PROPEDEVTIKA KAO MEDICINSKA DISCIPLINA POJAM ZDRAVLJA I BOLESTI PRINCIPI RADA LEKARA I LEKARSKA ETIKA

ANAMNEZA - METODOLOGIJA PRIKUPLJANJA SIMPTOMA BOLESTI

DOC. DR DEJAN PETROVI

PROPEDEVTIKA KAO MEDICINSKA DISCIPLINA

MEDICINA
re latinskog porekla i znai nauku o bolestima predstavlja granu ljudske delatnosti, kojoj su osnovni ciljevi
uvanje zdravlja ljudi unapreenje zdravlja ljudi spreavanje nastanka bolesti leenje bolesnika obolelih od raznih bolesti

RAZVOJ MEDICINE
EMPIRIJSKA NAUKA
zasnovana na iskustvima koja su se prenosila sa prethodnih generacija lekara na one koje su dolazile posle njih

EGZAKTNA NAUKA
zasnovana na utvrivanju raznih injenica u vezi sa zdravljem i boleu injenice se utvruju objektivnim (egzaktnim) merenjima (ispitivanjima)

PROPEDEVTIKA KAO MEDICINSKA DISCIPLINA

PODELA MEDICINE
svaka podela medicine je vetaka
sve medicinske discipline su meusobno tesno povezane ine jedinstvenu, nerazdvojnu celinu

TEORIJSKA MEDICINA
bavi se izuavanjem raznih osnovnih (bazinih) saznanja deli se na odreene specifine discipline
anatomija histologija fiziologija biohemija mikrobiologija imunologija patologija patofiziologija farmakologija

PROPEDEVTIKA KAO MEDICINSKA DISCIPLINA

PRAKTINA MEDICINA
naziva se jo i KLINIKA MEDICINA ima za cilj da steena teorijska saznanja primenjuje u: prevenciji bolesti leenju bolesti

obuhvata razne klinike discipline koje se bave:

utvrivanjem i leenjem bolesti raznih sistema organa i organa

klinike discipline:
interna medicina kardiologija pulmologija endokrinologija gastroenterologija nefrologija hematologija alergologija reumatologija hirurgija onkologija infektologija

PROPEDEVTIKA KAO MEDICINSKA DISCIPLINA

INTERNA MEDICINA
praktina medicinska disciplina koja se bavi spreavanjem, dijagnostikovanjem i leenjem bolesti unutranjih organa u zavisnosti od ivotnog doba bolesnika interna medicina se deli na: PEDIJATRIJU unapreenje zdravlja i leenje bolesti kod dece i omladine do 14. godine ivota INTERNU MEDICINU U UEM SMISLU unapreenje i leenje bolesnih osoba izmeu 14. i 65. godine GERIJATRIJU unapreenje zdravlja i leenje starih osoba, posle 65. godine ivota

INTERNA MEDICINA (sastoji se od dve osnovne discipline):

KLINIKA (INTERNA) PROPEDEVTIKA praktina medicinska disciplina koja osposobljava studente i lekare da mogu uspeno koristiti razne postupke koji slue za utvrivanje bolesti KLINIKA INTERNA MEDICINA
izuava uzroke, nain nastanka, kliniku sliku (nain ispoljavanja), tok, leenje i ishod bolesti unutranjih organa

PROPEDEVTIKA KAO MEDICINSKA DISCIPLINA

PROPEDEVTIKA (propaedeutica)
praktina medicinska disciplina koja: PRIPREMA OSPOSOBLJAVA I UI studente medicine kako se postavlja dijagnoza bolesti ona predstavlja predmet koji ini sponu, most izmeu: PREKLINIKIH KLINIKIH MEDICINSKIH DISCIPLINA

daje osnovna znanja iz klinike medicine, koja su neophodno potrebna svakom lekaru, bez obzira kojom e se klinikom disciplinom baviti posle zavretka medicinskih studija
KLINIKA PROPEDEVTIKA upoznaje i osbosobljava studenta (lekara): na koji nain da pristupi bolesniku da paljivo i sistematino prikuplja podatke od bolesnika ili lanova njegove njegove porodice o nainu ispoljavanja bolesti kako se obavlja pravilan, sistematian i objektivan (fizikalan, fiziki) pregled bolesnika da pravilno primenjuje razne metode dopunskih ispitivanja i pravilno tumai dobijene rezultate

PROPEDEVTIKA KAO MEDICINSKA DISCIPLINA

ZADACI KLINIKE PROPEDEVTIKE
TEORIJSKA I PRAKTINA NASTAVA IZ KLINIKE (INTERNE) PROPEDEVTIKE da steena znanja iz osnovnih, preklinikih medicinskih disciplina primenjuje na bolesniku i uporeuje ih sa tegobama bolesnika (simptomima bolesti) i promenama (znaci bolesti) koje otkriva primenom fizikih metoda pregleda (inspekcija, palpacija, perkusija, auskultacija) da student stekne tehniku spretnost I osposobi se da fizikalnim pregledom utvruje znake bolesti da se student naui i osposobi kroz teorijsku i praktinu nastavu da meusobno uporeuje i analizira simptome i znakove bolesti

POJAM ZDRAVLJA I BOLESTI

POJAM ZDRAVLJA
Zdravlje je skladan odnos i ravnotea u grai i funkciji elija raznih tkiva, organa i sistema organa u ovejem organizmu

POJAM BOLESTI
Bolest je svaki poremeaj grae i funkcije elija raznih tkiva, organa i sistema organa

OSNOVNE ODLIKE BOLESTI SU:

ETIOLOGIJA BOLESTI - uzroci bolesti PATOGENEZA BOLESTI - nain nastanka bolesti KLINIKA SLIKA - ispoljavanje bolesti UTVRIVANJE BOLESTI - postavljanje dijagnoze LEENJE BOLESNIKA - otklanjanje uzronika bolesti EVOLUCIJA BOLESTI - tok bolesti ISHOD BOLESTI - zavretak bolesti

POJAM ZDRAVLJA I BOLESTI

ETIOLOGIJA BOLESTI
SPOLJANJI ETIOLOKI INIOCI BOLESTI FIZIKI

mehanike sile toplota i hladnoa promene atmosferskog pritiska elektrina struja jonizujue zraenje industrijska hemijska sredstva hemijska sredstva koja se koriste u domainstvu otrovi ivotinja i biljaka lekovi u koliinama veim od terapijskih doza
bioloki etioloki inioci ivotinjskog porekla bioloki etioloki inioci biljnog porekla nedovoljno unoenje pojedinih hranljivih materija suvino unoenje pojedinih hranljivih materija

HEMIJSKI

BIOLOKI NEPRAVILNA ISHRANA

POJAM ZDRAVLJA I BOLESTI

ETIOLOGIJA BOLESTI
UNUTRANJI ETIOLOKI INIOCI BOLESTI NASLEDNI POREMEAJI
uslovljavaju nasledne ili porodine bolesti to su bolesti koje potomci nasleuju od roditelja ili ranijih predaka promena broja i grae hromozoma mutacija samo jednog gena mutacije veeg broja gena mutacija hromozoma postoji vie tipova nasleivanja autosomno dominantno autosomno recesivno nasleivanje vezano za hromosom pola poligensko nasleivanje nasleivanje uslovljeno nenormalnostima hromozoma

UROENI POREMEAJI
etioloki inioci bolesti koji uslovljavaju poremeaj razvoja ploda za vreme intrauterinog ivota (uroene kongenitalne bolesti) uzimanje nekih lekova u toku prvih meseci trudnoe (talidomid) virusne infekcije (rubeole, herpes, i dr.) nedovoljna ishrana poremeaji metabolizma kod trudnica (dijabetes melitus) uroene bolesti se ne nasleuju one se ne prenose sa bolesnih roditelja na potomke

POJAM ZDRAVLJA I BOLESTI

ETIOLOGIJA BOLESTI
UNUTRANJI ETIOLOKI INIOCI BOLESTI POREMEAJ IMUNITETA
smanjenje imuniteta poremeaj imunoglobulina (B-limfocita) reakcije preosetljivosti (alergijske reakcije) anafilaktika reakcija citotoksina reakcija imunokompleksna reakcija reakcija kasnog senzibiliteta autoimuni poremeaji stvaranje autoantitela i senzibilisanih T-limfocita protiv sopstvenih Ag imuni sistem ne razlikuje sopstvene antigene od stranih

PSIHOSOMATSKI POREMEAJI
psihiki doivljaji uslovljavaju poremeaj funkcije i grae tkiva i organa psihiki napor briga strah uzbuenje

POJAM ZDRAVLJA I BOLESTI

PATOGENEZA NASTANKA BOLESTI
FAKTORI PATOGENEZE BOLESTI SPOLJANJI FAKTORI PATOGENEZE
spoljanji etioloki inioci bolesti

UNUTRANJI FAKTORI PATOGENEZE

konstitucija dispozicija imunitet ivotna dob pol

U zavisnosti od meusobnog odnosa spoljanjih i unutranjih inioca patogeneze jedna ista bolest se ispoljava na razliite naine u raznih osoba

POJAM ZDRAVLJA I BOLESTI

KLINIKA SLIKA BOLESTI
je skup tipinih i karakteristinih subjektivnih tegoba (simptoma bolesti) i objektivnih promena (znaci bolesti), kojima se odlikuje neka bolest ona obuhvata i morfoloko-fukcijske poremeaje koji se dokazuju posebnim metodama, tkz. dopunskim ispitivanjima bolesnika

BOLEST SE ISPOLJAVA: SUBJEKTIVNIM TEGOBAMA (SIMPTOMI BOLESTI)

utvruju se razgovorom sa bolesnikom (anamnezom)

OBJEKTIVNIM PROMENAMA (ZNACI BOLESTI)

utvruju se fizikalnim pregledom bolesnika

POREMEAJIMA GRAE I FUNKCIJE ODREENIH TKIVA I ORGANA REZULTATI DOPUNSKOG ISPITIVANJA

utvruju se dopunskim ispitivanjima bolesnika

POJAM ZDRAVLJA I BOLESTI

KLINIKA SLIKA BOLESTI
SIMPTOMI BOLESTI (subjektivne tegobe/smetnje)
OPTI SIMPTOMI BOLESTI
javljaju se u mnogobrojnim bolestima
malaksalost

SPECIFINI SIMPTOMI BOLESTI

javljaju se samo u odreenim bolestima
stenokardian bol

POJAM ZDRAVLJA I BOLESTI

KLINIKA SLIKA BOLESTI
ZNACI BOLESTI (objektivne tegobe/smetnje) OPTI ZNACI BOLESTI
javljaju se u mnogim bolestima
poviena telesna temperatura

SPECIFINI ZNACI BOLESTI

javljaju se samo u bolestima odreenih organa
znak leptira - sistemski eritemski lupus

POJAM ZDRAVLJA I BOLESTI

KLINIKA SLIKA BOLESTI
MORFOLOKE PROMENE I FUNKCIJSKI POREMEAJI
BOLEST JEDNOG ORGANA MOE SE ISPOLJITI:

morfoloko-funkcijskim poremeajima tog organa morfoloko-funkcijskim poremeajima drugih organa i sistema

VRSTE DOPUNSKIH ISPITIVANJA (rezultati dopunskog ispitivanja)

BIOHEMIJSKA HEMATOLOKA MIKROBIOLOKA SEROLOKA IMUNOLOKA ENDOSKOPSKA RADIOLOKA ELEKTROGRAFSKA RADIOIZOTOPSKA

Kliniku sliku jedne bolesti sainjavaju: opti i specifini simptomi opti i specifini znaci odreeni morfoloko-funkcijski poremeaji

POJAM ZDRAVLJA I BOLESTI

UTVRIVANJE BOLESTI - POSTAVLJANJE DIJAGNOZE BOLESTI
DIJAGNOZA BOLESTI SE POSTAVLJA NA OSNOVU:

SIMPTOMA BOLESTI
simptomi bolesti se prikupljaju od bolesnika uzimanje podataka o bolesti od bolesnika naziva se ANAMNEZA BOLESTI anamnezu ine nekoliko posebnih delova: lini podaci glavne tegobe sadanja bolest ispitivanje po sistemima lina anamneza porodina anamneza socijalno-epidemioloka anamneza

ZNAKOVA BOLESTI
znaci bolesti se prikupljaju fizikalnim pregledom pri objektivnom pregledu bolesnika koriste se etiri grupe fizikih metoda: inspekcija palpacija perkusija auskultacija

REZULTATA DOPUNSKOG ISPITIVANJA

utvrivanje morfolokih poremeaja utvrivanje funkcijskih poremeaja

POJAM ZDRAVLJA I BOLESTI

LEENJE BOLESNIKA CILJ LEENJA
da se otklone uzronici bolesti iz bolesnikovog organizma da se pomogne bolesniku u savlaivanju bolesti potpuno ozdravljenje bolesnika

METODE LEENJA

HGIJENSKO-DIJETETSKI REIM
nega bolesnika mirovanje bolesnika

MEDIKAMENTNO LEENJE
kauzalno leenje simptomatsko leenje

HIRURKO LEENJE
leenje koje se sprovodi operativnim zahvatom

POJAM ZDRAVLJA I BOLESTI

EVOLUCIJA (RAZVOJ/TOK) BOLESTI
DECURSUS MORBI
svaka bolest ima poetak, tok i zavretak poznavanje i praenje toka bolesti omoguava prepoznavanje raznih bolesti poznavanje i praenje bolesti omoguuje da se predvidi njen tok

POETAK BOLESTI
bolest moe da nastane naglo ili postepeno ispoljava se optim simptomima i znacima ispoljava se specifinim simptomima i znacima ispoljava se nespecifinim simptomima i znacima atipina klinika slika moe da protekne latentno (neprimetno)

TOK BOLESTI
PRVA ETAPA: latentna faza bolesti prikrivena ili asimptomatska faza bolesti DRUGA ETAPA: prodromalna faza bolesti bolest se u ovoj fazi ispoljava optim simptomima TREA ETAPA: manifestna faza bolesti pojava specifinih simptoma i znakova bolesti ETVRTA ETAPA: terminalna faza bolesti

POJAM ZDRAVLJA I BOLESTI

ZAVRETAK (ISHOD) BOLESTI ISHOD BOLESTI
POTPUNO OZDRAVLJENJE
posle preleane bolesti ne ostaju nikakve posledice

INVALIDNOST
nepotpuno ozdravljenje zaostajanje odreenih posledica u grai i funkciji nekih organa

SMRTNI ISHOD
stanje koje se karakterie prestankom funkcija centralnog nervnog sistema kardiovaskularnog sistema respiratornog sistema

PRINCIP RADA LEKARA I LEKARSKA ETIKA

RAD LEKARA ZAHTEVA
ODGOVORNOST
proizilazi iz injenice da svaki bolesnik koji mu se poverava gaji nadu da e mu pomoi u otklanjanju njegovih tegoba

PRECIZNOST
podrazumeva da svakoj osobi, svakom bolesniku posveti potrebnu panju, kako bi se utvrdila prava priroda bolesti

PORTVOVANJE
maksimalno zalaganje lekara radi uspenog dijagnostikovanja i odgovarajueg leenja svakog bolesnika, pa i najteih

PRINCIPI RADA LEKARA ZAHTEVAJU pravilan pravilan pravilan pravilan odnos prema bolesniku odnos prema lanovima njegove porodice meusobni odnos lekara odnos lekara prema ostalim zdravstvenim radnicima

PRINCIP RADA LEKARA I LEKARSKA ETIKA

ODNOS LEKARA I BOLESNIKA
Pravilan odnos lekara prema bolesniku podrazumeva njegovo ponaanje u toku uzimanja anamnestikih podataka: uspean rad lekara prvenstveno zavisi od stava, tj. odnosa lekara prema ispitivanoj osobi (bolesniku) prilikom prvog susreta i u toku uzimanja anamnestikih podataka: lekar treba da se pri prvom, a i svim narednim susretima, da se pozdravi sa bolesnikom, pruajui mu ruku i nudei ga da sedne treba da jasno ispolji svoju zainteresovanost za probleme i tegobe bolesnika to omoguava lekaru da stekne poverenje kod bolesnika uspostavljanje poverenja je osnovni uslov da bolesnik sve svoje tegobe i svoje probleme poveri lekaru, to je od velikog znaaja za utvrivanje bolesti i uspeno leenje lekar treba da bude paljiv, prijatan i saoseajan prema bolesniku ne sme nikada da izgubi staloenost i strpljenje u odnosu na bolesnika lekar ne moe da na brzinu uzima anamnestike podatke od bolesnika ukoliko bolesnik stekne utisak da ga lekar pouruje on izbegava davanje detaljne anamneze lekar ne sme nikada da pokae iznenaenje ili uenje kada mu bolesnik daje podatke

PRINCIP RADA LEKARA I LEKARSKA ETIKA

ODNOS LEKARA I BOLESNIKA
pravilan odnos lekara prema bolesniku podrazumeva njegovo ponaanje u toku

obavljanja bjektivnog (fizikalnog) pregleda:

uspean rad lekara prvenstveno zavisi od stava, tj. odnosa lekara prema ispitivanoj osobi (bolesniku) u toku obavljanja fizikalnog pregleda: lekar treba da zamoli bolesnika da zauzme poloaj koji njemu odgovara, a koji omoguava uspeno obavljanje fizikalnog pregleda medicinska pomo sestre pri svlaenju i pripremi bolesnika za pregled

pravilan odnos lekara prema bolesniku podrazumeva njegovo ponaanje pri izboru dopunskih ispitivanja:
potrebno je bolesniku, na njemu razumljiv nain, objasniti koja dopunska ispitivanja treba da se obave i zbog ega kako se izvode dopunska ispitivanja i kako da se bolesnik pripremi za odreena dopunska ispitivanja

pravilan odnos lekara pri leenju bolesnika

osnovna vetina u leenju bolesnika jeste da lekar svaki put postigne to bolji efekat uz to manje tetno delovanje lekova propisivanje lekova bez prethodnog uzimanja anamnestikih podataka i obavljenog fizikalnog pregleda, velika je profesionalna i etika greka lekara propisivanje velikog broja lekova (polipragmazija) ukazuje na nedovoljnu strunu osposobljenost lekara mnogi lekovi mogu ispoljiti neeljeno dejstvo, zbog toga lekar mora uredno da obavlja kontrolne preglede, da bi se izbegle neeljene posledice leenja

PRINCIP RADA LEKARA I LEKARSKA ETIKA

ODNOS LEKARA I RODBINE BOLESNIKA
lekar koji lei bolesnika treba da nae vremena i da rodbinu i prijatelje bolesnika:

primi razgovara sa njima da obavetenje o bolesniku obezbedi redovne posete bolesniku, kako je to propisima predvieno
lekar treba da vodi rauna da jedino on moe i treba da daje obavetenja o bolesniku obavetenja telefonom treba izbegavati, posebno nepoznatim osobama, bez obzira kako se one predstave lekar treba sa puno takta i obazrivosti da saoptava rodbini bolesnika pravu prirodu neizleivih bolesti (neoplazme) lekar treba paljivo i sa puno takta da saoptava i pogoranje bolesnika lekar treba nekom lanu porodice (supruniku, ocu, bratu, sestri) da saopti pravu dijagnozu i pravo stanje bolesnika

PRINCIP RADA LEKARA I LEKARSKA ETIKA

ODNOS LEKARA I DRUGIH ZDRAVSTVENIH RADNIKA
uspeh u leenju bolesnika postie se uz uee svih zdravstvenih radnika:

LEKARI MEDICINSKE SESTRE TEHNIARI BIOHEMIARI FARMACEUTI

u svim zdravstvenim ustanovama je nuan i neophodan TIMSKI RAD lekar je rukovodilac timskog rada u medicini

pravilan odnos lekara prema drugim zdravstvenim radnicima mora da bude zasnovan na: punom njihovom potovanju uvaavanju njihovog miljenja poverenju

PRINCIP RADA LEKARA I LEKARSKA ETIKA

MEUSOBNI ODNOS LEKARA
odnos meu lekarima mora da bude uvek zasnovan na: KOLEGIJALNOJ SARADNJI MEUSOBNOM POTENJU stariji lekari treba svojim radom i stavom da daju primer mlaim lekarima: sva svoja steena znanja i iskustva treba nesebino da prenose na mlae kolege mladi lekari treba da potuju starije kolege, njihovo znanje i iskustvo koje im oni prenose svaki lekar treba uvek, kada sam to ne moe, da zatrai od drugog lekara strunu pomo za: utvrivanje bolesti uspenije leenje bolesnika lekar, kome je upuen bolesnik na konsultativni pregled, treba sa puno uvaavanja i potovanja da obavi taj pregled i prui maksimalnu pomo kolegi koji je traio njegovo miljenje upuivanje bolesnika na konsultativni pregled i davanje miljenja treba uvek da bude pismenim putem, najbolje u kucanom obliku, a ne svojeruno pisano, jer je poznato da je rukopis mnogih lekara izrazito neitak lekari ne treba da se sami preporuuju bilo kom bolesniku, pogotovu kada se ta osoba ve ispituje i lei kod drugog kolege, u drugoj ustanovi

PRINCIP RADA LEKARA I LEKARSKA ETIKA

LEKARSKA ETIKA
OSNOVNI PRINCIPI LEKARSKE ETIKE ZASNIVAJU SE NA PRAVILNOM ODNOSU LEKARA PREMA: BOLESNIKU LANOVIMA NJEGOVE PORODICE DRUGIM ZDRAVSTVENIM RADNICIMA MEUSOBNOM ODNOSU LEKARA

HIPOKRATOVA ZAKLETVA
PRINCIPI PONAANJA LEKARA prenoenje znanja i iskustva od strane starijih lekara na mlae kolege pruanje nesebine i strune pomoi bolesniku u svako doba, bez obzira na radno vreme nenanoenje tete bolesniku u toku ispitivanja i leenja uvanje svega to lekar sazna od bolesnika (lekarska tajna) potovanje starijih lekara koji svoje znanje i iskustvo prenose na mlae potovanje miljenje i stava drugog lekara-kolege

LEKARSKA TAJNA
lekar je obavezan da sve to sazna kroz anamnezu, fizikalni pregled i ostala ispitivanja i leenje svake osobe uva neprekidno kao tajnu

METODOLOGIJA DIJAGNOSTIKOVANJA BOLESTI

METODOLOGIJA UTVRIVANJA DIJAGNOZE BOLESTI
METODOLOGIJA SE SASTOJI U PRIMENI TRI OSNOVNE GRUPE POSTUPAKA:

ANAMNEZA
postupak za prikupljanje subjektivnih tegoba (simptomi bolesti) od bolesnika

OBJEKTIVAN (FIZIKALAN) PREGLED

postupak za utvrivanje promena (znaci bolesti) u bolesnika

DOPUNSKA ISPITIVANJA
postupci za utvrivanje morfolokih i funkcijskih poremeaja organa

DIJAGNOZA BOLESTI
detaljna analiza i uporeivanje simptoma, znakova bolesti i rezultata dopunskih ispitivanja omoguuje da se utvrdi prava DIJAGNOZA BOLESTI

U TOKU STUDIJA STUDENTI TREBA DA SAVLADAJU:

vetinu komunikacije sa bolesnicima tehniku fizikalnog pregleda bolesnika evaluaciju pojedinih dijagnostikih procedura kliniko prosuivanje (medicinski nain razmilajnja i zakljuivanja): medicinska logika: selekcija, analiza i sinteza

METODOLOGIJA DIJAGNOSTIKOVANJA BOLESTI

ANAMNEZA
METODOLOGIJA PRIKUPLJANJA SIMPTOMA BOLESTI
ANAMNEZA - postupak prikupljanja podataka od bolesnika o njegovoj bolesti OSNOVNI PRINCIPI ANAMNEZE:
niko ne moe da uzme anamnezu i obavi fizikalni pregled za drugog AUTOANAMNEZA anamnestiki podaci se prikupljaju od samog bolesnika HETEROANAMNEZA lanovi porodice ili lica iz okoline bolesnika teko opte stanje bolesnika: gubitak svesti

STAV LEKARA PRI UZIMANJU ANAMNEZE

uspostaviti odgovarajui odnos (poverenje) izmeu ispitivaa i bolesnika poseban znaaj ima prvi susret izmeu ispitivaa i bolesnika ispitiva treba da se pozdravi sa bolesnikom pruajui mu ruku jasno ispolji zainteresovanost za probleme bolesnika ispitiva ne moe na brzinu voditi razgovor sa bolesnikom prilikom uzimanja anamneze ukoliko bolesnik stekne utisak da ga ispitiva pouruje prilikom uzimanja anamneze on izbegava davanje detaljne anamneze zakljuuje da ispitiva nije zainteresovan za njegove probleme i njegovo zdravlje ispitiva ne sme nikada da pokae iznenaenje na dobijene odgovore bolesnika

METODOLOGIJA DIJAGNOSTIKOVANJA BOLESTI

ANAMNEZA
METODOLOGIJA PRIKUPLJANJA SIMPTOMA BOLESTI REDOSLED I NAIN UZIMANJA ANAMNESTIKIH PODATAKA
ANAMNEZA ima vie delova sa specifinim ciljevima: PODACI O IDENTITETU BOLESNIKA (administrativni podaci) SADANJA BOLEST (Anamnaesis morbi)
GLAVNE TEGOBE BLIA/PRECIZNIJA ANAMNZEA

ANAMNEZA PO SISTEMIMA
OPTE POJAVE RESPIRATORNI SISTEM KARDIOVASKULARNI SISTEM GASTROINTESTINALNI SISTEM HEMATOPOEZNI SISTEM ENDOKRINI SISTEMA UROGENITALNI SISTEM LOKOMOTORNI SISTEM CENTRALNI NERVNI SISTEM

LINA ANAMNANEZA (Anamnaesis vitae)

PORODINA ANAMNEZA (Anamnaesis familliae) SOCIJALNO-EPIDEMIOLOKA ANAMNEZA

METODOLOGIJA DIJAGNOSTIKOVANJA BOLESTI

ANAMNEZA
REDOSLED I NAIN UZIMANJA ANAMNESTIKIH PODATAKA
ANAMNEZA:

PODACI O IDENTITETU BOLESNIKA (administrativni podaci)

prezime i ime bolesnika datum roenja mesto roenja mesto boravka zanimanje datum prijema
od znaaja su ne samo za tok ispitivanja ve i za dijagnozu mnogih oboljenja starost bolesnika moe da ukae na pojavu izvesnih oboljenja koja su vezana za odreeno doba starosti: deije infektivne bolesti u ranom detinjstvu reumatska groznica i tuberkuloza u mlaih osoba arterioskleroza i maligna oboljenja u starijih osoba mesto roenja: izvesna oboljenja mogu se javiti na odreenom podruju u vidu endemije zanimanje: brojna oboljenja mogu nastati pod dejstvom tetnih materija koje se stvaraju na radnom mestu: trovanje olovom u topinoicama olova i tamparijama pneumokonioze u radnika odreenih industrija (rudara, kamenorezaca)

METODOLOGIJA DIJAGNOSTIKOVANJA BOLESTI

ANAMNEZA
REDOSLED I NAIN UZIMANJA ANAMNESTIKIH PODATAKA

ANAMNEZA:
SADANJA BOLEST - podaci o nastalim subjektivnim tegobama
GLAVNE TEGOBE
obuhvataju dominantne simptome zbog kojih se bolesnik javio lekaru Zbog ega ste se javili lekaru, koje su vae najvee tegobe? nabrojati tegobe bolesnika, najbolje je navesti bolesnikove rei nikada ne upisivati u glavnim tegobama dijagnozu bolesti u nekim sluajevima bolesnik ne dolazi zbog nekih aktuelnih tegoba, ve zbog: redovne kontrole izrade vaskularnog pristupa za hemodijalizu utvrivanja stanja svog kardiovaskularnog sistema

BLIA/PRECIZNIJA ANAMNEZA
poetak bolesti prvi simptomi i znaci hronoloki tok bolesti dosadanje leenje
Kada je bolest poela? Kako je bolest poela (naglo ili postepeno)? Redosled nastajanja subjektivnih tegoba? Kakav je bio njihov tok od poetka bolesti do momenta pregleda? Kakav je bio njihov intenzitet? Da li ste uzimali lekove i kakav je bio njihov efekat na tok bolesti? Da li ste imali alergiju na neki lek i kako se to manifestovalo?

METODOLOGIJA DIJAGNOSTIKOVANJA BOLESTI

ANAMNEZA ISPITIVANJE PO SISTEMIMA:
OPTE POJAVE
Da li ste imali povienu telesnu temperaturu i kako se kretala?
(Da li je bila udruena sa jezom, drhtavicom?) Da li imate pojaano znojenje? (Da li se znojite, obilno, danju, nou?) rano jutarnje znojenje u tuberkulozi pojaano znojenje u reumatskoj groznici, sepsi, limfogranulomatozi Da li imate oseaj malaksalosti? (Da li ste malaksali?) prodrom u infektivne bolesti elektrolitski disbalans neuromiina oboljenja endokrinoloka oboljenja: insuficijencija nadbubrega kardioloka oboljenja: insuficijencija miokarda Da li ste izgubili u telesnoj teini? (Da li vam se smanjila telesna teina, koliko i za koje vreme?) neadekvatna ishrana (malnutricija) oboljenja digestivnog trakta veliki gubitak vode iz organizma poveana razgradnja organizma zbog povienog metabolizma u tireotoksikozi

METODOLOGIJA DIJAGNOSTIKOVANJA BOLESTI

ANAMNEZA ISPITIVANJE PO SISTEMIMA:
RESPIRATORNI SISTEM
kod odreenih oboljenja moe doi do poremeaja funkcije pojedinih delova respiratornog sistema :

RESPIRATORNI CENTAR

GRUDNI KO
DISAJNI PUTEVI PARENHIM PLUA ALVEOLO-KAPILARNI SISTEM PLEURA DIJAFRAGMA

METODOLOGIJA DIJAGNOSTIKOVANJA BOLESTI

ANAMNEZA ISPITIVANJE PO SISTEMIMA:
RESPIRATORNI SISTEM
Da li imate smetnje pri disanju? Da li imate sekreciju iz nosa? Da li imate oteano disanje? (Kada u kojim situacijama?, Kako se ono ispoljava?) hronine opstruktivne bolesti organa za disanje Da li imate napade guenja (sviranja u grudnom kou) i u kakvim okolnostima? Da li kaljete i da li iskaljavate iz grudi? Kakav je ispljuvak? (obilan-oskudan, tean-slizav, gnojav-krvav, penuav) iskaljavanje krvi (hemoptizija-mala koliina krvi, hemoptoja-vee koliine krvi) znak bolesti sluznice organa za disanje, posebno plua iskaljavanje utog-zelenog ispljuvka hronine zapaljenske bolesti organa za disanje Da li imate bolove u grudnom kou? oboljenja miia zida grudnog koa frakture rebara zapaljenje parijetalne pleure Da li se bolovi pojaavaju pri disanju i kalju? zapaljenje parijetalne pleure

METODOLOGIJA DIJAGNOSTIKOVANJA BOLESTI

ANAMNEZA ISPITIVANJE PO SISTEMIMA:
KARDIOVASKULARNI SISTEM
kod oboljenja kardiovaskularnog sistema simptomi se javljaju zbog:

INSUFICIJENCIJE LEVOG SRCA INSUFICIJENCIJE DESNOG SRCA OBOLJENJA KORONARNIH ARTERIJA POREMEAJA U SRANOM RITMU OBOLJENJA ARTERIJA I VENA

METODOLOGIJA DIJAGNOSTIKOVANJA BOLESTI

ANAMNEZA

ISPITIVANJE PO SISTEMIMA:
KARDIOVASKULARNI SISTEM
Da li se zamarate pri naporu ili hodu uz brdo ili po ravnom? Da li imate oteano disanje pri naporu? Da li imate napade nonog guenja? Da li imate napade guenja (sviranja u grudnom kou) i u kakvim okolnostima? Da li imate napade lupanja srca i u kojim situacijama? Da li imate bol iza grudne kosti? lokalizacija bola propagacija bola karakter bola intenzitet bola duina trajanja bola prestanak bola (spontano, uzimanje nitroglicerina) Da li imate otoke na nogama? jednostrano ili obostrano ujutru, uvee, tokom celog dana Da li imate bolove-greve u listovima nogu? posle koliko metara hodanja

METODOLOGIJA DIJAGNOSTIKOVANJA BOLESTI

ANAMNEZA

ISPITIVANJE PO SISTEMIMA:
GASTROINTESTINALNI SISTEM
Da li imate dobar apetit ili ne? Da li imate smetnje, bolove pri gutanju hrane? Da li imate muku, gaenje i povraanje? Da li imate bolove u elucu? lokalizacija bola irenje bola prestanak bola Da li ste povraali krv? Da li ste imali crnu stolicu i kada? Da li imate nadimanje trbuha? posle kakve hrane Da li imate napade bolova ispod desnog rebarnog luka? Da li imate urednu stolicu? zatvor proliv Kakav je izgled, konzistencija, miris stolice?

METODOLOGIJA DIJAGNOSTIKOVANJA BOLESTI

ANAMNEZA ISPITIVANJE PO SISTEMIMA:
HEMATOPOEZNI SISTEM
Da li imate oseaj malaksalosti i zamaranja? Da li imate ubrzan rad srca (tahikardija)? Da li imate este infekcije? Da li su se uveavale limfne lezde? Da li imate bolove u kostima? Da li imate krvavljenja u koi? takasta krvavljenja (petehije) krvni podlivi (hematomi) Da li se krvavljenja javljaju spontano ili posle povreivanja? Da li su menstrualna krvavljenja produena i oblilna? (kod ena) Da li su se javljala krvavljenja i kod ostalih lanova porodice?

METODOLOGIJA DIJAGNOSTIKOVANJA BOLESTI

ANAMNEZA
ISPITIVANJE PO SISTEMIMA:
ENDOKRINI SISTEM
Da li imate oseaj malaksalosti i zamaranja? Da li ste izgubili u telesnoj teini? Da li se pojaano znojite? Da li ste primetili promenu boje glasa? Da li ste primetili promenu pigmentacije koe? Da li ste primetili pojaanu dlakavost koe? (kod ena) Da li imate pojaan oseaj gladi? Da li imate pojaan oseaj ei? Da li je poveana dnevna koliina mokrae?

METODOLOGIJA DIJAGNOSTIKOVANJA BOLESTI

ANAMNEZA ISPITIVANJE PO SISTEMIMA:
UROGENITALNI SISTEM
Da li normalno mokrite? koliina tegobe pri mokrenju Da li esto mokrite nou? Da li imate smetnje, bolove (peenje) pri mokrenju? Da li ste primetili promene u boji i izgledu mokrae? Da li ste mokrili krv i kada? Da li imate bolove u predelu bubrega? lokalizacija propagacija karakter intenzitet udruenost sa:
mukom, gaenjem, povraanjem povienom telesnom temperaturom smanjenom diurezom

Kod ena pitati za menstrualni ciklus i poroaje: Kada ste dobili prvu menstruaciju? Da li ste imali poroaje i koliko? Da li ste imali pobaaje (spontani, vetaki)?

METODOLOGIJA DIJAGNOSTIKOVANJA BOLESTI

ANAMNEZA
ISPITIVANJE PO SISTEMIMA:
LOKOMOTORNI SISTEM
Da li imate bolove u zglobovima pri kretanju i radu? lokalizacija propagacija karakter intenzitet prestanak Da li su zahvaeni zglobovi praeni crvenilom, otokom, temperaturom? Kakva je pokretljivost zahvaenih zglobova? Da li imate bolove u miiima? lokalizacija propagacija karakter intenzitet stepen smanjenja miine snage

METODOLOGIJA DIJAGNOSTIKOVANJA BOLESTI

ANAMNEZA

ISPITIVANJE PO SISTEMIMA:
CENTRALNI NERVNI SISTEM
Da li imate normalan san? Da li vas san osveava ili ne? Da li imate glavobolje? lokalizacija propagacija karakter intenzitet provocirajui faktori Da li imate nesvestice? Da li dobro vidite? Da li dobro ujete? Da li imate normalan oseaj ukusa i mirisa? Da li imate nestabilnost pri kretanju, stajanju?

METODOLOGIJA DIJAGNOSTIKOVANJA BOLESTI

ANAMNEZA LINA ANAMNEZA - podaci o prolim bolestima
RANIJE PRELEANE BOLESTI
zarazne bolesti reumatska groznica internistike bolesti

RANIJA LEENJA U BOLNIKIM USTANOVAMA

internistike intervencije hirurke intervencij

PREOSETLJIVOST NA RAZNE LEKOVE

METODOLOGIJA DIJAGNOSTIKOVANJA BOLESTI

ANAMNEZA PORODINA ANAMNEZA - podaci o bolestima u porodici
Da li je neko u porodici bolovao od neke bolesti? tuberkuloza bolesti srca bolesti bubrega povien artrijski krvni pritisak reumatizam eerna bolest guavost epilepsija duevne bolesti alkoholizm maligna bolest

METODOLOGIJA DIJAGNOSTIKOVANJA BOLESTI

ANAMNEZA SOCIJALNO-EPIDEMIOLOKA ANAMNEZA - podaci o uslovima ivota i rada
Na pojavu izvesnih oboljenja mogu uticati loi uslovi ivota i rada i zbog toga treba dobro sagledati: materijalni poloaj uslovi stanovanja nain ivota i ishrane puenje cigareta koliko cigareta dnevno pijenje alkoholnih pia vrsta, koliina svakodnevno, povremeno uzimanje droge, sedativnih i drugih lekova vrsta posla i uslovi na poslu higijensko-tehnika zatita