Hojl Fred/Eliot D on A KAO ANDROMEDA Prevod: Stani Ljiljana Hoyle Fred/Elliot John A FOR ANDROMEDA, 1962. 1.

DOLAZAK

KENTAUR

1976.

Nebo je upravo poinjalo da tamni kada stigo e nadomak Bulder o Fela. D udi je s edela pored profesora, na zadnjem sedi tu slu benih kola koja su klizila putem od gr ada Bulder oa ka pustari. Virila je kroz prozor puna nade, ali radio-teleskop se u kazao pred njima tek po to su stigli gotovo do vrha brda. On odjedared iskrsnu pred njima: tri visoka stuba pri vrhu luno sueljena u trostrani svod koji se, tajanstven i postojan, ocrtavao na sumranom nebu. Izmeu stubova bilo je postavljeno, ukopano u zemlju, betonirano udubljenj e, veliine sportskog stadiona, a iznad njega, okaena o vrh svoda, visila je jedna manja metalna polusfera sa upljinom okrenutom nadole i sa dugom antenom upravljen om ka zemlji. Veliina itavog ovog ureaja nije na prvi pogled padala u oi; on je naprosto b io nesrazmeran u odnosu na okolinu. D udi je poela da uvia koliko je on ogroman tek kada su kola stigla do njega i zaustavila se u njegovom podno ju. To nije naliilo b ilo emu to je ona do tada videla - tako potpuno i silno svojstveno, poput neke sku lpture. Meutim, i pored sve njene neobinosti, u visokoj graevini koja se ukazala pr ed njima nije bilo nieg zlokobnog to bi im dalo da naslute udnovatu i kobnu budunost koju e ona prouzrokovati. Zastado e za trenutak pored kola, dok im je blag okrepljujui vazduh ispunja vao nozdrve i plua, posmatrajui tri ogromna stuba, metalni reflektor koji je svetl ucao visoko iznad njihovih glava, i sumrano nebo iznad njega. Oko njih, pri vrhu pustare, bilo je razbacano nekoliko prizemnih zgrada i nekoliko manjih nizova ra dio-antena opasanih ianom ogradom. Nije se uo nikakav drugi um sem hujanja vetra oko stubova i kliktanja ritskih ljuka, i oni su gotovo mogli da osete kako se betons ko-metalno uvo pored njih napinje da oslu ne zvezde. Tada profesor krenu prema glavnoj zgradi - prizemnom zdanju sa kamenim p roeljem, nedovr enog ulaza i sa tek izgraenim prilazom. Neki ljudi su postavljali i bojili dovratnike i oznake za pravac kretanja. Sve je to izgledalo veoma neobino i tralo je nasuprot pitomom tamnom vrhu brda. "U glavnoj kontrolnoj prostoriji ima svakojakih pomonih ureaja", ree profes or, nainiv i jedva primetan pokret rukom. Bio je to ovek ezdesetih godina, omanji, uredan i prijatan poput nekog dom aeg lekara. "Jo uvek je beba", ree D udi. "Beba? To je najvea beba koju sam ikada doneo na svet. Desetogodi nji trud. " On joj namignu i zatrupka svojim malim crnim cipelama uza stepenice upra vne zgrade. Ulazni hol je delovao nedovr eno, ali istovremeno i uobiajeno: neizbe na rupia sta tavanica i neizbe an monta ni pod, goli obojeni zidovi od opeke i fluorescentno osvetljenje. Na zidu je bio okaen telefon, a bila je ugraena i esma u obliku fontan e; na bonim zidovima bila su ugraena po jedna mala vrata, a na zidu nasuprot ulazu dvokrilna vrata, i to bi bilo sve. Iz prostorije iza dvokrilnih vrata dopirao j e neki nejasan pi tav zvuk. Kada ih profesor otvori, pi tanje postade glasnije. To j e bio zvuk slian atmosferskim smetnjama na radiju. Kada uo e kroz dvokrilna vrata, naio e na jednog oveka u smeem radnom mantilu. N jegov pogled se za trenutak ukrsti sa D udinim, ali kada ona zausti da ne to ka e, on pogleda u stranu. "Dobro vee, Herise", ree profesor. Prostorija u koju su u li predstavljala je kontrolnu sobu, sredi te opservat

orije. Prozor na drugom kraju gledao je na gigantsku skulpturu, a naspram njega bio je postavljen glomazan metalni sto poput postolja nekih orgulja, opremljen r azvodnim tablama, sijalicama i prekidaima. Za tim stolom radilo je nekoliko mladi h ljudi koji su, s vremena na vreme, prilazili jednom od dva kompjutera ugraena u visoka metalna kui ta sa obeju strana stola. Jedan od bonih zidova bio je prekriven uvelianim fotografijama zvezda, snimljenim optikim teleskopom, a dve treine drugog zida sastojale su se od staklene pregrade kroz koju se videla grupa mlaih ljudi t o su radili na opremi u prostoriji iza zida. "Ovde e se odigrati ceremonija pu tanja u rad", ree Rajnhart. "A gde e ministar razbiti bocu ampanjca ili presei vrpcu, ili ta ve treba da uini?" "Za stolom. Pritisnue dugme na kontrolnom stolu i pustie ga u rad." "Pa zar on ve ne radi?" "Ne jo . Mi za sada obavljamo prijemna ispitivanja." D udi je stajala kod vrata upijajui sve u sebe. Ona je spadala u onu vrstu zgodnih mladih ena za koje bi se pre reklo da su lepe negoli ljupke, sa istim teno m i ivahnim inteligentnim licem, veoma samouverenog, donekle nezgrapnog dr anja. On a bi mogla da bude neka bolniarka ili oficir oru anih snaga, ili naprosto proizvod neke dobre hokeja ke kole. Imala je povee ake i duboke plave oi. Pod rukom je nosila h rpu papira i bro ura; ona poe da ih razgleda kao da u njima tra i obja njenje za ono to je videla. "Ovo je najvei radio-teleskop, da ka emo, na svetu." Profesor se bla eno osme hivao gledajui po prostoriji. "On, naravno, nije tako veliki kao neki interferome tar, ali njime se mo e upravljati. Uz pomo malog reflektora na vrhu, i a se mo e pomerat i i na taj nain mo ete slediti izvor preko neba." "Na osnovu ovoga sam zakljuila", D udi lupnu po svojim papirima, "da ima i drugih radio-teleskopa koji dejstvuje na isti nain." "Ima ih. Bilo ih je i 1960. kada smo zapoeli gradnju ovoga - to znai jo pre nekoliko godina. Ali, oni nisu tako osetljivi kao ovaj na ." "Da li zbog toga to je ovaj vei?" "Ne samo zato nego i zbog toga to na ima bolji prijemni ureaj. To bi trebal o da nam omogui hvatanje veeg opsega zvunih signala. Sve je to tu ugraeno." On pokaza svojim malenim slaba nim prstom na prostoriju iza staklene pregr ade. "Znate, sve to do nas dopre iz veine astronomskih izvora na primer od radi oaktivnih zvezda - predstavlja veoma slaba an elektrini podsticaj, a izme ano je sa s vakojakim zvucima koji potiu iz atmosfere, meuzvezdanog gasa i bog sveti zna odakl e - dakle, u svakom sluaju, sa neba." Govorio je jasnim suvoparnim tenorom, poput nekog lekara koji raspravlja o nazebu. On uop te nije odavao utisak oveka koji je uinio podvig ili koji ma ta. "Vi mo ete uti izvore koje drugi ne mogu?" upita D udi. "Tako se bar nadamo. To nam je bila namera. Ali ne pitajte me kako. To j e ostvarenje itave jedne ekipe." On skromno spusti pogled na svoja mala stopala. "Doktori Fleming i Brid er." "Brid er?" D udi pogleda o tro u njega. "Flemingu stvarno rade klikeri. D on Fleming." On uljudno pozva preko sobe . "D one!" Jedan od mladia odvoji se od grupe za kontrolnim stolom i uputi se prema njima. On ree "Zdravo!" profesoru, ne obraajui pa nju na D udi. "Ako si slobodan za trenutak, D one. Doktor Fleming. Gospodica Adamson." Mladi pogleda D udi, a onda se obrati onima za kontrolnim stolom. "Uti ajte tu buku!" " ta je to?" upita D udi. Atmosferske smetnje svedo e se na slabo i tanje. Mladi o vek sle e ramenima. "Uglavnom meuzvezdani umovi. Svemir je pun materija nabijenih elektricitet om. Ono to mi hvatamo predstavlja elektrino emitovanje tih naboja koje do nas dopi re kao buka." "Muzika pratnja svemira", dodade Rajnhart.

"Sauvajte to, profo", ree mladi s blagonaklonim potcenjivanjem. "Sauvajte to za D ekoove prospekte za tampu." "D eko se nee vratiti." Izgledalo je da se Fleming nije mnogo iznenadio, a D udi se namr ti kao da n e shvata o emu je re. "Ko?" upita ona profesora. "D ekson, va prethodnik." On se okrete Flemingu. "Gospoica Adamson je na novi predstavnik za tampu." Fleming je pogleda kiselo. "Pa, oni se svaki as menjaju, zar ne? Nasleujui D ekoove sfere." "Ko su to 'oni'?" "Draga mlada damo, to ete uskoro i sami otkriti." "Pokazujem joj raspored za etvrtak", ree profesor. "Zvanino pu tanje u rad. Ona e se postarati za novinare." Flemingovo lice bilo je crnomanjasto, zami ljeno i vi e rasejano nego natmur eno; ali je delovao umorno i jetko. Proguna ne to na rogobatnom midlendskom nareju. "Oh, da - zvanino otvaranje! Sve svetiljke u boji bie upaljene. Nebeski ho rovi zvezda pevae Rule Britannia, a ja u svratiti u kafanicu." "Bie ovde, D one. Bar se ja nadam", izgovori profesor pomalo naljuen. "U meuvr emenu, mo da bi mogao malo da provede okolo gospoicu Adamson." "Ne morate ako ste zauzeti", ree D udi tankim, neprijateljskim glasom. Flem ing je prvi put pogleda sa interesovanjem. "Koliko znate o svemu ovome?" "Jo uvek vrlo malo." Ona lupnu po svojim papirima. "Oslanjam se na ovo." Fleming se nestrpljivo okrete po sobi i iroko razmahnu rukom. "Dame i gospodo, ovo je najvei i najnoviji radio-teleskop na svetu - da n e ka emo i najskuplji. Njegova mo razlaganja je petnaest do dvadeset puta vea od bil o kojeg postojeeg ureaja i on, naravno, predstavlja udo britanske nauke. A tehniku da i ne pominjemo. Elementi za prihvatanje su" - on pokaza kroz prozor - "pokret ljivi kako bi mogli da prate kretanje nebeskog tela preko neba. Sada im sve mo ete objasniti, zar ne?" "Hvala", ree D udi ledeno. Ona pogleda profesora, ali on je odavao utisak k ao da ga sve to nije mnogo iznenadilo. " ao mi je to smo ti dosaivali, D one", ree on. "Ni govora. To je bilo pravo zadovoljstvo. Samo vi izvolite kad god elite ." Profesor se posveti D udi svojom prijaznom predusretljivo u op teg praktiara. "Pokazau vam ja lino." " elite da sve bude sredeno do etvrtka, zar ne?" ree Fleming. "Za ministra." "Da, D one. Hoe li biti u redu?" "Izgledae kao da je u redu. Tupoglavko nee ni znati da li radi. A ni lovci senzacija." "Voleo bih kada bi proradio dotle." "Pih." Fleming ih ostavi i vrati se kontrolnom stolu. D udi je oekivala da e profes or prasnuti ili bar nekim gestom pokazati da je uvreen, ali on samo klimnu glavom kao da je upravo izrekao neku dijagnozu. "Ne mo ete pritegnuti momka kao to je D on. Na neku ideju treba ponekad ekati mesecima. Godinama. To se isplati samo ako je dobra, a kod njega je obino tako." On setno pogleda u Flemingova lea koja su se udaljavala: mlitava, nehajna, sa neu rednom kosom i odelom. "Znate, oslanjamo se na mlade. On je uradio celokupan pro jekat niskih temperatura, on i Brid er. Prijemnici su zasnovani na ureaju za niske temperature, a to ne spada u moj delokrug. Tu negde postoji prospekt o tome." Ra sejano pokaza glavom na svoju hrpu papira. "Na alost, malo smo ga rasrdili." Uzdahnu i povede je u obilazak graevine. Pokaza joj none fotografije neba na zidu, govorei joj imena i osobine velikih radioaktivnih zvezda, glavnih izvora zvukova koje ujemo iz svemira. "Ovo", obja njavao je pokazujui na fotografije, "uop t e nije zvezda, nego su itave dve galaksije koje se sudaraju, a ovo je zvezda koja eksplodira." "A ovo?" "Velika maglina u Andromedi. Zovemo je M.31 samo zato da bi je pobrkali

sa auto-putem." "Da li se ona nalazi u sazve du Andromeda?" "Ne. Ona je daleko, daleko izvan nje. Ona sama za sebe predstavlja itavu galaksiju. Nije ba tako jednostavno, zar ne?" Ona potvrdi, gledajui bele spirale z vezda. "Jeste li uhvatili signal sa nje?" "Pi tanje. Kao ono koje ste uli." Pored zida se nalazila velika sfera od pe rspeksa s malom tamnom loptom u sredi tu i belim lopticama oko nje, poput elektron a na modelu atoma nekog fiziara. "D ekoove sfere!" Profesor namignu. "Ili D ekoove gluposti, kako ih zovu. To je prikaz letelica u orbiti u blizini Zemlje. Sve te bele jedinice predstavljaj u satelite, balistike projektile i slino. Gvo urija. Ova u sredini predstavlja Zemlju ." Profesor je pa ljivo skloni u stranu. "Mislim da vi to zovete demonstrator. D eko je mislio da e to zanimati na e p osetioce. Mi, naravno, moramo da vodimo tabele o onome to se de ava u blizini Zemlj e, a to je traenje orua kao to je ovo. Meutim, vojska to od nas tra i, a mi dobijamo n ovac koji nam je potreban jedino ako potpadnemo pod bud et za odbranu." On je to g ovorio kao da ini neki nesta luk u kome u iva. Naini jedan od svojih laganih uglaenih p okreta obuhvatajui sobu i gigantski predmet napolju. "Ovo je stajalo dvadeset pet ili vi e miliona." "Znai i vojska je zainteresovana za ovo?" "Da. Ali to je moja ustanova - ili, bolje rei, Ministarstva nauke. Ne va eg ministarstva." "Sada i ja spadam meu va e osoblje." "Ne na moj zahtev." Njegovo pona anje postade ukoeno, to nije bio sluaj kada je Fleming bio neuljudan prema njemu; na kraju krajeva, Fleming je bio jedan od njegovih. "Zna li neko sem vas za to sam ja ovde?" upita D udi. "Nisam nikome rekao." On zaba uri tu temu i uvede je u drugu prostoriju, gde polako prie prijemni ku i ureaju za vezu. "Mi naprosto predstavljamo jednu od karika u lancu opservatorija irom cel og sveta, ali ne i najslabiju kariku." Gledao je okolo, s nekom vrstom iskrenog zadovoljstva, na razvodne table, ice i preage ureaja. "Nisam se oseao kao star ovek k ada smo poeli da sve ovo ugraujemo, ali sada se oseam. Padne vam tako na um ideja i vi pomislite: "To je ono to moramo uiniti", i to se upravo ukazuje kao sledei kora k. Mo da sasvim sitan korak. Potom poinjete: projekat, ispitivanja, komiteti, graenj e, politika. Jedan sat ivota ovde, mesec dana tamo. Nadajmo se da e raditi. Ah, ev o Vilena! On zna sve o ovom delu opservatorije." D udi se upoznade s bledunjavim mladim ovekom koji je govorio sa australija nskim naglaskom; dr ao je njenu ruku kao da je na ao ne to to je izgubio. "Zar se mi ve negde nismo ranije sreli?" "Ne bih rekla." Piljila je prodorno u njega svojim velikim plavim oima, a li on se ne obeshrabri. "Siguran sam u to." Ona se pokoleba i pogleda bespomono oko sebe. Na drugom kraju prostorije stajao je Heris koji je odr avao ureaje, pa kada ona pogleda u njegovom pravcu, on gotovo neprimetno zavrte glavom. Ona se ponovo obrati Vilenu. "Na alost, ne seam se." "Mo da u Vumeri..." Profesor je povede nazad u glavnu kontrolnu prostoriju. "Kako se zva e ova j ovek?" "Vilen." Ona ne to pribele i u svoju bele nicu. Dru tvo za kontrolnim stolom se razi lo; os tao je samo jedan mlai ovek koji je sedeo na sedi tu de urnog in enjera, proveravajui raz vodne ploe. Profesor je dovede do njega. "Zdravo, Harvi." Mladi podi e pogled i upola se pridi e sa sedi ta. "Dobro vee, profesore Rajnhart." On je bar bio utiv. D udi pogleda kroz proz

or na ogromnu napravu napolju, na praznu pustaru i nebo koje se sada prekrivalo tamnim purpurom. "Poznajete li princip rada ove naprave?" upita je Harvi. "Svaka nebeska radio-emisija odbija se od udubljenja, vraa se natrag do a ntene, prihvata se i registruje na onom tamo ureaju." On pokaza rukom kroz stakle nu pregradu. D udi ne pogleda u tom pravcu pla ei se da ne ugleda Vilena, a Harvi usta r, tvrdokoran i bezbojan - ubrzo joj obrati pa nju na ne to drugo. "Ovaj radni sto k ompjutera odreuje azimut i elevaciju bilo kakvog izbora na koji elite da se usreds redite, i sledi ga. To je lanani servo-ureaj..." D udi najzad poe za rukom da izmakne u hol i da za trenutak ostane nasamo s a Herisom. "Premestite Vilena", ree ona. Ostavila je kofer u hotelu u gradu i dovezla se na brdo nepripremljena z a ono na ta e naii. Obi la je mnoge dr avne ustanove, i u mnogima od njih je radila kao organ obezbeenja, od Filingdejla do Uskr njeg ostrva. Sa Vilenom se, znala je, sre la u raketnoj bazi u Australiji. Sa Herisom je izvr avala jedan slu beni zadatak u M alvernu. Ona sebe nije smatrala pijunom, i pomisao da uhodi svoje kolege ispuni j e nelagodnim oseanjem da obavlja neprijatan posao; ali Ministarstvo unutra njih pos lova je tra ilo da ona, ili bilo ko drugi, bude preme tena iz Odeljenja bezbednosti Ministarstva odbrane u Ministarstvo nauke, a kod mlaega pogovora nema. Ranije su ljudi sa kojima je radila uvek znali ko je ona, a ona je smatrala da se njena du n ost sastoji u tome da im pru i za titu. Ovoga puta su oni sami bili osumnjieni, pa je ona bila podmetnuta kao voditelj javnih nastupa koji mo e da nju ka unaokolo i da p ostavlja pitanja ne izazivajui sumnju. Rajnhart je to znao, i to mu se nije dopad alo. Ali posao je posao, a ovo je - kako joj je reeno - va no. Ona je mogla da igra tu ulogu bez te koa: delovala je tako iskreno, tako ot voreno, kao lan ekipe. Njena jedina du nost bila je da se dr i u pozadini, da slu a i p amti. Ljudi na koje je nai la stvorili su kod nje oseaj nelagodnosti; oni su imali svoj svet i sopstveni nain procenjivanja. Ko je bila ona da ih ocenjuje ili da bu de predmet njihovog ocenjivanja. Kad Heris klimnu glavom i izgubi se da bi uinio ono to je tra ila, ona je prezirala i njega i sebe. Uskoro posle toga, profesor ode i prepusti je D onu Flemingu. "Mogao bi da je prebaci do 'Lava' kad se bude vraao u Bulder o. Tamo je odsel a." Oni izio e na stepeni te da isprate starca. "Vrlo je prijatan", ree D udi. Fleming proguna: "Lafina." Izvadi pljosku iz d epa i otpi. Potom je pru i njoj. Kada ona odbi, on jo jed nom nategnu. Posmatrala ga je kako stoji u osvetljenom hodniku, zabaene glave, i kako mu jabuica eta gore-dole dok je gutao. Iz njega je izbijala neka pomamna nape tost; mo da su ga, kako ree Rajnhart, rasrdili. Pored toga, postojalo je jo ne to - os eaj da dinamo u njemu stalno radi. "Bavite li se kuglanjem?" Izgledalo je kao da je zaboravio svoju raniju nezainteresovanost u odnosu na nju. Mo da zahvaljujui piu. "Dole u Bulder ou ima jedna uliica. Doite da uestvujete u na im malograanskim razonodama:" Ona je oklevala. "Ma, hajdete! Nemam nameru da vas ostavim na milost i nemilost tim a avim a stronomima." "Zar vi niste astronom?" " ta vam pada na pamet! Moj delokrug su niske temperature, kompjuteri, a n e te idimi-doimi besmislice." Oni do eta e do omanje betonske ploe na kojoj su bila parkirana njegova kola. Na vrhu teleskopa sjajila je crvena signalna svetiljka, a na tamnom nebu iza nj ega poele su da se pojavljuju zvezde. Neke od njih nazirale su se izmeu visokih lun ih stubova, kao da ih je ovek ve pohvatao u svoje zamke. Kad stigo e do kola, Flemin g pogleda iza sebe uvis. "Pade mi na pamet", poe ti im glasom, sasvim blagim i ne vi e agresivnim. "Pa de mi na pamet da smo stigli do jedne prekretnice u fizici." Poeo je da otkopava prekriva sedi ta svojih malih otvorenih sportskih kola, a

ona zaobie s druge strane. "Dozvolite da vam pomognem." On kao da to preu. "Jednog trenutka, negde u perimetru na eg znanja, nameravamo da odemo - pa f! - potpuno do kraja. Pravo u jednu novu oblast. A to se mo e dogoditi ovde, uz p omo ove besmislice." Smotao je prekriva iza sedi ta. "Filozofija je ispisana u toj b eskonanoj knjizi koja stoji zauvek otvorena pred na im oima. Mislim na vasionu. Znat e li ko je to napisao?" "eril?" "eril!" On se nasmeja. "Galilej! Ispisana je matematikim jezikom. Tako je r ekao Galilej. Mo e li se iskoristiti za novinsku informaciju?" Ona ga pogleda, kolebajui se kako da to shvati. On joj otvori vrata. "Hajdemo." Put se jednom stranom spu tao ka Lanka iru, a drugom ka Jork iru. Na jork irskoj strani je vodio preko prostrane doline u kojoj je, du svakih nekoliko kilometara , uz reku stajala vitka stara vodenica od opeke, sve do samog grada Bulder oa. Fle ming je vozio suvi e brzo, gunajui. "Popeli su mi se na vrh glave... Kazneno ministarsko otvaranje!... Stari profa koji se preznojava na poasnoj listi, gomila ministara koji svi zakeraju i gunaju. Sve to, u stvari, spada u laboratorijsku opremu. Stoga to je veliko i to ko t a bestraga mnogo, to postaje op te vlasni tvo. Ja ne krivim matorog. On se uhvatio u ko tac sa tim. Isprsio se i sada mora da poka e rezultate." "Pa, zar nee?" "Ne znam." "Mislila sam da je to va ureaj." "Denisa Brid era i moj." "Gde je doktor Brid er?" "U uliici. Nadam se da je rezervisao stazu za nas. I pljosku." "Ve imate jednu." "Jedna ko nijedna. Tamo se ne toi alkohol." Dok su krivudali neosvetljenim vijugavim drumom, on poe da joj pria o sebi i Brid eru. Obojica su studirali na Birmingemskom univerzitetu i bavili se naunim istra ivanjima u Kevendi u. Fleming je bio teoretiar, Brid er praktiar, razvojni matemat iar i in enjer; uz to je bio naunik od karijere; trudio se da izvue to vi e mo e iz svoje izuzetne struke. Fleming je bio pravi istra iva koji nije mario ni za ta drugo sem z a injenice. Ali, obojica su se gnu ali akademskog sistema u kojem su odgojeni i dr al i su se jedan drugoga. Rajnhart ih je, pre nekoliko godina, pokupio da rade na n jegovom novom teleskopu. Po to je on bio mo da najistaknutiji i najcenjeniji astrofi ziar zapadnog sveta, roeni rukovodilac ekipe i okuplja talenata, oni su mu se pridr u ili bez oklevanja, a on ih je potpomagao, hrabrio i bio njihov glavni staratelj tokom itavog njihovog dugog i vijugavog razvoja. Dok je Fleming govorio, bilo je lako uoljivo i pored njegove osornosti, u zajamno poverenje koje ga je vezivalo za starca. Za Brid era je, s druge strane, s tarac bio gnjavator i smetalo. On je odigrao svoju ulogu. A oni su; kako ree Flem ing, bez skromnosti ili ta tine, dali matorom najbasnoslovniji ureaj na Zemlji. Nije se raspitivao o D udi, a ona je utala. ekao ju je u baru 'Lava' dok se bavila u svojoj sobi. Dok su stigli do kuglane, postao je nemogu. Kuglana je bila sme tena u adaptiranoj bioskopskoj sali, zapljusnuta neono m i zaslepljujuim svetlom, u kontrastu sa neosvetljenim starim gradom s vodenicam a. Njeni posetioci izgledali su kao da nisu do li sa kaldrmisanih ulica. To su, ug lavnom, bili mladi ljudi. Na sebi su imali farmerke i kelnerske sakoe, bili su p od i ani na ameriki nain i nosili su bluze s natpisima. Te ko je bilo poverovati da se o ni oseaju komotno u starim kuama sa terasama iz aavih jork irskih dolina. Njihovi glas ovi gubili su se u slapovima muzike i tutnjavi i kloparanju kugli i unjeva po drv enim podovima staza. Bilo je est staza sa deset unjeva na jednom kraju svake od nj ih, i na drugom kraju sa po jednom policom za kugle, stolom za ubele avanje rezult ata, klupom i etvoricom igraa. Kad bi kugla bila baena i pogodak ubele en, ma ina za au tomatsko postavljanje unjeva ponovo bi ih namestila i vratila kuglu igraima. Izuzi majui trenutke kada su bacali kugle, igrai su odavali utisak kao da su nezainteres ovani za igru, vrljali su tamo-amo, razgovarali i pili koka-kolu iz fla a. Kuglana

je bila mnogo amerikanskija nego to je to ranije bio bioskop: kao da se ameriki nai n ivota iznenada pojavio na ekranu i opsenio auditorijum. Ali to je, kako ree Flem ing, bilo upravo karakteristino za op te stanje stvari. Zateko e Brid era, omanjeg iljatog oveka Flemingovih godina, kako se kugla na jednoj od staza sa jednom devojkom veoma izra enih oblina, u skarletnoj bluzi i pr ipijenim svetlo utim pantalonama do ispod kolena. Njene grudi i kosa bili su utegn uti koliko god je bilo moguno, a ona se kretala kao neka holivudska starleta, ali im je zaustila, izbilo je na videlo sve jork irsko u njoj. Ona prilino ve to baci kug lu, vrati se Brid eru i nasloni se na njega sisajui prst. "Eh, malo sam ogulila ko u." "Ovo je Grejs." Izgledalo je da se Brid er pomalo stidi zbog nje. On je bi o prevremeno izboran i plah, odeven bez ukusa u oklembe eno sportsko odelo poput n ekog po tanskog slu benika u subotu pre podne. Rukova se utivo sa D udi, a kada ona ree: "Ve sam slu ala o vama", on joj uputi ljubopitljiv pogled. "Gospodica Adamson", ree Fleming sipajui viski u Brid erovu koka-kolu. "Gosp oica Adamson je na a nova vidra mudrica - vidra dama - S.J.O." Slu benik za javne odn ose. U originalu P.R.O. - Public Relations Officer; prim. prev. "Kako se zove , du o?" upita je devojka. "D udi." "Ima li malo flastera?" "Ama, upitaj za ankom!" ree Brid er goropadno. "Neka iz va e ekipe?" upita D udi Fleminga. "Lokalni talenat. Denisova. Ja nemam vremena za te stvari." " teta", odvrati ona. On kao da nije uo; otpiv i jo jedan gutljaj iz pljoske, nesigurno se lati kuglanja. Brid er joj se obrati overljivo: " ta ste to uli o meni?" "Samo to da ste radili sa doktorom Flemingom." "Nisam se ba usreio." Delovao je o alo eno, vrh nosa mu je podrhtavao kao kod z eca. "U industriji bih imao pet puta veu platu." "Je li to ono to elite?" "im ono udo na brdu proradi, ja odoh." On zavereniki pogleda Fleminga, a on da vrati pogled na nju. "Stari D on e ostati da tra i doba blagostanja. A pre nego to i ta pronae, bie star. Star i po tovan. I siroma an." "A mo da i srean." "D on nikada nee biti srean. Suvi e misli." "Ko suvi e pije?" Fleming im prie teturajui se i zabele i svoj rezultat. "Ti." "Dobro - suvi e pijem. Brajko moj, mora imati ne to ega e se dr ati." " ta to nije u redu sa gelenderima?" ree Brid er mrdajui nosom. "Pazi..." Fleming se skljoka na klupu pored njih. "Namerava da se dr i tih g elendera, a onda e zakoraiti, ali njih nee biti. Govorili smo o Galileju - za to? Jer je on predstavljao renesansu. On i Kopernik i Leonardo da Vini. To se dogodilo ka d su oni rekli 'Paf!' odbacujui sve gelendere, i kada su morali da stanu na vlast ite noge usred ogromno velike razotkrivene vasione." Podi e se i uze jednu od te kih kugli sa police. Njegov glas je nadjaavao buk u koju su stvarale muzika i kuglanje. "Ljudi su onda postavili nove gelendere. Ali ovo je druga renesansa? Jed noga dana, kad niko ne bude ni ta slutio, kad se svi budu bavili politikom i fudba lom i novcem", pogled mu se zaustavi na Brid eru, "tada e, odjednom, svi gelenderi za koje znamo biti sru eni - paf! - upravo tako!" On iroko zamahnu kuglom i obori boce za koka-kolu sa stola za ubele avanje rezultata. "Hej! Pazi, glupane!" Brid er skoi na noge i poe da skuplja boce i da bri e pr osuto pie maramicom. "Izvinite, gospoice Adamson." Fleming zabaci glavu i poe da se smeje. "D udi - ona se zove D udi." Brid er, kleei, obrisa mrlju sa D udine suknje. "Izgleda da e ostati." "Ne mari." D udi ga nije ni pogledala. Piljila je u Fleminga, smetena i za nete. Tada naie portir.

"Doktore Fleming, zovu vas na telefon." Fleming se ubrzo vrati, tresui glavom kao da eli da je razbistri. Povue Bri d era sa klupe. "Hajdemo, Denise mome. Tra e nas." Harvi je bio sam u kontrolnoj prostoriji; sedei za stolom pode avao je zvuk prijemnika. Prozor pred njim bio je potpuno mraan, a u sobi je vladao mir, izuzi majui neprestano tiho pucketanje iz zvunika. Spolja nije dopirao nikakav um sve dok nije nai ao Flemingov auto. Fleming i Brid er uo e, odgurnuv i leptir-vrata, i stado e mirkajui na svetlosti. lemingov zamueni pogled zaustavi se na Harviju. "U emu je stvar?" "Slu ajte." Harvi ispru i ruku, a oni poe e da oslu kuju. Kroz pucketanje, zujanj e i pi tanje iz zvunika dopirao je jedva ujan izdvojen zvuk, isprekidan, ali postoja n. "Morzeovi znaci", ree Brid er. "Nisu grupisani." Oni ponovo oslu nu e. "Kratak pa dug", ree Brid er. "To je to." "Odakle dopire?" upita Fleming. "Negde iz Andromede. Posmatrali smo kroz..." "Koliko dugo traje?" "Oko jedan sat. Sada je dostigao vrhunac." "Mo e li da pokrene reflektor?" "Verovatno." "Nije predvieno", ree Brid er. "Nije predvieno da ve zaponemo probno traganje." Fleming nije obraao pa nju na njega. On upita: "Da li je osoblje kod servoureaja?" "Jeste, doktore Fleming." "Pa, poku ajte da ga pratite." "Nemoj, uj, D one." Brid er uzaludno uhvati Fleminga za rukav. "To je mo da sputnjik ili ne to slino tome", ree Harvi. "Da li je izbaen neki novi?" Fleming otrese Brid erovu ruku. "Nije, koliko nam je poznato." "Mo da je neko izbacio u orbitu ne to novo", poe Brid er, ali ga Fleming presee. "Denise..." Poku ao je da misli trezveno. "Idi i snimi ovo na magnetofon, hoe li? Tamo je jedan momak i po. I na printeru takoe." "Zar ne bi bilo bolje da proverimo?" "Proveriemo kasnije." Fleming oprezno pree u hol, na e lice nad esmu i poprska ga vodom. Kada se v ratio, sve , ozaren i primetno trezniji, zatee Brid era, koji je ve bio prionuo na pos ao u prostoriji sa ureajem, i Harvija, koji je telefonirao de urnom in enjeru. Sijali ce zasvetle e kad su elektromotori poeli da rade. Metalni reflektor visoko gore izv an zgrade, pokrenu se be umno i neprimetno; njegovo kretanje usklaivano je sa obrta njem Zemlje. Zvuk iz zvunika uo se ne to jae. "Je li to najvi e to mo e postii?" "Signal nije naroito jak." "Hm." Fleming otvori fioku u kontrolnom stolu i izvadi neki katalog. "Da li ste odredili njegove galaktike koordinate?" "Te ko. Nisam mu pratio putanju. Ali nisu se mogle mnogo pomeriti." "Znai nije u orbiti?" "Rekao bih da nije." Harvi se zabrinuto nagnu nad ubla ivae smetnji na svom stolu. "Da to nije neki radio-amater koji alje Morzeove znake preko Meseca?" "To, u stvari, ne lii na Morzeove znake, a ni Mesec jo nije izi ao." "A preko Marsa ili Venere? Nadam se da vas nisam upteljao u jalov posao. " "Ti ree Andromeda?" Harvi potvrdno klimnu. Fleming je listao stranice kataloga, itajui i oslu ku jui. On je ponovo postao tih i blag, kakav je bio ranije sa D udi u kolima. Liio je na nekog marljivog malog deaka.

"Dr i li ga?" "Da, doktore Fleming." Fleming prie stolu i ukljui interkomunikacioni sistem. "Jesi li ga uhvatio, Denise?" "Da", odvrati mu Brid er slabim glasom. "Ali nisam mu odgonetnuo smisao." "Mo da e uspeti do jutra. Poku au da stvorim neku predstavu o udaljenosti izvor a." Fleming iskljui ureaj i, s knjigom u ruci, pree do astronomskih karata na z idu. Izvesno vreme radili su u ti ini koju su naru avali samo zvuci iz svemira. F leming je proveravao udaljenost izvora, a Harvi ga je pratio pomou velikog be umnog vanjskog teleskopa. " ta mislite", upita najzad Harvi. "Mislim da dolazi iz velike daljine." Posle toga su samo radili i slu ali, a signal se javljao neprekidno. 2. OBJAVLJIVANJE Krajem ezdesetih godina XX veka, kad se sve ovo de avalo, Ministarstvo nauk e preselilo se u novu zastakljenu zgradu u blizini Vajthola. Zgrada je bila prvo razredno opremljena i obezbeena osobljem, kao da se htelo dokazati da tehnika dr i korak sa umetno u, a jedan od najobrazovanijih meu mnogim obrazovanim slu benicima ovo ga ministarstva bio je stalni dr avni podsekretar Majkl Ozborn. Mada je nosio odel o od tivda dok je bio na poslu, to je bilo odelo od najmek eg i najfinijeg tvida. Retko je sedeo za svojim ogromnim pisaim stolom, nego je to inio na jednoj od nisk ih lakih stolica pored niskog stoia za kafu sa mermernom ploom. Tu je on bio dekorativno izvaljen i sledeeg jutra, po to je poruka stigla u Bulder o Fel, razgovarajui sa arlsom G. Vandenbergom, generalom vazduhoplovstva Sje dinjenih Amerikih Dr ava. Bio je obasjan skladnim prugama svetlosti koja je prodira la kroz aluzine. Engleska je u to vreme predstavljala najistureniji deo opsednute oblasti koju su sainjavale zapadna Evropa i Severna Amerika. Pritisak sa Istoka i iz Afr ike i Azije priterao je zapadnu civilizaciju na jedan deo Zemljine kugle, sa pri lino pouzdanim sredi tem u Americi, severno od Paname, i zapadnom Evropom kao za bo rbu pripravnom predstra om. Zvanino, niko nije ni sa kim ratovao, ali ekonomske san kcije i pretnje bombama i projektilima odr avale su ostatke starog sveta u prilino akutnom opsadnom stanju. U e za spasavanje preko Atlantika pridr avali su gotovo isk ljuivo Amerikanci, a ameriki garnizoni u Britaniji, Francuskoj i Zapadnoj Nemakoj o dr avani su oajnikom prepredeno u, poput rimskih legija u III i IV veku. Protokolarno su Britanija i njeni susedi jo predstavljali suverene dr ave, ali im je, faktiki, inicijativa naglo izmicala. Iako je general Vandenberg bio sk romno titulisan kao predstavnik Koordinacionog komiteta za odbranu, on je u stva ri predstavljao komandanta vazduhoplovstva jedne prijateljske, ali dominantne ok upacione sile, za koju je ova dr ava predstavljali jedno od polja na ogromnoj ahovs koj tabli. Biv i pilot bombardera, bikovskog vrata i etvrtaste glave, on je, iako sred njih godina, jo delovao silovito i mladalaki, ali njegovo pona anje nije bilo ni naj manje nametljivo. Poticao je iz Nove Engleske, neusiljen u izra avanju i obrazovan , a govorio je sa autoritetom, kao da svet bolje poznaje od veine ljudi. Razgovarali su o Vilenu. Njegova karakteristika mlitavo je visila u Ozbo rnovoj ruci. "Sada ne mogu ni ta da uinim." "Postoji neka vrsta prioriteta..." Ozborn se podi e iz stolice i pozva svoju sekretaricu preko interkoma koji se nalazio na njegovom stolu. "Koordinacioni komitet za odbranu ima nisku taku kljuanja", primeti Vanden berg. "Mo ete im preneti da se ni mi neemo dati." Kad je sekretarica u la, Ozborn joj pru i karakteristiku:

"Molim vas, naite nekoga da se postara o ovome." Ona je prihvati, a na njegov sto spusti fasciklu s papirima. Bila je mla da i lepu kasta, a njena haljina bila je nalik na toalete za koktele: civilna slu ba je uznapredovala. "Va i papiri za Bulder o." "Hvala. Jesu li mi tu kola?" "Jesu, gospodine Ozborn." On otvori fasciklu i poe da ita: "Predstavnici ministarstva stii e u Bulder o Fel u 15,15 asova, a primie ih pr ofesor Rajnhart." "To je sutra", primeti Vandenberg. "Idete li pe ice?" "Idem dan ranije da bih se na ao sa Rajnhartom." On stavi fasciklu u torbu . "Hoete li da vas povezem do Vajthola?" "To bi bilo pravo hri ansko dobroinstvo." Bili su oprezni jedan prema drugome, ali utivi - gotovo staromodni. Kad O zborn ustade, Vandenberg ga upita nehajno: "Jeste li odredili datum poetka operacije?" "Jo nismo." "To poinje da biva ozbiljno." "Zvezde mogu da priekaju. Ionako ve dugo ekaju." "Kao i Koordinacioni komitet za odbranu." Ozborn nestrpljivo sle e ramenima. Nalazio se u situaciji nekog Grka koji bi morao da se raspravlja s Rimljaninom. "Rajnhart e se latiti vojnih programa kako i kada bude mogao. Takav je sp orazum." "Ako se uka e nu da..." "Ako se uka e nu da." "Jeste li itali novine?" "Ovih dana ne itam ni ta sem zabavnog dela." "Trebalo bi da poku ate da proitate vesti. Ako se uka e da, bie nam potrebne s ve u i koje mo emo da sakupimo sa ove strane Atlantika." Vandenberg pokaza glavom na umetniki predstavljen radio-teleskop na zidu kancelarije. "To za nas ne predstav lja deju igraku." "To ni za njih nije deja igraka", ree Ozborn. Po to oni odo e, Fleming se javi telefonom iz Bulder o Fela, ali je bilo suvi e kasno. D udi je stigla do radio-teleskopa upravo pre Ozborna i Rajnharta, pa je n a miru razgovarala sa Harisom u holu. " ta je sa Brid erom?" Haris se pravio kao da isti kvaku na vratima. "Dve ili tri posete bukmejkeru u sokaetu u Bradfordu. Sem toga ni ta." "Trebalo bi da bolje pripazimo na njega." "Ja ga dr im na oku." Kad stigo e Ozborn i Rajnhart, ona poe sa njima u kontrolnu prostoriju, koj a je bila tiha gotovo prazna; jedino je Harvi sedeo za stolom, petljajui ne to, okr u en razbacanim papirima, opu cima od cigareta i praznim oljama. Rajnhart se raskokod aka kao uznemirena kvoka. "Morae bolje da odr ava istou." "Hoe li moi da ga postave u fokus za ministra?" upita Ozborn. "Nadam se da hoe. Nismo jo isprobali ureaj za praenje putanje." Rajnhart se ivahno motao okolo, a Harvi je poku avao da privue njegovu pa nju. "Izgleda kao da noas nisi ni trenuo, Harvi." "Pa i nisam, gospodine. Nisu ni doktor Fleming i doktor Brid er." "Jeste li nabasali na neku smetnju?" "Ne to, gospodine. Tragali smo." "Po ijem nalogu?" "Doktora Fleminga." Harvi se nije nimalo uzbuivao. "Sada emo opet proverit i koordinate." "Za to meni niko ni ta nije rekao?" Rajnhart se okrete Ozbornu i D udi. "Jeste li vi znali za ovo?"

D udi odreno odmahnu glavom. "Izgleda da Fleming uvodi neke svoje line propise", primeti Ozborn. "Gde je on?" upita Rajnhart. "Tamo, preko." Harvi pokaza na prostoriju u kojoj je bio sme ten ureaj. "Sa doktorom Brid erom." "Onda ga zamoli da mi posveti minut vremena." Dok je Harvi govorio u mikrofon na stolu, Rajnhart je koraao tamo-amo na svojim malim stopalima. "Za im ste tragali?" upita on. "Za nekim izvorom u Andromedi." "M. 31?" "Ne M. 31. gospodine." "Za im, onda?" "Za nekim drugim signalom u blizini. Za nekim isprekidanim signalom." "Jeste li ga uli i ranije?" "Ne, gospodine." Fleming ue, umoran i neobrijan, trezan, ali jedva obuzdavajui uzbuenje. U r uci je dr ao hrpu papira sa linijskog printera. Ovoga puta Rajnhart je bio nepopus tljiv. "Kako vidim, ti si preuzeo teleskop." Fleming zastade kiljei u njih. "Ja se izvinjavam, gospodo, ali nisam imao vremena da ispunim potrebne f ormulare u tri primerka." Zatim se okrete Ozbornu: "Telefonirao sam u va u kancelariju, ali niste bili tamo." "I ta ste uradili?" upita Rajnhart. Fleming im ispria, baciv i papire pred njih na sto. "...A ovo je poruka." Rajnhart ga ljubopitljivo pogleda. "Misli signal." "Rekao sam poruka. Take i crte, zar ne, Harvi?" "Tako je zvualo." "Trajalo je cele noi", ree Fleming. "Sada je ispod horizonta, ali veeras mo e mo opet poku ati." D udi pogleda u Ozborna, ali on nije reagovao. "A ta e biti sa otvaranjem?" upita ona boja ljivo. "Oh, do avola sa otvaranjem!" Fleming se okrete prema njoj. "Ovo je ne to! Ovo je glas sa milijardu miliona kilometara daljine." "Glas?" Njen sopstveni glas zvuao je slaba no i nestvarno. "Trebalo mu je dve stotine svetlosnih godina da stigne do nas. Valjda i ministar mo e da prieka jedan dan, zar ne?" Rajnhart kao da je do ao k sebi. On pogle da Fleminga sa zadovoljstvom. "Ukoliko to nije neki satelit." "Nije to satelit." Rajnhart se zamisli nad D ekoovom besmislicom. "Pre no to se suvi e odu evi , D one, proverimo gvo uriju u orbiti." "Proverili smo." Rajnhart se okrete Ozbornu. "Da li ste uli da se ne to novo odigrava?" "Ne." "Pazite", ree Fleming, "da je to bio satelit, on se ne bi dr ao cele noi usr ed sazve a Andromeda." "Siguran si da to nije bila Velika maglina?" "Nju smo odvojeno locirali, zar ne, Harvi?" Harvi potvrdno klimnu, ali Rajnhart jo nije bio ubeen. "Mo da je to bila shematska interferencija - ili bilo ta drugo." "Prepoznajem poruku im je vidim!" ree Fleming. "Sem toga, kod ove poruke p ostoji ne to to nikada ranije nisam video. Izmeu grupa taaka i crta postoji fantastina koliina postojanih siu nih naboja. Moraemo improvizovati naroit prijemnik koji e to mo da registruje." On ukljui interkom i pozva Brid era iz druge sobe, pokupi papire i utrapi i

h Rajnhartu. "Pogledajte! Ljudi su na ovo ekali deset i vi e godina. Deset vekova j e bilo potrebno da se doe do ovoga." "Je li razumljiva?" upita Ozborn svojim visokim i nji tavim glasom neprist rasnog civilnog slu benika. "Jeste!" "Mo ete li je de ifrovati?" "Za ime sveta! Mislite li da vasionu naseljavaju skauti koji alju Morzeov e znake?" Brid er ue bled i grevito podrhtavajui. Izgleda da njegovo prisustvo uspokoji Fleminga. On je potvrdio Flemingove izve taje. "To mo da potie sa neke veoma udaljene sonde", natuknu Ozborn. Fleming se ne osvrnu na njega. D udi prikupi hrabrost. "Ili sa neke druge planete?" "Da!" "Marsa ili neke druge?" Fleming sle e ramenima. "Verovatno sa neke planete koja kru i oko neke zvezd e u Andromedi." "Javlja se nama?" Rajnhart pru i papire Ozbornu. "To je verovatno izvestan svojstven poredak taaka i crtica." "Za to ga onda niko drugi nije uhvatio?" "Jer niko drugi nema ureaj kao to je ovaj. Da vam mi nismo isporuili ovako ogromno kolo, ni vi ga se sada ne biste domogli." Ozborn sede na ivicu kontrolnog stola zbunjeno razgledajui papire. "Ako neko oseajno bie poku ava da saobraa... Ne, to je besmisleno." "Moguno je." Rajnhart spusti pogled na svoje male ne ne prste, kao da je to predstavljalo temu o kojoj on radije ne bi govorio. "Ako postoje neka druga bia. .." Fleming mu upade u re: "Ne bia - neka druga inteligencija. To ne moraju bi ti neki mali zeleni ljudi. To uop te ne mora da bude ne to organsko; samo inteligenc ija." D udi se strese, a potom se pribra. "Za to li drhtim?" "Iz istog razloga kao i ja", ree Fleming. Osborn se povrati iz svoje zapanjenosti. "Iz istog razloga zbog koga e svako zadrhtati ako to jeste neki astronoms ki izvor." Najzad odlui e da te noi ponovo slu aju. Poruka je i dalje stizala, ali se ula slabije, po to je rotacija Zemlje udaljila teleskop od izvora emitovanja. Postojal i su izgledi da e se ona i dalje uti. Kad je Rajnhart sve to jednom prihvatio kao verovatno, on postade smiren i poslovan. On, Fleming i Brid er rasprostr e papire i poe e da ih prouavaju. "Znate li ta bi to moglo da bude?" ree Fleming. "Binarna aritmetika." " ta je to?" upita D udi. "To je aritmetika izra ena iskljuivo ciframa 0 i 1 umesto ciframa od 1 do 1 0 koje mi obino koristimo i koje zovemo decimalnim sistemom. 0 i 1, znate, mogu b iti crta i taka. Ili crta mo e da odgovara nuli, a taka jedinici. Sistem koji mi kor istimo je proizvoljan, a binarni sistem je bazian; on se zasniva na pozitivnom i negativnom, da i ne, taka i crta - on je univerzalan. Su ta istina." On upravi pogl ed na nju, oiju zakrvavljenih i grozniavih od napetosti i uzbuenja. "Filozofija je ispisana matematikim jezikom! Seate li se? Mi idemo - paf! - sasvim do kraja!" "Bilo bi dobro da odlo imo otvaranje", ree Ozborn. "Ne bi bilo zgodno da se ovo objavi u Dru tvenom glasniku." "Za to?" Ozborn kao da je bio uvreen. Ni ta na ovom svetu nije bilo jednostavnije od toga; ni ta se nije moglo rei ili uiniti bez dozvole. Ono to se dogodilo u Bulder o Fe lu, u njegovim fasciklama je predstavljalo jedan neznatan deo veoma zamr ene i slo e ne sheme nagodbi koje su uvek poinjale na onome to je spadalo u Vandenbergovu nadl e nost. Sve je moralo biti pa ljivo odmereno i razmotreno. " ta da ka em novinarima?" upita ga D udi.

"Ni ta." "Ni ta?" "Jesmo li mi neko tajno udru enje ili tako ne to?" Fleming je prezrivo gleda o u njega, ali Ozbornu poe za rukom da u svoje unese istovremeno slu ben i trezven ton. "Ne mo emo pu tati u javnost nerazraene informacije takve vrste. Treba se sa nekim posavetovati, a sem toga, mo e doi i do panike: vasionski brodovi, letei tanji ri, udovi ta iskolaenih oiju. Oni e se priviati svakoj budali na ovoj zemlji. A mo da po toji i neko ko ne to zna o tome. Ni ta ne sme dospeti u tampu, gospoice Adamson." Oni ostavi e Fleminga koji je besneo, svrati e do profesorove kancelarije da telefoniraju u ministarstvo i odvezo e se. Kod 'Lava' u Bulder ou poeli su ve da pristi u novinari da bi prisustvovali ce remonijalu pu tanja u rad. D udi povede Rajnharta i Ozborna okolo kroz zadnja vrata u malu salu gde su jo mogli da dobiju veeru, kao i da izbegnu sve veu etu naunih dopi snika koji su se iskupili u salonu. Ozborn je izmeu pojedinih jela kriomice odlaz io do telefonske govornice i svaki put se vraao sve uznemireniji i poti teniji. " ta je rekao ministar?" "Rekao je - pitajte Vandenberga." Jeli su neko ohladeno meso; on ponovo izie. " ta je rekao Vandenberg?" "A ta ste mislili da e rei? Nikome ni rei o tome." D udi e sutra ujutro rei novinarima da je otvaranje odlo eno zbog nekog tehniko g zastoja, i ni ta vi e. Sve druge izjave za Flit Strit poticae iz Londona. Uspeli su da neprimeeni ponovo prou kroz stra nja vrata. Pola asa kasnije sti e Flemingov auto, a Fleming, umoran i edan, izgubi se u salonu. Te veeri su ponovo uhvatili poruku. Stizala je tokom cele noi, a bele ili su je naizmenino Fleming i Brid er, i to ne samo take i crte koje su se mogle uti nego i onaj deo poruke koji je stizao velikom brzinom. Sledeeg jutra, Denis Brid er sti e u Bulder o Fel, a Haris ga je u stopu pratio. Ostaviv i kola na parkingu ispred Grad ske venice, Brid er poe jednom kaldrmisanom sporednom ulicom u donji deo grada. Hari s ga je sledio pe ice, na razdaljini od jednog ulinog ugla. U ki nom mantilu umesto s vog radnog mantila, Haris je pre izgledao kao neki irski razbojnik nego kao neko ko radi u laboratoriji. Trudio se da ga Brid er ne primeti. Haris nije zapazio dv ojicu ljudi koji su stajali na ploniku preko puta, ispred malih vrata sa natpisom JAS. OLDROJD, KLADIONICA. Oko njih je stajalo nekoliko ljudi, tako da dva oveka koji stoje i razgovaraju nisu izazivala sumnju. Brid er proe kroz vratnice i ue u uzan mraan hodnik sa stepeni tem koje je bilo prekriveno linoleumom, a vodilo je na gornji sprat do vrata sa mlenim staklom. K ad on zatvori spoljna vrata, buka sa ulice uminu; u hodniku je bilo pusto kao na groblju. I vrata sa mlenim staklom nosila su isti natpis, Jas Oldrojd. Na njima je, takoe, pisalo Pokucajte i uite. Brid er tako i uini. D as Oldrojd je unutra dorukovao za svojim stolom, mada je ve bilo prilino ka sno. Kad je Brid er u ao, postariji ovek u izbledelom d emperu umakao je vilju kom komad hleba u pr ena jaja. U kancelariji nije bilo nikoga sem njega, ali je ipak mala so bica izgledala pretrpana zbog silnih otpadaka hartije, telefona, raunske ma ine, te leprinterskih traka i teleprintera koji su bili nagurani u njoj. Na zidovima je visilo nekoliko reklamnih kalendara sa kojih su bili istrgnuti listovi sa razliit im mesecima, ali tu se nalazio i jedan upadljiv, veoma taan asovnik. Gospodin Oldr ojd podi e pogled sa gomile starih otpadaka i svojih novih ureaja, i za trenutak po gleda u Brid era. "Oh, to ste vi." Brid er pokaza glavom prema teleprinteru. "Radi li?" Umesto odgovora, gopsodin Oldrojd stavi komad hleba umoenog u jaje u usta , a Brid er poe da petlja oko teleksa. "Kako posao?" upita on, po to ga je ukljuio i okrenuo broj. Ovo je zvualo ka o uobiajen pozdrav starih poznanika. "Riskantno", ree gospodin Oldrojd. "Konji nemaju oseaj odgovornosti. Ako n

isu u grupi, oni mile kao prokleti autobusi." Brid er otkuca: KAUFMAN TELEKS 21303 ENEVA. Tada se spolja iz hodnika zau ne ka lomnjava. Za trenutak se kroz staklena vrata ukaza silueta neije glave. Potom se u neko roptanje i jeanje, a neke druge, manje jasne spodobe ukloni e glavu. Brid er pogleda Oldrojda koji je, pravei se da ni ta ne primeuje, skidao ko icu sa slanine uv ijene u rolnu. On se vrati teleprinteru. Kad je zavr io kucanje, on oprezno kroi u hodnik. Bio je prazan. Ulina vrata bila su otvorena, ali na ulici nije bilo ni tr aga neem neobinom. Niko nije stajao preko puta, niko nije virio iza ugla. Automobi l koji se udaljavao imao je mo da neke veze sa svim tim, a mo da i nije. Denis Brid er uputi se klecajui prema parking-prostoru. Vest o poruci prodrla je u javnost preko jedne telegrafske agencije tano za veernje izdanje novina. Prethodno je ve general Vandenberg pozvao Ministarstvo nauke ula ui protest, a izjava vlade upravo je emitovana na televiziji. Ministar je bio odsutan. Ozborn je stajao sa Vandenbergom u kancelariji svoga pretpostavlje nog, posmatrajui spikera na ekranu u uglu sobe. Vladu je u to vreme sainjavala jedna na izgled dobra, ali besmislena koal icija talenata, prozvanih meritokratima, koji su se u ovom presudnom trenutku bo rili za polo aje. Bili su to sposobni ljudi i ene, ali bez zajednikog principa izuze v sopstvenog opstanka. Premijer je bio liberalni torijevac, a ministar rada rene gat sindikalista. Kljune polo aje dr ali su vredni i ambiciozni mladi ljudi, kao to je bio ministar odbrane, a ostale polo aje dr ale su manje sposobne, ali upeatljive lino sti koje su dobro baratale frazama, kao to je bio ministar nauke. Partijske razli ke gubile su se vi e same od sebe nego to su sistematski odstranjivane; mo da je to b io kraj vi epartijskom sistemu u ovoj zemlji. Niko se nije mnogo uzbuivao; suoena sa svetom koji je bio van njene kontrole, itava nacija je oigledno utonula u beznade n u apatiju. Neki od preostalih leviarskih pokreta, neprijateljski raspolo enih prema dr avnom poretku, povremeno su davali glasa od sebe na zidovima Vajthola, pi ui kred om natpis Vi i, Odnosi se na banju u Francuskoj koja je za vreme drugog svetskog r ata bila sredi te francuske kolaboracionistike vlade; prim. prev. ali to je bio jed ini vidljiv znak javnog raspolo enja. Ljudi su mlitavo tavorili; a javnim poslovim a ovladala je neka neobina umalost. Kako neko ree, bilo je toliko mirno da se moglo uti kako bomba pada. U taj vakuum pala je vest o poruci iz vasione. Kao i uvek, tampa ju je sh vatila potpuno naopako: SENZACIJA, LJUDI IZ SVEMIRA: DA LI JE OVO NAPAD? pisalo je u novinama. Mladi na ekranu va no je itao zvaninu izjavu: "Veeras je vlada kategoriki opovrgla glasine o moguoj invaziji iz svemira. Predstavnici Ministarstva nauke saop tili su reporterima da, iako je tano da je nov i gigantski radio-teleskop u Bulder o Felu po svemu sudei uhvatio neku poruku, nema razloga da se poveruje da ona potie sa nekog vasionskog broda ili sa neke od obl i njih planeta. Ukoliko primljeni signal i predstavlja poruku, onda ona dolazi iz nekog veoma udaljenog izvora." Bilo je neobja njivo kako je to procurilo u javnost. Rajnhart nije znao ni t a o tome, a organ obezbeenja iz Ministarstva odbrane, Haris, nestao je na neobja nj iv nain. Vandenberg izvadi dva dosijea i otvori ih na ministarovom stolu. "Fleming, dr D on - od 1960. nadalje: anti-NATO i proafriki nastrojen, uesni k u mar u na Aldermaston, graanska neposlu nost, nuklearno razoru anje. Da li je to za vas pouzdan ovek?" "On je naunik, a ne kandidat za neku policijsku du nost." "On je odgovoran kao i svako drugi. Da vidimo ovog drugog." General poe d a pretura po drugoj fascikli, ne bez izvesnog likovanja. "Brid er - Komunistika par tija od 1958. do 1963. Tada je pre ao u drugi tabor i poeo da obavlja poslove za je dan od internacionalnih kartela. Ali za jedan od najnesolidnijih: Intel! Ovoga, u svakom sluaju, nije trebalo da anga ujete." "Fleming nee da radi bez njega." "Znai u tome je stvar." General pokupi fascikle. "Rekao bih da smo, u ovo j oblasti, podlo ni kritici." "U redu", ree Ozborn klonulo i podi e slu alicu ministarovog telefona. On ree u slu alicu, blago kao da poruuje cvee: "Bulder o Fel." U prostoriji kontrolnog ureaja ponovo su primali poruku. Harvi je u prost

oriji za snimanje nadgledao trake, a Fleming je bio sam za kontrolnim stolom. Ni je bilo dovoljno radne snage: Vilen je iznenada nekud preme ten, a ak je i Haris bi o odsutan. Brid er se muvao po o kovima mrzovoljnog i bri nog izgleda, jako podrhtavajui . Najzad pogleda u Fleminga. "uj, D one, ovo mo e veno potrajati." "Mo da." Zvuk sa zvezda i dalje se uo preko zvunika. "Ja vi e neu da se petljam oko ovoga." Fleming ga pogleda. "Projekat je zav r en. Ja ovde vi e nemam ta da radim." "Ima ovde za tebe dosta posla!" "Ja bih radije digao ruke od svega." " ta ka e za ovo?" Za trenutak obrati e pa nju na glasogovornik. Brid erov nos zadrhta. "Moglo bi da bude ne to", ree on nehajno. "Ali ja imam ideju ta bi to moglo biti." " ta?" "To bi mogla biti uputstva." "U redu, ti radi na tome." "Radiemo na tome zajedno." U tom trenutku ue D udi. Koraala je od vrata, lupkajui odseno visokim tiklama k ao grenadir; lice joj je bilo napregnuto i ljutito. Jedva izdr a da stigne do njih , a da ne progovori. "Koji je od vas dvojice rekao novinarima?" Fleming je pogleda zaueno. Ona se okrete Brid eru. "Neko je pustio informaciju - sve informacije - novinarima." Fleming je snemo coktao jezikom. D udi ga o tro pogleda i ponovo se okrete B rid eru. "Profesor Rajnhart nije, a nisam ni ja. Nije ni Harvi, niti ostali momci - oni ne znaju dovoljno. Znai, to mora da je jedan od vas dvojice." "Q.E.D.", Latinski: quod erat deomonstrandum, to je dokazano; prim. prev. ree Fleming. Ona ne obrati pa nju na njega. "Koliko su vam platili, doktore Brid er?" "Ja..." Brid er uuta. Fleming ustade i postavi se izmeu njih. "Je li to va posao?" upita je on. "Da ja..." "Dakle, ta ste vi?" Unese joj se sasvim u lice i ona ponovo oseti zadah a lkohola. "Ja..." Oklevala je. "Ja sam predstavnik za tampu. Ja ispa tam zbog toga. U pravo su me izbrusili kao nikada dosad." "Jako mi je ao", ree Brid er. "Je li to sve to imate da ka ete." Glas joj se kolebljivo podi e. "Kako bi bilo da gledate svoja posla?" Fleming je stajao raskreenih nogu, ljuljajui se i cerei se na nju prezrivo. "Ostavite na miru moga prijatelja Denisa." "Za to?" "Jer sam im ja rekao." "Vi!" Ona ustuknu kao da ju je neko o amario. "Jeste li bili pijani?" "Jesam", ree Fleming i okrete joj lea. Od eta do vrata prostorije u kojoj se vr ilo snimanje, a onda pogleda okolo. "Ne bi bilo nikakve razlike ni da sam bio trezan." Dok je izlazio, on joj doviknu: "I nisu mi platili!" D udi je stajala za trenutak zanemela i obnevidela. Glasogovornik je pi tao i pucketao, fluorescentna svetlost obasjavala je ra trkan uglast name taj. Kroz proz or se nazirao svod teleskopa koji se propinjao u ve smraeno nebo. Do la je tek pre t ri veeri, neupuena i prostodu na... Postade svesna da pored nje stoji Brid er i da joj nudi cigaretu. "Izgubiste idola, gospoice Adamson?"

Kao predstavnik za tampu, D udi je morala da podnese izve taj Ozbornu, a Ozbo rn svome ministru. O Harisu se ni ta nije ulo, i njegov nestanak nije objavljen. tam pa je bila uveravana da je cela ova stvar ili gre ka ili prevara. Posle itavog niza munih ministarskih sastanaka, Ministarstvo odbrane nije uspelo da ubedi generala Vandenberga i njegove pretpostavljene da se vi e nee dogaati ni ta slino: oni preuzima ju punu odgovornost. Pojaano je traganje za Harisom, a Fleminga su pozvali u Lond on. U poetku je izgledalo da Fleming zaklanja Brid era, ali se ubrzo ispostavil o da je on u stvari ispriao itavu priu, pijui kod 'Lava', reporteru jedne agencije k oji se zvao D enkins. Iako je Brid er podneo otkaz, morao je da odradi tromeseni otka zni rok, pa je ostavljen da rukovodi Bulder o Felom za vreme Flemingovog odsustva. Poruka je i dalje stizala, a ubele avana je pomou ifre koju su sainjavale nule i jed inice. Samog Fleminga izgleda da uop te nije uznemirila sva ta gungula oko njega. Poneo je sa sobom u London sve otkucane tabake, prouavajui ih u vozu, iz sata u s at, pravei bele ke i obraune na marginama, na pismima i kovertama koje je na ao u svoj im d epovima. inilo se da je jedva bio svestan iega drugog. Oblaio se i jeo rasejano, pio je malo; izgarao je od silne prezauzetosti i uzbuenja. Na D udi nije obraao nik akvu pa nju, a jedva da je i pogledao u novine. Kada je stigao u Ministarstvo nauke, odvedo e ga u Ozbornovu kancelariju u kojoj su ga ekali Ozborn, Rajnhart i jedan u togljen sredovean ovek sede kose i nemi rnih plavih oiju. Ozborn ustade i rukova se sa njim. "Doktor Fleming." Bio je vrlo zvanian. "Ha", ree Fleming. "Ovo je vazduhoplovni zapovednik Votling, Odeljenje bezbednosti Ministar stva odbrane." U togljeni ovek se nakloni i pogleda ih bez imalo srdanosti. Fleming se pome ri i okrete Rajnhartu, pogledav i ga upitno. "Zdravo, D one", ree Rajnhart tihim uzdr anim glasom, pa zbunjeno spusti pogl ed na svoje prste. "Sedite, doktore Fleming." Ozborn pokaza na stolicu okrenutu prema njima, ali se Fleming, pre nego t o sede, zagleda u jednog, pa u drugog, kao da se probudio na nekom nepoznatom me stu. "Je li ovo istra ni sud?" Nastupi kratko zati je. Votling pripali cigaretu. "Jeste li bili upozoreni na to da u va em poslu postoji izvesna barijera b ezbednosti?" " ta to znai?" "Da je to poverljiv posao." "Da." "Onda za to?" "Ja ne elim da budem jedan od naunika koji ute." "Polako D one", ree Rajnhart umirujue. Votling promeni smer. "Jeste li videli novine?" "Samo neke." "Polovina sveta veruje da e se mali zeleni ljudi sa rogovima spustiti u n a e ba tice iza kue." Fleming se nasmeja, osetiv i vr e tle pod sobom. "A vi?" "Ja posedujem injenice." "Ja sam tampi izneo samo injenice. iste naune injenice. Kako sam mogao znati da e ih oni izokrenuti?" "Nije va posao da procenjujete te stvari, doktore Fleming." Ozborn se otm eno, poput sudije, smesti za svojim stolom." Zbog toga vam je i reeno da se ne me a te u to. Ja sam vas lino upozorio." "Ah, tako?" Fleming se ve dosaivao. "Morali smo da po aljemo detaljan izve taj Koordinacionom komitetu za odbran u", ree Votling ozbiljno. "A premijer sastavlja izve taj za Ujedinjene nacije."

"Znai, sve je u redu." "Mi ba ne elimo da se nalazimo u takvom polo aju, ali bili smo primorani na to, a moramo i da smirimo strahovanja." "Prirodno." "Vi ste nas primorali na to." "Da li se od mene tra i da molim za opro taj?" Sem to mu je bilo dosadno, Fle ming je poeo i da se ljuti. "Moja je stvar ta u uiniti sa sopstvenim otkriima. Ovo je jo slobodna zemlja, zar ne?" "Ti si lan ekipe, D one", ree Rajnhart ne gledajui ga. Ozborn se na e preko stola, ulagujui se. "Nama, doktore Fleming, jedino treba jedna va a lina izjava." " ta e to pomoi?" "Sve to e umiriti ljude, bie od pomoi." "Naroito ako mo ete da diskreditujete svoga informatora." "Ovo nije lina stvar, D one", ree Rajnhart. "Nije? Pa za to sam ja onda ovde?" Fleming ih prezrivo pogleda. "A ta e biti ako izjavim da sam govorio gluposti?" "Na alost..." Rajnhart se opet zagleda u svoje prste. "Na alost, profesore Rajnhart, nema drugog izbora", ree Volting. "Od tebe se tra i da napusti ekipu", ree mu Rajnhart. Dok su oni oekivali izl iv besa, Fleming ustade i zamisli se za trenutak. "Pa, to je prirodno, zar ne?" prozbori on najzad blago. "Ne elim da te izgubim, D one." Rajnhart svojim ruicama naini lagan pokret, i zra avajui neodobravanje. "Ne, naravno. Postoji jedna prepreka." "Oh?" "Ne mo ete dalje nastaviti bez mene." To su oni i oekivali. Ozborn ukaza na to da ima i drugih ljudi. "Ali oni ne znaju ta je to, je li tako?" "Da li vi znate?" Fleming klimnu i nasmeja se. Votling se jo vi e uspravi u svojoj stolici. "Hoete da ka ete da ste de ifrovali?" "Hou da ka em da znam o emu se radi." "Mislite li da vam verujemo?" Ozborn mu oigledno nije verovao, a ni Votling; ali Rajnhart se kolebao. " O emu se radi, D one?" "Da li ostajem ako vam ka em?" " ta je to?" Fleming se isceri. "To je neki ureaj uradi sam i nije ljudskog porekla. J a u vam to dokazati." On gurnu ruku u ta nu s papirima. 3. PRIHVATANJE Novi Institut za elektroniku bio je sme ten na nekada njem Rid ensi skveru, sa da ograenom pe akom skveru koji je bio okru en visokim zgradama od stakla i betona, s fasadama u mozaiku. Nekoliko spratova Instituta ispunjeno je ureajima za raunanje. Posle upornih, nastojanja, Rajnhart je uspeo da Fleming bude pomilovan i da nje mu i ostalim lanovima ekipe bude dozvoljen pristup ureajima. Brid er, kome je uskoro isticao otkazni rok, dobio je mladu asistentkinju Kristinu Flemstad, a D udi je na njeno i sveop te nezadovoljstvo - bila poslata sa njima. " ta e nama", pitao se Fleming, "predstavnik za tampu ako je posao koji radi mo tako avolski poverljiv da nas mora uvati stra a i kad peremo zube?" "Od mene se tra i da ne to nauim ako mi omoguite. Tako da kada ovo bude ostvar eno..." "Vi ete biti au fait?" Francuski: etre au fait, biti upuen, obave ten; prim. prev. "Imate li ne to protiv?" D udi je govorila bri no, kao da je ona bila ukorena, a ne Fleming. Oseala se vezanom za njega na neki neobja njiv nain. "Ba me briga!" ree Fleming. " to vi e seksa, tim bolje."

Ali, kao to je rekao u Bulder ou, on nije imao vremena za te stvari. Provod io je sve svoje dane i veinu noi ra lanjavajui ogromnu koliinu podataka, dobijenih prek o teleskopa, na shvatljive simbole. Kako god da se pogodio - ili Rajnhart u njeg ovo ime - to ga je otreznilo i pojaalo njegove napore. Gonio je Brid era i devojku postojanom i nepopustljivom odluno u i strpljivo je podnosio sve oblike nadzora i ru tinskih procedura. Nominalni rukovodilac bio je Rajnhart, i on mu je poslu no podn osio sve svoje rezultate, ali ljudi iz Ministarstva odbrane uvek su bili u blizi ni, a on je uspevao da bude utiv ak i prema Votlingu koga su zvali 'Srebrna krila' . Ostali lanovi ekipe nisu bili tako zadovoljni. Izmeu Bri dera i D udi vladali su upadljivo hladni odnosi. Brid er je, svakako, nestrpljivo ekao da ode, a njegova saradnica Kristina neprikriveno se nadala da e ga naslediti. Ona je bila mlada i divna, u izvesnoj meri je posedovala Flemingovu prostodu nost, i oigledno je na D ud i gledala kao na pri ipetlju. Koristila je svaku priliku za borbu. Ubrzo po njihovom preseljenju iz Bulder oa pojavio se Heris. To im je saop t io Votling prilikom jedne od svojih poseta radnoj jedinici. Herisa su spetljali ispred bukmejkerove kancelarije, svezanog ga ubacili u kola, pretukli i ostavili u jednoj od napu tenih vodenica, gde umalo nije umro. On je puzio po njoj, sa slo mljenom nogom, nesposoban da izie, odr av i se u ivotu zahvaljujui vodi koja je kapala iz jedne cevice i paretu okolade koje mu se zateklo u d epu, dok ga, posle tri dana, nije otkrio jedan lovac na krtice. On se nije vratio da radi sa njima, a Votling je jedino D udi upoznao sa ovim detaljima. Ona ih je zadr ala za sebe, ali je poku al a da iz Kristine izvue ne to o Brid eru. "Koliko ga dugo poznajete?" Nalazile su se u maloj kancelariji pored hale u kojoj je bio sme ten najvei kompjuter. Kristina je radila za stolom sa nogarima, prekrivenim hrpom izbu enih kartica. D udi je koraala po prostoriji, elei da i sama ima svoju stolicu. "Bila sam jedan od njegovih studenata koji su se bavili naunim radom u Ke mbrid u." Uprkos svom baltikom poreklu, sa kojim je D udi bila upoznata, Kristina se po govoru nije razlikovala od bilo koje engleske studentkinje. "Da li ste ga dobro poznavali?" "Ne. Ako elite karakteristiku o njegovim naunim kvalifikacijama..." "Zanimalo me je samo..." " ta?" "Da li se on nekad pona ao - udno?" "Nisam morala da nosim pojas od bodljikave ice." "Nisam na to mislila." "A na ta ste mislili?" "Da li je ikada tra io od vas da mu pomognete da uini ne to to se kosi sa prop isima?" "Za to bi to tra io?" Ona obuhvati D udi mirnim neprijateljskim pogledom. "Ima nas koji nemamo vremena za bacanje." D udi od vrlja u kompjutersku halu i zagleda se u ma ine koje su zveketale i s vetlucale. Svaka ma ina imala je sopstvenog poslu ioca, mlaeg oveka ili enu neutralnog izgleda u istovetnim radnim odelima. Na sredini prostorije nalazio se dug sto na kome su predrauni iz kompjutera bili skupljani u hrpe izbu enih kartica, ili svita ka vrpce, ili dugih traka hartije iz izlaznih printera. Koliina cifara kojima su baratali bila je ogromna, a sve je to izgledalo kao da nema nikakve veze sa ljud ima - gomila ma inerije sa sopstvenim jezikom. D udi je saznala vrlo malo o onome ime se ekipa bavila. Poruka iz Andromede i dalje je stizala, ne ponavljajui se nedeljama, a onda je poela ponovo od poetka; i sve je poelo nanovo. To je omoguilo da se popune mnoge praznine iz prvog emitov anja; po to se Zemlja okree, oni su mogli da primaju poruku samo u vreme kada je za padna hemisfera bila okrenuta prema sazve u Andromeda, a dvanaest asova, od svakih d vadeset i etiri, izvor je zalazio za horizont. Kada je poruka ponovo poela da sti e od poetka, okretanje Zemlje bilo je u razliitoj fazi u odnosu na Andromedu, tako d a su sada mogli biti uhvaeni i delovi poruke koji ranije nisu primljeni. Osoblje u Bulder o Felu nastavljalo je oslu kivanje, ali nije bilo odstupanja. Kakav god da je bio izvor iz koga je poticala poruka, on je poruivao jednu istu stvar, i to je

neprekidno ponavljao. Niko od zainteresovanih nije vi e sumnjao da je to neka poruka. ak su i u O deljenju vazduhoplovnog zapovednika Votlinga govorili o njoj kao o 'emisiji iz A ndromede', jer su njen izvor i identitet bili van svake sumnje. Rad na njoj vodi li su kao projekat 'A'. Poruka je bila veoma duga, a na osnovu taaka i crtica, ka da su protumaene u okviru razumljive aritmetike, do lo se do miliona drugih grupa c ifara. Njihovo preobraanje u normalne oblike trajalo bi bez kompjutera itav jedan i vot, pa i uz njihovu pomo trajalo je mesecima. Svaka ma ina morala je biti pode ena z a obradu podataka koje je dobijala, a to se, kako je D udi saznala, nazivalo progr amiranjem. Program se sastojao od niza prorauna nanesenih na izbu ene kartice kojim a je ma ina usmeravana na obavljanje tra enog posla. Tada je u nju ubacivana grupa c ifara koje je trebalo analizirati - podaci - i ma ina je davala odgovor za nekolik o sekundi. Ovaj proces morao se ponavljati pri svakom novom obraivanju svake grup e cifara. Na svu sreu, za pripremanje materijala za vee kompjutere mogli su se kor istiti manji, a sve ma ine su - pored ulaznih, kontrolnih, raunskih i izlaznih jedi nica - imale i odgovarajue ureaje za pamenje, tako da su se novi odgovori mogli zas nivati na iskustvu ranijih. Najvei deo toga D udi je saznala od ljubaznog, strpljivog, uviavnog i taktino g Rajnharta. Posle afere u Bilder o Felu, on ju je usrdnije prihvatao i ukazivao j oj svoju naklonost, a oseao je i sa aljenje prema njoj. Iako je bio duboko i nezgod no upleten u diplomatiju unutar odeljenja, zahvaljujui kojoj su jedino i mogli da rade, njegove izuzetne rukovodee sposobnosti su, u to vreme, dolazile do punog i zra aja. On je nekako uspevao da Fleminga odr i u koloseku i da sprei dr avne organe da se me aju u posao, a uvek je nalazio i dovoljno vremena da saslu a svaije zamisli i probleme; sve vreme ostao je diskretno u pozadini, skakuui sa problema na problem poput neke mirne, oseajne, veoma inteligentne ptice. On bi uzeo D udi pod ruku i govorio bi joj sasvim jednostavno o onome ta se radi, kao da poseduje sve vreme i sve znanje na ovome svetu. Meutim, doprli su d o takvog stupnja razumljivosti prorauna kada je on morao da sve prepusti Flemingu , i Fleming je sam nastavljao dalje. Kompjuteri su, shvatila je D udi, predstavlja li Flemingovu najpreu i najveu ljubav, i on je saobraao sa njima nekom vrstom intui tivne magije. To nije bila posledica neke njegove nastranosti u bilo kom smislu; on je naprosto posedovao nadljudsku snala ljivost u razumevanju njihovog jezika. Snalaz io se u binarnoj matematici kao riba u vodi, slu ei se skraenim raunskim postupcima k oji su od Brid era i Kristine zahtevali sate i sate mukotrpnog rada na proveravanj u njihovih rezultata. Ali mu oni nikada nisu prona li neku gre ku. Jednoga dana, upravo pred Brid erov odlazak, Rajnhart pozva njega i Flemin ga na dogovor koji je trajao du e nego to je bilo uobiajeno, a kada je bio zavr en, on ode pravo kod ministra. Sledeeg jutra profesor i Fleming odo e u Vajthol zajedno.

"Jesmo li svi na okupu?" Ozbornov nji tavi glas zarza preko sale za sednice. Oko dugog stola stajal o je dvadesetak ljudi koji su razgovarali po grupicama. Na uglaanom mahagoniju bi li su postavljeni upijai, bele nice i olovke i, prema sredini stola, srebrni poslu av nici sa bokalima i a ama. U elu stola nalazio se jedan vei upija sa ukra enim ko nim uglo ima, za predsedavajueg. Vandenberg i Votling sainjavali su jednu grupu, Fleming i Rajnhart drugu, a grupa uljudnih inovnika u tamnosivim odelima okru avala je jednu zasenjujuu matro nu u kostimu sa cvetnim arama. Ozborn ih struno odmeri pogledom i klimnu glavom na jmlaem od Ijudi u tamnosivim odelima koji je stajao kraj vrata. Mladi nestade u ho dniku, a Ozborn zauze svoje mesto u elu stola. "Hm!" zarza on. Ostali, vrpoljei se, zauze e svoja mesta. Vandenberg - na O zbornov poziv - sede sa njegove desne strane. Fleming, zajedno sa Rajnhartom, jo gunasto sede sasvim daleko. Nastupi kratko zati je, a onda se otvori e vrata i ue D ejm s Robert Ratklif, ministar za nauku. On ljubazno mahnu rukom jednom ili dvojici svojih podreenih, koji poe e da ustaju - "sedi, mome, sedi!" - i zauze svoje mesto ko d ukra enog upijaa. Imao je izvanrednu, izuzetno dobro negovanu sedu kosu, zdravo r umeno-belo lice i takve iste prste. Prsti su mu bili veoma jaki, etvrtasti i sa v

elikim zahvatom: nije ga bilo te ko zamisliti kako grabi velike rukoveti. On se pr ijazno nasme i prisutnima. "Dobro jutro, dame i gospodo. Nadam se da nisam zadocnio." Oni pla ljiviji odreno odmahnu e glavama i promrmlja e: "Niste." "Kako ste, generale?" zauzimajui cezarsku pozu, Ratklif se okrete Vandenb ergu. "Star i bolestan", ree Vandenberg, koji nije bio ni jedno ni drugo. Ozborn se naka lja. "Mogu li da vam predstavim prisutne?" "Hvala. Kao to vidim, ima nekoliko novih lica." Ozborn je znao sva imena, a ministar je svakome ljubazno klimnuo ili ga pozdravio podignutom rukom. Rascvetana primadona bila je u stvari gospoa Tejt-Ale n iz Ministarstva finansija, a do la je kao predstavnik Komiteta za stipendije. Kada stigo e do Fleminga, ministrovo reagovanje se promeni. "Ah... Fleming. Nadam se da vi e nema indiskrecija." Fleming ga namrgoeno pogleda preko stola. "Dr im jezik za zubima, ako na to mislite." "Na to." Ratklif se ljubazno nasme i i pree na Votlinga. "Poku aemo da jedan drugome oduzmemo to manje vremena, je li?" On podi e glavu i pogleda u dno stola, na Rajnharta. "Imate li jo nekih novosti za nas, profesor e?" Rajnhart snebivljivo ka ljucnu u svoju sitnu belu ruku. "To e vam izlo iti doktor Fleming." "Izvinite", gospoda Tejt-Alen se nasme i zadovoljno, "ali ja mislim da gos podin Njubi nije sasvim u toku stvari." Gospodin Njubi je bio omalen mr av oveuljak koji je izgledao kao da je navik ao na poni enje. "Molim", ree Ratklif, "mo da biste mogli da mu ukratko objasnite o emu je re, Ozborne." Ozborn mu objasni. "A sada?" Dvadeset pari oiju, ukljuujui i ministrove, usmeri e se ka Flemingu. "Znamo ta je", ree Fleming. "Alal vera!" uzviknu, gospoda Tejt-Alen. " ta je?" Fleming pogleda u ministra bez ustruavanja. "To je program nekog kompjutera", ree on spokojno. "Program nekog kompjutera? Jeste li sigurni u to?" Fleming samo klimnu. Svi ostali za agori e. "Molim vas!" ree Ozborn, udariv i pesnicom po stolu. Buka se uti a. Gospoa Tej t-Alen podi e ruku u plavoj rukavici. "Na alost, gospodine ministre, ima nas koji ne znamo ta je to program komp jutera." Dok je Fleming obja njavao, Rajnhart i Ozborn se zavali e, odahnuv i sa olak anj em. Momak se lepo pona ao. "Jeste li to ispitali u kompjuteru?" upita gospoa Tejt-Alen. "Kompjutere smo koristili da bismo ga razluili. Nemamo ni ta to bi ga moglo obuhvatiti celog." On lupnu po papirima pred sobom. "Ovo je naprosto neizmerno." "Ako biste imali na raspolaganju neki vei kompjuter...", natuknu Ozborn. "Nije u pitanju samo veliina. U stvari, to je ne to vi e od programa." "Pa ta je onda?" upita Vandenberg, name tajui se udobnije u svojoj stolici. "Bie ovo du i posao." "Sastoji se iz tri dela." Fleming je sreivao svoje papire kao da e to celu stvar uiniti jasnijom. "Prvi deo predstavlja plan... ili, bolje rei, to je matema tiki uslov koji se mo e protumaiti slino nekom planu. Drugi deo je pravi program, ifra naloga, kako mi to nazivamo. Trei, i poslednji, deo su podaci, informacija o ma in ama sa kojima treba raditi." "Bilo bi mi milo ako bi postojala mogunost..." Vandenberg pru i ruku i prih vati papire. "Ne ka em da gre ite. Voleo bih da na i vezisti provere va u metodologiju."

"Uinite to", ree Fleming. Dok je on dodavao papire preko stola, ostali se uti a e, puni po tovanja, ali je gospoa Tejt-Alen oigledno smatrala da je potreban i nek akav komentar. "Moram da priznam, ovo je vrlo zanimljivo." "Zanimljivo!" Fleming je izgledao kao da e eksplodirati. Zauzdavajui ga, R ajnhart ga uhvati za rukav. "Ovo je najznaajnije od svega to se dogodilo jo od evol ucije mozga." "Polako, D one", ree Rajnhart. Ministar utke pree preko toga. " ta biste eleli da preduzmete dalje?" "Da napravimo kompjuter koji e to obraditi." "Da li vi stvarno smatrate", ministar je govorio polako birajui rei pa ljivo kao da bira okolad-bonbone sortirane u kutiji, "da su nam neka bia, iz nekog udal jenog dela te galaksije, koja nikada ranije nisu imala sa nama nikakvih kontakat a, sada na prikladan nain poslala plan i program za neku vrstu elektronske ma ine.. ." "Da", ree Fleming, a ministar nastavi: "koju mi sluajno posedujemo na ovoj Zemlji?" "Ne posedujemo." "Posedujemo osnovni oblik, ako ne uzorak. Da li je to verovatno?" "To se dogodilo." Fleming je ostavio neubedljiv utisak na skup. Oni su to esto i ranije vial i: zaneseni mladi naunici, tvrdoglavi, svadljivi, netrpeljivi u odnosu na odborsk u proceduru, prema kojima se ipak treba odnositi sa velikim strpljenjem, jer oni mo da predla u ne to to vredi truda. Ti slu benici, koje je bilo lako ismevati, nisu bil i budale; bili su naviknuti na procenjivanje ljudi i situacija. Mnogo je zavisil o od toga ta misle Vandenberg, Ozborn i Rajnhart. Ratklif se raspitivao kod profe sora. "Aritmetika je univerzalna", ree Rajnhart. "Elektronsko raunanje moglo bi takoe biti univerzalno." "Ono bi, u krajnjem ra lanjivanju, moglo predstavljati jedini oblik raunanja ", ubaci Fleming. Vandenberg podi e pogled sa papira. "Pitam se..." "ujte", prekide ga Fleming. "Poruka je bila neprestano ponavljana. Ako vi imate neku bolju ideju, onda se upravljajte prema njoj." Rajnhart nelagodno pogleda u Ozborna, koji je posmatrao ta se zbiva kao k akav zapisniar na utakmici u kriketu. "Zar ne mo ete da iskoristite neku postojeu ma inu?" upita Ozborn. "Ve sam rekao!" "Pitanje mi izgleda sasvim umesno", blago primeti ministar. Fleming se n ervozno okrete prema njemu. "Taj program je naprosto ogroman. ini mi se da vi to ne shvatate." "Lepo im objasni, D one", ree Rajnhart. Fleming udahnu i nastavi mnogo smirenije: "Ako elite kompjuter koji je sp osoban da odigra solidnu igru dame, on mora biti sposoban da prihvati program od oko pet hiljada grupa naloga. Ako elite neki koji je sposoban da igra ah - a to j e moguno, jer ja sam igrao ah sa kompjuterima - morate ubaciti oko petnaest hiljad a naloga. Da biste obradili taj materijal" - on pokaza na papire koji su se nala zili pred Vandenbergom - "potreban vam je kompjuter koji mo e da primi hiljadu mil iona ili, tanije, desetine stotina miliona cifara pre nego to ak i pone da obrauje po datke." Najzad nao e zajedniki jezik: to je bio blesak uma koji je zaslu ivao po tovanje . "Verovatno je stvar u tome da se prikupi dovoljno jedinica", ree Ozborn. Fleming odreno zavrte glavom. "Nije u pitanju samo veliina; potrebna je nova koncepcija. Nema ureaja na Zemlji..." Naprezao je mozak ne bi li na ao odgovarajui primer, a oni su pomno ekali dok se on priseti. "Na i najnoviji kompjuteri jo rade u mikrosekundama. Ova ma ina m orala bi raditi u milimikrosekundama, inae emo svi ostariti dok ona stigne da obuh vati svu tu ogromnu koliinu podataka. A bio bi potreban i ureaj za pamenje - po svo

j prilici neki ureaj za pamenje koji bi radio na niskim temperaturama - iji bi kapa citet bio bar jednak kapacitetu ljudskog mozga, ali bi se njima daleko efikasnij e upravljalo." "Je li to provereno?" upita Ratklif. " ta biste vi hteli? Moramo raspolagati sredstvima da bismo to dokazali. K akva god inteligencija da je poslala ovu poruku, ona je daleko ispred nas. Mi ne znamo ni za to su je poslali, ni kome. Ali to je ne to to mi ne mo emo da uinimo. Mi sm o samo homo sapiens koji se gegucka napred. Ako elimo da je protumaimo..." on zast ade. "Ako." "To je teorija, zar ne?" "To je analiza." Ministar se ponovo obrati Rajnhartu: "Mislite li da se to mo e dokazati?" "Ja to mogu dokazati", ree Fleming. "Pitao sam profesora." "Ja je mogu dokazati tako to u napraviti kompjuter koji e to obraditi", ree Fleming ne uzmiui. "To nam je bila namera." "Je li ona ostvarljiva?" "To je ono to se nala e u poruci." Ministar poe da gubi strpljenje. Lupkao je svojim etvrtastim prstima po st olu. "Profesore?" Rajnhart je premi ljao, ali ne toliko o tome koliko je ovo verovatno, nego o tome ta e da ka e. "Za to bi bilo potrebno dosta vremena." "Ali to je ono to bi trebalo uraditi?" "Verovatno." "Bie mi potreban najbolji raspolo iv kompjuter", ree Fleming kao da je sve d ogovoreno, "i cela na a sada nja ekipa." Ozborn je izgledao obespokojen; ishod je jo bio sasvim neizvestan za svak oga ko je poznavao situaciju, a ministar je pokazivao znake uvreenosti. "Mo emo vam staviti na raspolaganje univerzitetske kompjutere", ree on tono m koji je nagove tavao da je to ne to to se samo po sebi razume. Fleming najedanput i zgubi strpljenje. "Univerzitetske ni tarije! Zar vi mislite da univerziteti danas i u ovakvo doba poseduju najbolje ureaje?" On pokaza preko stola na Vandenberga. "Pitajte v a eg prijatelja vojnika gde se nalazi jedini zaista pristojan kompjuter u ovoj zem lji." Nastupi kratka ledena pauza: svi uesnici sastanka pogleda e u amerikog gener ala. "Trebae mi izve taj o tom pitanju." "Nee, jer ja u vam rei. Nalazi se u raketnom istra ivakom institutu u Tornesu. " "Taj je zauzet oko poslova odbrane." "Naravno da je zauzet", ree Felming prezrivo. Vandenberg ne odgovori. Ovaj mladi ovek spadao je u ministrovu nadle nost. Skup je ekao dok je Ratklif dobovao prstima po ukra enoj ko i, a Ozborn je procenjiva o situaciju kao ne ba naroito povoljnu. Njegov pretpostavljeni bio je nesumnjivo i mpresioniran, ali ne i ubeen: kao i veina iskrenih ljudi, Fleming je bio lo advokat ; imao je priliku, ali ju je, manje-vi e, propustio. Ako ministar ni ta ne uini, itava stvar e ostati samo deo univerzitetske teorije. Ako ne to preduzme, morae da se nag aa s vojskom: morae da ubedi ne samo ministra za odbranu ve i Vandenbergov savezniki komitet da e napor biti vredan truda. Ratklif je oklevao. Voleo je da ljudi ekaju na njega. "Mo emo zakljuiti", ree on najzad. "Time e se pozabaviti Kabinet." Izvesno vreme posle sastanka, ekipa nije imala nikakvog posla. Rajnhart i Ozborn su nastavili pregovaranje, oprezno, korak po korak, ali Fleming nije mo gao vi e ni ta da uini. Brid er je otaljavao svoj preostali posao, Kristina je spokojno

sedela u kancelariji, uvek ponovo proveravajui ono to su ve uradili. Fleming je di gao ruke od svega i poveo D udi sa sobom. "Treba se neim zabaviti dok se oni ne odlue", ree joj i povede je da mu pom ogne da se razonodi. Ne mo e se rei da joj se udvarao. Naprosto, prijatno se oseao p ored nje, bio je srdaan i iznenaujue prijatan partner. Ona otkri da je izvor njegov og nezadovoljstva le ao u njegovom nipoda tavanju hvalisavaca i razmetljivaca. Bio j e mrzovoljan i ponekad plah kad su mu oni smetali u poslu, ali kad je prestajao da radi, oni su postajali samo mete njemu svojstvenog zajedljivo-duhovitog humor a. "Britanija polako tone ka zapadu", primeti on jednom kad ga je ona upita la za mi ljenje o op tem stanju stvari, govorei to uz ke enje. Kada je poku ala da opravd a svoj ispad u Bulder o Felu, on je samo pljesnu po zadnjici. "Oprostiti i zaboraviti, takav sam ja", ree on i narui joj pie. Mnogo ta je podnosila da bi ga zadovoljila: on je bio ljubitelj moderne muzike koju ona nije razumevala, voleo je brzu vo nju koja je nju pla ila, i voleo je da gleda vestern-f ilmove, to je nju jo vi e pla ilo. Bio je veoma iscrpljen i uznemiren. Jurili su iz bi oskopa na koncert, sa koncerta na dugu vo nju, sa duge vo nje na dugu pijanku, a kad a se sve to zavr ilo, on je bio rastrojen. Bio je bar naizgled srean, ali ona nije mogla da postigne ni to. Oseala se kao da se skriva iza maske. Samo su povremeno odlazili u malu kancelariju u Institutu, a kada su bil i tamo, Fleming je flertovao sa Kristinom. D udi nije mogla ni ta da mu zameri. Sem na taj nain, on uop te nije obraao pa nju na nju, a Kristina je bila oaravajue lepa. Bil a je, kako se poverila Brid eru, "zaljubljena u njegovu pamet", ali izgleda da nij e naroito marila da je grle i tipkaju. Nastavljala je ravnodu no sa svojim radom. Ip ak, raspitivala se za Tornes. "Jeste li ikad bili tamo, doktore Fleming?" "Jednom." "Kako izgleda?" "Nepristupaan i divan, kao vi. Takoe i veoma sna an, bezdu an, neefikasan - za razliku od vas." Pretpostavljalo se da e ukoliko Flemingu dozvole da ode tamo, otii i ona. Votling je poregledao podatke o njoj i zakljuio da su besprekorni. Otac i majka F lemstad prebegli su iz Litvanije kada ju je pregazila ruska vojska, pri kraju ra ta sa Hitlerom, a Kristina je roena i odgojena u Engleskoj. Pre svoje smrti, njen i roditelji su, postali naturalizovani britanski podanici, i ona je bila podvrgn uta svim moguim proveravanjima. Delatnost Denisa Brid era bila je znatno zanimljivija. to se datum njegovog odlaska pribli avao, on je primao sve vei broj neobja njivih meugradskih telefonskih poziva, koji su ga izgleda dosta zabrinjavali, mada o njima nikada nije govorio. Jednoga jutra, kad su se u kancelariji nalazili samo on i D udi, izgledao je zabr inutiji nego obino. Kada je telefon zazvonio, on joj gotovo istr e slu alicu iz ruke. To je, oigledno, bio jedan od onih poziva; pod nekim izgovorom on napusti kancel ariju. D udi ga je posmatrala sa prozora dok je koraao ograenim prostorom prema drum u gde su ga ekala jedna veoma velika i veoma skupa kola. Kada se on pribli i, vozaeva vrata se otvori e i izie neobino visok ofer, obuen nekakvu livreju koja je podseala na coupe de ville iz dvadesetih godina na eg veka bledozelenkast, do grla zakopan koporan, pantalone i izglancane ko ne kama ne. "Doktor Brid er?" Nosio je tamne naoari i govorio je sa jedva primetnim stranim naglaskom. Kola su bila sjajna i neprirodno lepa kao neka moderna letelica bez krila. Dvost ruke radio-antene pru ale su se iz zadnjih blatobrana u obliku peraja prema ajui oveju visinu - ak i visinu toga oveka. Celokupna oprema bila je apsurdno uveana u odnosu na normalne proporcije. Dok je Brid er ulazio, ofer je pridr avao otvorena zadnja vrata automobila. B rid er ugleda neobino iroko sedi te, pod prekriven debelim tepihom, plavo zasenene proz ore i, na suprotnom kraju sedi ta, omanjeg zdepastog oveka, bez ijedne dlake na gla vi. Omanji ovek ispru i ruku na kojoj se isticao prsten. "Ja sam Kaufman." ofer ponovo zauze svoje mesto ispred staklene pregrade i oni kreto e.

"Nemate ni ta protiv da se provozamo unaokolo?" to se tie Kaufmanovog naglas ka, tu nije moglo biti nedoumice: on je bio Nemac, bogat i uporan. "Suvi e se govo rka ako nekoga primete na izvesnim mestima." Zau se neki tih um pored njegovog uva. On podi e telefonsku slu alicu od slono ve kosti koja se nalazila pred njim. Brid er primeti da ofer ne to govori u mikrofon ugraen pored upravljaa. "Ja." Kaufman je slu ao trenutak, a potom se okrete i pogleda kroz zadnji prozor. "Ja, Egon, vidim. Pa onda vozi ukrug, jasno? Und Stuttgart... poziv za tu tgart." On spusti slu alicu i okrenu se Brid eru. "Moj ofer ka e da nas prati neki taksi." Brid er se nervozno okrete. Kaufman se nasme i, ili bar pokaza zube. "Budite bez brige. U Londonu uvek ima taksija. Vi dee da ne idemo nigde. Va no je da sam pozvao tutgart." On otvori srebrnu tabakeru u kojoj su bile minijaturne cigare. "Pu ite?" "Ne, hvala." "Poslali ste mi teleksom poruku u enevu." Kaufman uze jedan cigarilos. "P re nekoliko meseci." "Da." "Otada nam se niste javljali." "Predomislio sam se." Brid er zatrepta uzbueno. "A sada je, mo da, vreme da se vratite na staro. Znate, bili smo u velikoj zabuni nekoliko poslednjih meseci." Bio je svean, ali prijatan i blagog izraza l ica. Brid er ponovo pogleda kroz zadnji prozor sa oseanjem krivice. "Ne brinite, ka em vam. O njemu se vodi rauna." Zatim kraju svoga cigarilos a prinese srebrni upalja ukra en dragim kamenjem i povue dim. "Da li je stvarno post ojala poruka?" "Jeste." "Sa neke planete?" "Sa neke veoma udaljene planete." "Negde u Andromedi?" "Tako je." "Pa, to je poprilino daleko." "emu sve...?" Brid er nabra nos kad dim od cigare doleluja do njega. "emu sve ovo? Doi u i na to. U Americi - ja sam u to vreme bio u Americi zavladalo je veliko uzbuenje. Svi su bili veoma uznemireni. Takoe i u Evropi - svu gde. Tada je va a vlada izjavila: Ni ta. To nije ni ta. Rei emo vam kasnije i tako dalje . A ljudi zaboravljaju; meseci prolaze, a ljudi postepeno zaboravljaju. Druge st vari zaokupljaju njihovu pa nju. Ali, ima li tu neega?" "Zvanino, nema." "Ne, ne - zvanino nema niega. Poku ali smo, ali svuda smo nailazili na utanje . Svima su usta zapeaena." "Ukljuujui i moja." Do tada su ve upola obi li Rid ent park. Brid er pogleda na svoj asovnik. "Moram se vratiti nazad ovog popodneva." "Radite za britansku vladu?" Kaufman to ree tako kao da razgovara reda ra di. "Ja sam lan ekipe koja radi za nju", ree Brid er. "Radite na poruci?" "Za to bi vas to zanimalo?" "Nas zanima sve to ima bilo kakav znaaj. A ovo mo e imati veliki znaaj." "Mo e, ali i ne mora." "Meutim, vi nastavljate rad? Molim vas, ne pravite se tako tajanstveni. N e poku avam da vas ispitujem." "Ja neu dalje raditi na tome." "Za to?" "Ne elim da veno slu im vladi." Proo e pored zoolo kog vrta i skreto e nadole prema Portland plejsu. Kaufman je zadovoljno pukao svoju cigaru dok je Brid er ekao. Kad skrenu e ka zapadu, u Merilebo un, Kaufman ree: "Vi biste eleli ne to unosnije? Sa nama?"

"Upravo sam to mislio", ree Brid er, trepui i gledajui u svoja stopala. "Posle one va e male gu ve u Bulder ou?" "Vi znate za to?" Brid er ga o tro pogleda. "Kod Oldrojda?" "Naravno da znam." Bio je veoma prijazan, gotovo otu an. Brid er ponovo poe da prouava svoje cipe le. " eleo sam da izbegnem neprilike." "Ne bi trebalo da tako lako odustajete", ree Kaufman. "Isto tako ne smete hu kati ljude protiv vas. Mo da emo biti zauzeti oko neega drugog." Okrenu e opet na sever, du Bejker strita. "Mislim da bi trebalo da ostanete tamo gde ste", ree on. "Ali treba da od r avate vezu sa mnom." "Koliko?" Kaufman razrogai oi: "Izvinite?" "Ako elite da vam dajem informacije." "Zaista, doktore Brid er?" Kaufman se nasmeja. "Nemate stila." Interkom zazuja. Kaufman podi e slu alicu. "Kaufman... Ja, ja... Das ist Fel ix?" Napravi e jo dva kruga oko parka, a onda ostavi e Brid era nekoliko stotina met ara ispred Instituta. D udi ga je posmatrala dok je dolazio, ali on joj ni ta ne ree. Ionako je bio veoma nepoverljiv prema njoj. Pola sata kasnije, taksi koji je pratio Kaufmanova kola stade pored jedn e telefonske govornice i iz njega izie Heris. Noga mu je jo bila u zavojima i on s e kretao sa naporom, ali je smatrao da je sposoban za rad. Plati oferu i othrama do govornice. Kada se taksi udaljio, prio e neka druga kola i zaustavi e se ekajui ga. Na poziv je odgovorio jedan mrzovoljan konjiki porunik iz Ministarstva odb rane, Votlingov autant, koji je u to vreme bio, kako se to ka e, 'integrisan'. "Razumem. Pa, bie bolje da doete i podnesete izve taj." Tek to on spusti slu alicu ulete Votling, ustar i uznemiren, sa jo jednog sas tanka sa Ozbornom. "Brbljaju, brbljaju, brbljaju. Jedino to i rade." On zavitla svoju torbu sa stolice. "Ima li ta novo?" "Javljao se Heris." "I?" Votling zauze svoj sto, jednostavan metalni sto u jednostavnoj sobi beto nskih zidova, sa uputstvima za ga enje po ara na vratima. Autant podi e obrvu konjaniki izve bano. "Ka e da je video Brid era sa nekim bud ovanom." "Sa kim? Mani se argona!" "Kaufmanom, gospodine." "Kaufmanom?" "Intel. Ljudi iz Intemacionalnog kartela." Votling je zurio u beli zid pred sobom. Jo je postojao izvestan broj veli kih kosmopolitskih kartela uprkos zakonima protiv trustova i administraciji Zaje dnikog tr i ta. Njihovo delovanje nije bilo nezakonito na neki opipljiv nain, ali oni su bili toliko moni da su u nekim sluajevima hvatali evropsku trgovinu u gotovo sm rtonosan stisak. U vreme kada je Zapad bio izlo en bojkotu pojedinih ili svih zema lja od kojih je zavisilo njegovo snabdevanje sirovinama, postojao je zastra ujui br oj beskrupuloznih trgovinskih agencija, a Intel je bio op tepoznat i omra en zbog po tpunog nedostatka skrupula. Moglo se sa velikom verovatnoom raunati na to da e sve t o na neki nain dospe u njegov posed biti unosno unoveno u nekoj drugoj prestonici kada se za to uka e prva povoljna prilika. "Jo ne to?" "Ne. Napravili su dva ili tri kruga u Kaufmanovoj pokretnoj d inovskoj pal ati, zatim su ga dopremili u bazu." Votling je gladio bradu dok je pa ljivo i metodino sabirao misli.

"Misli li da je bio upleten u to dok je radio u Bulder ou?" "Heris misli da jeste." "Misli li da su zbog toga Herisa smotali, sredili i isprebijali?" "Delimino." "Oni su poslednji za koje bismo po eleli da budu upleteni u to." Kada bi jednom ne to dospelo u ruke Intela, bilo je gotovo nemoguno pratiti ta se kasnije sa tim de ava. Oni su imali besprekorno legalnu organizaciju u Londo nu, registrovane kancelarije u vajcarskoj i ogranke bar na tri kontinenta. Njihov im privatnim telekomunikacijama neprekidno su strujale informacije, i tu se mogl o postii veoma malo. Nisu postojala ovla enja za preispitivanje takve vrste operacij a. Dok ste pretra ivali neku kancelariju na Pikadiliju, ono to ste zagubili, ve je b ilo trampljeno za mangan ili boksit u nekoj od ni najmanje po eljnih dr ava. Ni ta nij e bilo sveto niti bezbedno. "Pretpostavljam da e ih Brid er kljukati materijalom", ree on. "Oekuje se da e on otii", podseti ga njegov autant. "Sumnjam da e sada otii. Oni e mu dobro napuniti d epove." On uzdahnu. "U sva kom sluaju, on e sve saznati od Fleminga. Povezani su kao crevca." "Mislite li da je i Fleming ume an?" "Pih!" Votling gurnu svoju stolicu nazad, di ui ruke od svega. "On je samo beznade na naivina. Izlanue tajnu bilo kome samo da bi pokazao koliko je nezavisan. Vidi ta se dogodilo poslednji put. A sada e se oni nalaziti meu nama." "Kako?" "Kako? Trebalo bi da se bavi pisanjem zbirke fraza. Sele se u na e V.O. Voj no odeljenje; engleski W.D. skraeno od War Department; prim. prev. etvrti, eto kak o. Prava papazjanija. Fleming eli da sagradi svoj superkompjuter u Institutu za r aketna istra ivanja u Tornesu." "Oh?" "To je strogo poverljivo." "Razumem, gospodine." Autant je izgledao nenapadno diskretan. "Je li to p otvreno." "Bie. Osetio sam da je to besmislica im sam uo za to." Vandenberg je besneo . "I svi saveznici, takoe; a nije ni udo. Ali Rajnhart se sav predao tome, a i Ozb orn i njihov ministar. Verujem da e i kabinet biti za to." "U tom sluaju ne mo emo im zabraniti pristup?" "Mo emo motriti na njih. Ako ikoga treba da zadr imo, onda je to Heris." "U Tornesu imaju vlastito osoblje za obezbeenje, armijsko", dodade autant s ponosom. Vazduhoplovni zapovednik frknu prezrivo. "Heris mo e da sarauje sa njima." "Heris eli da se ispetlja iz toga." "Za to?" "Ka e da je siguran da su ga otkrili." "Kako? Izvinite." Votling mu se osmehnu. "Kako to?" "Pa, pretukli su ga u Bulder ou. Verovatno misle da je nanju io ne to krupnije nego to je ovo." "Verovatno i jeste. Gde je on sada?" "Uhodi ih. Doi e kasnije da podnese izve taj." Ali Heris nije podneo izve taj, ni kasnije, niti bilo kada. D udi i Fleming nao e njegov le sledeeg jutra ispod prekrivaa sedi ta u Flemingovim kolima. Kad su obavljene formalnosti u policijskoj stanici i kad je le odnesen i podvrgnut uobiajenom postupku, njih dvoje se, po to se D udi nije oseala dobro, vrati e u kancelariju; tu zateko e poruku za Felimnga da se odmah javi ministru za nauku. D udi, koja je ekajui sa Kristinom imala razgovor sa Votlingom, bila je obeshrabrena i utuena. Kristina je nastavila rad, prekinuv i ga jedino da bi dala D udi dva aspir ina, pona ajui se kao osoba koja udeljuje milostinju nekome ko je ne zaslu uje. Pre nego to je krenuo u Ministarstvo, Fleming poljubi D udi u obraz. Ona mu se ne no osmehnu. "Za to li su mi ovo natovarili na vrat?" ree on. "Nisu to oni natovarili tebi. Oni su to svalili na mene, kao upozorenje. "

Ona ode u toalet i ponovo oseti muninu. Fleming se vrati pre ruka, trijumfujui i nadimajui se od ushienja. On zgrabi Kristinu sa stolice i privue je k sebi. "Gotovo je!" "Gotovo?" zapanji se D udi na drugom kraju prostorije. "Ovla enje u tri primerka od vi ih slu benika Zapovedni tva turboelisnih vazduhop lovnih snaga. irom su otvorili svoju blistavu ogradu od bodljikave ice." "Tornes?" upita Kristina odgurnuv i ga. Fleming se nasloni na sto sa nogar ima. "Velikodu no nam je dozvoljeno da koristimo njihov divni, divni poresko-ob vezniki ureaj koji je do sada bio upotrebljavan za igranje vojnika." "Kada?" upita D udi. Fleming kliznu sa stola, prie joj i zagrli je. "im budemo spremni. Prioritet A na velikom kompjuteru - izuzimajui ono to s e tako sme no naziva nacionalnom opasno u. Oprostie nam jutarnje smotre, snabdee nas pr opusnicama, uzee nam otiske prstiju, isprae nam mozak i pretra ie nam kosu ne bi li n a li male ivotinjice. I nainiemo udo ovoga doba." On ostavi D udi i pru i ruke prema Kris ini. "Ti i ja, mila! Mi emo im odr ati lekciju, zar ne? Je li to provereno? - pita njegova visost ministar. Mi emo im to dokazati! Neka se sve etiri strane sveta spr eme za borbu i mi emo ih zaprepastiti - kako ree ona dama u striptiz-klubu. A Sreb rna krila e nam izdati nareenje za pokret." Poe da peva 'Srebrna krila meu zlatom', i povede ih obe na ruak, koji D udi n ije mogla ni da okusi. Od Brid era ni traga ni glasa. Posle podne ih pozva Votling, stalo en, ali strog poput nekog kolskog inspe ktora. Primorao ih je sve troje da sede dok im je on itao bukvicu. "Ono to se dogodilo Herisu nastalo je kao neposredna posledica njegove sa radnje sa vama." "Ali on je samo odr avao ma ine u laboratoriji!" "Bio je u vojnoj obave tajnoj slu bi." "Oh!" Za Kristinu i Fleminga to je bila novost. On je reagovao donekle grubo i nametljivo. "Rekoste li na oj?" "Na oj." "Divno." "Ne laskajte sebi da je to sve nastalo zbog onoga to vi radite. Jo niste t oliko va ni." Devojke su sedele i slu ale, a Votling je svoju pa nju usmerio iskljuivo na Fleminga. "Heris je verovatno uleteo u ne to drugo dok je vas obezbeivao." "Za to nas je obezbeivao ako nismo va ni?" "Ljudi - drugi ljudi - ne znaju da li je to va no ili nije. Oni znaju da s e ne to dogaa zahvaljujui tome to ste se vi izbrbljali. To mo e imati veliki strate ki zn aaj, ali i ne mora." "Znate li ko je ubio Herisa?" upita Fleming krotko. Verovatno je postao svestan svog udela u Herisovoj smrti. "Da." "To je ipak ne to." "A znamo i ko ih je potplatio." "Pa onda znate sve." "Sem to neemo smeti ni da ih taknemo", ree Votling usiljeno. "Iz diplomatsk ih razloga." "Opet divno." "Ovo nije ba naroito divan svet." On ih obuhvati pogledom kao da obavlja n eku neprijatnu du nost. Bio je to skroman i nenametljiv ovek, koji je mrzeo pridiko vanje. "Vi koji ste iveli spokojni i neuznemiravani u svojim laboratorijama, mora te shvatiti jedno: sada sudelujete u op." "U emu?" upita Fleming. "U operacijama. Ako ova va a zamisao procuri napolje, to e nam stvoriti grd ne neprilike." "Ko su to mi?"

"Domovina." "Ah da, naravno." Votling pree preko toga. Naslu ao se dosta o Flemingovom stavu prema Dr avnoj upravi. "ak i ako se ne ostvari, to e privui pa nju. Tornes je znaajno mesto i ljudi n ee aliti truda da saznaju ta se tamo de ava. Zbog toga vas upozoravam - sve vas." Fik sirao ih je, jedno po jedno, svojim ivahnim plavim oima. "Vi e niste na univerzitetu - sada ste u d ungli. To mo e da izgleda i kao dosadno izlapelo birokratisanje, sa mno tvom naklapanja i suvoparnih izve taja politiara i vladinih slugu kao to sam ja, a li to je ipak d ungla. Za to vam jamim. Tajne se kupuju i prodaju, ideje se kradu, a ponekad i ljudi bivaju ozleeni. Tako se obavljaju svetski poslovi. Molim vas im ajte to na umu." Kada on ode, Fleming se vrati kompjuterima, a D udi krenu u Vajthol po dal ja uputstva. Brid er se, kasnije u toku dana, u unja usplahiren tra ei Fleminga. "Denise..." Fleming buno ulete iz sale sa kompjuterima, "kreemo!" "Kreemo?" "Tornes. Skuvali smo ih." "Oh, dobro", ree Brid er skru eno. "Pridobili smo ministra za nauku. oveanstvo se upravo sprema da uini jedan mali korak napred u d ungli, kako reko e na i uniformisani prijatelji. Za to se ne predo misli ? Pridru i se srenoj gomili." "Hou. Hvala ti, D one." Brid er pogleda u svoja stopala i snebivljivo mrdnu n osom. "Zbog toga sam te i tra io. Predomislio sam se." Dok je D udi stigla do Ozborna, on je ve bio obave ten o ovome. 4. I EKIVANJE U Tornes jo niko nije do ao radi zabave. Najbr im putem bilo je potrebno dvan aest asova od Londona, avionom do Aberdina; a potom brzom dizelkom preko kotske vi sije, do Gerloha na zapadnoj obali. Tomes je bio prva stanica severno od Gerloha ; tu nije bilo niega sem malog oronulog sela, divlje stenovite obale i pustara. I nstitut za istra ivanja bio je podignut na grebenu naspram prostranog moreuza izmeu ostrva Skaj i ostrva Luis, a sa kopnene strane bio je omeen visokom ianom ogradom kroz koju je sprovedena elektrina struja, s bodljikavom icom na vrhu. Sa obe stran e ulaza bile su stra are, a du ograde i preko vrha grebena patrolirali su vojnici s a psima. Sa morske strane prostirala se tmurna voda Atlantskog okeana, sa jednim ostrvom koje su naseljavale ptice i, povremeno, ponekim patrolnim amcem Kraljevs ke mornarice. Sve je bilo zeleno, tmurno i tamno, naoblaeno i, izuzimajui povremen u buku iz unutra njosti logora, uop te uzev bio je to miran kraj. Kada su stigli Rajnhart i Fleming padala je ki a. Na stanici ih doeka crni slu beni automobil koji je vozila jedna mlada ena u zelenoj uniformi i koji ih, ljap kajui po izlokanom drumu preko pustare, doveze do ulaza u logor. Tamo im je jedan narednik, pripadnik Argilskog puka Ju no kotlanana, proverio isprave i telefonom poz vao direktora, obavestiv i ga da su stigli. Upravne kancelarije bile su sme tene u dugoj uzanoj jednospratnici, podign utoj na sredini otvorene zaravni. Mada je bila nova i savremeno projektovana, on a je ipak odavala uobiajen sumoran utisak barake, ali je unutra njost direktorove k ancelarije delovala sasvim drugaije. Blistavi pod od ebonovine, svetiljke sa beli m pokretnim aba urima, prozori prekriveni zastorima koji su dosezali do poda i geo grafske i pomorske mape na zidovima uokvirene ramovima od politiranog drveta. Di rektorov radni sto bio je prostran i ukra en; a za njim je sedeo ovek uskog izboran og lica; na stolu se nalazila mala ploica na kojoj je skladnim crnim slovima bilo ispisano: DR F. T. N. D IRS. On ih pozdravi utivo, ali ne naroito odu evljeno, uz oigledno pritvorno ograiv anje od onoga to radi. "Videete da je ovo vrlo dosadno mesto", ree nudei ih cigaretama iz sjajne s tone tabakere u obliku kapsule rakete. "Mi se, naravno, znamo po uvenju." Rajnhart je klonulo sedeo u jednoj od stolica za posetioce; one su bile toliko niske da je on jedva mogao videti direktora za stolom. "ini mi se da smo se dopisivali oko praenja projektila." Morao je da isteg

ne vrat da bi mogao da govori; to je oigledno radio namerno. Fleming to zapazi i nasme i se. Fiziar po struci, D irs je godinama bio vi i nauni izvr ni organ za odbrambene p rojektile, tako da je sada vi e liio na nekog oficira na rukovodeem polo aju nego na n aunika. U tirkana uniforma skrivala je razoaranog istra ivaa, ali on je zbog toga bio s amo jo zavidljiviji u odnosu na tu rad i jo vi e razdra en mno tvom sitnica sa kojima je svakodnevno morao da se bake. "Po svemu to sam uo, ve je bilo vreme da dobijete posao iza bodljikave ice." Bio je mrzovoljan, ali ume an; imao je razraene planove za njih. "Naravno, bie te ko. Ne mo emo vam dati neograniene povlastice." "Mi ne tra imo..." poe Rajnhart. Fleming ga prekide. "Ustanovljen je neki prioritet, ako sam dobro shvati o." D irs mu uputi o tar i hladan pogled, pa otrese pepeo u pepeljaru nainjenu od odl ivka klipa. "Za vas su odvojeni izvesni sati na glavnom kompjuteru. Imaete sopstveni radni blok i stambene etvrti za va u ekipu. Oni e spadati u na delokrug i vi ete biti pod na im nadzorom, ali ete imati propusnice i moi ete slobodno da dolazite i odlazit e kada god za elite. Major Kvadring je zadu en za na u bezbednost, a ja sam zadu en za s ve istra ivake projekte." "Ne za na e", ree Fleming ne gledajui u Rajnharta. "Moji zadaci su vi e ovozemaljski i vi e se odnose na sada njost." Koliko god je to bilo moguno, D irs je poku avao da zaobie Fleminga i obraao se profesoru. "Vi pot padate pod nadle nost Ministarstva za nauku, to je vi e idealistiki, mada je mo da malo prenagla eno i proma eno." Na jednom kraju radnog stola nalazila se uramljena fotografija njegove en e i dvoje male dece. "Pitam se kako oni ivotare?" ree Fleming Rajnhartu kad izio e. Napolju je i dalje plju tala ki a. Jedan od D irsovih asistenata povede ih ogr aenim prostorom, preko mokre trave betonskim stazama izmeu nizova niskih, poluukop anih u zemlju, graevina nalik na bunkere, do prostora za lansiranje na rtu. "Danas je ovde prilino tiho", ree asistent dok su oni krivili glave da bi izbegli mlazeve ki e. "Bura mo e dunuti za tren oka." Na nagnutim rampama poivalo je nekoliko manjih raketa umotanih u najlonsk e prekrivae i usmerenih prema moru, a jedna vea bila je postavljena vertikalno na glavnoj rampi za lansiranje. Delovala je masivno i kao da je prikovana za zemlju , po to je bila privr ena za postolje. "Mi se ovde ne bavimo neim stvarno krupnim. To su sve rakete za presretan je; velika razorna mo sme tena na malom prostoru. Sve to, svakako, spada u visoke d omene. Mi ne ohrabrujemo posetioce, kao to je to uobiajeno." Glavni kompjuter bio je veoma impresivan; nalazio se u velikoj laborator ijskoj zgradi. Uvezen je iz Amerike i bio je tri puta vei od bilo ega to je do tada upotrebljavano u te svrhe. De urno osoblje dalo je Flemingu raspored sa naznaenim terminima koji su bili rezervisani za njega; oni su se pona ali sasvim prijateljsk i, mada izgleda da nisu bili naroito zainteresovani. Stavljena im je, takoe, na ra spolaganje jedna prazna zgrada sa kancelarijama, kao i izvestan broj monta nih kuic a za stanovanje - malih i skromnih, ali istih i opremljenih potrebnim name tajem. Od ljapkali su u nakva enim cipelama do zone za osoblje, gde im pokaza e trpez ariju i salon za upravno osoblje, prodavnicu, perionicu i gara u, bioskop i po tu. U logoru su se mogle zadovoljiti sve potrebe; nije bilo nikakve nu de da se izlazi iz njega, sem ukoliko neko nije bio eljan da se nagleda vresa i neba. U toku prva dva ili tri meseca preselili su se samo oni koji su inili jez gro ekipe: Fleming, Brid er, Kristina, D udi i nekoliko mlaih asistenata. Njihove kan celarije su se sve vi e punile proraunima, nacrtima, kopijama i pojedinim delovima eksperimentalne automatske opreme. Fleming i Brid er su noima raspravljali o strujn im kolima i elektronskim komponentama i, malo-pomalo, u zgradu se useljavalo sve vi e asistenata, istra ivaa i konstruktora, crtaa i in enjera. Poetkom idueg meseca, na licu mesta se pojavila firma preduzimaa iz Glazgov a, ukra avajui logor tablama sa natpisima MEKINTAJER i SINOVI. U prostoru omeenom nj ima, podalje od ostalih graevina logora, podignuta je jedna zgrada za novi superk ompjuter, kako je nazvana ova tvorevina Flemingovog uma, u koju su uno eni mnogi k

amionski tovari opreme koja je poela da sti e. Starosedeoci logora posmatrali su sve ovo sa ivim ali nepristrasnim inter esovanjem, nastavljajui rad na sopstvenim projektima. Otprilike jednom nedeljno z aula bi se huka blesnuo bi plamen sa rampe za lansiranje, i tako bi novih etvrt mi liona funti sakupljenih od poreskih obveznika odletelo u vazduh. Ovce i goveda n a pustari uspaniili bi se, ali nekako mlitavo, a zatim bi usledilo nekoliko dana pojaane aktivnosti u projektantskim kancelarijama. Ako se ovo izuzme, inae je bilo mirno kao u nekoj neotkrivenoj zemlji, a kada je prestala ki a bilo je nepojmljiv o lepo. Pripadnici Rajnhartove ekipe koji su bili mlai po rangu, svesrdno su se d ru ili sa naunicima iz odbrane i sa vojnicima koji su ih uvali. Oni su zajedno jeli, pili, i li na izlete i jedrili u malim amcima po zalivu. Meutim, Brid er i Fleming su etali za svoj raun tako da ih prozva e nebeskim blizancima. Kada nisu bili u zgradi kompjutera ili u kancelarijama, obino su boravili u kuici jednoga od njih dvojice , radei. Povremeno, Fleming bi se hvatao uko tac sa nekim problemom, a Brid er bi za to vreme odlazio motornim amcem na ptije ostrvo, Torholm, nosei sa sobom dogled. Rajnhart je delovao iz Londona, navraajui povremeno, ali je najvi e vremena provodio oko Vajthola, petljajui se oko planova, dozvola, bud eta i beskrajnih izve t aja koje je zahtevala vlada. Nekako su uspevali da sve to zatra e i dobiju brzo, be z odugovlaenja. Doba Ozbornovog gazdovanja je, kako skromno ree Rajnahrt, pro lo. Jedino D udi nije imala neki odreen posao. Njena kancelarija bila je odvoje na od ostalih, u upravnom administrativnom bloku, a stanovala je sa enama naunicim a iz odbrane. Mada je bio veoma srdaan, Fleming je bio suvi e zauzet, a da bi mogao da provodi vreme sa njom; to se tie Brid era i Kristine, ne bi se ba moglo rei da im je D udi nedostajala. Uspevala je da stekne op ti uvid u ono to se dogaa; ponekad je i zlazila sa nekim od vojnih slu benika, ali na tome se sve i zavr avalo. U dugim zims kim veerima vezla je goblene i vajala u glini, tako da je stekla ugled osobe koja ima smisla za umetnost, ali ona je, u stvari, samo ubijala dosadu. Kad je novi kompjuter bio skoro gotov, Fleming je povede da joj ga poka e. Njegov lini stav predstavljao je me avinu omalova avanja i bojazni; mo da je bio na sa svim pogre nom putu, ili je to mo da predstavljalo ne to nezamislivo i strahotno. Preo vlaujui utisak koji je on ostavljao bio je utisak umora, bio je oajno umoran i umor no oajan. Sama ma inerija bila je zaista impresivna. Bila je toliko velika da je um esto da ona bude sme tena u prostoriji, u njenoj unutra njosti napravljena prostorij a sa kontrolnim ureajima. "Mi smo vam kao Jona u kitovoj utrobi", ree joj on pokazujui na tavancu. " Jedinica za hlaenje je tamo gore - helijumski aparat za pretvaranje gasa u teno st anje. Tamo teni helijum stalno tee oko jezgra." Iza masivnih dvostrukih vrata za tienih od vatre nalazila se jedna prostori ja, prostrana kao kakva dvorana za ples, sa zidom do tavanice koji ju je delio n a dva dela, a koji se sastojao od raznih ureaja. Njemu nasuprot, na sredini, bio je postavljen glavni kontrolni sto, okrenut svojom zadnjom stranom prema vratima ; pored njega su se nalazili nekakav nakinuren daktilografski sto, s jedne strane , i jedna tamparska ma ina s druge. Uz daktilografski sto i uz printer bili su post avljeni spojeni pultovi sa trakama i ureaji za bu enje kartica. Glavne sijalice jo n isu radile: na kontrolnom stolu nalazila se samo jedna sijalica, a izvestan broj monterskih svetiljki visio je sa police ureaja. Prostorija je bila poluukopana u zemlju i nije imala prozora. Bila je nalik na tajanstvenu peinu. "Sve ovo", ree Fleming pokazujui na zid koji je inio ureaj naspram njih, "pr edstavlja kontrolnu jedinicu. Ono je konzola s prkljucima." On joj pokaza tastaturu za automatsko otkucavanje, magnetski trakasti ra la njiva i jedinicu za bu enje kartica. "On je napravljen sa namerom da se ostvari nek a vrsta oseajnog magnetnog sistema, ali mi smo ga preinaili tako da on sada slu i za ra lanjivanje kopija. Time olak ava posao smrtnicima koji imaju samo oi." "On?" Fleming nekako udno pogleda u nju. "Ka em on, jer me podsea na um. Gotovo na linost." Ona je toliko vremena provela na ograncima svega toga da se bezmalo sa ive la sa takvim rezonovanjem. Sasvim je zaboravila na drhtavicu koja ju je obuzela u Bulder o Felu kada je poruka iz vasione prvi put dospela do njih. Bilo je toliko

uzbuna i napada da je ishod postao neizvestan, ali sama poruka bila je, u svako m sluaju, svedena u ovozemaljske okvire zgrada, ianih ograda i komplikovanog ureaja koji je predstavljao ovekovo delo. Ali stojei tu pored Fleminga, koji je odavao ut isak ne samo umornog oveka nego oveka opsednutog i progonjenog nekakvom unutra njom prinudom, ona nije mogla, a da ne oseti neku tajanstvenu, tuinsku silu koja vreba u tami prostorije. Ona ju je samo dotakla i odjezdila. Nije se nastanila u njen om mozgu kao to je to, izgleda, bio sluaj sa njim, ali dovela je do toga da ona po novo uzdrhti. "A ovo je izlazna jedinica", ree Fleming, koji izgleda nije zapazio kako se ona osea. "Njegovi normalni procesi razmi ljanja odvijaju se u oblasti binarne a ritmetike, ali mi smo postigli da ih on otkucava u decimalama tako da ih odmah m o emo proitati." Zid koji su inili ureaji pred njima bio je podeljen na dva dela nizom kont rolnih tabli. " ta je ovo?" upita D udi pokazujui na nizove od nekoliko stotina si unih neonsk ih sijalica poreanih izmedu dve perspeksom oblo ene metalne ploe, koje su trale pod pr avim uglom iz kui ta ureaja. "To sve sainjava kontrolnu jedinicu. Svetiljke naprosto pripadaju napravi preko koje se prati napredovanje procesa. One pokazuju stanje podataka koji pro laze kroz ma inu." "Da li je neki podatak ve pro ao?" "Ne, nije jo ." "Izgleda da ste sasvim sigurni da e sve ovo funkcionisati." "Nikada mi nije ni palo na pamet da nee. Bilo bi besmisleno da su nam pos lali plan za ne to to ne bi radilo." Samouverenost u njegovom glasu nije bila posle dica samo njemu svojstvene arogancije nego i neega to se iskazivalo kroz njega. "Ako shvatate ta hou da ka em." "Da, shvatam. Uglavnom." On mahnu rukom u pravcu oblo enih metalnih ploa. " Nisam sasvim naisto emu one slu e. To su elektrini prikljuci sa oko hiljadu volti izmeu njih, i zbog toga smo ih prekrili sigurnosnim poklopcima. Oni su se nalazili u planu, pa se i nadam da emo saznati kako se koriste. Verovatno da oni predstavlja ju neku vrstu oseajnih instrumenata." I ovoga puta je izgledao potpuno siguran u ono to govori i ni najmanje ni je bio zbunjen slo eno u svega toga. Kao da je njegov um dugo pripreman za to i kao d a je to dugo i ekivao. D udi pomisli koliku je e nju i prazninu morao oseati pre godinu d ana kada je govorio o probijanju i ru enju prepreka. Ne bi se moglo rei ni da je sa da sretniji. Seti se Brid erovih rei: "D on nikada nee biti srean." Sve drugo izgledalo je prozaino u poreenju sa tim dok su tumarali po prost oriji. "Ovo radi na taj nain", ree Fleming, " to se podaci automatski otkucavaju un utra - to je najbr i nain kojim raspola emo. Kontrolna jedinica odluuje ta treba da se i ni. Aritmetike jedinice obavljaju raunske operacije - pozivajui se, ukoliko zatreba , na skladi te memorije i ostavljajui novu informaciju u njega - a odgovor se otkuc ava na printeru. Glavni kanali za sprovoenje kablova sme teni su ispod poda, a arit metike jedinice nalaze se du bonih zidova. To je zaista jedan sasvim uobiajen sistem , ali tu se uobiajenost i zavr ava. On ima brzinu i kapacitet koji se jedva mogu i zamisliti." Oko njih je vladala potpuna ti ina. Sa svih strana nalazili su se sjajni n izovi metalnih kui ta, skrivajui svoje tajne, a pred njima se, u polutami, nazirala bezizra ajna povr ina kontrolne table. Fleming je stajao, povremeno se obazirui unaok olo, kao da je i on sastavni deo svega toga, u istoj meri kao to je bio i sastavn i deo svoga automobila kada je vozio. "Izgledae lep e kada bude radio", ree on i povede je u prostor iza kontrolni h polica. Bila je to prostrana polukru na prostorija, slabo osvetljena kao i ostale, sa jednim golemim, metalom oblo enim stubom koji se izdizao u njenom sredi tu. "Ovo je, u stvari, njegova utroba: ureaj za pamenje." On skide jednu plou n a ni em delu stuba i osvetli njegovu unutra njost lampom sa elektrinim lukom. "Ima je dan lep mali posli za vas, iz molekulame elektronike. Pamenje je u jezgru, a jezgr o se dr i u potpunom vakuumu na temperaturi od jednog ili dva stepena iznad apsolu

tne nule. Tuda ulazi tean helijum." Zaviriv i unutra, D udi ugleda jednu kocku od neega nalik na metal, povr ine st rana od oko 30 kvadratnih decimetara, hermetiki zatvorenu u jednoj staklenoj cevi i okru enu cevima za hlaenje. Fleming je govorio mehaniki, kao da dr i predavanje. "Svako jezgro sastavljeno je od alternativnih obloga od sprovodljivih i nesprovodljivih materjala, oko pet stotina njih, izukr tanih tako da ine jedno sae. Na taj nain je mogue dobiti kompletan da-ne selekcioni sistem strujnog kola na del iu metala koji se jedva mo e videti." "Je li to ekvivalentno mo danoj eliji?" "Jeste, ako ba hoete." "A koliko ih ima ovde?" "Jezgro je kocka visine tri metra. To predstavlja nekoliko miliona milio na. A ima est jezgara." "Vee je od ovejeg mozga." "Oh, svakako. Mnogo vee. I br e. I efikasnije." On ponovo namesti plou i ne ree vi e ni ta o tome. Ona je poku avala da zamisli kako e to u stvari raditi, ali to je isto toliko prevazilazilo njene moi kao i sam poku aj da shvati o emu se zapravo radi; bilo je to suvi e obimno i neuobiajeno da bi se moglo doarati. estitala mu je i oti la. Za trenutak je izgledalo kao da je usaml jen i rastrojen, ali nije poku avao da je zadr i. Zatim poe ponovo da proverava cifre . Denis Brid er nije bio tako zanet. Otaljavao je svoj posao ravnodu no i mrzo voljno, i nije uinio nikakav primetan poku aj da nastavi svoje kontakte sa Intelom. Major Kvadring i njegovi ljudi iz obezbeenja pa ljivo su motrli na njega; povremen o je vr en pretres celokupnog osoblja koje je prolazilo kroz glavne kapije da bi s e utvrdilo da li iznose dokumenta ili kakav drugi klasifikovan materijal, ali Br id er nije uinio ni ta to bi pobudilo njihovu sumnju. Njegovu jedinu rekreaciju predst avljale su posete ostrvu Torholm, daleko od obale, sa kojih bi se vraao sa jajima galebova i bluna i sa simpatinim fotografijama njorki. Bilo kako da ga je Kaufma n nagovarao da nastavi saradnju, izgledalo je da ga nije ni u ta upleo. D irs je bio sumnjiav prema celoj ekipi. Nikada im nije pravio smetnje, ali izmeu njega i njih vladala je izvesna netrpeljivost. Bilo je jasno da bi on bio zadovoljan kada bi eksperiment pretrpeo neuspeh. Meutim, po to se izgradnja superko mpjutera bli ila kraju, a kako se interesovanje njegovog osoblja i njegovih pretpo stavljenih za njega poveavalo, on se trudio da se poistoveti sa bilo kakvim event ualnim uspehom. On je bio taj koji je predlo io da bi trebalo organizovati jedno f ormalno, mada svakako nezvanino pu tanje u rad, a ministar za nauku - koji je pro le godine izbegao pu tanje u rad u Bulder o Felu - pustio je da ga nagovore da presee vr pcu u kotskoj. Fleming je, to je du e mogao, nastojao da odlo i pu tanje u rad, ali ono je konano ugovoreno za oktobar, do kada je trebalo da novi kompjuter bude program iran i spreman da prihvati podatke. General Vandenberg i izvestan broj slu benika iz Vajthola zamolili su svoje sekretarice da to pribele e u svoje podsetnike. Najzad je i D udi imala ta da radi. Nee biti novinara, ali trebalo je sredit i aran mane sa raznim ministrima i razraditi planove posete sa D irsovim osobljem. R etko je viala Fleminga. Kada bi zavr ila posao odlazila bi, po vetrovitom vremenu r ane jeseni, u duge usamljene etnje po pustari. Otprilike nedelju dana pre pu tanja u rad, ona ugleda nekakvu belu jahtu u sidrenu na puini, prilino daleko od obale. Bila je to velika prekookeanska jahta. Iz logora se nije mogla primetiti jer je bila zaklonjena ostrvom Torholm; ukaziv ala se pogledu tek po to se ode malo dalje obalom. D udi ju je ugledala jednog popod neva vraajui se iz etnje stazom preko vrha grebena. Sledee popodne ona je jo bila tu i D udi se, dok je etala stazom koja je vodi la izmeu ivice grebena i vresi ta, uini da je spazila treptanje brodske signalne lam pe, kao da je neko davao signale. To joj samo po sebi ne bi izgledalo toliko udno da se iznenada iz pustare iznad nje ne zau zvuk automobilskog motora. Ona se ins tinktivno skloni iza jednog buna tipavice i ostade ekajui. Bio je to neki sna an, ali gotovo be uman motor koji je rasko no prporio takarajui. Odmah zatim, D udi primeti da je signalizovanje prestalo. Nekoliko trenuta ka kasnije, motor zabrunda i ona zau kako se automobil lagano udaljava. Po to on od

mae, ona ustade i ode do kraja staze. Kada stigo e do vrha grebena, kola naio e na ner avan kolski put koji je zavijao prema kopnu, izlazei na glavni put u dolini uokvi renoj bregovima. Velika uglancana kola gubila su se iza prve okuke, u umarku jela . D udi se zagleda u njih; uini joj se da su joj odnekud poznata. Ona ne ree ni ta Kvadringu nego sutradan opet otide, ali tamo ne be e ni jaht e ni automobila. Pejza je bio pust i samo su galebovi naru avali ti inu. Sledeeg dana padala je ki a, a kasnije je bila prezauzeta oko ministrove posete tako da uop te ni je izlazila. Jedan dan pre pu tanja u rad, do vremena za popodnevni aj, sve je bilo sreeno - odreeni su oferi koji e dovesti goste sa stanice, obezbeeno je osoblje za r egulisanje ateriranja ministrovog helikoptera, doneti su pie i sendvii u direktoro vu kancelariju i uinjen je raspored obilaska, sa kojim su se slo ili Rajnhart i ost ali. Fleming je bio mrzovoljan i povuen. to se tie D udi, nju je bolela glava. Oko etiri sata pojavi se sunce, te ona obue vindjaknu i izie. Dok je etala s tazom preko grebena, svuda oko nje isparavala se zemlja, a zeleni talasi daleko ispod nje prelivali su se preko stena, gonjeni vetrom koji je jaao, izbacujui upkas te okrajke pene koja je svetlucala na sunevoj svetlosti. Nije bilo jahte, a takoe ni automobila na mestu gde se staza spajala sa p utem na vrhu grebena, ali su se videli sve i tragovi guma posle ki e. D udi je upravo razmi ljala o tome, kad postade svesna neke udaljene buke. Ovoga puta bio je to va nbrodski motor za amac koji se uo sa suprotnog kraja ostrva, nekoliko kilometara o datle. Napre ui oi na suncu, posmatrala je maju nu udaljenu konturu amca koji se pojavl jivao iza ostrva, kreui se prema zalivu ispod logora u Tornesu. Bio je to Brid erov a mac i ona je mogla nazreti samo jednu osobu u njemu - verovatno Brid era. Vi e nije promatrala. Zau se fijuk kur uma i prasak pored nje, a od stene sa litice grebena pored njene glave odvali se jedna krhotina. Nije se potrudila da razgleda o iljak od kur uma na steni, nego potra koliko je noge nose. Drugi kur um prof ijuka pored nje dok je kao muva bez glave jurila stazom; najzad zamae iza prve ok uke grebena i izie van doma aja. Trala je najbr e to je mogla, povremeno koraajui, pa on a opet trei. Sunce je za lo za oblake znatno pre nego to se ona vratila u logor. Veta r se podi e i zamete dan. Drhtala je, a noge su joj klecale. Oseti se bezbednijom kada proe kroz glavni ulaz, ali i u asno usamljenom. K vadringova kancelarija bila je zatvorena. Nije imala nikoga s kim bi mogla da po razgovara, a nije elela da se sretne sa Brid erom u oficirskoj mena i. Tumarala je ok o kuica u stambenoj etvrti u sumraku koji se polako navlaio; iznenada ona zatee sebe kod Fleminga. Nije mogla da izdr i vi e ni trenutka napolju. Pokuca jednom na vrata i ue pravo unutra. Fleming je le ao na krevetu i slu ao neku Vebemovu plou na jednom veoma kvali tetnom gramofonu koji je sam napravio. Podigav i pogled, on ugleda D udi kako stoji u dovratku, zadihana, u arenog lica, razbaru ena. "Vrlo spektakularno. emu treba da zahvalim za ovo?" Bio je ve sredio pola boce skoa. D udi zatvori vrata za sobom. "D one..." "Pa, ta je" "Ne mene su pucali." "Oho." On ostavi a u i spusti noge na pod. "Jesu! Sad malo pre, gore u pustari." "Misli zazvi dali su za tobom." "Stajala sam na vrhu grebena kad kur um iznenada fijuknu sasvim pored mene i udari u stenu. Odskoila sam unazad, a drugi ..." "Neki od zalutalih metaka pri ve bi u gaanju. Sve su to bili proma aji." Flem ing prie gramofonu i iskljui ga. Bio je sasvim odmeren i potpuno trezan uprkos pop ijenom viskiju. "Nije bilo nikoga", ree D udi. "Uop te nikoga." "Onda nije bilo ni kur uma. Evo, popij ne to i smiri se." On poe da tra i a u za n ju. "Gaali su me", uporno je tvrdila D udi sedajui na krevet. "Neko sa snajpersk im ni anom." "Ti si stvarno uzbuena, je li?" Nae a u, napuni je do pola i pru i joj je. "Za to bi neko ni anio u tebe?" "Mo da ima razloga."

"Kao na primer?" D udi se zagleda u svoju a u. "Ni ta to bi imalo bilo kakvog smisla." " ta si radila na grebenu?" "Samo sam posmatrala more." " ta si videla na moru?" "amac doktora Brid era. Ni ta vi e." "Za to te je toliko zanimao Denisov amac?" "Nije me zanimao." "Hoe li da ka e da je on pucao na tebe?" "Ne. To nije bio on." Ona uhvati nogu od kreveta da bi zaustavila drhtan je ruke. "Mogu li malo da ostanem ovde? Dok ne savladam ovu drhtavicu." "Kako god hoe . Ali popij to." Ona otpi gutljaj nerazbla enog viskija i oseti kako joj pee nepce i grlo. T i inu spolja naru i dugo tiho zavijanje praeno treskanjem oluka na kuici. " ta je to?" "Vetar", ree Fleming koji ju je posmatrao stojei. Oseala je kako joj alkoho l klizi, pekui, u stomak. "Ne svia mi se ovo mesto." "Ni meni", ree on. Pili su u ti ini koju je naru avalo samo hujanje vetra oko zgrada u logoru. Nebo koje se naziralo kroz prozor bilo je gotovo mrano, prekrivajui se jo tamnijim dronjcima oblaka koji su se valjali s mora. Ona spusti a u i pogleda Fleminga pravo u oi. "Za to doktor Brid er ide na ostrvo?" Nikada nije bila sklona tome da Brid era zove po imenu. "Ide da posmatra ptice. Ti vrlo dobro zna da ide da posmatra ptice." "Svake veeri?" "uj, kada se predvee osetim izmrcvaren, ja odem na jedrenje." To je bilo t ano. Plovidba u jedrenjaku dugom oko etiri metra predstavljala je jedinu Flemingov u razbibrigu. On je tome pribegavao prilino retko i za svoj raun, a ne u okviru lo gorskog jedriliarskog kluba. "Osim kada sam stvarno satrven, kao sada." On podi e bocu dr ei je za grli i staja e namr ten, razmi ljajui o Denisu Brid eru ide da cunja oko morskih ptica." "Uvek na ostrvo?" "Pa one su tamo", ree on nestrpljivo. "Ima ih tamo mno tvo - blune, gnjurci , severni galebovi... Uzmi jo malo ovoga." Ona ga pusti da joj dospe u a u. U glavi joj je pomalo bualo. "Izvini to sam tako upala." "Ma, ni ta." On joj razbaru i ionako zamr enu kosu, njemu svojstvenom srdanom n ehajno u. "Nije naodmet imati malo dru tva u ovom magacinu. Naroito kada je u pitanju jedna cakana, cakana devojka." "Za mene se uop te ne mo e rei da sam cakana." "Oh?" "Ne svia mi se kakva sam." D udi odvrati pogled od njega, spustiv i ga ponovo na svoju a u. "Ne volim ni ono to radim." "Onda nas je dvoje takvih." Fleming pogleda preko njene glave prema proz oru. "Ni ja ne volim ono to radim." "Mislila sam da si sasvim obuzet time?" "Bio sam, ali sada, kad je to gotovo, ne znam ni sam. Poku avao sam da se zaglibim u to, ali ne ide." On nekako smeteno spusti pogled na nju, ni nalik ono me kako ju je gledao kada su bili kod kompjutera. "Mo da si upravo ti ono to meni t reba." "D one" "Molim?" "Nemoj suvi e da se pouzdava u mene." Fleming se isceri. "Da nisi upetljana u neku sumnjivu rabotu?" "Ni ta to bi bilo u vezi sa tobom." "Milo mi je to to ujem", ree on podi ui joj bradu rukom. "Ima po teno lice." On je ovla poljubi u elo, ne naroito ozbiljno. "Nemoj." Ona okrete glavu u stranu. On mlitavo spusti ruku, kao da se za

bavio neim drugim. " ta namerava da preduzme u vezi sa tim pucanjem?" upita je on posle izvesne pauze. Ona je drhtala uprkos toploti iznutra, a on joj polo i ruku na rame. "Ponekad nou", ree on, "le im i slu am vetar i mislim o onome momku tamo." "Kojem momku?" On mahnu glavom u pravcu kompjutera, novog kompjutera to ga je on napravi o. "On nema telo niti organe za disanje i oseanja poput na ih. Ali on ima bolj i mozak." "To nije osoba." Ona povue Fleminga na krevet tako da su sedeli jedno por ed drugog. Ovoga puta oseala se mnogo starijom od njega. "Mi ne znamo ta je to, je li tako?" ree Fleming. "Ko god da je poslao tu s tarostavnu poruku, ne bi delio levo-desno jedan takav plan ale radi. Oni ele da pon emo ne to to je potpuno izvan granica na eg poimanja." "Misli li da oni znaju za nas?" "Znaju da u vasioni moraju postojati i neka druga razumna bia. Sluajno se desilo da smo to mi." D udi ga uze za ruku. "Ne mora u svemu tome ii dalje nego to eli ." "Nadam se da je tako." "Jedino to ti ini jeste gradnja kompjutera." "S mentalnim kapacitetom koji je daleko iznad na eg." "Da li je zaista tako?" "ovek je vrlo neefikasna ma ina koja misli." "To se ne odnosi na tebe." "To se odnosi na sve nas. Svi kompjuteri zasnovani na biolo kom sistemu ne efikasni su." "Ja sam sasvim zadovoljna biolo kim sistemom", ree ona. Njen govor i pogled poe e da se zamagljuju. Fleming je otresito, kao medved, zagrli. "Ti si samo jedno seksi ene." On ustade, zevnu, protegnu se i upali svetlost. Osetiv i naglo popu tanje na petosti, ona se lenjo zavali na krevet. "Trebalo bi da uzme odsustvo", promrmlja ona. "Mo da." "Mesecima si radio na tome, bez prekida. Na toj stvarici." Ona pokaza pre ma prozoru. "Mora biti gotov za njegovu visost ministra." "Ako izgubi kontrolu nad njim, uvek ga mo ete zaustaviti." "Mo emo li? Osposobljen je za rad jo pre vi e od mesec dana. Jesi li ti to zn ala?" "Nisam." "Unosili smo u njega ifru naloga da bi svi podaci bili unutra kad stignu gospoda." "Da li se ne to dogodilo?" "U poetku ni ta, ali ja nisam obratio pa nju na jedan mali deo ifre naloga. Po mou nje se ostvaruje redosled, kad ukljui struju, prvi talas elektriciteta automats ki stavlja program u pogon: od take koju sam izabere. Taj deo sam hotimino izostav io iz projekta, jer nisam eleo da on sve radi na svoju ruku, a on se razbesneo." D udi ga sumnjiavo pogleda. "To je glupost." "Dobro, on je registrovao smetnje. Bez ikakve pobude, ak pre nego to smo i poeli da ubacujemo podatke, on je poeo da otkucava: upravo onaj deo ifre koji je n edostajao. Nanovo i nanovo - zahtevajui od mene da i to ubacim unutra. Bio je str a no ljut." Piljio je uozbiljeno u njeno lice na kome se ogledala neverica. "Isklj uio sam ga, zakratko, i poeo sam da ubacujem podatke. Posle toga bio je miran. On je konstruisan tako da registruje smetnje. Bog sveti zna za ta je sve jo konstruis an!" Ona je le ala gledajui u njega, ali neusredsreeno. "Sutra emo ubaciti poslednje podatke", nastavi on. "Sam bog zna ta e se ond

a dogoditi. Primili smo poruku poslanu pre dve stotine svetlosnih godina - misli li ti da e sve to emo time dobiti biti jedan mali praktini brzi raunar? E, ja ne misl im tako. Niti tako misle ljudi koji su ubili Herisa i koji su pucali na tebe, a koji verovatno prate Denisa i mene." Ona zausti da mu upadne u re, ali odustade od toga. "Da li se sea ?" upita on. "Sea li se da sam govorio o prodoru?" "Jasno." Ona se nasme i. "O onoj vrsti proboja koji se dogada jednom u hiljadu godina. Izlo iu ti sv e prednosti..." Okrete se prozoru i pogleda napolje, izgubljen, razmi ljajui ko zna o emu. "Uvek ga mo ete iskljuiti." "Mo da. Mo da ga mo emo iskljuiti." Napolju je bio mrkli mrak, padala je nesnosna ki a, a vetar je i dalje zav ijao. "Mrano je", ree on. Zatim navue zastore i vrati joj se sa onim istim uznemi renim odsjajem u oima koji je zapazila i ranije. "Oboje smo uspanieni zbog toga", ree ona. "Otpratiu te do tvoje kuice ako eli ." Pogleda je nasme iv i se. "A mo e i ovde d rovede no." 5. ATOMI D udi ode od njega u cik zore i vrati se u svoju kuicu. Do podne je ve stiga o prvi kontigent gostiju iz Londona; oni su se zabavljali u oficirskoj mena i. Kre tala se kroz gomilu ljudi u tamnosivim odelima delei od tampane informacije; bila j e sve a, ivahna i sretna. Fleming je, sa Brid erom i Kristinom, bio u zgradi u kojoj je postavljen kompjuter i ubacivao poslednje podatke. Rajnhart i Ozborn su sa D ir som bili u kabinetu. Vandenberg, Votling, gospoa Tejt-Alen i savesni ali omalova av ani Njubi stigli su vozom u dva sata. Doekala su ih dva najbolja automobila. Odree no je da ministar stigne helikopterom u tri - karakteristino nastrana i nesuvi na z amisao koju su ostali uglaeno primili k znanju, ne komentari ui je. Do tada je ki a ve prestala, a na mestu odreenom za smotru, u sredini logora , postrojena je poasna eta. S njima su ekali i Rajnhart i major Kvadring. Kvadring je obukao svoju najbolju paradnu uniformu sa izglancanim ordenskim vrpcama; Rajn hart je bio umotan u nakva en ki ni mantil od plastine mase. Ostali gosti i starosedeoci okupili su se u predvorju nove zgrade kompju tera, pogledajui sa nadom u nebo. Ozborn je planim glasom vodio diplomatski razgov or. "Ne verujem da ste znali da se Britanska ostrva prostiru ovako daleko na sever, a, generale?" To je bilo upueno Vandenbergu koji je pokazivao znake uznem irenosti i suzdr ane ljutnje. " ta ka ete na to, D irs?" D irs je imao na sebi novo odelo i ukoeno je stajao ispred ostalih - pravi pravcati direktor. "Jesu li izlegli labuda il' ru no pae?" upita ga gospoa Tejt-Alen. "Ne bih vam mogao rei. Imali smo samo toliko vremena da otaljamo svrsisho dne poslove." "Zar ovo nije svrsishodno?" upita Ozborn. Votling ree: "Doleteo sam ovamo za vreme rata." "Stvarno?" ree Vandenberg, ne naroito zainteresovano. "Patroliranje po severnom Atlantiku. Dok sam bio u priobalnoj slu bi." Ali niko ga nije slu ao: stigao je helikopter koji je, poput neke smu ene pt ice, obletao mesto odreeno za smotru, a onda se spustio na svoje hidrauline noge. Njegovi rotori sekli su vazduh jo oko jedan minut, a onda stado e. Vrata se otvori e i kroz njih iskoi njegova visost D ejms Ratklif. Poasna eta ga pozdravi sa pu kama u st avu 'pozdrav', Kvadring salutira, a Rajnhart doskakuta napred na svojim delikatn im no icama, rukova se i povede ministra do grupe okupljene u predvorju. Ratklif j e izgledao veoma ilo i kao da je bio sve e okupan. On se rukova sa D irsom, a ostalim a oko sebe se vedro i sladunjavo nasme i. "Kako ste, doktore? Vrlo lepo od vas to ste u va oj sredini dali utoi te na em u reajiu."

D irs je bio preobra en. "Poastvovani smo, gospodine, to imamo jedno takvo ostvarenje", ree uz svoj najfiniji sme ak. "Pravi istra ivaki rad meu nama neotesanim operativcima." Ozborn i Rajnhart izmenja e poglede. "Hoemo li ui?" upita Ozborn. "Da, svakako." Ministar se osmehnu svima. "Zdravo, Vandenberg, lepo je o d vas to ste do li." D irs iskorai napred i epa kvaku. "Neka, ja u!" On izazivaki pogleda u Rajnharta. "Dobro, hajde", ree Rajnhar t. "Ovuda, gospodine ministre." I tako ih D irs povede unutra. U prostoriji u kojoj je bio sme ten kompjuter bile su upaljene sve svetiljke, a D irs se pona ao kao ponosan i razmetljiv domain. Rajnhart i Ozborn su mu prepustili tu ulogu, a Flem ing je zlovoljno posmatrao iza kontrolnog stola. D irs predstavi Brid era i Kristinu i - kao uzgred - Fleminga. "Vi sigurno poznajete doktora Fleminga, gospodine ministre. On je ovo pr ojektovao." "Projektanti su u sazve du Andromeda", odvrati Fleming. Ratklif se nasmeja kao da je uo neki dobar vic. "Pa, obavili ste prilian posao. Sada mi je jasno za to ste svi tra ili toliko mnogo novca." Dru tvo poe dalje. Gospoa Tejt-Alen bila je impresionirana neonskim svetiljk ama; ljudi u tamnosivim odelima zagledali su plavo obojena kui ta ureaja, zbunjeno z ainteresovani, a Flemingu ne preostade ni ta drugo nego da im se, zajedno sa Ozbor nom, prikljui na zaelju. "Nema goreg posla od ovakvog prikazivanja." "U stvari, ono predstavlja kompliment", ree Ozborn. "Vama su povereni: zn anje, ulo eni novac, ovla enja." "To samo znai da su oni jo vee budale." Ali se Ozborn ne slo i sa tim. Po to se svi okupi e oko cilindra za pamenje, ce la grupa se natisnu ispred kontrolnog stola. "Pa?" ree Ratklif. Fleming sa stola podi e list hartije na kome su bile otkucane neke cifre. "Ovo", ree on tako tiho da te ko da ga je iko uo. "Ovo su zavr ne grupe podata ka dobijenih u poruci." Rajnhart to ponovi, uze papire i poe da obja njava. "Sada emo ovo ubaciti kr oz ulazni otvor i ukljuiti celu ma ineriju." On dodade hartiju Kristini koja, sedei za ma inom za otkucavanje podataka, poe da prebira po tastaturi. Delovala je veoma okretno i dra esno; ljudi su joj se divili. Kad ona zavr i, Fleming i Brid er ukljui e pr ekidae, pritisnu e dugmad na kontrolnom stolu i poe e da ekaju. ekao je i ministar. Iz z adnjeg dela kompjutera zau se jednoliko zujanje, inae je vladala ti ina. Neko se nak a lja. "Je li u redu, Denise?" upita Fleming. Tada poe e da svetlucaju indikacione sijalice. U poetku je to delovalo veoma efektno. Objasni e skupu da one pokazuju kret anje podataka kroz ma ineriju; im prorauni budu obavljeni, rezultati e biti oktucani na onoj irokoj rolni hartije... Ali ni ta se ne dogodi; jedan sat kasnije, oni su j o ekali. U pet sati, ministar se bez osmeha pope u svoj helikopter, podi e se i ode prema jugu. U est sati, preostali posetioci odvezo e se na stanicu da uhvate veernji voz za Aberdin. Sa njima ode i Rajnhart, stisnutih usana i pokunjen. U osam sat i, Brid er i Kristina behu slobodni. Fleming i dalje ostade u praznoj kontrolnoj prostoriji, slu ajui zujanje ur eaja i piljei u plou koja je i dalje svetlucala. im je uzmogla, D udi mu se pridru i i s ede pored njega za kontrolni sto. On ne ree ni ta; nije ak ni posvao niti je gunao, a ni njoj ne pade na pamet ni ta to bi mogla da ka e a da to zvui prikladno. Kazaljke na zidnom satu pokazivale su deset asova kad sijalice na ploi pre stado e da svetle. Fleming uzdahnu i pokrenu se kao da e ustati i otii. D udi dodirnu njegov rukav vrhovima prstiju, izra avajui tako neku vrstu utehe. On se okrete i po ljubi je, a u tom trenutku zaklopara izlazni printer o ivev i. Rajnhart je noio u Aberdinu u kome se odr avao seminar kotskih univerziteta.

Taj seminar bio je samo izgovor; nije eleo da provede ostatak putovanja licem u lice sa uglaeno prijaznim dru tvom iz Londona. Jedina mu je uteha bila to to je sreo svoju staru prijateljicu Madlenu Doni, profesora hemije u Edinburgu. Ona je bil a mo da najbolji biohemiar u zemlji, izvanredno sposobna, ospokojavajua i, kako su g ovorili njeni studenti, puna arma jedne epruvete napunjene osu enom ko om. Oni se nar azgovara e do mile volje, a potom on, poti ten, ode u svoju hotelsku sobu. Ujutro sti e telegram iz Tornesa: IDE KAO ALVA. KEEVI NA DESETKE. DOITE BRZO . FLEMING. On otkaza rezervaciju u avionu za London, kupi novu voznu kartu i pon ovo krenu na severozapad, vodei Doni sa sobom. " ta ovo znai?" upita ona. "Nadam se da to znai da se, daj bo e, ne to dogodilo. Prokleta naprava, ko tala je nekoliko miliona, a sino mi je izgledalo da emo postati predmet podsmeha u Vaj tholu." Ni on sam nije bio sasvim naisto zbog ega ju je poveo. Verovatno da bi seb i obezbedio neku moralnu podr ku. Kad je sa stanice u Tornesu telefonirao u logor, tra ei kola i jo jednu prop usnicu, njegov poziv prebaen je pravo u Kvadringovu kancelariju. "Prokleti naunici", ree Kvadring svome autantu. "Ulaze i izlaze kao da je o vo neko va ari te." Uze propusnicu koju je autant popunio i ode hodnikom do D irsove kancelarij e. On je, uop te uzev i, bio prilino prijatna osoba, ali D udi mu je podnela izve taj o d ogaaju sa pucnjavom, to je uinilo da postane osoran i razdra ljiv. "Pitam se da li ete ovo potpisati, gospodine?" On spusti propusnicu na D ir sov sto. "Ko je to?" "Neko koga dovodi profesor Rajnhart." "Jeste li ga proverili?" "To je zapravo ona." "Kako se zove?" D irs zakilji na propusnicu kroz naoari. "Profesorka Doni." "Doni! Madlena Doni?" On pogleda sa probuenim interesovanjem. "Za nju ne brinite. Radio sam sa njom u Manesteru pre nego to je unapreena." Dok je potpisivao propusnicu, sme kao se seajui se pro losti. Kvadring se nela godno uzvrpolji. "Te ko je dr ati na oku ove iz Ministarstva za nauku." "Nema problema dokle god se dr e svoje zgrade." D irs mu vrati propusnicu. "Ali oni se ne dr e svoje zgrade." "Ko se ne dr i?" "Recimo Brid er. esto se izvozi amcem na ostrvo." "On posmatra ptice." "Mi mislimo da je posredi ne to drugo. Ja lino mislim da on nosi papire sa sobom." "Papire?" D irs ga o tro pogleda kroz naoari koje zasvetluca e. "Imate li neki dokaz?" "Nemam." "Pa onda..." "Kako bi bilo da ga pretresemo na pristani tu?" "Pretpostavimo da ni ta ne naete." "To bi me iznenadilo." "A mi bismo ispali prilino sme ni, zar ne?" D irs skide naoari i zagleda se ob eshrabrujue u majora. "Ali ako je ne to nanju io, samo bismo ga jo vi e uzbunili." "On i jeste ne to nanju io." "Onda mi dajte injenice na osnovu kojih bismo mogli preduzeti odgovarajue mere." "Nije mi jasno kako." "Vi ste odgovorni za bezbednost ove ustanove." "Da, gospodine." D irs se za trenutak potpuno usredsredi na ovaj problem. " ta je sa gospoicom Adamson?" Kvadring mu ispria.

"Od tada ni ta?" "Ni ta nismo primetili, gospodine." "Hm." On sklopi naoare kljocnuv i, i tako zakljui razgovor o toj temi. "Ako i dete u zgradu kompjutera, predajte profesorki Doni njenu propusnicu." "Neu ii tamo." "Onda po aljite nekoga. I prenesite joj moje pozdrave. U stvari, ukoliko s tignu u zgodno vreme mogli bi da navrate na a icu erija." "U redu, gospodine." Kvadring se oprezno udalji od stola. "Ako je sa njima, neka navrati i Fleming." "Da, gospodine." On se dohvati vrata. D irs je setno gledao u tavanicu razmi ljajui o Madleni Doni. "Voleo bih da smo i sami preduzimali vi e fundamentalnih istra ivanja. Bavei se razraivakim poslom, ovek se zamori." Kvadring se izgubi. Na kraju krajeva, propusnicu odnese D udi. Doni je bila u kontrolnoj prost oriji kompjutera. Rajnhart i Brid er su je vodili unaokolo, dok je Kristina poku ava la da dozove Fleminga preko logorskog telefona. D udi predade propusnicu, a oni je predstavi e. "Predstavnik za javnost? Pa, milo mi je to i devojkama daju da ne to rade", ree Doni odsenim, mu evnim glasom. Ona je svakoga gledala strogo, ali ne neljubazno . Rajnhart je drhturio; delovao je neuobiajeno nervozno. " ta je hteo D on?" "Ne znam", ree D udi. "Ili bar nisam sasvim naisto." "Poslao mi je telegram." Ne to kasnije urno ue Fleming. "Ah, tu ste." Rajnhart se ustremi na njega. " ta se dogodilo?" "Jesmo li sami?" upita Fleming, pogledav i hladno u Doni. Preme tajui se s noge na nogu, Rajnhart ih, razdra en, upozna; ona je ispitiv ala Fleminga o kompjuteru. "Madlena je veoma poznata osoba." "Blago njoj. Voleo bih da sam i ja." Fleming izvadi iz d epa presavijen li st hartije i dade ga profesoru. " ta je to?" Rajnhart ga otvori. Fleming je ljubopitljivo gledao u njega k ao deak koji tera egu na raun odraslog. Na listu je bilo otkucano nekoliko redova c ifara. "Kada je ovo otkucao?" upita Rajnhart. "Sino, po to ste svi oti li, D udi i ja smo se zatekli tamo." "A meni nisi rekao", upade Brid er prekorno. "Bio si ve oti ao." Rajnhart se namr ti gledajui cifre. "Da li ti ovo ne to znai?" "Zar ne prepoznajete?" "Ne bih mogao da se pohvalim da prepoznajem." "Zar vam to ne lii na relativnu raspodelu energetskih nivoa u atomu vodon ika?" "Stvarno?" Rajnhart dade listi Doni. "Hoe da ka e da je ovo iznenada izbacio?" upita Brid er. "Da. Moglo bi biti." Doni je polako itala cifre. "Lii na relativne frekven cije. Kakva neobina stvar." "itav ovaj posao pomalo izlazi iz okvira obinog", ree Fleming. Doni opet prelete pogledom cifre i odmahnu glavom. "Ne razumem u emu je stvar." D udi se dvoumila da li je Doni neuobiajeno ogr aniena. "Izgleda kao da se neko tamo", Doni pokaza na nebo, "grdno upinje da nam saop ti ono to mi ve znamo o vodoniku." "Ako je to stvarno sve." D udi pogleda u Fleminga, koji ni ta ne ree. Maldena Doni se okrete Rajnhartu.

"Pomalo razoaravajue." "Ja nisam razoaran", ree Fleming stalo eno. "To je polazna taka. Stvar je u t ome da li elimo nastaviti?" "Kako ete nastaviti?" upita Doni. "Pa, vodonik je zajedniki element vasione. Zar ne? To je znai jedna vrlo p rosta uop tena informacija. Ako to ne shvatimo, onda nema svrhe da ma inerija radi d alje. Ako shvatimo, onda mo emo prei na sledee pitanje." "Kakvo sledee pitanje?" "Jo ne znamo. Ali ja vam jamim da ovo predstavlja prvi korak u dugoj, dugo j igri pitanja i odgovora." On uze hartiju od nje i dodade je Kristini. "Stavi o vo u ulazni otvor." "Stvarno?" Kristina pogleda u njega pa u Rajnharta. "Stvarno." Rajnhart ne progovori, ali sa njim se ne to dogodilo; nije vi e bio poti ten, oi su mu ivahno svetlucale. Ostali su zami ljeno utali dok je Kristina sedala za ulazni printer, a Brid e r je pode avao regulatore na kontrolnom stolu. "Sad", ree on. Bio je jo stalo eniji od Fleminga, a D udi nije mogla da se opr edeli da li je bio ljubomoran ili o trouman, ili je, kao i ostali, samo poku avao da re i problem. Kristina je brzo kucala na tastaturi, a kompjuter je ravnomerno zujao u svom metalnom kui tu. U stvari, izgledalo je kao da se on rasprostire svuda oko nji h - glomazan, bezoseajan, u i ekivanju. Doni je posmatrala nizove plavih kui ta i sijal ice koje se ritmiki pale i gase sa manje strahopo tovanja nego D udi, ali zainteresov ano. "Pitanja i odgovori - verujete li vi u to?" "Kada biste vi bili meu zvezdama, ne biste nas neposredno mogli presli ati o onome ta znamo. Ali ovaj momak to mo e." Fleming pokaza na kontrolne police kompj utera. "Ukoliko je konstruisan i programiran radi toga da bi to obavio za njih." Doni se ponovo obrati Rajnhartu. "Ako je doktor Fleming na pravom putu, onda zaista imate ne to kolosalno." "Fleming ima instinkt za takve stvari" ree Rajnhart posmatrajui Kristinu. Ni ta se ne dogodi kada je ona zavr ila otkucavanje. Brid er je petljao oko dugmadi na kontrolnom stolu, a ostali su ekali. " ta se de ava, Denise?" "Ne znam." "Mo da ste pogre ili", ree D udi. "Do sada jo nismo." Kako Fleming progovori, tako sijalice na razvodnoj tabli poe e da svetlucaj u i, trenutak kasnije, izlazni printer poe da radi zvekeui. Oni se okupi e oko njega, posmatrajui belu traku hartije koja se okretala oko svog valjka, prekrivena redo vima cifara. U jednom od dugih niskih ormana u D irsovoj kancelariji bio je bife. Direk tor izvadi etiri a e, a potom sa donje police i bocu d ina. "Ovo to Rajnhart i njegovi ljudi rade, stra no je uzbudljivo." Imao je na s ebi svoje drugo najbolje odelo, ali se prema Doni pona ao najbolje to je umeo. "Jue je do lo do malog zastoja, no ini mi se da je danas sve u redu." Utonuv i u jednu od fotelja, Doni pogleda nagore i uhvati Rajnhartov pogle d. D irs je i dalje avrljao dok je sipao biter u jednu od a a. "Mi, stvarno, u ovoj divljini i nemamo ni ta drugo sem gvo urije. Naravno, mi zadovoljavamo dobar deo potreba domovine za raketama, a to podrazumeva i veliki broj slo enih ureaja, ali ja ne bih imao ni ta protiv toga da se presvuem u neko star o odelo i da se ponovo vratim laboratorijskom poslu. Jesam li dovoljno slobodoum an?" On stavi napunjenu a u na svoj sto, u visini Doninog uha. Stavio ju je na m ali papirnati podmeta da ne bi ostavila trag na polituri. "Divno, hvala," Doni ju je jedva mogla videti i dosei, a da ne ustaje. D ir s dohvati iz ormana drugu bocu. "A za vas, Rajnharte, eri?" On nasu eri u drugu a u. "ovek se tako zaparlo i za stolom operativca. iveli... Milo mi je to te ponovo vidim, Madlena. ime si se ti ba

vila?" "Nukleinske kiseline, hromozomi, poreklo ivotnog impulsa." Doni je govori la osorno. Ona vrati svoju a u na sto i zapali cigaretu, ispu tajui dim kroz nos kao m u karac. "Zapala sam u mali orsokak. Upravo sam po la bestraga da bih razmislila, kad a sretoh Ernesta." "Ostani i razmi ljaj ovde." D irs se ljubazno osmehnu, a onda se naglo uozbi lji. "A kuda je oti ao Fleming?" "Odmah e se vratiti", ree Rajnhart. "Imate bistrog momka, mada je malo nezgodan", ree D irs. "U stvari, sve u s vemu, imate prilino nezgodno dru tvance, zar ne?" "To nam ne smeta da ostvarujemo rezultate." Rajnhart je ostao stalo en. "P oelo je da otkucava." D irs podi e obrve. "Zar je stvarno poelo? ta otkucava?" Oni mu reko e. "Vrlo udno. Zaista vrlo udno. A ta se dogodilo kad ste mu ponovo ubacili po datke?" "Izi lo je mno tvo cifara." "A ta one predstavljaju?" "Nemam pojma. Pregledali smo ih, ali za sada..." Rajnhart sle e ramenima. Fleming ue kucnuv i ovla no. "Pa ovo je pravi ur." "Uite, uite", ree mu D irs kao da se obraa kakvom netaktinom studentu od koga s e mnogo oekuje. "Jeste li edni?" "A kada ja nisam edan?" Fleming je doneo iskucane papire. Baci ih na sto da bi uzeo svoje pie. "Ima li dobrih vesti?" upita Rajnhart. "Ni trunke. Ne to nije u redu s njim ili sa nama." "Je li ovo poslednje?" upita D irs ispravljajui hartije i naginjui se nad nj ih. "I ovo ete morati dugo da analizirate, zar ne. Ako nekako mo emo da pomognemo.. ." "Trebalo bi da bude jednostavno." Fleming je bio odmeren i zaokupljen ka o da je poku avao da sagleda ne to to je na pomolu. "Siguran sam da bi to trebalo da bude ne to sasvim lako. Ne to shvatljivo." "Ima ovde jedan deo..." Rajnhart uze papire i prelete preko njih pogledo m. "Izgleda mi nekako, kao kroz maglu, poznato. Pogledaj jo jednom ovaj deo, Madl ena." Madlena pogleda. "A ta vi to oekujete?" upita D irs Fleminga nalivajui pie. "Ne znam, jo ne znam kakvu igru igramo." "A ta ka ete na to ako je u pitanju atom ugljenika?" Doni podi e pogled, osme hnuv i se slaba no iz svoje stolice. "Atom ugljenika!" "Nije izra eno onako kako bismo mi to uradili, ali, da, to bi mogao biti o pis strukture ugljenika." Ona ispusti dim kroz nos. "Jesi li na to mislio, Ernes te?" Rajnhart i D irs se ponovo nagnu e nad papire. "Ja sam se, naravno, malo zaparlo io", ree D irs. "Ali moglo bi to da bude, zar ne?" "Da, moglo bi. Pitam se ima li tu jo neega." "Nema tu nieg drugog", ree Fleming. Izgledao je vrlo samouvereno i kao da vi e nije bio zaokupljen. "Poimo od poetka. Uzmimo u razmatranje vodonik. On sam pos tavlja pitanje kakvom obliku ivota pripadamo. Sve ove druge cifre su drugi mogui n aini da se stvore iva bia. Ali mi o njima ni ta ne znamo, jer ivot na ovoj Zemlji zasn iva se na atomu ugljenika." "Dobro, to je teorija", ree Rajnhart. " ta emo sada? Da ponovo ubacimo cifre koje se odnose na ugljenik?" "Ako elimo da on sazna od ega smo sazdani. On to nee zaboraviti." "Zar ne pretpostavljate da je re o nekoj inteligenciji?" ree D irs, koji nij e imao vremena za alu.

"Pazite", obrati mu se Fleming. "Poruka koju smo uhvatili sadr ala je dve stvari. Uslovila je plan. Zatim nam je dala mno tvo osnovnih informacija koje je t rebalo ubaciti u kompjuter kad ga nainimo. U to vreme nismo znali kakva je to inf ormacija, ali sada ve poinjemo da naziremo. Raspola ui onim to je u prvobitnom program u i onim to mu mi ka emo, on mo e da sazna o nama to god za eli. A mo e i nauiti da se upr vlja prema tome. Ako to nije inteligencija, onda ja ne znam ta je." "To je jedna vrlo korisna ma ina", ree Doni. Fleming se okrete prema njoj. "Samo zato to nema protoplazmu, nijedan hemiar ne mo e da je prihvati kao ag ens koji misli." Doni mrknu. "ega se pla i , D one?" upita Rajnhart. "Njene svrhe. Ova ma inerija nije ovde postavljena ale radi. Nije postavlje na ni zbog na eg dobra." "Imate neurozu zbog toga", ree Doni. "Mislite?" "Zadesila vas je neoekivana srea, iskoristite je." Onda se obrati Rajnhart u: "Ako upotrebite metod doktora Fleminga i ponovo ubacite formulu ugijenika, mo d a ete dobiti ne to drugo. Mo da ete doi do komplikovanijih struktura, a imate velianstve nu raunsku ma inu koja ih mo e obraditi. To bi bilo sve. Primenite ga." "D one?" obrati se Rajnhart Flemingu. "Na mene nemojte raunati." "Da li bi se ti, Madlena, prihvatila ovoga?" upita profesor. "A za to nee ti?" upita ga ona. "Veliki je raskorak izmeu astronomije i biosinteze. Ako bi tvoj univerzit et mogao bez tebe..." "Mi te mo emo smestiti." Kad bi se pokrenuo, D irs je bio brz. "Rekla si da si na mrtvoj taki." Doni se premi ljala. "Da li biste radili sa mnom doktore Fleming?" Fleming odmahnu glavom. "Postoji ne to to zahteva da najpre dobro razmislim o - pre nego to uop te zaponemo." "Ne sla em se sa vama." "Stigao sam dokle sam eleo. U stvari, jo dalje da bih ispunio oekivanja. Al i, to se mene tie, to je kraj puta." Rajnhart zausti, ali Fleming ode. "U redu", ree Rajnhart. "Hoe li se latiti toga, Madlena?" Oni utanai e ostalo po to je Fleming oti ao. Idue nedelje Doni se useli i poe, uz Brid erovu i Kristininu pomo, da radi na kompjuteru, a D irs je bio pun odu evljenja i pa nje. Fleming se vratio u London i D ud i ga nije uop te viala, po to je bila slu benik vezan zakletvom i morala je da boravi t amo gde joj se naredi. Oslobodiv i se njihovog nedefinisanog odnosa, ona je oseala izvesno olak anje. Posle one njihove jedine zajedniki provedene noi u kuici, ona se, koliko god je mogla, dr ala podalje od njega jer je bila rastrzana izmeu svoje zalj ubljenosti i oseanja da ne eli da je on smatra onim to ona nije. Kada je bio odsuta n, bar nije morala da podnosi izve taj o njemu - ve samo o Brid eru, a to joj nije to liko te ko padalo. Brid er nikome od njih nije davao nikakvog povoda. D udi se dr ala podalje od pustare, a Kvadringove patrole nisu otkrile ni ta. Sam Brid er postao je jo kukavniji i povueniji. Radio je valjano, ali bez odu evljenja, provodei slobodno vreme u posm atranju poslednjih seoba iz tornholmskih gnezda. Jesen pree u zimu. Fleming se skrasio u Londonu, proveravajui itavu poruku i sve svoje prvobitne proraune. U Bulder o Felu su i dalje hvatali singnale, ali sa da je to predstavljalo samo uobiajen postupak. Cifra je bila uvek ista. Fleming u celom svom radu nije mogao da pronae bilo ta to bi potvrivalo ono ega se pla io. Doni je u Tornesu napredovala bolje od njega. "Momak je bio u pravu to se tie jedne stvari", ree ona Rajnhartu. "Ono u ve zi sa pitanjima i odgovorima. Stavili smo unutra cifre atoma ugljenika i odmah j e poelo da se otkucava ne to u vezi sa strukturom molekula proteina." Kada je to ponovo ubacila, poelo je postavljanje daljih pitanja. Date su razne formule razliitih struktura koje su se zasnivale na proteinima i jasno je p

okazano da treba ubaciti dalje informacije o njima. Doni je zaposlila i svoje od eljenje u Edinburgu. Oni su stavljali u ma inu sve to su, meu sobom, znali o obrazov anju elije. Do nove godine, ma ina im je dala molekularnu strukturu hemoglobina. "Za to hemoglobina?" upita D udi koja ju je pratila u Edinburg, poku avajui da shvati ta se dogaa. "Hemoglobin u krvi snabdeva mozak elektricitetom." "Dobili ste to kao jednu od mnogih alternativa?" upita Rajnhart. Sve tro je su se na li u Doninoj radnoj sobi, u jednoj od starih sivih univerzitetskih zgr ada, jer im je ona rekla da eli odluku Ministarstva. "Da", ree ona. "Kao i ranije. I to smo mu ponovo vratili." "Tako on sada zna ta pogoni na mozak." "Do sada je saznao i mnogo vi e od toga." Rajnhart pogladi bradu svojim malim prstima. "A ta e mu to?" "Ti si pod Flemingovim uticajem, zar ne?" ree Doni prekorno. "On ni ta ne ' e li da zna'. On prouava logine odgovore na osnovu informacija koje mu mi dajemo i n a osnovu onoga to ve poseduje. Jer, to je raunar." "Je li to sve?" Na osnovu ono malo svoga znanja, D udi je delila Rajnharto ve sumnje. "Poku ajmo da razmatramo tu stvar nauno, hoete li?" ree Doni. "Ne mistiki." "Profesore Rajnhart, da li vi...?" Rajnhartu kao da bi nezgodno. "Fleming bi rekao da on eli da zna sa kakvo m se inteligencijom ogleda - u koju vrstu kompjutera mi spadamo, koliki su na i mo zgovi, kako ih hranimo, u kakva ih bia sme tamo." " to se mene tie, ja smatram da je mladi Fleming emocionalno poremeen", ree D oni. Ona pokaza rukom prema policama koje su bile pretrpane savijucima hartije. "Sada imamo toliko materijala da neemo videti beloga dana dok ih ne obradimo, ali imam ideju na ta se sve to odnosi; zbog toga si mi i bio potreban. Mislim da nam je dao osnovni plan ive elije?" "ega?" "To ne mora da bude dobro po nas. Imamo ovu ogromnu koliinu brojeva. Suvi e je slo eno ak i da bi se moglo potpuno razumeti." "Za to?" "Pogledaj koliko je to! Mo emo razaznati sastavne delove, pojedine delove hromozomne strukture i tako dalje - ali bile bi nam potrebne godine da se sve to proanalizira." "To se od vas i oekuje." "Kako to misli ?" Rajnhart ponovo pogladi bradu. D udi zapazi sitne borice na njegovim prsti ma. Bilo je u njemu neeg veoma ohrabrujueg i ovenog, ak i kada bi bio suoen sa teorijo m izvan granica svoga delokruga. "Porazgovarau sa Flemingom i Ozbornom", ree on. Konano, on ih okupi u Ozbornovoj kancelariji. Ve je imao sve injenice u mal om prstu i eleo je akciju. Fleming je izgledao stariji i opu ten, kao da je iscrpeo svu svoju gipkost. Lice mu je bilo izborano, a oi zakrvavljene. Ozborn se elegantno zavali u stolicu, sIu ajui Rajnharta. "Profesorka Doni istupa sa neim to, po svemu sudei, predstavlja detaljnu hromozomnu strukturu elije." " ive elije?" "Da. To je ne to to nam ranije nije bilo poznato: sastav molekula nukleinsk ih kiselina." "Znai vi, u stvari, mo ete da stvorite eliju?" "Ako bismo mogli da koristimo kompjuter kao kontrolu i ako bismo proizve li neku hemijsku supstancu koja bi se pona ala saglasno uputstvima, kako nailaze u stvari, ako bismo mogli da sagradimo jedan ureaj za sintezu nukleinske kiselin e mislim da bismo tada mogli poeti da stvaramo ivo tkivo." "Za tim biolozi te e ve godinama, zar ne?" "Hoete li stvarno da mu dopustite da stvori ivi organizam?" upita Fleming. "Doni eli da poku a", ree Rajnhart. "A Fleming ne eli. ta emo sada?" "Za to vi to ne elite?" obrati se Ozborn Flemingu sasvim nehajno, kao da je

re o neemu to je od sporednog znaaja. "Jer smo uvueni u to nekim vidom prinude", ree Fleming umorno. "To govorim jo od dana kada smo sastavili tu prokletinju, i ne mogu da naem ni ta to bi me razuv erilo. Madlena Doni zami lja da ga mo ete koristiti kao da to predstavlja samo deo l aboratorijske opreme: ona je optimista. Ako eli da se poigrava sa nukleinskom kis elinom, neka to ini na svom univerzitetu. Nemojte joj dozvoliti da koristi kompju ter. Ili, ako ba morate, najpre uni tite ureaj za pamenje." "Rajnharte?" Ozborn se tromo okrete profesoru. Kakav god utisak da je Fl eming ostavio na njega, on to ne pokaza. "Ne znam", ree Rajnhart. "Naprosto ne znam. To potie od nekih stranih inte ligentnih bia, ali..." "Uvek ga mo emo iskljuiti" odcitira mu Fleming. "Pazite, sagradili smo ga d a bismo proverili sadr aj poruke. Je li tako? Dobro, to smo obavili. Pustili smo g a u rad da bismo otkrili njegovu svrhu. Sada nam je i to poznato." "Da li nam je poznato?" "Meni jeste! To je peta kolona intelektualaca iz nekog drugog sveta - iz nekog drugaijeg oblika egzistencije. Ona nosi u sebi seme ivota, ali takoe i seme uni tenja." "Imate li uop te nekog osnova da tako govorite?" upita Ozborn. "Nikakvih opipljivih osnova." "Pa kako onda mi mo emo...?" "Dobro, samo vi nastavite!" Fleming se di e i poe prema vratima. "Nastavite i videete ta e se dogoditi - ali posle nemojte da kukate da vam pomognem!" 6. OPREZ Bez obzira na sve, on je na prolee do ao u Tornes - da, kako ree, poseti D udi , ali u stvari zbog nezaja ljive Ijubopitljivosti. Klonio se bloka u kome je bio s me ten kompjuter, ali mu D udi i Brid er, nezavisno jedno od drugoga, ispria e ta se zbiva lo. Zgradi je pridodana jedna nova ni a koju je Doni ispunila slo enom laboratorijsk om opremom, ukljuujui ureaj za hemijsku sintezu i elektronski mikroskop. Ona je, ka o i Kristina, imala nekoliko svojih postdiplomaca koji su saraivali na projektu, kao i novca koliko god joj je bilo potrebno. Rajnhart i Ozborn su, sa svoje stra ne, raspolagali veoma sna nom potporom. "Kako si ti?" upita Fleming D udi. Sedeli su na vrhu grebena, u logorskom krugu, iznad pristani ta. "Prilagoavam se okolnostima." Ona mu se nasme i ne no, ali uzdr ano. Bila je za panjena promenama koje su se zapa ale na njemu - njegovom bubuljiavo u i op tim pogor anje m njegovog izgleda, kao i krajnjim razoarenjem kojim je odisao. udela je za tim da ga zagrli i da mu se preda. U isto vreme elela je da ga zadr i na odstojanju njiho vog prvobitnog prijateljstva, koje joj je izgledalo kao krajnja granica do koje je mogla asno ii dokle god bude igrala svoju ulogu koje se stidela. Poku ala je ak i da podnese ostavku kad je ula da se on vraa, ali ona nije bila prihvaena. Sada je z nala suvi e da bi je mogli otpustiti, a pogotovu da bi mogla da mu ka e istinu.

Brid er je ostao u logoru, radei itave zime, ne preduzimajui ni ta to bi pobuiva o sumnju. Ali, Kaufmanova kola su nekoliko puta primeena u susedstvu, a visoki, n eobino obueni ofer motrio je na dolaske i odlaske na stanici i bar jedanput je tele fonirao Brid eru. Posle toga, Brid er je izgledao nesreniji nego ikad i zatra io da mu se prekucaju kopije kompjuterovih odgovora za linu upotrebu. D udi u tome nije vide la ni ta sumnjivo, ali Kvadring jeste. Meutim, sve se zavr ilo na tome. Bela jahta se nije pojavljivala, a to bi se te ko moglo i oekivati tokom zime sa vetrovima, sne ni m olujama i divljim uzburkanim morem. Poetkom prolea su mornarike patrole pojaane he likopterima koji su ih pratili, ali jahta je, ukoliko je uop te i imala neke veze sa svim tim, utekla. Meutim, kako su pojaavane mere obezbeenja, rasla je i vrednost obave tenja, i D udini pretpostavljeni su smatrali da se opasnost, uop te uzev i, poveav a. Nemajui nikakvog drugog posla sem da posmatra, D udi je imala - kao i obino vremena napretek, a to je dobro do lo Kvadringu da pokrije Fleminga, i tako je sed ela na vrhu grebena sa njim, pretvarajui se da je srena to ga vidi i gadei se same s ebe.

"Kada e odr ati konferenciju za tampu?" glasilo je njegovo sledee pitanje. "Ne znam. Ove godine, sledee, jednom." "Sve je ovo trebalo saop titi javnosti jo pre nekoliko meseci." "Ali, ako je to tajna?" "Tajna je, jer tako odgovara politiarima. Zato sve i ide naopako. Kada se jednom nauka oduzme naunicima i preda njima, ona je osuena na propast." Ovu svoju konstataciju proprati trzanjem ramena. "Ako sve to nije jo i ranije bilo osueno n a propast." " ta namerava preduzeti u vezi sa tim?" upita ga ona. On se zagleda u talas e koji su se rasprskavali pedesetak metara ispod njih, a potom se okrete, nasme iv i joj se prvi put posle du eg vremena. "Pove u te na jedrenje", ree. Bilo je to jedno od onih varljivih ranih prolea koja ponekad neoekivano na ilaze poetkom marta. Sunce je sjalo, sa jugozapada je pirkao lak povetarac, a mor e je bilo divno. Fleming je prihvatio zdravo za gotovo da D udi nema nikakvog drug og posla, te su svakodnevno jedrili po zalivu i pored obale, sve do Grinstoun Po inta i dole do u a Gerloha. Voda je bila hladna kao led, ali je pesak bio topao i o ni bi posle podne obino nasukali amac u neku zgodnu uvalu, izvalili se na alu i izl e avali se na suncu. Za nekoliko dana, Fleming je izgledao zdraviji. Postao je raspolo eniji i izgledalo je kao da je, povremeno, satima zaboravljao moru koja mu je pritiskiva la du u. On je oigledno shvatio da ona nije vi e seksualno zainteresovana za njega i, ubrzo, ponovo je preuzeo ulogu ne nog starijeg brata koji vodi glavnu re. D udi se s uzdr ana daha, nadala svemu najboljem. Tada, jednog toplog i svetlog popodneva, oni se uvuko e u jedan maju an zali v na ostrvu Torholm, sa strane okrenute puini. Zaliv je bio oivien okomitim stenam a koje su odbijale suneve zrake na njih dok su le ali na pesku jedno pored drugog. Jedino to se videlo bilo je plavo nebo iznad njih, a jedino to su uli bili su tromi i ne ni umovi talasa i zov morskih ptica. Malo zatim, Fleming sede i skide svoj de beli d emper. "Bolje skini i ti svoj", ree on. Ona je oklevala, a zatim ga skide preko glave i le e u ortsu i grudnjaku, o setiv i na telu dah povetarca i toplotu sunca. Fleming, u poetku, nije obraao pa nju na nju. "Ovo je bolje od kompjutera", nasme i se ona zatvorenih oiju. "Da li Brid er ovde dolazi?" "Aha." "Ja uop te ne vidim ptice." "Ja vidim jednu." On se dovalja do nje i poljubi je. Ona je le ala ne reag ujui, a on se ponovo okrete na drugu stranu, ostaviv i svoju ruku preko njenog stru ka. "Za to on ne vrlja s tobom?" upita ona. "Ne eli da nam smeta." Ona se namr ti zasenjena suncem. "On me ne trpi." "To je obostrano, zar ne?" Ona ne odgovori. Njegova ruka skliznu na njeno bedro. "Nemoj, D one." "Da nisi sluajno potpisala obavezu za devojke-vodie?" On odjednom postade ljut i zlovoljan. "Nisam licemerna, samo..." "Samo ta?" "Ne poznaje me." "Do avola! Nisi mi pru ila ba mnogo prilike za to, zar ne?" Ona naglo ustade i pogleda oko sebe. U stenama iza njihovih lea nalazila se pukotina. "Hajde da malo pogledamo okolo." "Kako hoe ." "Je li ono tamo peina?" "Jeste."

"Hajdemo da vidimo." "Nismo odeveni za tako ne to." "Ala si ti formalist!" Ona mu se nasme i i navue svoj d emper, baciv i mu njego v. "Dr i!" "Bestraga se duboko uvukla u greben. Bila bi nam potrebna oprema za pent ranje koju upotrebljavaju speleolozi." "Neemo ii daIeko." "U redu." On ustade, savlaujui svoje lo e raspolo enje. "Hajde." Peina se iznutra pro irivala, a potom se, to je dublje zalazila u stenu, su av ala. Tle je na poetku bilo peskovito i posuto kamenjem. Kada su zamakli u unutra nj ost peine, poe e da se veru preko stenja. Bilo je hladno i veoma tiho. Fleming je poneo iz amca baterijsku lampu i osvetljavao je zidove stena ispred njih; barice nakapane vode presijavale su se pod njenom svetlo u. Nekoliko desetina meta ra odatle naio e na jo jednu dvoranu sa velikim jezerom na njenom drugom kraju. D udi kleknu i zagleda se u vodu. "Ovde je komad nekakvog u eta." "ega?" Fleming klee pored nje i pogleda preko ivice jezera. Jedan kraj bel og u eta bio je privezan oko jedne stene na ivici jezera, dok se ostatak u eta gubio u vodi. Fleming ga povue. Bilo je sasvim zategnuto. "Je li duboko?" D udi se zagleda pratei zrak svetlosti baterijske lampe, al i nije mogla da prodre pogledom kroz tamu ispod povr ine jezera. "Hoe li da mi pridr i lampu?" Fleming povue u e obema rukama i poe polako da ga izvlai. Na njegovom kraju n alazila se velika limena kutija slina termos-boci, ote ana kamenjem. D udi osvetli po klopac. "Ovo je Denisovo!" uzviknu Fleming. "Denisa Brid era?" "Da. Kupio ju je za izlete. Vidi li ovu oznaku u cik-cak." "Za to li ju je ostavio?" D udi je govorila vi e sebi nego Flemingu. "Nemam pojma. Bolje upitaj njega." D udi otvori poklopac i posegnu unutra. "Za ime sveta!" "Puna je papira." Ona izvue nekoliko i podnese ih pod svetlost. "Jesu li ti poznati?" "To je iz na eg delokruga." Fleming je sa nevericom gledao u njih. "Kopije . Bolje da mu to odnesemo." "Ne." D udi vrati papire u kutiju i zatvori je. " ta e da uradi ?" "Ostaviu je gde sam je na la." "Ali to je besmisleno." "Molim te, D one, znam ta radim." Podi e kutiju i baci je natrag u vodu, dok ju je on natmureno posmatrao, dr ei baterijsku lampu. " ta je tvoj posao?" upita on, ali mu ona ne ree. Kada se vrati e u logor, tamo zateko e Rajnharta, koji zadr a Fleminga izvan s lu benog bloka. "Ima li minut vremena, D one?" "Ja nisam ovde." "uj, D one." Izgledalo je kao da je profesor povreen. "Zaglibili smo se." "Dobro." "Madlena je uspela da sprovede sintezu nukleinske kiseline. elije su se s tvarno obrazovale." "Mora biti da se ponosite njome." "Pojedine elije. Ali one ili uop te ne ive, ili ive samo nekoliko minuta." "Srea va a to je tako. Kada bi ivele, bile bi pod nadzorom ma ine." "Kako?" "Ne znam kako. Ali ne bi bile na i prijatelji." "Jedna elija ne mo e da priini veliku tetu." D udi nikada ranije nije ula Rajnha rta da se otvoreno ali. "Doi svakako."

FIeming tvrdoglavo isturi donju usnu. "Hajde, D one." D udi se okrete prema njemu. "Ili se pla i da e te ujesti?" Fleming izdi e ramena i pode sa profesorom. D udi ode pravo u Kvadringovu kancelariju i podnese izve taj. "Ah", ree Kvadring. "To ve ne to znai. Gde je on sada?" Telefonirali su u prostoriju kompjutera, ali Brid er je bio upravo izi ao. "Javi momcima iz P.O.B. Patrola oblasne bezbednosti; u originalu: Field Security Patrol; prim. prev. da ga pronau i prate", ree Kvadring svom autantu. "Ali neka paze da ih on ne primeti." "U redu, gospodine." Autant se okrete zajedno sa stolicom prema diktafonu . "Ko patrolira na grebenu?" "Sekcija B, gospodine." "Recite im da dr e na oku prilaz pristani tu." "Treba li da ga zaustave." "Ne. Treba da ga puste da izie ako bude eleo, i da nas izveste." Kvadring se okrete prema D udi. "Danas mu je telefonirao njegov prijatelj. Mora biti da ima ju neki veoma hitan zahtev kad se izla u takvom riziku." "Za to?" "Mo da ne to mute. Prislu kivali smo, naravno. Uglavnom su bili prilino oprezni , ali spomenuli su ne to o novom putu." D udi zadrhta. Ovo je bilo iznad njenih mogunosti. Kvadring saeka dok je auta nt telefonirao podoficiru oblasne bezbednosti i dok nije oti ao da preda poruku ko mandiru sekcije B, a onda privede D udi mapi na zidu. "Stari put je vodio preko ostrva. Brid er je mogao da iznese materijal i d a ga tamo skloni, a da se ne izla e proveravanju koje se sprovodi pri izlasku iz l ogora. Kada im zatreba, jahta mo e doi po njega. Neki od Kaufmanovih kolega verovat no se bavi nekim poslom koji ima veze sa prekookeanskom plovidbom, tako da se mo e ukotviti podalje odavde i poslati brodi na sastanak s Brid erom." "Onaj beli?" "Onaj koji si ti videla." "Znai, zato...?" Pro lo je dosta vremena od pucnjave u pustari, ali kad pog leda na mapu, njoj se sve ponovo ukaza jasno pred oima. "Kaufman je morao imati nekoga ko e da preuzme materijal od Brid era i da o dr ava vezu sa jahtom. Za to je anga ovao svoga ofera koji je upotrebio njegov automo bil." "I pucao na mene?" "Verovatno je to bio on. Tada je napravio glupost, ili pretpostavljam da je smatrao kako e moi da se oslobodi le a u moru." D udi oseti kako se je i ispod svoga toplog d empera. "A novi put?" "Ne to zbog vremena, ne to zbog nas, jahtu vi e ne mogu koristiti tako da ne m ogu da se domognu ostrva. Brid eru ono, kako ste i sami okrili, jo uvek slu i kao skl on te, ali on e morati da vrati nazad materijal i da ga prokrijumari preko glavnog u laza, to je opasnije." D udi pogleda napolje u hladan sumrak koji je smenjivao toplotu dana. Nisk i etvrtasti krovovi zgrada za istra ivaki rad tmurno su trali iz trave koja je sve vi e tamnela. Nekoliko prozora na kuicama bilo je osvetljeno, a ogroman svod neba izna d njih postepeno se gubio iz vida. Doni je radila u jednoj od osvetljenih podzem nih prostorija, predana i ni sama ne znajui ta e proizii iz onoga to radi. Fleming je negde raspravljao sa Rajnhartom o budunosti. A Brid er je negde, usamljen i kukava n, mo da se tresui od prikrivenog straha, oblaio ribarsku potko ulju, nepromoiv kaput i gumene izme, spremajui se da krene u no. "Bilo bi dobro da obue ne to tolije", ree Kvadring D udi. "Poi u i ja." Donina laboratorija bila je pregrejana. Sijalice i ureaji, koji su danima radili bez prestanka, polako su odnosili pobedu na ureajem za klimatizaciju. "Osea se na biologa", ree Fleming kad ue sa Rajnhartom. Doni je piljila kro z okular mikroskopa. Ona nehajno podi e pogled. "Zdravo, doktore Fleming." Govorila je kao da se on vratio po to je bio iz

i ao samo da bi popio olju aja. "Ovde je, na alost, kao u kuhinji neke ve tice." "Ima li neke miroije?" upita Rajnhart. "Upravo smo pripremili novu koliinu. Hoete li da priekate i pogledate?" Mik roskop je imao jednu elektronsku indikatorsku cev, slinu televizijskom ekranu. "M o ete tu da posmatrate ako se ne to bude dogaalo." "Nova kultura?" upita jedan od njenih asistenata, name tajui iglu na pric za davanje injekcija. "Uzmite odavde i vodite rauna o temperaturi igle." Doni je obja njavala Flemingu ta je postigla, a za to vreme je asistent izv adio jednu boicu iz hladnjaka. "Sintezu vr imo na temperaturi bliskoj taki smrzavanja, a pri normalnoj tem peraturi oni o ivljavaju." Izgledala je sasvim prijateljski raspolo ena i kao da je se ne tie Flemingovo mi ljenje. Asistent probu i iglom gumeni poklopac boice i usisa m alo tenosti u pric. "Na kojem su stepenu razvitka?" upita Fleming. "Veoma jednostavan vid protoplazme, sa jezgrom. ta biste vi hteli - pipke i glave?" Ona uze pric, istisnu kap tenosti na staklence i uvrsti ga u le i te na mikrosk opu. "Kako se pona aju?" "Kratko vreme se kreu, a onda umiru. U tome je nevolja. Verovatno jo nismo prona li odgovarajuu kulturu." Ona prisloni oko na mikroskop i podesi ga. Dok je pokretala staklo pod s oivima, oni su mogli da vide na ekranu obrazovanje pojedinih elija - bledi diskovi sa tamnijim sredi tem - koje su plivale tamo-amo nekoliko sekundi. Dok je Doni po desila mikroskop na jae poveanje, one prestado e da se kreu i ve su oigledno bile uginu le. Ona izvue staklo napolje. "Poku ajmo sa novom ar om." Okrete se i pogleda u njih sa umornim osmehom na licu. "Ovo mo e potrajati i itavu no." Brid er je primeen ubrzo posle ponoi kako napu ta svoju kuicu. Patrola sa grebe na posmatrala ga je dok je silazio stazom do pristani ta. Nisu ga uznemirili, nego su to samo javili telefonom stra ari sa jednog napu tenog mesta za zasede pri vrhu staze. Kvadring i D udi im se pridru i e kad se Brid er otisnu sa pristani ta. Njegov vanb rodski motor zabrekta dvaput, a onda se zahukta preko vode. Bilo je ne to malo mes eine tako da su mogli videti amac kako se udaljava preko zaliva. "Zar ga neete pratiti?" upita D udi. "Ne. Vratie se on." Kvadring tihim glasom pozva stra are. "Ostanite na vrhu i pazite da vas ne primeti. Ovo e mo da potrajati i malo du e." D udi je posmatrala puinu na kojoj se ami gubio meu talasima. Mesec je za ao davno pre svitanja, i oni su se tresli od hladnoe, iako su n a sebi imali kabanice. "Za to li se ne vraa?" upita ona Kvadringa. "Ne eli da plovi po mraku." "Ako zna da smo ovde..." "Kako bi mogao znati? On samo eka traak dnevne svetlosti." U etiri sata obavi se smena stra e. Jo je bilo mrano. U pet, na nebu poe da se pojavljuje prvo bledo biserno sivilo. Noni de urni kuvar zveckao je unaokolo limen kama sa ajem. Jednu je ostavio u stra ari, drugu na glavnoj kapiji, a treu u zgradi kompjutera. Doni zabaci naoari na elo i poe buno da pije. "Za to ne batali za veeras, Madlena?" upita Rajnahrt zevajui. "Evo, sad u." Ona ugura novo staklo pod soivo. Na stolu pored nje nalazio se poslu avnik poluprekriven upotrebljenim stakliima, a Fleming se ugnezdi na uglu stola kudei to to ona radi, ali ipak zainteresovan. "ekaj." Ona neznatno promeri staklo. "Evo ga." Na indikatorskoj cevi moglo se pratiti formiranje elije. "Ova napreduje bolje od veine ostalih", ree Rajnhart. "Postaje prilino velika." Doni iskljui uveliavanje. "Gledajte - poinje da se

deli!" elija se izdu i u dva re nja koji se razvuko e i razdvoji e, a onda se svaki od r e njeva opet podeli u nove elije. "Mno i se!" Doni se nasloni leima, posmatrajui ekran. Lice joj je bilo sme ura no od umora i bla enstva. "Stvorili smo ivot. Nainili smo reproduktivnu eliju. Gle evo je opet... ta ka ete na ovo, doktore Fleming?" Fleming se uspravi i netremice se zagleda u ekran. "Kako mislite da ovo zaustavite." "Nemam nameru da to zaustavljam. elim da vidim ishod." "Razvija se u jednu sasvim skladnu strukturu", primeti Rajnhart. Fleming udari pesnicama o sto. "Ubijte to!" " ta?" Doni ga pogleda malo iznenaeno. "Ubijte to dok ste jo u mogunosti." "Pod savr enom je kontrolom." "Stvarno? Gledajte na kakav nain raste." Fleming pokaza na masu elija na e kranu koja se naglo udvostruavala. "To je normalno. Za nedelju dana mogli biste da odgajite amebu koja bi b ila velika kao Zemljina kugla samo ako biste uspeli da je dovoljno brzo hranite. " "Ovo nije ameba." "Ali upadljivo lii na nju." "Ubijte to!" Fleming pogleda u njihova zabrinuta ukoena lica, a onda pono vo na ekran. On dohvati te ku posudu u kojoj su doneli aj i tresnu je o vizuelnu po vr inu mikroskopa. Zveket metala i stakla naru i ti inu prostorije. Vizuelna ploa se ra zbi u paramparad. "Budalo balava!" Doni gotovo zaplaka. "D one - ta to radi ?" Rajnhart krenu napred da ga zaustavi, ali bilo je suvi e kasno. Fleming izvue ostatke stakla iz mikroskopa, tresnu ih o pod i izgazi. "Vi ste ludi! Svi ste ludi! Svi ste vi zaslepljeni pomahnitali ludaci!" doviknu im on i otra kroz vrata. Protrao je kroz prostoriju kompjutera, pa du ulaznog hodnika do predvorja. Tu zastade za trenutak te ko di ui, a hladan vetar ga o inu po licu. Izi av i na otvoren p rostor u osvit dana, posle noi provedene u punoj usrdsreenosti u Doninoj sobi, izg ledalo mu je kao da se probudio iz nekog ko mara. On halapljivo udahnu vazduh neko liko puta i poe preko trave prema rtu, poku avajui da razbistri mozak i plua. Iz daljine se uo zvuk vanbrodskog motora. On promeni pravac i besno poe prema mestu na kome je staza koja je vodila i pristani ta izbijala na vrh grebena. Kako se razdanjivalo, zvuk motora se nepok olebljivo pribli avao, privlaei ga poput magneta; ali kad sti e do vrha grebena, on se gotovo saplete o Kvadringa, D udi i dva vojnika koji su u travi ekali u zasedi. On se malo uspravi. " ta se to, do avola, dogaa?" Besno je buljio u njih, ni ta ne shvatajui. Kvadr ing ustade. Na grudima mu se njihao dogled. "Vratite se natrag. Sklonite se odavde." Motor se zaustavi. amac je klizio prema keju ispod njih. D udi se pridi e, al i joj Kvadring dade znak da ostane dole. "Odlazi, D one, molim te!" ree ona sa bolom u glasu. "Odlazi? Odlazi? U ta ste se to, do avola, svi vi upetljali?" "Ti ina", naredi Kvadring. I dr ite se podalje od ivice. "ekamo Denisa Brid era", ree D udi. "Denisa?" Bio je prenera en, na jedvite jade shvatajui ta se dogaa. "Da sam na va em mestu, ja bih se izgubio odavde", ree mu Kvadring. "Sem uk oliko ne elite da prisustvujete njegovom hap enju." "Njegovom hap enju?" Kada je shvatio o emu se radi, Fleming se polako okret e od Kvadringovih lea prema D udi. "Vi ste svi ludi!" "Stojte pozadi i utite", ree Kvadring. Fleming poe prema ivici grebena, ali ga, na Kvadringov znak, dva vojnika uhvati e za laktove i povuko e nazad. Stajao je sputan izmeu njih, osujeen i oajan. Niz lice mu se slivao hladan znoj, i jedino to je moga da vidi bila je D udi.

"Jesi li i ti upetljana u sve ovo?" "Zna i sam ta smo na li." Ona je izbegavala njegov pogled. "Jesi li?" "Jesam", ree ona, koraknu napred i stade pored Kvadringa. Pustili su Brid e ra, koji je vukao te ku kutiju iz peine, da stigne sasvim do vrha staze. Kad se nje gova glava promoli iznad ivice, Fleming mu doviknu: "Denise!" Jedan od vojnika poklopi akom Flemingova usta, ali Brid er ih je ve bio ugle dao. Pre no to je Kvadring stigao do njega, on ispusti kutiju i potra. Trao je brzo kad se uzme u obzir da je bio u gumenim izmama; be ao je stazom koja je vodila pored ivice grebena. Kvadring i vojnici sjuri e se za njim. Flemin g je trao za njima, a iza njega D udi. To je liilo na poteru za jelenom u hladnoj ju tarnjoj svetlosti. Nisu mogli da vide kuda ide Brid er. On doe do ivice rta, tada s e osvrte i okliznu. Njegove mokre gumene izme skliznu e niz travom obraslu ivicu, i sa njim je bilo svr eno. Za nekoliko sekundi od njega preostade samo slomljen le n a stenama pored mora. Fleming sti e vojnike na ivici grebena i pogleda dole. Kada mu D udi prie, on se okrete bez rei poe lagano nazad prema logoru. U prstu mu je bio zaostao komadi stakla od mikroskopa. Zastav i za trenutak, on ga i upa, a potom ode. 7. ANALIZA

General Vandenberg je do tada svoj savezniki tab smestio u nerazoriv bunke r pokroviteljstva Ministarstva za odbranu. Njegove koordinacione delatnosti post epeno su se pro irivale sve dok nije postao stvarni zapovednik lokalne vazduhoplov ne strategije. Mada nevoljno, vlada Njenog Velianstva, suoena sa sve gorom meunarod nom situacijom, pomirila se sa tim. U operativnoj prostoriji, neposredno do njeg ove privatne kancelarije, dominirala je zidna mapa sveta na kojoj su bile prikaz ane putanje uznemirujueg broja orbitalnih satelita nepoznatog potencijala. Sem am erikih i ruskih letelica - od kojih su neke svakako nosile nuklearno punjenje - b ilo je sve vi e letelica koje su izbacivale ostale sile iji su meusobni odnosi, kao i njihovi odnosi sa Zapadom, bili esto takvi da je svakog trenutka mogla da sevne varnica. to su se ljudi i ma ine peli vi e, javni moral je spla njavao poput probu enog balona, a te ko odr avano zati je, koje je trebalo da obezbedi kontrolu nad atmosferom i prostorom iznad nje, sve je vi e prelazilo u anarhiju. Vandenberg se sada preko Ministarstva za odbranu uvukao u sve lokalne us tanove, ukljuujui Tornes. Rukovodio je obzirno, ali odluno, pa ljivo kontroli ui ta se d va. Kada je primio izve taj o Brid erovoj smrti, on posla po Ozborna. Ozbornov polo aj se sada znatno razlikovao od njegovog polo aja iz dana posl e pu tanja u rad Bulder o Fela. Daleko od toga da predstavljaju Ministarstvo koje po seduje vlast, on i Ratklif su sada morali da se priklanjaju pred eljama vojnih li ca, trudei se, koliko god je to bilo u njihovoj moi, da se odr e kao ljudi koji se n e to pitaju u vezi sa sopstvenim poslovima. Ozborna nije bilo lako zbuniti. Stajao je pred Vandenbergovim stolom, besprekoran i Ijubazan kao i uvek. "Sedite", Vandenberg mahnu prema stolici. "Odmorite noge." Razmotrili su okolnosti Brid erove pogibije, deo po deo, kao da igraju par tiju aha; general ispitujui, a Ozborn branei se, ali ni ta ne poriui i ne pravdajui se. "Morate priznati", ree Vandenberg na kraju, "da je to va ministar vrsto i n erazmrsivo zapetljao." "Zavisi kako se gleda na to." Vandenberg odgurnu svoju stolicu i ode do zidne mape. "Ne mo emo sebi dozvoliti da se igramo kole, Ozborne. Tu ma ineriju mo emo isko ristiti. Sagraena je na vojnom zemlji tu i uz vojnu pomo. Mo emo je koristiti za op te d obro." "A ta, do avola, mislite da radi Rajnhart?" Ozborn je bio oigledno uzrujan. "Siguran sam da bi va i ljudi eleli da ume aju svoje prste u to. Siguran sam da vam svi mi izgledamo kao anarhisti zato to nemamo izdresiran mozak. Znam da je do lo do tragedije. Ali oni tamo rade ne to od prvorazrednog znaaja." "A mi ne?" "Ne mo ete ih odjedanput prekinuti u njihovim traganjima." "Va kabinet bi odgovorio da mo emo."

"Jeste li ih pitali?" "Nisam. Ali tako bi rekli." "Bar..." Ozborn je bio ponovo pribran, "bar nam dozvolite da dovr imo ovaj sada nji projekat ako vam pru imo pouzdane garancije." im se vrati u svoju kancelariju, on telefonom pozva Rajnharta: "Za ime sveta, uspostavite primirje sa D irsom", ree mu. Rajnhartov susret sa direktorom bio je do zla boga nalik Ozbornovom sast anku sa Vandenbergom, ali Rajnhart je bio bolji strateg od D irsa. Posle dva muna s ata, oni posla e po D udi. "Gospoice Adamson, moraemo ovde da pojaamo bezbednost." "Ne oekujete valjda da ja...?" ona zauta. D irsove oi sevnu e kroz naoari, a ona se okrete Rajnhartu tra ei razumevanje. "Ovde bi moj polo aj bio nepodno ljiv. Svi su imali poverenja u mene, a sada je ispalo da sam nju kalo iz obezbeenja." "Ja sam oduvek znao za to", ree Rajnhart blago. "I profesorka Doni je nas lutila. Ona to prihvata tako kako jeste." "Doktor Fleming ne prihvata." "Od njega niko nije ni ta drugo ni oekivao", ree D irs. "On me je smatrao osobom koja ima neku drugu du nost." "Svi znaju da ste vi morali da obavite posao", Rajnhart poti teno pogleda u svoje prste. "I svi to po tuju." "Ja ne po tujem." "Molim?" D irs skide naoari i zakilji u nju kao da se izgubila iz njegovog v idokruga. Ona je drhtala. "Mrzela sam to od samog poetka. Bilo je sasvim jasno da se svakom ovde mo glo savr eno verovati sem Brid eru." "ak i Flemingu?" "Doktor Fleming vredi koliko deset bilo kojih drugih ljudi koje sam do s ad srela! Njemu je potrebna za tita od sopstvene indiskrecije, i ja sam poku ala da mu je pru im. Ali neu da ga i dalje pijuniram." " ta ka e Fleming?" upita Rajnhart. "Ne razgovara sa mnom od..." "Gde je on?" upita D irs. "Pretpostavljam da pije?" "Zar i dalje?" D irs pogleda nagore, izra avajui beznade nost, to iznenada stra no razbesne D udi. "A ta bi trebalo da radi posle svega to se dogodilo? Da igra loto?" Ona se ponovo, sa uga enom nadom, okrete Rajnhartu. "Veoma sam zavolela - sve njih. Ja im se divim." "Draga moja devojko, ja nisam u situaciji..." Rajnhart je izbegavao da j e pogleda u oi. "Verovatno je dobro to je to izbilo u javnost." D udi shvati da stoji u stavu mirno. Okrete se D irsu. "Mogu li da budem smenjena?" "Ne." "Mogu li da dobijem neki drugi zadatak?" "Ne." "Mogu li onda da podnesem ostavku?" "Ne dok traje nacionalna opasnost." D irsove oi, opazi ona, behu usaene suvi e blizu. Gledale su pravo u nju, autoritativno i bezizrazno. "Da nemate tako besp rekornu pro lost rekao bih da ste nezreli za ovaj posao. Bilo kako bilo, ja mislim da vas naprosto uznemirava uticaj naunikog uma, naroito tako uzburkanog i neodgovo rnog kao to je Flemingov." "On nije neodgovoran." "Nije?" "Nije kada su u pitanju znaajne stvari." "Znaajne stvari u ovoj ustanovi predstavljaju sredstva za opstanak. Mi sm o izlo eni veoma velikom pritisku." "Vojska sve posmatra vojniki", ree Rajnhart ledeno. Pree preko sobe i pogle da kroz prozor, nervozno prekrstiv i svoje male ruke na leima. "Ovo je sumorno mest

o, znate. Svi smo mi zbog toga prenapregnuti." Izvesno vreme posle ovoga istupa, D irs je bio neuobiajeno prijatan. Uinio j e za Doni sve to god je mogao, prionuv i na izradu novog ureaja, da bi nadoknadio on o to je Fleming uni tio i, uop te uzev i, poistoveujui sebe s onim to je ona radila. Rajn art se ilavo borio da se odr i na svom mestu, a D udi se ponovo prihvatila svoje du nos ti sa nekom vrstom prigu enog oajanja. ak je skupila dovoljno hrabrosti da ode do Fl eminga, ali njegova soba je bila prazna kao i tri boce viskija pored kreveta. Sa jednim izuzetkom, on ni sa kim nije progovorio ni rei tokom dana koji su usledil i posle Brid erove smrti. Doni se ponovo prihvatila posla sa Kristinom koja joj je pomagala pri sr azmemo prostim proraunima to su bili potrebni za kompjuter. Za nedelju dana izvr ili su jo jednu uspe nu sintezu koju su, kasno uvee, upravo posmatrali na popravljenom mikroskopu, kad se vrata laboratorije naglo otvori e i Fleming nesigurno stupi unu tra. Doni se uspravi i pogleda ga. Bio je bez sakoa i kravate, ko ulja mu je bi la izgu vana i prljava, a lice uokvireno sedmodnevnom bradom. Mora biti da je bio na ivici delirium tremensa. " ta elite?" On joj uputi ukoen pogled i zatetura se, nainiv i jo jedan korak napred u sob i. "Ne ulazite ovamo, molim vas." "Vidim da imate nov ureaj", ree on promuklo s tupim grevitim osmehom. "Tako je. A sada, hoete li nas ostaviti na miru?" "Brid er je mrtav." On se budalasto sme io na nju. "Znam." "Vi terate dalje kao da se ni ta nije dogodilo." Bilo ga je te ko razumeti ta govori. "Ali on je mrtav. On se nikada nee vratiti." "uli smo sve o tome, doktore Fleming." Teturajui se, on koraknu jo jednom prema njima. " ta vi to ovde radite?" "To je na a stvar. Hoete li, molim vas, otii?" Ona ustade i poe besno prema n jemu. On je stajao piljei u nju, a osmeh i eze sa njegovog lica. "Bio je moj najstariji prijatelj. Bio je budala, ali moj..." "Doktore Fleming", ree ona pribrano. "Hoete li otii ili da pozovem stra are?" On je za trenutak zurio u nju kao da poku ava da je nazre kroz maglu, poto m slegnu ramenima i polako ode. Ona je i la za njim do vrata, a onda ih zakljua. "Mo emo i bez toga", ree ona Kristini. Fleming nekako doe do svoje kuice, uze jednu nedovr enu bocu viskija iz fiok e pisaeg stola i prosu je u slivnik. Tada se srui na krevet i prespava dvadeset i e tiri asa. Sledee veeri obrija se, okupa i poe da se pakuje. Novi eksperiment je fantastino napredovao. Posle nekoliko asova, Doni je m orala da premesti uzorak sa stakla za mikroskop u jedan mali sud sa kulturom, a sledeeg jutra morala je da ga premesti u vei sud. Nastavio je da se udvostruava cel og onog dana koji je Fleming prespavao, a uvee je Doni bila prinuena da se obrati za pomo D irsu. On se lati tog problema kao da je u pitanju njegov vlastiti, naredi v i da se u radionici napravi duboka posuda sa elektrinim grejanjem, kanalom za hra njenje na njenom gornjem otvorenom delu, i sa jednim kontrolnim oknom na sredini prednje ploe. Pred zoru, etiri asistenta podigo e ovo novo stvorenje iz njegovog su da jer ga je bilo preraslo i premesti e u novi sud. U novoj sredini napredovalo je do veliine ovce, a onda je prestalo da ras te. Izgledalo je savr eno zdravo i bezopasno, ali ne naroito privlano. Toga jutra se Rajnhart odlui i ode do Doni. Ona je jo bila u svojoj labora toriji, nadzirui hranjenje kroz gornji otvor suda. On je vrljao unaokolo sve dok o na ne zavr i. "Je li jo ivo?" "I rita se." Izuzev to je bila bleda i napeta oko oiju i usana nije pokazi vala nikakve druge znake umora. "Jo pre dan i po predstavljalo je samo mrlju na s taklu: rekla sam vam da nema razloga zbog koga organizam ne bi rastao onom brzin om kojom vi elite samo ako mu mo ete dati dovoljno hrane." "Ali sada je prestalo da raste?" Rajnhart s po tovanjem proviri kroz kontr

olni otvor, nazirui tamno oblije kako se kree u tmini posude. "Izgleda da ima unapred odreenu veliinu i oblik", ree Doni dodajui mu rendge nske snimke. "Odatle se ne mo e bog zna ta videti. Nema ko tanih formacija. Slino je n ekoj velikoj meduzi, ali ima to oko i nekakvu opnu koja podsea na veoma slo en nerv ni splet." "Ima li i kakvih drugih karakteristika?" Rajnhart podi e rendgentske snimk e i zakilji u njih. "Verovatno postoji nekakav elementarni nagove taj nogu, mada ih je te ko def inisati drugaije nego kao deobu tkiva." Rajnhart spusti ploe i namr ti se. "Kako se hrani?" "Uzima hranu preko ko e. ivi u hranljivoj tenosti i upija je neposredno prek o svojih telesnih elija. Vrlo jednostavno, vrlo efikasno." "A kompjuter?" Doni se iznenadi. " ta je s kompjuterom?" "Je li on uop te reagovao?" "Kako bi mogao da reaguje?" "Nemam pojma." Rajnhart se zabrinuto namr ti. "Zar nije?" "Ne. Bio je sasvim miran." Profesor ue u kontrolnu prostoriju kompjutera, a zatim se vrati oborene g lave, zurei u svetlucave kapne svojih izglancanih cipela. Bilo je rano jutro i vr lo tiho. On prekrsti ruke na leima i progovori ne gledajui u Doni: " elim da se Fleming ponovo poduhvati ovoga." Doni za trenutak ne odgovori, a onda ree: "Pod savr enom je kontrolom." "ijom?" "Mojom." On s naporom pogleda u nju. "Mi smo ovde ogranieni vremenski, Madlena. Ovi ovde ele da nas se otarase. " "Usred ovoga?" "Ne. Ministarstvo se izborilo za ovo, ali moramo da radimo kao ekipa i d a poka emo rezultate." "Pazi boga ti? Pa zar ovo nisu rezultati?" Doni upravi svoj kratak ko ati p rst prema posudi. "Nalazimo se usred najveeg dogaaja ovoga veka - stvaramo ivot!" "Znam", ree Rajnhart, preme tajui se smeteno s noge na nogu. "Ali kuda nas t o vodi?" "Moramo jo dosta toga da otkrijemo." "Ne mo emo sebi dozvoliti vi e nijedan nesretan sluaj." "To mogu da sredim." "Nisi samo ti u pitanju, Madlena." Rajnhart je govorio s nekom vrstom bl age napetosti. "Svi smo u ovo upetljani." "To mogu da sredim", ponovi ona. "Ne mo e ga razdvojiti od onoga odakle potie - od kompjutera." "Naravno da ne mogu. Ali Kristina razume kompjuter, a ja imam nju." "Ona razume osnovnu aritmetiku, ali tu postoji i vi a logika, ili se bar m eni tako ini. To jedino Fleming razume." "Neu da mi se D on Fleming vrzma ovuda i da mi razbija postignua i ureaje", D oni podi e glas. Rajnhart ju je posmatrao stalo eno. I dalje je bio napregnut, ali i pun odlunosti koja ga ve odavno nije napu tala. "Ne mo emo svi da radimo samo ono to elimo." Govorio je tako osorno da ga Do ni, iznenaena, ponovo pogleda. "Jo rukovodim ovim programom - po svim propisima. I rukovodiu sve dotle dok budemo radili kao ekipa i dok sve to bude imalo nekog sm isla. To znai: hou da i Fleming bude ovde." "Pijan ili trezan?" "Blagi bo e, Madlena, ako ne mo emo da se pouzdamo jedni u druge, u koga ond a mo emo?" Doni zausti da protivrei, ali se uzdr a. "U redu. Dokle god se pristojno pona a i dr i se svoga dela posla." "Hvala ti, mila." Rajnhart se nasme i. Napustiv i laboratoriju, uputio se pravo kod D irsa.

"Ali Fleming me je obavestio da odlazi", ree D irs. "Upravo sam poslao gosp oicu Adamson do kompjutera da pripazi da on, za rastanak, ne to ne pokvari." Meutim Fleming, nije bio kod kompjutera. D udi je, kolebajui se, stajala u p rostoriji kontrolnog ureaja kad Doni doe do nje. "Zdravo. Hoe li da vidi kiklopa?" "Za to ga nazivate kiklopom?" "Zbog njegovih telesnih osobina." Doni je izgledala sasvim odmorna. "Zar u dana nje vreme ne posveuju pa nju obrazovanju devojaka? Hajde, on je ovde unutra." "Moram li?" "Zar te ne zanima?" "Da, ali..." D udi se zbuni. Ona nije bila upuena u to koliko je eksperiment uznapredova o. Poslednja dva dana nije mislila gotovo ni na ta drugo sem na Fleminga i Brid era i na svoj beznade an polo aj, a ukoliko je i imala nekakvu predstavu o Doninim ostv arenjima, ona je bila vezana za mikroskop i nije bila u vezi sa njenim sopstveni m ivotom. Sledila je stariju enu kroz laboratoriju ne mislei i ne oekujui ni ta. Posuda ju je malo zbunila. Bilo je to ne to na ta nije raunala. "Pogledaj unutra", ree Doni. D udi pogleda dole kroz nepokriven deo velike posude, potpuno nepripremlje na za ono to e videti. Stvorenje je bilo prilino slino izdu enoj meduzi, bez udova ili pipaka, ali sa nekim jedva primetnim ravanjem, na jednom kraju, i jednim produ etk om koji bi mogao predstavljati glavu, na drugom. Lebdelo je u tenoj, drhtavoj, pi htijastoj masi protoplazme; njegova povr ina bila je zelenkasto- ukasta, sluzava i sv etlucava. Na sredini onoga to bi moglo predstavljati glavu nalazilo se jedno ogro mno, bez kapka i bezbojno - oko. D udi oseti estoku muku, a onda je uhvati panika. Ona se okrenu uzdr avajui se da ne povrati i iskolai se na Doni, kao da i ona predstavlja sastavni deo ko mara, stavi ruku preko ustiju i istra iz prostorije. Potra preko zaravni pravo prema Flemingovoj kuici, otvori vrata i ue. Fleming je stavljao poslednje preostale stvari u putnu torbu; koferi su bili spakovani i polo eni na pod. On nezainteresovano pogleda u nju, a ona zastade u dovratku, da ui i gu ei se. "Nemoj opet", ree on. "D one!" Ona jedva progovori. U glavi joj se sve vrtelo i zujalo, a u usti ma je oseala gorak ukus. "D one, mora doi." "Gde da doem?" On je gledao u nju sa neprikrivenim neprijateljstvom. Pro lo nedeljno pijanenje ostavilo je vidljive posledice u vidu bledila ko e i tamnih podon jaka, ali sada je bio stalo en i uredan i ponovo je potpuno vladao sobom. D udi poku a da govori ujednaenim glasom. "U laboratoriju." "Zbog tebe?" Bilo je to mirno podrugivanje. "Ne zbog mene. Nainili su ne to u asno. Nekakvo stvorenje." "Za to to ne prijavi petom odeljenju M. I.?" Ministarstvo informacija; u or iginalu: Ministry of Information; prim. prev. "Molim te." D udi mu prie; oseala se potpuno bespomonom, ali nije marila ta e j oj on rei ili uiniti. On se okrete da nastavi pakovanje. "Molim te, D one! Dogaa se n e to stra no. Ti to mora prekinuti." "Nemoj da me ui ta treba, a ta ne treba da radim", ree on. "Imaju to stvorenje. To grozno stvorenje sa okom. Okom!" "To je njihov problem." On pritisnu jednu staru potko ulju povrh stvari u torbi i sastavi kai eve da bi je zatvorio. "D one - jedino ti..." On spusti torbu sa kreveta, pronese je mimo nje i prikljui je koferima. "i ja je to gre ka?" D udi duboko uzdahnu. "Nisam ja ubila Brid era." "Nisi? Zar nisi napujdala svoju bandu na njega?" "Poku ala sam da te upozorim." "Poku ala si da napravi budalu od mene! Spavala si sa mnom..." "Nisam! Samo jednom. Ja sam samo ljudsko bie. Imala sam zadatak..."

"Imala si ogavan zadatak, i velianstveno si ga obavila." "Tebe nikad nisam pijunirala. Brid er je bio drugaiji." "Denis Brid er je bio moj najstariji prijatelj i moj najbolji pomaga." "On te je izneveravao." "Izneveravao!" On joj uputi o tar pogled, a potom se odmae i poe da sreuje go milu starih boca i a a iz ormana. "Svoje slu bene kli ee primenjuj negde drugde. Polovi na ovoga ostvarenja je Denisova. To je delo njegovog uma i mog, a nije svojina t voja i tvojih gospodara. Ako je Denis eleo da proda svoje vlasni tvo, alal mu bilo. Kakve ti veze ima sa tim?" "Rekla sam ti da mi se nije dopadalo ono to sam morala da uradim. Rekla s am ti da se ne pouzdava suvi e u mene. Zar misli da nisam..." Uprkos naporima koje je ulagala, glas je izdade. "Oh, prestani da se pretvara ", ree Fleming. "I izlazi napolje." "Ne mo e ! Oni su se dokopali tog stra nog stvorenja." D udi ispru i ruku i oajniki se uhvati za njegov rukav, ali on je otrese i ode do vrata. "Zbogom." On pritisnu kvaku i otvori vrata. "Ne mo e sad otii." "Zbogom", ree on mirno ekajui da ona ode. Stajala je za trenutak, poku avajui da smisli ta bi jo mogla da mu ka e, i u tom trenutku se pojavi Rajnhart. "Zdravo, D one." On je gledao u jedno pa u drugo. "Dobar dan, gospoice Adamson." Ona proe izmeu njih bez rei, trepui oima da ne bi zaplakala. Rajnhart pogleda za njom dok je odlazila, ali Fleming zatvori vrata. "Jeste li znali za ovu enu?" "Jesam." Rajnhart prie krevetu i sede. Izgledao je star i umoran. "Zar niste mogli da mi ka ete?" ree Fleming prekorno. "Ne, D one, nisam." "Dobro." Fleming otvori fioke da bi se uverio da su prazne, a onda ih op et zatvori. "Mo ete na moje mesto da postavite nekoga kome verujete." Profesor pogleda po sobi. "Mogu li ne to da popijem?" On pogladi elo svojim malenim prstima da bi se sredio. Drugi sastanak sa D irsom nije bio nimalo lak. "Za to misli da nemam poverenj a u tebe?" "Niko nema poverenja u nas, zar ne?" Fleming je preturao po odbaenim boca ma. "Niko ne obraa ni najmanju pa nju na ono to ka emo." "Oni obraaju pa nju na ono to radimo." "Mo e li brendi?" Fleming nae malo brendija na dnu jedne fla e i nasu ga u a u. "Oh, da, mi smo veoma korisni mehaniari. Ali kad doe do realizovanja, kad steknemo pojam o emu se radi, oni ne ele da znaju." On pru i a u. "Ima li malo vode?" upita Rajnhart. "Pa dabome." "A ti?" Rajnhart pokaza glavom na fla u. Fleming odreno odmahnu glavom. "Oni misle da ih je upravo zadesila neoekivana dobra srea", ree ispu tajui vod u iz slavine lavaboa. "A kada im ka emo da je ovo tek poetak neeg mnogo krupnijeg, p ona aju se prema nama kao da smo ludaci koje treba zatvoriti. Pujdaju na nas svoje pse uvare - ili svoje drolje dou nice." "Nema potrebe da se iskaljuje na devojci." Rajnhart uze a u i otpi. "Ne iskaljujem se ja ni na kome! Ako oni ne mogu da shvate da e to to smo uhvatili pukim sluajem izmeniti ivote svih nas, onda ih pustimo neka se ispetljaju kako znaju. Ako bude malo sree, oni e sve tako zapetljati da od toga ni ta nee ispas ti." "Ne to jeste ispalo od toga." "Donino udovi te." "Zna za njega?" "To spada u podprogram samo kao dopuna ma inerije." Fleming se zagleda u p razan orman i njegova pa nja poe da o ivljava. "Doni misli da joj je ma inerija dala mo da stvori ivot, ali je u zabludi. Ona je sama sebi dala mo." "Onda ti mora ostati da bi je dr ao pod nadzorom, D one."

"Nije to moj posao." On zalupi vrata ormana. "Kamo lepe sree da ga nikada nisam ni zapoeo!" "Ali jesi. Snosi odgovornost." "Prema kome? Prema ljudima koji nee ni da me saslu aju?" "Ja te slu am." "U redu." Tumarao je po sobi skupljajui ostatke i bacajui ih u korpu za ot patke. "Rei u vam sa ime ste se uhvatili uko tac, a onda u otii." "Ako ima da ka e ne to konstruktivno..." pie dade neku vrstinu Rajnhartovom glas u. "Pazite..." Fleming se spusti na ivicu kreveta, prebaci ruke preko ploe n jegovog donjeg uspravnog dela i nasloni se svom te inom na ruke, usredsreujui se naj zad ne na sobu ve na ono to govori. "Svi revnosno postavljate pitanja ta?... ta smo dobili? emu to slu i?... a niko sem mene ne postavlja pitanje: Za to? Za to je neka str ana inteligencija, udaljena dve stotine svetlosnih godina, preduzela sav taj tru d da zapone ovo?" "Ne znamo, je li tako?" "Mo emo izvesti zakljuke." "Nagaanja." "U redu - ako ne elite da dobro promislite." On se uspravi i oslobodi ruke. Rajnhart otpi gutljaj brendija i oeknu. Ma lo zatim, Fleming se opusti i iskezi se na njega, pomalo smeten. "Matori avole!" On sede pored profesora na krevet. "To je neka logika inte ligencija kakva god da je i bilo gde da je. Ona alje niz uputstava, sa apsolutnim uslovima, koja predstavljaju izvesnu tehnologiju to smo je mi ostvarili preko ov og kompjutera. Za to? Mislite li da su oni rekli: gle, evo zanimljivog tehnikog oba ve tenja. Emitovaemo ga ostalom svetu - mo da e im koristiti?" "Ti oigledno tako ne misli ." "Zato to tamo gde postoji inteligencija, postoji i volja. A gde postoji v olja, postoji i ambicija. Pretpostavimo da je to inteligencija koja je elela da s e pro iri?" "Ta teorija je prihvatljiva kao i svaka druga." "To je jedina logina teorija!" Fleming se pljesnu akom po butini. " ta ona in i? Ona alje poruku koju druge inteligencije mogu da uhvate, protumae i sprovedu u delo. Tehnika koju primenjujemo ne igra nikakvu ulogu, kao to nije va an ni model r adio-aparata koji kupujete - hvatate iste programe. Ono to je znaajno jeste to da mi prihvatamo njihov program: program koji primenjuje aritmetiku logiku da bi se prilagodio na im uslovima, ili bilo kakvim drugim uslovima u tu svrhu. Ona poznaje osnove ivota: ona pronalazi kakve su na e. Otkriva kako radi na mozak, kako su sazd ana na a tela, kako dobijamo obave tenja - mi mu saop tavamo o na em nervnom sistemu i n a im ulima. Onda ona proizvodi stvorenje koje ima telo i jedno ulo - oko. Ona ima je dno oko, zar ne?" "Ima." "Verovatno je prilino primitivno, ali to je korak napred. Doni misli da o na koristi tu ma ineriju, ali u stvari, ma inerija iskori ava nju!" "Korak napred ka emu?" upita Rajnhart kao uzgred. "Ne znam. Neka vrsta obrlaivanja." "Nas?" "To je jedini mogu smisao svega toga." Rajnhart ustade i, etajui sporo i zami ljeno po sobi, ostavi svoju praznu a u m eu ostale. "Ne znam, D one." Fleming je izgleda shvatio njegovu kolebljivost. "Prvi istra ivai su, mora biti, domorodakim plemenima izgledali sasvim bezop asni." Govorio je blago. "Dobri stari misionari sa sme nim tropskim e irima; ali zavr i lo se tako to su oni postali njihovi gospodari." "Mo da si u pravu." Rajnhart mu se zahvalno nasme i; bilo je kao u stara dob ra vremena kada su obojica mislili na isti nain. "Ovo je izgleda neka neobina vrst a misionara." "Kakav mozak ima ta Donina nakaza?" Rajnhart sle e ramenima, a Fleming nas tavi: "Da li misli kao mi, ili misli kao ma ina?"

"Ako uop te i misli." "Ako ima oko i nervne centre - ima svakako i mozak. Kakav mozak?" "Verovatno isto tako primitivan." "Za to?" upita Fleming. "Za to ma inerija ne bi proizvela dopunu svoje intelig encije, neki nadkompjuter koji bi delovao na isti nain sem to bi bio zavisan od or ganskog tela?" "Od kakve bi to koristi bilo?" "Kakva je korist od ogranskog tela? Ma ine sa ulima Ma ine sa okom?" "Nikoga drugog nee ubediti u to", ree Rajnhart. "Ni vi ne morate da to prihvatite." "Morae da ostane e sa tim udom, D one." "Zbog ega?" "Da bi ga dr ao pod nadzorom." Rajnhart je govorio odluno: odluio se jo pre n ekoliko asova. Fleming odreno zavrte glavom. "Kako bismo mogli? Promuurniji je od nas." "Stvarno?" "Ne elim da imam ikakve veze sa tim." "To bi, prema tvojoj teoriji, njemu i lo na ruku." "Ako mi ne verujete..." Rajnhart malo podi e glavu: "Predajem se." "Onda ga uni tite. Jedino tako mo emo biti sigurni." "Uiniemo to ako bude potrebno", ree Rajnhart i krenu prema vratima kao da j e stvar sreena. Fleming mu priskoi. "Hoete li? Da li stvarno mislite da ete biti kadri? Videli ste ta se dogodi lo kad sam ja poku ao da uinim kraj: Doni me je izbacila. A ako vi poku ate, i vas e i zbaciti." "Oni i ovako ele da me izbace." " ta ele?" Fleming je izgledao kao da je dobio u ku. "Snage koje nastupaju ele da im se svi uklonimo s puta", ree Rajnhart. "Je dva ekaju da uju da se mi raspu tamo da bi se oni uselili." "Za to, za ime boga?" "Misle da znaju bolje od nas kako da ga iskoriste. Ali sve dok smo mi ov de, D one, mi mo emo uiniti kraj svemu. I hoemo ako do toga doe." Pogled mu pree s Flemi ngovog zabrinutog lica na njegove kofere na podu. "Bolje bi bilo da to raspakuje . " Susret izmeu Fleminga i Doni bio je pun elektriciteta, ali se ne dogodi n i ta dramatino. Fleming je bio prilino stalo en, a Doni se odnosila prema njemu s neko m vrstom trpeljive veselosti. "Dobro do ao, mome lutalico", ree ona i povede ga da mu poka e stvorenje u pos udi. Stvorenje je miroljubivo lebdelo usred svoje hranljive tenosti: ono je pr ona lo otvor i provodilo je najvei deo vremena buljei kroz njega onim svojim jedinim ogromnim okom bez kapaka. Fleming mu uzvrati pogled, ali ono nije davalo nikakv og znaka da je registrovalo ono to je videlo. "Mo e li da komunicira?" "E, moje mome", Doni je govorila kao da hoe da se na ali sa nekim mladim stu dentom. "Gotovo da nismo imali vremena da saznamo bilo ta o njemu." "Ima li glasne ice ili tako ne to?" "Nema." "Hm." Fleming se uspravi i pogleda kroz gornji otvor suda. "Mo da je to ne uspeo poku aj da se stvori ovek." "ovek? Ne lii na oveka." Fleming pro vrlja kroz prostoriju kompjutera, u kojoj zatee Kristinu, i poe posmatrati kontrolnu tablu. "Da li ne to otkucava?" "Ne. Ni ta." Kristina je izgledala kao da se udi neemu. "Ali ne to se oigledno dogaa." Kontrolne lampe stalno su treptale. Izgledalo je da ma inerija radi za svoj raun ne dajui nikakve rezultate. Ni sledea dva ili tri dana ne dogodi se ni ta, a onda Fleming sprovede jeda

n solenoid od ma ine i omota ga oko posude. On nije - u stvari nije ni sam znao objasnio za to je to uinio, ali kontrolnik kompjutera poe iznenada sna no da svetli. Kristina dotra iz laboratorije. "Kiklop je u asno uzbuen: Bacaka se po posudi." Iz susedne prostorije ulo se treskanje i bukanje koje je proizvodilo stvor enje u svojoj tenosti. Fleming prekide spoj, a treskanje prestade. Kad su ponovo uspostavili spoj, stvorenje je ponovo reagovalo, ali iz izlaznog printera ne izie ni ta. Rajnhart navrati da vidi kako napreduju, pa on, Doni i Fleming ponovi e radn ju jo jednom, ali bez rezultata. Sledeeg dana Fleming ih opet okupi. " elim da izvedem jedan eksperiment", ree. On prie kontrolnoj tabli i postavi se, okrenut leima prema njoj, izmeu dva tajanstvena prikljuka koje nikada nisu koristili. Posle toga skide sa prikljuaka o bloge od perspeksa i ponovo stade izmeu njih. Ni ta se ne dogodi. "Hoete li stati ovde za trenutak?" zamoli on Rajnharta i ukloni se da bi profesor mogao zauzeti njegovo mesto. "Pazite da ih ne dodirnete. Tu je napon od preko hiljadu volti." Rajnhart je stajao sasvim mirno, sa glavom izmeu prikljuaka , okrenut leima razvodnoj tabli. "Oseate li ne to?" "Vrlo slabo..." Rajnhart zastade. "Nekakvu vrtoglavicu." "Ni ta drugo?" "Ne." Rajnhart se udalji od kompjutera. "Je li sad sve u redu?" "Da", ree on. "Sada ni ta ne oseam." Fleming ponovi eksperiment sa Doni, ali ona ni ta ne oseti. "Mozak raznih ljudi ispu ta razliite koliine elektrinog pra njenja", ree ona. "M oja je oigledno niska, a to je sluaj i sa Flemingom. Tvoja, Erneste, mora da je vea , jer pobuuje struju u provodnicima. Poku aj ti, Kristina." Kristina kao da se pla ila. "Ne boj se", ree Fleming. "Stani tako da ti glava bude izmeu ovih predmeta , ali ih ne dodiruj jer e te spr iti." Kristina stade tamo gde su pre nje drugi stajali. Za trenutak je izgleda lo da nema nikakvog efekta na nju, potom se ukoi, oi joj se sklopi e, i ona pade nap red u potpunoj nesvestici. Prihvati e je i spusti e na stolicu, a Doni joj podi e kapk e, ispitujui oi. "Bie dobro. Samo se onesvestila." " ta se dogodilo?" upita Rajnhart. "Da li je dodirnula neki od prikljuaka?" "Nije", ree Fleming. "Svejedno, bolje da ponovo stavim obloge." On to i uini, zamisliv i se, dok su Doni i Rajnhart vraali Kristinu svesti s avijajui joj glavu meu noge i prskajui joj elo hladnom vodom. "Ako izmeu tih prikljuaka postoji redovno pra njenje i vi u njega unesete el ektrino polje mozga koji radi..." "Stani", ree Doni nestrpljivo. "Mislim da dolazi k sebi." "Oh, nee joj biti ni ta." Fleming zami ljeno pogleda tablu i dva oblo ena prikl juka koji su trali iz nje. "To e izmeniti struju izmeu njih - uskladie je. Mozak e ose iti reakciju; Mo da postoji i neki detektor koji radi uzajamno." "O emu to govori ?" upita Rajnhart. "Govorim o prikljucima!" Fleming sinu od uzbuenja. "Mislim da znam emu slu e. Oni predstavljaju sredstvo za op tenje sa ma inom." Doni izgleda nije bila ubeena. "Ona je samo neurotina mlada ena. Verovatno je dobar medijum za hipnozu." "Mo da." Kristina se osvesti i zatrepta. "Zdravo." Uputi im slaba an osmeh. "Jesam li se onesvestila?" "Rekla bih da jesi. Mora biti da ima bestraga mnogo elektrinog strujanja." "Stvarno?" Rajnhart joj dade a u vode. Fleming se okrete prema njoj i isceri se. "Upravo si uinila veliki doprinos nauci." On mahnu glavom u pravcu priklj uaka. "Bolje bi bilo da se dr i podalje od ovoga." Zatim se okrete Rajnhartu: "Su tina

je u tome to ako imate odgovarajuu vrstu mozga - ne ljudskog - mozga koji radi na nain koji je isplaniran u ma ini, tada dolazi do spoja. Sazdan je da tako komunici ra. Na nain ubacivanja prethodnih odgovora kao pitanja, u asno je nespretan. Sva ova petljavina sa printerima..." "Hoe da ka e da ona mo e da ita misli?" upita Doni. "Hou da ka em da dva mozga ako su odgovarajue vrste mogu da komuniciraju pom ou elektrine struje. Ako bismo uzeli va u nakazu i stavili njenu glavu izmeu ovih pri kljuaka." "Ne shvatam kako bismo to mogli ostvariti." "To ona eli! Zbog toga je uznemirena - pa oboje su uznemireni. ele da dou u vezu. Kreatura je u elektromagnetnom polju ma inerije, a ma ina zna njene logike mog unosti. Na tome je radila ne obave tavajui nas o tome." "Ne mo emo da izvadimo kiklopa iz njegove hranljive tenosti", ree Doni. "Umr o bi." "To se mora dobro razmotriti." "Mo e da napravi elektroencefalograf", ree Rajnhart. "Stavi niz elektrinih spoj eva na kiklopovu glavu i sprovede koaksijalni kabl odatle do prikljuaka da bi se s provelo obave tenje. Morae da ih sprovede preko transformatora, ili e ga inae ubiti ele trinom strujom." " ta se time posti e?" Doni sumnjiavo pogleda u njega. "On dovodi kompjuter u dodir sa nadinteligencijom", ree Fleming. "Zbog kakve svrhe?" "Zbog svoje svrhe." On se okrenu od njih i izmeri prostoriju koracima. D oni je ekala da Rajnhart progovori, ali je starac stajao mr tei se jogunasto na svoj e ruke. "Da li vam je sada bolje?" upita on Kristinu. "Jeste." "Mislite li da mo ete izvesti tako ne to." "Doktor Fleming e vam pomoi. Zar ne, D one?" Fleming je stajao u drugom delu prostorije, leima okrenut prema masivnim kui tima ureaja. "Ako je to stvarno ono to elite", ree on. "Alternativa je", poe Rajnhart, govorei vi e Doni i sebi nego Flemingu, "da se spakujemo i dignemo ruke od svega. Nemamo veliki izbor, zar ne?" 8. AGONIJA D udi je izbegavala Fleminga koliko god je mogla, a kada bi ga i srela, on je obino bio sa Kristinom. Sve se izmenilo otkako je Brid er poginuo; ak je i iznen adni prodor prolenog vremena uskoro uminuo, ostavljajui nad logorom i nad njom siv u sumornu koprenu. Da bi sve bilo jo gore, ona, rastrzana patnjom, shvati da e Kri stina vrlo verovatno zauzeti ne samo njeno mesto, nego i mesto Denisa Brid era u F lemingovom ivotu, saraujui sa njim i delei iste misli, to ona nikada nije bila kadra. U poetku je mislila da nee moi da podnese sve to, zaobi av i D irsa, ona se pismom obrat i direktno Vajtholu i zamoli da bude preme tena. Jedino to je time postigla bila je jo jedna lekcija od D irsa. "Va posao ovde jedva da je i poeo, gospoice Adamson." "Ali posao u vezi sa Brid erom je gotov!" "Brid er mo da jeste, ali posao nije." Izgleda da on uop te nije shvatao njenu nevolju. "Ono ega se Intel do sada domogao, dovoljno je da podstakne njihove ape tite, a sada, po to su izgubili njega, oni e potra iti nekog drugog - mo da nekog od nj egovih prijatelja." "Mislite li da e se doktor Fleming prodati?" upita ona podrugljivo. "To bi se moglo desiti bilo kome ukoliko ne budemo na oprezu." to se ovoga tie, Fleming je bio taj - ne D udi - koji je podneo izve taj o prv om koraku to ga je preduzeo Intel. On, Kristina i Doni prona li su nain kako da privrste kontaktne prikljuke enc elografa na ono to je, po svemu sudei, predstavljalo kiklopovu glavu, a Kristina m u je pomogla da ih kablom pove e sa prikljucima visokog napona na kompjuteru. Na police ispod kontrolne ploe postavili su transformator i ukljuili ga u strujno kolo tako da je struja koja je stizala do kiklopa imala jainu otprilike k

ao neka baterija za baterijsku lampu. Bez obzira na to, efekat je bio uznemirava jui. Kada je ukljuen prvi kontakt, stvorenje se potpuno ukoilo, a kontrolne lampe k ompjutera sasvim su zatajile. Ne to kasnije, meutim, izgleda da su se i stvorenje i ma inerija prilagodili; proces obraivanja podataka odvijao se pravilno, iako ni ta n ije otkucavano na izlaznom printeru, a kiklop je mirno plivao u posudi, buljei kr oz otvor svojim jednim okom. Sve ovo je trajalo nekoliko dana, a Kristini je stavljeno u zadatak da v odi rauna o kontrolnoj prostoriji i laboratoriji, koje su sada bile povezane prov odnicima, s nalogom da zovne Doni i Fleminga ako se dogodi ne to nepredvieno. Doni je dobila te ko zaslu eni odmor, ali je Fleming s vremena na vreme navraao u zgradu k ompjutera da bi izvr io provere i video Kristinu. Primetio je da je ona sve napreg nutija kako su dani prolazili, a krajem nedelje postala je toliko nervozna da ju je izgrdio zbog toga. "Slu aj - ti zna da se ja smrtno pla im itave ove rabote, ali nisam znao da se i ti boji ." "Ne bojim se", ree ona. Bili su u prostoriji kontrolnog ureaja, i posmatra li neprekidno svetlucanje sijalica na tabli. "Ali to ostavlja na mene neki udan u tisak." "A ta to?" "To petljanje oko prikljuaka i..." Oklevala je, a zatim je nervozno pogle dala prema drugoj prostoriji. "Kada sam unutra oseam da me ono oko sve vreme posm atra." "Posmatra ono sve nas." "Ne. Mene posmatra nekako naroito." Fleming se isceri. "Ne krivim ga. I sam sam inio to isto." "Mislila sam da si zauzet na drugoj strani." "Bio sam." On napola podi e ruku da bi je dodirnuo, a onda se predomisli i ode do vrata. "uvaj se." On od eta do staze na grebenu koja je vodila prema obali; tu je mogao da s e prepusti ti ini, usamljenosti i razmi ljanju. Bilo je tmurno, dosadno popodne, nas tupila je oseka, i pesak se poput sumornog sivog kriljca prostirao izmeu granitnih rtova. Tumarao je pored samog mora, oborene glave, sa rukama u d epovima, poku avaj ui da u glavi rekapitulira ono to se de avalo u kompjuteru. Polako se vraao prema ste novitom alu, suvi e zadubljen u misli da bi opazio jednog zdepastog elavog oveka koji je, pu ei malecku cigaru, sedeo na steni. "Trenutak, gospodine, molim vas", dopre do njega grleni glas, iznenadiv i ga. "Ko ste vi?" elavko izvue podsetnicu iz d epa i pru i mu je. "Ne mogu da proitam", ree Flemin g. elavko se nasme i. "Vi ste svakako doktor Fleming." "A vi?" "To vam ni ta ne bi znailo." elavku je malo ponestalo daha. "Kako ste dospeli ovamo?" "Oko rta. Mo e se kad je oseka, ali to je pravo planinarenje." On izvadi s rebrnu tabakeru sa cigarilosima. "Pu ite li?" Fleming se napravi da nije uo. " ta hoete?" "Po ao sam da se pro etam." Sle e ramenima i vrati tabakeru u d ep. Izgledalo je kao da je povratio dah. "Da li i vi esto dolazite ovamo?" "Ovde je zabranjen pristup." "Nije na al. U ovoj slobodnoj zemlji, al je..." On ponovo sle e ramenima. "Z ovem se Kaufman. Da li ste uli za mene?" "Nisam." "Va prijatelj Herr doktor Brid er..." "Moj prijatelj Brid er je mrtav!" "Znam. uo sam." Kaufman povue dim iz svoje male cigare. "Vrlo tu no." "Da li ste poznavali Denisa Brid era?" upita Fleming, smeten i sumnjiav. "Oh, da. Izvesno vreme smo saraivali." "Da li vi radite za...?" Spu tao se sumrak; on je poku avao da se priseti im

ena. "Intel? Da." Kaufman se nasme i Flemingu i ispuhnu tanak pramen dima. Fleming izvadi ru ke iz d epova. "Odlazite." "Molim?" "Ako se kroz pet minuta ne uklonite odavde pozvau stra are." "Nemojte, molim vas." Kaufman kao da je bio uvreen. "Ovo je bila tako sre tna okolnost to sam nai ao na vas." "A da li je bila isto tako sretna i za Brid era?" "Nikome to nije bilo alije nego meni. A bio je i veoma koristan." "I veoma mrtav." Fleming pogleda na sat. "Treba mi pet minuta da se popn em na greben. Kada stignem na vrh obavestiu stra are." On se okrete da krene, ali ga Kaufman pozva. "Doktore Fleming! Sledeih pet minuta mo ete mnogo korisnije utro iti. Ne pred la em vam ni ta nepo teno." "To je ne to krasno, zar ne?" ree Fleming dr ei se na odstojanju. "Mislili smo da biste mo da vi e voleli da dr avnu slu bu zamenite name tenjem dos tojnim po tovanja kod nas. Verujem da ovde niste presreni." "Isterajmo stvari na istinu, hoete li, moj Herr prijatelju?" Fleming se vr ati i stade gledajui nani e u njega. "Mo da ja i ne volim dr avne organe i mo da nisam sr ean. Ali i kada bih mrzeo njihovu odlunost i bio na samrtnom asu, a ne bih imao nik oga na svetu kome bih se obratio, pre bih crkao nego to bih do ao kod vas." On se okrete i poe stazom uz greben, ne osvrui se. Ode pravo u D irsovu kancelariju i tu zatee direktora kako diktira izve taje u diktafon. " ta ste mu vi rekli?" upita D irs kad ga je Fleming izvestio o svemu. "A ta sam mogao da mu ka em!" Preko Flemingovog lica prelete izraz gnu anja. "im se ne to dr i podalje od bezazlenih, znai da je suvi e opasno da bi se dalo u ruke g rabljivcima." On napusti kancelariju pitajui se za to se uop te uzrujavao; u stvari, to je bio jedan od nekoliko poteza koji su mu tokom sledeih meseci i li u prilog. Na obalu su poslate patrole, od rtova do mora postavljene su iane prepreke , Kvadringovi organi bezbednosti pretra ili su okolinu, i dugo vremena se ni ta vi e n ije ulo o Intelu. Eksperiment u zgradi kompjutera tekao je dalje bez nekih vidlji vih rezultata sve dok se Doni nije vratila sa odmora, a onda, jednog jutra, komp juter iznenada poe da otkucava. Fleming se zatvori u svoju kuicu sa otkucanim mate rijalom, a posle nekih stotinu asova rada pozva Rajnharta telefonom. Na osnovu onoga to je mogao da zakljui, kompjuter je postavio niz potpuno novih pitanja. Sva su se odnosila na izgled, dimenzije i funkcije tela. Postojal a je mogunost, kako ree Fleming, da se bilo kakav fiziki oblik svede u matematike ok vire, a to je kompjuter oigledno i tra io. "Na primer", ree on Rajnahartu i Doni kada zasedo e da to zajedniki razrade, on eli da se upozna sa ulom sluha. Veliki deo materijala odnosio se na audio-frek vencije, i on oigledno postavlja pitanje kako proizvodimo zvuke i kako ih ujemo. "Kako on mo e da zna za govor?" upita Doni. "Jer njegova kreatura vidi da mi koristimo usta za sporazumevanje, a u i z a slu anje. Sva ova pitanja nastala su na osnovu zapa anja tvog malog udovi ta. Ono ver ovatno, takoe, mo e da oseti i vibracije koje nastaju pri govoru, a sad kada je pov ezano sa ma inerijom, ono mo e da joj prenese svoja zapa anja." "To ti pretpostavlja ." "Kako biste vi to drugaije objasnili?" "Ne shvatam kako bismo ra lanili celokupnu oveiju strukturu", ree Rajnhart. "To ni ne moramo. On i dalje ini intempentne procene, a sve to mi treba da uradimo jeste to da mu vraamo natrag one koje su tane. To je ve stara igra, mada j a ne mogu da shvatim kako to da on do sada nije prona ao neki br i nain. Siguran sam da je sposoban za to. Mo da kreatura nije ispunila oekivanja." "Hoe li da poku a ?" upita Rajnhart Doni. "Poku au sve", ree ona.

Tako se za lo u sledeu fazu projekta. Kristina je ostala kod kompjutera pri hvatajui otkucani materijal i stavljajui u kompjuter rezultate. Izgledalo je kao d a je stalno u stanju nervne napetosti, ali nije govorila o tome. "Da li eli da pree negde drugde?" upita je Fleming kad su jedno vee ostali sa mi u zgradi kompjutera. "Ne. Ovo me fascinira." Fleming pogleda njeno setno i prilino lepo lice. Nije vi e flertovao sa njo m kao to je to inio ranije, pre no to se zainteresovao za nju, kada je ona predstav ljala samo jednu od devojaka u laboratoriji. Gurnuv i ruke u d epove, okrenu se od n je i izie iz zgrade. Kada je on oti ao, ona proe kroz prostoriju kontrolnog ureaja i ode u aneks u kome je bila laboratorija. S naporom je naterala sebe da ue u prost oriju u kojoj se nalazila posuda, za trenutak zastav i u dovratku, zgrenog lica i p oku avajui da doe k sebi. Nije se uo nikakav zvuk izuzimajui neprestano zujanje iz spl eta elektrinih provodnika kompjutera, ali kad ona ue u vidokrug okna na boku posud e, stvorenje poe da se kree, udarajui u zidove posude i prelivajui tenost preko gornj eg otvora. "Polako", ree ona glasno. "Polako." Mehaniki se sa e i proviri kroz okno; oko je bilo tu, nepokolebljivo joj uz vraajui pogled, ali stvorenje je postajalo sve uznemirenije, podrhtavajui opnom koj a je obavijala njegovo telo slino meduzi. Kristina pree rukom preko ela; bila je ma lo o amuena od saginjanja, ali je oko zurilo u nju kao da je hipnoti e. Du e je stajala kao ukopana, gubei sve vi e sposobnost razmi ljanja. Polako, kao da se pokree nezavis no od njene volje, njena desna ruka poe uz bok posude, a prsti su tra ili icu koja v odi u kabl encefalografa. Dodirnu e icu i zadrhta e kao da je kroz njih pro la slaba st ruja. U trenutku kad ona dodirnu icu, stvorenje se umiri. Jo uvek ju je netremic e posmatralo, ali se vi e nije micalo. U celoj zgradi vladala je potpuna ti ina izuz ev zujanja kompjutera. Ona se polako, kao u transu, uspravi, i dalje dr ei icu. Njen i prsti kliznu e du ice, sve dok ne dodirnu e oblogu kabla, a onda se sklopi e oko njega , dr ei ga u zahvatu. Kabl je bio labavo privr en; sproveden je od posude do zida labor atorije, gde je privr en trakastim ogrlicama koje su na svakih nekoliko metara bile prikucane za zid. Idui za rukom koja je klizila po kablu, ona ukoeno pree od posude do zida, a zatim, idui pored njega, do vrata prostorije kompjutera. Oi joj behu o tvorene, ali ni ta nisu videle. Kabl se gubio u rupi probu enoj u drvenom ragastovu, i ona kao da zapade u nedoumicu u trenutku kad ga nije mogla slediti dalje. Tad a ispu i drugu ruku i uhvati kabl sa druge strane vrata. Kad pree u drugu prostoriju, njena desna ruka se mlitavo opusti, a leva o stade na kablu. Koraala je lagano du zida, do postolja kontrolnog ureaja, di ui duboko i sa naporom, kao pri spavanju ispunjenom munim snovima. Na sredini police ureaja , kabl je ispod kontrolne table ulazio u transformator. Sijalice na kontrolnoj t abli ujednaeno su se palile i gasile u nekom hipnotizujuem ritmu, a njen pogled bi o je kao prikovan za njih, isto kao to je ranije bio usredsreen na oko kreature. N ekoliko trenutaka stajala je ispred table, kao da je odluila da se zaustavi, a on da se njena leva aka polako odvoji od kabla. Desna aka joj se ponovo podi e i prsti obeju epa e ice pod visokim naponom koje su vodile iz transformatora do dva prikljuka pored njene glave. Te ice bile su izolovane sve do ispod prikljuaka, gde su bile g ole i prikljuene na isturene ploe. Ruke su joj se polako, centimetar po cdentimeta r, kretale nagore. Lice joj je bilo bezizrazno i ispijeno; ona poe da se nji e kao onoga dana kad joj je Fleming rekao da stane izmeu ploa s prikljucima, i vrsto dograbi ice. Njen i prsti su polako klizili uz njih. Tada dohvati ogoljene provodnike. Sve se zavr ilo veoma brzo. Njeno telo se zgrilo kad je kroz njega pro ao pun napon struje. Ona poe da vri ti, noge joj se iskrivi e, glava se zabaci unazad i ost ade tako visei na ra irenim rukama, kao razapeta. Sijalice na razvodnoj tabli svetl ele su svom snagom osvetljavajui njeno izoblieno lice, a u susednoj sobi zau se gla sna i sna na lupa. To je trajalo oko deset sekundi. Onda se njeno vri tanje prekide, u osigur aima iznad nje zau se estok prasak, sijalice pregore e, njeni prsti se odvoji e od ogol jene ice i ona se, zgrena, stropo ta na pod. Za trenutak nastupi ti ina. Kreatura pres

tade da se bacaka, a zujanje kompjutera odjedanput se prekide, kao preseeno. Zazv oni zvono za uzbunu. Prva osoba koja se pojavi na licu mesta be e D udi, koja je prolazila pored zgrade kada je alarmno zvono u predvorju stupilo u dejstvo. Gurnuv i vrata, ona ma hnito projuri kroz hodnik i ulete u prostoriju kontrolnog ureaja. U prvi mah nije ni ta zapazila. Neonske svetiljke na tavanici jo su svetlele, ali je kontrolni sto zaklanjao od pogleda deo poda ispred kontrolne table. Tada ugleda Kristinino te lo, dotra i klee pored njega. "Kristina!" Ona je okrete na lea. Kristinine razrogaene oi nisu vi e gledale, a njene ruk e mlitavo pado e na pod: bile su ugljenisane i spr ene do kostiju. D udi opipa devojino srce, ali ono nije kucalo. "Oh, bo e!" pomisli. "Za to ja uvek moram da se zateknem tamo gde je smrt."

Rajnhart je bio u Londonu kada je saznao za novost. Kad je o tome izvest io Ozborna, ovaj je reagovao drugaije nego to je on oekivao: Ozborna je to svakako oneraspolo ilo, ali izgleda da je on bio prezauzet drugim stvarima tako da je to p rimio kao jednu od mnogih nedaa. Rajnhart je bio o alo en, ali i zauen; ne samo Ozborn v e i svi ostali koje je sretao dok je tumarao po kancelarijama Vajthola izgledali su kao da nose ne to tajanstveno i te ko na du i. Mislio je da ode do Bulder o Fela, koj i ve dugo nije poseivao, da bi poku ao da pobegne od utuenosti koja ga je okru ivala, a li odmah saznade da je radio-teleskop stavljen pod vojni nadzor i da mu se ne mo e prii od organa obezbeenja iz Ministarstva odbrane. To se, bez ikakvog upozorenja, dogodilo tokom pro le nedelje dok je on bio u Tornesu. Besan zbog toga to se nisu posavetovali sa njim, on potra i Ozborna, ali je Ozborn bio suvi e zauzet da bi moga o da odr ava sastanke. Izve taj o Kristininoj smrti i autopsija usledili su posle nekoliko dana. Profesor je bar bio osloboden munog ceremonijala obave tavanja njenih roaka, jer su oba njena roditelja bila mrtva, a drugih roaka u zemlji nije imala. Fleming mu po sla kratko ljutito pismo, javljajui da nije do lo ni do kakvog veeg kvara na kompjut eru i da on ima obja njenje za Kristininu smrt. Zatim je usledilo jedno du e pismo u kome mu je javljao da je uni teni vod popravljen i da kompjuter radi punom parom, doznaujui fantastinu koliinu informacija u svoj ureaj za pamenje. Meutim, Fleming nij ni ta rekao o tome kakve su informacije u pitanju. Doni mu je telefonirala nekoli ko dana kasnije, obave tavajui ga da je kompjuter poeo da otkucava. Iz njega je izi lo mno tvo cifara koje, koliko su ona i Fleming mogli da zakljue, nisu predstavljale pitanja nego informacije. "To je pravo mno tvo formula za biosintezu", ree ona. "Fleming smatra da on tra i novi eksperiment, a ja mislim da je u pravu." "Jo udovi ta?" upita Rajnhart preko telefona. "Verovatno. Ali ovoga puta je mnogo komplikovanije. Bie to ogroman posao. Bie nam potrebno mnogo vi e sredstava i, na alost, novca." Poku ao je jo jednom da se sastane sa Ozbornom, ali ga, na njegovo iznenaenj e, pozva e iz Ministarstva odbrane. Kada je stigao kod Vandenberga, Ozborn je ve bio tamo. Tu su takoe bili i Vandenberg i D irs: izgledalo je da oni ve izvesno vreme razgovaraju o neemu. D irsova ta na le ala je otvorena na stolu, a iz nje je bilo izvaeno i pregledano mno tvo dokum enata. Izvesna odbojnost i neprijaznost koje su lebdele u vazduhu natera e profeso ra da bude na oprezu. "Odmorite noge", ree Vandenberg automatski, bez osmeha. Nastupi mala nate gnuta pauza za vreme koje je svako od njih oekivao da e neko drugi progovoriti; na jzad on dodade: "ujem da ste otpisali jo jedan le ." "Bio je to nesrean sluaj", ree Rajnhart. "Svakako, svakako. Dva nesrena sluaja." "Kabinet je dobio rezultate istrage", ree Ozborn gledajui u tepih. D irs se nervozno zaka lja i poe da prikuplja papire. "Stvarno?" Rajnhart pogleda u generala ekajui. " ao mi je, profesore", ree Vandenberg. "Za to?"

Ozborn ga pogleda prvi put. "Moraemo da prihvatimo promenu nadzora; jedno op te pritezanje." "Za to?" "Ljudi e poeti da postavljaju pitanja. Uskoro e se saznati da imate to ivo b ie na kome eksperimenti ete." "Mislite na Dru tvo za za titu ivotinja? To nije nikakva ivotinja. To je samo skup molekula koje smo mi samo spojili zajedno." "To nee doprineti da oni postanu popustljiviji." "Ne mo emo tek tako stati usred..." Rajnhart je prelazio pogledom sa jedno g na drugog, poku avajui da dokui ta imaju na umu. "Doni i Fleming upravo polaze novi m smerom." "Znamo", ree D irs dodirujui papire koje je vraao u torbu. "Onda...?" " alim", opet ree Vandenberg. "Ovo je kraj va ega puta." "Ne razumem." Ozborn se nelagodno prome kolji na svojoj stolici. "Dao sam sve od sebe. B orili smo se koliko smo mogli." "Borili? Protiv koga?" "Kabinet je nepokolebljiv." Izgledalo je da Ozborn po to-poto eli da izbegn e detalje. "Izgubili smo proces, Erneste. Bitka je voena i izgubljena meu mnogo kr upnijim zverkama nego to smo mi." "A sad", ubaci Vandenberg, "otpisaste jo jedan le ." "To je samo izgovor!" Rajnhart ustade na svoja mala stopala i stade nasu prot oveku za stolom. " elite da mi odemo da biste vi preuzeli ureaj. Izmisliete bilo kakav sluaj..." Vandenberg uzdahnu. "Tako to ide. Ne oekujem od vas da shvatite na e stanov i te." "Vi mi to ne olak avate." D irs zatvori ta nu i na licu mu se ukaza jedva primetan osmeh. "Stvar je u tome, Rajnharte, to oni ele da se vratite u Bulder o Fel." Rajnhart ga pogleda prezrivo. "Bulder o Fel? Nee me pustiti ni da provirim unutra." D irs pogleda upitno u generala, koji mu glavom dade znak da nastavi. "Kabinet nam je ukazao poverenje", ree on poku avajui da prida znaaj svojim r eima. "Ali to je strogo poverljivo shvatite", ree Vandenberg. "Mo da bi onda bilo bolje da mi ne ka ete." Rajnhart se pritaji kao kakva ivo tinjica u svojoj rupi. "Morate znati", ree D irs. "Biete upleteni u to. Vlada je poslala hitan S.O. S. ele da svi radite na odbrani." "Bez obzira na to ime se bavimo?" "To je odluka Kabineta." Ozborn je govorio gledajui u tepih. "To je bilo najvi e to smo mogli uiniti." Vandenberg ustade i pree do mape na zidu. "Zapadne sile su veoma zainteresovane za to." I on je izbegavao da pogle da u Rajnharta. "Zbog putanja koje smo otkrivali." "Kakvih putanja?" "Naroito onih koje su uhvaene va im radio-teleskopom. Jedino su one dovoljno precizno definisane. Preko njega smo uhvatili putanje prilinog broja letelica u orbiti." "Zemaljskih?" Rajnhart baci pogled na trajektorije obele ene na mapi. "Jes te li zbog toga svi tako zabrinuti?" "Da. Neko na drugoj strani Zemljine kugle izbacuje ih ubrzanim tempom, a li one su van dometa na eg radara za daljinsko otkrivanje ciljeva. Svemirska slu ba ujedinjenih nacija ne zna ni ta o njima, a ni zapadni saveznici. Niko." D irs dovr i umesto njega: "Znai da oni ele da se vi prihvatite toga." "Ali to nije moja oblast." Rajnhart je odluno stajao ispred stola. "Ja sa m astronom." "A je li ovo to sada radite va a oblast?" upita Vandenberg. "Proistie iz nje - iz astronomskog izvora."

Za trenutak mu niko ne odgovori. "Pa, tako Kabinet eli", ree Ozborn na kraju. "A posao u Tornesu?" Vandenberg se okrete prema njemu. "Va om ekipom - onim to je ostalo od nje - rukovodie doktor D irs." "D irs!" "Ja sam direktor stanice." "Ali vi ne znate ni najosnovnije..." Rajnhart se uzdr a. "Ja sam fiziar", ree D irs. "Bar sam bio. Verujem da za kratko vreme mogu po novo da se ukljuim." Rajnhart ga prezrivo pogleda. "Uvek ste ovo eleli, zar ne?" "Ovo nije moj izbor!" ree D irs besno. "Gospodo!" povika Ozborn prekorno. Vandenberg se tromo vrati svome stolu. "Ne pravimo od ovoga lini problem. " "A Donin i Flemingov rad?" upita Rajnhart. "Neu ih se sasvim otarasiti", ree D irs. "Kompjuter e morati da radi i za nas , ali to se mo e udesiti..." "Ako se otarasite mene." "To za tebe ne znai nikakvu degradaciju, Erneste", ree Ozborn. "Kao to e vide ti na iduoj poasnoj listi." "Oh, do avola i poasna lista!" Rajnhartovi maju ni prsti zari e se u aku. "Ono t o rade Doni i Fleming jeste najznaajniji istra ivaki projekat koji smo ikada imali u ovoj zemlji. Jedino to mene ti ti." D irs ga pogleda sevajui kroz naoare. "Uiniemo za njih to budemo mogli ukoliko se budu dobro vladali." "Gospoice Adamson, ovde e doi do nekih promena." D udi je bila u D irsovoj kancelariji, suoena sa doktorom Hanterom, upravniko m medicinskog sektora stanice. Bio je to krupan ko at ovek koji je mnogo vi e podseao n a vojnika nego na medicinara. "Profesorka Doni e zapoeti nov eksperiment, ali ne pod rukovodstvom profes ora Rajnharta; Rajnhart je iskljuen iz toga." "Ko e onda...?" ona ostavi pitanje nedovr enim. On joj je bio antipatian i n ije elela da ima posla sa njim. "Ja u rukovoditi njime." "Vi?" Hanter je verovatno navikao na ovakvu vrstu uvreda; ova izazva samo jedv a primetan podrugljiv osmeh na njegovom irokom neproduhovljenom licu. "Naravno, ja sam samo skroman lekar. Glavna vlast bie doktor D irs." "A ako profesorka Doni ima ne to protiv toga?" "Nema. U stvari, nju nimalo ne zanima kako je sve organizovano. Sve to mo ramo da uinimo jeste to da za nju stvari postavimo na vrsto tle. Doktor D irs e imati konanu jurisdikciju nad kompjuterom, a ja u mu pomagati u biolo kim eksperimentima. A sada vi..." on uze jedan list hartije sa direktorovog stola, "...vi ste bili preme teni u Ministarstvo nauke. Bilo pa pro lo. Vraate se nama. Biete mi potrebni da vodite rauna o obezbeenju na eg dela posla." "Program profesorke Doni?" "Da. Mislim da emo stvoriti nov oblik ivota." "Nov oblik ivota?" "Zastaje vam dah, zar ne?" "Kakav oblik?" "Jo ne znamo, ali i kada budemo znali, moraemo to da zadr imo za sebe, zar n e?" On je nekako osvajaki pohotno pogleda ispod oka. "Imamo ast da budemo babice j ednom velikom dogaaju." "A doktor Fleming?" upita ona gledajui pravo ispred sebe. "On ostaje i dalje na zahtev Ministarstva nauke; ali ja stvarno mislim d a on tu nema jo bog zna ta da radi." Fleming i Doni primili su vest o Rajnhartovom preme taju gotovo bez rei. Do

ni je bila sasvim zaokupljena onim to je radila, a Fleming je bio povuen i usamlje n. Jedina osoba s kojom je mogao da razgovara bila je D udi, ali on ju je izbegava o. Mada su on i Doni tesno saraivali, i dalje su bili nepoverljivi jedno prema dr ugome i sem o eksperimentu nisu ni o emu drugom razgovarali bez ustezanja. ak i u toj oblasti on je te ko izlazio nakraj sa njom kad god bi poku ao da je privoli da p rihvati neku bazinu tezu. "Pretpostavljam", ree ona dok su stajali pored izlaznog printera koji je otkucavao nove nizove cifara, "pretpostavljam da su ovo informacije koje je pren eo kiklop." "Neke od njih. Plus ono to je ma inerija nauila od Kristine kada ju je upeca la." " ta je mogla da naui?" "Seate li se da sam rekao da mora postojati neki br i nain na koji e ona dobi ti informacije o nama?" "Seam se samo da si bio nestrpljiv." "Nisam samo ja. Za tih nekoliko sekundi, pre no to su osigurai pregoreli, verujem da je dobila vi e psiholo kih podataka nego to bi ste vi postigli radei itavog i vota." Doni frknu na svoj uobiajeni nain i ostavi ga da se bavi sopstvenim mislim a. On uze pare izolovanog provodnika, ode do kontrolne jedinice i stade ispred ra zvodne table na kojoj su se sijalice palile i gasile, zami ljeno dr ei u svakoj ruci po jedan ogoljeni kraj ice. Dohvativ i jedan od prikljuaka, on omota jedan kraj ice o ko njega, a potom, dr ei provodnik za izolovani deo, prinese polako drugi kraj prem a suprotnom prikljuku. " ta to poku ava ?" Doni mu hitro prie iz drugog kraja prostorije. "Napravie krat ak spoj." "Ne verujem", ree Fleming. On golom icom dodirnu prikljuak. "Vidite." Kada se metalne povr ine dodirnu e, pojavi se samo mala varnica. Fleming spusti icu i postoja nekoliko trenutaka razmi ljajui. Onda polako po di e ruke prema prikljucima, kao to je uinila i Kristina. Doni uini korak napred da ga sprei. "Za ime boga!" "U redu je", Fleming je dodirivao oba prikljuka istovremeno i ni ta se ne d ogodi. Stajao je, ispru enih ruku, dr ei metalne ploe, dok ga je Doni posmatrala s me av inom skepticizma i straha. "Zar nije bilo dovoljno smrti?" "Njemu je dovoljno." On opusti ruke. "Nauio je. Nije mu bio poznat efekat visokog napona na organsko tkivo sve dok nije privukao Kristinu. Nije znao da e to i njega o tetiti. Ali sada kad mu je to poznato dr i se na oprezu. Ako napravite kratak spoj preko ovih elektroda, on e smanjiti napon. Hajde, poku ajte." "Ne, hvala. Dosta mi je tvojih fantastinih zamisli." Fleming je pogleda strogo. "Nemate posla naprosto sa nekim ureajem, znate. Imate posla sa mozgom, i to avolski dobrim mozgom." Po to ona ni ta ne odgovori, on izie. Uprkos tome to je bio zaokupljen radom na odbrani, D irs nae vremena i sreds tava da pomogne Doni. Spadao je u onu vrstu ljudi koji se hrane aktivno u, kao para ziti; te nja za podvrgavanjem to vi e stvari sopstvenom nadzoru zadovoljavala je pods vesne udnje njegovog uma i mo da je zauzela mesto njegovog kreativnog genija koji m u je izmicao. Uspeo je da joj stavi na raspolaganje jo vi e ureaja i olak ica, i sve p onosnije je izve tavao o njenom napredovanju. Postigao je vi e nego to bi uinio Rajnha rt da je ostao na svom mestu. Bloku kompjutera dodata je nova laboratorija da bi se u nju smestio ogro man i veoma slo en ureaj za sintezu nukleinske kiseline, tokom sledeih nedelja monti rani su novokonstruisani rendgenski kristalografski ureaj i hemijske sintezne jed inice za proizvodnju sastojaka fosfata, deoxybirose, adenina, timina, citozina, tirozina i ostalih sastojaka koji su potrebni za stvaranje molekula nukleinske k iseline, klice ivota. U toku od nekoliko meseci imali su helikoidu nukleinske kis eline od nekih pet biliona nukleotidnih ifara u stvaranju, a krajem godine naprav ili su jednu genetiku jedinicu od pedeset hromozoma, pribli no koliko iznose genets ke potrebe oveka, ali ne to vi e. Poetkom februara, Doni podnese izve taj o stvaranju ivog embriona, oigledno l

judskog. Hanter dojuri u zgradu laboratorije da ga vidi. On proe pored Fleminga, d ok je i ao kroz sobu sa kompjuterom, ali mu ne ree ni ta. Fleming se dr ao svog posla, kako je i obeao, i nije poku avao da pomogne u bilo emu to je u vezi sa biohemijom. H anter u laboratoriji zatee Doni nadnesenu nad jednu malu komoru sa kiseonikom, ok ru enu ureajima i izvesnim brojem svojih asistenata. "Da li ivi?" "Da." Doni se uspravi i pogleda ga. "Kako izgleda?" "To je beba." "Ljudska beba?" "Rekla bih da jeste, mada sumnjam da bi se Fleming slo io s tim." Ona se n asme i zadovoljno. "I to devojica." "Jedva mogu da poverujem..." Hanter zaviri u komoru sa kiseonikom. "Smem li da pogledam?" "Nema bog zna ta da se vidi; spakovan zamotuljak." Pod prekrivaem komore od perspeksa nalazilo se ne to to je mo da i predstavlja lo ljudsko stvorenje, ali telo mu je bilo vrsto omotano pokrivaem, a lice prekrive no maskom. Jedna gumena cevica je pored njegovog vrata nestajala ispod pokrivaa. "Di e li?" "Uz na u pomo. Puls i disanje normalni. Te ina tri kilograma. Kada sam prvi p ut do la ovamo, nije mi padalo na pamet..." Ona iznenada zastade, neoekivano ponese na oseanjima. Kada je nastavila, glas joj je bio bla i. "Obistinila se sva alhemija za pravljenje zlata, stvaranje ivota." Ona lupnu gumenu cevicu i pree na svoj uobia jen grub nain govora. "Hranimo je intravenozno. Videete da nema nagon za normalnim sisanjem. Moraete je nauiti." "Natovarili ste nam prilian posao", ree Hanter, ne ravnodu no, ali ve zabrinu t za formalne odgovornosti. "Ja sam vam natovarila ljudski ivot koji su stvorila ljudska bia. Prirodi je bilo potrebno dve hiljade miliona godina da obavi takav posao; nama je bilo p otrebno etrnaest meseci." Hanter ponovo poprimi svoj zvanino uljudan nain ophoenja. "Dozvolite da bud em prvi koji e vam estitati." "Ka ete to kao da sam se stvarno porodila", ree Doni, uspevajui i da frkne i da se nasme i u isto vreme. Malo stvorenjce u komori kao da je bujalo od intravenozne hrane. Raslo j e otrpilike dva i po centimetra na dan, i bilo je oigledno da nee proi kroz uobiajen stadijum detinjstva ljudskog stvora. D irs je obavestio generalnog direktora za i stra ivanja u Ministarstvu odbrane da e, pod ovakvim okolnostima, ono dostii potpun stas odraslih za tri do etiri meseca. Zvanina reakcija na celokupan dogaaj bila je me avina ponosa i tajanstvenost i. Generalni direktor zatra io je potpun izve taj, klasifikujui ga u kategoriju strog o poverljivih dokumenata. Predao ga je Ministarstvu za odbranu, koje ga je u sa et om obliku prenelo zaprepa enom i zbunjenom predsedniku vlade. Kabinet je obave ten u okvirima najstriktnije poverljivosti, a Ratklif se vratio u svoju kancelariju u Ministarstvu nauke potresen i u nedoumici ta da preduzme dalje. Posle du eg razmatr anja, on nalo i Ozbornu da pismeno zatra i od Fleminga samostalan izve taj. Fleming je odgovorio u dve rei: "Ubite je!" U dogledno vreme pozvali su ga u D irsovu kancelariju i zatra ili da polo i rau ne. "Ne bih rekao", ree D irs kiljei iza naoara kroz uske proreze izmeu kapka, "da vi imate bilo kakve veze sa ovim." Fleming udari pesnicom o glomazni sto. "Jesam li ja jo lan ekipe?" "U izvesnom smislu jeste." "Onda ete me mo da saslu ati. Ono stvorenjce mo e da lii na ljudsko bie, ali ono to nije. Ono je dopuna ma inerije, kao i ona druga kreatura, samo je znatno razvij enije." "Na emu se zasniva ta teorija?" "Zasniva se na logici. Prvo bie predstavljalo je prvi poku aj da se stvori

organizam kao na i stoga prihvatljiv za nas. Ovo je bolji hitac, zasnovan na veem broju podataka. Radio sam na podacima i znam koliko je to hotimino." D irs malo razmae kapke. "I po to ste ostvarili ovo udo, vi predla ete da ga ubi jemo?" "Ako to ne uinite sada, vi e nikada neete biti u mogunosti." "Ljudi e misliti da je to Ijudsko bie. Rei e da ga mi ubijamo. Ono e imati na s - ma inerija e nas imati - tamo gde ona eli." "A ako ne poslu amo va savet?" "Onda je dr ite to dalje od kompjutera." D irs je za trenutak sedeo bez rei, svetlucajui naoarima. Tada ustade da bi o konao sastanak. "Vi ste ovde samo na osnovu preutne dozvole, Fleming, i ne u ivate naklonos t ministra za nauku. Odluka u ovom sluaju ne zavisi od vas nego od mene. Bie uinjen o ono to ja budem ocenio kao najbolje, a tako emo postupiti i sada." 9. UBRZANJE Devojka se, saobrazno D irsovom predskazanju, potpuno razvila za etiri mese ca. Veinu toga vremena provela je u komori s kiseonikom, mada su sve vi e produ avali periode za vreme kojih su je uili normalnom disanju. Krajem prvog meseca prestal i su da je hrane preko creva i pre li su na hranjenje iz boce. Sem tog nije uinjeno ni ta drugo to bi podstaklo njen um, a ona je le ala nepokretno kao novoroene, buljei u tavanicu. D irsa je pomalo zbunjivao tok njenog razvoja, ali kad je dostigla visi nu od 170 cm, do kada je postala ve sasvim razvijena mlada ena, ona prestade da ra ste. "Sasvim zgodno ene", ree Hanter obliznuv i se. D irs nije dozvoljavao nikome da je vidi izuzev Hantera, Doni i njihovih a sistenata. On je svakodnevno slao poverljive izve taje Ministarstvu za odbranu, a dva puta ga je posetio i generalni direktor za istra ivanja, s kojim je kovao plan ove za njenu budunost. Bile su preduzete sve mogue mere da se njeno postojanje odr i u tajnosti; oko kompjutera i u laboratorijskom bloku danonono su se smenjivale s tra e, a svi koji su bili upoznati sa njenim postojanjem bili su obavezni da to za dr e za sebe. Sem Rajnharta koji je za nju neslu beno saznao od Ozborna, i nekolicin e starijih slu benika i politiara u Londonu, niko izvan istra ivake ekipe u Tornesu ni je znao ni ta o njoj. Fleming je, po D irsovom mi ljenju, bio najsumnjiviji u itavoj grupi i D udi je dobila poseban nalog da motri na njega. Njih dvoje bukvalno jedva da su progovo rili od pro log prolea. On je jednom, mrzovoljno i mlako, poku ao da joj se izvini, to je ona presekla u samom zaetku; od tada, kad bi se sreli u logoru, nisu obraali p a nju jedno na drugo. Najzad, ree ona sebi, ona nije ni motrila na njega - injenica da se on ogradio od Doninog eksperimenta koji je posle Brid erove smrti spadao u n jenu nadle nost, znaila je da on vi e nije prvenstveno njena briga. Ma koliko da ju j e grizla savest zbog pro losti, to je bilo prekriveno anestezijom nekakve ravnodu ne apatinosti. Ali, sada je bilo drugaije. Prikupiv i svu svoju odlunost, ona ga potra i u prostoriji kompjutera, oseajui neku udnu mlitavost u nogama. Pru i mu list sa instrukcijama. "Hoe li da proita ovo", ree bez ikakvog uvoda. On ga letimice pogleda i vrati joj. "Ovo je dokument Ministarstva odbran e - ti ga itaj. Ja biram ta dodirujem." "Odnosi se na bezbednost novog bia", izusti ona sa naporom, uzmiui pred nje govim napadom. Fleming se nasmeja. "Tebe to zabavlja..." upita ona. "Ja u biti odgovorna za njegovu bezbedno st." "A ko e biti odgovoran za tvoju?" "D one!" D udino lice prekri se rumenilom. "Da li uvek moramo biti na suprot nim stranama?" "Tako nekako ispada, zar ne?" ree on tonom koji je izra avao me avinu neke vr ste saoseanja i ravnodu nosti. "Na alost, to tvoje dragoceno bie je za mene poslednja briga." "Ono nije moje. Ja obavljam svoj zadatak. Nisam tvoj neprijatelj."

"Nisi. Ti samo spada u onu vrstu devojaka koje se muvaju unaokolo." On se bespomono osvrte po sobi. "E, pa ja sam rekao ta sam imao da ka em!" Ona uini poslednji poku aj da mu se pribli i. "Kao da je pro la venost od kad sm o jedrili." "I jeste." "Ostali smo kakvi smo i onda bili." "U jednom drugaijem svetu." On se pokrenu kao da eli da ode. "Isti je to svet, D one." "U redu, ti im to reci." Naie Hanter. "Izvodimo je." "Koga?" Fleming se sa olak anjem okrete od D udi. "Devojicu - iz njene komore s kiseonikom." "Je li to odobreno?" upita D udi. "Ovo je izuzetna prilika - prireujemo sveani izlazak." Hanter joj uputi bl jutav seksi osmeh i ode u drugu prostoriju. Fleming pogleda za njim ogoreno. " ivo udovi te u prirodnoj veliini isporueno u nagradnom pakovanju." D udi se iznenadi videv i ga kako se kikoe. Oseti da su se njih dvoje iznenad a znatno pribli ili jedno drugom. "Odvratan mi je taj ovek. Kako je snishodljiv." "Nadam se da e je ubiti", ree Fleming. "Verovatno je dovoljno lo lekar." Zajedno proo e kroz laboratoriju. Hanter je nadgledao otvaranje donjeg dela komore s kiseonikom pod Doninim budnim okom. Ispod komore nalazio se uzan kreve t na tokovima koji su sada dva asistenta pa ljivo pomicala napred. Ostali su stajal i unaokolo dok se krevet polako pojavljivao i na njemu potpuno odraslo stvorenje - devojka: najpre njena stopala prekrivena ar avom, a onda telo, takoe pokriveno. L e ala je na leima, a kada joj otkri e lice, D udi zinu od zaprepa enja. Imala je lepo i iz ra ajno iroko lice sa visokim jagodicama - baltika fizionomija. Njena duga svetla ko sa bila je rasuta po jastuku, oi su joj bile zatvorene, a disala je ujednaeno, kao da spava. Liila je na neku rafiniranu plavokosu verziju Kristine. "To je Kristina!" pro apta D udi. "Kristina." "Nemogue", odvrati osorno Hanter. "Postoji izvesna povr na slinost", priznade Doni. Hanter joj odbrusi. "Izvr ili smo autopsiju one druge devojke. Sem toga, o na je bila smea." D udi se okrete Flemingu. "Da li je ovo neka u asna ala?" On odreno odmahnu glavom. "Ne dozvoli da te obmane. Ne dozvolite da obman e bilo koga od vas. Kristina je mrtva. Kristina je bila samo uzorak." Svi su utali kao zaliveni u trenutku kada Doni opipa devojin puls i na e se razgledajui njeno lice. Ona otvori oi i pogleda odsutno u tavanicu. " ta to znai?" upita D udi. U seanju joj je jo bio lik mrtve Kristine, a ipak o vo je bilo ne to ivo, do u detalje nalik na nju. "To znai", ree Fleming kao da odgovara svima njima, "da je kompjuter napra vio kopiju ljudskog bia. U nekolikim stvarima je izgre io - u boji kose, na primer - ali je u celini prilino dobro obavio posao. Ljudska anatomija mo e se izraziti ci frama, to je kompjuter i uinio, a onda ih je dao nama da ih preobratimo u prvobitn o stanje." Hanter pogleda u Doni i dade znak asistentima da odguraju krevet u sused no odeljenje. "U svakom sluaju, on nam je dao ono to smo tra ili", ree Doni. "Mislite? Va an je mozak, a ne telo. Kompjuter nije napravio Ijudsko bie napravio je strano bie koje lii na ljudsko." "Doktor D irs nas je upoznao sa va om teorijom", ree Hanter odlazei da bdi nad devojinim krevetom. Doni se jedan trenutak kolebala pre no to poe za njima. "Mo da si u pravu", ree ona. "U tom sluaju bie sve jo zanimljivije." Fleming se obuzdavao sa oiglednim naporom. " ta nameravate da uradite sa ti m?" "Nameravamo da ga obrazujemo - to jest nju." Fleming se okrenu i izie iz laboratorije u prostoriju kompjutera, a D udi p oe za njim. "ega tu ima ravog?" upita ona. "Svako drugi..."

On je pogleda i ree: "Kada vi a inteligencija susretne ni u ona je uni tava. Et o to je ravo. ovek gvozdenog doba uni tio je oveka kamenog doba; bledoliki su potukli Indijance. ta je ostalo od Kartagine kada su je Rimljani sredili?" "Pa je li to u krajnjoj liniji lo e?" "Lo e je po nas." "Za to bi to..." "Jaki su uvek nemilosrdni prema slabima." Ispitujui teren, ona polo i ruku na njegov rukav. "Onda slabi treba da se d r e jedni drugih." "O tome je trebalo ranije da misli ", ree on. D udi je digla ruke od daljih poku aja u vezi s njim; ponovo je ivela za svoj raun, prepustiv i ga vlastitim preokupacijama i sumnjama. Prolee je kasnilo te godine. Lo e i tmurno vreme koje je bilo u skladu sa t murnim i turobnim raspolo enjem koje je vladalo u logoru, potraja do kraja aprila. Izuzimajui Donin eksperiment, ni ta nije i lo kako treba. D irsovo stalno osoblje i ek ipe za razvoj projektila radili su naporno, ali bez nekog znaajnog uspeha; probni h lansiranja bilo je vi e nego ikad, ali ona nisu davala nikakve stvarno zadovolja vajue rezultate. Posle svakog neuspelog poku aja, sivi ostaci oblaka nad Atlantikom ponovo su natkrivali rt, kao da su predoavali da se nikada ni ta nee izmeniti niti usavr iti. Jedino se stvorenje u obliju devojke rascvetavalo poput egzotine biljke u staklenoj ba ti. Jedno krilo Doninih laboratorija bilo je pretvoreno u bolniki blok , sa stambenim prostorijama za devojku. Tu su je dvorili i pripremali za njenu u logu kao neku princezu iz bajke. Zvali su je Andromeda prema mestu odakle je pot icala. Uili su je da jede i pije, da sedi i da se kree. U poetku je sporo uila kako da koristi svoje telo - nije imala, kako ree Doni, nijedan od normalnih dejih inst ikata za fiziki razvoj - ali uskoro postade jasno da ona poseduje neverovatnu spo sobnost sticanja znanja. Nikad joj se nije moralo ponavljati. Kada bi jednom sag ledala mogunosti u bilo kojoj oblasti, ona bi ovladala time bez kolebanja i napor a. Tako je bilo i u pogledu govora. U poetku je izgledalo kao da ga uop te nij e svesna. Nikada nije plakala kao normalna novoroenad i morali su da primene metod kojim se ue govoru gluvonema deca - podsticanje svesti o vibracijama glasnih ica i o efektima tih vibracija. Ali im je shvatila emu slu i govor, uila je onom brzinom kojom su joj oni sricali nove rei. Za nekoliko nedelja postala je obrazovana, kom unikativna osoba. Tokom nekoliko nedelja takoe je nauila i da se kree kao ljudsko bie, pomalo nezgrapno, kao da joj se telo pokree prema uputstvima, a ne kao da njime upravlja njena sopstvena volja, ali graciozno i nimalo nespretno. Najvei deo vremena prov odila je pod okriljem svoje svite, mada su je svakoga dana kad nije padala ki a iz vodili u pustaru u zatvorenim kolima i pu tali je da se pod naoru anom pratnjom i va n doma aja bilo ijeg pogleda, bilo izvan ili unutar logora, pro eta na sve em vazduhu. Nikada se nije ni na ta alila, ma emu da su je podvrgavali. Podnosila je me dicinske preglede, poduavanje i stalan nadzor kao da nije imala sopstvene volje i li elja. U stvari, ona nije pokazivala uop te nikakve emocije sem gladi pre jela i umora pri smiraju dana, pa i tada je to bio fiziki umor a ne psihiki. Uvek je bila blaga, uvek popustljiva i veoma lepa. Pona ala se, u stvari, kao da je u snu. D irs i Doni su tempo njenog obrazovanja podesili tako da se za vreme koje bi odgovaralo vremenu potrebnom da se odr i neki letnji kurs obuhvati celokupan u niverzitetski plan. Kada je jednom shvatila osnove decimalne aritmetike, ona vi e nije imala te koa s matematikom. Raunala je kao raunska ma ina; baratala je brojevima h itrom logikom nekog raunara i nikada nije gre ila. Bila je sposobna da dr i u glavi n ajslo enije progresije, ne oseajui nikakav napor. to se tie ostalih predmeta, bila je puna injenica kao enciklopedija. D irs i nastavnici koje su dovodili u Tornes, u be skrajnom i, po uenosti, impresivnom nizu - ne da bi neposredno nju poduavali, jer za nju niko nije smeo da zna, ve da bi upravili njene instruktore - postavili su temelje jednom op tem, nespecijalizovanom nivou znanja, tako da je do kraja ovog k ursa, potkraj leta, teorijski znala o svetu koliko i neki inteligentan i lucidan svr eni kolarac. Jedino su joj potpuno nedostajali ljudsko iskustvo i spontan stav

prema ivotu. Mada je bila ila i prilino komunikativna, ostavljala je utisak kao da koraa i govori u snu. "U pravu si", priznade Doni Flemingu. "Ona nema mozak, ona ima raunar." "Zar to nije isto?" On pogleda u vitku plavu u koja je sedela i itala za st olom u prostoriji odreenoj da bude njena soba. Bila je to jedna od retkih Flemingovih poseta Doninim prostorijama. Labo ratorija je bila ispra njena i pretvorena u niz soba koje su izgledale kao sobe u bro urama o ureenju stanova, sa devojkom kao jednim od komada pokustva. "Ona je nepogre iva", ree Doni. "Ona ne zaboravlja. Nikada ne gre i. Ve sada z na vi e od veine ljudi." Fleming se namr ti. "A vi ete je puniti informacijama dok ne bude znala vi e i od vas." "Verovatno. Ljudi koji su za nas zadu eni imaju neke planove u vezi s njom ." D irsov plan bio je sasvim providan. Gorui problemi odbrambene ma inerije nis u re eni uprkos tome to je za njihovo re avanje kori en i novi kompjuter. Glavna te koa je bila u tome to u stvari nisu znali kako da ga koriste. Preuzimali su ga od Flemin ga na nekoliko sati dnevno i uspevali su da vrlo brzo dobiju prilian broj prorauna , ali nisu prona li nain da iskoriste njegov stvarni potencijal, ili da iskoriste n jegov neizmerni intelekt za re avanje problema koji se ne bi izra avali preko cifara . Ako bi, kako je smatrao Fleming, bia stvorena uz pomo ove ma inerije bila njoj slin a, onda bi bilo moguno iskoristiti jedno od njih kao posrednika. Prvo udovi te oigled no nije bilo sposobno da saop ti kompjuteru ljudske zahteve, ali devojka je bila n e to drugo. Ako bi ona mogla da se iskoristi kao posrednik, onda bi se moglo postii ne to veoma uzbudljivo. Ministar za odbranu nije imao ni ta protiv ove zamisli, i mada je Fleming upozorio Ozborna kao to je upozoravao i D irsa, Ozborn nije imao ovla enja koja su ima li ljudi na vlasti. Fleming je mogao jedino da posmatra sa strane kako uinak ma ine rije nerazumno koriste ljudi koji ne obraaju pa nju na njegove primedbe. Njemu samo m ostalo je jedino neuhvatljivo logiko stanovi te prema kome se upravljao. Ako je g re io, onda je gre io od samog poetka, a i sam ivot bio je drugaiji nego to je on zami lj o. Ali ako je bio u pravu, onda su srljali u veliku nesreu. On se na ao u prostoriji kompjutera kada su D irs i Doni prvi put tamo uveli devojku. "Za ime boga!" On pogleda u D irsa pa u Doni, krajnje i beznade no moleivo. "uli smo va e mi ljenje, Fleming", ree D irs. "Onda je ne pu tajte ovamo." "Ako imate ne to protiv, alite se ministru." On se okrete vratima. Doni sle e ramenima; njoj se inilo da Fleming di e buku ni oko ega. D irs je pridr avao vrata dok je Andromeda ulazila u pratnji Hantera, koji j e i ao postrance i malo iza nje, tako da su izgledali kao linosti iz nekog romana D e jn Ostin. Andromeda se kretala nezgrapno, ali bila je sasvim budna. Lice joj je bilo spokojno, a oi kao da su upijale sve to su videle. Sve je bilo nekako sveano i nestvarno kao da se spremaju da zaigraju menuet. "Ovo je kontrolna prostorija kompjutera", ree joj D irs, dok je stajala gle dajui oko sebe. Govorio je kao dobrodu an, ali strog roditelj. "Priao sam vam o njoj , seate li se." "Za to bih zaboravila?" Iako je govorila polako i bombasto, njen glas je, kao i njeno lice, bio izra ajan i prijatan. D irs je provede kroz sobu. "Ovo je ulazna jedinica. Jedini nain na koji mo e mo ubaciti informaciju u kompjuter jeste taj da je ovde otkucamo. To nam odnosi mnogo vremena." "Tako mora." Razgledala je tastaturu sa nekim ravnodu nim interesovanjem. "Ako elimo da op timo sa njim", nastavi D irs, "najbolje to mo emo da uinimo jest e to da odaberemo ne to iz izlazne jedinice, zatim da mu to opet vratimo." "To je veoma nespretno", ree ona sporo. Doni prie i stade s njene druge strane. "Kiklop iz one druge sobe mo e nepo sredno da se ukljui pomou ovog koaksijalnog kabla." "Da li elite da ja to uradim?"

" elimo da saznamo", ree D irs. Devojka podi e pogled i primeti da je Fleming posmatra. Ranije ga nije sre tala; zurila je u njega bez ikakvog izraza na licu. "Ko je to?" "Doktor Fleming", ree Doni. "On je konstruisao kompjuter." Devojka mu nezgrapno prie i ispru i ruku. "Milo mi je." Govorila je kao da ponavlja lekciju. Fleming ne prihvati p ozdrav, nego je i dalje buljio u nju. Ona mu je, ne trepnuv i, uzvraala pogled i, m alo zatim, spustila ruku. "Mora biti da ste pametan ovek", izgovori ona monotono. Fleming se nasmeja. "Za to to inite?" " ta?" "Smejete se - da li se tako ka e?" Fleming sle e ramenima. "Ljudi se smeju kada su sreni, a plau kada su tu ni. P onekad se smejemo i kada smo nesreni." "Za to?" Ona je i dalje zurila u njegovo lice. " ta znai srean ili tu an?" "To su oseanja." "Ja ih nemam." "Svakako. Neete ih ni imati." "A za to ih vi imate?" "Zato to smo nesavr eni." Fleming joj uzvrati pogled kao da je izaziva. D irs se nestrpljivo uzvrpolji. "Fleming, da li ovo radi kako treba? Na razvodnoj tabli ne vidi se ni ta." "Koje je razvodna tabla?" upita ona okrenuv i se. D irs joj pokaza, a ona se zagleda u nizove neupaljenih sijalica, dok su joj D irs i Doni davali obja njenja o njoj i o nameni prikljuaka. " eleli bismo da stanete izmeu njih", ree on. Ona slobodno prie tabli. Kad se pribli ila, sijalice poe e da svetlucaju. Ona stade. "U redu je", ree Doni. D irs skide obloge sa prikljuaka i ree devojci da se p omeri napred. Fleming ju je napregnuto posmatrao, ne govorei ni rei. Uste ui se, ona prie, napetog i ukoenog lica. Kada sti e do ploe, stade sa glavom izmeu prikljuaka, po desetak centimetara postrance udaljenim od sebe, a sijalice poe e ubrzano da se pal e i gase. Prostoriju ispuni zujanje ureaja u kompjuteru. Iako joj to nisu rekli, ona lagano podi e ruku prema ploama. "Sigurni ste da je neutralizovan?" D irs pogleda zabrinuto u Fleminga. "Sam se neutrali e." Kada devojka rukama dodirnu metalne ploe, ona uzdrhta. Stajala je, bleda, kao u zanosu, a onda poe zateturav i se. Doni i D irs je prihvati e i pomogo e joj da se dne u stolicu. "Je li sve u redu sa njom?" upita D irs. Doni klimnu glavom. "Ali pogledajte ovo?" Sve sijalice na ploi jako su svetlele, a zujanje kompjutera postade glasn ije nego ikada dotad. " ta se dogodilo?" "Govori mi", ree devojka, "Zna za mene." " ta ka e?" upita Doni. " ta zna o tebi? Kako govori?" "Mi... mi saobraamo." D irs pogleda neprijatno iznenaen. "Preko cifara?" "To se mo e izraziti i ciframa", ree ona zurei tupo ispred sebe. "Trebalo bi mnogo vremena da se to objasni." "A mo ete li vi da saobraate...?" Sna na eksplozija u susednoj prostoriji pre kide Doni. Sijalice na razvodnoj tabli se pogasi e, a zujanje prestade. " ta li se to dogodilo sa njim?" upita D irs. Fleming se okrete, ne odgovoriv i mu, i ode brzo do prvog laboratorijskog krila u kome je bila sme tena nakaza u svojoj posudi. Iz kontaktnih ica iznad posud e dizao se dim. Kad ih on izvue, njihovi krajevi su bili crni, a dronjci ugljenis anog tkiva visili su sa njih. Pogleda u posudu stisnuv i usta u tanku liniju. " ta mu se dogodilo?" upade Doni praena D irsom. "Ubijen je elektrinom strujom." Fleming zamlatara ostacima pred njom. "Do l

o je do jo jednog pra njenja, i to ga je ubilo." D irs proviri u posudu i odskoi zgaen. " ta ste uradili sa kontrolnicima?" upita on. Fleming baci ugljenisane ostatke provodnika. "Ni ta nisam uradio. Kompjute r zna kako da prilagodi sopstveni napon - zna kako da sagori tkivo - zna kako se ubija." "Ali za to?" upita D irs. Svi instinktivno pogleda e na vrata prostorije kompjutera. Tamo je stajala devojka. "Jer je to bila ona." Fleming joj prie Ijutito isturiv i donju vilicu. "Vi ste mu rekli, zar ne? On zna da sada ima boljeg roba. Nije mu vi e potrebno to jad no stvorenje. To je rekao, je li tako?" Ona je gledala pravo u njega. "Jeste." "Eto vidite!" okrete se D irsu. "Imate ubicu. Brid er je mo da bio rtva nesrenog sluaja, mo da i Kristina, mada bih ja to nazvao ubistvom bez predumi ljaja. Ali ovo je bilo obino ubistvo s predumi ljajem." "U pitanju je samo jedno primitivno stvorenje", ree D irs. "I suvi no!" Fleming se okrete devojci. "Je li tako?" "Jeste, u izvesnom smislu", odgovori ona. "A sledei put mo da ete vi biti suvi ni - ili ja, ili bilo ko drugi od nas?" Ona je i dalje stajala, nepokretna i bezizra ajna. "Mi smo samo uklanjali nepo eljan materijal." "Mi?" "Kompjuter i ja." Ona dodirnu prstima glavu. Flemingove oi poprimi e strog izraz. "Vi ste isti, zar ne? Zajednika inteligencija." "Da", ree ona muklo. "Ja razumem..." "Onda shvatite ovo!" Fleming je govorio glasno i uzbueno, unosei joj se u lice. "Ovo je jedno obave tenje: ravo je ubijati!" "Ravo? ta znai ravo?" "Vi ste u svoje vreme govorili o ubijanju", ree D irs. "Oh, bo e!" ree Fleming besno. "Zar ovde niko nije pri istoj svesti?" Jo trenutak je zurio u Andromedu, a onda, gotovo trei, odjuri iz prostorije . Bulder o Fel se gotovo nimalo nije izmenio od vremena kada je Rajnhart prv i put poveo D udi da joj ga poka e. Trava i vres prekrili su brazgotine koje su graev inari ostavili za sobom u okolnoj pustari, a niz zidove zgrada, iznad kojih su s e za vreme zimskih nepogoda prelivali oluci, spu tale su se tamne pruge; ali prost rani svod je jo nepomino lebdeo iznad velikog udubljenja, a u glavnom bloku opserv atorije su ureaji i osoblje i dalje spokojno i metodino obavljali svoj posao. Harv i je jo bio za kontrolnim stolom, ograen sa obeju strana pultovima za voenje i ureaj ima za proraunavanje koji su zaklanjali iroki prozor, a fotografije zvezda jo su vi sile po zidovima, mada vi e nisu bile tako razgovetne i nove kao ranije. Jedini znak tugaljivog posla kojim su bili zaokupljeni bila je ogromna z astakljena zidna mapa sveta na kojoj su pisaljkom kojom se slika na porculanu oz naeni projektili u orbiri. Ona je odavala ono to je prividan mir ovog mesta skriva o - strepnju i grozniavost kojima su bila propraena njihova posmatranja putanja na nebu iznad njih, putanja kojih je neumitno bivalo sve vi e. Rajnhart se odnosio p rema njima kao da su u pitanju predskazanja propasti, radei danonono sa laboratori jskom ekipom, hvatajui svaku novu putanju kako bi se koja letelica vinula u orbit u, i aljui sve hitnije i sumornije izve taje u Vajthol. Tokom proteklih meseci otkrivene su putanje bezmalo stotine zlokobnih ne identifikovanih projektila i ustanovljeno je da se prostor sa koga su lansirani nalazi negde u okeanu: u trouglu stranica dugih nekoliko stotina milja, sa temen ima u Mand uriji, Vladivostoku i na severnim ostrvima Japana. Nijedna od susednih zemalja nije ih priznavala za svoje. Kako ree Vandenberg, mogli su pripadati bilo kojoj od ove tri lanice Ujedinjenih nacija. Vandenberg je esto poseivao teleskop i vodio je duge i jalove razgovore sa Rajnhartom. Jedino to su mogli objektivno da zakljue na osnovu svojih nalaza bilo

je to da su u pitanju letelice sa pogonom, lansirane sa oko etrdeset stepeni sev erne irine, izmeu sto trideset i sto pedeset stepeni istone du ine, i da preleu iznad Rusije, zapadne Evrope i Britanskih ostrva brzinom od oko dvadeset pet hiljada k ilometara na as, na visini izmeu pet stotina ezdeset i est stotina pedeset kilometar a. Posle Britanije obino su preletale severni Atlantik, Grenland i polarni krug s everno od Kanade, verovatno se ukljuujui u svoju putanju u istoj oblasti, iznad Se vernog kineskog mora. Ma kakva da je bila njihova mar ruta, skretale su da bi prel etele Englesku ili kotsku: njima se oigledno moglo upravljati, i one su oigledno sa svim hotimice usmeravane ka ovoj maloj meti. Mada se o njihovoj veliini ili oblik u nije znalo ni ta pouzdano, one su emitovale signal koji je omoguavao njihovo praen je bez sumnje, bile su dovoljno velike da bi mogle biti snabdevene nuklearnim pu njenjem. "Ne znam emu slu e"; priznade Rajnhart. One su ga prosto opsedale. Ma kako da je bio nezadovoljan razvojem prilika u Tornesu, sada je bio sasvim zaokupljen ovim novim i neoekivanim obrtom dogaaja. Vandenberg je imao uverljive i razumne teorije. "Njihova svrha sastoji s e u tome da neko na Istoku eli da nam stavi do znanja kako su oni tehniki iznad na s. Paradiraju njima iznad na ih glava da bi pokazali svetu kako nemamo naina da im vratimo milo za drago. Novi vid zveckanja sabljom." "Ali za to uvek iznad ove zemlje?" Vandenberg kao da je pomalo alio profesora. "Zato to ste dovoljno mali, a dovoljno znaajni da biste predstavljali neku vrstu talaca. Ovo ostrvo je oduvek p redstavljalo dobru metu." "Pa", Rajnhart mahnu glavom prema mapi na zidu. "Eto vam dokaza. Zar Zap ad to nee izneti pred Savet bezbednosti?" Vandenberg odmahnu glavom. "Nee dokle god se mo emo pogaati sa pozicija sile . Oni bi jedva doekali da mi cmizdrei otrimo pred Ujedinjene nacije i priznamo na u s labost. Tada bi nas imali u svojim rukama. Ono to je nama potrebno jeste neko sre dstvo za odbranu." Rajnhart kao da je bio skeptian. " ta preduzimate u vezi sa tim?" "Napredujemo to br e mo emo. D irs ima teoriju..." "Oh, D irs!" "D irs ima teoriju", Vandenberg ne obrati pa nju na ovu upadicu, "da bismo p rilino brzo do li do re enja ukoliko bismo uspeli da spregnemo ono ensko stvorenje sa va im kompjuterom." "Ono je bio moj kompjuter", ree Rajnhart kiselo. " elim vam mnogo uspeha." Idue noi posle Vandenbergovog odlaska pojavi se Fleming. Te veeri Rajnhart je radio do kasno u no, poku avajui da utvrdi poreklo signala sa Zemlje koji su dovo dili do toga da sateliti promene kurs u orbiti, dok ne zau prporenje iz auspuha F lemingovih kola. Fleming se bezmalo oseao kao da je ponovo do ao kui; poznata prosto rija, Harvi za kontrolnim stolom, malena, skladna, oinska figura profesora koji g a eka ra irenih ruku. Od sve trojice, Fleming je izgledao najiscrpljeniji. "Ovde sve izgleda tako razborito." On se osvrte po velikoj urednoj prost oriji. "Spokojno i isto." Rajnhart se nasme i. "Trenutno nije ba naroito razborito." "Mo emo li da razgovaramo?" Rajnhart ga povede do udobnih stolica namenjenih posetiocima, oko omanje g stola u stra njem delu opservatorije. "Rekao sam ti preko telefona, D one, da ja t u ni ta ne mogu da uinim. Nameravaju da koriste to bie kao dodatak kompjuteru za D irs ov rad na projektilima." " to se upravo poklapa sa njegovim eljama." Rajnhart sle e ramenima. "Sada to vi e nije u mom delokrugu." "To nije ni u ijem delokrugu. Ja se samo zubima hvatam za slamku. Sve one prie kako emo moi da ga iskljuimo kad god nam se prohte - e pa vi e ne mo emo, je li ta ko?" Fleming se nervozno poigravao kutijom ibica koju je izvadio da bi pripalio c igaretu. "Sada je on svoj gazda. Ima svoje za titnike - svoje saveznike. Da je ona j stvor koji lii na enu, kojim sluajem stigao nekim vasionskim brodom, do sada bi g a ve uni tili. Smatrali bi ga onim to jeste. Ali po to je podmetnut na mnogo delikatni

ji nain, po to mu je dato ljudsko oblije, prihvaen je zahvaljujui svojoj spolja nosti. B eskorisno je apelovati na D irsa ili onu gomilu; i to sam poku ao. Profo, ja se boji m." "Svi se mi bojimo", ree Rajnhart. " to vi e otkrivamo o svemiru, sve smo prep la eniji." "ujte." Fleming se znaajno na e napred. "Munimo malo glavom. Ta ma inerija - ta j zametak mozga nekog drugog sveta - otpisala je sopstveno jednooko udovi te. Otpis ala je Kristinu. Otpisae i mene ako mu stanem na put." "Onda mu se sklanjaj s puta", ree Rajnhart umorno. "Ako si u opasnosti, s ada mu se sklanjaj s puta." "U opasnosti!" Fleming frknu. "Mislite li da elim da umrem na neki u asan n ain, poput Denisa Brid era, radi vlade ili Intela? Ali ja sam sledei na listi. Ako m e isteraju, ili ubiju, ta e biti posle?" "U ovom trenutku je pitanje ta e biti prvo." Rajnhart je govorio kao lekar koji se suoio sa beznade nim sluajem. "Ne mogu ti pomoi, D one." "A Ozborn?" "On vi e ne dr i uzde u svojim rukama." "Mo e nagovoriti svoga ministra da ode do predsednika vlade." "Predsednika vlade?" "On prima platu, zar ne?" Rajnhart odmahnu glavom: "Nema ta da poka e , D one." "Imam neke dokaze." "Sumnjam da je iko od njih raspolo en da ih saslu a." Rajnhart mahnu malom r ukom prema mapi na zidu. "To nas brine u ovom trenutku." " ta time posti ete?" Rajnhart mu ree. Fleming je sedeo slu ajui, napregnut i utuen, gnjeei prstima k utiju od ibica. "Ne mo emo uvek prednjaiti, zar ne?" Odbijao je profesorova obja njenja. "Sa ljudskim biima mo emo barem postii sporazum." "Kakvu vrstu sporazuma?" upita Rajnhart. "Nije va no kakvu vrstu sporazuma - kad se uporedi sa onim sa ime emo se ver ovatno suoiti. Bomba je brza smrt za civilizaciju, ali sporo podjarmljivanje plan ete..." Glas mu se prekide. Predsednik vlade nalazio se u svojoj hrastovinom oblo enoj sobi u Donjem d omu. Bio je to stariji gospodin, sportskog izgleda, sa svetlucavim plavim oima. S edeo je u sredini velikog stola koji je zapremao pola prostorije, slu ajui ministra odbrane. Sunevi zraci blago su prolazili kroz prozorska okna podeljena po sredin i. Neko zakuca na vrata, usled ega se ministar odbrane namr ti. Bio je to prodoran mlai ovek koji nije trpeo uznemiravanja. "Aa, evo sti u i naunici." Predsednik vlade se srdano nasmeja kad uvedo e Ratk lifa i Ozborna. "Vi ne poznajete Ozborna, zar ne, Bardete?" Ministar odbrane ustade i mehaniki se rukova. Predsednik vlade im dade zn ak da sednu. "Zar nije velianstven dan, gospodo? Seam se, bilo je isto ovako za vreme D enkerka. Izgleda da sunce uvek propraa sme kom nacionalne nesree." Okrenu se Bardetu : "Hoete li vi da izvedete poetni udarac, drago mome?" "Re je o Tornesu", ree Bardet Ratklifu. " elimo da preuzmemo kompjuter - i s ve to je u vezi sa njim. U principu smo se slo ili, zar ne? A predsednik vlade i ja mislimo da je do lo vreme za to." Ratklif ga pogleda bez naklonosti. "On vam je i do sada bio dostupan." "Sada nam treba vi e od toga, je li tako, gospodine?" Bardet se obrati pre dsedniku vlade. "Treba nam novi presreta, gospodo, i to to pre." Iza prijatnog i nehajnog, prilino staromodnog pona anja probijale su se odlunost i poslovnost. "Devet stotina etrdesete imali smo 'spitfajere', ali u ovom trenutku ni mi niti na i zapadni save znici nemamo bilo ta ime bismo naudili tim napravama koje preleu preko nas." "I nikakvih izgleda za tako ne to", upade Bardet, "pomou konvencionalnih sr edstava." "Mogli bismo da saradujemo, zar ne?" upita Ratklif Ozborna, "u razvijanj

u neega takvog?" Bardet nije spadao u ljude koji gube vreme. "Mo emo i sami da rukujemo nji me ukoliko bismo sasvim preuzeli va ureaj u Tornesu i devojku." "Kreaturu?" Ozborn izdi e svoju dobro istreniranu obrvu, ali mu predsednik vlade namignu umirujui ga. "Doktor D irs smatra da bismo, ukoliko iskoristimo tu tako udnovato nastalu devojku kao tumaa na ih zahteva u odnosu na kompjuter i tumaa njegovih prorauna, mog li prilino brzo da re imo mnoge na e probleme." "Ukoliko se mo e verovati njegovim namerama." Predsednik vlade kao da se zainteresova. "Nije mi sasvim jasno na ta misl ite." "Neki od na ih Ijudi sumnjaju u njegove mogunosti", ree Ratklif, ne savim ub een u ono to govori. Nijedan ministar ne voli da gubi teren, ak i kad mora da koris ti sumnjive argumente da bi ga zadr ao. Predsednik vlade ga pozva u stranu. "Oh, da, uo sam o tome." "Sve do sada, gospodine, to stvorenje bilo je predmet prouavanja na e ekipe ", ree Ozborn. "Profesorka Doni..." "Doni mo e da ostane." "U ulozi savetnika", dodade brzo Bardet. "A doktor Fleming?" upita Ratklif. Predsednik vlade se ponovo okrete Bardetu. "Fleming bi bio koristan, zar ne?" Bardet se namr ti. "Bie nam potreban potpun nadzor i veoma solidna bezbedno st." Ratklif povue poslednji adut. "Mislite li da je ona dorasla tome, ta devo jka?" "Nameravam da je propitam", ree predsednik vlade. On pritisnu jedno malo dugme na stolu i gotovo odmah zatim pojavi se jedan mladi d entlmen. "Molim vas za molite doktora D irsa da uvede svoju prijateljicu." "Doveli ste je ovamo?" Raktlif prekorno pogleda u Ozborna, kao da je to bila njegova gre ka. "Da, dragi mladiu." Predsednik vlade pogleda upitno u Ozborna. "Da li je ona, ovaj...?" "Izgleda sasvim normalno." Predsednik vlade odahnu sa olak anjem i ustade kada su se vrata otvorila d a bi doekao D irsa i Andromedu. "Uite, doktore D irs. Izvolite, mila moja." Andromedi ponudi e stolicu nasuprot njemu. Sedela je spokojno, sa glavom m alo nagnutom na stranu, ruku sklopljenih u krilu, kao neka daktilografkinja koja tra i zaposlenje. "Mora biti da vam sve ovo izgleda prilino udno", ree predsednik vlade blago . Ona odgovori monotonim reenicama. "Doktor D irs mi je objasnio." "Da li vam je objasnio zbog ega vas je doveo?" "Nije." "Bardete?" Predsednik vlade odustade od daljeg ispitivanja. Ratklif je zlovoljno posmatrao, a Bardet je sedeo na ivici stolice, nasl oniv i se laktovima na sto, staviv i vrhove prstiju i gledajui preko njih prodorno u Andromedu. "Ova dr ava - poznajete li vi ovu dr avu?" "Da." "Ovu dr avu ugro avaju orbitalni projektili." "Mi znamo za orbitalne projektile." "Mi?" Bardet je pogleda jo prodornije. Ona se nimalo ne uznemiri, niti njeno lice dobi bilo kakav izraz. "Kompj uter i ja." "Kako kompjuter zna?" "Mi razmenjujemo informacije." "Mi smo se i nadali da je tako", ree predsednik vlade. Bardet nastavi. "M i imamo projektile presretae - rakete razliitih vrsta - ali ni ta to bi istovremeno p osedovalo brzinu, domet i preciznost koji bi mogli da ih, ovaj..." Poku ao je da n

ae pravi izraz u argonu. "Pogodi?" upita ona prosto. "Tano. Mi vam mo emo dati potpune pojedinosti o njihovoj brzini, visini i p ravcu kretanja; u stvari, mo emo vam dati prilian broj podataka, ali nama je potreb no da nam se to prevede u odgovarajue mehanike termine." "Da li je to te ko?" "Za nas jeste. Ono za im mi te imo jeste neko veoma usavr eno presretako oru je koje bi samo moglo da trenutno donosi odluke." "Razumem." "Mi bismo eleli da vi saraujete sa nama na tome", ree predsednik vlade ne no, kao da tra i uslugu od nekog deteta. "Doktor D irs e vam objasniti ta se od vas tra i, a mi emo vam pru iti sve olak ice za stvarno konstruisanje oru ja." "A doktor Fleming", dodade Ratklig, "mo e da vam pomogne oko kompjutera." Andromeda prvi put podi e pogled. "Doktor Fleming nee nam biti potreban", ree ona, a njen spokojan i odmeren glas dobi neki prizvuk, kao kad hladna stena zakloni sunev zrak. Posle povratka iz Londona, Andromeda je veinu vremena provodila u projekt antskom birou, dva tri bloka udaljenom od prostorije kompjutera, pripremajui poda tke za ma ineriju i aljui ih na proraunavanje. Ponekad je neposredno saobraala sa njim , a to je dovodilo do toga da su posle iz printera izlazili du i i slo eniji prorauni koje je ona kasnije prevodila u konstrukcione termine. Rezultat je sve vi e preva zilazio D irsova oekivanja. Sa crtaih tabli ve su si li nacrti jednog novog sistema nav oenja i nove balistike formule ijem se sprovoenju u ivot moglo odmah prii, a kada su s provedena ispitivanja, pokazalo se da oni odgovaraju svim specifikacijama. Ma iner ija i devojka su zajedniki, za jedan dan, obavljali poslove oko razvojne teorije, koji bi inae zahtevali jednogodi nji trud. Rezultati nisu bili samo prvorazredni n ego oigledno i delotvorni. Postalo je jasno da bi za veoma kratko vreme bilo mogue konstruisati jedan su tinski nov projektil presreta. Tokom radnog vremena, Andromeda je mogla slobodno da se kree u krugu logo ra, i ona je, mada je po zavr etku radnog vremena praena uvarima nestajala u svojim stambenim prostorijama, uskoro postala poznata linost u logoru. D udi je razglasila da je ona vi i istra ivaki radnik, i da ju je Ministarstvo odbrane premestilo u logo r. Sledee nedelje, iz Dauning-strita br. 10. izdat je kominike sledee sadr ine: "Vlada Njenog Velianstva je ve izvesno vreme upoznata sa preletanjem sve v eeg broja orbitalnih letelica, verovatno projektila, iznad ovih ostrva. Iako lete lice koje su nepoznatog, ali ovozemaljskog porekla preleu velikom brzinom i na ve likoj visini, nema neposrednog razloga za uzbunu. Vlada Njenog Velianstva istie, m eutim, da one vr e promi ljenu povredu na eg nacionalnog vazdu nog prostora i da su predu zeti koraci da se one presretnu i identifikuju." Fleming je gledao TV-program na portabl-prijemniku u svojoj kuici u Torne su. Vi e nije bio odgovoran za kompjuter, a D irs mu je nagovestio da bi mo da bilo bo lje ako bi se dr ao podalje od njega. Meutim, on je ostao u logoru, delimino iz prko sa, a delimino zbog toga to je, posmatrajui napredovanje Andromede i dva mlaa operat ora koji su bili odreeni da joj pomognu oko ma inerije, oseao sve veu opasnost. Nije se pribli avao ni njoj, ni D udi koja je i dalje cunjala okolo s nekom vrstom bescil jne opreznosti, delujui kao veza izmeu Andromede i upravne kancelarije; ali po to je uo emisiju, on odluta do bloka u kome je bio sme ten kompjuter sa neodreenom mi lju d a ne to treba preduzeti. D udi ga zatee kako razmi ljajui sedi na klavirskoj stolici za kontrolnim stol om. Nije mu pri la ni blizu otkako ju je poslednji put o tro prekoreo, ali je bdela nad njim sa zabrinuto u i oseanjem potisnute naklonosti koje je nikada nije napu talo. Ona prie kontrolnom stolu i stade pred njega. "Za to se ne okane toga, D one?" "To bi ti prijalo, je li?" "Ne bi mi prijalo, ali ti ovde ne mo e ni ta uiniti; samo se bez potrebe grize u sebi." "Ovo je lepa trostruka igra, zar ne?" On je pogleda podrugljivo. "Ja vre bam nju, a ti vreba mene." "To to ini nee ti doneti ni ta dobro." "Da nisi Ijubomorna?" upita on.

Ona nestrpljivo odmahnu glavom. "Ne budi glup." "Svi su tako avolski samouvereni." Zami ljeno je buljio u kontrolni uredaj. "Mo da sam ne to propustio u vezi sa ovim - ili u vezi sa njom." Dok su D udi i Fleming razgovarali, u prostoriju kompjutera ue Andromeda. S tajala je u dovratku, dr ei hrpu papira, ekajui da oni zavr e. Bila je prilino krotka, a li nimalo skromna. Kada se obraala D udi i ostalima sa kojima je radila, iz nje je zraio nedvosmislen i nadmoan autoritet. Nije ustupala ak ni pred D irsom; bila je sav r eno utiva, ali se prema svima odnosila kao prema intelektualno inferiornima. " elim da razgovaram sa doktorom D irsom o ovome, molim vas", ree ona s vrata . "Sada?" D udi poku a da joj parira preutnim prezirom. "Sada!" "Pogledau da li je slobodan", ree D udi i izie. Andromeda polako prie kontroln oj tabli, pravei se da ne primeuje Flemingovo prisustvo; ali njega ne to nagna da je zaustavi. "Jeste li zadovoljni poslom?" Ona se okrete i pogleda ga, bez rei. Zavali se u stolicu, iznenada na opr ezu. "Postajete sve potrebniji, zar ne?" upita on tonom kojim se obraao D udi. Ona je dostojanstveno gledala u njega. Podseala je na neku statuu, sa svo jim lepim, kao isklesanim licem, dugom kosom i opu tenim rukama niz jednostavnu sv etlu haljinu. "Molim vas pazite ta govorite", ree ona. "Je li to pretnja?" "Da", izgovorila je to bez nagla avanja, kao da naprosto saop tava neku injen icu. Fleming ustade. "Blagi bo e! Ne nameravam da..." On se zaustavi i nasme i. "Mo da jesam ne to pr opustio." ta god da je on imao na umu, bilo je skriveno od nje. Ona se okrete da poe . "ekajte trenutak!" "Zauzeta sam." Ali, ona se ipak okrete prema njemu i prieka. On joj polak o prie, odmeri je od glave do pete kao da je podrugljivo opona a. "Trebalo bi da ne to uinite od sebe ukoliko nameravate da postignete uticaj na ljude." Ona je mirno stajala, a on podi e ruku do njene kose i skloni je sa je dne strane lica. "Trebalo bi da zabacite kosu tako da mo emo videti kako izgledate . Vrlo lepo." Ona ustuknu i izmae se njegovoj ruci, ali zadr a pogled na njemu, zainteres ovana i zauena. "Ili biste mogli da se namiri ete", ree on. "Kao D udi." "Je li to ono to miri e?" On klimnu. "Ne neki mnogo egzotian miris. Lavanda ili tako ne to. Ali lepo. " "Ne razumem vas." Mala bora presee njeno inae glatko elo. "Lepo-ru no. Dobroravo. Nema logike razlike." On se i dalje sme io. "Priite." Ona je oklevala, a onda pristupi jedan korak. On je mirno i promi ljeno u ti nu za ruku. "Jao!" Ona uzmae jedan korak, sa iznenadnim strahom u oima, i protrlja ruk om mesto gde ju je povredio. "Lepo ili ru no?" upita on. "Ru no." "Jer ste sazdani da registrujete bol." On ponovo podi e ruku, a ona uzmakn u. "Ovoga puta neu vas povrediti." Ona je stajala ukrueno dok joj je on prelazio rukom preko ela kao kad dete miluje srnu, pokornu, ali spremnu na beg: pree prstima preko njenih obraza sve d o razgolienog vrata. "Ru no ili lepo?" "Lepo." Ona je vrebela ta e on dalje da uradi. "Sazdani ste da registrujete zadovoljstvo. Da li vam je to poznato?" Bla go povue ruku i udalji se od nje. "Sumnjam da je to namerno uinjeno, ali dajui vam

ljudski oblik... Ljudska bia ne ive logikom." "To sam zapazila!" Sada je ve bila sigurnija u sebe, kao to je bila i pre nego to je on poeo da govori; ali je njena celokupna pa nja i dalje bila upravljena na njega. "Mi ivimo preko na ih ula. To je ono to nam daje instinkte, dobra ili zla - n a a estetska i moralna rasuivanja. bez njih bismo verovatno do sada ve bili uni teni." "Dajete sve od sebe, zar ne?" Ona pogleda svoje papire s prezrivim osmeh om. "Vi ste kao deca, s tim va im projektilima i raketama." "Mene u to ne upliite." "Ne, neu." Ona ga zami ljeno pogleda. "Svejedno, ja u vas ipak spasti. To je vrlo jednostavno, zaista." Ona kratkim pokretom pokaza na papire koje je dr ala. D udi ue i, kao i Andromeda pre nje, zastade u dovratku. "Doktor D irs vas mo e primiti." "Hvala vam." Uloge su sada bile izmenjene. Na neki neizreciv nain, njih t roje su stajali u razliitom odnosu jedno prema drugome. Iako je Fleming i dalje p osmatrao Andromedu, ona mu je uzvraala pogled sa nekom drugaijom vrstom svesti. "Da li miri em ravo?" upita ona. On sle e ramenima. "To ete morati sami da otkrijete, zar ne?" Sledila je D udi do izlaza iz zgrade idui pored nje betonskom stazom, do D ir sove kancelarije. Nisu imale ta da ka u jedna drugoj, niti su imale bilo ega zajednik og izuzev neke neprijateljske ravnodu nosti. D udi je uvede u D irsovu kancelariju i i zie. Direktor je sedeo za svojim stolom i telefonirao. "Da, napredujemo izvanredno", govorio je on. "Samo jo jedna provera i mo em o da ponemo graenje." On spusti slu alicu, a Andromeda nehajno, kao da mu je donela olju aja, spus ti papire na njegov sto. "Ovo je sve to e vam biti potrebno, doktore D irs", ree mu ona. 10. OSTVARENJA Novi projektil napravljen je i isproban u Tornesu. Kad je lansiran i vrae n, i kada su izraene kopije, predsednik vlade posla Bardeta kod Vandenberga. General je bio vi e nego uznemiren projektom u Tornesu. inilo mu se da suvi e brzo napreduje da bi bio solidan. Iako su njegovi efovi tra ili brzu akciju, moril e su ga ozbiljne sumnje u vezi sa ovom tvorevinom strane tehnologije, i eleo je d a ga po alje na probu u Sjedinjene Amerike Dr ave; ali, neoekivano, vlada Njenog Velian stva ume a svoje prste. Bardet se suoio sa njim u podzemnoj operacionoj prostoriji. "Jednom i mi imamo sredstava da sami vodimo stvar." Mladi ministar delov ao je veoma okretno, uredno i prefinjeno u svom elegantnom teget odelu i sa krav atom na kojoj je bio amblem kole koju je u mladosti pohaao. "Naravno da emo saraivat i sa vama kada doe do njegove upotrebe." Vandenberg proguna. "A mo emo li znati kako ete ga upotrebiti?" "Izve emo jedno presretanje." "Kako?" "Rajnhart e nam dati obave tenje o meti iz Bulder oa, a D irsova ekipa e izvr iti lansiranje." "A ako ne uspe?" "Uspee." Zagleda e se jedan u drugoga nepomirljivo: Bardet uglaen i nasme en, a genera l postojan i tvrdoglav. Malo zatim, Vandenberg sle e ramenima. "Ovo je iznenada postao sasvim domai posao." Cela stvar se zavr ila na tome, a Bardet je nalo io D irsu i Rajnhartu da nast ave. U Bulder ou su gotovo svakog dana hvatali nove putanje letelica. Harvi je sedeo iza ogromnog prozora koji je gledao na Fel i ubele avao ih je onako kako je koja preletala. "...12. avgust, 03,50 asova po Griniu. Balistika letelica broj jedan jedansedam preletela je po kursu 2697/451. Visina 600 kilometara. Brzina pribl. 28.00 0 kilometara na as..."

Ogromno udubljenje spolja, koje je izgledalo prazno i zanemelo ispod vis oke nadgradnje, bilo je sve vreme osetljivo i puno odbijenih signala. Svaka lete lica koja je preletala emitovala je svojstven pozivni znak koji je otkrivao njen o pribli avanje sa druge strane Zemljine kugle. U opservatoriji su postojali elekt ronski radari koji su pokazivali putanju meta na ekranu sa katodnim zracima, dok je automatski dijagramski i daljinomerski sistem bio spojen telefonskom linijom sa Tornesom. U Tornesu je na vrhu grebena bio postavljen bojni red raketa; 'prvo ispa ljivanje', kako su ga nazvali, i dve rezerve. Tri projektila u obliku olovke, sa za iljenim glavama i repovima poput peraja, bila su poredana na svojim rampama za lansiranje, srebrnasto se presijavajui osvetljena hladnom sivom svetlo u. Projektil i su iznenaujue mali, veoma vitki, i izgledali su prilino lepo. Liili su na zapete s trele, spremni da polete iz te ke i slo ene opreme za lansiranje. Pored goriva i tov ara preciznih ureaja svaki od njih je nosio i malo nuklearno punjenje u svojoj za i ljenoj glavi. Kontrola na zemlji obavljana je pomou kompjutera kojim su naizmenino rukov ali Andromeda i njeni asistenti. Signali meta iz Bulder oa dostavljani su preko pr ostorije kontrolnog ureaja i odmah su tumaeni i predavani presretau. Letom presretaa moglo se upravljati tano u dlaku. U to vreme je jedino D irsu i operacionom osoblju bio dozvoljen pristup u kontrolnu prostoriju. Fleming i Doni dobili su kurtoazne monitorne povlastice u drugoj zgradi. Andromeda je spokojno preuzela kompjuter, a D irs je usplahireno, a li i samosvesno etkao od mesta za lansiranje do zgrade kompjutera i kontrolne pro storije za ispaljivanje. To je bio mali operacioni centar u kome je vr ena kontrol a mehanizama katapultova. Direktna telefonska veza povezivala ga je sa ministrom odbrane. Major Kvadring je zaposlio D udi oko proveravanja svih koji su ulazili i izlazili. Poslednjeg dana oktobra, Bardet je konferisao sa predsednikom vlade, a o nda je telefonirao D irsu i Rajnhartu. "Sledei", ree on. Rajnhart i Harvi su ekali trideset i est asova pre nego to su otkrili novu p utanju. Tada, u osvit dana, oni uhvati e jedan sasvim slab signal i pusti e u rad au tomatski sistem. Pospano osoblje u Tornesu je do lo k sebi, a Andromeda, koja nije pokaziva la nikakve znake naprezanja, nadzirala ih je dok su proveravali ovu informaciju u kompjuteru. Odmah dobi e optimalno vreme za lansiranje, koje dostavi e kontrolnom centru za ispaljivanje, i odbrojavanje zapoe. Uskoro se na ekranu radara mogla pr atiti putanja mete. U prostoriji kompjutera nalazio se jedan ekran za Andromedu, u prostoriji za kontrolu lansiranja drugi za D irsa, trei je bio postavljen u Lond onu, u operacionoj prostoriji ministra odbrane, a glavni kontrolnik, za Rajnhart a, u Bulder ou. U Bulder ou se takode uo i signal sa satelita: ujednaeno blip-blip-bli p-blip koje je bilo pojaano i emitovano preko zvunika, tako da je ispunjavalo opse rvatoriju. Zvunici su prenosili odbrojavanje u Tornesu, a ekipa za lansiranje radila je u urbano oko postolja raketa na vrhu grebena. Kad odbrojavanje stigne do nule, trebalo je ispaliti 'prvi hitac', a ukoliko on ne bi uspeo, onda drugi; ukoliko bude bilo potrebno, ispalie se i trei sa novim podacima o letu, zavisno od vremen a njihovog uzletanja. Andromeda je smatrala da za to nema potrebe, ali ostali su bili suvi e svesni ljudske pogre ivosti. Ni D irs ni bilo ko od njegovih pretpostavlj enih nisu mogli sebi da dozvole neuspeh. Odbrojavanje sti e do jednocifrenih brojeva i do nule. Na tmumoj jutarnjoj svetlosti koja je obasjavala obronke, rakete odreene za prvo ispaljivanje odjeda red se obli e crvenilom. Vazduh se ispuni bukom, zemlja se zatrese, a visoka vitka olovka vinu se u vazduh. Ona se kroz nekoliko sekundi izgubi meu oblacima. U kon trolnim prostorijama, operacionoj prostoriji i opservatoriji, ljudi su uzbuenih l ica posmatrali njeno pojavljivanje na katodnim ekranima. Jedino je Andromeda izg ledala nezainteresovana i samouverena. Rajnhart, Harvi i njihova ekipa u Bulder ou pratili su dve putanje, mete i presretaa, kako se polako pribli avaju jedna drugoj, slu ajui blip-blip-blip-blip iz

satelita koje je sve glasnije i razgovetnije odzvanjalo u njihovim u ima to se on v i e pribli avao. Tada se putanje sreto e i, u istom trenutku, buka prestade. Rajnhart se uzvrpolji i, sebi nesvojstveno, munu Harvija estoko u lea. "Uspeli smo...!" "...Pogodak!" D irs podi e slu alicu svog telefona povezanog sa Londonom. Andr omeda napusti svoj ekran u kontrolnoj prostoriji kao da se okonalo ne to sasvim bez naajno. U Londonu, Vandenberg se obrati svojim britanskim kolegama u operacionoj prostoriji: "Pa, ta ste saznali?" upita on. Te veeri data je zvanina izjava za tampu: Ministarstvo odbrane izve tva da je nova britanska raketa presrela jedan p rojektil est stotina kilometara iznad ove dr ave. Ostaci projektila, nepoznatog por ekla, i presretaa izgoreli su pri ulasku u Zemljinu atmosferu, ali je presretanje praeno auto-radarskim ureajem i mo e se, prema navodima Ministarstva, dokazati u na jsitnijim detaljima. U Vajtholu su svi odahnuli sa olak anjem, proprativ i to pljeskom samoestitan ja. Kabinet je odr ao jedan neuobiajeno ugodan sastanak; u roku od nedelju dana, pr edsednik vlade ponovo pozva Bardeta. Ministar odbrane se pojavi, elegantan i nasmejan, odi ui samosve u i losionom za brijanje. "Ima li novih putanja?" upita predsednik vlade. "Nijedne." "Niega u orbiti?" "Od presretanja, iznad ove dr ave nije bilo nikakvih letelica, gospodine." "Odlino." Predsednik vlade se zamisli. "Rajnhart je svakako zaslu io plemiku titulu." "A D irs?" "Oh, da. Verovatno orden." Bardet pree na poslovne stvari. "A kompjuter i njegov, ovaj, posrednik, g ospodine?" "Mladu damu mo emo proizvesti za baronesu", ree predsednik vlade, proprativ i to jednim od svojih prikrivenih tikova. "Mislio sam", poe Bardet, " ta e biti sa njima? Ministarstvo nauka eli da se oni vrate pod prea nji nadzor." Predsednik vlade je i dalje izgledao kao da se neemu udi. "To je nemogue, z ar ne?" ree on. "Predvideli smo obiman vojni program za njih." "I obiman ekonomski program." "Kako to mislite, gospodine?" "Mislim", ree predsednik vlade ozbiljno, "da ako je ta udnovata kombinacij a mogla da nam ovo obavi, onda mo e da postigne i mnogo drugih stvari. Naravno, on i moraju nastaviti da rade na odbrani, ali oni istovremeno poseduju i veoma veli ki industrijski potencijal. Mi elimo da budemo bogati, znate, isto toliko koliko i jaki. Naunici su nam dali - i ja sam im na tome veoma zahvalan - najsavr eniji in strument koji misli na svetu. To e nam omoguiti da kao dr ava uinimo veliki skok napr ed u mnogim oblastima. A takoe i to se tie vremena." "Nameravate li da ih zadr ite u svojim rukama, gospodine?" Bardet je govor io sa me avinom besa i mirnoe. "Da. Uskoro u dati izjavu za naciju." "Neete valjda da to razglasite?" "Koje ta, ovee." Predsednik vlade ga pogleda blago. "Rei u ne to o rezultatima, ali e sredstva pomou kojih su postignuti ostati strogo poverljiva. Za to ete vi bit i odgovorni." Bardet klimnu. " ta da ka em Vandenbergu?" "Recite mu da odmori noge. Ne, mo ete mu rei da emo ponovo postati velika ma la zemlja, ali da emo i dalje saraivati sa na im saveznicima. U stvari, mo emo uspeti sa bilo kakvim saveznicima." Zauta za trenutak dok je Bardet utivo ekao. "Ii u lino u Tornes im uzmognem." Poseta je organizovana za nekoliko dana - ona je oigledno zauzimala najis taknutije mesto meu planovima predsednika vlade. D udi i Kvadring su morali da savl

adaju izvesne te koe kako bi posetu prikrili od novinara, jer je Ijubopitljivost ja vnosti bila na vrhuncu; ali, konano, sve je sreeno tako da je ouvana odgovarajua taj nost, a logor i njegovi stanovnici bili su tiho i diskretno pripremljeni. D irs se upadljivo promenio otkako je postigao uspeh. Pouzdanje je predstavljalo novost za njega. Kao da mu je spao teret sa plea. Bio je ustar ali ljubazan, i ne samo da je dozvolio Doni i Flemingu ponovan pristup kompjuteru nego ih je nagovorio da prisustvuju smotri prilikom posete predsednika vlade. eleo je, kako ree, da svako dobije ono to je zaslu io. Fleming lino nije mnogo polagao na to lickanje, ali to je zadr ao za sebe, raunajui da e mu se mo da pru iti prilika da progovori. Stigao je u zgradu kompjutera r ano na dan posete, i tamo je zatekao samo Andromedu. I ona kao da se izmenila. N jena duga kosa bila je zae ljana i uklonjena s lica, a umesto svoje uobiajene jednos tavne haljine imala je neku vrstu grke tunike koja joj se pripijala uz grudi i be dra, lepr ajui za njom. "Oho!" uskliknu on. "Desie vam se ne to to se dogaa ljudima ako takvi budete i li unaokolo." "Mislite na ove haljine?" upita ona slabo zainteresovana. "Vi biste ionako napravili avolski utisak, ali ovako - to ste ve postigli. Sada vas vi e nee obuzdavati, zar ne?" upita on kiselo. Andromeda je gledala u nje ga ne odgovarajui. "Verovatno e vas zamoliti da preuzmete sve u svoje ruke, a pret postavljam da mislite kako emo se mi lagodno izle avati sada kad smo videli koliko ste moni. ini mi se da smatrate da smo mi svi budale." "Vi niste budala", ree ona. "Da ja nisam bio budala, vas sada ne bi bilo ovde! Oborili ste malo pare metala sa neba - to je vrlo prosto ako znate kako da to izvedete - i uskoro ste u komandujuem polo aju." "Tako je bilo smi ljeno." Ona ga je gledala bezizrazno. "A ta je smi ljeno kao sledee?" "To zavisi od programa." "Da." On joj se primae: "Vi ste rob, zar ne?" "Za to ne odete?" upita ona. "Da odem?" "Sada. Dok jo mo ete." "Naterajte me!" On se zagleda u nju o tro i neprijateljski, ali ona okrete glavu. "Mo da u biti primorana na to", ree ona. On je stajao izazivajui je da nastav i, ali vi e ni ta nije mogao izvui iz nje. Malo zatim pogleda na svoj sat i proguna: "Voleo bih da ve jednom pone taj diplomatski cirkus, i da se to pre zavr i." Kad sti e predsednik vlade, okru en svitom slu benika, politiara i telohranitel ja iz Skotland jarda, D irs ga uvede. Za njima su i li Bardet u Hanter, kao i mno tvo ni ih linosti meu koje se ume a i D udi, idui na kraju povorke i zatvoriv i vrata za njima D irs mahnu rukom prema kontrolnoj prostoriji. "Ovo je dotini kompjuter, gospodine." "Za mene su takve stvari potpuno neshvatljive", ree predsednik vlade kao da je to neka prednost. On ugleda Andromedu. "Dobar dan, mlada damo. estitam." On joj prie ispru iv i ruku, koju ona prihvati i stisnu nezgrapno. "Vi razumete sve ovo?" upita je on. Ona se utivo nasme i. "Siguran sam da r azumete, i mi smo vam svi veoma obavezni. Za nas, u ovoj drevnoj dr avi, predstavl ja prijatnu promenu to to smo u mogunosti da poka emo zube. Moraemo vam posvetiti vel iku pa nju. Da li se dobro brinu o vama?" "Da, hvala." Posetioci su stajali u polukrugu, posmatrajui je i divei joj se, ali ona ni ta vi e ne ree. Fleming uhvati D udin pogled i mahnu glavom prema predse dniku vlade. Ona nije odmah shvatila ta on eli, ali se doseti i progura se do D irsa . "Mislim da predsednik vlade nije upoznao doktora Fleminga", do apnu mu ona . D irs se namr ti; njegova blagonaklonost kao da je povremeno do ivljavala padove. "Odlino, odlino." Predsednik vlade nije mogao da smisli ta bi jo rekao Andro medi. Onda se okrete D irsu: "A gde dr ite opremu za rakete?" "Odmah u vam pokazati, gospodine. Bilo bi dobro da vidite i laboratoriju. "

Oni kreto e, ostavljajui D udi za sobom. "Doktor Fleming..." poku a ona bezuspe n o, ali je oni ne u e. Fleming prie. "Izvinite za trenutak..." D irs se namrgoeno okrenu prema njemu. "Ne sada, Fleming." "Ali..." " ta eli ovaj mladi ovek?" upita predsednik blago. D irs se na silu nasme i. "Ni ta, gospodine. Ne eli on ni ta." Predsednik vlade taktino produ i dalje, a kad Fleming ponovo krete napred, Hanter polo i ruku na njegovo rame. "Za ime sveta!" prosikta Hanter. Na vratima laboratorije, D irs se okrenu i obrati se Andromedi, ignori ui ost ale: "Bilo bi dobro da i vi poete sa nama." "Izvolite, mila moja", ree predsednik vlade, propu tajui je ispred sebe. "Na jpre um i lepota." Cela povorka sem D udi krenu u laboratoriju. "Hoe li da ue ?" upita ona Fleminga koji je stajao buljei za njima. On odmahnu glavom. "Bilo je velianstveno, zar ne?" "Uinla sam sve to sam mogla." "Velianstveno." D udi je gu vala maramicu. "Trebalo je bar da ti dozvole da govori sa njim. P retpostavljam da je o trouman, mada pomalo podsea na neku staricu." "Na onu staricu." "Koju?" "Iz Rige." On joj se slaba no osmehnu. "Koja je uzjahala tigra. Jahanje se zavr ilo tako to je dama dospela u tigrov stomak, a osmeh na tigrovo lice." Ona je znala tu po alicu. "Znai svi emo da poja emo sem tebe?" "Zna li ta mi je malopre rekla?" "Ne znam." On se predomisli i svrnu pogled sa D udi na kontrolnu tablu. "Imam ideju." "Neku koju u i ja moi da shvatim?" "Gledaj kako divno otkucava - kako je slatkoreiv i ritmian." Kompjuter je radio bez prekida, ne no predui i ujednaeno svetlucajui sijalicama. "Unutra smi lja kak o da nas ukloni. Kako bi bilo da ga sada iskljuim?" "Ne bi ti to dozvolili." "Ili ako uzmem uskiju i razbijem ga." "Ne bi odmakao daleko stra arima. Ipak bi ga popravili." On izvadi jednu bele nicu i neke hartije iz fioke kontrolnog stola. "Onda e mo morati da ga intelektualno uzdrmamo, zar ne. Pomalo sam uzdrmao mladu damu. B ilo bi dobro da sada preemo i na njega." Primetio je da ga ona gleda sumnjiavo. "N e brini, nee morati da duva u pi taljku. Da li se vraaju ovuda?" "Ne. Izii e kroz laboratoriju." "Odlino." On poe da prepisuje u bele nicu cifre sa hartije. " ta je to?" "Skraena formula za ono stvorenje." "Andromedu?" "Zovi je kako god hoe ." On ne to na vrlja. "Ovako se ona zove za ma ineriju. U s tvari, to i nije formula - nego vi e kao neki nadimak." " ta e da uradi ?" "Malo u da ga ispreturam." "Nee valjda da uini neku tetu?" On se nasmeja. "Bilo bi bolje da se pridru i svojoj grupi; ovo e potrajati." "Upozoriu stra are." "Upozori koga god hoe ." Ona je oklevala, zatim di e ruke od toga i ponovo se pridru i grupi. Kada je oti la, on proveri cifre i poe sa bele nicom prema ulaznoj jedinici. "Dau ti ne to o emu e moi da razmi lja !" ree on glasno ma ineriji, sede i poe ava poruku. Tek to je zavr io, Andromeda se vratila. "Mislio sam da ste oti li da razgledate opremu za rakete."

Ona sle e ramenima: "Nije zanimljivo." Sijalice na razvodnoj tabli poe e br e da se pale i gase, a kad izlazni print er poe besomuno da otkucava, zau se neobian tropot. Andromeda iznenadeno podi e pogled. " ta se to de ava?" Fleming hitro prie printeru i proita cifre koje se ukaza e na papiru. On se nasme i. "Izgleda da se va prijatelj iznervirao." Ona prede preko sobe i pogleda preko njegovog ramena. "Ovo je glupost." "Tano." Isto tako iznenadno kako je i poeo, printer stade, ostavljajui ih u ti ini. " ta ste to uradili?" upita devojka. Ona proita brojeve ne razumevajui. "Ovo ni ta ne znai." Fleming joj se isceri. "On se za trenutak izgubio. Mislim da je psihiki u znemiren." " ta ste mu uinili?" Ona se uputi prema prikljucima, ali je on zaustavi. "Dalje odatle." Ona nesigurno stade. " ta ste uinili?" "Samo sam mu dao jednu malu informaciju." Gledajui okolo, ona ugleda bele nicu povrh tastature ulaznog printera. Pola ko prie i proita. "Pa to je moja ifra - obrnuto napisana!" "Okrenuta naopake", ree Fleming. "Pomislie da sam mrtva!" "Upravo sam to i eleo." Ona ga pogleda zaueno: "Za to?" "Mislio sam da u mu tako dati do znanja da ne mo e da radi sve kako mu se p rohte." "To je bilo veoma glupo od vas." "Izgleda da vas veoma ceni", ree on prezrivo. Ona se okrenu prema prikljucima. "Rei u da sam iva." "Ne!" On je zgrabi za ruke. "Moram. On misli da sam mrtva, moram mu rei da nisam." "Onda u mu ja to rei. Ja mogu da igram ovu igru sve dok on ne zaboravi kak o se zove." On joj pusti jednu ruku i podi e bele nicu sa tastature. "Dajte mi to." Ona oslobodi drugu ruku. "Ne mo ete pobediti, to znate." On a se ponovo odmae od njega, a kad se Fleming pokrete da je zaustavi, ona iznenada viknu na njega. "Ostavite me na miru! Odlazite! Odlazite odavde!" Stajali su jedno prema drugome, oboje usplahireni, kao oduzeti. Tada je Fleming zgrabi obema rukama i privue je sebi. On iznenadeno mrknu. "Namirisali ste se!" "Pustite me. Pozvau stra u." Fleming poe da se smeje. "Onda otvorite usta." Ona razdvoji usne, a on je poljubi. Onda je odmae rukama, posmatrajui je i spitivaki. "Lepo ili ru no?" "Ostavite me, molim vas." Glas joj je bio nesiguran. Gledala ga je nekak o zbunjeno, onda obori oi, ali je on nije pu tao. "Na ijoj si strani?" "Pripadam tamo gde mi mozak naredi." "Onda mu reci ovo..." On je opet poljubi, senzualno ali bez strasti, dug o. "Nemojte", molila je ona sklanjajui usne. On ju je dr ao priljubljenu uza s e, ne no joj govorei. "Zar ne voli ukus usana? Ili ukus hrane, ili miris i dah sve eg vazduha nap olju, ili bre uljke izvan ice, obasjane suncem i zasenene, i pevanje eva? I dru tvo lju dskih bia?" Ona sporo odmahnu glavom. "Oni nisu va ni." "Zar nisu?" Govorio joj je primaknuv i svoje usne sasvim uz njene. "Njih n

e priznaje nekakva bestelesna inteligencija, tamo gore, kojoj se mora pokoravati, ali oni su neophodni za organski ivot, kao to e i sama zakljuiti." "Sve se mo e uzeti u obzir", ree ona. "Ali oni nisu bili u proraunima." "Mogu se naknadno ubaciti." Ona podi e oi prema njemu. "Ne mo ete nas pobedit i, doktore Fleming. Okanite se toga pre nego to se opeete." On je pusti. "Hou li se opei?" "Da." "Za to si me upozorila?" "Jer mi se dopadate", ree ona, a on joj uputi jedan poluosmeh. "Govori kao ljudsko bie." "Znai da moram prestati sa tim. Molim vas, sada idite." On je tvrdoglavo stajao, ali u njenom glasu se oseao neki moleiv prizvuk kojega ranije nije nikad b ilo, a njeno lice poprimi utuen izraz. "Molim vas... Zar hoete da budem ka njena?" "Od koga?" " ta mislite?" Ona pogleda na kontrolne pultove kompjutera. Fleming je bio razoru an: to je bilo ne to to mu nikada nije palo na pamet. "Ka njena? To je ne to novo." On stavi u d ep bele nicu sa ciframa i ode do vrat a. Zastade u dovratku i okrenu se, uiniv i poslednji poku aj: "Na ijoj si strani?" Ona ga je posmatrala dok je odlazio, a potom se protiv volje okrenu razv odnoj tabli i prie joj polako, uste ui se. Podi e ruke do prikljuaka, a onda zastade, o klevajui napregnutog lica, onda jo vi e izdi e ruke i dodirnu prikljuke. Za trenutak se ne dogodi ni ta sem to sijalice poe e br e da se pale i gase, dok je ma inerija sumirala informaciju koju je dobila od nje. Tada, odjednom, voltmetar ispod ploe pokaza ma ksimalan napon. Andromeda jeknu od bola i poku a da otrgne ruke sa prikljuaka, ali ju je st ruja dr ala kao prikovanu. Kazaljka pokazivaa napona se spusti, ali odmah zatim pon ovo odskoi nagore, i Andromeda opet kriknu... A onda trei put, pa etvrti, pa opet i opet... D udi je i ovog puta prva nabasala na nju. Nai la je nekoliko trenutaka kasn ije tra ei Fleminga i, na svoj u as, ugledala devojku kako le i zgrena na podu, na mestu gde je ranije na la Kristinu. "Oh, ne!" ote joj se i ona pritra i okrenu telo. Andromeda je bila iva; za jea kad je D udi dodirnu, opru iv i se i tiho plaui, milujui ruke jednu drugom. D udi pod jenu plavokosu glavu i stavi je u svoje krilo, a potom rastvori njene ake. Bile s u ugljenisane sem na mestima gde je crveno meso bilo speeno do kosti. D udi ih pa ljivo spusti. "Kako se to dogodilo?" Andromeda opet zajea i otvori oi. D udi joj ree: "Va e ruke." "Lako ih mo emo izleiti." Devojin glas je bio jedva ujan. " ta se dogodilo?" "Ne to je ispalo naopako, to je sve." D udi je ostavi i pozva telefonom doktora Hantera. Od toga trenutka, dogaaji su se odvijali gotovo kataklizmikom brzinom. Han ter stavi privremeni zavoj na Andromedine ruke i poku a da je ubedi pa pree u bolnik o odeljenje, ali ona odbi da napusti kompjuter sve dok ne stigne Madlena Doni. "Na kraju, ovako e se br e srediti", ree im Andromeda. Iako je bila potresen a od oka, ona je istrajno razgledala Donine papire sve dok nije prona la ono to je t ra ila. Hanter joj je davao lokalne injekcije da bi joj ubla io bolove u rukama, to j u je, pored zavoja, inilo prilino nespretnom, ali ona ipak pronae listove koji su j oj bili potrebni i dade ih Doni. Oni su se odnosili na proizvodnju enzima u form uli nukleinske kiseline. " ta emo sa ovim?" Doni ih je razgledala sumnjiavo. "Dobiete odvojenu formulu tkiva", ree Andromeda i stavi papire u kompjuter . Bila je slaba i bleda i jedva se dr ala na nogama. Doni, Hanter i D udi zabrinuto pogleda e u nju kad ponovo stade izmeu prkiljuaka, staviv i na njih svoje ruke omotane zavojima. Ovog puta nije do lo do nesree, a malo zatim ma ina poe da otkucava. "To je formula enzima. Lako ga mo ete zgotoviti." Ona pokaza Doni iskucan list, a onda se okrete Hanteru. "Sada bih elela da legnem, molim vas. Enzim se mo e naneti na moje ruke sa lekovitom osnovom kad ga profesorka Doni pripremi, ali t o treba da bude to pre."

Bila je bolesna nekoliko dana, a Hanter joj je mazao ruke nekakvom ma u koj u je Doni spravila prema dobijenoj formuli. Lek je bio udotvoran: novo tkivo - me ko prirodno meso, a ne grubo tkivo o iljka - ispunilo je rane za nekoliko asova, ob razujui novi sloj bledoru iaste ko e na njenim akama. Za vreme dok se oporavljala od po sledica elektrinih okova, njene ruke se zaceli e. Hanter je u meuvremenu izvestio D irsa, i D irs pozva Fleminga. Direktor, za koga su posledice nesrenog sluaja jo uvek bile neizvesne, ljutito je i zabrinuto st iskao usne; kratko doba njegove slave je pro lo. "Tako znai, vi ste odluili da je izbacite iz ravnote e!" istrese se on na Fl eminga preko svoga politiranog stola udarajui pesnicom po njemu. "Ni sa kim se ne savetujete - vi ste isuvi e pametni. Toliko pametni da se ma inerija kvari, postaje opasna i gotovo ubija devojku." "Ako neete ak ni da saslu ate ta se dogodilo", Fleming podi e glas da bi nadjaao D irsa, ali ga ovaj prekide. "Znam ta se dogodilo." "Jeste li bili tamo? Ona je znala da e biti ka njena. Trebalo je da me izba ci, trebalo je da izbri e ono to sam ja stavio u kompjuter; ali ona to nije uradila - ne dovoljno brzo. Oklevala je i upozorila me i pustila me da odem, a onda je oti la i dodirnula komunikacione prikljuke..." "Mislio sam da ste vi oti li", podseti ga D irs. "Svakako da sam oti ao. Priam ta se neizbe no dogodilo: saop tila je ma ineriji da je iva, da joj je dostavljena la na informacija, da je izvor informacije u blizini i da ga ona nije spreila. Zato je ona bila ka njena nizom elektrinih okova. Ma inerija zna kako se to radi - nauila je na Kristini." Direktor je slu ao prikrivajui nestrpljenje. "To su samo nagaanja", ree on na jzad. "Nisu to nagadanja, D irs. Sve je bilo pripravljeno da do toga doe, samo to ja to nisam shvatio na vreme." "Imate li propusnicu?" D irs ga pogleda kroz naoari. "Za zgradu kompjutera. " Fleming mrknu i poe da pretura po d epovima. "Ne mo ete me okriviti za ovu. Sa svim je u redu." On mu je predade preko stola. D irs je uze, pregleda je i lagano iscepa. " ta time posti ete?" "Dozlogrdili ste nam, Fleming. Dosta je bilo." Sada Fleming lupi rukom o sto. "Ostajem na licu mesta." "Ostanite gde hoete, ali va a veza sa kompjuterom je gotova. ao mi je." D irs se oseao bolje kad se otarasio Fleminga, a jo bolje kada je uo da se An dromeda oporavlja. Pokupio je od Doni i Hantera sve mogue podatke o enzimu, a ond a ukljuio svoju direktnu vezu sa Vajtholom. Reagovali su onako kako je on i oekiva o. Pozvao je Andromedu da je ispita, i posle toga se osetio veoma zadovoljnim. Da se to dogodilo pre godinu ili dve dana, Fleming bi se prihvatio boce, ali ovoga puta nije ak ni za to bio raspolo en. Isti motivi koji su ga vezivali za kompjuter prisiljavali su ga da ostane u logoru; iako tu sada nije imao nikakvo g posla, niti je imao nekakvih planova, on ostade u logoru, usamljen i u neizves nosti, prinuen na duge etnje i izle avanje. Zima je bila u punom jeku, ali bez vetra i tmurna, kao da u sebi krije ne to kobno. Nedelju dana posle nesrenog sluaja - ili ka njavanja, kako ga je Fleming shv atao - vraajui se iz etnje po pustari, on ugleda jedan ogroman i preterano izglanca n automobil ispred D irsove kancelarije; a kada je prolazio pored njega, iz kola i zie mali zdepast ovek elave glave. "Doktore Fleming!" elavko podi e ruku da ga zaustavi i pozdravi. " ta vi tra ite ovde?" "Nadam se da vam ne smetam", ree Kaufman. Fleming se obazre da vidi ima l i nekoga u okolini. "Odlazite", ree on. "Ali, molim vas, Herr doktor, nemojte se uzbuivati." Kaufman mu se nasme i. "Ovde sam sasvim legalno. I to kao eljeni posetilac. Neu vas kompromitovati." "Kao to niste kompromitovali ni Brid era?" Fleming mahnu glavom prema glavn

oj kapiji. "Tamo je izlaz." Kaufman se ponovo nasme i i izvadi tabakeru s cigarilosima. "Pu ite?" "Pomalo", ree Fleming, "kad sam iznerviran. Ne zanimaju me nikakve va e pon ude. Poku ajte kod nekoga drugog." "To i inim." Kaufman se nasmeja i stavi malu cigaru meu zube. "Upravo to i inim. Zaustavio sam vas, Herr doktor, da vam ka em da vas vi e neu uznemiravati. Rasp ola em drugaijim sredstvima, mnogo boljim, mnogo po tenijim." Opet se nasme i, upali cigaru i bez predomi ljanja se uputi hodnikom prema D i rsovoj kancelariji. Fleming otra do bloka u kome su bile sme tene kancelarije organ a obezbeenja, ali Kvadring je bio negde izi ao, a isto tako i D udi. Najzad mu poe za rukom da pronae D udi telefonom, ali dok je ona stigla do D irsove kancelarije, direk tor je upravo ispraao Kaufmana. Pona ali su se kao da izmeu njih vladaju najsrdaniji odnosi, a D irs je pu io jedan cigarilos. "Za one koji znaju ta je posao", govorio je Kaufman, "proces je neva an. Mi nismo ljubopitljivi: to je rezultat, ne?" "Ovde je re o trgovini rezultatima." D irs navue na lice svoj najreprezentat ivniji osmeh. On mu pru i ruku. "Auf Wiedersehen." D udi je posmatrala kako se Kaufman rukuje i odlazi do svoga automobila. K ad se direktor okrenu da poe u svoju kancelariju, ona ree: "Mogu li za trenutak da porazgovaram sa vama?" Osmeh nestade sa D irsovog lica. "Prilino sam zauzet." "Ovo je va no. Vi znate ko je on?" "Zove se Kaufman." "Iz Intela." "Tano." D irsovi prsti posego e za kvakom. "Kaufmanu je doktor Brid er prodavao..." poe D udi, ali je D irs prekide. "Poznat mi je itav Brid erov sluaj." Dok je on govorio, do D udi je dopirao zvuk automobila koji se udaljavao. Taj zvuk je na nju delovao tako da joj ono to je oseala postade strahovito va no: mo rala je to utuviti i njemu. "To je bio Intel. Oni su dolazili u posed tajni..." D irs proe kroz dovrata k. "Oni od mene ne dobijaju nikakve tajne", ree on bahato. "Ali..." Ona ue za njim, iako je on nije pozvao, i naie na Doni koja je st rpljivo ekala u kancelariji. Ona se oseti kao da je iznenada banula unutra i prom rmlja nekakvo izvinjenje. "Ne obraaj pa nju na mene", ree Doni nezainteresovano i ode u drugi kraj sob e. D irs sede za svoj sto i pogleda u D udi nepristupano kao da joj daje do znanja da ima suvi e posla da bi gubio vreme sa njom. "Sklapamo trgovinski sporazum." "Sa Intelom?" U asna besmislenost itave te stvari prosto je smlavi: vizija ludosti poinjenih proteklih meseci i godina. Zurila je u njega preko uglaanog stol a dok nije sakupila dovoljno snage da progovori: "Ja sam anga ovana na ovom poslu zbog toga to nismo imali poverenja u njih. Doktora Brid era su oterali u smrt - i j a, pored ostalih - jer je..." "Klima se promenila." Ona pogleda njegovo glatko isto lice i potpuno izgubi nerve. "Vreme kao s tvoreno za politiare!" "A sada je dosta", ree D irs o tro. Doni se tiho prome kolji u svom uglu. "Dete je u pravu, zna , i mi naunici sm o ponekad ljubomorni zbog toga. Mi smo prepu teni na milost i nemilost elemenata. Mi ne mo emo da podvaljujemo." "I ja sam naunik", ree D irs osetljivo. "Nekad bili." Ovo nehotice izlete iz D udinih usta. Oekivala je eksploziju, ali D irsu nekako poe za rukom da se savlada. On nastavi ledeno. "Strogo uzev i, ovo ne spada u va posao. Ono to je vladi sada potrebno jeste prodor na svetsko tr i te. Kada su devojci Andromedi izgorele ake, ona je izvela sin tezu za laborante profesorke Doni. Da li ste videli njene ake?" "Videla sam ih izgorene." "Sada nema ni traga od opekotina. Ni o iljaka, ni ta. Preko noi."

"A vi to prodajte lntelu?" "Preko Intela. Svakome kome je potrebno." Poku ala je da smisli ta tu nije u redu, a onda je shvatila. "A za to ne prek o svetske zdravstvene organizacije?" "Mi ne te imo rasprodaji milosra. Mi te imo razumnoj trgovinskoj ravnote i." "Znai da je vama svejedno s kim sklapate pogodbu?" upita ona prezrivo. Za tim zaboravi na sve obzire i okomi se na Doni: "Da li i vi uestvujete u ovome?" Doni je oklevala. "Enzim jo nije spreman za tr i te. Potrebna nam je prei enija f ormula. Andre - devojka - priprema podatke za izraunavanje." Svima je pre lo u navi ku da Andromedu zovu Andre. "Znai itava stanica radi za Intel?" "Nadam se da nije tako", ree Doni, a to je nekako zvualo kao da je ona na njenoj strani. D irs upade. "uj, Madlena, dosta je bilo." "Onda vam neu oduzimati vreme." D udi prie vratima. "Ali ja ne uestvujem u to me, a ni doktor Fleming." "Poznat nam je sada nji polo aj doktora Fleminga", ree D irs podrugljivo. "A sada vam je poznat i moj", ree im D udi i ode zalupiv i vrata. elela je da ode pravo do Fleminga, ali nije mogla da reskira da se suoi sa jo jednom raspravom. U stvari, Doni ode do njega u smiraj dana, vraajui se iz kanc elarijskog bloka kompjutera. Zatekla ga je u njegovoj kuici kako gleda televizijs ku emisiju u kojoj je govorio predsednik vlade. "Uite", ree on ravnodu no, i napravi joj mesta u dnu kreveta. Ona pogleda na treperav zeleni ekran i poku a da veruje samopouzdanom, postarijem, sportskom, ci vilizovanom licu i odmerenom razvuenom glasu predsednika vlade. Fleming je sedeo, gledao i slu ao zajedno sa njom. "Jo od sretnih dana kraljice Viktorije", objavi bezizra ajno lice, "nije ov a zemlja tako jasno prednjaila na polju industrije, tehnike i - pre svega - bezbe dnosti koja je sada u na em doma aju..." Ona oseti da joj pa nja popu ta. " ao mi je ako sam te uznemirila." "Niste." On se izbekelji na televizor. "Iskljuite tog matorog idiota." Ustade i sam iskljui televizor, a onda joj spravi pie. "Dru tvena poseta?" "Upravo sam po la u zgradu kompjutera kad ugledah svetlost na tvom prozoru . Hvala." Ona prihvati a u. "Radite prekovremeno?" upita on. Ona podi e a u i pogleda ga preko nje. "Doktore Fleming, rekla sam neke prilin o nepovoljne stvari o tebi u svoje vreme." "Niste vi jedini." "O tvom stavu." "Nisam bio u pravu, zar ne? Tako ka e predsednik vlade. Nisam bio u pravu, i u zdravlju da se vidimo." Govorio je vi e tu no no ljutito, nasuv i i sebi malo pia. "Pitam se", ree Doni. "Poinjem da se pitam." On ne odgovori, a ona dodade: "D udi Adamson poinje da se pita takoe." "Jedino ako to ne pomogne!" ree on prezrivo. "Izazvala je pravi sukob sa D irsom danas posle podne. Moram priznati, to me je nateralo da razmislim." Ona povue gutljaj i polako ga proguta, gledajui stal o eno preko a e i pretresajui situaciju u svojoj glavi. "Izgleda sasvim na mestu da up otrebimo ono to imamo - ono to si nam ti dao." "Ostavimo to po strani." "A ipak, ne znam. Ima neeg iskvarenog u takvoj vrsti moi. Njeno dejstvo se zapa a na ovda njim ljudima i na vladi." Ona pokaza glavom prema televizoru. "Kao d a su sasvim obini, oseajni ljudi opsednuti odluno u koja im nije svojstvena. Mislim da smo to oboje osetili. Pa ipak, sve mi izgleda prilino bezopasno." "Zar?" Ona mu ispria o proizvodnji enzima. On je blagotvoran. On jednostavno reg eneri e elije. Dejstvovae na sve - od kalemljenja ko e do starenja. Bie to najznaajnije medicinsko sredstvo od otkria antibiotika. "Bo ji dar milionima."

Kada je stigla do poduhvata sa Intelom, on gotovo nije ni reagovao. "Kuda sve to vodi?" upita ona. U stvari, ona nije ni oekivala odgovor, al i ga dobi. "Pre godinu dana, ta ma inerija nije raspolagala nikakvim uticajem izvan z grade u kojoj je sme tena, a ak i tamo je bila pod na im nadzorom." Govorio je bez ara , kao da ponavlja ne to to je svima poznato. "Sada itava dr ava zavisi od nje. ta e se d ogoditi posle toga? uli ste, zar ne? Ii emo napred, opet emo postati vodea sila u sve tu; a na emu e poivati taj presto?" On pokaza na televizor, kao i ona ranije; izgledalo je kao da se umorio od razgovora. Ode do gramofona i ukljui ga. "Da li si mogao da ga kontroli e ?" Doni nije htela da se udalji od teme. "U poslednje vreme ne." "A ta si mogao da uini ?" "Da ga spetljam koliko god je to moguno." On poe da prebira po gomili long plej ploa. "On zna da sada ima bie koje e ga izve tavati o meni. Odbacio me je. Ne mo e te pobediti, rekla mi je ona." "Tako je rekla?" Fleming klimnu, a Doni se namr ti u svoju polu praznu a u. "Ne znam. Mo da je t o neizbe no. Mo da je to evolucija." "ujte..." on namesti plou. "Mogu da predvidim vreme kada emo stvoriti vi i ob lik inteligencije kojoj emo se na kraju potiniti. A to e verovatno biti neko neorga nsko oblije, kao i ovo. Ali to e biti ne to to smo mi sami stvorili i to smo mogli pro jektovati tako da slu i na em dobru, ili onome to mi pod tim podrazumevamo. Ova ma iner ija nije smi ljena za na e dobro, ali ukoliko i jeste, ne to se u njoj poremetilo." Ona dokraji pie. Ono to je on govorio bilo je verovatno - i vi e od toga, nek a vrsta zdrave logike koja je njoj nedostajala u poslednje vreme. Kao naunik-empi rist oseala je da mora postojati neki nain na koji bi se to moglo proveriti. "Mo e li to da razazna jo neko sem tebe?" upita ona. Fleming odmahnu glavom: "Niko iz ove gomile." "Mogu li ja?" "Vi?" "Meni je dozvoljen pristup kompjuteru." On namah izgubi interesovanje za plou. Lice mu se ozari kao da se unutar njega ukljuilo neko strujno kolo. "Da - za to da ne? Mo emo poku ati mali eksperiment." On podi e sa svoga stola bele nicu sa izokrenutim imenom. "Imate li nekoga tamo ko bi mogao da ovo ubaci?" "Andre?" "Ne. Ne ona. ta god budete preduzeli, nemojte se pouzdavati u nju." Doni se seti operatora. Ona uze bele nicu, a Fleming joj pokaza deo koji j e trebalo ubaciti. "Moram priznati da ovo prevazilazi moje moi poimanja", ree ona, potom spus ti a u i izie. Dok je i la kroz logor ula je za sobom poetak nekog post- enbergovog muzikog de la koji je dopirao iz Flemingove kuice; kada je stupila u zgradu kompjutera nije se ni ta ulo sem zujanja ureaja. Andre je bila u prostoriji kontrolnog ureaja zajedno sa mladim operatorom. Posle nezgode sa akama, Andre se jo vi e povukla u sebe. Bora vila je u bloku kompjutera kao providna senka i retko ga je napu tala. Nije poku ava la da saobraa ni sa kim i mada nikada nije bila neprijateljski raspolo ena, sada je bila potpuno povuena u sebe. Kada je Doni u la, ona je pogleda gotovo nezaintereso vano. "Kako napreduje?" upita Doni. "Stavili smo u njega sve podatke", ree Andre. "Trebalo bi da uskoro dobij ete formulu." Doni se ukloni i pridru i se operatoru kod ulazne jedinice. Bio je to mlai o vek, novajlija postdiplomac, koji nije postavljao pitanja, nego je postupao kako mu je reeno. "Hoete li staviti i ovo?" Doni mu dodade bele nicu. On je postavi iznad tas tature i poe da otkucava. " ta je to?" upita Andre uv i zveket. "Ne to to elim da mi se izrauna." Doni je nije pu tala da prie sve dok sijalice

na razvodnoj ploi ne poe e iznenada da se besomuno pale i gase. " ta to stavljate u njega?" Andre posegnu za bele nicom i proita. "Odakle vam ovo?" " ta te se tie", ree Doni. "Za to se ne klonite ovoga?" "Ostavite nas nasamo", ree Doni operatoru. On poslu no ustade i izie iz sobe . Andre saeka da on ode. "Ne elim vam nikakvo zlo", ree ona potom, a njen glas nije izra avao emocije , nego veliku sugestivnost. "Za to se ne dr ite po strani?" "Kako se usuduje da sa mnom tako razgovara ?" Doni u svoj glas kako zvui slab a no i neubedljivo, ali mogla je da govori samo onako kako se oseala. "Ja sam te st vorila - ja sam te nainila." "Vi ste me nainili?" Andre je pogleda prezrivo, potom prie kontrolnoj ploi i stavi ruke na prikljuke. Sijalice se odjedared smiri e, ali su se i dalje palile i gasile sve dok je devojka tu stajala, jaka i samouverena, slina mladoj boginji. Malo zatim, ona se ukloni i pogleda u Doni. "Ovo ve poinje da biva dosadno - ova mala ala", ree ona smireno, kao da pren osi poruku. "Ni vi, ni doktor Fleming, niti bilo ko drugi ne mo ete da nas razdvoj ite." "Ako poku ava da me upla i ..." "Ne znam ta ste sada smerali. Ja ne mogu da snosim odgovornost." Izgledal o je kao da Andromeda gleda kroz nju, u prostor iza nje. Izlazni printer buno stu pi u akciju, i Doni se prenu od te buke. Sledila je Andre koja mu prie, a dok su one stigle do njega, poruka be e ve zavr ena. Andre proui papir, odcepi ga i pru i ga Do ni. "Va a formula enzima." "Je li to sve?" Doni oseti olak anje. "Zar vam to nije dovoljno?" upita Andre i pogleda za njom dok je odlazil a sa odlunim i neprijateljskim izrazom na licu. Doni je u to vreme imala tri asistenta. Jednog vi eg naunog istra ivaa, hemiara , i dvoje postdiplomaca, mladia i devojku, koji su pomagali. Oni su izveli hemijs ku sintezu na osnovu novodobijene formule. To je iziskivalo mnogo rada u laborat oriji, ali niko od njih nije se brinuo zbog toga po to sredstva kojima su baratali nisu imala nikakav nadra ujui efekat. Meutim, kroz dan-dva svi su poeli da oseaju zna ke umora i malaksalosti. Po to je izgledalo da je do toga do lo bez nekog odreenog uz roka, oni nastavi e rad, ali potkraj treeg dana, devojka pade u nesvest, a sledeeg j utra onesvesti e se i Doni i hemiar. Hanter ih smesti u bolesniko odeljenje, gde im se uskoro pridru i i mladi. K akva god da je bila bolest koja ih je napala, ona je brzo napredovala; nije bilo ni groznice ni zapaljenja - njene rtve su naprosto kopnele. elije su izumirale, o snovni procesi metabolizma bili su usporeni ili su sasvim stali, i njih etvoro su , jedno za drugim, sve vi e slabili dok ne zapado e u stanje kome. Oajni Hanter obrat i se D irsu, koji itavu stvar obavi velom ti ine. Fleming je saznao za detalje tek etvrtog dana, kada mu je D udi sve ispriala kr ei pravila bezbednosti. On odmah pozva Rajnharta telefonom i zamoli ga da doe iz Budler oa, a D udi je nagovorio da mu pronae papire prema kojima su oni radili. Kada mu ih ona dade, on se zatvori u svoju sobu i, po to ih je prouavao cel e noi, ujutru se pojavi natmuren, ali zadovoljan. Meutim asistentkinja je ve bila m rtva.

11. PROTIVOTROV Upravo su joj prekrivali lice kad je Fleming stigao u bolesniko odeljenje . Ostalo troje le ahu tihi i nepomini u svojim posteljama, lica iscrpljenih i bledi h poput jastuka na kojima su poivali. Doni, koja je le ala u pregraenom prostoru por ed devojke, odr avana je u ivotu samo uz pomo transfuzije. Le ala je nepomino kao mramo rna statua nekog starog ratnika na njegovoj nadgrobnoj ploi. On je stajao gledajui

u nju kad mu prie Hanter.

" ta elite?" Hanter je bio iscrpljen i nervozan. Odustao je od napora da bu de ljubazan prema Flemingu. "Ja sam pogre io", ree Fleming posmatrajui iscrpljeno lice na jastuku. Hanter se osmehnu krajikom usana. "Poniznost nije ranije spadala u va e oso bine." "U redu, onda - nije tako!" Fleming se naglo okrenu prema njemu, plamtei, i izvue iz d epa nekoliko papira spojenih spajalicom. "Ali do ao sam da vam ovo pred am." Hanter sumnjiavo uze papire. " ta je to?" "Formula enzima." "Kako vam je ona do avola dopsela u ruke?" Fleming uzdahnu. "Protivzakonito. Kao to moram i sve ostalo da radim." "Zadr au je ako nemate ni ta protiv", ree Hanter. On je ponovo pogleda. "Za to j e precrtana?" "Jer je pogre na." Fleming ukloni gornji list otkrivajui list ispod njega. "Ovo je prava formula. Bilo bi dobro da je to pre napravite." "Prava formula?" Hanter je izgledao pomalo pometen. "Ono to je kompujter dao Doni, suprotno je onome to je ona elela. Dao joj je negativ umesto pozitiva, t ako rei da joj vrati milo za drago zbog male igrarije na koju sam je ja naveo." "Kakve igrarije?" "Dao joj je antienzim umesto enzima. Degeneratora elija umesto regenerato ra. On verovatno deluje preko ko e, pa su ga oni apsorbovali dok su radili na njem u." On podi e Doninu ruku koja je mlitavo poivala na ar avu. "Ne mo ete ni ta uiniti ukoli o ne spravite na vreme pravi enzim. Zato sam vam i doneo ispravljenu formulu." "Da li zaista mislite...?" Hanter se sumnjiavo namrt i na papire, a Fleming , podigav i pogled sa Donine ruke koju je jo uvek dr ao, prezrivo pogleda u njega. "Zar ne elite da steknete ugled?" " elim da spasem ivot", ree Hanter. "Onda iskoristite pravu formulu. Trebalo bi da deluje kao protivotrov on ome to je Doni dobila, pa bi u tom sluaju trebalo da ima suprotno dejstvo. Mo ete ba r probati. Ako ne..." On sle e ramenima i spusti Doninu izmr avelu ruku na ar av. "Ova ma inerija napravie svaku moguu gadost dokle god joj to odgovara." Hanter mrknu. "Ako je tako prokleto pametna, za to onda pravi ovakve gre ke?" "Nije ona pogre ila. Jedina gre ka sastoji se u tome to se sve ovo sruilo na p ogre nu osobu - na pogre ne ljude. Gonila je mene, i nije marila koliko e Ijudi strad ati u toku tog procesa. Jedan od va ih trgovinskih sporazuma sa Intelom, i to je m oglo zadesiti polovinu oveanstva!" On ostavi Hantera koji se mrgodio na formulu, ali se oigledno oseao obavez nim da je isproba. Toga poslepodneva umro je i hemiar, ali je novi enzim bio sainjen i dat dv oma pre ivelima. U poetku se nije dogodilo ni ta dramatino, ali uvee je bilo jasno da s e razaranje usporava. D udi posle veere poseti bolesniko odeljenje i krenu ka glavno m ulazu u susret Rajnhartu, koji je trebalo da stigne veernjim vozom. Kad je prol azila pored bloka u kome je bio sme ten kompjuter, ona oseti neki poriv da ue. Nije bilo de urnog operatora i ona zatee Andre kako sedi sama za kontrolnim stolom, zur ei pred sebe. Mesecima nagomilavana mr nja i godinama nagomlavana razoaranja iznenad a uzavre e u D udi. "Jo jedna smrt", ree ona besno. Andre sle e ramenima, a D udi oseti neodoljivu potrebu da je udari. "Profesorka Doni se bori za ivot. I mladi." "Znai da ima izgleda da e pre iveti", ree devojka bezbojno. "Zahvaljujui doktoru Flemingu, a ne vama." "Nemam ja veze sa tim." "Vi ste dali formulu profesorki Doni." "Ma inerija joj je dala." "Dali ste je zajedno!" Andre opet sle e ramenima. "Doktor Fleming ima protivotrov. On je pametan - on ih mo e spasti."

"Nije vam stalo, zar ne?" D udi oseti da joj se oi u ari e kad pogleda u nju. "Za to bih marila?" upita devojka. "Mrzim vas." D udi se osu i i grlo, tako da je jedva mogla da govori. Imala je elju da dohvati ne to te ko i da joj time razbije glavu; ali tada je zazvonio tele fon i ona je morala da ode do glavnog ulaza da bi doekala Rajnharta. Devojka je sedela sasvim nepomino jo dugo posle D udinog odlaska, buljei u ko ntrolnu tablu, a u oima joj se nakupi nekoliko suza - pravih ljudskih suza - koje se lagano skotrlja e niz obraze. D udi odvede Rajnharta pravo u Flemingovu kuicu i tu mu izlo i e stanje stvari. "A Madlena?" upita starac. Delovao je umorno i nesamopouzdano. "Hvala bogu, jo je iva", ree Fleming. "Njih dvoje emo mo da spasti." Rajnhart kao da se malo opusti i vi e nije izgledao tako umoran. Prihvati e njegov kaput, smesti e ga u stolicu kraj radijatora i nasu e mu pie. D udi se uini da on sada izgleda daleko stariji nego ikad ranije i prosto vredan sa aljenja. Bio je s ada ser Ernest, i izgledalo je kao da ga je dodeljivanje ove titule konano uinilo starim. Mogla je da shvati koliko je za njega bila daleko veza sa Doni iz mladih dana, i mogla je da oseti da se on uhvatio za njen ivot kao da je i njegov povez an sa njim na neki nain. On uze svoje pie i poku a da se seti ta je hteo da ka e. "Jeste li ve rekli D irsu?" " ta bi D irs uinio?" upita Fleming. "Jedino bi alio to nisam ja u pitanju. Da je mogao, izbacio bi me iz logora i iz dr ave. Jo od poetka sam govorio da je ovo po dmukla stvarica, ali svima je tako prirasla za srce. Koliko jo treba da dokazujem pre nego to uspem da nekoga ubedim?" "Meni vi e nema ta da dokazuje , D one", ree Rajnhart umorno. "Pa, i to je ne to." "Ni meni", ree D udi. "Oh, lepo, lepo. To znai da nas je troje protiv celokupnog ustrojstva." " ta misli da bih ja mogao uiniti?" upita Rajnhart. "Ne znam. Ve itavu jednu generaciju, vi imate za sobom polovinu nauke u ov oj zemlji - bar polovinu. Svakako da e vas neko slu ati." "Mo da Ozborn?" "Dokle god mo e da ostane istih ruku." Fleming se zamisli za trenutak. "Mo e li on da mi izdejstvuje dozvolu za pristup kompjuteru?" "Muni malo glavom, D one. On odgovara vladi." "Mo ete li ga dovesti ovamo?" "Mogao bih da poku am. ta smera ?" "O tome mo emo i kasnije razgovarati", ree Fleming. Rajnhart izvue vozni i a vionski red vo nje iz d epa. "Ako sutra odem u London..." "Zar ne mo ete noas?" "Ser Ernest je umoran", ree D udi. Rajnhart joj se nasme i. "Ser Ernesta mo ete sauvati za vrtne zabave. Odleteu noas." "Za to se to ne mo e odlo iti nekoliko asova?" upita D udi. "Ja nisam vi e mlad, gospoice Adamson, ali nisam ni moribund." On se podi e. "Pozdravite Madlenu ako je..." "Svakako", ree Fleming, dohvativ i starev kaput i pomogav i mu da ga obue. Rajn hart se uputi vratima zakopavajui se u hodu. Tu se priseti. "Uzgred budi reeno, por uka vi e ne sti e." D udi pogleda u njega, pa u Fleminga. "Poruka?" "Odozgo." Rajnhart pokaza prstom na nebo. "Prestala je da sti e pre nekoli ko nedelja. Mo da je vi e nikad neemo ni uhvatiti." "Mo da smo uhvatili kraj nekog dugakog prenosa", ree Fleming mirno, odmerava jui implikacije. "Da nije bilo onog neoekivanog uspeha u Bulder ou, mo da je nikad ne bismo ni uli i ni ta se od ovoga ne bi dogodilo." "To je i meni palo na pamet", ree Rajnhart, uputiv i mu jo jedan umoran osme h, zatim ode. Fleming je tumarao po sobi rami ljajui o onome to su rekli jedan drugo me, a D udi je ekala. uli su kako je Rajnhart pokrenuo motor svoga automobila i odve

zao se, a kada je buka uminula Fleming se smesti pored D udi da bi se odmorio, obg rliv i je rukom preko ramena. "Uiniu sve to eli ", ree mu ona. "Makar me izveli i pred vojni sud." "U redu. U redu." On povue ruku. "Mo e mi verovati, D one." On joj se zagleda u lice, a ona poku a da ga oima uveri da mo e imati poveren ja u nju. "Da, dakle..." izgledalo je da je manje-vi e ubeen. "Zna ta. Uspostavi intern u vezu sa Londonom, privatno, odmah ujutru. Poku aj da uhvati Ozborna kad profa bud e sa njim i reci mu da povede sa sobom jo jednog posetioca." "Koga?" "Ne tie me se koga. Pripadnika reda podvezice, presednika Kraljevske akad emije, nekakvog u tirkanog tipa iz Ministarstva. Pa i ne mora da dovede gospodina, samo njegovo odelo." "Ne u tirkanu ko ulju?" On se nasmeja. "Bie dovoljni e ir, ta na i ki obran na sklapanje. Ah, da, i kapu t. Ti u meuvremenu nabavi za njega posebnu propusnicu. Je li u redu?" "Poku au." "Dobra si ti devojka." On je opet zagrli i poljubi. Ona se raspilavi, al i se onda izmae i upita ga: " ta ti to namerava ?" "Jo ne znam ni sam." On je jo jednom poljubi, a onda se odmae. "Sada u malo da dremnem, ovo je bio paklen dan. Bolje bi bilo da ode - moram malo da odspavam. " On joj se ponovo nasme i, a ona sti te njegovu ruku i izie kao na krilima, to pei se od miline. Fleming se sanjivo svlaio kujui planove i sanjarei. Baci se u krevet i zasp a im ugasi svetlo. Posle Rajnhartovog i D udinog odlaska, logorom zavlada mir. No je bila mrana , sa severoistoka su nadirali oblaci, nosei sa sobom hladan vazduh i mogunost da z asne i, zaklanjajui pun Mesec. Ali on je povremeno prosijavao kroz njih obasjavajui jednu vitku nerazgovetnu figuru koja se iskrade kroz prozor na zadnjem delu blok a kompjutera i, poput duha, krenu preko logora. Niko od stra ara nije je ni opazio , a kamoli prepoznao kao devojku Andre, a ona, unjajui se izmeu kuica, krenu ka Flem ingovoj kuici, napregnutog lica, nosei u rukama dvo ilni izolovan provodnik. U Flemingovu sobu jedva se probijalo malo svetlosti kroz prozor, jer je on namakao zastore pre nego to je legao. On se ne pokrenu kad se vrata polako otv ori e i Andre se u unja. Bila je bosonoga i vrlo oprezna, a na rukama je imala debel e gumene rukavice. Uveriv i se da Fleming spava, ona klee do zida pored njegovog kr eveta i uvue dve ice sa jednog kraja svoga provodnika u utikae, vrsto ih uglavljujui i izokreui da bi do li u kontakt sa prikljucima. Drugi kraj provodnika dr ala je podalj e od sebe, razdvajajui ice palcem i ka iprstom, dva-tri centimetra od mesta sa kojih je izolacija bila skinuta, odakle su trale gole neizolovane ice. Zatim ustade i poe polako prema Flemingu. Po to je spavao, anse da pre ivi pun napon bile su neznatne, po to je ona mogla raunati na to da e dr ati kontakte na njemu dovoljno dugo da bi nje govo srce prestalo da radi. Nije pustila ni glasa od sebe dok je primicala krajeve ice njegovim oima. Iznenada, bez nekog odredenog razloga, on se probudi. Razaznavao je jedino neiju siluetu nad sobom i, vi e po nagonu negoli svesno, on podavi nogu i, ispru iv i je, utn u je svom snagom kroz ar av i ebe. Uhvati je za struk i ona se zanese preko sobe bolno zajeav i. On potra i prek ida none lampe i ukljui je. Za trenutak ga svetlost zaseni, i on se uspravi u kreve tu zbunjen i te ko di ui dok se devojka podizala na kolena, i dalje dr ei krajeve ica. Sh vativ i ta se dogaa, on skoi sa kreveta, izvue ice iz utikaa i okrenu se njoj. Do tada e Andre ve bila skoila na noge i dospela gotovo do izlaznih vrata. "Ne, nee !" On se baci na vrata. Dr ei ruke za leima, ona se postrance primical a stolu za kojim je on veeravao. Za trenutak je izgledalo kao da di e ruke od svega , ali se iznenada baci na njega dr ei u desnoj ruci no za seenje hleba. "Droljo!" On je uhvati za zglob i, izvrnuv i ga, izbaci joj no iz ruke, a z atim je odgurnu na pod. Ona je dahtala previjajui se na podu i dr ei se za uvinut zglob, gledajui u n

jega vi e oajno nego besno. On se smiri i podi e no , dr ei je celo vreme na oku. "Neka - ubijte me." Sada se na njenom licu, a i u glasu, ogledao strah. "To vam nee ni ta koristiti." "Nee?" Glas mu je podrhtavao, i on je halapljivo grabio vazduh. "To e samo malo odlo iti stvari, i to je sve." Ona ga je napregnuto posmatr ala dok je otvarao fioku i stavljao no unutra. To kao da je ohrabri i ona sede. "Za to hoe da me likvidira ?" upita on. "To je bilo prvo na redu to je trebalo uiniti. Upozorila sam vas." "Hvala." On se uzmuva, zakopavajui pid amu, nazuvajui papue i dolazei k sebi. "Predvidljivo je sve to god vi inite." Ona je ponovo delovala pribrano. "N e mo ete ni ta, to ve nije uzeto u obzir." " ta je sada na redu?" "Ako odete, idite odmah i ne me ajte se..." On joj prie. "Di i se." Ona ga pogleda iznenaeno. "Di i se." Prieka dok je ona ustajala, a onda joj pokaza stolicu. "Sedi tam o." Ona ga jo jednom zaudeno pogleda, pa sede. On prie i stade iznad nje. "Za to ini samo ono to ma inerija eli?" "Vi ste takva deca", ree mu ona. "Vi mislite da smo nas dvoje rob i gospo dar, ma inerija i ja, ali mi smo oboje robovi. Mi smo kontejneri - koje ste vi nap ravili - neega to vi ne shvatate." "Da li ti shvata ?" upita Fleming. "Mogu da sagledam razliku izmeu na e inteligencije i va e. Mogu da sagledam d a e na a nadvladati, a da e va a izumreti. Vi verujete da predstavljate vrhunac i krun u svega, najsavr eniji svet..." Ona zauta i poe da masira zglob na mestu gde joj ga je zavrnuo. "Ja tako ne mislim", ree on. "Jesam li te povredio?" "Ne tako stra no. Vi ste pametniji nego veina ostalih, ali ne dovoljno - vi ete nestati kao i dinosaurusi. I oni su nekada vladali Zemljom." "A ti?" Ona se nasme i, i to je bilo prvi put da je video kako je uinila tako ne to. "Ja sam karika koja nedostaje." "A ako te uni timo?" "Napravie oni drugu." "A ako uni timo ma ineriju?" "Isto." "A ako uni timo i vas dvoje i poruku i na rad na njoj tako da ni ta ne ostane ? Poruka vi e ne sti e - jesi li znala za to?" Ona odmahnu glavom. Njemu sinu u glav i da je ona potvrdila sve ega se on pla io, ali isto tako i plan kako da se tome su protstavi. "Tvoji prijatelji gore umorili su se od razgovora sa nama. Sada ste p repu teni sami sebi, ti i kompjuter. Pretpostavimo da uni timo vas dvoje?" "Tada ete za izvesno vreme oterati jednu vi u inteligenciju sa Zemlje." "Onda je to ono to moramo uiniti." Ona ga pogleda samouvereno. "Ne mo ete." "Mo emo poku ati." Ona opet odmahnu glavom, sporo i nekako setno. "Odlazite. ivite ivotom kak vim elite, dok mo ete. Ne preostaje vam ni ta drugo." "Ukoliko mi ti ne pomogne ." On joj uzvrati pogled i upilji se u nju kao to je to uinio ranije u zgradi kompjutera. "Ti nisi samo ma ina koja misli. Ti si stv orena prema na em obliju." "Nisam!" "Ima ula - oseanja. Tri etvrtine tebe pripadaju ljudskom biu prinudno povezan om sa neim to je stvoreno da nas uni ti. Sve to treba da uini da bi nas spasla, a sebe oslobodila, jeste to da promeni poredak ubacivanja." On je uhvati za ramena kao d a hoe da je prodrma, ali ona otrese njegove ruke. "Za to bih?" "Jer to eli , tri etvrtine tebe..." Ona ustade i udalji se od njega. "Tri etvrtine mene predstavlja nesretan sluaj. Zar ne mislite da dovoljno patim i bez toga? Zar ne shvatate da bivam ka njavana ak i zato to vas samo slu am?"

"Hoe li biti ka njena noas?" "Neu ukoliko vi odete." Ona krenu prema vratima oklevajui, kao da oekuje da je on zaustavi, ali on je pusti da ode. "Poslao me je da vas ubijem." Bila je veoma bleda i lepa dok je stajala u tamnom dovratku, govorei bez uzbuenja ili zadovoljstva. On je pogleda cerei se. "Dakle, ratna sekira je iskopana", ree. Pored eleznike stanice u Tornesu postojao je jedan mali cafe u kome D udi os tavi Fleminga dok je ona ekala voz iz Aberdina. To se de avalo odmah sledee veeri. Ra jnhart je bio hitar. Fleming je ekao u zadnjoj sobici koju su ranije rezervisali. Bila je to bedna i nevesela sobica. U njoj su se isticali jedan stari seoski st o i nekoliko stolica. Zidovi su bili tro ni, bedno okreeni i prekriveni bezbojnim r eklamama za koka-kolu i kiselu vodu. On otpi gutljaj iz svoje fla e. uo je kako vet ar, huji napolju, a potom kloparanje dizelke koja je stizala sa juga. Ona se zau stavi u stanici, buno da ui. Malo zatim zau se zvi duk i pisak sirene; ona ode, ostavlja jui za sobom ti inu koju ponovo naru i e fijuk vetra i koraci na ljunku ispred cafea. D udi uvede Rajnharta i Ozborna u sobu. Bili su umotani u zimsku odeu, a Oz born je nosio prilino velik kofer. "Duva kao da e meava", ree on spu tajui kofer. Izgledao je nesrean i potpuno va n sebe. "Mo emo li ovde da razgovaramo?" "Rezervisano je za nas", ree D udi. "Ja sam se pobrinula za oveka." "A de urni operator?" upita Rajnhart. "I za njega sam se pobrinula. On zna ta treba da radi i nee nas odati." Rajnhart se okrete Flemingu. "Kako je Madlena Doni?" "Izvui e se. I momak, takode. Enzim dobro dejstvuje." "Pa, hvala bogu." Rajnhart raskopa kaput. Put nije nepovoljno uticao na n jega; u stvari, aktivnost kao da ga je osve ila. Izgledalo je da je Ozborn najpoti t eniji od svih. " ta ete da uinite sa kompjuterom?" upita on Fleminga. "Poku au da mu izbri em pamenje, inae..." "Inae ta?" "To bismo i eleli da saznamo. On je ili namerno zao, ili se zapetljao. Il i je programiran da radi ovako, ili se ne to poremetilo. Ja mislim da je u pitanju ovo prvo. Uvek sam tako mislio." "Nikada niste uspeli da to doka ete." "A ovo sa Doni?" "Potrebno nam je ne to odreenije." "Ozborn e se obratiti ministru", ubaci Rajnhart. "Obratie se i predsedniku vlade ako bude potrebno. Zar ne?" "Ukoliko dobijem dokaze", ree Ozborn. "Ja u vam dati dokaz! Sino je jo jednom poku ao da me ubije." "Kako?" Fleming im ispria. "Na kraju sam izvukao istinu iz nje. Treba ponekad da poku ate - tada biste poverovali u to." "Potrebno nam je ne to naunije." "Dozvolite mi da provedem nekoliko asova sa njim." On pogleda u D udi. "Jes i li mi donela propusnicu?" D udi izvadi iz ta ne tri propusnice i dade svakome od njih po jednu. Flemin g proita onu koju je dobio i isceri se. "Tako znai, ja sam slu benik Ministarstva? Ala e biti gu ve." "Zbog ovoga ja stavljam na kocku svoju reputaciju", ree Ozborn nesreno. "T o samo treba da poslu i ispitivanju terena, a ne nekakvoj nepotrebnoj akciji." Fleming prestade da se smeje. " elite li da mi budu vezane ruke?" "Zar ne shvatate kakvom se riziku izla em?" ree Ozborn. "Riziku! Trebalo je da sino budete u mojoj kuici!" "Voleo bih da sam bio, tako bih bar znao na emu sam. Ova dr ava, mladi ovee, zavisi od te ma inerije..." "Koju sam ja napravio." "Potencijalno, ona nam znai vi e od parne ma ine, atomske energije, ili bilo e ga drugog."

"U tom sluaju, sve postaje jo znaajnije..." poe Fleming. "Znam! Nemojte vi meni da solite pamet. Zar mislite da bih uop te i bio ov de kada ne bih smatrao da je znaajno i da nisam visoko cenio va e mi ljenje? Ali, ima naina i naina." "Znate li vi neki bolji nain?" " to se tie proveravanja - ne. Meutim, dalje od toga se ne sme ii. ovek u mom polo aju..." "Kakav je to va polo aj?" upita Fleming. "Najplemenitiji od svih Rimljana?" Ozborn uzdahnu. "Dobili ste svoju propusnicu." "Dobio si to si tra io, D one", ree Rajnhart. Fleming uze kofer i stavi ga na sto. Otvori ga i izvadi tamni kaput od v elura, crn e ir i ta nu, i pripremi se za svoju ulogu. Sve je ovo bilo pogodno za tam nu no, ali se nije ba suvi e slagalo sa njegovim licem. "Vi e lii na neko stra ilo nego na dr avnog slu benika", ree Rajnhart sme ei se. D udi se savlaivala da se ne pone kikotati. "Nee te mnogo zagledati ako bude s a mnom." "Shvata li da bi te zbog ovoga streljali?" ree Fleming ne no. "Nee ukoliko nas ne otkriju." Ozborn nije voleo ale kojima se prikrivala napetost kod drugih; on ih nij e shvatao - i sam je bio suvi e napet. "Ostavite to, hoete li?" Zatim pogleda koliko je sati. "Moramo saekati da padne mrak, kad dnevna smena zavr ava posao", ree D udi. Fleming zavue ruku pod kaput i izvadi fla u. "Kako bi bilo da popijemo po j ednu pred napad." Sneg je uveliko padao kada stigo e do logora. Vetar sa severa nije doneo l elujav sneg, nego je estoko nanosio bockave zaleene pahuljice. Dvojica stra ara pred blokom kompjutera zadigla su kragne svojih kabanica, iako su stajala pod nejaki m zaklonom to ga je pru ala mala nadstre nica iznad dovratka. Kroz belinu koja se sli vala sa tamom kiljili su u etiri figure koje su im se pribli avale. D udi proe napred i predade im propusnicu, a tri oveka ostado e u pozadini. "Dobro vee. Ovo je grupa iz Ministarstva." "Razumem." Jedan od stra ara, s velikim kaplarskim iritom na rukavu kabanic e, salutira i pregleda propusnice. "U redu", ree on vraajui ih. "Ima li koga unutra?" upita ga D udi. "Samo de urni operator." "Zdr aemo se svega nekoliko minuta", ree Rajnhart izbijajui napred. Stra ari otvori e vrata i skloni e se u stranu dok je D udi ulazila praena Rajnha rtom, Ozbornom i Flemingom izmeu njih. " ta je s devojkom?" upita Rajnhart po to su ve bili odmakli hodnikom. "Veeras nije de urna", ree D udi. "Pobrinuli smo se za to." Hodnik je bio dug i dva puta je skretao nadesno, zavr avajui se kod vrata k oja su vodila u prostoriju kompjutera, dobro zaklonjenih od pogleda i van doma aja zvukova sa glavnog ulaza. Kada je D udi otvorila vrata i uvela ih, oni zateko e pro storiju kontrolnog ureaja jarko osvetljenu, ali praznu, izuzimajui jednog mladia ko ji je sedeo i itao za stolom. On ustade kad oni udo e. "Zdravo", ree on D udi. "Je li sve dobro pro lo?" Asistent je bio veoma mlad. Izgledalo je da u iva u situaciji. "Bolje uzmite svoje propusnice." D udi vrati propusnice Rajnhartu i Ozborn u, a Flemingovu dade operatoru. Fleming skide e ir i stavi ga na mladievu glavu. " ta sve ne nose bud ovani!" "Ne morate od toga praviti predstavu", ree Ozborn i nelagodno pogleda na vrata dok je operator izlazio u Flemingovom kaputu i nosio njegovu ta nu. On se ak i sa podignutom kragnom upadljivo razlikovao od oveka koji je u ao, ali, kako ree D ud i, no je bila neprozirna, a i njeno prisustvo je kod stra ara razvejavalo sve sumnj e, tako da e se oni verovatno ograniiti na to da vode rauna o njihovom brojnom stan ju. im se momak obue, Ozborn otvori vrata. "Od vas zavisi da li e sve ispasti kako treba", ree on Flemingu. "Imate li probni test?"

Fleming izvue iz d epa ve poznatu bele nicu i saeka da svi odu.

"Vratiu se", ree D udi. "im ih ispratim pored stra ara." Fleming je bio iznenaen . "Nee , zna i sama." " ao mi je", ree mu Ozborn. "To je jedan od uslova." "Ne elim nikoga..." "Ne budi lud, D one", ree mu Rajnhart, i oni odo e. On prie kontrolnoj jedinici i zagleda se u nju, smejuckajui se u sebi iz is te napetosti, a potom prionu na posao na ulaznoj jedinici, otkucavajui cifre iz b ele nice koju je poneo sa sobom. Gotovo je bio zavr io dok se D udi nije vratila. " ta radi ?" upita ga D udi. I ona je bila u napetom stanju uprkos olak anju koj e je osetila kad je uspela da zavara stra are. "Poku avam da ga uni tim." On otkuca i poslednju grupu cifara. "Za poetak e bi ti dovljna stara ala sa nadimkom." Bilo je potrebno da proe nekoliko trenutaka da bi kompjuter poeo da reaguj e, potom kontrolne lampe poe e besomuno da se pale i gase. Oni su ekali oslu kujui zveke tanje printera, ali se zau e koraci koji su se pribli avali hodnikom. D udi je stajala kao prikovana i paralizovana sve dok je Fleming ne uhvati za ruku i povue u mrak laboratorijskog krila, odakle su mogli da posmatraju kroz poluotvorena vrata, a da ne budu primeeni. Koraci se zaustavi e kod ulaza u prostoriju kontrolnog ureaja. Oni vide e kako se kvaka dvokrilnih vrata okree, potom se vrata otvori e i - Andre ue iz hodnika. D udi se ote uzdah, ali ga zujanje kompjutera prigu i, a Fleming je ste e za r uku upozoravajui je. Sa mesta na kome su stajali ugleda e Andre blizu vrata kako la gano koraa prema kontrolnim policama. Paljenje i ga enje sijalica i zujanje ma ine ka o da ju je zaudilo, a kad sti e na metar od kontrolne table, ona stade kao ukopana. Imala je na sebi stari sivi anorak sa spu tenom kapuljaom i delovala je zaista div no i nepokolebljivo, osvetljena jarkom svetlo u sijalica; ali lice joj je bilo napr egnuto i, posle nekoliko trenutaka, mi ii oko usana i slepoonica poe e da se gre usled s ve vee napetosti njenih ivaca. Kretala se napred, polako i odluno, prema ploi, a pot om se ponovo zaustavi, kao da je do nje doprla opomena neke sna ne reakcije - kao da je shvatila njeno znamenje, ali ju je ipak ma ina privlaila kao magnetom. Njeno lice se sada presijavalo od znoja. Ona naini jo jedan korak napred i podi e polako ruke prema prikljucima. I pored sve svoje mr nje, D udi oseti bolnu elju da ode k njoj, ali je Fleming zadr a. Devojka se pred njihovim oima polako i boja lji vo ispru i i dodirnu kontaktne ploe. Njen prvi krik i D udin sli e se u jedan. Fleming poklopi akom D udina usta, a Andre je i dalje vri tala. Krici su prelazili u cviljenje kad bi kazaljka koja je pokazivala napon padala, i ponovo se pojaavali kada se penjala. "Za ime boga", zavri ta D udi u Flemingovu aku. Borila se da se otme, ali ju je on zadr avao sve dok krikovi Andre ne umuko e, i dok ma inerija, verovatno osetiv i d a ona vi e ne odgovara, ne popusti svoj zahvat, pa se ona sroza na pod. D udi se osl obodi i pritra joj, ali ovoga puta ona nije ni jeela, ni disala, niti je davala bi lo kakvog znaka ivota. Oi su joj bile kao prevuene glazurom, a usta otvorena. "Mislim da je mrtva", ree D udi neumesno. "A ta si ti oekivala?" Fleming joj prie. "Videla si napon. Do toga je do lo z ato to nije mogla da se oslobodi mene - jer sam je ja neutralisao. Jadni avolak." On pogleda zgreno telo u sivom uprljanom ogrtau i njegove oi otvrdnu e. "Sled eeg puta e bolje odgovoriti zadatku. Proizve e ne to do ega uop te neemo moi da dopremo "Ukoliko ti ne pronae ta to nije u redu sa njim." Ona se okrete, podi e Flemi ngovu bele nicu sa ulazne jedinice i pru i mu je. On joj je istr e iz ruke i baci je preko prostorije. "Kasno je za to! Sa tim je sve u redu." On pokaza na devojinu zgrenu figur u. "Ovo je jedini odgovor koji mi je bio potreban. Sutra e tra iti drugi eksperimen t, a sutra i sutra..." On hitro ode do signala za uzbunu, privrsti prikljuke za dvokrilna vrata, obema rukama uhvati za icu i povue. Oni popusti e, ali se ne odvali e; on odupre nogom o zid. " ta to radi ?" "Hou da svr im sa ovim. Ovo je trenutak, mo da jedini trenutak." On ponovo po

vue ice; a onda odustade od toga i pose e za vatrogasnom sekirom koja je visila na z idu pored njih. D udi mu pritra. "Ne!" Ona ga zgrabi za ruku, ali on je odgurnu i, nastaviv i gde je stao, udari sekirom po icama i razdvoji ih, a potom se okrete i pogleda po prostoriji. Sijalice na kontrolnoj tabli jo su se besomuno palile i gasile. On prie i razmrska ih sekirom. "Jesi li poludeo?" D udi opet potra za njim i uhvativ i za dr alju sekire poku a da mu je otme. Izvinuv i sekirom, on se oslobodi.

"Pusti! Rekao sam ti da se ne petlja u ovo." Ona se zablenu u njega i shvati da ga jedva poznaje: lice mu je bilo obl iveno znojem, kao to je ranije bilo i devojino, i preplavljeno besom i odluno u. Ona s hvati ta mu je sve vreme bilo na umu. "Uvek si nameravao da ovo uini ." "Ako bi do lo do toga." Stajao je sa sekirom u rukama gledajui okolo i razmi ljajui; ona je znala da treba da stigne do vrata pre njega, ali on joj umae i nasloni se leima na njih sa istim nepokolebljivim izrazom i setnim osmehom u uglovima usana. Pomislila je d a je sada zaista lud. Ona ispru i ruku prema sekriri i poe da mu govori kao detetu. "Molim te, daj mi je, D one." Ona se lecnu kad se on nasmeja. "Obeao si." "Nisam ni ta obeao." On vrsto ste e dr alju jednom rukom, a drugom zakljua vrata. "Vikau", ree ona. "Poku aj." On spusti klju u d ep. "Nikada te nee uti." Odgurnuv i je, on ode do odeljaka za pamenje, otvori prednji deo najbli e jed inice i udari po njoj. u se slaba eksplozija usled kolapsiranja vakuuma. "D one!" Ona poku a da ga zaustavi kad je krenuo ka sledeoj jedinici. "Znam ta radim", ree on otvarajui prednji deo i udarajui sekirom. Jo jedna eksplozija zau se iz ureaja. "Zar misli da e mi se ikada pru iti ovakva prilika? Hoe li da me izda ? Ako m sli da gre im, idi." On je pogleda otvoreno, mirno i oseajno, ma iv i se rukom u d ep da uzme klju. " Dovedi i ceo vod ako eli ; to je ionako tvoje omiljeno zanimanje. Ili ti mo da smeta t o inim ono to je ispravno? Ozborn je to eleo, zar ne? Ono to je pravo." Pru i joj klju, ali ga ona iz nekog neobja njivog razloga ne uze. On saeka jo m alo, a potom vrati klju u d ep, okrenu se i poe prema ostalim jedinicama. "ue te stra a." Shvativ i da ipak nije lud, ona se oseti obaveznom prema njemu . Stade kod vrata, stra arei dok se on probijao prema ureaju udarajui, razbijajui i kv arei slo eni kompleks ma inerije i pretvarajui milione elektronskih elija u gomilu razm rskanih otpadaka na podu, na metalnim policama i iza slomljenih ploica sa nazivim a na kabinetima. Jedva je uspevala da pazi dok je kroz lupu i razaranje oslu kival a svaki um u hodniku. Ni ta ih nije uznemirilo. Sne na oluja napolju, koja se nije mogla ni videti ni uti u zaklonjenom sredi tu zgrade, podizala je buku, skrivajui tako buku koju su oni izazivali. Fleming je u poetku radio metodino, ali to je bio ogroman posao, p a je poeo sve vi e da ubrzava, osetiv i da ga savlauje umor, sve dok se nije zateturao , oajan, halapljivo grabei vazduh, gotovo zaslepljen znojem koji mu se slivao niz e lo. Razarao je po celom kompjuteru, a onda se vratio sredi tu kontrolne jedinice i razmrskao i njega. "Evo ti, kopile jedno!" ote mu se poluglasno. "I ovo, i ovo." Zatim spus ti glavu sekire na pod i nasloni se na dr alju da bi do ao do daha. " ta e se sad dogoditi?" upita D udi. "Poku ae da ga ponovo sagrade, ali nee znati kako." "Imae poruku." "Ne sti e vi e." "Imaju original." "Nee. Nee imati ni njega, niti isprekidanu ifru, ili bilo ta - jer to je tam o." On pokaza na vrsta metalna vrata u zidu iz kontrolnog stola, a onda zamahnu s ekirom i udari po arkama. Spu tao je udarac za udarcem, ali bez rezultata. D udi je s tajala u oku napetosti, po to je izgledalo da zvuk metala odjekuje po itavoj zgradi, ali niko ga ne u. Posle du eg vremena, Fleming odustade i ponovo se, te ko di ui, naslo ni na sekiru. Prostorija je bila sasvim tiha; sada kad je kompjuter prestao da r

adi, a ta ti ina je bila u skladu sa nepokretnim telom devojke na podu. "Moraemo nabaviti klju", ree Fleming. "Gde je klju?" "U kancelariji majora Kvadringa." "Ali, ona je..." Ona potvrdi njegovu bojazan. "Uvek je pod prismotrom. "ree ona. "A klju dr e u sefu." "Mora biti da postoji i neki drugi." "Ne. To je jedini." Poku ala je da smisli neku drugu mogunost, ali nije postojala nijedna. Koli ko je njoj bilo poznato, niko, pa ak ni D irs nije imao duplikat. Fleming joj u prv i mah ne poverova, a kad mu ne ostade ni ta drugo, on odjednom pomahnita. Podi e sek iru i poe ponovo da udara besno po vratima, jedva se zaustaviv i i strovaliv i se u o no to je nekada bila stolica za kontrolnim stolom. Dugo ostade tako razmi ljajui, sm i ljajui i poku avajui da skuje neki plan. "Za to mi, do avola, nisi rekla", ree on najzad. "Nisi me ni pitao." D udi je podrhtavala od besa i oseanja nevolje, i jedin o joj je uz veliki napor uspevalo da se obuzda. "Nikada me nisi pitao. Za to me ni si upitao?" "Ti bi me spreila da sam to uinio." Poku ala je da govori razumno i da zaustavi podrhtavanje. "Nekako emo ga do baviti. Smisliu neki nain, mo da odmah ujutro." "Bie suvi e kasno." On zavrte glavom i zagleda se u le na podu. "Sve to biste vi mogli da uinite, predvieno je - tako je rekla. Ne postoji ni ta to biste vi smisl i, a da se na to nije raunalo. Ne mo emo pobediti." "Dobiemo ga uz Ozbornovu pomo, ili ve nekako", ree D udi. "Ali sada se moramo izvui odavde." Ona nade kaput i al mladog operatora, prebaci ih preko njegovih ramena i izvede ga iz zgrade. 12. UNI TENJE

Bilo je ve veoma kasno kada su se vratili u cafe. Divljala je sne na oluja, a sneg se nagomilavao uza zidove okrenute severu. Unutra, u zadnjoj sobici, ogrnuti kaputima, poti teni i dekocentrisani, Ra jnhart i Ozborn igrali su partiju aha na d epnoj garnituri. Fleming je bio suvi e o amuen da bi mogao da se opravdava. On prepusti D udi da im objasni i sede zgren na jednu od masivnih seoskih stolica; Rajnhart im je pos tavljao pitanja, a Ozborn im odr ao jednu plaljivu besedu, krajnje beznade nu i punu prezira. "Kako ste se usudili da me upetljate u ovako ne to?" I ezla je i poslednja tr unka njegove uobiajene uljudnosti. I pored sveg diplomatskog vaspitanja i odgoja, on je bio nepodno ljivo oajan. "Pristao sam da uestvujem u ovome u nadi da emo uspet i da pru imo ministru dokaze. Ali ovo e biti kraj njegove karijere, a i moje." "I moje", uzdahnu Rajnhart. "Mada mi izgleda da bih je rado rtvovao ako j e ma inerija uni tena." "Nije uni tena", primeti Ozborn. "Nije mogao ni to da uini. Ako je original na poruka nedirnuta, oni je mogu ponovo sagraditi." "Ja sam upropastio stvar", ree Fleming. "Mo ete me s pravom prekorevati. Ja snosim odgovornost." Ozborn mu prezrivo odvrati. "Zbog toga nas nee mimoii zatvor." "Ah, to vas brine? A ta e biti ako ponovo sagrade ma ineriju i stvore neko d rugo stvorenje i uspostave prevlast koje se nikada neemo moi osloboditi?" "Zar ne mo emo preduzeti ba ni ta?" upita D udi. Svi, gotovo bez nade, pogleda e u Rajnharta. On zajedno sa njima razmotri situaciju, korak po korak, kao da proverava neki proraun, ali na kraju ne doo e ni d o ega. Nije bilo nade da e do jutra doi do kljua, a do tada e D irs saznati i sve e pon vo biti stavljeno u pokret. Sada vi e nisu sumnjali u ispravnost Flemingovih teori ja; zabrinjavalo ih je to to ih Fleming nije sproveo u delo. "Jedina mogunost je", ree Rajnhart, "da se Ozborn vrati u London prvim voz om i da se pravi kako je iznenaen kad se vest bude proula." "A gde bi trebalo da sam bio?" upita Ozborn.

"Bio si ovde, obavio jednu kratku inspekciju i oti ao. Ostalo se dogodilo po to si ve oti ao, a to je i tano. Nije ti poznato ni ta o tome." "A slu beno lice koje sam uveo sa sobom?" "Ostalo je sa tobom." "A ko je ono?" "Bilo ko kome mo e verovati. Pripreti nekome ili ga podmiti da izjavi da je do ao sa tobom iz Londona i da ste se zajedno vratili. Mora otkloniti krivicu sa s ebe i zadr ati svoj uticaj. Svi moramo otkloniti krivicu sa sebe ukoliko budemo mo gli. Oni e ga ponovo sagraditi, kako D on ree; a moraju prihvatiti savete bar jednog a od nas." "A na koga e onda da padne krivica da je upropastio kompjuter?" upita Fle ming. Profesor se zadovoljno nasme i. "Na devojku. Mo e se prihvatiti da je iskliz nula iz koloseka i da se okrenula protiv njega, pa je ili ubijena elektrinom stru jom dok ga je rasturala, ili je umrla od oka po to je kazna suvi e dugo trajala, oka p ojaanog mahnito u do koje ju je ma inerija dovela. Ili bilo ta drugo to se re e da prihva e. Kako god da se uzme, ona je mrtva, tako da to ne mo e da porekne." "Sigurni ste da je mrtva?" upita Ozborn Fleminga. " elite li da pogledate le ?" "Pitajte mene", ree D udi s nekom gorinom i mukom. "Videla sam sve koji su u mirali." "U redu." Fleming ustade i okrenu se Rajnhartu. "A ta smo za to vreme rad ili D udi i ja?" Profesor mu spremno odgovori. "Niste bili tamo. Koliko znamo, tamo smo o stavili operatora sa gospoicom Adamson. Oni su oti li zajedno, kako se posle stvarn o i dogodilo." "Nee poverovati", ree Ozborn. "Bie silnih presli avanja." "To je najbolje to mo emo uiniti." Rajnhart malo zadrhta. "Kako god okrene , n astala je zbrka." Sedeli su u kaputima oko stola kao etiri uesnika neke spiritistike seanse k oji ekaju da proe no i da se predstava zavr i. "Misli li da e ovo zavejati prugu?" upita malo zatim Ozborn. Rajnhart na e glavu na stranu oslu kujui nalete vetra po krovu. "Ne bih rekao . Kao da se malo sti ava." On upravi pa nju na Fleminga: " ta emo sa tobom, D one?" "D udi i ja emo se kolima vratiti u logor. Put je bio prolazan kada smo mal opre dolazili." "Onda je bolje da odmah krenete", ree Rajnhart. "Pravite se kao da ste se samo malo provozali i idite pravo u svoje sobe." "Niste videli ni ta i nikoga." "Kakva no za vozanje!" Fleming umorno ustade i pogleda od jednog do drugo g. " ao mi je, zaista mi je ao." Natrag je vozio oprezno kroz olujni sneg dok je D udi svaki as brisala vetr obransko staklo, ali je oluja ve malaksavala. On ostavi D udi pred njenom kuicom i o dveze se do svoje. Bio je toliko umoran da mu se nije izlazilo iz automobila. Bi lo je oko jedan sat posle ponoi i logor je snevao mrtvim snom, prekriven belim po krovom. Kad otvori vrata, unutra njost kuice uini mu se, nasuprot snegom prekrivene zemlje mranijom nego ikada. Pipao je po zidu tra ei prekida, a kad ga pronae, jedna ru ka u zavojima poklopi njegovu ruku. Za trenutak ga obuze stra na panika, a onda je odgurnu i upali svetlo. Pred njim je stajala Andre, dr ei jednu zavijenu ruku u drugoj, jeei, samrtno bleda i skrhana, ali ne i mrtva. On se zagleda u nju, prosto ne verujui, onda za tvori vrata i prie prozoru da navue zavese. "Sedi i ispru i ruke." On uze zavoje i tubu sa lekom iz police i poe ne no i metodino da zamenjuje grube zavoje novima. "Mislio sam da ni sluajno nee pre iveti", ree joj dok je previjao. "Video sam napon." "Videli ste?" ona sede na krevet i pru i ruke prema njemu. "Da, video sam." "Onda ste to bili vi."

"Ja - i sekira." On pogleda u njeno bledo oprljeno lice. "Da sam samo po mislio da je u tebi preostalo i trunke ivota..." "I mene biste dovr ili." Ona to ree bez zajedljivosti, jednostavno konstatu jui injenicu. Potom za trenutak za muri od bola. "Imam jae srce... od ljudi. Te ko me j e izbaciti iz stroja." "Ko ti je previo ruke?" "Ja." "Kome si rekla?" "Nikome." "Zna li neko za kompjuter?" "Ne verujem." "Za to im nisi rekla?" udio se sve vi e i vi e. "Za to si do la ovamo?" "Nisam znala ta bi se dogodilo - ta se dogodilo. Kad sam se osvestila, mog la sam u prvi mah da mislim samo na bol u rukama. Tada sam pogledala oko sebe i videla sve u ru evinama." "Mogla si da pozove stra u." "Nisam znala ta da inim. Nisam imala nikakvo uputstvo. Oseala sam se izgubl jenom bez kompjutera. Znate li da je potpuno pokvaren?" "Znam." Njene u arene oi jo vi e su se isticale na bledom licu. "Jedino to sam mogla da smislim bilo je da naem vas. I da se pobrinem za ruke. Previla sam ih i do la ovam o. Stra arima ni ta nisam rekla. A po to vi niste bili ovde, ja sam ekala. ta e se dogodi ti?" "Ponovo e ga sagraditi." "Ne!" "Zar to ne eli ?" upita on iznenaen. " ta je sa tvojim vi im ciljem - tvojim vi im oblikom ivota!" Ona ne odgovori. Kad je zavr io previjanje, ona ponovo zatvori oi od bola i on primeti da ona drhti. "Skoanjila si se, zar ne?" ree opipavajui joj elo. Uze svoj jorgan sa krevet a i obavi ga oko njenih ramena. "Dr i to oko sebe." "Mislite da e ga ponovo sagraditi?" "Svakako." On nae bocu viskija i napuni dve a e. "Sad popij ovo. Neu im biti potreban ja da im poma em nego ti." "Naterae me da to uinim?" Ona otpi viski i pogleda ga u arenim zabrinutim oim a. "Zar e biti potrebno da te nateraju?" Ona se gotovo nasmeja. "Kad sam ugledala kompjuter onako razmrskan, bilo mi je tako milo." "Milo?" upita on, zastav i na pola gutljaja. "Osetila sam se slobodnom. Osetila sam..." "Kao grka Andromeda kad ju je Persej oslobodio okova?" Nije bila sigurna u to. Ona vrati a u. "Kad je kompjuter radio, ja sam ga m rzela." "Nisi. Ti si nas mrzela." Ona odmahnu glavom. "Mrzela sam ma ineriju i sve to je u vezi sa njom." "Za to si onda...?" "Za to se ljudi pona aju onako kako se pona aju? Zato to se oseaju primoranima! Zato to su vezani onim to misle da su logine potrebe, svojim radom ili porodicama i li svojom domovinom. Vi mislite da su te veze emocionalne? Logika kojoj se ne mo e protiviti jeste najvr a veza. Znam to." Glas joj je podrhtavao i postade nesiguran. "Uinila sam to sam morala, sada je nestalo logike i ne znam ta... Ne znam." Fleming sede pored nje. "Mogla si mi to i ranije rei..." "Rekla sam sada." Ona ga pogleda u lice. "Do la sam vama." "Suvi e je kasno." Fleming pogleda na gazu i zavoje na njenim rukama, misl ei na o iljke koje je jo nosila, nainjene voljom ma inerije. "Ni ta ih na svetu nee zadr da ga ponovo ne sagrade." "Ali ne mogu bez ifre plana." "Ona jo postoji."

"Niste...?" ak i ako je posumnjao u njene ranije proteste, nije bilo sumn je u oajanje koje je sada izbijalo iz njenog glasa i oiju. "Nisam mogao da razvalim orman, a jedini klju je kod Kvadringa." Ona poe da pretura po d epu svoga anoraka. "Ja imam jedan." "Ali rekli su mi da je onaj jedini." Ona izvadi klju, trgnuv i se kada zavojima dotae poklopac d epa. "I jeste izuz imajui ovaj moj, ali za njega niko nije znao." Ona mu ga pru i. "Mo ete da odete i da dovr ite." Bilo je tako lako, tako neverovatno, eto neega to mu je bilo potrebno izna d svega, a sada nije imao sredstava da se vrati u blok kompjutera da to upotrebi . "Morae ti da ode ." Ona se za u ka jorganom, ali ga on strgnu i uhvati je za ram ena. "Ako ga stvamo mrzi ... ako zaista eli da ostane slobodna... sve to treba da urad i jeste da ue , otkljua orman i izvadi original poruke, on je na traci, i moje proraune koji su na hartiji, i program na izbu enim karticama. Spali sve papire, a kada to sredi mo e ukljuiti magnetofon. To e izbrisati traku. Onda brzo be i napolje." "Ne mogu." On je prodrma, a ona tiho zajea od bola. "Mora da ode tamo." Bio je preplavljen uzbuenjem ne prestajui da misli na posledice po sebe il i po nju i na sudbinu svih njih, sada kada je ona iva, a pogotovu na ono to je bil o bitno i neodlo no. "Moi e da proe pored stra ara bez uznemiravanja. Ovo e ti biti potrebno da sakr je zavoje." On uze par velikih vozakih rukavica iz fioke i poe da ih navlai na njene ruke. "Nemojte, molim vas!" Ona uzdrhta kad rukavice dodirnu e zavoje, ali je on ipak navlaio, veoma lagano i krajnje pa ljivo. "Mo e spaljivati na podu. Dau ti ibice." "Ne aljite me. Molim vas, ne aljite me." Oi su joj plamtele od straha, a nj eno lice be e i dalje bledo uprkos viskiju. "Ne mogu to da uinim." "Mo e ." On ugura ibice u njene d epove, ne no je dovede do vrata i otvori ih. Pr ed njima se ukaza tama noi koja se rasprostirala iznad beline tla. Sneg je presta o da pada i vetar je malaksao. Logorske svetiljke bacale su hladnu svetlost koja je bila jedva dovoljna da se nazru tamne konture zgrada sa krovovima prekriveni m belim prahom. On ree: "Ti to mo e uraditi." Ona je oklevala, a on je uze za ruku. Malo zatim ona izie, uputiv i se prek o snega u blok kompjutera. Fleming ju je ispratio dokle je smeo. Kada su stigli gotovo u vidno polje stra e, on je blago dotaknu po ramenu. "Sreno", ree i vrati se protiv volje u svoju kuicu. Temperatura je spala i bilo je veoma hladno. On oseti kako drhti; zatvori vrata, ode do prozora i, nama kav i zavese, namesti se da motri odatle. Do toga trenutka nije oseao napore pro lih nekoliko asova, ali dok je stajao ekajui, oni se srui e na njega preplaviv i ga umorom. znuo je za tim da legne u postelju i zaspi, a kada se probudi da sve bude gotovo . Poku avao je da zamisli ta devojka radi, da smisli alternative ta se sve mo e dogodi ti i kakav bi bio ishod, ali njegov um nije mogao da prevazie dogaaje te veeri i sl iku male blede figure koja se kree po snegu. A nije se mogao ni zagrejati. Ukljui elektrini radijator i nasu jo malo vis kija. Bi mu krivo to ga je ranije tako izda no tro io, pa je sada njegov efekat bio u manjen. Krojio je raznovrsne planove o sebi i D udi ako se ikada sasvim izvuku iz svega ovoga. Nasloniv i se na prozorsku dasku ekao je, stra no dugo kako mu se inilo, zurei u nenaru en mir noi. Oko tri sata ponovo poe sneg, ali sada bez vetra, tromo i uporno, a sijal ice koje su na pojedinim mestima oko logora svetlele cele noi, jedva su se nazira le, zaklonjene slapovima belih pahuljica. Jedno vreme nije bio siguran da li je ugledao dim u svetlosti sijalice k oja je gorela pored zgrade kompjutera, ili je to bio samo sneg, potom zau zvono z a uzbunu i uzbuene uzvike stra ara. Podigav i kragnu kaputa, on otvori prozor, i odma h je mnogo jasnije uo i video ta se de ava. Bilo je sasvim sigurno da je to dim. Nagon ga je terao da istri i da se lino uveri ta se dogodilo, da nae devojku i da otkloni sa sebe bilo kakvu sumnju u vezi s vatrom, ali znao je da tu ne mo e ni ta da uini sem da se osloni na to da e zabuna i pomrina uiniti svoje i da e devojka

imati dovoljno vremena. Sa toliko dima u prostoriji kompjutera mora biti da sad vlada pravi pakao, tako da je bilo prilino verovatno da ni ta nee preostati, mo da ni sama Andre. On iznenada oseti da su njime ovladala oseanja; naravno da je eleo da ona nestane i da se ukloni sa puta, ali mu ipak nije palo na pamet da je alje u smrt. Jedan deo u njemu eleo je da ona ivi, i on se oseti veoma odgovornim za nju. ta god da je predstavljala, tri etvrtine nje koje je on razumevao pripadale su biu sa oseanjima, strahovanjima i uzbuenjima kojima je on pomogao da se razviju, jer sada, po to je veza izmeu nje i intelekta koji je njome upravljao bila preseena, ona je bila u paklu, i mo da je jedino on mogao da dosegne do nje i da je spase. Ukol iko ve nije bila mrtva. Iznenada poe da zavija logorska sirena, alosno i pretee, i izgledalo je da su se upalile sve svetiljke u logoru i da poigravaju zamagljene pahuljicama. Kro z zavijanje sirene ulo se kako se motori stavljaju u pokret, a iza glavne stra are naglo izbi beli zrak reflektora i polako poe da kru i logorom. Zamislio je plimu uzbuna i nareenja koja poput talasa preplavljuje instit uciju: stra ar poziva stra aru, komandir stra e Kvadringa, de urni oficir patrolu za obe zbeenje, vatrogasnu etu i logorsku stra u, Kvadring D irsa, a D irs verovatno London, po spanog ministra i komandanta oblasti koji nespretno skau iz postelja u pid amama da bi se ukljuili u spreavanje sabota e ma kakva ona bila. Naprezao je oi ne bi li video ta se dogaa iza svetlo u obasjanog sne nog zastora , proklinjui sirenu koja je nadjaavala ostale zvuke. Po arna kola projuri e kraj njego ve kuice, zvonei i urlajui, a njihovi farovi i zrak reflektora osvetljavali su silu ete ljudi koji tre - Ijudi u kabanicama koje su zakopavali u hodu i vojnika sa aut omatskim pu kama i pu komitraljezima. Proe jo jedan automobil - landrover sa radarom k oji se obrtao na njegovom krovu - a onda se sijalice pogasi e i sirena umuknu, ost aviv i za sobom mete zvukova i snegom prikrivenih kretnji u tami. Trenutak kasnije sinu jo jedan reflektor, oblivajui svetlo u otvoreni prostor izmeu stambenih etvrti i t ehnikog dela logora u kome se nalazila zgrada kompjutera i, uza sve to, besomuno u lete jo jedno vozilo. Bio je to otvoreni d ip, i on razgovetno ugleda Kvadringa kak o sedi pored vozaa i govori u slu alicu poljskog telefona. Jedna figura pretra ispre d kola i za deli sekunde on pomisli da je to devojka, a onda prepoznade D udi, sa k aputom prebaenim preko ramena i ra upanom kosom koja joj je bila rasuta preko lica. D ip se zaustavi, Kvadring joj ne to ree odseno, a voza ponovo krenu. D udi presee nazad potra Flemingovoj kuici. Gurnu vrata bez kucanja i pogleda unezvereno unaokolo pre no to ga spazi. " ta se dogodilo?" upita zadihano. Odgovorio je ne okreui glavu od prozora: "Uspela je, Andre je to uinila. To gori ifra." "Andre?" Ona mu pride ne razumevajui. "Ali ona je mrtva." Nije bilo mnogo vremena za obja njavanje, ali on joj ukratko ispria dok je stajala pored njega zurei napolje. "Mislila sam da si ti", ree ona, shvatajui delimino. "Ipak hvala bogu na to me." " ta je rekao Kvadring?" upita on. "Samo da ga saekam ovde." "Da li ju je prona ao?" "Ne znam. Mislim da nema pojma o emu se radi. Izdavao je nareenja patrolam a da ra iste logor, a ukoliko neko ne poslu a - streljanje na licu mesta." Odjeci pucnjave i vozila u pokretu jo vi e se prigu i e; ta god da se de avalo - d e avalo se s druge strane logora. Stub dima iz zgrade kompjutera bio je sve vei i g u i, a plameni jezik koji se izvijao iz njenog sredi ta, jasno se uoavao izmeu belih mr lja koje su inili reflektori. Fleming i D udi su posmatrali i oslu kivali bez rei, pot om se iz te zbrke ispred njih zau o tro pucketanje rafala, za njim je sledio jo jeda n, pa jo jedan. Fleming se ukoi. "Znai li to da su je prona li?" upita D udi. On ne odgovori. Sada je prostor ispred kuice bio prazan. Svetlost reflekt ora koja se bila malo udaljila, sada se delimino vratila, bacajui manji traak nejas ne svetlosti preko nje; u prvi mah ne osvetli ni ta sem snega koji je padao. Tada se na toj niijoj zemlji pojavi siu na figura, bleda i gotovo nevidljiva, doteturav i s

e iz senke izmeu dveju zgrada. "Andre!" pro apta D udi. Devojka je napola trala, napola se saplitala, izgubiv i pravac. Ona utra u z rak svetlosti, stade za trenutak, trepui i vrati se nazad. Izgledalo je da je posa da reflektora nije opazila, ali odjeknu jo jedan pucanj, bli e njima, i tane profij uka izmeu zgrada. D udini prsti se zgri e u Flemingovu ruku. "Ubie je." Odgurnuv i je; on se okrete i pritra vratima. "D one! Ne izlazi!" "Ja sam je poslao!" On dohvati svetiljku koja je stajala pored kreveta i izie ne osvrui se. D udi poe za njim do vrata, ali on odmah nestade u sne noj pomrini i meu kuica. Dr ao se zaklona iza kuica koliko god je mogao, a onda pretra preko mlaza sv etlosti ode u mrak sa druge strane. Ovoga puta, posada reflektora be e na oprezu. Beli zrak ga osvetli zasenivsi zgrade iza njega, aIi njemu je to samo pomoglo. D ok je trao, on ugleda devojku naslonjenu na zid pred njim. Sneg je ote avao hodanje , ali njemu poe za rukom da tri sve dok ne sti e do nje i dok je, povukav i je iz sve snage, ne skloni iza ugla u mrak. U prvi mah ona ga nije prepoznala kad se zajedno skljoka e da ui. On ju je pri dr avao jednom rukom. "Ja sam", ree on i setiv i se fla e u d epu, izvue je i silom joj sasu u usta os tatak viskija. Ona se zaka lja i naglo proguta, a onda uspe da se s naporom podign e na noge. "Uinila sam", ree i, mada je bilo suvi e mrano da bi joj video lice, on je zn ao da se sme i. "Kako si izi la?" "Kroz prozor u zadnjem delu." "Pst." Stavi joj prst na usta i privue je k sebi. Na otvorenom prostoru r eflektor je pretra ivao tamo-amo, a grupa ljudi u ratnoj opremi, dvojica po dvojic a, proe pokraj njih zavirujui na sve strane, sa pu kama na gotovs. Poku ao je da smisl i ta da radi dalje. Da se vrate u njegovu kuicu bilo je neizvodljivo, a ako bi se sakrili negde drugde u logoru, verovatno bi ih iznenadili i pokosili mecima ljud i koji bi najpre pucali, a tek onda pogledali na koga su pucaii. ak bi i predaja verovatno znaila izazivanje smrti u tami i histeriji ove noi. inilo mu se da im je jedina nada da se odr e do zore, kada e traganje postati manje uzrujano i kontrolis anije. Postajao je samo jedan put da sa mesta na kome su se nalazili stignu do o grade logora, a da ne preu snop jednog od reflektora; njime bi mogli da se domogn u iane ograde iznad staze na grebenu koja je vodila do pristani ta u zalivu. Obuze g a jedna uspomena - veoma daleka uspomena - i ispuni mu misli, tako da se sve one usmeri e ka pristani tu i amcu. On vrsto obuhvati Andre oko struka, pridr avajui je. "Hajde", ree. On ju je napola vodio, napola nosio preko snegom prekriveni h delova zemlji ta izmeu zgrada, idui u cik-cak iz jednog zaklona u drugi, skreui kad god bi se zauli glasovi i pri tom idui novim pravcem. Izgledalo je nemogue da ih za trenutak ne otkriju, ali sneg je ubla avao bat njihovih koraka. Andre je ubrzano i isprekidano disala i oigledno nije mogla jo dugo da ide; on se seti da e naii na k ru nu ianu ogradu kada budu stigli do grebena - posle Brid erove smrti ona je pojaana a na ulazu najbli em stazi, sigurno e se nalaziti stra ar. Na prvi pogled izgledalo je beznade no, ali ne to skriveno u njegovom umu teralo ga je da istraje i on se kre tao te kom mukom napola zaslepljen od snega, dok se devojka svom te inom naslanjala na njega, sapliui se. Tada se priseti ta je to to je sve vreme tra io. itavog prethodnog dana ljudi su pri kraju logorskog kruga na grebenu rask rivali zemlji te za novu zgradu, odmah pored iane ograde, buldo erom koji su ostavili k ada su prekinuli posao. Bilo je mo da suvi e hladno da bi uspeo da mu pokrene motor, ali s druge strane, on je projektovan tako da mo e ostati napolju preko noi, a da se ipak ujutru lako pokrene. Vredelo je poku ati ukoliko budu uspeli da stignu do njega. I on je jedva dolazio do daha kad su stigli do poslednjih zgrada, a osta lo je jo dobrih pedesetak metara zatravljenog zemlji ta da bi se domogli tamnog obl ija buldo era. On i devojka se nasloni e na zid prema moru; on sa bolom napuni plua hl adnim vazduhom. Nije poku avao da progovori, a ona kao da to nije ni oekivala, ili

mu je verovala bez pogovora, ili je bila suvi e iscrpljena da bi razmi ljala, ili i jedno i drugo. Jedna motorizovana patrola proe pored njih i ice - vojni kamion sa reflektorom na krovu kabine i nerazgovetne figure voda ljudi u crnom - a onda za vlada mir. "Sad!" ree on; pokazujui napred i podigav i je, on pretra preko snegom prekri vene trave. Jo pre nego to su pre li pola puta, ona se dvaput saplete, a poslednjih dvadesetak metara nosio ju je: glava i grudi su mu pucali kada su stigli do buld o era, a kada ju je spustio, ona se jeknuv i ispru i na zemlju. On se pope na buldo er i pogleda unaokolo. Oigledno ih niko nije video, i o n se poe nadati da e ga, ako motor krene, smatrati za neko od vozila obezbeenja. Mo tor se pokrete pri prvom okretaju startera i on ga posle nekoliko opreznih turir anja ostavi u pogonu, pa sie da pomogne devojci da se popne. Ona u prvi mah ne ht ede ni da se pokrene. "Hajde", ree on te ko di ui. "Po uri. Jo malo." Ona odgovori slaba nim glasom. "Ostavite me. Ne brinite za mene." On je podi e i, ne znajui ni sam kako, stavi je na neku kutiju pored sedi ta za vozaa. "Sad se dr i vrsto", ree i namesti je da se nasloni na njega. Do tog vremena je patrolni kamion ve bio obi ao polo aj logorskog kruga i vraao se k njima. Do sada je Kvadring verovatno stigao u njegovu kuicu po D udi i saznao da su on i Andromeda pobegli. Prostorija sa kompjuterom verovatno je ve predstavljala sagorelu masu p epela i ugaraka koja se dimila, a poruka sa daljine od hiljadu miliona, miliona kilometara i sve to je proiza lo iz nje nestali su zauvek. Ostalo je jedino da se d evojka negde skloni, da se nekako sakrije, i da pre ivi. On opkorai sedi te, pritisnu nogom kvailo i ubaci u brzinu. Kada je popustio kvailo, buldo er skoi napred i gotovo stade, ali on sna no pr itisnu papuicu gasa i te ko ga okrenu prema ogradi. Preko ramena je video svetlost koja se pribli avala, ali sada se nije moglo natrag. Pritisnuo je papuicu gasa do k raja i dr ao je tako dok prednji deo branika ne udari u ogradu. iana ograda pue i isk ida se pod gusenicama, otvarajui prolaz. On iskljui motor i sie vukui devojku sa sobom. Masivna ma ina staja e u otvoru na ogradi, ispuniv i ga kao ep, a on i Andromeda behu napolju na snegu. Oprezno ju je vodio okolo prema ivici grebena i, pognuv i se, potra u zaklon iza bunja koje je zaklanjalo gornji deo staze prema pristani tu. Svetlost sa kamiona koji se pribli av ao bila je sve jaa, i on iz bunja vide da ona osvetljava buldo er. Bio je suvi e zasle pljen svetlo u i snegom da bi video sam kamion, a strepeo je da bi to moglo biti pa trolno vozilo puno ljudi. Tada svetlost skrenu, sneg se i isti za trenutak i on vid e da se to kola sa radarom probijaju kroz icu. Radar se beznade no okretao unaokolo iznad kabine.

On uze Andre pod ruku i povede je do staze na grebenu. Posle druge krivi ne upali baterijsku lampu i poe brzinom koju je ona mogla postii bez njegove pomoi. Ona je odnekud izvukla jo malo energije i i la je za njim, vrsto se dr ei za njegovu r uku. Na kraju staze nije bilo stra ara, a ti inu pristani ta naru avalo je samo ljapkanje talasia o nasipe. Izgledalo je kao da su hiljadu kilometara udaljeni od ludnice iznad sebe , i to im je u neku ruku ote avalo napredovanje. Tokom zime svi mali amci bili su izvueni na obalu i privezani; u vodi je b io jedino de urni amac, neka vrsta malog kitolovca s motorom u sredini; on se oe avao i lupkao o bok keja. Fleming ga je ranije koristio u letnjim mesecima kad je eleo da se osami, i oseao je prema njemu neku me avinu ljubavi i mr nje, kakvu mora biti osea i jaha prema upornom i tvrdoglavom starom konju. On ugura Andre u njega, otkai u ad na pramcu i na krmi i poe da tumara lampom po mraku tra ei kurblu. Njega nije bi lo tako lako pokrenuti kao buldo er. Obrtao je ruicu sve dok mu niz lice ne potee zn oj pome an sa snegom, i on poe da se kaje to ga je uop te i dirao. Andre se sklupa ispo d jedne od ivica amca, dok je sneg padao na njih, topei se u vodi koja je prodiral a u korito amca. Ona nije postavljala nikakva pitanja dok je on, te ko di ui i znojei s e, obrtao zaralu ruicu, samo bi povremeno zajeala. On ne ree ni ta, ve nastavi da okree ruicu sve dok se motor ne pokrenu posle niza trzaja. On ga pusti da malo radi na prazno; amac je podrhtavao prporei iz auspuha

iznad same vode, a potom pokrete ruicu i otvori leptir karburatora. Pristani te nam ah i eze, i oni behu sami u praznoj pomrini nad vodom. Fleming nikada ranije nije pl ovio po sne nom vremenu. Vladao je udnovat mir. Pahuljice su kru ile oko njih topei se pri dodiru sa vodom. U stvari, izgledalo je da je toplije nego na kopnu dokle g od su bili u zaklonu zaliva. Ispred toka kormila - koji je liio na upravlja nekog veoma starog automobil a - nalazio se mali kompas, i Fleming ga je upravljajui jednom rukom, drugom ruko m osvetljavao baterijskom lampom. Znao je pravac prema ostrvu bez razmi ljanja, ka o i to koliko se otprilike treba prepustiti struji. Po ovom mirnom moru mogao je pribli no da odredi brzinu amca i, gledajui na asovnik svakih nekoliko minuta, udalj enost od ostrva. Toliko je to ranije esto izvodio da je raunao da ima dobre anse da uspe no pristane naslepo. Jedino se nadao da e uti razbijanje talasa o stene ostrva pre nego to stignu na du inu amca udaljenosti od njih. Zamolio je Andre da stane na pramac i da osmatra, ali ona isprva ne odgo vori. Nije se ni za trenutak usuivao da napusti kormilo i kompas. "Ako mo e da ode napred, kreni", ree on ponovo, "i osmatraj." On ugleda kako se ona polako kree prema pramcu. "Nee jo dugo trajati", ree joj s vi e nade nego to je oseao. amac se te ko probijao deset, petnaest, trideset minuta. Kada malo odmako e o d obale, ulete e u mali kovitlac; malo su propadali i valjali se, ali sneg prestad e i no postade ne to manje mrana. Fleming se pitao da li su dovoljno daleko od grebe na da bi mogli biti primeeni na ekranu radara, a takoe i ta se de ava iza njih u logo ru i ta ih eka u pomrini ispred njih. Bolele su ga oi, glava i lea - u stvari svaki d eli tela - i morao je stalno da se hrabri podseajui se na devojine izgorele ruke sa otvorenim ranama. Posle etrdesetak minuta, Andre ga pozva. On smanji gas i upravi amac prema tamnijem obliju pred njima, a zatim okrenu kormilo tako da su sada jurili pored glatke stenovite strane ostrva. Nastavili su veoma sporo, gotovo pipajui, oslu kujui udare talasa koje je podizao pramac broda, sve dok se, desetak minuta kasnije, zid stene ne razmae i oni zau e ne no udaranje talasa o al. Fleming nasuka amac i prenese devojku na pesak preko gorke vode koja mu j e dopirala do kolena. Na nebu se sada ve pomaljala svetlost; nije to bilo svitanj e, nego verovatno meseina, i on prepoznade uzan peskovit zaton kao onaj koji je o tkrio sa D udi onog ranog prolenog popodneva; pre toliko vremena, kada su prona li Br id erove papire u peini. Bilo je to tu no, ali u isto vreme i ute no seanje, pa on na ne ki iracionalan nain oseti prisnost prema zatonu. Pogleda okolo tra ei mesto gde bi se odmorili. Bilo je suvi e hladno da bi se usudili da spavaju pod otvorenim nebom, ak i ukoliko bi mogli zaspati, tako da s e on uputi ka ulazu u peinu i du tunela koji je istra ivao sa D udi. Vi e nije imao snag e da pridr ava Andre, nego je polako i ao napred, govorei joj preko ramena kako bi je ohrabrio. "Oseam se kao Orfej", ree on sam sebi. "Legende se prepliu - ranije sam se oseao kao Persej." Oseao je o amuenost i slabu vrtoglavicu tako da dva puta zaluta u mranim tune lima. Tra io je visoku odaju u kojoj su na li jezero, jer se seao da je imala peskovi to dno na kome su mogli da se odmore; ali posle izvesnog vremena shvati da je po a o pogre nim putem. Okrenu se, etajui lampom da bi upozorio Andre. Ali nje vi e nije bi lo iza njega. Iznenada uspanien, on potra nazad sapliui se putem kojim je do ao, pozivajui je po imenu i obasjavajui lampom jednu i drugu stranu tunela. Eho njegovog glasa bi o je jeziv, a to je bio jedini zvuk sem onoga to su ga proizvodile njegove cipele po ljunku. Na strmom ulazu se zaustavi, pa se ponovo vrati. Ovo je neverovatno, ree on samom sebi, jer nisu daleko odmakli. On prvi put oseti mr nju prema devojci koja je bila sasvim nelogina; ali logika mu je sve manje i manje znaila. Kada je p onovo si ao u tunel primeti da ima vi e ogranaka nego to ih se on seao; izgledalo je d a to to su se oni neprimetno mno ili u tami spada u tajanstvenu besmislenost ovoga mesta. Ispitao je neke od, njih, ali morao je da se vrati istim putem jer su oni , na ovaj ili onaj nain, postajali neprohodni, a onda se iznenada nae u visokoj od aji koju je proma io.

Zastade i ponovo zovnu, polako okreui lampu na sve strane. U svakom sluaju, zakljui, ona mora biti ovde: nije mogla daleko da odmakne, umorna i po tami. Upr avi snop svetlosti lampe na peskovito dno i spazi tragove njenih stopala. Oni su vodili do sredine peine i tu su naglo nestajali. Njega proe jeza od glave do pete . Poslednji otisak bio je u mulju na steni pored jezera, a pri obali je plivala jedna od njegovih rukavica. Ni ta sem toga. Nikada nije na ao ni ta sem toga. Nauili su je tolikim stvarima, razmi ljao je tu no, ali nikada je nisu uili da pliva. Osetio je jako probadanje tuge i gri e saves ti; sledei sat je proveo u morbidnom i beznade nom pretra ivanju peine, a potom se umo rno vratio na obalu i tu izmeu dve stene prele ao do zore. Nije se pla io spavanja; i mao je vei, poludelirijumski, strah od neega neizrecivog to e izii kroz otvor tunela - neeg neuhvatljivog sa udaljenosti od hiljadu miliona, miliona kilometara - neeg t o se njemu prvom obratilo jedne tamne noi kao to je ova. Ne izie ni ta, a posle jednog ili vi e asova od svanua sa puine uplovi jedan tor pedni amac. Nije ni poku avao da se pokrene, ak i kada brod pristade na ostrvo, i po sada ga zatee kako zuri u uvek promenljivo more.