se vrati napon od 5V na mesto baterije telefona. Napon od 5V se ukloni
posle pet sekundi, zatim ponovo vrati. Sada je telefon ukljuen i napon od 8V se moe ukloniti, ovaj
napon inae samo zbog ovoga i postoji. Sve ovo je bilo potrebno kako bi se ostvarila dokumentovana
komanda AT+CFUN=1 koja u praksi ne funkcionie.
Ali to nije sve. Poto se deava da telefon komunicira i odgovara na komande, ak i kada nije
ukljuen, kako znati da li radi ? Na ovo pitanje odgovor glasi ovako. Ako telefon nije ukljuen, onda ne
moe generisati DTMF tonove. Pa je zbog toga neophodno po ukljuenju proveriti da li je telefon
zaista ukljuen i to tako, to se od aparata zahteva da generie odgovarajue tonove, a zatim se
proveri, da li se u oni stigli na port A mikrokontrolera.
Da li cena koja je 50% do 75% nia od GSM modema opravdava uloen trud? Verovatno.

3.6 MEHANIKA

Kako upakovati ureaj je pitanje koje se od poetka postavljalo, meutim, ovaj problem je
reen odabirom kutije ( slike 3.2 i 3.3 ), koja se proizvodi za ureaj koji nema ovu namenu, ali koja se
apsolutno uklapa u ono to je trebalo postii. Kutija ima dovljno prostora, kako bi se u nju smestilo sve
to je potrebno poevi od baterije i mobilnog telefona, do tampane ploe koja je projektovana, tako
da se uklapa u oblik i veliinu kutije. Pored pomenutog, kutija ima otvor u koji je mogue uvesti i
povezati kablove, otvaranjem manjeg poklopca, koji je za to namenjen. Kutija je predviena za
kaenje na zid, tako to ima zakake sa zadnje strane, pa je i ovaj problem reen.
Jedina intervencija koja se obavlja na kutijama jeste buenje dve rupe. Jedna rupa se bui za
bravu, koja se sa zadnje strane uvruje svojom maticom. Spajanje kontakta brave sa tampanom
ploom se vri pomou trakastog kabla, na ije krajeve se postavljaju odgovarajui konektori. Druga
rupa je predviena za signalnu LED diodu, koja je ve pominjana, i koja se postavlja u odgovarajuu
masku, a povezuje se istim trakastim kablom kao i brava.

Slika 3.2 Kutija Slika 3.3 Kutija sa konektorom

Ploe su projektovane u programskom paketu Protel 99 SE. Na slikama 3.2 i 3.3 prikazana je
ploa, i raspored elemenata na njoj.
Na slici 3.4 prikazana je ploa konektora, na kojoj su prikazane i oznake za svaki vod. Ploa
konektora na sebi ima D-SUB konektor od 25 pina, pomuu kog je mogue plou razdvojiti od ostatka
ureaja. Kablovi koji se povezuju na ureaj ostvaruju vezu sa ploom uz pomo klema sa rafom, koje
se nalaze sa donje strane ploe konektora.
- 6 -

Darko uri: Alarmna centrala sa GSM dojavom
Slika 3.4 Slika ploe na kojoj se nalaze konektori za povezivanje centrale

Slika je ovde prikazana, kako bi se moglo uoiti prisustvo ove ploe na slici ureaja, kao i
modularnost sistema. U dodatku, ploa e biti predstavljena kvalitetnijim prikazom i odgovarajuom
razmerom.

3.7 PROGRAMSKA PODRKA

Sva razmatranja i pisanje koje je prethodilo nema nikakvog smisla, ukoliko, ne postoji
program, koji e se upisati u mikrokontroler i na osnovu kog e itav sistem biti stavljen u funkciju.
Program se pie na osnovu hardverske platforme koja je prethodno opisana, uz poznavanje problema
koje je potrebno reiti.
Jo jedan od razloga zato je upotrebljen pomenuti mikrokontroler, a ne neki drugi je i to to
sam prilikom upoznavanja sa pojmom mikrokontrolera, poeo da radim upravo sa 16F84. Programski
jezik koji je tada bio najjasniji a mogao se upotrebiti u svrhu programiranja mikrokontrolera, bio je JAL
( Just Another Language ) kompajler koji se slobodno moe preuzeti sa interneta, [9]. Uzevi da dolazi
u kompletu sa dosta gotovih biblioteka i potprograma a da ova aplikacija nije kritina po pitanju brzine,
i ovaj put je upotrbljen. Ukoliko bi se sada birao programski jezik mislim da bi to ovaj put bio C, ma da
je asembler de facto najbolje reenje.
to se tie programskog jezika JAL on je po mnogo emu slian programskom jeziku
PASCAL, a ima odreenih elemenata koji su preuzeti iz programskog jezika C. Do sada u njegovoj
upotrebi nije bilo nikakvih problema, i pokazao se kao vrlo pouzdano reenje. Mislim da je odabir ovog
programskog jezika dobro reenje za sve one koji su uili iskljuivo BASIC i PASCAL, u srednjoj koli,
jer prelazak na C i asembler posle toga bude jednostavniji. Vie informacija o kompajleru mogu se
pronai na adresama: [ Prema literaturi 3, 4 ].
Kompajler generie HEX fajl, koji se uz pomo programa IC-PROG i JDM programatora, koji
se povezuje na serijski port jednostavno upisuje u mikrokontroler. Naravno mogue je koristiti i druge
programe kao i druge programatore, no ova varijanta odlino radi.


3.8 PROGRAM

Postoji nekoliko programskih modula, koje dolaze kao biblioteke uz JAL i to su:
16F84.jal Fajl u kom se podeava konfiguraciona re.
jpic.jal Fajl sa spiskom registara mikrokontrolera.
jdelay.jal Fajl sa potprogramima za kanjenje.

Takoe, u okviru liste fajlova postoje dva fajla, koja ne sadre programski kod, ve deklaracije.
jascii.jal Definicija ASCII kodova.
jlib.jal - Lista standardnih biblioteka koje su upotrebljene.

Svi ostali fajlovi sadre programski kod. Pisanje programa se obavljalo modularno, pa e istim
redosledom biti i opisani.
Uljuci_tel.jal je prvi od modula sa veoma inovativnim imenom. Zapravo po resetovanju
mikrokontrolera, ovaj modul se prvi izvrava, u sluaju da glavni program prilikom provere ukljuenosti
telefona zakljui da je telefon iskljuen. Ukljuenje telefona se obavlja po ve opisanom modelu,
ukljuenjem i iskljuenjem odgovarajuih relea, koji dovode napon od 5 V i 8 V na telefon. itav modul
se sastoji od par komandi koje menjaju stanje izlaznih pinova ka releima, uz odgovarajua kanjenja.
Serial.jal je drugi modul, koji je vano pomenuti. Njegova funkcija je da odgovarajui ASCII
karakter prosledi na TX pin mikrokontrolera, realizovan je u formi procedure, koje su uobiajene, kako
za PASCAL, tako i za JAL jedini argument je ASCII karakter koji se prenosi. Serijska komunikacija sa
telefonom se inae obavlja pri 9600 bps, bez bita parnosti i sa jednim stop bitom. Praktino, funkcija
ovog programskog modula je da, odgovarjui binarni reprezent ASCII karaktera, bit po bit,
na svake 104 mikro sekunde prosledi na odgovarajui pin, u ovom sluaju TX.
Taster.jal je modul koji ima jedan ulazni argument, i to taster telefona koji je potrebno
pritisnuti. U stvari modul sadri niz AT komandi koje izvode ovu operaciju, a koristi se samo, kako se
ne bi na vie mesta u okviru glavnog programa ponavljao set komandi koji izgleda ovako.

procedure Taster ( byte in CHR ) is
- 7 -
Darko uri: Alarmna centrala sa GSM dojavom
- 8 -

asynch = "A"
asynch = "T"
asynch = "+"
asynch = "C"
asynch = "K"
asynch = "P"
asynch = "D"
asynch = "="
asynch = 34
asynch = CHR
asynch = 34
asynch = ","
asynch = "2"
asynch = ASCII_CR
delay_1s (1)
end procedure

U ovom primeru se vidi i deo sintakse JAL programskog jezika.
Sifra.jal je najsloeniji programski modul u ovoj aplikaciji i izvrava proveru pritisnutih
brojeva, od strane udaljenog korisnika. Ukoliko su pristigli brojevi odgovarajui, u zavisnosti od
pristigle ifre, ukljuuje se ili iskljuuje odgovarajui rele OUT 1 ili OUT 2. U sluaju da ifra koja stie
nije odgovarajua, mikrokontroler, automatski raskida vezu, sa korisnikom. Na ovaj nain korisniku je
omogueno da ureaj moe da pozove sa bilo kog telefonskog broja ( jer se ne oitava pristigla
idntifikacija ) a sa druge strane onemoguena je sluajna ili namerna deaktivacija sistema od strane
neovlaenog lica.
Jo jedna od funkcija modula ifra je da poto odgovori na ispravnu ifru, ukljuenjem ili
iskljuenjem relea, obavesti korisnika da je operacija obavljena. To se radi na taj nain to se
udaljenom krisniku prosledi odgovarajui niz beep signala.
Broj zvunih signala se alje u sluaju kada ureaj radi kao alarmna centrala u objektima u
zavisnosti od zone koja je povreena. Dakle, ako se desi povreda druge zone, korisnik e biti pozvan.
Ukoliko odgovori na poziv, potrebno je da unese kod sa svoje tastature kojim eli ukljuiti neki rele ili
jednostavno deaktivirati sistem, dajui informaciju centrali da je obaveten. Centrala po prihvatanju
ifre obavlja traenu operaciju, i korisnika obavetava sa dva zvuna signala gde je nastao problem (
u drugoj zoni ). Ukolio je zadata ifra za deaktiviranje sistema, centrala e obustaviti sve dalje pozive,
dok se korisnik ne pojavi i kljuem ne resetuje sistem.
Ukoliko nije izdata ifra za deaktiviranje, ve samo ifra kojom se zahteva zvuna signalizacija
ili manipulacija nad releima, korisnik e u sluaju prihvatanja ifre od strane centrale, ponovo biti
obaveten zvunim signalom koja zona je aktivirala pozive. U ovom sluaju pozivi nee prestajati, sve
dok korisnik ne unese ifru za deaktiviranje sistema.
Dakle, u sistemu postoji najmanje jedna ifra i ona slui za deaktiviranje ureaja. Takva
situacija je samo u sluaju da korisniku nije potrebna kontrola nad releima.
U ostalim situacijama maksimalno mogu postojati jo pet razliitih ifri i to: za proveru
ugroenosti zone, aktiviranje OUT 1 izlaza, aktiviranje OUT 2 izlaza, deaktiviranje OUT 1 izlaza,
deaktiviranje OUT 2 izlaza.
Postavka ifri kao i zahteva koje e biti koriene a koje ne, zavisi od potreba korisnika. ifre
su promenjive, a jedini uslov u odabiru je da se uzastopno ne mogu koristiti dve iste cifre.

3.8.1 GLAVNI PROGRAM

Glavni program se naziva Alarm.txt, i objedinjuje sve prethodno opisane potprograme. Tok
ovog programa je sledei:
Po resetu mikrokontrolera izvodi se provera ukljuenosti telefona, i to na taj nain to se prvo
pritisne broj 5, zatim taster No, ukoliko se odgovarajui kodovi pojave na portu A, mikrokontrolera,
telefon je ukljuen. Ukoliko se ne pojave, poziva se potprogram Ukljuci_tel.
Po ukljuenju telefona, mikrokontroler prelazi u stanje u kom nadgleda ulaze. Ukoliko doe do
promene, prelazi na pozivanje prvog od etiri broja, koji se naizmenino pozivaju. Brojevi koji se
pozivaju su prva etiri broja koja se nalaze memorisana u SIM kartici telefona. U sluaju da nisu
potrebna etiri broja, na pozicije se upisuju isti brojevi.
Darko uri: Alarmna centrala sa GSM dojavom
- 9 -

Po pozivanju broja, poziva se modul sifra, koji u narednom periodu od trideset pet sekundi
oekuje da se unese odgovarajua ifra kako bi se preduzela odgovarajua operacija. Ukoliko
ispravna ifra stigne, operacija se izvrava i korisnik biva obaveten. Ukoliko pak ifra izostane
mikrokontroler prelazi na pozivanje sledeeg telefonskog broja.
Ova varijanta programa se primenjuje u objektima. Kod primene u automobilu, ili u nekom
drugom sluaju, kao kod primene za nadgledanje rezervoara sa vodom koja e kasnije biti pomenuta,
postoji osim mogunosti da centrala zove korisnika, i obratna mogunost. Naime u zavisnosti od
stanja ulaza B+ o kom je bilo rei, postavlja se nain rada (mod) u automobilu.
Ukoliko se desi da je prisutna logika jedinica na ovom ulazu, korisnik moe pozvati broj, u
svom automobilu, i zadati komandu za iskljuenje relea, kojim se blokira motor. Ovo je mogue
primeniti u sluaju da automobil bude otet. Dakle, u sluaju da korisnik bude nasilno udaljen iz vozila,
dok je motor automobila upaljen. U tom sluaju neophodno je bilo da korisnik pre startovanja motora
deaktivira alarm. Bez obzira na ovu situaciju centrala i dalje oekuje poziv. Ukoliko on stigne, nita se
nee desiti, meutim ako stigne, i ako se unese odgovarajua ifra, iskljuie se rele za blokadu
motora i automobil e biti blokiran. B+ u ovom sluaj uslui kako bi odredio u kom reimu radi centrala,
da li oekuje poziv i ifru, ili kao alarm nadgledajui senzore.
Korisnik, u automobilu, pri deaktiviranju alarma obavlja sledeu operaciju. Ukljui kontakt, a
zatim pritisne skriveni taster za deaktiviranje sistema. Na osnovu B+ koji je sada na visokom logikom
nivou sve vreme centrala e oekivati poziv. im se automobil ugasi B+ postaje nizak i od tog trenutka
korisnik ima dva minuta da napusti vozilo ili da deaktivira sistem davanjem kontakta, i pritiskom na
taster, kako bi ponovo mogao da startuje motor. Ukoliko korisnik napusti vozilo centrala e posle dva
minuta poeti nadgledanje senzora i korisnika pozvati u sluaju da doe do aktiviranja nekog od njih.
Na algoritmu koji je prikazan, jasno se vidi tok glavnog programa. U gotovo svakom izvrnom
bloku poziva se odgovarajui potprogram, a to se bukvalno odnosi na Ukljuci_tel i Sifra.
Potprogram ifra dalje na osnovu promenjive BEEP i ifre, koja se alje kao ulazna veliina
ovom modulu, odrauje ostatak posla, koji je opisan u okviru ovog modula.
U okviru opisa programa, pomenuo bih jo specifian program, koji je na istoj hardverskoj
platformi upotrebljen, za specifinu namenu, dakle ne kao alarm. Zahtev koji je trebalo ureaji da
ispune, a koji je postavljen od strane naruioca, svodio se na sledee.
U seoskom vodovodu, postoji bunar, koji snabdeva selo vodom. U okviru vodovodnog sistema
postoje dve crpne stanice koje su na odreenoj udaljenosti od bunara. Uzevi u obzir da ne postoji
signalni kabal, koji bi povezivao sistem, naruiocu je odgovaralo da se obavetavanje izvrava putem
GSM mree. Na strani bunara, postavljen je predajni ureaj, koji je nadgledao jedan ulaz. U sluaju
promene stanja na tom ulazu predajni ureaj poziva naizmenino oba ureaja, koji su postavljeni u
okviru crpnih stanica, i slanjem odgovarajueg koda zahteva da se stanje na OUT 1 izlazu promeni.
Ukoliko se ova operacija uspeno obavi, prijemni ureaji u okviru istog poziva odgovaraju
odgovarajuom ifrom kako bi obavestili predajnik o uspeno obavljenom poslu. Nadgledanje se i
dalje nastavlja. U sluaju da doe do kvara na predajniku, mogue je sa bilo kog telefonskog aparata
aktivirati ili deaktivirati pumpe. Ureaji su postavljeni pre vie meseci i do sada nije bilo primedbi na
njihov rad.

Darko uri: Alarmna centrala sa GSM dojavom
START
UKLJUCEN
UKLJUCI_TEL
UKLJUCEN
NE
SENZORI
AKTIVIRANI
DA
POZOVI PRVI
BROJ
NE
SIFRA
AKO JE SIFRA ZA
DEAKTIVIRANJE
POZOVI DRUGI
BROJ
SIFRA
AKO JE SIFRA ZA
DEAKTIVIRANJE
POZOVI TRECI
BROJ
SIFRA
AKO JE SIFRA ZA
DEAKTIVIRANJE
POZOVI CETVRTI BROJ
SIFRA
AKO JE SIFRA ZA
DEAKTIVIRANJE
KRAJ
DA
DA
DA
DA
NE
BEEP=BR_ZONE

Slika 3.5 Algoritam po kom se izvrava glavni program

4. ZAKLJUAK



Izradom ovog ureaja, reen je problem koji je postavljen na poetku. Problem koji se svodio
na pitanje: Kako elektronski obezbediti objekat na mestu gde korienje klasinih alarmnih sistema
ne prua zadovoljavajue rezultate ?
Pod klasinim alarmnim sistemom, se podrazumeva alarmna centrala, na koju je mogue
odreen broj senzora, kao i spoljanju ili unutranju sirenu. Problem kod ovakvih sistema je raj to je
kod njih mogunost obavetavanja ograniena na zvuk koji emituje sirena. Takoe, ukoliko kod
ovakvog sistema postoji mogunost dojave, ona je uglavnom vezana za fiksnu telefonsku mreu.

- 10 -
Darko uri: Alarmna centrala sa GSM dojavom
- 11 -
Pored toga to je reen pomenuti problem ureaj je u potpunosti ispunio sve funkcionalne
zahteve koji su pre projektovanja postavljeni. I ne samo to, ve su se tokom projektovanja otvorile i
nove mogunosti gde su postavljeni zahtevi u izvesnoj meri premaeni.
U dosadanjoj eksploataciji ureaja nije bilo nikakvih problema, a pored primene kojoj je
ureaj bio predodreen na poetku projektovanja, javile su se i nove mogunosti poput pomenute u
vodovodnom sistemu.
U daljem razvoju ureaja, trebalo bi proiriti njegove mogunosti, uvoenjem novog
mikrokontrolera npr. PIC 16F874 ili PIC 16F877 koji su u potpunosti, softverski kompatibilni sa
upotrebljenim, ali pri tom imaju neuporedivo vee mogunosti. Na taj nain bi se dobila mogunost
poveanja broja ulazno-izlaznih linija, mogunost merenja analognih veliina, povezivanja sa PC
raunarom, generisanja SMS poruka itd.

5. DODATAK

Slika 4.1a tamana ploa sa rasporedom elemenata, prikaz u razmeri 1:1 direktno iz Protela

Slika 4.1b Slika ploe na kojoj se nalaze konektori za povezivanje centrale u razmeri 1:1

Vrednosti upotrebljenih elemenata

R1 220 Ohm Q1 BC 547
R2 220 Ohm Q2 BC 547
R3 220 Ohm Q3 BC 547
R4 220 Ohm Q4 BC 547
R5 22 K
RL 220 Ohm U1 MT 8870 [ lit. 2 ]
R7 470 Ohm U2 PIC 16F84A [ lit. 1 ]
Ri 5 Ohm 1W U3 78S05
R9 220 Ohm U4 78S08
R1_1 100 K Ux 78L05
R2_1 100 K
R3_1 374 K RELAY 1 12 V 1X Preklopni
R4_1 1 K RELAY 2 12 V 1X Preklopni
Rs 47 Ohm RELAY 3 12 V 2X Preklopni
Rx 470 Ohm RELAY 4 12 V 2X Preklopni
RP 100 Ohm
C1 100 nF Li 100 mH
C2 47 uF
C3 100 nF Telefon ERICSSON A1018 ili T10 ili T18
C4 1 uF
C5 1000 uF Baterija Pb 12 V 2.1Ah
C6 47 uF
C7 1000 uF S1 Bravica 2 kontakta
C8 33 pF
C9 33 pF D1 1N 4007
C1_1 100 nF D2 1N 4007
C2_1 47 uF D3 1N 4007
C3_1 100 nF D4 1N 4007
C5_1 100 nF D5 1N 4007
D6 1N 4148
D7 BZX 5.6
X1 10 MHz Di 1N 5148
X2 3.579 MHz DL LED GREEN
Darko uri: Alarmna centrala sa GSM dojavom
- 12 -
DP 1N4007


6. LITERATURA

1. www.microchip.com
2. www.zarlink.com
3. http://www.xs4all.nl/~wf/jal/index_1.html
4. http://www.piclist.com/techref/piclist/index.htm
5 http://oeiweb.omron.com/Products-Relays3.shtm
6. http://www.gsm-modem.de/gsm-data.html
7. -, MT8870, Integrated data receiver, datasheet, Zarlink semiconductor
8.-, PIC16F84, datasheet, Microchip
9. http://www.piclist.com/techref/microchip/language/jal/doc/manual.html


6. INDEKS POJMOVA



A B
alarmna centrala 1 bravica 9
alarmni sistem 1 baterija 4
A1018 4
algoritam 19

D G
DTMF (Dual Tone Modulation Frequency) 4 GSM (Global System for Mobile
dekoder 4 Communications) 2
GSM 07.07 4
GSM modem 12


K M
kutija 13 mikrokontroler 6
kristal 7 MCLR 6
MT8870 6


P R
ploe 22 reset kolo 7 PIC 16F84
6 relei 10
pull down (otpornik povezan na masu) 7 RX 11



S T
stabilizator 8 telefon 4
serijska komunikacija 15 T10 4
SMS ( servis kratkih poruka ) 21 T18 8,11