SAOBRAAJNI FAKULTET DOBOJ

SEMINARSKI RAD
ALKOHOL I DROGA U SAOBRAAJU

PROFESOR

STUDENTI

dr Asib ALIHODI, dipl.i !.

R"d# $" BJELO%E&I,'()*+

D,b,-, d#.#/b"r, 0**'.

S"dr!"-1

I U2,d ................................................................. 1.1. Uvod .................................................. 1.2. Teorija 1.2.1. Mehanizam djelovanja alkohola na ovjeka 1.2.2. Uticaj alkohola na ponaanje vozaa 1.2.3. Mehanizam izluivanja alkohola iz organizma 1.2.4. Stanja opijeno ti 1.2.!. " ihike i #izike o o$ine tarenja 1.2.%. Mehanizam djelovanja droge na ovjeka II M#3,d,l,4i-" 2.1. "redmet i tra&ivanja 2.2. 'iljevi 2.3. (ipoteze 2.4. )arija$le 2.!. *n trumenti 2.%. "rocedura i uzorak III R#56l3"3i 3.1. +ezultati do$ijeni za alkohol 3.2. +ezultati do$ijenu za drogu I& 7"$l-68"$ & Li3#r"36r" &I Pril,5i 9. P,pis sli$" i 3"b#l"

(. U2,d
+azvoj ljud kog drutva, ekonom ki, kulturni i ocijalni, koro uvijek je $io pra-en pojavom odre.enih o$oljenja. )eliki $roj o$oljenja javlja e kao po ljedica naina i u lova u kojima ljudi &ive i rade. /ananje vrijeme dono i u$rzani ritam o$avljanja vakodnevnih zadataka i o$aveza, kako na po lu tako i u porodici, ao$ra-aju i l.. To doprino i pojavi da je vie nego ranije, pri utan pojaan p iholoki teret koji avremeni ovjek a o$om no i. U &elji da u$la&i unutranju napeto t i rijei &ivotne teko-e pred kojima e vakodnevno nalazi, vaki ovjek pri$jegava peci#inim mehanizmima adaptacije koji odgovaraju njegovoj lino ti. Tako -e u trenucima poteko-a, razliitih o uje-enja 0#ru tracija1, pojedine neu kla.ene lino ti pri$je-i upotre$i duhana, alkohola ili opojnih droga, kao red tvu a kojim e 2reavaju3 pro$lemi. Uzimanje takvih red tava u poetku tvara naviku, koja uz 2povoljne3 u love redine, po tepeno ra.a $ole nika, ovi nika. 4to e tie konkretno ao$ra-aja, alkohol pred tavlja najve-u opa no t me.u gore navedenim ovi no tima. 5lkohol, $ez umnje, najvie dovodi do ao$ra-ajnih nezgoda. "rocenat ue-a alkohola na ao$ra-ajne nezgode u nekim zemljma, kao to u S5/ i 6in ka, do ti&e koro !7 8. 5lkohol dovodi do te&ih nezgoda naje-e kod mladih nei ku nih o o$a. S o$zirom na vi ok procenat za tupljeno ti uticaja alkohola na ao$ra-ajne nezgode i poto je u vezi a drugim a pektima ocijalnog ponaanja, alkohol pred tavlja pro$lem od drutvenog znaaja. /va u najva&nija, negativna uticaja alkohola na ovjeka. /ej tvom alkohola, pogoravaju e #izioloke po o$no ti9 la$i otrina vida, produ&ava e vrijeme reakcije, la$i koordinacija i precizno t pokreta, itd. Sa druge trane, pod dej tvom alkohola la$i pa&nja, pove-ava e amouvjereno t, la$i kritino t i ra te klono t ka rizicima. :va dva uticaja e pojaavaju. Uticaj alkohola zavi i od konectracije u krvi 0mozgu1. )e- kod 7,2 promila manjuje e po o$no t da e no-u procijeni ra tojanje. Sa 7,3 promila la$i procjena ra tojanja i danju, u&ava e vidno polje i ote&ava prilago.enje na vjetlo;tamu. <od 7,! promila znatnije la$e razumne konice, pove-ava e premno t za rizik, u porovaja u reakcije, opada koncentracija i la$i pa&nja. <od koncetracije od 7,4 promila oko 478 vozaa nije po o$no da upravlja vozilom, kod 7,% promila ne po o$nih je oko %78. <od 7,= promila preko >!8 vozaa je ne po o$no, a kod 1,7 promil nijedan voza nije u tanju da udovolji zahtjevima ao$ra-aja i da vlada vojim vozilom. ?ato u neke dr&ave ovu granicu progla ile ap olutnom ne$ez$jedno-u i predvidjele o$avezno hapenje vozaa u tim luajevima.

?a 17 do 1! minuta re or$uje e oko pola, za 27 minuta oko %78, a po lije 37 minuta koro >78 konzumiranog alkohola. "o lije 1;2 ata zavrava e re orpcija. @rzina eliminacije alkohola iz organizma zavi i od vr te pi-a, vr te i koliine hrane, $rzine pijenja, itd. 4vet ki naunik Aidmark 01B22.1 je utvrdio da e alkohol ra pore.uje $rzinom od 7,1 do 7,24 promila na at. <oliina alkohola u krvi mijenja e vremenom, tako da prvo ra te 0oko %7;>7 minuta po lije pijenja1, a zatim opada 01!;27 ati po lije pijenja1. ?ato e radi utvr.ivanje ranije koncetracije alkohola 0u vrijeme nezgode1 dva puta vadi krv 0u razmaku od %7 minuta1 ili e vade krv i urin. +izik od ue-a u ao$ra-ajnim nezgodama i rizik od mrtnog tradanja ra tu a pora tom koncetracije alkohola u krvi. )ozai a preko 1,! promila alkohola u krvi imaju od 27 do %7 puta ve-i rizik da ue tvuju u nezgodi nego vozai do 7,! promila. Me.u nezgodama a pijanim vozaima ima 3,! puta vie nezgoda a na taradalima, nego me.u o talim nezgodama. 5lkohol pove-ava rizik ao$ra-ajne nezgode vie nego $ilo koji drugi poznati #aktor rizika. 5ko $i e iz ao$ra-aja i kljuili vi vozai pod uticajem alkohola u S5/, $roj poginulih u nezgodama $i e manjio za 4>8. * tra&ivanja u Corvekoj u pokazala da pijani vozai imaju 47 puta ve-i rizk nezgode a povrije.enim i oko 1%7 puta ve-i rizik nezgode a poginulim. 5lkohol je, po pravilu, povezan a te&im po ljedicama nezgoda 02 puta ve-u mrtno t1, dok droge 0$ez alkohola1 ni u. Caje-i pijani vozai u mukarci, taro ti do 37 godina, a oko %>8 ovih nezgoda u lijetanja a puta i druge nezgode a jednim vozilom. Cajve-i $roj ovih nezgoda e ne evidentira. 5lkohol je povezan a drugim #aktorima rizika i oni e o$ino multipliciraju. 5ko pijan voza vozi no-u, u u lovima manjene vidljivo ti, ako e radi o mladom i nei ku nom vozau, ako je vozilo nei pravno i tako dalje, rizici e mogu i vie truko pove-ati. Sa druge trane, po toje primjeri vrlo i ku nih vozaa koji u e to vozili pijani, a ni u ue tvovali u nezgodama. Caime, ako je pijan voza vje tan rizika, on mo&e o$azrivim ponaanjem, poromo i pa&ljivom vo&njom, djelimino, da kompenzira negativan uticaj alokohola. :va pojva e zove kompenzacija rizika u ao$ra-aju. U Covom ?elandu je procjenjeno da vaka B7;ta vo&nja u pijanom tnaju 0preko 7,= promila1 rezultira nezgodom, a amo jedna od 3>! vo&nji u pijanom tanju e otkrije i o udi. /ana e, ve e-e primjenjuju razne mjere kako $i e manjio $roj pijanih vozaa u ao$ra-aju. :ve mjere idu od edukacije, zakon kih ogranjienja, za$rane kupovine alkohola za mlade 0u mnogim dr&avama S5/ lica mla.a od 1=, 1B, 27 ili 21. godine ne mogu kupovati alkohol1 e tih, luajnih ili do$ro uoljivih kontrola, otrih kazni, pa do tehnikih red tava koja e ugra.uju u vozilo. Ca primjer, zatitne alkohol;$rave e ugra.uku u vozila iji vla nici u uhva-eni u vo&nji pod uticajem alkohola. :vaj ure.aj preava vozaa da ukljui vozilo prije te tiranja na alkohol, kao i luaju ako je ovaj te t pozitivan. Cajve-e metnje povratnitva e po ti&e, ako je ova ugradnja alternativa kla inim kaznama 0zatvor, za$rana upravljanja, elektron ka pri motra i lino1. Me.utim, alkohol pove-ava i rizik kod drugih ue nika u ao$ra-aju, a po e$no kod pjeaka. "ijani pjeaci, vozai traktora i $icikli ti u tako.e veoma rizine grupe. Cajrizinije grupe pjeaka u 6rancu koj u pjeaci pod uticajem alkohola 0po e$no no-u1, dijeca, tara lica i pjeaci u zonama tajalita javnog prevoza. Me.u poginulim pijanim pjeacima po e$no e i tiu mla.i mukarci. Svaki etvrti poginuli pjeak; mukarac u 4ved koj $io je pod uticajme alkohola. Srednja koncetracija kod pijanih pjeaka $ila je 1,% promila. "o e$no u ugro&eni pijani vozai pede etih godina, no-u i tokom vikenda. /ok e tavovi mjenjaju prven tveno edukacijom, ponaanjem 0pa i vo&nja pod uticajem1 e mijenja unapre.ivanjem znanja i tavova, ali do ljednom kaznenom politikom. "oteko-e vezane uz zloupotre$u droga pred tavljaju tran kulturalni #enomen i jedan od gotovo nerjeivih pro$lema avremenog vijeta. "o po ljedicama koje uzrokuje pojedincu,

porodici i zajednici, matra e jednim od najte&ih ociopatolokih pojava dananjice. *ako me.unarodna javno t ula&e ve vie napora i novca kako $i e upro tavila ilegalnoj trgovini drogama, te u avrio pri tup prevenciji, lijeenju i reha$ilitaciji ovi nika, jo uvijek ni u po tignuti rezultati koji $i vjedoili manjenju te pojave. Caprotiv, $roj ovi nika o drogama pokazuje pora t i u onim zemljama, irom vijeta, koje donedavno ni u imale linih $riga. U +epu$lici Srp koj i @o ni i (ercegovini ne po toje validne veo$uhvatne znan tvene tudije koje $i precizno pokazale epidemioloko tanje vezano za drogu i druge ovi no ti. "ojedinana i tra&ivanja i indirektni pokazatelji govore da e po lednjih dvade et godina, a po e$no nakon proteklog rata $ilje&i znaajno pove-anje $roja o o$a koje ek perimentiu ili u ovi nici o drogama ili drugim p ihoaktivnim up tacama. :$zirom na znaajno t pro$lema name-e e, kao trajni zadatak, ukljuenje u Dvrop ke 5kcione "lanove $or$e protiv narkomanije i drugih ovi no ti. Eo u predratnom periodu po tojao je naglaen pro$lem upotre$e droge i p ihoaktivnih up tanci u +S i @*(, a regi triranih 1 4!7 narkomana i realnom pretpo tavkom da je neregi trovanih u&ivaoca opojnih droga $ilo tri puta vie. *ako trenutno u redovitom zdrav tveno; tati tikom i temu nedo taju podaci o tvarnom $roju narkomana, odno no ovi nika o p ihoaktivnim up tancama. +at koji je protekao u +S i @i( izazvao je teka tradanja tanovnitva i iza e$e o tavio razaranja i $ijedu. +atni zloini okrutno e oitavaju u $rojkama od 277 777 mrtvih i nekoliko totina hiljada prognanih. *zvjetaj ?avoda za javno zdrav tvo +S i @i(, govori o %34 2!7 iz$jeglih i !71 777 ra eljenih o o$a. Ce mije e za$oraviti da 277 777 mrtvih znai vie od 1 777 777 o&alo-enih, a da preko milion ra eljenih, iz$jeglih i prognanih znai, koro, i to toliko o iromaenih, napa-enih, o$e pravljenih i nada ve oja.enih ljudi, ije -e ljud ke tragedije trajati narednih godina i de etlje-a. Cjihovi &ivotni putevi u i pre ijecani, promijenjeni, a njihov &ivotni tandard e to veden na nivo pukog egzi tiranja i permanentne $or$e i rada da $i e pre&ivjelo. "o podacima S?: na teritoriji +S i @i( vie od milion ljudi pati z$og p ihikih poreme-aja vezanih uz teku ratnu traumu, a gotovo cjelokupno tanovnitvo je na odre.en nain p iho#iziki traumatizirano. Tako da u ratnim uko$ima najvie tradavaju mladi-i u naj$oljim godinama &ivota i najproduktivnijoj do$i za rad, proizvodnju i tvaralatvo, po taju-i do&ivotnim invalidima ne po o$nim za rad i u mjerenim na ocijalna primanja, temeljem ratnih za luga. S druge trane, rat je tvorio $e per pektivno drutveno tanje z$og kojeg e drugi dio mlade populacije i eljava u trane zemlje. +azoreno i jednim dijelom one po o$ljeno go podar tvo, ve-ini njenih tanovnika, ne mo&e tvoriti materijalnu o novu za pri tojan &ivot. /rutva u prijelazu, kao to je nae, o$ilje&ena u velikim drutvenim promjenama, kao to u pove-ana ocijalna mo$ilno t, vrlo $rza ur$anizacija i lom tradicionalnih drutvenih vrijedno ti. Savremeno drutvo i njegove u tanove od$acuju pojedinca ili kupine koje po u taju u vakodnevnoj $or$i za materijalnim do$rima i drutvenim polo&ajem. Sve e manje dr&i do moralno ti. Sve je vie onih koji i padaju iz mre&e u tava ocijalne igurno ti i ulaze u podruje ocijalne ne igurno ti i neizvje no ti. "rekomjerno pijenje alkohoholnih pi-a i uzimanje opojnih droga, kao izraz $ijega iz te i takve tvarno ti i drutvenih poteko-a, karakteri tino je za nae drutvo i dananju civilizaciju. Uloga porodice, kao izvorne ljud ke zajednice, dana je z$og navedenih primjera $itno drukija, te ona te&e #unkcionie i e-e zakazuje u vojim zadacima. Takva porodica tvara mlade a pro$lemima, mlade koji izlaz tra&e u ne#ormalnim drutvenim kupinama vrnjaka ili odra lih a rizinim ponaanjem, te zapadaju u ovi no t o p ihoaktivnim up tancama, kriminal, pro tituciju, itd. Carkomanija je poreme-aj u organizmu izazvan p ihikom i #izikom ovi no-u od narkotinih red tava 0 droga 1. Ta p ihika i #izika ovi no to uzimanju droge ogleda e u takvoj potre$i za uzimanjem i tih jedan du&i vremen ki period. /roge u prirodna ili vjetaka red tva koja znaajno utiu na nervni i tem, p ihike proce e i ponaanje. Uticaj droge na nervni i tem i p ihike proce e ogleda e u lede-em9 ponaanje je individualno, tj. droga i narkotici nemaju

i ti uticaj na ve ljudeF kod nekih mo&e da izazove ve-e po ljedice, a kod nekih manje. To znai da uticaj 0neke1 droge zavi i i od lino ti koja je uzima, a po e$no od njene #izike kon trukcije, zdrav tvenog tanja, trenutnog ra polo&enja i ocijalne ituacije. "oetno zadovolj tvo koje e javlja ka nije po taje &ivotna muka i tragedija. @a z$og tog poetnog zadovolj tva kod uzimanja narkotika i povremenog poputanja i la$ljenja ank iozno ti i uznemireno ti, o o$a $iva GzavedenaH. :na po taje neaktivna i manje zaintere ovana za z$ivanje u vojoj redini. Cakon takvog mirnog i G$la&enogH perioda po tepeno na tupaju promjene u led djelovanja ve ve-e koliine droge i u led ve ve-ih teko-a da e ta droga na$avi. Carkotici tvaraju i p ihiku i #iziku zavi no t. : o$a pone da do&ivljava nepodnoljive p ihike tego$e, malak alo t, greve, uznemireno t, a e to i paniku, ako nema droge. U ovakvim luajevima pogorava e ne amo p ihiko i #iziko tanje, ve- e do&ivljava i moralni pad. : o$a ovi na o drogi pri ta-e da uradi $ilo ta, i pogazi-e ve moralne i zakon ke norme, amo da $i dola do narkotika. Uzroke narkomanije tre$a tra&iti u optim u lovima redine u kojoj pojedinac &ivi, ali i u neupjeno ti da e rijee neki lini pro$lemi i neadekvatno reagovanje na neu pjehe u koli i &ivotu. Uzimanju droge u naroito klone mal.e o o$e koje na taj nain &ele da odr&e voju amo talno t i ne laganje a vladaju-im normama ponaanja. Mla.e ljude uvijek privlai neto o emu nemaju puno znanja, kao i to da e &eli da e vidi da oni ne amo podr&avaju, ve- i oponaaju one voje vrnjake koji uzimaju drogu. Mnogi mla.i ljudi koji u pro$ali drogu u imali pogrno uvjerenje da -e lako pre tati uzimati narkotike. Upravo z$og ovakvog miljenja mnogi u proli kroz najve-e muke u &elji da e o lo$ode ovi no ti. *zvjetaj iz $olnica podr&avaju da mnogi u tome nikada ni u u pjeli, ve- u do&ivotno o tavi $ole ni i invalidi, a mnogi z$og toga rano zavrili voj mladi &ivot. Iak i tamo gdje e lijeenje pokazalo u pjenim, o talo je otvoreno pitanje ho-e li e oni ponovo vratiti uzimanju narkotika.

0. TEORIJA

"o toje mnoge de#inicije alkoholizma koje mogu da e kla i#ikuju u odno u na to da li u kulturalno, $ihevioralno ili #izioloki za novane. ?ajedniki u im patoloki o$ra ci upotre$e alkohola i pro$lemi u drutvenom i pro#e ionalnom #unkcioni anju, pri emu u kod alkoholne zavi no ti pri utni jo i vi oka tolerancija na alkohol, amnezije i izra&eni ap tinencijalni indrom 0#izike i p ihike teko-e pri pre tanku uzimanja alkohola1. Eedna od mnogo$rojnih de#inicija je i de#inicija da je alkoholizam 2hronini poreme-aj ponaanja koji e mani#e tuje ponovljenim ek ce ivnim pijenjem koje od tupa od uo$iajenih o$razaca pijenja za datu redinu i koje je pra-eno teko-ama zdrav tvenog i ocijalnog #unkcioni anja3.J "aralelno a de#ini anjem alkoholizma javljaju e i uvjerenja koja mogu da e grupiu u tri o novna mita o alkoholizmu9 1. 5lkoholizam je amo bolest. U ovom hvatanju po toji mijeanje $ole ti kao po ljedice prekomjernog pijenja a amim prekomjernim pijenjem. :no mo&e da e de#inie kao $ole t ali amo u irem znaenju te rijei u okviru avremenog holi tikog pri tupa u medicini. 2. 5lkoholizam je amo izbor. :vo tanovite krije u e$i miljenje da je alkoholiar am oda$rao da $ude alkoholiar i ve to je potre$no u terapiji je te da e on predomi li i pre tane da pije. :vaj pri tup previ.a mnoge priti ke koje alkoholiar trpi, kao i mo-ne inioce kao to u zavi no t i navika. 3. 5lkoholizam je amo simptom. :vo tanovite vodi traganju za korijenima p iholokog pro$lema iji je imptom pijenje 0traume iz djetinj tva, rani porodini u lovi i l1 kao i primjeni raznih 2du$in kih3 p ihoterapija.

1.2.1. Mehanizam djelovanja alkohola na ovjeka

/a $i e hvatilo kako alkohol utie na pojavu nezgoda tre$a da e upozna mehanizam djelovanja alkohola na ovjeka, iji uticaji zavi e od njegove koncentracije u tijelu. "rije nego to e upozna uticaj etil;alkohola na ponaanje, ukratko -e e razmotriti kako e on ap or$uje, di tri$uira i eliminie iz tijela. 5lkohol e, za razliku od hrane, vrlo $rzo ap or$uje i ra tvara u teno ti i tkivima, tako da e u krvi javlja ve- po lije nekoliko minuta od trenutka unoenja.

>

Sli$" (. :dno koncentracije alkohola u krvi prema nainu uzimanja <oncentracija alkohola $rzo ra te, do dva a a od unoenja, kada poinje po tepeno da opada u toku 1= a ova. Ca koncentraciju alkohola u krvi utie i $rzina uzimanja alkohola. 5ko e odre.ena koliina alkohola popije naglo, koncentracija -e $iti ve-a nego kad e i ta koliina popije u manjim koliinama kroz odre.eno du&e vrijeme, lika 1B 0(udolin, )., 1B>21. "ored koliine i naina uzimanja alkohola, na $rzinu ap orpcije utie vr ta pi-a, vr ta i koliina hrane, puenje i razne individualne o o$ine, te po e$no te&ina. "uenje odr&ava vi oku koncetraciju alkohola u krvi, a razni edativi i timulatori po peuju dej tvo alkohola. * to tako prelaz alkohola u krv 0re orpcija1 znatno je $r&i ako e pije natate 0ujutro ili kada je ovjek gladan1. Ke toka pi-a imaju jaku koncentraciju alkohola na jedinicu zapremine pa im je ve-i i intenzitet re orpcije. Ca dijagramu 1 je prikazana koncentracija alkohola u krvi kad e i ta koliina alkohola popije, jednom natate 0gornja krivulja1, a drugi put po lije o$roka 0donja krivulja1 L (udolin, )., 1B>2.
0,9 0,8 0,7 0,6 0,5 0,4 0,3 0,2 0,1 0 0 1/2 1 2 3 4 asovi
po lije jela

koncentracija alkohola u krvi u promilima

ujutro i na gladan stomak

Di-"4r"/ (. "ijenje alkohola po lije jela i natate =

5p or$ovana koliina alkohola koja e nalazi u krvi $iva $rzo preneta u o tale delove tela, po e$no u one koji u $ogati krvnim udovima. U mozak alkohol porije dopire ali du&e o taje. <oncentracija alkohola u mozgu je u linearnom odno u a njenom koncentracijom u krvi, pa je zato pouzdana direktna procena iz krvi. : im toga mogu-e je proceniti koliinu alkohola preko mokra-e ili izdahnutog vazduha. "o toje $rojni hemij ki te tovi za odre.ivanje alkohola u krvi. <oliina alkohola u krvi e najpreciznije izra&ava odno om te&ine alkohola u datok koliini krvi 0mgM177ml1. Me.utim prete&no e izra&ava kao procenat alkohola u odno u na te&inu, to je u utini i ta tvar. "ri koncentraciji 7,7!N ue talo t pojave nezgoda je lina kao kod vozaa koji ni u pili. Me.utim, a pove-anjem koncentracije na 7,7%N vjerovatno-a nezgoda e pove-ava. Tako je u jednom i tra&ivanju na.eno da je a pove-anjem koncentracije na 7,7%N vjerovatno-a pojave nezgoda dvo truko ve-a nego kod trijeznih vozaa, a a 7,17N koncentracijom alkohola po toji % puta ve-a vjerovatno-a nego kod vozaa $ez alkohola u krvi. "ove-ana ue talo t nezgoda u zavi no ti od koncentracije alkohola u krvi prema nekim drugim analizama, prikazanim u je neto ni&a. Me.utim, u principu a pove-anjem koncentracije iznad 7,7!N rizik e do ta pove-ava, tako da iznad koncentracije od 7,17N rizik je ve-i za nekoliko puta da $i iznad 7,1!N $io koro 17 puta ve-i nego u trezvenom tanju.

(.0.0. U3i."- "l$,:,l" " p, ";" -# 2,5"8"

"ovezano t nezgoda a alkoholom mo&e e upoznati preko dej tva alkohola na ponaanje. )lada uverenje da alkohol pojaava razne #unkcije iako ima vie depre ivnu ulogu. Cema odre.enih modela ponaanja pri razliitim tadijumima intok ikacije, ali e uoavaju karakteri tine promjene u #unkcijama koje u znaajne za vo&nju. "ri ni&im nivoima intok ikacije zahva-ene u vidne i perceptivne #unkcije, pri o rednjim u zahva-ene vie aznajne #unkcije i odluivanje, a pri najve-em tepenu, od 7,1!N, pogo.ene u motorne #unkcije i organizacija i koordinacija pokreta. <ao to e mo&e oekivati alkohol prvo utie na aznajne #unkcije. Sla$ije opa&anje e to je pra-eno kratkotrajnim ne vje nim periodima kada e ne opa&a i voza nije vje tan da e ti periodi javljaju. "od uticajem alkohola pojavljuje e jako u&avanje perceptivnog vidnog polja, a pokreti oiju po taju manje ue tali pa i u mjeravanje pa&nje nije pravovremeno. Te promjene u veoma $itne za ponaanje vozaa kod kojih je $udno t o novna. Mentalne #unkcije, kao pam-enje za korije doga.aje je poreme-eno. "ri viim nivoima alkohola te promjene e ja no uoavaju u motornom ponaanju, govoru i vo&nji. :ve promjene u pra-ene pove-anim amopouzdanjem pa dolazi do velikog ne klada po o$no ti i mogu-no ti. "od uticajem alkohola dolazi do promjene u emocionalnom ponaanju i o je-aju manje odgovorno ti.

1.2.3. Mehanizam izluivanja alkohola iz organizma

5lkohol e iz tijela od tranjuje razgradnjom. J#3r" razgra.uje oko B7 8 ukupne koliine alkohola, a o talih 17 8 izlazi izdi anjem i mokrenjem. +azgradnja alkohola odvija e dakle, u jetri i ovi i o po o$no ti enzimnog i tema jetre da meta$olizira alkohol. "remda koliina koja e u jetri razgra.uje mo&e razgraditi u odre.enom vremenu zavi i od mnogih razliitih individualnih #aktora, ipak e uopte mo&e re-i da u jednom atu jetra mo&e preraditi koliinu alkohola koja po prilici, odgovara koliini od 7,1 N alkohola u krvi. To znai da $i organizmu koji u e$i ima minimalnu u ao$ra-aju doputenu koncentraciju ,d *,< N 5" p,3p6 , ,3r#! -# -# 3r#b"l, ,$, 3ri s"3". Cakon viednevnih novogodinjih OterevenkiO organizmu tre$a i de etak dana da $i e povratilo u prijanje kondiciono tanje. Time e opovrgava opte prihva-eno miljenje da e mo&emo otrijezniti kra-im ili du&im nom, oljicom ka#e ili nekim drugim timulativnim red tvom. Caprotiv, 6 s 6 s# r"54r"d -" "l$,:,l" 6sp,r"2" , jer je u poreno di anje pa prema tome i od tranjenje alkohola preko plu-a. Ce amo da je va&no u odre.enom trenutku utvrditi alkoholi ano t te za$raniti uzimanje alkoholnih pi-a u vrijeme radnog proce a, ve- je upotre$u alkoholnih pi-a potre$no ograniiti i u odre.eno vrijeme prije poetka rada. Uglavnom e matra da e "l$,:,l " pi=" # s/i-6 65i/"3i b"r ,s"/ s"3i pri-# p,8#3$" r"d". U pojedinim luajevima, naroito kad e radi o vozaima ili ljudima koji rade na izuzetno opa nim mje tima ili na po lovima ija je va&no t vrlo velika, vjerovatno ni razmak od o am ati ne-e $iti dovoljan 0dijagram 21. "rije dugih vo&nji do$ro je potpuno e uzdr&ati od alkohola i dan prije.

2 1,8 1,6 1,4 1,2 1 0,8 0,6 0,4 0,2 0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 vrijeme izluivanja alkohola (h)

Di-"4r"/ 0. )rijeme izluivanja alkohola iz organizma

1.2.4. Stanja opijenosti

S3" -# l"$;# pripi3,s3i >,pi-# ,s3i? je od 7,!7 L 7,BB N. <araketri tika ovog tanja je opta uz$u.eno t 0irita$ilno t1 organizma. Ue nik u ao$ra-aju o je-a toplinu, pove-ava e rumenilo na licu, ra te krvni priti akP )oza gu$i kontinuitet mi li, la$ije pamti, gu$i 17

koncentracija alkohola u krvi (u promilima)

kritino t, prividno o je-a viu po o$no t, neoprezno e ponaa itd. "ove-ava mu e hra$ro t i &elja za i ticanjem. Smanjuje e otrina vida i luha 037 L 47 81. Sla$ija je adaptacija vida pri no-noj vo&nji iMili tunelu. :vo tanje znatno remeti vo&nju. <od nekih vozaa laka opijeno t e mani#e tuje u oputanju tijela, malak alo ti, $ezvoljno ti, i crpljeno ti i po pano ti. /ogodi e da 2,5"8i 5"sp6 i 65r,$6-6 s",br"="- 6 #54,d6. :vo tanje dovodi do nepotovanja etikih normi 0p uju, viu, vulgarni u, neumje no e ale L primitivno e ponaaju1 i ao$ra-ajnih propi a, ne toleriu prepreke tvaraju-i nepovoljne 0rizine1 ao$ra-ajne ituacije. S3" -# 3#!# pripi3,s3i >,pi-# ,s3i? je od 1,77 L 1,4B N. Simptomi te&e opijeno ti u uoljivi. *ntelektualne #unkcije i koordinacija vidno la$e. Eae u izra&ene greke pri pokretu i hodanju. Spo o$no t upravljanja vozilom je manjena.

Pi-" , s3" -# je od 1,!7 L 2,4B N. U pijanom tanju, vozai u znatno upadljiviji z$og vidno o la$ljenih intelektualnih #unkcija, pokreta i upadljivih razdra&ljivih reakcija. )idno je izra&ena po pano t to izrazito ote&ava vo&nju. Sla$e o jeti ravnote&e koji u lovljavaju teturanje. U tom tanju vozai e to uzrokuju ao$ra-ajne nezgode. T#!i ,bli$ pi-" s32" je od 2,!7 L 3,4B N. Te&e pijan tvo je u potpuno ti upadljivo i primjetljivo. )ozai neja no izgovaraju rijei, izra&enije teturaju, po r-u pa i padaju. :rjentacija je poreme-ena, vide dvo truko, e to haluciniraju, ote&ano diu i nerazumno e ponaaju. ?a vo&nju u ne po o$ni i gotovo uvijek uzrokuju ao$ra-ajne nezgode. K,/"3,5 , s3" -# -# ,d <,+* @ A,** N. <omatozno tanje e mani#e tuje izrazitim la$ljenjem i gu$itkom vije ti, radnje e odvijaju u poreno i nekontroli ano. Sla$o reaguju na vanj ke podra&aje L na vjetlo i druge dra&i. : o$a e preznojava i gu$i tjele nu temperaturu. ?a vo&nju nema $a nikakvih po o$no ti.

1.2.5. Psihike i izike osobine starenja

Qlo$alno uzevi proce tarenja mo&emo prikazati progre ivnim la$ljenjem koji zahva-a 3 o novna vida, a to u9 #izioloke promjene, p iholoke promjene i ocialno; ekonom ki pro$lemi. Me.u #iziolokim poreme-ajima na prvo mje to dolazi progre ivno #iziko i mentalno la$ljenje, a p iholoke promjene koje to prate o$uhvataju niz va&nih elemenata kao9 pove-anu zavi no t od drugih, o je-aj nejednako ti, $ezkori no ti, $e pomo-no ti i od$aeno ti, trah od u amljeno ti i $ole ti i lino. Starenje kao proce poinje a poetkom &ivota i rezultat je progre ivnih degerenativnih proce a pa nema niti jedne p ihike niti #izike #ungcije koja e u taro ti ne mijenja. <oliko je neko tar ne mo&e e odrediti jedin tvenim kriterijumima, jer tarenje ukljuuje u e$i $ioloke, ocialne i p ihike proce e koji u lo&enoj me.u o$noj zavi no ti determiniraju realnu taro t. 6izioloko tarenje e kao normalni proce tavlja kao uprotno t takozvanom patolokom tarenju koje oznaava $rzo ili u$rzano tarenje u lovljeno nekim patolokim proce om. :vo tanje odno no njegove po ljedice zahtijevaju i lijeenje jer e radi o $ole ti.

1.2.!. Mehanizam djelovanja droge na ovjeka

"od drogom e podrazuljeva vaka up tanca koja, unijeta u organizam, mo&e da izmjeni jednu ili vie njegovih #unkcija izazivaju-i tanje #izike i p ihike zavi no ti. @rojna u red tva koja mogu izazvati ovi no t 0razni medikamenti, $ar$irurati, edativi, ank iolitici, am#etamini, timulatori 'CSP opijati i opioidi, halucinogeni 0RS/, marihuana, hai, ljepilo, itd.11. U vim zemljama e pove-ava upotre$a raznih droga. U razvijenim zemljama oko 278 vozake populacije vozi pod uticajem ovih up tancija. Ta pove-ana potronja pred tavlja ve 11

ve-u opa no t po $ez$jedno t ao$ra-aja z$og propratnih pojava, iji uticaji na vo&nju ni u dovoljno poznati. Ti propratni negativni uticaji droga koji la$e vozaku po o$no t zavi e od vr te, koliina i $rzine kojom e te droge meta$olizuju u tijelu. :$ino e njihovi uticaji javljaju tek poto je prolo njihovo o novno dej tvo, pa e zato ne mogu primjetiti, a teko e procjenjuje koncentracija droga u urinu i krvi. U epidemiolokim tudijama vozaa a nezgodama deava e da ve-i procenat vozaa izjavljuje da je kori tio drogu, dok hemij ke analize ne potvr.uju takvo tanje. : im toga, invididualna o jetljivo t ote&ava do$ijanje tane like o povezano ti upotre$e droge a nezgodama. Sao$ra-ajna policija Sr$ije na$avila je narkote t od nemakog proizvo.aa prije dvije godine. @udu-i da je ovaj ure.aj jo u #azi i pitivanja, nai ao$ra-ajci za ada imaju amo jedan primerak. "rimena Sdreger te taH za otkrivanje vozaa pod dej tvom opojnih droga jo je u ek perimentalnoj #azi. "rimena Sdreger te taH za otkrivanje vozaa pod dej tvom opojnih droga jo je u ek perimentalnoj #azi. S/reger te tH radi na o novu uzorka pljuvake i za najvie 1! minuta mogu-e je utvrditi da li je o o$a vozila pod dej tvom narkotika ili ne. )r te droge koje Sdreger te tH prepoznaje u kana$i , $enzo;dijazepini, kokain, opijati i am#etamini u koje pada i ek tazi. U okviru ovih vr ta ima vie podvr ta narkotika i ovaj te t reaguje na ve njih. "o tupak koji e o$avlja na licu me ta traje od 17 do 1! minuta. Te t e dr&i u u tima dok ne upije dovoljnu koliinu pljuvake koja mo&e da poka&e da li u organizmu ima narkotika. "reciznije, na aparatu po toji enzor koji promenom $oje poka&e da je akupljeno dovoljno pljuvake koja mo&e da poka&e pri u tvo droge. Tako natopljen, on e zatim vrati u le&ite aparata koji u roku od pet minuta pokazuje da li u organizmu ima droga i kojih ili je voza Si tH. 5parat iz$aci traku, kao #i kalni raun, na kojoj pie koju je vr tu droge otkrio. Te t reaguje i na vie droga i tovremeno i ve ih za$ele&i. "redno t te ta je i to to ne po toji opa no t od in#ekcije, kao i injenica da koncentracija pljuvake odgovara koncentraciji krvi. Tako.e, jedna od pogodno ti Sdreger te taH vakako je jedno tavno t njegove primene. @r&e je i jedno tavnije uzorkovanje pljuvake nego mokra-e, znoja, noktiju ili ko e. *pak, te t ima i nedo tataka. "h vredno t pljuvake mo&e da utie na rezultate te ta, i to kao i nain uzimanja uzorka, ukoliko e radi ne truno. Te tu e povrgavaju o o$e za koje policajac na o novu poljnog izgleda i ponaanja po umnja da upravljaju vozilom pod dej tvom narkotika. "ouzdano t ovog te t je ak B= %, pored

toga ostavlja i pisani trag na koju drogu je reagovao.

U +epu$lici Srp koj, /o$oju, e kori ti /ipro /rugla$, te t na urin. // te t o$ez$je.uje $rzo vizuelno otkrivanje pri u tva lede-ih up tanci u urinu9 am#etamina, $ar$iturate, $enzodiazepine, $uprenor#ina, kokaina, meta#etamina, mor#ina, metadona, #enciklidina, triciklinih antidere iv i marihuane u ljud kom urinu u ovim ogranienim koncentracijama9 1777 ngMml am#etamina, 377 ngMml eko$ar$itala 0meta$olite $ar$iturate1, 377 ngMml ok azepama 0meta$olit $enzodiazepina1, 17 ngMml metam#etamina, 377 ngMml metadona, 377 ngMml mor#ina, 2777 ngMml opijata, 2! ngMml #enciklidina, 1777 ngMml triciklinih antidepre iva, !7 ngMml 11;nor;B;T(';B '::( 0T('1 $ez potre$e za kori-enjem in trumenata. // te t je imunoe ej $aziran na principu takmiar kog povezivanja. Sup tance koje u mo&da pri utne u uzorku urina e takmie protiv njima odgovaraju-ih rodnoh up tanci, droga oko mje ta vezivanja na njihivom peci#inom antitijelu. U toku te tiranja, uzorak urina e pomjera prema gore djelovanjem kapilara. /roga, ako je pri utna u uzorku urina i pod graninog nivoa koncentracije ne-e preplaviti vezivna mje ta vog peci#inog antitijela koja e nalaze na djelovima antitijela. "re vueni djeli-i antitijela -e potom $iti Suhva-eniG od trane imo$ilizirane rodne up tance tako da -e e pojaviti linija u $oji koja e nalazi u djelu te t linija odre.ene droge. :$ojena linija e ne-e pokazati u podruiju te t linija ako je nivo droge na ili iznad voje granine koncentracije, jer -e SpreplavitiG va vezivna 12

mje ta antitijela mjetena na itinim djelovima antitijela. U ulozi kontrole ame procedure, o$ojena linija -e e uvijek pojavljivati u kontrolnom linij kom dijelu ukazuju-i na to da je dodata dovoljna koliina uzorka, te da je dolo do natapanja opne. // te t ne tre$a kori titi nakon i teka datuma trajanja. Te t tre$a o tati u zapea-enom pakovanju do upotre$e. Svi uzorci u potencijalno tetni i a njima e po tupa na i ti nain kao i a in#ektivnim agen ima. <oriteni te t tre$a od$aciti u kladu a #ederalnim, dr&avnim i lokalnim pravilima. )laga i temperature mogu tetno uticati na rezultate. PSIHOFI7IOLO%KI EFEKTI DROGE NA SPOSOBNOSTI &O7ABA /roga djeluje na ovjekov organizam i na njegovu p ihu. U prvom redu ote-uje9 1. mozak 0oko BB 81F 2. ote-uje zu$ne de niF 3. ote-uje plu-aF 4. la$i ruke 0upala nerava1F !. jetra 0=! 8 luajeva1F %. crijevaF >. polne &lijezde 0oko B7 81F =. uzrokuje zamor i premor ruku B. la$ljenje noguF 17. $olove u tomaku i metnjeF 11. pove-anje lezeneF 12. ote-uje $u$rege 0>781 13. &eludac 0%781F 14. rce 0=781 Sli$" 0. /ijelovanje droge na tjele ne organe ovjeka 0drhtanje1F

M# 3"l i p,r#/#="-i i p,r#/#="-i p, ";" -" 65r,$,2" i 6p,3r#b,/ psi:,"$3i2 i: s6ps3" .i r#4is3rir" i 6 Pri/"r ,- 5dr"2s32# ,- 5";3i3i (CC'D0***. S3,p" " (**.*** s3" ,2 i$"
Ob,l-# -")s3" -" (CC'. M# 3"l i i p,r#/#="-i p, ";" -" 65r,$,2" i 6p,3r#b,/ psi:,"$3i2 i: s6ps3" .i @ F((DF(C E<,* (CCC. E0,* 0***. EA,E

(Izvor podataka Federalni Zavod za javno zdravstvo; www.narkomanija.ba)

13

I52-#;3"- , pr6!# i/ 6sl64"/" 6 "/b6l" 3i Od-#l-# -" 5" "r$,/" i-6 6 p#ri,d6 ,d (.(.0**(. D, <(.(0.0**(. 4,di #.
@roj prvih pregleda Mukarci Kene @roj kontrolnih pregleda Mukarci Kene Ukupno Mukarci Kene U luge 3B12

2%7 !> Ukupno 9 <(9

124> 2>2 Ukupno9 (+(C

1!7> 32B Ukupno9 ('<E

(Izvor podataka JU Zavod za alkoholizam i druge toksikomanije antona !arajevo www.narkomanija.ba)

Upotre$a red tava ovi no ti 0droga1 uzrokuje o$ine i te&e reakcije kod vozaa od alkohola. ?natno u lovljavaju poreme-aj #unkcioni anja nervnog i tema, krvotoka i meta$olizma uopte. :rganizam e i crpljuje, na taju oz$iljni intelektualni poreme-aji. Qu$i e kontrola nad op tvenim po tupcima, na taju poreme-aji opa&anja u vremenu, pro toru, ne razlikuju e tvarno t od mate, na tupaju halucinacije i lino. Cajmanja doza droge kod vozaa ve- izaziva poreme-aje u cjelokupnom #unkcioni anju. "rven tveno u lovljava naroito duevno zadovolj tvo, eu#oriju, $la&en tvo, o je-anje na neto prijatno poti kuju-i iz vije ti ono to je neprijatno. Ie tom upotre$om na taje ovi no t L p iho#izika neophodno t talnog uzimanja i izra&eniji p iho#iziki poreme-aji. Ca taje poreme-aj cjelokupne lino ti 0karaktera, temperamenta, volje, tavova, hvatanja i drugih crta lino ti1. 6ormira e p ihopat ka i ociopat ka lika. : o$e po taju kole$ljive, la$e volje, impul ivne, neo$uzdane, nekontroli ane a $rojnim o$licima kriminogenog ponaanja. "o e$no u opa ne i razorne za okolinu ukoliko do.u u poziciju da upravljaju vozilom kada ni u i punjeni ni minimalni zdrav tveni i p iholoki u lovi da to u pjeno o$avljaju. "a&nju tre$a o$ratiti i na upotre$u raznih medikamenata kod vozaa koji dugotrajnom ili povremenom upotre$om manjuju po o$no t vozaa za upravljanje vozilom 0po pano t, oamu-eno t, pad p ihomotornih aktivno ti, pa ivno t i dr.1. "ora t upotre$e droga u raznim zemljama, po e$no me.u mla.im vozaima, privukao je pa&nju o njihovom uticaju na $ezjedno t ao$ra-aja. S o$ziromm na poznato dej tvo, oekivao e ve-i uticaj, ali podaci o do&ivljenim nezgodama pod uticajem droga ni u to potvrdila. To je u lovljeno nedo tatkom epidemiolokih podataka o pri u tvu droga kod vozaa u ao$ra-ajnim nezgodama. Marihuana i hai u najpoznatije p ihoaktivne up tance koje dovode do pormjena u aznajnim #unkcijama i emocionalne ta$ilno ti. Ra$ratorij ka prouavanja dej tva marihuane, koja e e-e kori ti me.u mla.ima, ukazuju na vidne uticaje, na razne #unkcije u vezi a vo&njom. "od uticajem marihuane javlja e od u tvo odgovora na ignale i u poren proce o$rade in#ormacije i donoenja odluke. /r Mira <ovaevi- o zloupotre$i narkotika u naoj zemlji 0a opi S"olitikaG19 Svaki de eti gra.anin Sr$ije pro$ao je drogu, a najve-i $roj njih marihuanu, rezultat je i tra&ivanja S?loupotre$a narkotika u Sr$ijiH, koje je ura.eno na uzorku od 17.%B7 tanovnika taro ti od 1! do !B godina. :va tudija je ra.ena u junu 277%. godine po metodologiji Dvrop kog centra za pra-enje zloupotre$e narkotika, a rezultati govore da najve-i $roj o o$a koje kori te narkotike &ivi u @eogradu i )ojvodini. "o podacima iz ovog i tra&ivanja, koje je realizovala agencija SStrateki marketingH, kontakt a narkoticima u po lednjih godinu dana imalo je 3,>% od 14

ukupnog $roja i pitanika, a marihuana i ek tazi u droge za koje vlada najve-e intere ovanje na rp kom tr&itu narkotika. +ezultati ove tudije govore da je pro ean uzra t kad e prvi put ek perimentie a narkoticima L 1% godina. SU porodicama ni&eg ocio;ekonom kog tatu a pri utniji je alkoholH, ka&e dr Mira <ovaevi-, p ihijatar iz ?avoda za $ole ti zavi no ti i lan +epu$like komi ije za $or$u protiv narkomanije. :na je dodala da ova tudija nije dala odgovor na pitanje koliko u Sr$iji ima narkomana i nije demantovala miljenja trunjaka raznih pro#ila koji procenjuju da u naoj zemlji &ivi izme.u 37.777 i 177.777 ovi nika, ali je i takla da i ku tvo ljekara koji rade u $olnicama i zavodima za lijeenje $ole ti ovi no ti govori da u dvije tre-ine o o$a koje zatra&e pomo- p ihijatra L heroin ki zavi nici. Cije zanemarljiv ni podatak da je vaka peta &ena u Sr$iji u po lednjih godinu dana uzimala edative i da je kon tatovan pora t uzimanja teroida kod mukaraca mla.ih od 27 godina. *ako u marihuana i ek tazi droge koje e naje-e uzimaju, na tr&itu narkotika ve ve-e intere ovanje vlada za am#etamin i kokain. *lu tracije radi, kokain je pro$alo 2,4% anketiranih o o$a u naem i tra&ivanju, a heroin L 1,!% njih. :na je tako.e i takla da procenat kori-enja narkotika ra te u mla.oj populaciji, taro ti od 1!. do 24. godine, i da tinejd&eri prvo ek perimentiu a marihuanom i ek tazijem, dok e za kokain i heroin odluuju oko dvade ete godine &ivota. " iholog i rukovodilac ovog i tra&ivanja 5lek andar ?ori- i takao je da je ova tudija prvi put ura.ena u naoj zemlji i da veliina i reprezentativno t uzorka garantuju vrijedno t do$ijenih podataka. :n je tako.e napomenuo da ova tudija ima po e$an znaaj, jer omogu-uje pore.enja a drugim zemljama u Dvropi, u kojima e rade i tra&ivanja po i tom metodolokom o$ra cu.

"" Metodologija
2.1. Predmet istra#ivanja
"redmet i tra&ivanja je te uticaj alkohola na po o$no t ue-a u ao$ra-aju kod o o$a tarijih od !7 godina. :dluka za ovu temu proizilazi z$og ve ve-eg $roja ovi nikaF iroka de#inicija pojma ovi no ti odno i e na drogu, alkohol, duvan, itd. "redmet i tra&ivanja je i pitati upoznato t vozaa a droga te tom, kao i njihovo prihvatanje ovog te ta, a ve ovo u cilju to $ez$jednijeg odvijanja ao$ra-aja.

2.2. $iljevi
1. Utvrditi da li o o$e tarije od !7 godina e-e voze u alkoholi anom tanju, u odno u na o o$e mla.e &ivotne do$iT 2.* pitati vozae tarije od !7 godina da li u otpornije na alkohol ada ili u mla.oj &ivotnoj do$iT 3. Utvrditi koliko u vozai upoznati a droga te tomT 4. Utvrditi koliko njih matra da ovaj te t tre$a uve ti prilikom kontrole ao$ra-ajaT !. Utvrditi koliko pol i taro na do$ utiu na prihvatanje ovog te taT

2.3. %ipoteze

1!

1.(ipotetiki e oekuje da o o$e tarije od !7 godina rija.e ue tvuju u ao$ra-aju u alkoholi anom tanju, tj. da u z$og &ivotnog i ku tva avje niji vozai u odno u na mla.e vozae. 2.(ipotetiki e oekuje da u o o$e tarije od !7 godina neotpornije na akohol u odno u na mla.u populaciju, tj. potre$na im je manja koliina alkohola da e napiju. 3. :ekuje e da -e vozai u !78 luajeva $iti upoznati a pojmom droga te ta. 4. :ekuje e da od njih !78, koji u upoznati a droga te tom, 378 prihvati ovaj te t prilikom kontrole ao$ra-aja. !. :ekuje e da -e o o$e &en kog pola u ve-em procentu prihvatiti droga te t, nego o o$e mukog pola. Tako.e, oekuje e da -e taro na do$ uticati na prihvatanje ovog te ta.

2.4. &arijable'
Cezavi na varija$la $i $ila taro t o o$e. ?avi ne varija$le $i $ile9 1. vo&nja pod uticajem alkoholaF 2. otporno t na alkohol Cezavi ne 0pol, taro na do$, i ku tvo, upoznano t1 ?avi ne 0prihvatanje droga te ta pri kontroli ao$ra-aja1.

2.5. "nstrumenti'
/o podataka am doao kori te-i policij ke izvjetaje iz Sao$ra-ajne policij ke tanice u /o$oju do$ijene na o novu provedenog intervjua a pomo-nikom komandira navedene in titucije go podinom Milenkom Eoi-em. "ored navedenog intervjua kao in trument za do$ijanje podataka koriten je i upitnik koji je prilo&en na po ljednjoj tranici. Ca o novu upitnika do$ijeni u podaci o taro noj do$i i pitanika, te podatak o tome da li po jeduje vozaku dozvolu ili ne. "ored ovih o novnih podataka za provedeno i tra&ivanje, do$ijeni u podaci o tome koliko i pitivane o o$e e to konzumiraju alkohol dok voze, koliko e to kori te automo$il i da li piju dok ne voze. * to tako do$ijeni u podaci o tome kako alkohol utie na njih ada u odno u na nekakvu raniju &ivotnu do$, tj. da li im je ada pote$na manja koliina alkohola da e napiju. 5nketa e a toji od 12 pitanja 04 pitanja ocio;demogra# kog karaktera, a o talih = pitanja e odno i na upoznano t, miljenje i prihvatanje droga te ta1, koja o$uhvata prikupljanje podataka u led po matranja %7 luajno oda$ranih vozaa u toku jednog mje eca 037 o o$a &en kog pola i 37 o o$a mukog pola1, a ve u cilju dokazivanja njihovog prihvatanja i miljenja o droga te tu. ?a prikupljanje podataka koriten je, prven tveno, razgovar.

2.!. Pro(edura i uzorak'

* pitivanje je izvreno na uzorku od 27 o o$a, na teritoriji optine /o$oj u vremen kom inervalu od 1>.11.277=. do 7%.12.277=. godine. @itno je napomenuti da je navedeni uzorak od 27 i pitanika iz ciljane grupe, tj. o o$e tarije od !7 godina. Uzorak ini %7 lica luajno oda$ranih gra.ana grada /o$oja 0vozai, razliitog pola, taro ti, o$razovanja, i ku tva, ekonom kog tanjaP1. 1%

"rocedura je trajala dvade et dana, tako to je ao$ra-ajna policija vrila kontrolu ao$ra-aja i omogu-ila nam da vrimo i pitivanje. *z amog razgovora e moglo primjetiti da vozai nemaju dovoljno znanja o droga te tu. S o$zirom da je i pitano 37 o o$a &en kog pola i 37 o o$a mukog pola, injenica je, da u &ene zaintere ovanije za uvo.enje ovog te ta prilikom kontrole ao$ra-aja. *pak, o tale ocio;demogra# ke karakteri tike 0godina taro ti, i ku tvo, upoznato t, itd.1, ukazuju na to da i pitani vozai ni u igurni u pouzdano t ovog te ta i da ne$i prihvatili da e uvede u redovnu kontrolu ao$ra-aja.

""" )ezultati 3.1. )ezultati dobijeni za alkohol

Ca o novu prikupljenih i o$ra.enih podataka do$ijenih iz Sao$ara-ajne policij ke tanice u /o$oju, na o novu provedenog intervjua a pomo-nikom komandira navedene in titucuje go podinom Milenkom Eoi-em, do$ijeni u lede-i rezultati9 U mje ecu aprilu teku-e godine na alkohol je te tirano preko 277 lica, od kojih je kod !2 lica za$ilje&ena nedozvoljena koliina alkohola u krvi, odno no preko dozvoljenih 7.73N alkohola u krvi. ?a$rinjavaju-a je injenica da je preko !78 alkoholi anih o o$a mla.e &ivotne do$i 0od 27 do 37 godina1, dok oko 478 alkoholi anih o o$a pred tavljaju o o$e rednje &ivotne do$i 0od 37 do !7 godina1. * na kraju, ciljana grupa 0o o$e tarije od !7 godina1 e pokazala kao naj avje niji vozai. U aprilu mje ecu od pede et i dvije alkoholi ane o o$e amo 4 o o$e u tarije od !7 godina, to u procentima izno i =8. Svi ovi podaci e ja no mogu vidjeti u te$eli 1 i na dijagramu 3.

!tarosna dob ispitivanih osoba '()*( godina *().( godina .(),( godina $reko ,( godina

"roj osoba sa nedozviljenom koli#inom alkohola u krvi '+ osoba /( osoba // osoba . osobe Ukupno0 ,' osobe

$ro%entualno izra&eno ,'/(//.Ukupno0 /((-

*abela 1. $oda%i dobijeni iz poli%ijske stani%e

1>

oliko #esto konzumirate alkohol dok vozite2 Uvijek 4esto 5ijetko 6ikad Ukupan br. ispitanika
10%

oliko #esto konzumirate alkohol dok ne vozite2 * ispitanika , ispitanika , ispitanika + ispitanika '( ispitanika
52%

oliko #esto vozite automobil2 3 ispitanika + ispitanika . ispitanika * ispitanika '( ispitanika

( ispitanika * ispitanika
11% . ispitanika 4%

/* ispitanika '( ispitanika

20-30 go ina

30-40 go ina

40-50 go ina

!reko 50 go ina

+ijagram 3. $ro%entualno izra&ena prisutnost alkohola prema &ivotnoj dobi *abela 2. 1io podataka dobijenih iz upitnika 4to e tie rezultata do$ijenih iz upitnika, $itno je napomenuti da je i pitivanje pomo-u i tog provedeno na 27 ciljanih i pitanika, tj. 27 i pitanika koji u tariji od !7 godina i po jeduju vozaku dozvolu. Ca o novu prikupljenih i o$ra.enih podataka do$ijenih na o novu pomenutog upitnika do$ijeni u lede-i rezultati9 Ca pitanje UU <oliko e to konzumirate alkohol dok voziteTUU, niti jedan i pitanik nije rekao da vakodnevno to radiF 3 i pitanika u rekla da pomenutu radnju ine e to01!81F 4 i pitanika u rekla da rijetko voze u navedenom tanju 02781F dok je 13 i pitanika reklo da nikada ne konzumiraju alkohol dok voze 0%!81. Ca pitanje UU <oliko e to konzumirate alkohol dok ne voziteTUU, 3 i pitanika u rekla da vakodnevno rade 01!81F ! i pitanika je reklo da pomenutu radnju ine e to02!81F tako.e ! i pitanika je reklo da rijetko voze u navedenom tanju 02!81F dok je > i pitanika reklo da nikada ne konzumiraju alkohol dok voze 03!81. Ca pitanje UU <oliko e to vozite automo$ilTUU, % i pitanika je reklo da vakodnevno to rade 03781F > i pitanika je reklo da pomenutu radnju ine e to03!81F 4 i pitanika u rekla da rijetko voze u navedenom tanju 02781F dok u 3 i pitanika rekla da nikada ne konzumiraju alkohol dok voze 01!81. U ta$li 2. i na dijagramu 4. dati u navedeni podaci na jedan jedno tavniji i pregledniji nain.

1=

14 12 10 $ # 4 2 0

13

" 3 0
%oliko esto konzumirate alkohol ok vozite

5 5 3

" 4 3

'vjek (esto )ijetko *ika

%oliko esto %oliko esto konzumirate vozite automo&il alkohol ok ne vozite

+ijagram 4. "roj#ani prikaz

Ca pitanje UU /a li e-e konzumirate alkohol ranije ili adaTUU, 17 i pitanika je reklo da u prije e-e konzumirali alkohol 0!781F % i pitanika je reklo da pomenutu radnju ine i tim intenzitetom,tj. da nema razlike03781F dok u 4 i pitanika rekla da ada e-e konzumiraju alkohol nego prije 02781. Ca pitanje UU /a li vam je potre$na manja koliina alkohola da e napijete ada ili dok te $ili mla.iTUU, 2 i pitanika u rekla da im je prije, dok u $ili mla.i, $ila potre$na manja koliina alkohola da e napoju 01781F 4 i pitanika u rekla da im je potre$na i ta koliina alkohola da e napiju,tj. da &ivotna do$ ne utie na to02781F dok je 14 i pitanika reklo da im je ada potre$na manja koliina alkohola da e napiju nego prije 0>781. U ta$li 3. i na dijagramu !. dati u navedeni podaci na jedan jedno tavniji i pregledniji nain.

/a li e-e konzumirate alkohol ranije ili adaT "rije 17 i pitanika

/a li vam je potr$na manja koliina alkohola da e napijete ada ili dok te $ili mla.iT 2 i pitanika

1B

Cema razlike ada Ukupan $r. i pitanika

% i pitanika 4 i pitanika 27 i pitanika

4 i pitanika 14 i pitanika 27 i pitanika

*abela 3. 1io podataka dobijenih iz upitnika

14 12 10 $ # 4 2 0

14 10 # 4 2
+a li e,-e konzumirate +a li vam je potr&na alkohol ranije ili sa a. manja koliina alkohola a se napijete sa a ili ok ste &ili mla/i. +ijagram 5. "roj#ani prikaz

!rije *ema razlike 0a a

3.2. )ezultati dobijenu za drogu ,S,-. /.0S1,2 P,34 5poznatost

+4 0. 27

+o 26 godina Preko 26 godina 5kupno

14 17 7 21 *abela 4. 1io podataka dobijenih iz upitnika

! 0. 3 8

/o$ijeni rezultati 0ta$ele $r. 11 nam govore da je upoznato t o o$a &en kog pola a pojmom droga te ta do 27 godina 4%,%8, dok je negativno odgovorilo 278 na ovo pitanje, a upoznato t &en ke populacije preko 27 godina je 23,38, dok je neupoznato 178F to znai da je njihova ukupna upoznato t >78, a 378 je neupoznato a pojmom ovog te ta.

,S,-. /.0S1,2 P,34 Prihvatanje +o 26 godina Preko 26 godina 5kupno

+4 12 +4 ! 19 *abela 5. 1io podataka dobijenih iz upitnika /o$ijeni rezultati 0ta$ela $r. 21 ukazuje na to da je prihvatanje droga te ta prilikom kontrole ao$ra-aja od trane o o$a &en kog pola do 27 godina 478, dok je 2%,%8 protiv uvo.enja ovog te taF kod o o$a preko 27 godina prihvatanje je 278, a protiv ovog te ta je 13,38 njih. Ukupno prihvatanje ovog te ta je %78, a protiv njegovog uvo.enja je 478 &en ke populacije. 0. 9 0. 4 12

,S,-. M5:1,2 P,34 5poznatost +o 26 godina Preko 26 godina 5kupno

+4 3 +4 12 15 *abela !. 1io podataka dobijenih iz upitnika 0. 8 0. ! 15

21

*z do$ijenih rezultata 0ta$ela $r. 31 mo&emo vidjeti da u o o$e mukog pola do 27 godina upoznati a droga te tom 178, dok negativno odgovorilo 378F o o$e mukog pola preko 27 godina u upoznati 478, a neupoznato t je 278. :no to e mo&e zakljuiti iz ta$ele $r. 3 je to, da je njihova upoznato t, odno no neupoznato t !78.

,S,-. M5:1,2 P,34 Prihvatanje +o 26 godina Preko 26 godina 5kupno

+4 1 +4 9 8 *abela br. 4 /o$ijeni rezultati 0ta$ela $r. 41 pokazuju da je prihvatanje droga te ta od trane o o$a mukog pola do 27 godina 3,38, a protiv uvo.enja ovog te ta je 3%,%8, dok je prihva-eno t kod o o$a preko 27 godina 2%,%8, protiv je 33,38F ukupno prihvatanje droga te ta prilikom kontrole ao$ra-aja je 378, a protiv je >78 muke populacije. 0. 11 0. 16 21

"& ;akljuak
Ca o novu vega navedenog ja no je da alkohol u velikoj mjeri teti organizmu. ?$og voje $rze ap orpcije u organizmu, alkohol e ve- nakon nekoliko minuta nalazi u krvi, a amim tim e iri po itavom tijelu i do pjeva u ve organe. Svaka konzumacija ve-e koliine alkohola dovodi do unitavanja odre.enog $roja nervnih -elija, koje e vie nikada ne mogu o$noviti, tj. $ivaju trajno unitene. Me.utim, ovo pred tavlja mo&da i najmanju tetno t alkohola jer o o$a konzumacijim i tog i kljuivo e$i nano i tetu. )e-i pro$lemi e javljaju kada o o$e u pijanom tanju ni u po o$ne da e kontroliu pa ine radnje koje ugro&avaju &ivote ili egzi tenciju drugih ljudi, naje-e vojih naj$li&ih lanova porodice. Eo ve-i pro$lem e javlja kada o o$e u navedenom tanju jedaju za volan i ue tvuju u ao$ra-aju. Ca ovaj nain ne amo da ugro&avaju voj &ivot i &ivote vijih aputnika, nego ugro&avaju i &ivote o talih ue nika u ao$ra-aju. :vo pred tavlja vrlo oz$iljan pro$lem naeg drutva i zahtjeva ve-e anga&ovanje u njegovom rjeavanju, kako pripadnika policije tako i o$inih gra.ana. Ca o novu podataka do$ijenih iz Stanice ao$ra-ajne policije u /o$oju ja no e vidi da mladi vozai pred tavljaju najopa niju kategoriju gra.ana u pogledu vo&nje u alkoholi anom 22

tanju0!281, to vjerovatno ima veze a njihovim nei ku tvom i nekakvom &eljom za dokazivanjem. /ok tariji vozai, vozai preko !7 godina, vrlo rijetko jedaju za volan u alkoholi anom tanju0481. :vo vjerovatno ima veze a njihovim $ogatim &ivotnim i ku tvom. * to tako na o novu provedenog i tra&ivanja potvr.eni u podci do$ijeni iz policije, tj. da u tariji vozai mnogo avje niji i da rje.e voze u pijanom tanju. "ored ovog, i tra&ivanje je pokazalo da tariji vozai matraju, u velikoj mjeri, da im je ada potre$na manja koliina alkohola da e napiju nego kada u $ili mla.i. Ca o novu vega pomenutog evidentno je da u hipotetike pretpo tavke potvr.ene i da tarije o o$e ne pred tavljuju primaran pro$lem u pogledu vo&nje u pijanom tanju, nego da u to upravo mla.a lica, te da je neophodno ulagati vie truda u njihovu edukaciju. Tako.e matram da tarije o o$e vojim i ku tvom mogu uticati na vje t mla.ih vozaa. :$zirom da u $ole ti ovi no ti ve lo&eniji i opa niji o$lik ocijalne pedagogije i u naoj redini, a z$og velike vjerovatno-e pove-anja ovih ovi no ti, u $udu-no ti je neophodna multidi ciplinarna i multi ektorijalna aradnja. Iinjenica je da $i uvo.enje droga te ta omogu-ilo manji $roj ao$ra-ajnih ne re-a, pod dej tvom p ihoaktivnih up tanci, kao i da gra.ane tre$a upoznati a pojmom ovog te ta, ime $i e, po e$no me.u mla.im vozaima, privukla pa&nja o njihovom uticaju na $ez$jedno t ao$ra-aja. U cilju procjene veliine pro$lema konzumiranja up tanci koje izazivaju ovi no t p ihoaktivne droge i druge tetne up tance neophodno je provoditi redovne i tra&ivake tudije, po e$no u ciljanim populacionim kupinama. * tovremeno potre$no je podr&avati umre&avanje i koordinaciju akupljanja podataka iz i tra&ivakih tudija i iz zdrav tvenih u tanova 0+egi tri u&ivaoca opojnih droga1. :$jedinjavanje $aza podataka na ovaj nain omogu-ilo $i #ormiranje indikatora zdrav tvenih i hoda u cilju monitoringa i evaluacije u pjeno ti programa. M-#r# pr#2# .i-#1 Pri/"r " pr#2# .i-" ovi no ti ima najva&niju ulogu, od vih o$lika prevencije. D#ika no uprot tavljanje ovom pro$lemu podrazumijeva ukljuenje vih lanova drutva, to podrazumijeva jedin tven tav u poruka da je koritenje droga loe i opa no. S#$6 d"r " pr#2# .i-" ukljuuje rano otkrivanje ovi nika, po tavljanje dijagnoze i rad na motivaciji za lijeenje, te e#ika no i kratkotrajno lijeenje. +ano okrivanje i prihvatanje lijeenja je od po e$nog znaaja za u pjeno uz$ijanje $ole ti ovi no ti. Ce tre$a ni naglaavati da u rezultati lijeenja $olji ako e ono ranije zapone, prije nego to e razviju p ihika i #izika ovi no t, a naj$olje je zapoeti lijeenje kada je o o$a u ek perimentalnoj #azi. T#r.i-"r 6 pr#2# .i-6 ine lijeenje i p iho ocijalna reha$ilitacija otkrivenih luajeva ovi nika koji e provode u zdrav tvenim centrima za lijeenje.

23

& 3iteratura'
1. <r to Ripovac, 0277>1, @anja Ruka9 G)i oka kola unutranjih po lovaH, 277=, ""Q" G<ome gra#ikaH @anja Ruka 2. VVV.narkomanija.$a 3. 5llui i,M.E.,(ogen, E.S., coate , Q./., 5llui i, D.5., 1B>= 4. 5r$ou , 5., <errich, E.D. 5ccident @iometric , 1B!1 tati tic and the concept o# accent pronene .

!. 5lek andar Mili-, 0277>1, GSao$ra-ajna p ihologijaH, Qra#iar, /o$oj

24

&" Prilozi

5pitnik'
<oliko imate godinaT WWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWW . /a li po jedujete vozaku dozvoluT WWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWW . <oliko e to konzumirate alkohol dok voziteT uvjek e to rijetko <oliko e to konzumirate alkohol dok ne voziteT uvjek e to rijetko

nikad

nikad

<oliko e to vozite automo$ilT vaki dan e to

rijetko

nikad

/a li e-e konzumirate alkohol ranije ili adaT prije nema razlike ada

2!

/a li vam je potre$na manja koliina alkohola da e napijete ada ili dok te $ili mla.iT prije nema razlike ada

Capomena9 U polje i pred odgovora, koji najvie odgovara vaoj lino ti, upi ati XY

ANKETA
(. P,lF 8 9 0. G,di " s3"r,s3iF )do '( godina )preko '( godina <. S3#p# s3r68 # spr#/#F )osnovna :kola )srednja :kola )vi:a :kola )visoka :kola A. K,li$, d64, s3# 2,5"8F )do , godina

<do /( godina
)preko /( godina +. D" li 2"/ -# p,5 "3, d" s",br"="- " p,li.i-" /,!# 6p63i3i 2,5"8" " dr,4" 3#s3F 17 E. %3" 5 "3# , ,2,/ 3#s36F )ni:ta )neznatno )prosje#no )upoznat<a sam u potpunosti 9. N" $,-i "8i s3# d,bili i G,r/".i-# , dr,4" 3#s36F )u zakonu 2% 6;

)putem medija )neko od mojih prijatelja je bio upu=en na taj test

'.7 "3# li $,-# p,sl#di.# /,!# i/"3i 2,! -" p,d d#-s32,/ ,p,- i: sr#ds3"2"F )usporeni re>leksi )izmjenjena per%ep%ija )drskost za volanom )nepo:tovanje propisa C. Gd-# s# 2r;i 3#s3ir" -# ,2,4 3#s3"F )na li%u mjesta )u poli%ijskoj stani%i )u zdravstvenoj ustanovi (*. S/"3r"3# li d" pri/-# " ,2,4 3#s3" i/" p,5i3i2" #G#$"3F 17 6; ((. S/"3r"3# li d" bi bil, d,br, d" s# ,2"- 3#s3 62#d#, $", ,b"2#5" , prili$,/ $, 3r,l# s",br"="-"F 17 )ni:ta )neznatno )prosje#no )dovoljno )upoznato u potpunosti 6; (0. I/" li 4r"H" s32, i/" d,2,l- , i G,r/".i-" , ,2,/ 3#s36F

2>

9.

POPIS TABELA, SLIKA I DIJAGRAMA

>.1. "opi ta$ela Ta$ela $r. 1. 5naliza ............................................................. 12 >.2. "opi Slika $r. 1. >.3. "opi dijagrama /ijagram $r. 1. lika

2=