Vieprocesorski sistemi

Klasikacija
Prema broju procesora 1. Jednoprocesorski sistemi. 2. Specijalizovani procesori. 3. Labavo vezani vieprocesorski sistemi.

vrsto vezani vieprocesorski sistemi. 4. C

5. Sistemi sa paralelnom obradom podataka. Prema broju tokova instrukcija i broju tokova podataka 1. SISD (jedna instrukcija, jedan podatak, eng. Single Instruction Single Data). U ovu grupu spadaju konvencionalni sistemi koji sadre jedan procesor i koji serijski izvravaju instrukcije iz ulaznog toka instrukcija. 2. SIMD (jedna instrukcija, vie podataka, eng. Single Instruction Multiple Data). U ovu grupu spadaju sistemi koji mogu da izvravaju istu instrukciju nad vie razli citih podataka. Ove maine imaju jednu jedinicu za obradu instrukcija i vie jedinica za obradu podataka. 3. MISD (vie instrukcija, jedan podatak, eng. Multiple Instruction Single Data). U ovu grupu spadaju sistemi koji mogu da prenesu niz podataka do skupa procesora koji izvravaju razli cite instrukcije nad istim podacima. 4. MIMD (vie instrukcija, vie podataka, eng. Multiple Instruction Multiple Data). U ovu grupu spadaju sistemi koji mogu istovremeno da izvravaju razli cite instrukcije nad razli citim podacima.

Karakteristike vieprocesorskih sistema

1. Sistem sadri dva ili vie sli cnih procesora opte namene i priblino jednakih mogu cnosti za obradu podataka. 2. Svi procesori dele zajedni cku unutranju memoriju. Svaki od procesora moe imati i svoju privatnu memoriju u kojoj cuva odredjene podatke (npr. vektor stanja programa koji se izvrava, itd). 3. Komunikacija izmedju procesora se vri preko deljene memorije. Postoje razli citi na cini sinhronizacije pristupa podacima u memoriji (npr. jedan od jednostavnijih na cina je preko mikrokoda). 4. Kako je vreme pristupa memoriji relativno veliko u odnosu na brzinu procesora, neadekvatan odnos broja procesora i brzine deljene memorije moe da pogora performanse vieprocesorskog sistema. 5. Svi procesori dele isti skup U/I uredjaja, bilo preko zajedni ckih kanala bilo preko kanala koji su priklju ceni samo na pojedine procesore. 6. Svi procesori u sistemu su pod kontrolom jednog istog operativnog sistema koji je zaduen za rasporedjivanje poslova, datoteka i kontrolu svih resursa. 7. Vieprocesorski sistemi naj ce ce imaju centralnu upravlja cku jedinicu.

SIMD ra cunari
Prema na cinu kori cenja memorije SIMD ra cunari se dele na: 1. SIMD ra cunare sa deljenom memorijom i 2. SIMD ra cunare sa distribuiranom memorijom. U kategoriju SIMD ra cunara sa deljenom memorijom spadaju jednoprocesorski ra cunari sa vektorskim procesorom i ra cunari sa VLIW procesorima.

Vektorski procesori
Memorija

UIP

IC FX ALU

DC FP ALU

V VJ

P
Slika 1: Upro cena ema vektorskog procesora

VLIW procesori
Arhitektura sa vrlo duga ckom re ci za instrukciju (eng. Very Large Instruction Word, VLIW) predstavlja alternativni na cin za postizanje ve ceg nivoa paralelizma instrukcija. Instrukciona re c kod VLIW procesora (koja se cuva u ke memoriji kao i kod obi cnih procesora) sadri vie primitivnih instrukcija. VLIW procesor sadri vie funkcionalnih jedinica na koje se rasporedjuju, radi paralelnog izvodjenja, svi delovi VLIW re ci posle njenog dohvatanja iz kea. Generisanje koda i grupisanje primitivnih operacija u VLIW re c umesto hardvera vre kompajleri. Sam procesor ima relativno jednostavnu kontrolnu logiku jer ne mora da obavlja nikakvo dinami cko rasporedjivanje niti da preuredjuje redosled izvrenja operacija.

SIMD ra cunari sa distribuiranom memorijom

U ovu kategoriju spadaju vieprocesorski ra cunari koji istovremeno izvravaju istu instrukciju nad razli citim podacima. Kako procesori ovih sistema rade sa zaklju cavanjem memorije nije potrebna nikakva sinhronizacija izmedju samih procesora u sistemu. U sistemu postoji kontrolni procesor koji procesorima u procesorskom nizu prosledjuje instrukcije, koje treba da se izvre. U ovakvoj organizaciji procesori u procesorskom nizu mogu da budu relativno jednostavni. Krajnji efekat se postie distribucijom obrade na veliki broj takvih procesora. SIMD ra cunari obi cno imaju veliki broj procesora cime se kompenzira sporost pojedina cnih operacija u distribuiranom okruenju.

MIMD ra cunari
Kako MIMD ra cunari poseduju vie procesora, jedan od najve cih problema pri njihovoj konstrukciji je koordinacija izmedju procesora. Pri konstrukciji paralelnih MIMD sistema postoje tri problema koja moraju da se razree: 1) 2) 3) broj i tip elemenata za obradu, broj i tip memorijskih modula i veze izmedju prethodnih elemenata.

MIMD arhitekture
U optem slu caju postoje dva tipa MIMD arhitekture, sa deljenom i distribuiranom memorijom (slika 2).

P P P P P P

P P

CPU
M P P P P

M M M M P P P P M M M Mre`a sa prosledjivanjem poruka P P P P P P P P

privatna memorija CPU M M M M

Deljena memorija

P P P

M M M M

a) Deljena memorija

b) Distribuirana memorija

Slika 2: Tipovi MIMD ra cunara

Sistemi sa deljenom memorijom su organizovani u obliku vieprocesorskih sistema, dok su sistemi sa distribuiranom memorijom organizovani u obliku multira cunara. Karakteristike multira cunarskih sistema, odnosno sistema sa labavim vezama izmedju procesora su: 1. svaki od procesora poseduje sopstveni nezavisan memorijski sistem; 2. ra cunarski sistemi ne moraju biti identi cni; tavie, snaga procesora moe zna cajno da se razlikuje izmedju ra cunara u sistemu; 3. procesori se nalaze pod kontrolom zajedni ckog operativnog sistema (mogu ce je da se ista verzija operativnog sistema izvrava na svakom od procesora); 4. svaki od ra cunara u sistemu je potpun ra cunarski sistem sposoban da obavlja operacije nezavisno od ostalih; 5. podaci se izmedju ra cunara razmenjuju putem prenoenja poruka; 6. jedan od glavnih ciljeva razvoja organizacije sa vie ra cunara je prevazilaenje ograni cenja koja se javljaju u vieprocesorskim sistemima. Krajnji cilj je razvijanje skalabilne organizacije koja omogu cuje izgradnju sistema sa razli citim brojem procesora. Dosta cesto se javljaju i hibridni sistemi u kojima procesori u distribuiranom sistemu mogu da koriste memoriju ostalih sistema kao da je deljena. Postoje tri na cina omogu cavanja deljenja: implementacijom apstraktne deljene memorije na nivou izmedju hardvera i operativnog sistema; kori cenjem operativnog sistema za nadgledanje svih zahteva procesora za memorijom i pomo c (operativnog sistema) u slu caju da procesor zahteva stranicu memorije koju ne poseduje; implementacijom pseudodeljene memorije na nivou iznad operativnog sistema, implementacijom apstraktnog prostora koji podrava kompajler za programske jezike koji se koriste na tim sistemima.

Veze izmedju elemenata

Najve ci problem pri projektovanju MIMD sistema je medjusobno povezivanje procesora i veza procesora sa memorijom. Veze treba projektovati tako da komunikacija izmedju procesora kao i komunikacija sa memorijom bude to ekasnija.

Slika 3: Veze u obliku zvezde

Slika 4: Potpuna povezanost

Slika 5: Veze u obliku matrice

Slika 6: Veze u obliku kocke

Slika 7: Veze u obliku hiperkocke

Sistemi sa paralelnom obradom podataka

1. SMP (simetri cni multiprocesori, Symetric MultiProcessors), 2. MPP (masivno paralelni procesori, Massively Parallel Processors), 3. SPP (skalabilno paralelni procesori, Scalable Parallel Processors) i 4. ccNUMA (cache coherent Non-Uniform Memory Access).

SMP arhitektura
Procesori

Sistemska magistrala

Deljena memorija

MPP arhitektura
Procesori

Distribuirana memorija

Distribuirana memorija

Distribuirana memorija

Distribuirana memorija

Podaci se prenose prosledjivanjem poruka kroz sistem

SPP arhitektura
Procesori

Distribuirana memorija

Distribuirana memorija

Distribuirana memorija

Distribuirana memorija

Logi~ki deljen memorijski prostor Hardverske putanje za pristup distribuiranim memorijskim blokovima
Slika 8: SMP, MPP i SPP arhitektura ra cunara

ccNUMA (koherentni ke sa neuniformnim pristupom memoriji) arhitektura obezbedjuje visoke performanse ra cunara u komercijalnim aplikacijama. Upro ceno, NUMA predstavlja vie SMP cvorova koji su medjusobno povezani relativno jevtinom vrstom veze. Svaki SMP cvor u ccNUMA sistemu poseduje ke. Termin koherentni ke ozna cava cinjenicu da bilo koja promenljiva koja se koristi mora imati konzistentnu vrednost za svaki procesor. Zbog toga se ke memorije na svakom procesoru dovodi u koherentno stanje. Za tu svrhu se naj ce ce koriste tzv. protokol njukalo (eng. snoopy protocol) po kome ke memorija oslukuje prenos promenljive ka bilo kom procesoru radi auriranja sopstvene vrednosti te promenljive, kao i memorijski direktorijum koji predstavlja poseban deo memorije u kome se cuvaju sve kopije promenljivih i njihove vrednosti.

Slika 9: CC-NUMA

Superra cunari
Superra cunar je veoma mo can mainframe ra cunar velikog kapaciteta, sposoban da obradjuje veliku koli cinu podataka u veoma kratkom vremenu. Iako su dananji stoni ra cunari po snazi ja ci od superra cunara pravljenih pre samo jedne decenije, moe se re ci da su zajedni cke karakteristike superra cunara bez obzira na period u kome su se javljali: najve ca raspoloiva brzina obrade, najve ca mogu ca veli cina memorije, najve ce zi cke dimenzije, i najve ca cena (u poredjenju sa ostalim ra cunarima). Superra cunari se koriste za reavanje problema koji zahtevaju izra cunavanja visokih performansi. Na samom vrhu se nalaze problemi koji pripadaju klasi velikih izazova. Ovoj klasi pripadaju problemi koji se ne mogu reiti u realnom vremenu kori cenjem danas raspoloivih ra cunara. ASCI projekat u SAD PetaFlops projekat NASE

Slika 10: ASCI White prvi superra cunar sa brzinom ve com od 10Tops-a

Slika 11: NEC Earth Simulator 5120

Slika 12: Roadrunner BladeCenter QS22/LS21 - prvi superra cunar sa brzinom ve com od 1

Pops-a