PROGRAM PROIZVODNJE SADNOG MATERIJALA I PODIZANJA ZASADA BOROVNICE (Vaccinium myrtillus)

1. UVOD Smatra se da u prirodi postoji oko 130 vrsta borovnica, dok je u naoj zemlji zastupljena divlja borovnica (Vaccinium myrtillus), koja raste na skoro svim naim visokim planinama. Meutim, kako u inostranstvu, tako i kod nas, poelo se sa uzgojem oni sorti. !ne su uglavnom amerikog porekla i oplemenjene su od tzv. "visoko #bunasti " borovnica $koje na vrnom delu izdanka ili grane obrazuju letorast kojim se produ#avaju u visinu%. !ve vrste borovnica ne ire se rizomima kako to ini naa divlja vrsta Vaccinium myrtillus. !ve sorte su nastale oplemenjivanjem borovnice Vaccinium corimbosum. !ve oplemenjene sorte odlikuju se samooplodnjom pa strunjaci predla#u podizanje zasada sa najmanje dve sorte radi poveanja prinosa $naizmenina sadnja po dva reda od svake sorte%. &orovnice cvetaju dosta rano, te neki godina mogu stradati od mraza. 2. RAZMNOAVANJE BOROVNICE 'eoma jednostavno, ali veoma pa#ljivo borovnicu mo#emo razmno#avati zrelim i zelenim reznicama. Zrele reznice. (zimaju se u periodu mirovanja vegetacije. )zrauju se u du#ini od 10*1+ cm. ,ri spremanju reznica treba odstraniti vrni deo $sa cvetnim pupoljcima% koji se te#e o#iljava. !#iljavanje se vri u lejama sa vla#nim supstratom $meavinom treseta i peska%, dubine 1-*.0 cm. /eznice se pobadaju u razmaku .*3 cm u redu, odnosno + cm meu redovima. !#iljavanje traje veoma sporo. ,obadanje reznica vri se u prole0e, a o#iljene reznice mo#emo oekivati u junu. !#iljene reznice ostavi0emo u lejama do sledeeg prole0a. Zelene reznice. !ve reznice se uzimaju u toku sekundarnog rasta. 1u#ine su oko 10 cm sa odstranjenim li0em $osim . vrna%. !stavljenim listovima redukuje se lisna masa $radi smanjenja transpiracije%. !#iljavanje se vri kao i u pret odnom sluaju, ali u plasteniku. !be vrste o#iljenica ostavljaju se u rasadniku jo jednu vegetaciju radi razvoja u kvalitetnu sadnicu i zatim stavljaju u prodaju ili se od nji podi#e zasad. 1vogodinje sadnice najbolje su za podizanje zasada. Svaka od sorti razmno#ava se na jedan ili drugi nain o emu moramo voditi rauna. 3. USLOVI ZA GAJENJE BOROVNICE 3.1. Zemljini u l!"i 2eselekcionisane $divlje% visoke borovnice, ako i iz nji izvedene sorte, najbolje uspevaju u zemljitu kiselosti izmeu 3.3 i 3.4. !dnosno, u uslovima kada je pH53 treba dodati zemljitu magnezijum karbonat, tj. ukoliko je pH5+.+ treba dodati amonijum sul6at ime se kiselost pove0ava.

7esto na samom terenu za podizanje zasada imamo i biljne edi6ikatore $npr. brusnice% prema kojima se mo#emo ravnati u izboru najpovoljnijeg stanita. 8anije, nikada ne smemo pristupiti podizanju zasada borovnice ne poznaju0i pri tome kiselost zemljita. 9a uzgoj borovnice potreban je i visok sadr#aj organski materija, pa u protivnom, ako zemljitu nedostaju iste, treba izvriti pret odno ubrenje stajnjakom, a u kasnijim 6azama razvoja zasada, treba ga redovno ubriti i vetakim ubrivom $oko sami grmova%. 3.2. #lim$% &i u l!"i Sorte borovnica za tevaju, kao i nji ovi divlji srodnici, ladnije uslove, ali ne i suvie niske temperature. 'eina selektovani sorti mo#e izdr#ati i temperature ni#e od *30 0:. Svejedno, borovnice ne treba saditi u mrazitima i depresijama u kojima ima oticanja ladni vazduni masa. &orovnice ne podnose ni suvie visoke temperature, naroito ako je dug period sue $to je vie u vezi sa vlagom u zemljitu%. '. (RI(REMA ZEMLJ)*A ,re podizanja zasada zemljite treba duboko izorati, a pret odno osloboditi od korova. 2aravno, kao to smo i ranije pomenuli, bilo bi dobro da se zemljite snabde i ranjivim materijama unoenjem stajnjaka $posebno u prvim godinama gajenja%. Svakako treba izbegavati da parcela ima depresije u kojima se voda nagomilava. Stoga, zemljite pret odno treba drenirati. +. SADNJA 9a sadnju treba koristiti sadnice stare .*3 godine ija je visina oko +0*;0 cm sa dobro razvijenim korenovim sistemom. (koliko je mogu0e treba koristiti kontejnerske sadnice kod koji zati0eni koren omogu0ava nji ov nesmetan razvoj i br#e stupanje rodu. Meuredno rastojanje treba da iznosi ..+ m, da bi se uspeno primenjivala me anizacija. /astojanje u redu treba da je takvo da se nakon nekoliko godina #bunovi meusobno ne dodiruju. Stoga je najbolje rastojanje ..+ < 1.4 m, ili ak ..+ < ..+ m, jer omogu0ava i unakrsnu obradu. Meuredna obrada. S obzirom da borovnice imaju veoma plitak korenov sistem i meuredna obrada treba da bude plitka sa ciljem eliminacije korova. 2ajbolje rezultate daje runo okopavanje sa primenom mala, kao i primena erbicida. !bzirom na povoljno dejstvo stajnjaka treba ga koristiti u koliini od +0 t= a. 'etako ubrenje takoe je pokazalo rezultate u kolini 300*;00 kg= a (NPK=5:10:5) u vreme bubrenja pupoljaka $s tim da naredno unoenje treba obaviti nakon ;*- nedelja%. Drenaa i navodnjavanje. )ako borovnica uspeva na vla#nim zemljitima, ona treba i da su dobro drenirana. 2ivo podzemne vode treba da se nalazi na 3+*++ cm. )sto tako, visoko#bunaste borovnice ne podnose ni dugotrajne sue, stoga treba obezbediti nesmetano i 4

trajno navodnjavanje. ,osebnu pa#nju treba posvetiti kada se borovnica nalazi u periodu dozrevanja plodova i obezbediti, ako je potrebno, .*3 korekciona navodnjavanja. Maliranje. Maliranje, ili zastiranje, grmova borovnice treba svakako provoditi. ( ovu svr u se koristi slama, seno, li0e, kompost ili neki drugi materijal koji poma#e u suzbijanju korova, odr#avanju vla#nosti zemljita, zatiti zemljita od erozije i odr#avanju povoljne strukture zemljita. ,. REZIDBA &orovnice donose plod na granama iz pret odne vegetacije. >rupno0a plodova je u zavisnosti od bujnosti biljke. /odnost #buna je sortna osobina i zavisi od genetiki svojstava i uslova sredine u kojoj se borovnice gaje. Mnoge sorte pokazuju znake da prerode, a ako se deo cvetni pupoljaka ne odstrani bobice 0e biti sitne, a prirast i bujnost letorasta za novi rod naredne vegetacije slabi. Sorte koje imaju uspravan #bun $?rliblu, >olins, ,embelton, @ersi i dr% za tevaju proreivanje rodni grana u sreditu #buna. Sorte koje imaju polo#ene grane $npr. Mar6i% koje padaju ka zemlji za tevaju uklanjanje ti niski grana. (merena rezidba, kojom se odstranjuju manje granice $a i grane u #bunu% redukuju rod, ali u narednim godinama plodovi 0e biti krupniji, ranije 0e sazreti, a i drvo je bujnije. Aaom rezidbom dobijamo krupne plodove, posti#emo ranije sazrevanje, ali i manji ukupan urod u teku0oj godini. ( nekim sluajevima se dogaa da kada je urod obilan, a rezidba nije izvrena odreen broj plodova i ne sazri. Aaom rezidbom se, takoe, smanjuje ukupan rod, poveava veliina ploda i poveava procenat plodova koji se u prvoj berbi mogu, kao zreli, ubrati. ,osle ovakve rezidbe i do B0C plodova se mo#e obrati u prvom kolu. ( sluajevima umerene rezidbe taj procenat je oko ;0C. )ntenzitet rezidbe je u zavisnosti od bujnosti #bunova. 'rlo bujne #bunove treba slabije orezati, to je u vezi i sa primenjenom agrote nikom. ( amerikoj praksi va#i pravilo da se na biljkama ne sprovodi rezidba do kraja tre0e godine gajenja, ve0 da se pone na poetku etvrte godine. ,o tom iskustvu, polegle grane blizu zemlje treba odstraniti a ostaviti samo uspravnije izdanke. Dko je sredina #buna gusta treba je rezidbom prorediti uklanjanjem slabi i stari grana. (opte govore0i, rezidbu treba sprovoditi u vremenu posle opadanja li0a do kretanja pupoljaka naredne godine. -. ZA)*I*A -.1. Z$%i%$ !. /!le %i ( vla#noj klimi i u umidnim uslovima u kojima se gaji borovnica javljaju se slede0e speci6ine bolestiE

1. Mumificiranje plodova. 8o je gljivino oboljenje koje izaziva jedna vrsta Moniliae. 9naci oboljenja su u vidu uvenua i suenja vr a letorasta i cvasti. 9ara#ene bobice dosti#u normalnu veliinu ali su krem boje $za razliku od zdravi zelene boje%, ostaju tvrde*mumi6iciraju seF ,rimenjuje se dinitro6enol, dinitrokrezol pre kretanja pupoljakaF 2. Rak kore. )zazivaju ga gljivice Rusicoccum putrefaciens $konidijska 6orma Gordonia cassandra%. Meru borbe predstavlja kori0enje zdravog sadnog materijala i uzimanje polaznog materijala*reznica sa zdravi #bunova. 3. Stunt-krljavost. Simptomi su vrlo vidljivi kao kr#ljavost #bunova, malo #uto li0e koje postaje sredinom leta brilijantno crveno. &obice su sitne, neprijatnog ukusa i takve grmove treba ukloniti. 4. Botrytis cinerea. )zaziva oboljenje rodni grana i cvetova. -.2. Z$%i%$ !. in e&$%$ ( evropskim uslovima sredine insekti ne ote0uju jae borovnice. !vde treba spomenuti Rhagoletis pomenella $u larvenom stadijumu ote0uje plodove%, larve leptira Mineola vaccini i crv trenje Grapholitha packardi. !d ostali tetoina treba spomenuti, svakako, ptice $naje0e vorci u kom sluaju treba zasade prekriti plastinim mre#ama%, zeevi $jede letoraste%. 0. SOR*E BOROVNICA ( ovom poglavlju pomenuemo samo sorte koje su u gajenju kod nas. 0.1. S!1%e &1u2ni3 2l!.!"$ - Earlyblue. Gbun srednje bujnosti, umereno razgranat i uspravnog rasta. Hrozdovi rastresiti, a bobice vrlo krupne i neujednaene veliine. ,rijatnog ukusa sa izra#enom aromom. &obice skoro okrugle, vrlo malo spljotene. ,lodovi sazrevaju ve krajem juna. Slabije rodnosti. 9a gajenje se preporuuje tamo gde se mo#e dobiti visoka cena plodova. - Berkley. Aak, visok #bun, razgranat ali dosta iznad zemlje. )z zemlje daje malo izdanaka. &obice krupne prosene te#ine 1.+*1.B gr., spljotenog oblika, prijatnog ukusa, blago nakisele, sa slabije izra#enom aromom. ,lodovi vrsti u uslovima vii temperatura u vreme zrenja. ,eriod zrenja je dosta neujednaen i traje od po. jula do kraja avgusta. - Bluecrop. Gbun srednje bujnosti, uspravnog polo#aja grana i dosta rodan. &obice su krupne, okruglastog oblika, vrste su zru dosta rano $nekoliko dana iza sorte &arkleI%. Srednje kisele, vie slatke, sa malo izra#enom aromom. ,o emijskom sastavu su ocenjene kvalitetnim, a dobro podnose i transportF - Bluray. &ujnog #buna, uspravnog rasta, ali se rodne grane dosta povijaju. Hrozdovi su srednje veliine i kompaktni. ,eriod zrenja je nekoliko dana posle sorte &luecrop. >rupne bobice, te#ine od 1.+*1.4 gr, malo spljotene. ,rijatnog ukusa, slatko nakisele sa izra#enom aromom. ,lodovi vrsti, dobro podnose transport i po em. sastavu kvalitetni. ,rosena rodnost po #bunu je ... kg. 6

Coville. 'rlo bujnog #buna i dosta razgranatog. Srednje pozna sorta. Hrozdovi rastresiti, bobice vrlo krupne, ovalnog oblika, slatko*kiselog ukusa sa speci6inom aromom. 'rlo rodna sorta koja po #bunu daje oko ..; kg. Daronj. 2ovija sorta izvrskog kvaliteta. &ujan #bun uspravnog rasta. Hrozd rastresit, a bobice vrste, kiselkastog ukusa. 9ri neto kasnije od pret odne sorte. 1osta otporna na suu. Herbert. 'rlo bujnog i rastresitog #buna na plodnim zemljitima. !setljiva je na prisustvo kalcijuma $za teva vrlo kiselu sredinu%. Hrozdovi srednje du#ine, bobice vrlo krupne plave boje. Slabije podnosi transport. ,lodovi sazrevaju tek krajem jula. /odnost od 1.+*... kg po #bunu. Ivanhoe. 'rlo bujnog i razgranatog #buna uspravnog porasta. Hrozd je srednje rastresit, a bobice vrlo krupne $te#ine oko 1.- gr%, okrugle, plave boje i prijatnog ukusa. Sazreva dosta rano*poetkom jula.

0.2. S!1%e i%niji3 2l!.!"$ - Burlington. 'rlo bujnog, razgranatog i uspravnog #buna. Sitnog lia. Hrozd srednje rastresit, bobice okruglaste plave boje. ,lodovi pogodni za preradu. ,rosena rodnost po #bunu ..; kg. - Goldtraube. &ujnog #buna i velike rodnosti $u :rnoj Hori%. Hrozd dosta rastresit. &obice srednje krupne, vrste i vrlo prijatnog ukusa. 9ri srednje rano. !va sorta pokazuje znatno veu mo prilagoavanja raznim tipovima zemljita. - Rnacocas. Gbun bujan, uspravan i razgranat. Jist je mali i nazubljen. Hrozd zbijen i dosta kratak. &obice sitne i malo spljotene, prijatnog ukusa sa dosta arome. /odnost po #bunu iznosi i do 3.0 kg, a bobice su u proseku teke oko 1.. gr. - Rubel. Aedna od najstariji sorti. &ujnog rasta i uspravnog #buna. /astresitog grozda, sitni bobica. !bilno raa $oko ..B kg po #bunu%. ,lodovi dobre te noloke vrednosti. /odnost plodova borovnice zavisi od gajene sorte i nege koju im pru#amo. Sa jednog ektara se mo#e dobiti od ;,000*10,000 kg. S obzirom da je cena ploda veoma visoka, mo#emo oekivati i visoku dobit. 4. BERBA (LODOVA &erbu zreli plodova treba vriti u vie navrata $3*-% u intervalima od po +*- dana. Svaki reon gajenja treba da ima svoj sortment. !dnosno, reonizacija se preporuuje kako zbog rodnosti, tako i zbog organizacije rada u ladnjaama i 6abrikama za preradu plodova. Aedan bera mo#e za dan da obere 3+*;0 kg plodova ili ;0*100 mali korpica zapremine oko 1=. litre. u koje se borovnice obino beru. ,o pravilu, cena plodova varira u zavisnosti ok krupnoe. >rupniji plodovi su skuplji, kao i plodovi rani i sasvim kasni sorti. Sitni plodovi su po pravilu jevtiniji.

15. 6UVANJE I IS#ORI)7AVANJE (LODOVA ,lodovi borovnice su veoma pogodni za uvanje u smrznutom stanju, za spravljanje razni proizvoda*slatkog, kompota, #elea, sokova, vina i marmelada. ( skoro svakom od ovi proizvoda borovnica ide veoma dobro zajedno sa ribizlom, kupinom, malinom, ali i jabukama.

11. E#ONOMI6NOS* (ROIZVODNJE 11.1. (1!i8"!.nj$ m$%i9ni3 /ilj$&$ 11.1.1. Trokovi proizvodnje oiljenica

(koliko nemamo trokove kupovine reznica, od totala treba oduzeti stavku 3.

,otrebna rasadnika povrina za 100,000 o#iljenica ,otrebna ukupna povrina 1. 8rokovi oranja .. 8rokovi 6ine obrade 3. /eznice 4. ,obadanje reznica $1.00 kom=dan=radnik%543 dana < 10 dnevnica +. 8rokovi nege i zatite ;. 8rokovi vaenja i otpreme -. 8rokovi pregleda rasadnika 4. 8akse za prijavu rasadnika SVEGA *RO:#OVI ;"l$ %i%e 1e8ni<e= SVEGA *RO:#OVI ; $ &u2!"in!m 1e8ni<$= 1+0 m. 140 m. ..- 0.B +000 430 400 300 330 .0 <<$ 1.345 <<$ ,.345

11.1.2. Prihod i dobit /ealizovani 100,000 o#iljenica x0.5 = 5000 1obitE +.000* 1.3B0 53.;10 11.1.3. Trokovi podizanja matinog (ili proizvodnog) zasada !braun trokova se vri na 1 a povrine. ,otrebno je 1,;00 biljaka= a.
1. 8rokovi oranja $1 a% .. 8rokovi 6ine obrade $1 a% 3. Matine biljke $1,;00 x0,+% 4. Sadnja biljaka $;0 kom=dan=radnik%5.- dana x 10 dnevnica +. 8rokovi nege i zatite SVEGA *RO:#OVI 1+0 +0 400 .-0 300 1,-5

11.1.4.

Prihod i dobit (proizvodnog ili matinog zasada)

1,;00 biljaka= a x .3 kg ploda=biljka 5 3..3.4 t= a 3..3.4 t= a x 1.+=kg 5 3400-.00= a 1obitE $3400-.00% * 1;-05 3130++30 apomenaE ( zavisnosti od sorte, kao i od ekoloki inilaca i intenziteta uzgoja, rodnost po jednoj biljci varira od . do 3 kg plodova.