Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu

1.UVOD

Razvoj problema sa kojim se danas susreemo dostizao je vrhunac poetkom prolog veka . Usled poveanja potrebe za elektrinom energijom u savremenom domainstvu i neizdrive urbanizacije, drzave su morale tragati za najpovoljnijim reenjima, a u isto vreme i obraati znaajnu panju na ouvanje prirode i iskorienje svojih prirodnih resursa. Moderni stil ivota podrazumeva sve veu upotrebu energije, a trenutno se veina energetskih potreba oveanstva namiruje upotrebom vrlo tetnih osilnih goriva, ali u budunosti e se ta goriva morati zameniti iim izvorima energije u obliku obnovljivih izvora energije ili nuklearne energije, ako elimo da sauvamo nau !lanetu. Medjutim, ekonomska situacija u "rbiji ne ide u prilog razvoju i investiranju u obnovljive izvore energije i to e se odraziti u budunosti poveanim uvozom energenata i veim zaduivanjem. #ravi treba da bude najvei interes upravo u indirektnim e ektima koji e se ogledati u smanjenju uvoza elektrine energije, u korienju obnovljivih izvora energije radi uvanja neobnovljivih i smanjenja zaga$ivanja ivotne sredine, regulisanju vodotokova i zapoljavanju domae industrije.

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu

2.ENERGIJA
&ivimo u svetu energije. "ve to nas okruuje zasnovano je na korienju energije. 'nergija je potrebna svim ivim biima. (ama je potrebna da bi smo se mogli kretati. 'nergiju dobijamo od hrane koju uzimamo. )iljke dobijaju energiju od "uneve svetlosti, ivotinje jedu biljke ili druge ivotinje. Maine dobijaju energiju sagorevanjem goriva *na te, uglja, gasa i dr.+. ,li na planeti -emlji je sve manje iskoristive energije. "vet je doao u vreme kada treba sve vie i vie energije budui da potronja energije znatno raste na globalnoj skali. Me$utim, ne samo da svet treba energiju, ve tavie treba energiju iz

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu obnovljivih ekoloki prihvatljivih izvora energije koji ne uzrokuju ekoloke probleme kao to su globalno zagrevanje, zaga$enje vazduha, vode, odnosno, zagadjenje ivotne sredine. /uvanje energije je od sutinske vanosti, jer prekomernim, nesmotrenim korienjem energije0 1 unitavamo prirodna bogatstva koja se trajno unitavaju i troe da bi se ta energija dobila od prirodnih sirovina, 1 izuzetno puno zaga$ujemo ivotnu sredinu jer se sirovina kopa, prera$uje, transportuje, sagoreva i sve to kako bi se preradila u elektrinu energiju za nas 2uvajui energiju titimo sebe, prirodu, ivotinje i biljke i prepolovljavamo svoje trokove, tj. raune.

2.1. ENERGIJA I OKOLINA

!roizvodnja, transport i korienje energije u velikoj meri utiu na okolinu i ekosisteme. 3od energije uticaj na okolinu je gotovo uvek negativan, od direktnih ekolokih katastro a poput izlivanja na te, kiselih kia i radioaktivnog zraenja do indirektnih posledica poput globalnog zagrevanja. )udui da e energetske potrebe oveanstva nastaviti da rastu u iduih nekoliko vekova, nuno su neophodne mere kojima bi se uticaj eksploatacije energije na okolinu smanjio na najmanju moguu meru. (ajopasniji izvori energije trenutno su osilna goriva, tj. ugalj, na ta i prirodni gas, a potencijalnu opasnost predstavlja i iskorieno radioaktivno gorivo iz nuklearnih elektrana tj. visoko radioaktivni otpad. 4osilna goriva su opasna zbog toga jer sagorevanjem isputaju velike koliine ugljen dioksida, a radioaktivni otpad je opasan jer utie loe na organizam ljudi. /groman deo svetske energije jo uvek se dobija iz ekoloki neprihvatljivih izvora energije, pogotovo osilnih goriva koja su jo uvek dominantan izvor energije. 5renutno nijedno osilno gorivo nije sasvim proieno, pa se prilikom sagorevanja otputaju jo neki tetni gasovi poput sumpornog dioksida ili azotnog oksida. 5i gasovi kasnije reaguju sa vodenom parom u oblacima i ormiraju kapljice koje padaju na zemlju kao slabe sumporne i azotne

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu kiseline, tj. kisele kie, a te kie deluju izrazito tetno na itave ekosisteme koje zahvataju. 3od sagorevanja nekih izvora energije nastaju i sitne estice minerala koje kasnije stvaraju pepeo i jedan deo tih estica odlazi u atmos eru noen vrtlogom dima i te estice su tako$e vrlo opasne za zdravlje. 'nergetski resursi prema obnovljivosti dele se na0 (eobnovljive izvore energije /bnovljive izvore energije

3. NEOBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

!od pojmom neobnovljivih izvora energije se podrazumevaju svi potencijalni nosioci nekog vida energije koji su jednom stvoreni ali se za sada ne mogu obnoviti. 5akvi nosioci energije su osilna goriva0 ugalj, na ta i derivati na te, prirodni gas, kao i isiona *nuklearna+ goriva. !roblemi sa neobnovljivim izvorima energije su prvo u njihovoj koliini i rasprostranjenosti. -alihe osilnih goriva su ograniene i brzo nestaju, a usled koncentracije energetskih resursa u svega nekoliko oblasti u svetu, korienje neobnovljivih goriva stvorilo je sistem me$uzavisnosti, tako da se drave koje zavise od uvoza osilnih goriva nalaze u podre$enim poloajima.

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu #rugi problem je zaga$enje ovekove okoline. "agorevanjem osilnih goriva, naroito onih baziranih na na ti i uglju, uzrok su globalnog zagrevanja, dakle stvaranju tzv. e ekta staklene bate usled emisije ugljen1dioksida, sumpornih i azotnih jedinjenja. !romena klimatskih uslova predstavlja jednu od najozbiljnijih opasnosti za -emljin ekoloki sistem. "a druge strane, primena nuklearne energije, predstavlja uslovno istu tehnologiju, ali u sluaju katastro a moe doi do izuzetno velikih zaga$enja sa ogromnim posledicama na oveka i ivotnu okolinu. 5ako$e, veliki problem predstavlja i odlaganje radioaktivnog otpada.

3.1. FOSILNA GORIVA

Ugalj, na ta i prirodni gas nazivaju se osilna goriva. "amo ime osilna goriva govori o njihovom nastanku. !re mnogo miliona godina ostaci biljaka i ivotinja poeli su se taloiti na dno okeana ili na tlu. " vremenom je te ostatke prekrio sloj blata, mulja i peska. U tim uslovima razvijale su se ogromne temperature i veliki pritisci, a to su idealni uslovi za pretvaranje ostataka biljaka i ivotinja u osilna goriva. "agorevanjem osilnih goriva u atmos eru odlazi puno ugljen dioksida. 5o je glavni problem iskoriavanja osilnih goriva gledano sa ekolokog aspekta.

3.1.1. UGALJ
Ugalj je nastao od biljaka pre .88 miliona godina. )iljke su se taloile u movarama i milionima godina preko tih ostataka se taloilo blato koje je stvaralo veliku toplotu i pritisak. #anas se ugalj veinom nalazi ispod sloja stena i blata, a da bi se dolo do njega kopaju se rudnici. /d svih osilnih goriva uglja ima najvie, a ima i najdui vek upotrebe. 9e u %. i .. veku stari Rimljani u 'ngleskoj su koristili ugalj. :odine ;<<8. ugalj je prvi put upotrebljen za proizvodnju elektrine energije.

3.1.2. NAFTA
(a ta je tamna tenost koja se najee nalazi ispod povrine -emlje ili morskog dna. (a ta se najvie koristi za pokretanje vozila i za dobijanje elektrine energije u termoelektranama. 5ako$e je znaajna sirovina za mnoge proizvode.

3.1.3. PRIRODNI GAS

!rirodni gas je osilno gorivo koje se najveim delom *<7= do >7=+ sastoji od metana *?@6+, bez mirisa i ukusa. -apaljiv je i eksplozivan. 3ao osilno gorivo, prirodni gas ima ograniene zalihe. !rocene su da bi zalihe prirodnog gasa, uz dananji nain iskoriavanja, mogle A

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu potrajati jo oko sto godina. :as se upotrebljava u domainstvu, koristi se za grejanje, u industriji itd.

3.1.4. NUKLEARNA ENERGIJA

(uklearna ili atomska energija je naziv za energiju koja se osloba$a pri procesima transmutacije atomskih jezgara. U uem smislu pod nuklearnom energijom se smatra primena kontrolisanih nuklearnih reakcija u svrhu pokretanja razliitih ure$aja. !roizvodi se u nuklearnim elektranama. (uklearna energija danas proizvodi ;B = elektrine energije u svetu, odnosno B = globalne energije. !oela se primenjivati od ;>781ih godina. Mada, za sada, praktino nije mogue iskljuiti neobnovljive izvore energije, ali primena obnovljivih izvora energije u mnogome moe smanjiti emisiju gasova staklene bate, a samim tim i smanjiti tetne posledice na okolinu.

4. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

/bnovljivi izvori energije predstavljaju neiscrpan prirodni vid energije koja se nalazi svuda oko nas. !od pojmom obnovljivi izvori energije, podrazumevaju se izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimino 5u spadaju solarna energija, energija vetra, geotermalna energija, energija biomase, energija plime,talasa i okeana, i energija vode, odnosno hidroenergija.

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu

4.1. VRSTE OBNOVLJIVIH IZVORA

4.1.1. SOLARNA ENERGIJA

#o sada nisu identi ikovani znaajniji negativni uticaji na ivotnu sredinu korienja solarne energije. Ukoliko se vodi rauna o povrini koju pokrivaju re lektujui materijali za prikupljanje sunane energije *ogledala za koncentrisanje energije sunca+ 1 koja ukoliko se primene na vrlo velikim povrinam a mogu da dovedu do poremeaja u lokalnoj klimi 1 kao i uticaj na poljoprivredno zemljite i divlju loru i aunu, korienje solarne energije je ekoloki odrivo.

<

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu 4.1.2. ENERGIJA VETRA 3orienje energije vetra, na mestima gde su prosene brzine vetra vee od 6 mCs, trenutno je je tinija opcija od korienja solarne energije. Mada elektrane na vetar imaju vrlo malu emisiju tokom svog veka postojanja, one ipak imaju nekoliko potencijalno negativnih posledica na ivotnu sredinu o kojima se mora voditi rauna. 5urbine na vetar su previe upadljive, stvaraju aerodinaminu buku od prelaska vetra preko otrica lopatica i mehaniku buku od pomeranja delova turbine, a svojim prisustvom mogu da predstavljaju potencijalnu opasnost za ptice koje stradaju od sudara sa rotirajuim lopaticama turbina.

4.1.3. GEOTERMALNA ENERGIJA

:eotermalna energija je ist obnovljivi izvor energije od kojeg se mogu dobiti toplotna i elektrina energija. 5oplota koja se nalazi u unutranjosti -emlje sutinski je neograniena i uz odgovarajua tehnoloka reenja moe se direktno koristiti za geotermalno grejanje domainstava i plastenika i staklenika za poljoprivredu. :eotermalna energija ima i potencijal da obezbedi pouzdane izvore elektrine energije uz znaajno manje nivoe emisija od energije iz osilnih goriva, a aktor iskorienja moe da bude i do >8=. 'lektrane na geotermalnu energiju potencijalno predstavljaju znaajnu opasnost za spoljanju sredinu. /ne mogu tokom svog rada da isputaju gasove u atmos eru, pre svega ugljendioksid i vodonik sul id, ali i amonijak, vodonik, metan, azot, radon i drugo. /va emisija mora da se kontrolie striktnom regulativom i kontrolnim metodama same geotermalne tehnologije. 5ako$e, upotrebljene geotermalne vode moraju da se vraaju nazad u -emlju odakle potiu, i mogu zagaditi rene i jezerske sisteme.

4.1.4. ENERGIJA BIOMASE

)iljke imaju sposobnost da u procesu otosinteze vezuju sunevu energiju i da od vode i ugljendioksida sintetiu organske materije 1 biomasu. /va sposobnost osnova je opstanka ivota na -emlji. Razgradnjom biomase ne izbacuje se viak ugljendioksida u atmos eru, jer je ista koliina absorbovana prilikom rasta biljaka. )iomasa je znaajan izvor energije i irom sveta najvanije gorivo, posle uglja, na te i prirodnog gasa. )iomasa se deli po sastavu na vrstu, tenu i gasovitu, tj. biogas.

>

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu vrsta biomasa0 organske, ne osilne materije biolokog porekla *drvo, drveni otpaci, pleva, slama, ljuske, ivotinjski otpad i drugo+ Tena biogoriva0 tena goriva zasnovana na biljnim osnovama nastala obradom biomase *biodizel i bioetanol+ Biogas0 gasovi nastali razlaganjem biomase *metan, ugljendioksid i drugo+

4.1.4.1. BIOGORIVA )iogoriva predstavljaju komparativno istu alternativu za na tu kao izvor goriva, me$utim, proizvodnja i eksploatacija biomase u energetske svrhe vezana je sa itavim nizom rizika za ivotnu sredinu. "lino kao i kod proizvodnje hrane, proizvodnja biomase u energetske svrhe povezana je sa uobiajenim nainom obrade zemlje i podrazumeva korienje velikih povrina pod jednom kulturom i intenzivne agrotehnike mere. /vo se pokazalo kao vrlo negativan aktor koji dovodi do smanjenja bioloke raznovrsnosti i zaga$enja zemljita i vode. 5ako$e, ekploatacija prirodnih izvora drveta ve je u celom svetu dovela do znaajne degradacije povrina pod umama, to ima negativne posledice na klimu, remeti reime kruenja materija u prirodi ukljuujui i vode i ugroava bioloku raznovrsnost. #alje poveanje korienja drveta u energetske svrhe, ak i sa namenskih, gajenih povrina moe imati katastro alne posledice na ivot na -emlji. 'koloka, na alost ne neophodno i ekonomska odrivost biomase kao izvora energije moe se postii samo upotrebom biljnih i ivotinjskih ostataka, koji do sada nisu nali svoju ekonomsku primenu i bili su odbacivani.

4.1.5. ENERGIJA OKEANA

'nergija okeana je izvor energije koji se vrlo retko koristi jer trenutno postoji mali broj elektrana koje koriste energiju oceana, a osim toga te su elektrane jo uvijek malih dimenzija tako da je deo energije koji se odnosi na energiju okeana ustvari zanemariv na globalnoj skali. Me$utim, kako obnovljivi sektor dobija sve vee znaenje sa njime bi trebalo tako$e porasti i iskoriavanje, ovog u najmanju ruku zanimljivog izvora energije. !ostoje tri osnovna tipa koja se koriste u iskoriavanju energije okeana. Moemo koristiti talase, odnosno energiju talasa, energiju plime i oseke, a osim toga moemo koristiti i temperaturnu razliku vode kako bi dobili energiju */cean 5hermal 'nergD ?onversion, /5'?+.

;8

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu

4.1.6. HIDROENERGIJA

Hid !"#" $i%& je energija iji naziv potie od rei *hydro+, to znai voda i *energy+, energija pa odatle i njen naziv. @idroenergija je najstariji izvor energije koji se vekovima koristi za dobijanje mehanike, a ve due od sto godina i elektrine energije. @idromehaniki energetski potencijal renih tokova predstavlja posledicu prirodnih kretanja vode pod dejstvom toplote "unca i gravitacione sile.

Eskoriavanje hidroenergije ima istorijat od vie hiljada godina. (a osnovu arheolokih nalaza, poznajemo sisteme navodnjavanja stare 7888 godina. "igurno je da su vodenice *dakle, pretvaranje hidroenergije u mehaniki rad+ ve koristile velike imperije "tarog veka *'gipat, 3ina, Endija+. 9odenice su jednako radile i kod Rimljana i kod :rka. U prvoj polovini ;>. veka, uglavnom ;;

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu poev od .81ih godina, umesto vodenica pojavile su se prve vodene turbine, koje su bile sposobne da eksploatiu energiju reka koje karakterie veliki pad i veliki prinos vode.

(apokon, ;<A81ih godina, Ferner von "iemens je izgradio elektrini generator koga je pokretala vodena turbina, kojim se mogla proizvoditi elektrina energija, dok ;<>A. godine je angaovanjem 5homasa ,lve 'disona i (ikole 5esle izgra$ena na vodopadu (ijagara prva hidroelektrana naizmenine struje. #anas oko %8= svetske proizvodnje elektrine energije potie iz hidroenergije, u ukupnoj koliini od oko %8.8 5Fh. 'nergija dobijena korienjem snage vode je relativno ista, me$utim, velike hidroelektrane izazivaju velike probleme izme$u ostalog i oko ure$enja vodotokova, naruavanja pejzaa, uticaja na loru i aunu i indirektnog osloba$anja gasova staklene bate *metan koji nastaje raspadanjem sedimenta u akumulacijama+. Me$utim, tehnoloka reenja koja ne podrazumevaju izgradnju brane, akumulacije ili raseljenje stanovnitva, nemaju negativan e ekat na ljudske potrebe za vodom niti utiu negativno na bioloku raznovrsnost podruja, prihvatljiva su i preporuljiva.

3ao jedno od najisplativijih i ekoloki najprihvatljivijih reenja poinje se sa izgradnjom hidroelektrana i iskoriavanjem energije vode, odnosno hidroenergije.

4.1.6.1. KARAKTERISTIKE POTEN'IJALA HIDROENERGIJE

Radi prouavanja hidroenergije potrebno je poznavati nekoliko karakteristika ovog potencijala. T"! i%()i *!+"#,i%&- .!d"#i/ (#&$& je teoretski mogua snaga koju vodeni tok moe dati bez obzira na tehniku i ekonomsku stranu ostvarljivosti postrojenja. -a raun ovog pokazatelja je potrebno poznavati visinske razlike za data jedinina odstojanja, tj. poduni pro il reka i potoka, trajanje i uestanost snaga, raspore$enost snaga du toka, raspodela snaga u unkciji vremena, prosene i maksimalne protoke. T"/#i0)i .!d"#i *!+"#,i%&- se odre$uje na osnovu razrade nekog tehnikog reenja kada se utvrdi realno ostvariv potencijal godinje proizvodnje energije.

;%

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu E)!#!1()i *!+"#,i%&- je onaj deo tehniki iskoristivog potencijala ija se eksploatacija ekonomski isplati.

5. HIDROELEKTRANE

Hid !"-")+ &#& je elektrino postrojenje za proizvodnju elektrine energije sa pogonom na vodu. /vaj vid elektrana se gradi na mestima gde postoji dovoljno tekue vode u smislu koliine i visinske razlike.5akodje, hidroelektrane se obino grade sa viim i niim nivoom, to zapravo ini ovu tehnologiju jako povoljnom i leksibilnom za kontrolisanje koliine proizvedene struje. !omou akumulacije vode, vie energije moe da se proizvede u toku poveane potronje, a nou kada je potronja smanjena se proizvodi manje struje i stvara nova akumulacija vode. "naga hidroelektrane je srazmerna koliini vode i visinskoj razlici. -ato se biraju vodotokovi sa velikim protokom vode ili planinske reke sa manjim tokom, ali velikim padovima,

;.

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu dok ravniarske reke sa malim visinskim razlikama nisu povoljne. Me$utim koliina proizvedene energije zavisi od koliine dotoka vode i varira tokom godine. 5ehnologija hidroelektrane je pouzdana i nakon izgradnje, podrazumeva samo trokove odraavanja i praenja stanja konstrukcije

5.1. PRIN'IP RADA HIDROELKTRANE

!otencijalna energija vode se pretvara u kinetiku energiju vode koja se dovodi kroz kanale, odnosno cevovode. 3inetika energija vode u pokretu sa rotacijom turbine pretvara u mehaniku energiju. 5ekua voda obre svojom kinetikom energijom hidraulinu turbinu, koja je povezana sa elektrinom mainom 1 generatorom elektrine energije. "vaki generator je sastavljen od rotora i statora, gde se u rotoru nalaze magneti i samim okretanjem magnetnog polja se indukuje struja u bakarnim navojima u statoru, po principu elektromagnetne indukcije. U hidroelektranama generator ima jak elektromagnet, odnosno rotor pa pomerananjem magnetnog polja, izaziva se pomeranje elektrona koji GskauG sa atoma na atom i tim se proizvodi elektrini tok, odnosno struja.

5.2. SASTAVNI DELOVI HIDROELKTRANE

;6

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu B &#& i-i * "$ &d& je osnovni deo hidrotehnikog sistema hidroelektrane, a unkcija joj je skretanje vode s prirodnog toka prema zahvatu, poveanje dubine vode kako bi dobili to vei pad i ostvarivanje akumulacije vode. )rane mogu biti masivne *armirano1betonske+ i nasute *zemlja, kamenje+. Z&/.&+ .!d" je struktura koja usmerava vodu prema dovodu, odnosno prema turbini. !ostoje primeri zahvata ispod i iznad povrine vode. -adatak zahvata je da potrebnu koliinu vode usmeri prema dovodu vode ili direktno prema cevovodu, pod pritiskom a da pritom bitno ne ugrozi okolinu, i da ne zahteva posebna odravanja. !rema dananjim ekolokim standardima zahvati imaju sisteme za odvraanje riba od zahvata i prolaze za ribe. D!.!d .!d" je deo sistema koji spaja zahvat sa vodenom komorom. Moe biti izveden kao otvoreni H kanal ili zatvoreni H tunel. /tvoreni dovod *kanal+ moe biti izveden u obliku trapezoida, pravougaonika, trougla ili polukruno. !rotok kroz kanal zavisi od vrste materijala od kojeg je izra$en *zemlja, elik, drvo ili beton+ od istoe kanala i od oblika kanala. -atvoreni dovod *tunel+ moe biti izveden kao gravitacioni ili pritisni. 3od gravitacionih tunela voda ne ispunjava ceo tunel, pa se protok regulie na zahvatu, dok kod pritisnih tunela voda ispunjava ceo popreni presek, pa ne treba uticati na zahvat za promenu protoka. V!d"#& )!1! & nalazi se na kraju odvoda, a slui za regulaciju prilikom promene optereenja. 3ada je dovod izveden kao gravitacioni tunel vodena komora mora imati odgovarajui volumen kako bi se u njoj mogla stati vea koliina vode, a kada je tunel pritisni dimenzije komore moraju biti takve da nivo vode u dovodu ne poraste preko doputene granice. P i+i(#i ,".!.!d dovodi vodu do turbina iz vodene komore ili direktno sa zahvata vode, a karakteristian je po materijalu, razmeri, debljini i tipom spajanja pojedinih delova. Razmera se bira tako da se gubici zbog trenja smanje na prihvatljivu meru dok se debljina bira tako da je cevovod otporan na hidraulike pritiske. #anas postoji irok izbor materijala za izradu cevovoda, zavisno od pada. -a velike padove koristi se zavareni elik, dok je za male i srednje padove elik manje poeljni jer se unutranji i spoljanji sloj zatite ne smanjuje sa smanjenjem debljine ceva usled manjeg pritiska. -ato se na manjim i srednjim padovima koriste jo i polietilenski, pvc, betonski i azbestno1betonski cevovodi. (a ulazu u pritisni cevovod nalazi se ure$aj kojim se moe spreiti

;7

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu dalje proticanje vode u sluaju pucanja cevi. Espred glavnog ure$aja redovno se postavlja i pomoni, koji omoguava bilo kakve radove na glavnom bez potrebe za pranjenjem sistema. V!d"#" +2 3i#" pretvaraju kinetiku energiju strujanja vode u mehaniku energiju okretanjem rotora turbine, odnosno generatora. 5urbine se zavisno od naina prenosa energije vodotoka dele na impulsne *akcione+ i reakcione. U impulsnim turbinama pritisak na ulazu u rotor vode jednak je pritisku vode na izlazu, jer se sva potencijalna energija vode pretvara u kinetiku energiju u statoru turbine. :lavni predstavnik impulsnih turbina %" !eltonova turbina kod koje voda sa velike visine od 688 do A88 m slobodno pada i koristi se za male protoke. G"#" &+! je ure$aj koji mehaniku energiju okretanjem rotora pretvara u elektrinu energiju. " obzirom na brzinu okretnog magnetnog polja u odnosu na brzinu rotora generatori se dele na sinhrone i asinhrone. "inhroni generator ima istosmerni sistem i moe raditi izolovan od mree, dok asinhroni generator uzima istu energiju iz mree, i ne moe raditi ako nije povezan na mreu. "inhroni generatori su skuplji od asinhronih, ali se asinhroni mogu koristiti samo na mestima gdje je njihov doprinos u ukupnoj snazi sistema zanemariv. R&()-!*#! *!(+ !%"#%" predstavlja vezu izme$u hidroelektrane i elektroenergetskog sistema, a izvodi se u neposrednoj blizini hidroelektrane. (jegova osnovna namena je trans ormacija proizvedene elektrine energije u skladu s parametrima sistema i isporuka te energije u elektroenergetski sistem. Od.!d .!d" slui za vraanje vode iskoriene u turbini natrag u vodotok, a moe biti izveden kao kanal ili kao tunel.

5.3. PODELA HIDROELKTRANA PO VELI4INI

;A

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu

5.4 VRSTE HIDROELKTRANA

!o koliini vode i nainu konstrukcije se razlikuju sledee vrste0 A)212-&,i!#& /id !"-")+ &#&, koja se pravi pregra$ivanjem reke i zaustavljanjem toka *brana+, to vodi stvaranju velikog akumulacionog jezera uzvodno od brane koje sadri velike koliine vode to predstavlja rezervoar energije, ali se moe koristiti i u druge svrhe *navodnjavanje, ribolov, itd+. 3od ovakve vrste elektrane obino postoje velike godinje varijacije u koliini dotoka vode. ,kumulaciono jezero poseduje potencijalnu energiju koja je rezultat visinske razlike gornje kote jezera i take montae generatora, a koja se pretvara u kinetiku energiju vode koja pokree lopatice turbine. 9oda se od brane vodi tunelima koji mogu biti kilometrima dugi do mesta gde je sagra$eno postrojenje elektrane sa turbinama i generatorima. -a elektrane na rekama sa velikim padovima i malim protokom koriste se !eltonove turbine, a u sluajevima kada je koliina vode dovoljna koriste se 4rancisove turbine. R"." 5i3i-#& /id !"-")+ &#& je slina po konstrukciji akumulacionoj hidroelektrani, ali ima velike pumpe koje u vreme manje potronje struje vraaju vodu u akumulaciono jezero, dok u vreme nestaice energije putaju vodu iz akumulacije i proizvode struju u situaciji kada je potrebnija i skuplja. /vakve elektrane slue uravnoteenju proizvodnje i potronje u elektrinoj mrei.

;B

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu P !+!0#& /id !"-")+ &#& ima malu visinsku razliku ispred i iza mesta zahvatanja vode tako da ne koristi potencijalnu energiju razlike nivoa ve samo kinetiku energiju koju poseduje vodeni tok. "toga je snaga ovakve elektrane zavisna od trenutne koliine protoka vode. 3od ovih elektrana se za pokretanje generatora koriste 3aplanove turbine koje su pogodne za velike protoke vode i male padove.

5.5. PODELA HIDROELKTRANA PO NIVOU VODENOG PADA

!rema koliini vode i visini vodenog pada, koji koriste, razlikuju se0 ;. hidroelektrane s niskim padovima i relativno velikom koliinom vode %. hidroelektrane sa srednjim i niskim padovima i .. hidroelektrane s visokim padovima i relativno malom koliinom vode

5.6. VRSTE TURBINA KOD HIDROELKTRANA

-a visoke padove *preko %88 metara+ primjenjuju se takozvane !eltonove turbine kod kojih se potencijalna energija vode u provodnom delu potpuno pretvara u kinetiku, i u obliku vodenog mlaza pokree lopatice turbine pretvarajui kinetiku energiju u mehaniku.

;<

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu -a srednje padove *do %88 metara+ koriste se takozvane 4rancisove turbine, kod kojih provodni deo sa lopaticama okruuje tocak. U provodnom delu ovih turbina potencijalna energija vode samo se delimino pretvara u kinetiku tako da sa odre$enim pritiskom dospeva u obrtno kolo i njemu predaje svoju energiju. -a niske padove *do priblino 68 metara+ koriste se takozvane 3aplanove turbine koje rade slino kao i 4rancisove turbine, s tim da je broj lopatica daleko manji.

5.6. SNAGA HIDROELKTRANE

U zavisnosti od veliine hidroelektrane, odnosno od protoka reke, snaga hidroelektrane se izraunava pomou ormule0 !Iq ghk :de je0 !1dobijena snaga struje i elektrina energija *elektrina snaga+,u FJ K1 protok vode, m.CsJ L1gustina vode *uzima se priblina vrednost ;888 kgCm.+J g1ubrzanje sile tee*gravitacione sile+, >.<; mCs%J h1 dubina vodenog bazenaJ k1 koe icijent hidroelektrane ija je vrednost izme$u 8 i ;J 3oe icijent k zavisi iskljuivo o vrsti turbina ugra$enih u hidroelektrane. Mto su turbine vee i modernije koe icijent, k se pribliava vrednosti ;.

6. UTI'AJ HIDROELEKTRANA NA 7IVOTNU SREDINU

Ezgradnjom hidroenergetskih objekata nastaju pozitivni ali i negativni uticaji na ivotnu sredinu. 3arakteristike okoline, karakter i veliina hidroenergetskog objekta odre$uju me$usobne

;>

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu uticaje ivotne sredine na objekat i obrnuto. -ato mogu postojati bitne razlike u karakteru i intenzitetu uticaja pojedinih hidroelektrana na ivotnu sredinu. !ozitivni uticaji se uglavnom odnose na vodosnabdevanje, navodnjavanje ili odvodnjavanje, turizam i rekreaciju, dok negativni uticaji se odnose na uticaj hidroenergetskih objekata na kvalitet vode, priobalje i okolna zemljita, a ublaavaju ili eliminiu se preduzimanjem odgovarajuih mera zatite u toku izgradnje objekata i njihove eksploatacije. (egativni uticaji na ivotnu sredinu su blagog intenziteta ali su izuzetno kompleksni, kao to je aktiviranje potencijalnih klizita, padavina, promena mikroklime, izmena iziko1hemijskih karakteristika voda i dr.

6.1. UTI'AJ HIDROELEKTRANA NA OKOLINU

6.1.1. POZITIVAN UTI'AJ HIDROELEKTRANA
3ljuna prednost obnovljivih izvora energije, pa tako i hidroelektrana, je smanjena ili u potpunosti eliminisana emisija e ekta staklene bate. :lavni razlog je to ne koriste osilna goriva kao pokreta turbine, odnosno elektrinog generatora. 5ime elektrina energija nastala u hidroelektranama postaje rentabilnija. @idroelektrane tako$e imaju predvi$en dui ivotni vek nego elektrane na osilna goriva. /no to je bitno, u razmatranju hidroelektrana sa ekonomskog aspekta, jeste da dananje moderne, hidroelektrane zahtevaju vrlo mali broj osoblja, zbog velikog stepena automatizacije. 5ako da, cena investicije u izgradnji hidroelektrane se povrati u razdoblju do desetak godina. 'misija e akta staklene bate je u potpunosti eliminisana, ako se iskljuivo posmatra samo proces proizvodnje elektrine energije. ,li se ne moe rei i za celu hidroelektranu. Me$utim, zanimljiva je studija koja je sprovedena u saradnji !aul "cherrer Enstituta u Mtutgartu. /na je pokazala da su, me$u svim izvorima energije, hidroelektrane najmanji proizvo$ai emisije gasova

%8

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu staklene bate. "lede vetroelektrane, nuklearne elektrane, energija dobijena oto naponskim elijama. @idroakumulacijska jezera hidroelektrana mogu osim svoje primarne unkcije imati jo nekoliko pozitivnih aspekata. "vojom veliinom mogu privlaiti turiste, te se na njihovoj povrini mogu odvijati razni vodeni sportovi. 5ako$e velike brane mogu igrati znaajnu ulogu u navodnjavanju, i u regulaciji toka reka. !rednost primene raznih tipova hidroelektrana jeste da, s obzirom da nema emisije ugljen1dioksida, njima se titi ivotna sredina i, omoguuje se e ikasna odbrana od poplava, poto je u interesu zatite renih turbina potrebno da se iz reke odstrani otpad, a time se smanjuje i zaga$enost reka. /bzirom da ne koristi gorivo, pogotovo ne osilno, hidroelektrane imaju pozitivan uticaj na prirodu. "ledee to je bitno da ne postoji zavisnost cene proizvedene energije od skokova cena na te, gasa ili drugog goriva. Nedan kFh energije proizveden u hidroelektrani je znaajno je tiniji od onog u termoelektrani i ima manji negativni uticaj na ivotnu okolinu. Ez ovog razloga su hidroelektrane popularnije i poeljnije kao izvor energije za jednu dravu. 'lektrina energija koja se proizvodi putem hidroenergije je tinija je u pore$enju sa energijom koja se proizvodi korienjem osilnih goriva. !ored toga, ona ima dve znaajne kvalitativne prednosti0 *;+ veoma je predvidljivaJ *%+ elektrane na renim tokovima proizvode elektrinu energiju %6 sata dnevno. U bliskoj budunosti ona e igrati sve vaniju ulogu u kombinaciji energenata u svetu. Medjutim kao i svi drugi izvori energije, i hidroelektrane imaju svoj negativan uticaj na ivotnu sredinu.

6.1.2. NEGATIVAN UTI'AJ HIDROELEKTRANA

3ljuni deo hidroelektrane je njena brana. Uruavanje brane moe dovesti do velikih katastro a za celi ekosistem. "am kvalitet gradnje, konstrukcije i odravanje brane nije dovoljna garancija da je brana osigurana od oteenja. 'vo jednog primera0 hidroelektrana )rana tri kanjona u %;

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu 3ini. )rana tri kanjona je najvea hidroelektrana na svetu. @idroelektrana se nalazi na reci Nangce. 5o je najvea 3ineska reka, to opravdava izgradnju hidroelektrane na njoj. Me$utim, vodeni bazen, tj. hidroakumulacijsko jezero te brane, je toliko veliko da svojom teinom optereuje zemljinu koru. ,ko se uzme u obzir da je to podruje geoloki nestabilno, tj. da se nalazi na spoju litos ernih ploa, jasno je da postoji opravdani rizik od potresa. #ok naunici strahuju od potresa i uruavanja brane, politiari tvrde da takav rizik ne postoji. Reka svojim tokom nosi vodeni materijal u obliku peska i mulja. 5o s vremenom dovodi do taloenja tog materijala u vodenom bazenu, a posledica toga je smanjivanje dubine vodenog bazena. -ahvaljujui tome, vodeni bazen gubi svoju ulogu. 5o se moe izbei gradnjom raznoraznih kanala koji imaju ulogu premosnice. 5ako$e negativni, aspekt prilikom gradnje brana je nunost unitavanja prirodnog bogatstva. !rilikom punjenja akumulacijskog jezera dolazi do potapanja svega onoga to se nalo ispod povrine jezera. 4auna tog podruja je primorana na preseljenje. Mto se lore tie, situacija je malo drugaija, prvenstveno u tropskim podrujima. U tim podrujima, gde je temperature via, prilikom truljenja, raspadanja, biljnih ostataka zarobljenih pod vodom, dolazi do stvaranja gasova staklene bate. 5o jest nastaju ugljen dioksid,*?/%+ i metan. "tvaranje ugljen dioksida zapravo nije toliko zabrinjavajue. -animljivo je rei da je emisija ?/%, oslobo$ena u akumulacijskim jezerima, vea nego u elektranama u koje pokree osilno gorivo, ukoliko pre punjenja bazena vodom povrina nije bila u potpunosti oiena. Medjutim vei problem je stvaranje metana, koji je mnogo opasniji od ugljendioksida, a odlazei u atmos eru potpomae stvaranju e ekta staklene bate. U situaciji kada je akumulaciono jezero na ravniarskoj reci, tada dolazi do usporavanja toka uzvodno i podizanja nivoa podzemnih voda *sluaj sa hidroelektranom Oerdap+. 9eliko jezero ini promenu mikroklime na jednom manjem podruju poveanjem vlage, pa se deava da ljudi za zatitu kulturnih vrednosti ne dozvoljavaju pravljenje akumulacija u blizini objekata sa osetljivim resko slikarstvom. 5ako$e, brane prekidaju migracione puteve ribljih vrsta koje se mreste uzvodno, ukoliko na brani nema specijalno predvi$enih prolaza za ribe. !laninske reke koje prave kanjone i klisure su pogodne za pravljenje akumulacija sa velikim padom i potencijalom hidroenergije, ali uz cenu potpunog potapanja i izmene ekosistema.

%%

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu (edostatak je to to su hidroelektrane jako skupe za izgradnju, ali sa druge strane je to najje tiniji nain da se proizvede elektrina energija, jer je snaga vode besplatna i obnavlja se konstantno 1 padavinama snega ili vode u ciklusu kruenja vode. Medjutim, svaka hidroelektrana ima svoj ivotni vek, nakon kojeg postaje neekonomina.

6.2. PRIMER PROGRAMA ZA8TITE 7IVOTNE SREDINE HIDROELKTRANE DJERDAP

Ezgradnja hidroelektrana koje se nalaze u sastavu @' G@' #jerdapG #.o.o 3ladovo *@' G #jerdap ;G , @' G #jerdap %G, @' G!irotG, i G 9lasinske @'G+ , neminovno je izazvala uticaje na ivotnu sredinu. 5o se na najbolji nain ogleda kroz promene vodenog ekosistema akumulacija i ekosistema priobalja, koje su trajnog karaktera i koje zahtevaju stalno praenje i preduzimanje odredjenih mera zatite ivotne sredine. U akumulacijama @' odvijaju se procesi tokom kojih dolazi do znaajne degradacije kvaliteta voda, a kojima najvie doprinose organske materije i otpad doneeni u akumulacije. Mogui uticaj @' u sastavu G @' #jerdapG se prostire na oko ;< 888 ha u priobalju. -a zatitu ovih povrina izgradjeni su ogromni sistemi drenanih kanala i cevovoda, crpnih stanica i piezometara, koji zahtevaju velika materijalna ulaganja u cilju investicionog i tekueg odravanja. . -bog izuzetno tekih ekonomskih uslova, poslednjih deset godina ovi sistemi nisu dobro odravani pa znaajan deo njih nije u unkciji. '!" je uradio program zatite priobalja svih svojih @', koji, me$u ostalim, obuhvata sanaciju i praenje klizita, antierozione radove, zatitu obala, zatitu od poplava i sl. Estraivanja zatite priobalja se u G @' #jerdapG kontinualno obavljaju kroz programe praenja, merenja i analiza uticaja na ivotnu sredinu. U okviru ovog multidisciplinarnog programa vre se merenja i analize kroz 0 !rogram E H Reim povrinskih voda koji se sastoji iz 0 /smatranje i praenje nivoa podzemnih voda

%.

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu #opuna postojee osmatrake mree !raenje uticaja uspora i reima rada postojeih drenanih sistema ,naliza hemijskog sastava podzemnih voda ,naliza podataka osmatranja reima podzemnih voda i e ekta drenanih sistema "tudija reima podzemnih voda

!rogram EE H !raenje i analiza reima nanosa !rogram EEE H !osmatranje, merenje i analiza leda !rogram E9 H !osmatranje, analize i merenja uticaja na poljoprivredu !rogram 9 H izuavanje uticaja na ume !rogram 9E H /dredjivanje uticaja na stabilnost nasipa !rogram 9EE H !raenje i analiza kvaliteta povrinskih voda i ekosistema !rogram 9EEE H !raenje i analiza stabilnosti padina (avedeni programi se realizuju godinje, a na kraju osmotrenog perioda se rade godinji izvestaji. -a realizaciju pojedinih programa zadueni su nadleni specijalizovani zavodi Enstituta za vodoprivredu G Naroslav 2erni G. U skaldu sa vodoprivrednom dozvolom, @' G#jerdapG podnosi godinji izvetaj o realizaciji programa, odnosno o izvrenim aktivnostima sa interpretacijom rezultata nadlenom Ministarstvu za vodoprivredu. !laniranje i sprovodjenje aktivnosti iz oblasti zatite ivotne sredine u @' G#jerdapG vri centar za zatitu ivotne sredine koji koordinira ove poslove u svim organizacionim delovima.

%6

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu

%7

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu

6.3.PRIMER HIDROELKTRANE VI8EGRAD. MERE ZA8TITE 7IVOTNE SREDINE PRE GRADNJE

3roz celo vreme konstrukcije objekta, istranih radova, projektovanja i izvodjenja vrene su procene uticaja kompletnog postrojenja na okolinu. /vo pitanje je sagledano i obradjeno kroz poseban deo projekta, pri emu su predloene mere sanacije svih negativnih uticaja. U toku gradnje izvedeni su projektovani radovi za ublaavanje negativnih uticaja, a i u azi eksplatacije ovom pitanju se posveuje duna panja. !re punjenja akumulacije izvrena je procena i sagledan uticaj na priobalje i okolinu. U cilju ouvanja aune u vodotoku planirana je izgradnja punosistemskog mresilita za proizvodnju pastrmki kako bi se izbegli negativni uticaji. 3orisnik elektrane je svestan da je praenje i sanacija negativnih uticaja na okolinu trajan proces o emu ce sasvim sigurno voditi rauna i preduzimati potrebne aktivnosti.

%A

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu

6.4. UTI'AJ HIDROELEKTRANA U FUNK'IJI ENERGETSKE EFIKASNOSTI

6.4.1. VA7NOST ENERGETSKE EFIKASNOSTI
!laneta -emlja je sa ekolokog aspekta jedinstvena, a u svom ispoljavanju ima i neke speci inosti koje treba uzeti u obzir u ouvanju eko1balansa kao pretpostavke ouvanja ivotne sredine. 'nergija je jedan od stratekih resursa savremenih drava, a stalni rast cena energenata je realnost, te su nastojanja drava 'vropske unije *'U+ da smanje potronju energije trajni cilj i temelj ekonomskog razvoja i porasta standarda stanovnitva. !rirodni resursi i energija imaju veliki znaaj za odravanje ivota na zemlji i za razvoj ljudske civilizacije, pa je u konceptu odrivog razvoja, jedan od najznaajnijih sektora energetska e ikasnost.

%B

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu !otrebno je poboljanjem e ikasnosti korienja krajnje energije, upravljanjem potranjom za energijom i promocijom proizvodnje obnovljivih izvora energije, kao i izgradnja novih kapaciteta tako i poboljanje prenosa i distribucije. "talna briga o zatiti ivotne sredine, poveanje energetske e ikasnosti i korienje obnovljivih izvora energije jedna je od osnovnih komponenti odrivog razvoja. (acionalni interes svake drave treba da bude unapre$enje stanja ivotne sredine, posebno u podruju smanjenja emisije gasova staklene bate, a da se pritom ne dovede u pitanje ekonomski razvoj, konkurentnost i kvalitet ivota gra$ana. /stvarivanje tog cilja zasniva se na primeni obnovljivih izvora energije i poveanju energetske e ikasnosti. Enteligentna eksploatacija, trans ormacija i tedljivo korienje toplotne i elektrine energije jedan je od centralnih izazova PPE veka. U mnogim regionima sveta raste potronja energije izuzetnom brzinom, kako zbog izlaska iz privredne nerazvijenosti tih regiona, tako i zbog ekonomske zavisnosti od razvijenih zemealja. Estovremeno, industrijske zemlje se nalaze pred zadatkom da drastino smanje svoju potronju energije, jer samo tako mogu da ublae posledice e ekta staklene bate i da svoje zemlje uine manje zavisnim od uvoza na te, gasa, uglja i urana. -atita globalne klime, tednja dragocenih resursa i odrivi razvoj u celom svetu, vani su izazovi koji se moraju savladati u ovom veku. 'nergetska e ikasnost je sastavni deo direktiva razvoja svih sektora energetskog sistema. (pr. u sektoru proizvodnje na te, na tnih derivata i prirodnog gasa energetska e ikasnost predstavlja u modernizaciji ra inerija i korienju poboljanih tehnologija za iskoriavanje na tnih polja i gasnih nalazita. U elektroenergetici energetska e ikasnost podrazumijeva korienje e ikasnijih tehnologija kao to su0 napredne tehnologije sagorevanja uglja, elektrane na gas visokog stepena e ikasnosti *do A8=+ i drugo, smanjenje gubitaka u prenosnoj i distributivnoj mrei njihovom modernizacijom i korienjem in ormaciono1komunikacionih tehnologija u nadzoru i upravljanju mreom, izgradnjom elektrana to blie mestima najvee potronje i podsticanjem distribuirane proizvodnje elektrine energije. 9ezano uz proizvodnju toplotne energije razvoj centralizovanih toplotnih sistema se usmerava prema poveanju e ikasnosti pretvaranja energije i smanjenju gubitaka distribucije toplotne energije, distribuiranoj proizvodnji energije i upotrebi obnovljivih izvora energije.

%<

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu !ojam energetske e ikasnosti se najee susree u dva mogua znaenja, od kojih se jedno odnosi na ure$aje, a drugo na mere i ponaanja.

6.4.2. MERE ENERGETSKE EFIKASNOSTI Mere energetske e ikasnosti se najee odnose na0
!rograme

upravljanja tednjom energije

/va vrsta mera ukljuuje poboljaanje e ikasnosti postojee opreme i sistema, bez izmena u bilo kom proizvodnom procesu datog postrojenja, ili u sistemu snabdevanja eneregijom.
!oboljanje e

ikasnosti sistema za snabdevanje toplotnom i elektrinom energijom

uvo$enjem nove opreme ili demontaom stare i zamenom novom, energetski e ikasnijom opremom. /vu vrstu mera karakteriu neophodna investiciona ulaganja kojima se u kratkom roku moe znaajno poveati energetska e ikasnost, ime se posredno, preko ostvarenih uteda, obezbe$uju inansijska sredstva za povraaj investicije. U prvu grupu mera spadaju inicijative i mere u pogledu upravljanja i smanjenje potronje i gubitaka energije bez promene procesa kao i korienje otpadne energije i to0
zaustavljanje rada snienje

opreme u praznom hodu

nepotrebno visoke temperature u tokovima procesa upotrebe tople vode za ienje i ispiranje potronje energije i upravljanje potronjom elektrine energije radi izbegavanja velikog aktora

ogranienje monitoring

daljinski nadzor

jednovremenosti i smanjenja optereenja

sistematsko eliminacija poboljano

i plansko odravanje opreme curenja pare, vode, komprimovanog vazduha i vakuuma

planiranje operacija toplih cevi kontrola temperature odravanje

bolja izolacija automatska uvo$enje

centralizovanog upravljanja sistemima klimatizacije i grejanja

sistematsko

%>

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu

instalacija

visoko e kasne rasvete *zamena standardnih sijalica QtedljivimR+

rekventno Svo$enjeQ velikih elektro1motornih potroaa radi poboljanje aktora snage elektromotora reaktivne elektrine energije luidima

kompenzacija

pregrevanje otpadnim povraaj

kondenzata dodatnih razmenjivaa toplote

instalacija

#ruga grupu mera se odnosi na promene u proizvodnom procesu i uvo$enje tehnolokih i tehnikih inovacija0
zamena

delova ili celog proizvodnog postrojenja savremenijim i parnih instalacija savremenih visoko e ikasnih kotlovskih postrojenja

rekonstrukcija toplovodnih instalacija zamena

indirektnog suenja grejanim vazduhom direktnim suenjem toplim gasovima iz kogeneracije 1 spregnute proizvodnje toplotne i elektrine energije iz jednog izvora

procesa sagorevanja prirodnog gasa

primena

ime se postie aktor iskorienja primarnog goriva preko <7=.

6.5. ULOGA HIDROELEKTRANA U SAVREMENOM SVETU

'lektrina energija predstavlja jedan od najiih oblika energije. Mogunosti dobijanja elektrine energije su raznovrsni. (ajprihvatljiviji su naini dobijanja iz obnovljivih izvora energije, kao to su hidroelektrane, vetroelektrane, solarne elektrane. /d obnovljivih izvora energije hidroelektrane su najrasprostranjenije. (jihov udeo me$u obnovljivim izvorima energije je oko <<= *podatak za %887. godinu+. -a razliku od vetra ili sunca, iji intenzitet je nepredvidljiv i zavisi od meteorolokih prilika, voda, odnosno njen protok, je puno stabilniji i stalniji tokom godine. 5o znai da je i *opskrba+ elektrinom energijom pouzdanija.

.8

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu 5ako$e, vrlo zanimljiva injenica da su reverzibilne hidroelektrane, koje omoguavaju dva reima rada, kao takve vrlo isplative i poeljne za izgradnju. !rocenjuje se da je %887. godine %8= ukupne svetske potronje elektrine energije bilo dobijeno upravo energijom iz hidroelektrana, to je priblino <;A :F.

6.6. DRZAVE SA NAJVE'OM PROIZVODNJOM ELEKTRI'NE ENERGIJE

U tablici se nalaze podaci o godinjoj proizvodnji elektrine energije koju je objavio BP Statistical Review F ll Re!ort "##$ G!di:#%& * !i5.!d#%& D 9&.& /id !;"-")+ i0#" "#" $i%" <T=/> Ki#& K&#&d& B &5iSAD 5?5.2 36A.5 363.? 25@.6 P!(+!+&) !d 2)2*#" * !i5.!d#%" "-. "#" $. 16.1? 61.12 ?5.56 5.64

I#(+&-i &#& (#&$& <G=> 161.52 ??.A64 6A.@?@ 6A.511

F&)+! )&*&,i+i.#!(+i @.36 @.5A @.56 @.42

.;

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu R2(i%& N! .":)& I#di%& V"#",2"-& J&*&# 8."d()& P& &$.&% <2@@6.> F &#,2()& 166.@ 14@.5 115.6 ?6.? 6A.2 65.5 64.@ 64.4 45.@@@ 26.52? 33.6@@ ; 26.22A 16.2@A ; 25.335 @.42 @.4A @.43 ; @.36 @.46 ; @.25 16.64 A?.25 15.?@ 66.16 6.21 44.34 ; 11.23

Nedine zemlje koje veinu elektrine energije proizvode pomou hidroelektrana su )razil, !aragvaj, 3anada, (orveka, Mvajcarska i 9enecuela. Me$utim, !aragvaj ne samo da proizvodi dovoljno elektrine energije, putem hidroelektrana, za domae potrebe, ve on i izvozi svoju elektrinu energiju u )razilu i ,rgentini.

6.6. RAZVOJNE MOGU'NOSTI HIDROENERGIJE

@idroenergija prua velike mogunosti za dalji razvoj. Eako su vee reke uglavnom iskoriene, manje reke i potoci pruaju mogunosti za dalju gradnju, pogotovo hidroelektrana protonog tipa ili malih hidroelktrana.

6.6.1. MALE HIDROELKTRANE

Male hidroelektrane su postrojenja u kojima se potencijalna energija vode najpre pretvara u kinetiku energiju u toku strujanja *u statoru turbine+, a potom u mehaniku energiju *u rotoru turbine+ okretanjem turbine te, konano, u elektrinu energiju u generatoru. "vetski energetski trend poslednjih godina je sve vei iskorak ka obnovljivim izvorima energije. -a male hidroelektrane se smatra da nemaju nikakav tetan uticaj na okolinu, za razliku od velikih ija se tetnost opisuje kroz velike promene ekosastava *gradnja velikih brana+, uticaji na tlo,

.%

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu poplavljivanje, uticaji na ivi svet, poveana emisija metana i pojava tetnih emisija u itavom ivotnom ciklusu hidroelektrane koje su uglavnom vezane za period izgradnje elektrane, proizvodnje materijala i transport. #anas se za tehnologiju vezanu za hidroenergiju, koja se smatra obnovljivim izvorom energije, moe rei da je tehniki najpoznatija i najrazvijenija na svetskoj skali obnovljivih izvora sa izuzetno visokim stepenom iskorienja, jer %%= svetske proizvodnje elektrine energije dolazi iz malih i velikih hidroelektrana.

6.6.2. PREDNOSTI MHE

M@' su ekoloki vrlo prihvatljive, proizvodnjom elektrine energije nema emisije ugljen1 dioksida, to je izrazito vano. "manjuje se potronja osilnih goriva. !omau u zatiti od poplava, ne zahtevaju korienje velikih povrina. "igurnije i pouzdanije snabdevanje elektrinom energijom mali pogonski trokovi. !ozitivan drutveni uticaj *zapoljavanje i sl.+

Nedan :Fh elektrine energije proizvedene u M@' znai0

izbegavanje emisije od 6<8 tona ugljen1dioksida *?/%+, ..

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu

snabdevanje elektrinom energijom kroz jednu godinu za %78 domainstva u razvijenim zemljama, a za 678 domainstva u zemljama u razvoju, utedu %%8 tona goriva ili utedu ..7 tona uglja

6.6.3. NEDOSTA'I MHE

Eako u znatno manjoj meri u odnosu na velike @' *ne utiu na promene vodotoka+, ali ima uticaj na lokalnoj lori i auni *migracije riba, kvalitet vode i sl.+ te se preduzimaju mere za zatitu okoline kao to je0

Rezervni tok !rolazi za ribe "kupljanje i skladitenje smea 5ehnologija za smanjenje buke i vibracije )io1dizajn

.6

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu

6. ZAKLJU4AK
Tjudi jo uvek uprkos primetnom poveanju ekoloke svesti ne vide da su sami odgovorni za ouvanje planete -emlje jer je oito jako teko priznati vlastite greke i nastojati ih ispraviti. Epak neto se mora preduzeti da se sauva planeta, pa su se poeli oseati ipak neki pomaci na tom polju tako da situacija nije sasvim bezizlazna. 5ako$e je trenutno teko, gotovo nerealno oekivati razvijenu ekoloku svest od stanovnika siromanih zemalja jer je njihov primarni cilj preivljavanje, a ekologija im nije ni na kraj pameti, a tako e ostati i dalje ukoliko se bogate zemlje budu i dalje bavile samo svojim ekolokim problemima, a zanemarivale stanje u siromanim zemljama. U stvari, za poetak reavanja ekolokih problema potrebna je jedna globalna akcija, jer pojedinane akcije nisu i ne mogu biti dovoljne na globalnom planu. #a bi se uspelo u tome nije potrebna strategija ekstremnih poklonika ekologije koji su miljenja da bi se svet trebao vratiti na razdoblje pre Namesa Fatta, odnosno prve industrijske revolucije, te se odrei svih prednosti moderne tehnologije. (aprotiv moderne tehnologije bi se morale koristiti na nain koji bi omoguio sklad izme$u ekologije i industrije to znai da bi naglasak trebao biti na upotrebi energetskih izvora koji najmanje zaga$uju okolinu, odnosno obnovljivih izvora energije. Moderne tehnologije mogu se pozitivno iskoristiti u spreavanju ekolokih katastro a, nadzoru nad ugroenim ivotinjama i celokupnom razvoju ekosistema, samo ih treba usmeriti u tim pravcima. 3rajnje je vreme da se oveanstvo u potpunosti posveti ouvanju svog prirodnog stanita, odnosno planete -emlje, koja je ve do te mere naruena zaga$ivanjem i unitavanjem okoline da smo i sami postali svedoci negativnih posledica od kojih je svakako najopasnija globalna promena

.7

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu klime koja u zadnje vreme dobija sve vie medijskog prostora. 5ako$e je preko potrebna i odgovarajua zakonska podrka koja bi trebala u stopu pratiti razvoj novih tehnologija doputajui upotrebu onih tehnologija koje ili uopte nemaju ili imaju minimalne negativne posledice na prirodu, odnosno okolinu. /d pasivnog posmatranja nema koristi, a i dovoljno smo se ve nagledali ekolokih katastro a. 9reme je da se krene u akciju spaavanja nae planete, moda ak i krajnje vreme, ako elimo da sauvamo zemlju za bolji dom buduih generacija.

.A

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu

?. LITERATURA
U;V http0CCWWW.izvorienergije.comCneobnovljiviXizvoriXenergije.htmlYup U%V http0CCWWW.izvorienergije.comCobnovljiviXizvoriXenergije.html U.V http0CCdiurnarius.in oCindeZ.phpCsrCekonomijaCA1ekonomija1opsteC;6>1obnovljivost1energije1nije1 garancija1ekoloke1odrivosti U6V http0CCWWW.t .ni.ac.rsCsimpozijumC!#4C!%B.pd U7V http0CChr.Wikipedia.orgCWikiCMaleXhidroelektrane

.B

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu

WWW.)esplatni"eminarskiRadovi.com

.<