INFOTEH-JAHORINA Vol. 11, March 2012.

Dimenzionisanje baterije u izolovanom fotonaponskom sistemu

Mileta arkovi
Energetika, Katedra za elektroenergetske sisteme Elektrotehniki fakultet Beograd, Srbija mileta@etf.rs
SadrajU ovom radu predstavljene su karakteristike baterija koje se koriste kod izolovanih fotonaponskih (PV-photovoltaic) sistema. Izvreno je dimenzionisanje PV-sistema tako to je odreen taan broj i raspored PV-modula i elija baterije koji zadovoljava zadatu potronju. U radu su prikazani rezultati koje generie program koji nudi odabir odreenog tipa baterije i solarnog panela. Program i maska za unos podataka i prikaz rezultata je realizovan upotrebom programskog alata MATLAB. Cilj ovog rada je pojednostavljeno dimenzionisanje izolovanog PV-sistema sa baterijom koji nudi napajanje potroaima koji su udaljeni od elektroenergetske mree. Program ima za cilj da omogui jednostavno dimenzionisanje za zadatu potronju i na taj nain skrati ekonomski proraun PV-sistema. Kljune rijei-solarna dimenzionisanje; baterije energetike; izolovan PV-sistem;

Doc. Dr Jovan Mikulovi

Energetika, Katedra za elektroenergetske sisteme Elektrotehniki fakultet Beograd, Srbija mikulovic@etf.rs optimizacije samostalnih PV sistema je obraen u vie radova [2-6].

Slika 1.

Izolovani PV-sistem

I.

UVOD

Izolovani (samostalni) fotonaponski (PV-photovoltaic) sistemi su udaljeni od elektroenergetske mree i oigledno imaju potrebu da na neki nain akumuliraju (skaldite) energiju u povoljnim periodima vremena i upotrebe je tokom nepovoljnih. Jedan takav sistem je prikazan na Sl.1 [1]. U njemu invertor pretvara jednosmerni (DC) napon baterije u naizmenini (AC) koji se koristi u domainstvu. U vrlo jednostavnim sistemima mogue je koristiti samo DC napon, pa invertor nije neophodan. Samostalni PV sistemi mogu biti veoma isplativi u udaljenim mestima gde je jedina alternativa korienje agregata iji je rad veoma buan i zahteva odravanje i potronju relativno skupog goriva. Ovakvi sistemi imaju mane, kao to su gubici baterije i injenica da PV moduli nee moi da snabdevaju potronju energijom sve vreme. Samostalni sistemi imaju napajanje samo od solarnih kolektora i nemaju alternativno napajanje iz mree ili od nekog drugog izvora kao to imaju hibridni sistemi. Povoljni periodi vremena su oni sa povoljnom insolacijom tokom kojih je potrebno skupljati viak energije koja se ne potroi i skladititi je u baterije. Nepovoljni periodi vremena su oni sa slabijom insolacijom i veernji i noni termini kada insolacije uopte nema. Da bi se skladitila energija u PV-sistemima, koriste se akumulatorske baterije. Osim skladitenja energije, baterija ima sposbnost da dopuni optereenje kada PV panel nije u stanju da podmiri trenutnu potronju [1]. Problem dimenzionisanja, upravljanja

Ekonominost i performanse samostalnih fotonaponskih sistema bitno zavisi od kapaciteta i ivotnog veka baterije [7-9]. Postoje vie razliitih vrsta baterije koje imaju razliite karakteristike. U zavisnosti od izabranog tipa baterije kao i tipa solarnog modula potrebno je odrediti broj paralelno i redno vezanih elija koje podmiruju potronju. Na osnovu takvog dimenzionisanja lako je odrediti cenu celokupnog PV-sistema. Korisnika obnovljivog izvora energije najvie interesuje cena celokupnog sistema koji podmiruje njegovu potronju. Dimenzionisanje i program koji su predstavljeni u ovom radu imaju za cilj da priblie jedan ovakav vid napajanja i olakaju ekonomski proraun potroau. II. VRSTE I PARAMETRI BATERIJA

Pored konvencijalnih olovnih akumulatorskih baterija, postoje i nikl-kadijumske, nikl-metal hidridne, litijum-jonske, litijum-polimerne i nikl-cinkovane baterije. Od svih ovih baterija samo nikl-kadijumske (Nicads) su jedva konkurentne olovnim baterijama, ali u budunosti one se mogu razviti zbog mogunosti korienja u hibridnim i elektrinim vozilima. Tabela 1 sumira tipine vrednosti i parametre za razliite vrste baterija. U Tabeli I su date dve vrste olovnih baterija: automobilske baterije za pokretanje motora i osvetljenje i za pokretanje maina (SLI-starting, lighting, ignition) i olovne baterije sa duim radnim vekom i dubokim ciklusom pranjenja. Noviji tipovi baterije pruaju mogunost 100% pranjenja bez oteenja. One due traju i bolje rade u loijim vremenskim uslovima ali su neuporedivo skuplje bar za sada. U poreenju sa olovnim baterijama za automobile, olovne baterije sa dubokim pranjenjem pruaju mogunost pranjenja i do 80% svojih kapaciteta.

- 208 -

TABELA I. Vrsta baterije

Olovne Olovne sa dubokim pranjenjem Niklkadijumske Nikl-metal hidridne
Max pranjenje

PARAMETRI RAZLIITIH VRSTA BATERIJA

Gusitnae nergije [Wh/kg] Radni ciklusi Efikasnost Ah% Wh% Radni vek [godina] Cena (din/kWh)

20%

50

500

90

75

1-2

4050

80% 100%

35 20

2000 10002000 10002000

90 70

75 60

7-10 10-15

8100 81000

100%

50

70

65

8-10

97200

Slika 3.

Maksimalna dubina pranjenja olovne baterije u zavisnosti od najnie temperature baterije

Slika 2.

Zavisnost broja ciklusa pranjenja od dubine pranjenja u procentima kod olovne baterije sa dubokim pranjenjem

One su znaajno masivnije i mogu teiti i stotinak kilograma. Akumulatorske baterije za automobile omoguavaju svega 500 pranjenja i to samo 20% svojih kapaciteta, pa one nisu pogodne za PV-sisteme. SLI akumulatorske baterije su skoro uvek pune, one nisu dizajnirane za duboko pranjenje i one ak ta vie nee izdrati potpuna pranjenja. To ih ini nepodobnim za PV sisteme kod kojih je karakteristino sporo i potpuno pranjenje. Sl. 2 prikazuje zavisnost broja ciklusa pranjenja olovne baterije u toku radnog veka u zavisnosti od dubine za olovne baterije sa dubokim pranjenjem. Temperatura takoe utie na dubinu pranjenja olovne baterije (MDOD-maksimum pranjenja). Ta zavisnost je prikazana na Sl 3. Skladitenje energije u akumulatoru je obino dato u jedinicama Ah (amper - as) pri nekom nominalnom naponu i odreenoj brzini pranjenja. Kod olovnih baterija, na primer, koja ima nominalni napon od 2 V po eliji (6 elija za bateriju od 12V) proizvoa obino precizira kapacitet u Ah pri brzini pranjenja koja e iscrpeti bateriju do napona 1,75V za odreeni period vremena na temperaturi 25C. Na primer potpuno napunjena 12V baterija koja ima vreme pranjenja od 10h, 200Ah dostavlja strujom od 20A za 10h, nakon potpunog pranjenja ima napon 10,5V. Sa ciljem da se odredi kolika je energija dostavljena tokom pranjenja baterije, ne sme se rei da je to proizvod napona i kapaciteta baterije, jer napon varira tokom pranjenja.

U posmatranom primeru ne moe se rei da je 12V 20A 10h=2400Wh. Da bi se izbegla dvosmislenost i ovakva greka gotovo uvek se kapacitet baterije zadaje u Ah, vrlo retko u Wh. Mera pranjenja baterije se oznaava sa C/t. U prethodnoj oznaci je C kapacitet baterije,a t vreme pranjenja. Kapacitet baterije zavisi od brzine pranjenja. Naglo pranjenje baterije uslovljava nii kapacitet baterije dok sporo pranjenje baterije ima za rezultat vii kapacitet. Kapacitet baterije u amper-satima ne zavisi samo od brzine pranjenja ve i od temperature baterije. Baterije sa dubokim ciklusom pranjenja namenjene PV sistemima se specificiraju prema 20-h vremenu pranjenja (C/20) koja je manje-vie standardna vrednost, kao i prema znatnom duem 100-h vremenu pranjenja (C/100) koje je reprezentativnije s obzirom na nain na koji se one realno koriste. Sl. 4 prikazuje oba uticaja poreenjem kapaciteta pri razliitim temperaturama i brzinama pranjenja u odnosu na referentne uslove C/20 i 25C [10]. Ovakve krive su pribline za tipine baterije sa dubokim ciklusom pranjenja i zato treba koristiti dostupne podatke od proizvoaakad god je to mogue. Sa slike se vidi da kapacitet baterije koji je dostupan dramatino opada pri niim temperaturama. Na primer, baterija sa odnosom pranjenja C/20 na -30C e imati 50% svog nazivnog kapaciteta. Znai da se ona na -30C moi da da samo polovinu svog nazivnog kapaciteta. Dakle, niske temperature kod olovnih baterije dovode do smanjenja dostupnog kapaciteta, smanjenja izlaznog napona i mogueg zamrzavanja baterije. Nicads baterije ne zavise od temperature pa se ba zbog toga u nekim sluajevima i koriste. Naravno, za baterije nije povoljna ni visoka temperature. Neka procena je da se radni vek baterije skrauje za 50% za svakih 10C iznad optimalnih 25C koliko iznosi rana tdemperatura. Veina baterija za PV- sisteme su 6V i 12V baterije koje mogu biti vezane redno kako bi obezbedile zahtevani napon i paraleleno kako bi obezbedili zahtevani kapacitet u Ah. Kada su baterije vezane u paralelu njihovi naponi su isti ali se njihovi kapaciteti u amper-satima sabiraju poput struja.

- 209 -

Slika 4.

Zavisnost dostupnog kapaciteta baterije od temperature i brzine pranjenja u odnosu na referentne uslove C/20 i 25C

Ako su baterije vezane redno onda je struja koja tee kroz njih ista pa se kapacitet ne poveava dok se napon udvostruuje. Baterije vezane redno imaju vii napon a nie struje, to znai da e biti manje gubitaka i da su potrebni manje dimenzionisani osigurai, prekidai i preseci provodnika. Kao to je ve reeno ranije, skoro svi parametri baterije su opisani pomou struja, a ne napona i energije. Kapacitet baterije je dat u Ah, i punjenje i pranjenje baterije je formulisano pomou odnosa C/t koji se odnosi na ampere. Efikasnost baterije je lake izraziti preko strujne efikanosti nego preko energetske efikasnosti. Razlog ovoga je napon koji varira u zavisnosti od struje (brzine) punjenja ili pranjenja, starosti i stanja baterije. Ako pretpostavimo da se baterija puni konstantnom strujom I C tokom vremenskog perioda TC pri emu je korien napon VC , onda je energija dostavljena bateriji:
EU = VC I C TC

Slika 5.

Tevenenov ekvivalent baterije

Kada je stanje napunjenosti baterije nisko, kulonova efikasnost ima vrednost skoro 100%, ali u zavrnoj fazi punjenja baterije ta vrednost opada ispod 90%. Ako se uzme u obzir naponska efikasnost od 86% i kulonova efikasnost od 90% dobija se da je energetska efikasnost 77% to je priblino vrednosti od 75% koja se esto usvaja kod olovnih baterija. Gubici u bateriji nastaju na unutranjoj otpornosti baterije. Baterija se moe predstaviti po Tevenenovoj teoremi kao idealna baterija napona VB vezana na red sa unutranjom otpornou Ri . Tevenenov ekvivalent baterije dat je na Sl.5. Napon VB se moe poistovetiti sa naponom praznog hoda koji je izmeren nakon nekoliko sati punjenja ili pranjenja baterije. Da bi izvrili punjenje baterije napona V na ulaznim terminalima baterije mora biti vii od VB . Kod pranjenja V je manje od VB . Tokom punjenja i pranjenja baterije postoje gubici na unatranjoj otpornosti koji su srazmerni kvadratu struje baterije. Sve to je bre pranjenje to je i struja pranjenja via pa su i gubici vei. Jednostavan Tevenenov model baterije komplikuje injenica da i VB i Ri zavise od stanja napunjenosti baterije i njene temperature. Ali poto je model tako jednostavan on pomae intuitivnom razumevanju stvarnog punjenja i pranjenja baterije. Na Sl. 6 je prikazana zavisnost napona baterije u finkciji stanja napunjenosti baterije. Sa Sl. 6 se moe uoiti da napon baterije u zavrnoj fazi punjenja dostie vrednost od 14V. Ova pojava i gubici tokom punjenja baterije mogu se regulisati korienjem kontrolera. Kontrolie se punjenje tako to pri podizanju napona na vrednost od 14V (za 12V baterije) prekida vezu izmeu baterija i kolektora. Takoe on i spreava potpuno ispranjivanje baterije tako to ne dozvoljava pranjenje ispod 11,5V.

Ako se pretpostavi da se baterija prazni strujom I D pri naponu U D tokom vremenskog perioda TD , energija odvedena od baterije je:
EVAN = VD I D TD

Energetska efikasnost baterije jednaka je proizvodu naponske i kulonove efikasnosti:

ENERGETSKA = EVAN VD I D TD VD kuloni VAN , AhVAN = = EU VC I C TC VC kuloni U , AhU

Kulonova efikasnot je odnos broja kulona koji izlaze iz baterije pri pranjenju i broja kulona koji ulaze u bateriju pri njenom punjenju. Postavlja se pitanje gubitka kulona koji uu u bateriju. Kada je baterija skoro potpuno napunjena, napon postaje dovoljno veliki da izvri elektrolizu vode pa stvara vodonik i kiseonik koji se oslobaaju. Pri oslobaanju ovih gasova dolazi i do oslobaanja elektrona.

- 210 -

Slika 7.

Broj dana korienja skladitene energije u funkciji broja sati vrnog sunca za mesec sa kritinom potronjom i insolacijom

TABELA II. Slika 6. Napon baterije u funkciji napunjenosti baterije

SREDNJE DNEVNE INSOLACIJE NA HORIZONTALNOJ POVRINI I SREDNJE DNEVNE INSOLACIJE NA FIKSNO POSTAVLJENI PV 0 MODUL POD OPTIMALNIM NAGIBNIM UGLOM OD 32 , ZA SVAKI MESEC U TOKU GODINE mesec januar februar mart april maj jun jul avgust septembar oktobar novembar decembar Insolacija na horizontalnoj povrini (kWh/m2) 0.9356 1.9239 2.8159 5.2047 5.9947 5.7685 6.7838 5.3237 3.9721 2.1189 1.3227 0.7106 Insolacija na PV modul (kWh/m2) 1.4773 2.8193 3.4812 5.7718 5.9599 5.4638 6.5763 5.5977 4.7639 2.8590 2.1089 1.1092

III.

DIMENZIONISANJE

Ako se moe raunati na sunano vreme, baterija se jednostavno dimenzionie tako da moe da podmiri potronju toku noi, do sledeeg dana kada e sunce ponovo obezbediti energiju potroau. Tei sluaj dimenzionisanja baterije se odnosi na periode od nekoliko dana kada uopte nema sunevih intervala i kada sama baterija u tom periodu obezbeuje energiju za potronju. Tokom takvih perioda mogu postojati fleksibilne startegije u okviru kojih se podrazumeva redukciju ili iskljuenje pojedinih nekritinih potroaa. Ako u PVsistemu postoji generator onda se razmatra kompromis rada generator i baterije u cilju postizanja to nie cene elektrine energije. S obzirom na statistiku prirodu vremena i na razliite mogunosti odgovora na postavljene uslove, ne postoji skup pravila o tome kako je najbolje dimenzionisati bateriju za skladitenje energije. Kljuni kompromis je cena. Dimenzionisanje sistema za skladitenje energije koji ispunjava zahteve 99% vremena moe lako kotati trostruko vie od sistema koji ispunjava zahteve samo 95 % vremena. Kao polazna taka za procenu potrebnog broja dana skladitenja energije koristi se Sl. 7. Grafik na Sl. 7 daje procenu broja potrebnih dana korienja skladitene energije za napajanje potroaa u funkciji broja sati vrnog sunca, u mesecu sa kritinom potronjom i insolacijom. U okviru grafika data je kriva potronje koja mora da zadovolji optreenje 99% vremena od 8760h u toku godine i manje kritina kriva koja je za 95% dostupnosti sistema zadovoljavajua. Kritini mesec je onaj sa minimalnom insolacijom i maksimalnom potronjom, uobiajno je da je to mesec decembar. Za odreivanje insolacije u kritinom mesecu korieni su podaci o desetominutnim merenjima iradijacije na horizontalnoj povrini za svaki dan u toku 2009. godine na podruju Beograda.

Slika 8.

Iradijacija na fiksno postavljeni PV modul pod optimalnim nagibnim uglom od 32 u toku decembra

- 211 -

potrebnih dana skladitenja energije. Taj broj dana odreuje i vreme pranjenja baterije. Kao ulazni podatak se zadaje i minimalna temperatura baterije koja odreuje dubinu pranjenja baterije (Sl. 2). Uzimanjem u obzir dubinu i vreme pranjenja baterije, kao i kapacitet baterije odreuje se potreban broj paralelno vezanih elija baterije. U raunu se uvek uzimaju vee vrednosti koje stvaraju vei troak celog sistema ali poveavaju njegovu sigurnost. U simulaciji koja je napravljena u Matlab-u korisniku je omogueno da odabere neki od ponuenih modela modula i baterije [10-11]. Za unete informacije o potronji i vremenskim uslovima korisnik dobija potreban broj paralelno i redno vezanih modula i baterija. Na taj nain omoguen mu je finansijski proraun samostalnog PV-sistema. Na Sl.10 prikazana je maska iz Matlab-a u kojoj se unose ulazni podaci i pritiskom na taster Proraun prikazuju rezultati. Pritiskom na taster Izlaz zatvara se program i njegova maska. IV. PRIMER DIMENZIONISANJA IZOLOVANOG PV-SISTEMA

Slika 9.

Izmerene temperature ambijenta u decembru 2009

Na osnovu iradijacije na horizontalnoj povrini izraunata je iradijacija na fotonaponski modul koji je fiksno postavljen pod optimalnim uglom od 32. Na osnovu podatka o iradijaciji, dobijene su srednje dnevne insolacije na horizontalnoj povrini i srednje dnevne insolacije na fiksno postavljeni PV modul pod optimalnim nagibnim uglom od 32, za svaki mesec u toku godine (Tabela II). Sl. 8 predstavlja iradijaciju na fiksno postavljeni PV modul pod optimalnim nagibnim uglom od 32 u toku decembra. Za kritian mesec decembar dat je i grfik izmerene temperature ambijenta u decembru 2009 na Sl. 9. Sl. 7 se odnosi na dane korisnog skladitenja, uzimajui u obzir maksimalno dozvoljenog pranjenja baterije, kulonove efikasnosti, temperature baterije i mere pranjenja baterije. Zahtevano skladitenje baterije (u odnosu na C/20, 25C) uveavamo deljenje sa MDOD i (T,DR) i na taj nain dobijamo nominalno skladitenje baterije. MDOD je maksimalna dubina pranjenja baterije koja zavisi od minimalne temperature (takva zavisnost je data na Sl. 2) i uobiajna vrednost za olovne baterije je 0,8. (T, DR) se odnosi na temperaturu i faktor pranjenja koji se isitava sa Sl. 4. Na ovaj nain se uveava vrednost nominalnog kapaciteta baterije uvaavajui neke od uslova rada i parametara baterije. Korisnik PV-sistema poznaje potronju, potrebnu energiju za snabdevanje svojih potroaa. Za zadatu jednosmernu ( W DC ) i naizmeninu ( W AC ) potronju u Wh kao i efikasnost invertora u PV-sistemu izraunava se potrebna vrednost energije koja treba da se zadovolji. U programu je omoguen odabir modela, tipa, PV-modula koji daje nominalnu struju i nominalni napon izabranog modula. Na osnovu poznate potrebne energije i parametara izabranog modula mogue je odrediti broj paralelno vezanih modula. U takvu raunicu je ukljuen uticaj minimalne insolacije, efikasnost kolektora i neusklaenost rada kolektora. Poznajui snagu svih aparata u potronji odreuje se maksimalna vrednost snage optereenja ( PAC max ). Na osnovu PAC max odreuje se naponski nivo PV-sistema, a iz toga i nominalnog napona modula moe se odrediti potreban broj redno vezanih modula. Odabirom modela baterije odreuje se nominalni napon baterije i kapacitet batrije u Ah za uporedni faktor pranjenja (C/20). Na slian nain kao to se odreuje broj redno vezanih PV modula, odreuje se i broj redno vezanih baterija. Za zahtevanu dostupnost napajanja optereenja i minimalnu insolaciju sa Sl. 7 se odreuje broj

Na osnovu karakteristika potroaa (friider, osvetljenje, TV, telefon, mikrotalasna...) u domainstvu procenjena je jednosmerna potronja od 0Wh i naizmenina potonja od 2240Wh. Snaga aparata koji koriste AC napon je procenjena na 1552W. Efikansot invertora je usvojena da bude 90% (0,9). Za minimalnu insolaciju korieni su snimljeni podaci koji se odnose na kritian mesec decembar. Minimalna insolacija koja se oitava sa grafika iz Tabele II iznosi 1,1092. Minimalna izmerena temperatura za mesec decembar iznosi -18,8C i ona je oitana sa gafika Sl. 9. Tip PV modula koji je izabran je Kyocera KC-120-1, a tip baterije je Trojan L16. Za unete podatke dobijeni su rezultati da je potrebno 44 PV modula i 28 baterija. PV moduli trebaju biti vezani 2 redno i 22 paralelno, a baterije 4 redno i 7 paralelno. Maska sa uneenim ulaznim podacima i rezultatima je na Sl. 10.

Slika 10. Maska za unos ulaznih podataka u MATLAB-u

V.

ZAKLJUAK

Razliiti tipovi baterije imaju razliite karakteristike koje su predstavljene u radu. Karateristike baterije, insolacija, temperatura i potronja utiu na potreban broj baterija i modula. Taj broj diktira cenu PV sistema i ekonomsku prihvatljivost napajanja izolovanih potroaa solarnom energijom. Generisan program i maska olakavaju dimenzionisanje i ekonomski proraun PV sistema. Rad prua mogunost uporeivanja konstrukcije sistema za razliite tipove baterija i modula.

- 212 -

LITERATURA
[1] Renewable Power Systems. Photovoltaic Systems. Gilbery M. Masters, Stanford University [2] J. L.Bernal, R. D. Lopez, Simulation and optimization of stand-alone hybrid renewable energy systems, Renewable and Sustainable Energy Reviews 13 (2009) 21112118 [3] A. Fragaki, T. Markvart, Stand-alone PV system design: Results using a new sizing approach, Renewable Energy 33 (2008) 162167 [4] R. Posadilloa, R. L. Luqueb, Approaches for developing a sizing method for stand-alone PV systems with variable demand, Renewable Energy 33 (2008) 10371048 [5] B.J. Huang , P.C. Hsu, M.S. Wu, P.Y. Ho, System dynamic model and charging control of lead-acid battery for stand-alone solar PV system, Solar Energy 84 (2010) 822830 [6] F.J. Munoz, G. Almonacid, G. Nofuentes, F. Almonacid, A new method based on charge parameters to analyse the performance of stand-alone photovoltaic systems, Solar Energy Materials & Solar Cells 90 (2006) 17501763 [7] M. M. Mahmoud, On the storage batteries used in solar electric power systems and development of an algorithm for determining their ampere hour capacity, Energy Research Centre, An Najah National University, Nablus, P.O. Box 721, WestBank, Palestine, Israel [8] M. Muselli, G. Notton, P. Poggi, A. Louche, PV-hybrid power systems sizing incorporating battery storage: an analysis via simulation calculations [9] A. Cherif, M. Jraidi, A. Dhouib, A battery ageing model using in stand alone PV systems [10] Sandia National Laboratories (1995). Stand-Alone Pholvotic Systems Handbook of Recommended Design Practices, U.S. Department of Energy, Albuquerque, NM.

[11] Z. Stojkovi, Projektovanje pomou raunara u elektroenergetici primena programskih alata, Monografije, Elektrotehniki fakultet, Beograd, Akademska misao, Beograd, jul 2009, str. 521. [12] Z. Stojkovi, J. Mikulovi, Z. Stojanovi: Praktikum iz softverskih alata u elektroenergetici, Elektrotehniki fakultet, Beograd, Akademska misao, Beograd, jun 2006., str. 303.

ABSTRACT This paper presents the characteristics of the batteries used in stand-alone photovoltaic (PV)-systems. Sizing of PVsystems is determined by the exact number and distribution of PV-modules and cells of battery that satisfy a given load. This paper presents the results generated by a program that offers a selection of a particular type of battery and solar panel. Program and mask for data entry and presentation of results was carried out using the software tool MATLAB. The aim of this paper is simplified sizing of PV-systems with battery that provides power to consumers which are far from electricity network. The program aims are to allow easy sizing for given load and reduce the economic calculation of PV-systems. BATTERY SIZING IN STAND-ALONE PHOTOVOLTAIC-SYSTEMS Mileta arkovi, Jovan Mikulovi

- 213 -