POLARISOVA SF ANTOLOGIJA '97 Preveo Goran Skrobonja Den Simons SMRT KENTAURA (The Death of the Centaur, 1990.

) Uitelj i deak uspinjali su se strmim lukom travnjaka koji je gledao na najjuniju okuku reke Mizuri. Povremeno su dizali pogled prema otmenoj gazdinskoj kui od opeka koja je stajala na uzvisini. Na njenim nizovima visokih prozora i irokim francuskim vratima videli su se odrazi isprekidanih ara golih grana naspram sivog neba. I deak i mladi znali su da je velika kua najverovatnije prazna - njen vlasnik provodio je samo nekoliko nedelja godinje u gradu - ali prilazak tako blizu omoguio im je da osete prijatnu napetost ometanja poseda, uz izvanredan vidik. Stotinu stopa od kue, oni prestae da se penju i sedoe, naslonivi se leima na drvo koje ih je titilo od blagog povetarca i zaklanjalo od sluajnog pogleda bilo koga ko bi se nalazio u kui. Sunce je bilo veoma toplo, lana prolena toplota koju e gotovo sigurno oterati najmanje jo jedan nalet snega pre nego to se ne vrati u punoj snazi. iroki, prostrani travnjak koji se sputao do pruge i reke dve stotine jardi nie, bio je proaran jedva primetnim, zelenim mrljama zemlje koja se kravila. Vazduh je mirisao na subotu. Uitelj uze kratku travku, uvi je prstima i poe zamiljeno da je vae. Deak iupa pare, zakilji u njega jedan dugi trenutak, pa uini isto. "Gospodine Kenan, mislite da e reka ove godine opet da naraste i poplavi sve k'o proli put?" upita deak. "Ne znam, Teri", ree mladi. Nije se okrenuo da pogleda deaka, ve je podigao lice prema suncu i zatvorio oi. Deak osmotri uitelja iskosa i primeti da se rie dlaice u njegovoj bradi presijavaju na sunevom svetlu. Teri nasloni glavu na grubu koru starog bresta, ali bio je previe ivahan da bi zatvorio oi due od nekoliko sekundi. "Mislite da e preplaviti Glavnu, ako doe do toga?" "Ne verujem, Teri. Takve poplave nailaze samo jednom u nekoliko godina." Nijedan uesnik u razgovoru nije smatrao nimalo udnim to to uitelj komentarie dogaaje koje nikada nije iskusio iz prve ruke. Kenan je bio u malom gradu u Mizuriju tek neto manje od sedam meseci i stigao je na taj neverovatno vreli Praznik Rada, neposredno pred poetak kole. Poplava je bila vest stara ve etiri meseca. Iako je imao samo deset godina, Teri Bester je video tri takve poplave u ivotu i seao se kako je njegov otac psovao i trupkao po jutarnjoj tami lanjskog aprila kada su ga dobrovoljni vatrogasci pozvali da sie i pomogne na nasipu. Zviduk voza dopre do njih sa severa, doplerovani zvuk tanan u toplom vazduhu. Uitelj otvori oi da bi doekao prispee teretnjaka iz Sen Luisa koji stie u jedanaest pre podne. Obojica su brojala vagone dok je dugaak voz tutnjao ispod njih, uz brektanje dizelke i podizanje zviduka koji je utihnuo kada su poslednji vagoni nestali prema gradu za okukom na pruzi kojom samo to su dopeaili. "Auh, dobro da nismo bivali dole", ree Teri naglas. "Bili", ree g. Kenan. "A?" ree Teri i pogleda oveka. "Nismo bili dole", ponovi bradati mladi uz prizvuk ozlojeenosti u glasu. "Jah", ree Teri, a onda zavlada tiina. Gospodin Kenan zatvori oi i ponovo nasloni glavu na deblo. Teri ustade da gaa kuu zamiljenim kamenjem. Osetivi uiteljevo neodobravanje, on prestade sa pantomimom i stade okrenut prema drvetu, oslonjen bradom o koru, zakiljivi navie u visoko granje. "Dva'es' es'", ree Teri. "ega to?" "Vagona u vozu. Izbroj'o sam dvadeset est." "Mmmmmm. Ja sam izbrojao dvadeset etiri." "Jah. I ja. To sam mislio da kaem. Dva'es' et'ri, to sam mislio." Kenan se nagnu napred i poe da okree travku u rukama. Misli su mu bile daleko. Teri je jahao nevidljivog konja u malim krugovima dok je oponaao zvuke galopiranja duboko u grlu. Dodao je lajmasti 1

zvuk pucnja iz puke, uhvatio se za grudi i smandrljao sa konja. Deak se mlitavo skotrljao nizbrdo i zaustavio sav zgren i prekriven travom nepune tri stope od uitelja. Kenan ga okrznu pogledom, a onda pogleda prema reci. Mizuri je tekao, mrk kao kafa, sloen zbog neprestano razliitih ara vrtloga i virova. "Teri, da li si znao da je ovo najjunija okuka reke Mizuri? Ba ovde?" "A-a", ree deak. "Jeste", ree uitelj i pogleda preko, ka suprotnoj obali. "Hej, gos'in Kenan?" "Da?" "ta e da se desi u ponedeljak?" "Na ta misli?" upita Kenan, iako je znao na ta je deak mislio. "Znate, u Prii." Mladi se nasmeja i baci travku. Za kratki tren Teri pomisli da je taj uiteljev pokret bio kao kod neke devojice, ali smesta otera tu misao iz glave. "Zna da ne mogu da ti ispriam pre nego to ispriam ostalima, Teri. To ne bi bilo poteno, zar ne?" "Aoooo", ree deak, ali bilo je to tek povrno jadikovanje i neto u njegovom tonu nagovetavalo je da je zadovoljan odgovorom. Njih dvojica ustadoe. Kenan obrisa tur pantalona, a onda izvue travice iz zamrene kose deteta. Zajedno sioe nizbrdo prema eleznikoj pruzi i gradu. Kentaur, neo-maca i majmun-mag kretali su se beskrajnim Morem Trave. Gernisavijen je bila suvie niska da bi videla iznad visoke trave i morala je da jae na Rolovim leima. Kentauru to nije smetalo - nije ak ni primeivao njenu teinu - i uivao je u razgovorima sa njom dok se probijao prsima kroz namrekane talase trave boje limuna. Iza njih je iao Dobi, laganim hodom i kominim, antropoidnim koracima, uz pevuenje delova nerazaznatljivih melodija. Devet dana gacali su Morem Trave. Daleko iza njih bile su Uklete Ruevine i pretnja pacovapaukova. Daleko napred - jo izvan vidokruga - bio je njihov neposredni cilj, Planine Izmaglice. Dobi je nou koristio svoj masivni ranac i vadio iz njega veliki svileni kiobran atora. Sloene narandaste oznake ukraavale su plavu kupolu. Gernisavijen je volela zvuk veernjeg vetra koji je rastao i pomerao hiljadu milja trave, ukajui svilenim baldahinom iznad njih. Bili su oprezni sa vatrom. Jedna nemarna varnica mogla je da zapali itavo More i od toga ne bi mogli da umaknu. Rol se vraao iz veernjeg lova sa lukom preko ramena i mlitavim goveetom u masivnoj ruci. Posle veere, esto su tiho razgovarali ili sluali kako Dobi svira na udnom duvakom instrumentu koji je pronaao u Ljudskim Ruevinama. Kako je no odmicala, Dobi je pokazivao sazvea - Labuda, Melamov Luk, Kristalni Neboplov i Malu Liru. Rol je pripovedao prie o hrabrosti i rtvovanju koje su prenoene kroz est pokolenja ratnika Klana Kentaura. Jedne veeri, poto su paljivo ugasili vatru, Gernisevijen je progovorila. Glas joj je zvuao tanuno pod plamtanjem zvezda i gotovo se gubio u dubokom uzdisanju vetra u travi. "Kakvi su nam izgledi da zaista pronaemo dalekobaca?" "To ne moemo da znamo", zau se siguran Rolov glas. "Samo moramo da nastavimo prema jugu i da se potrudimo koliko god moemo." "Ali, ta ako arobnjaci tamo stignu prvi?" bila je uporna mrkouta neo-maca. Na to je odgovorio Dobi. "Najbolje da nou ne priamo o arobnjacima", rekao je on. "Nikada ne priajte o krljutastim stvorenjima poto se smrkne, tako je govorila moja Baka." Ujutro su pojeli hladan doruak, pogledali arobnu iglu u Dobijevom smerotragau i ponovo nastavili put. Sunce je bilo blizu zenita kada se Rol iznenada ukoi i pokaza prema istoku. "Gledajte!" Isprva, Gernisavijen nije mogla da vidi nita, ali poto se pridrala tako to je uhvatila pregrt Rolove grive i podigla na njegovim irokim leima, mogla je to da razazna - jedra! Nadimanje belih jedara naspram azurnog neba. A ispod napetog platna videla je i brod - ogroman brod - koji je kripao po drvenim tokovima ija visina mora da je iznosila dvadeset stopa. A brod je iao pravo prema njima!

Uionica je bila runa i neudobna. Dugo je koriena kao spremite i zidovi su jo bili obeleeni i zaseeni na mestima gde su uvane kutije i metalni sanduci sa mapama. Prostorija je, kao i sama kola, bila stara, ali ne i ivopisna. Nije budila nikakvu nostalgiju kao kod Normana Rokvela. Nekada visoke tavanice bile su sputene pomou loe uklopljenih akustinih ploa koje su odsecale gornju treinu prozora. Cevasta fluorescentna svetla visila su sa sivih ipki koje su izbijale kroz rupe u ploama tavanice. Pod je nekada bio gladak i lakiran, ali sada je bio toliko iskrzan da uenici nisu smeli da rizikuju da u kinim danima izuju nakvaene teniske patike. Dvadeset osam ruiastomrkih klupa od plastike i metala ispunjavalo je prostor predvien za tri reda drvenih kolskih klupa iz prethodnog veka. Klupe su bile dovoljno stare da su im ploe pod uglom bile izrezbarene i izgrebane, a njihove rune, cevaste noge izbijale su novo iverje iz poda. Olovka se nije mogla smestiti na plou klupe, a da se buno ne skotrlja, a svaki put kada bi neko dete podiglo plou da bi uzelo knjigu, mala prostorija odjeknula bi zvukom kripe metala i svezaka koje padaju na pod. Prozori su bili visoki, iskrivljeni i, svi osim jednog, odbijali su da se otvore. Lanjskog septembra, kada je temperatura nastavila da se zadrava oko devedeset stepeni i kada su deje patike tonule u asfalt igralita, u maloj prostoriji bilo je gotovo neizdrivo, jer je samo pokoji retki daak lahora dopirao kroz prozore. Tabla je bila iroka etiri stope i du desne strane imala je napuklinu. Kenan ju je jednom upotrebio kako bi ilustrovao Raselinu San Andreas. Prvog dana ustanovio je da u uionici nema krede, da je tu samo jedan suner, da nema tapa za pokazivanje, globusa i da je prisutna samo jedna mapa koja se otvarala kao roletna (a i ona je poticala iz razdoblja pre Drugog svetskog rata), da nema polica i da je asovnik trajno zamrznut na jedan sat i dvadeset tri minuta. Kenan je zatraio zidni sat treeg septembra i jedan stari postavljen je blizu vrata krajem januara. esto je prestajao da radi, pa je Kenan drao jevtini budilnik na svojoj katedri. Njegovo kuckanje postalo je zvuna podloga za sve ostale zvukove u prostoriji. Povremeno je podeavao budilnik da bi oznaio kraj ispitivanja ili razdoblja itanja u sebi. Poslednjeg dana pre Boinog raspusta, pustio je da budilnik zazvoni u dva sata kako bi objavio kraj rada i poetak jednosatne Boine urke. Drugi razredi ostavili su samo dvadeset poslednjih minuta tog dana za svoju urku i mada je direktor ukorio Kenana zbog toga to ovaj nije proitao brouru o kunom redu kole, taj incident potvrdio je podozrenje najveeg broja dece u koli da je razred gospodina Kenana ba zabavno mesto. Kenanovo seanje na taj Boi uvek e biti vezano za plesnjivi, mutno osvetljeni podrum Rirdonove robne kue, izbledele i jadne prodavnice jevtine robe u ulici Voter, gde je za svoje uenike etvrtog razreda kasno jedne veeri nakupovao poklone. Jedan po jedan, odabrao je jevtine prstenove, tegle tenosti za pravljenje mehurova, igrake-vojnike, jedrilice od balse i komplete za modeliranje - svaki sa posebnom porukom na umu - da bi ih odneo kui i pakovao sve do ranih jutarnjih sati. Kenan je prekrio oguljene zidove uionice plakatima, ukljuujui i ilustrovanu mapu Bostona koja je tri godine visila u njegovoj studentskoj sobi. Zidne novine menjao je svake tri nedelje. Sada se tamo nalazila ogromna mapa Planete Vrta na kojoj su bili oznaeni dogaaji iz Prie. Nije mogao da uradi nita sa slabim mirisom trulog maltera i otpadne vode koji se oseao u prostoriji. Nije mogao ni da izmeni iritirajue zujanje i treprenje svetiljki na plafonu. Ali kupio je staru naslonjau na buvljoj pijaci i pozajmio tepih od svog stanodavca, pa je svakog popodneva u jedan i deset, neposredno posle pauze za ruak i pre poetka nastave jezika, Kenan sedeo u fotelji sa izvaljenim oprugama, dok se dvadeset sedmoro dece tiskalo u uglu gde se nalazio tepih, a pria se nastavljala. Gernisavijen i Dobi dali su svoja dva poslednja novia da bi uli u ogromnu arenu gde je Rol trebalo da se bori sa Nepobedivim rajkom. Svuda oko njih bile su tamne uliice i zabatni krovovi uvenog Karvnala. Progurali su se kroz ulazni tunel sa gomilom i uli u amfiteatar gde su stotine baklji bacale bizarne senke na tribine. Oko krune jame tiskale su se sve rase Vrta, ili radije, sve one rase koje nisu bile unitene pri otporu zlim arobnjacima: Drudi sa kapuljaama, miiavi stanovnici drvea iz Velike ume, grupa upavaca u jarkim narandastim odorama, mnotvo vojnika-gutera koji su itali, smejali se i vikali, zdepasti, niski Narod Movare, i stotine mutanata. Noni vazduh bio je ispunjen udnim zvucima i jo udnijim mirisima. Prodavci su se drali da bi nadjaali buku i nudili prena krila argoa i hladno pivo. Tamo, u areni, radnici su grabuljali pesak preko lokvi krvi koje su se suile na mestima gde su prethodni uesnici Igre Smrti izgubili od rajka. "Zato mora da se bori?" upita Gernisavijen kada su zauzeli mesta na gruboj klupi. 3

"To je jedini nain da zaradi hiljadu kredita, tako da sutra uvee moemo da poemo Nebeskom Galijom", odgovori Dobi tihim glasom. Visoki mutant sede kraj njega na klupu i Dobi cimnu kraj svog ljubiastog ogrtaa kako bi ga oslobodio. "Ali zato naprosto ne odemo iz grada splavom dalje na jug?" bila je uporna Gernisavijen. Rep male neo-mace ibao je levo desno. "Rol je sve to ve objasnio", apnu Dobi. "arobnjaci znaju da smo u Karvnalu. Sigurno su ve pokrili gradske kapije i dokove. Osim toga, poto imaju letee platforme, ne bismo nikada uspeli da ih preduhitrimo kada bismo ili peke ili splavom. Ne, Rol je u pravu. Ovo je jedini nain." "Ali niko ne moe da pobedi rajka! Zar ne? Ta stvar je bila genetski stvorena za vreme Ratova arobnjaka kao maina za ubijanje, je l' da?" ree Gernisavijen oajno. mirkala je kao da svetlo baklji stadiona smeta njenim oima. "Da", ree Dobi, "ali on ne mora da ga pobedi da bi zaradio hiljadu kredita. Samo da ostane u ivotu tri minuta u istoj areni." "Da li je ikome ikada to uspelo?" Gernisavijenin apat bio je isprekidan. "Pa... mislim..." zapoe Dobi, ali prekinu ga tretanje truba u areni. Galama gomile smesta se utia. Baklje kao da zasjae jo jae i sa jedne strane iroke jame teki portkulis podie se u zid. ta je to portkulis? To ti je nalik na velika, teka vrata sa iljcima na dnu. Dakle, sve oi na stadionu bile su uperene u tu crnu rupu u zidu. Jedan dugi minut vladala je tiina tako duboka da se moglo uti pucketanje i prtanje baklji. Onda izae rajk. Bio je visok oko sedam i po stopa i blistao je na svetlu kao uglaani elik. iljci otri kao brija izvijali su se poput seiva srpova sa razliitih delova njegovog glatkog, metalnog egzoskeleta. Laktovi i kolena bili su mu zatieni prstenom prirodnog oklopa koji je takoe bio prekriven kratkim iljcima. Jedan iljak izbijao mu je ak i iz visokog ela, odmah iznad crvenih oiju sa mnotvom povrina koje su buktale kao plameni rubini. ake su mu bile kande sa pet zakrivljenih, metalnih seiva koja su se otvarala i zatvarala tako brzo da se nisu mogla ni videti. Kande su radile kljoc-kljoc, kljoc-kljoc. rajk lagano krenu ka sreditu arene, posrui kao kip otrih ivica koji ui da hoda. Die glavu, kljocnu borbenom gubicom, a crvene oi pretraie gomilu kao da tragaju za buduom rtvom. Najednom, muk se prekide i stotine gledalaca poee da zvide, kliu i bacaju male predmete. Sve vreme dok je to trajalo, rajk je stajao nepomian i nem, naizgled nesvestan baraa bukle i projektila. Samo jednom - kada je jedna velika dinja poletela sa tribina pravo prema rajkovoj glavi - tek tada se on udostojio da se pomeri. Ali kako se pomerio! rajk skoi dvadeset stopa u stranu skokom tako neverovatno brzim da je strano stvorenje na sekund bilo nevidljivo. Gomila umuknu u strahopotovanju. Onda se ponovo oglasie trube, visoka drvena vrata se otvorie i prvi takmiar Kasnih Igara ue unutra. Bio je to kameni div veoma slian onome koji je jurio Dobija kada su prelazili preko Planina Izmaglice. Ali ovaj je bio vei - visok najmanje dvanaest stopa - i kao da je bio sav sazdan od vrstih miia. "Nadam se da on nee pobediti rajka i uzeti nagradu pre nego to na Rola ne doe red da se bori", ree Dobi. Gernisavijen uputi majmunu-arobnjaku pogled pun neodobravanja. Sve je bilo gotovo za dvadeset sekundi. U jednom trenutku, dva protivnika stajala su sueljena na svetlu baklji i trenutak kasnije, rajk je ponovo bio u sreditu arene, a kameni div leao je u raznim delovima arene. Neki delovi jo su mu se trzali. Bilo je jo etiri takmiara. Dva su oigledno bila samoubice - kojima je gomila buno zvidala jedan je bio pijani vojnik-guter sa ojaanim samostrelom, a poslednji estoki mutant sa sopstvenim telesnim oklopom i ratnom sekirom dvaput viom od Gernisavijen. Nijedan od njih nije potrajao vie od minuta. Onda se trube ponovo oglasie i Rol ukaska u arenu. Gernisavijen je gledala kroz prste kako lepi kentaur, iji je torzo bio nauljen i blistav, polazi prema rajku koji je ekao. Rol je nosio samo svoje lovako koplje i laki tit. Ne - ekaj - o uzici oko vrata visila mu je neka boica. "ta je to?" upita Gernisavijen, glasom koji je i njoj zvuao izgubljeno i drhtavo. Dobi nije skrenuo pogled sa arene kada joj je odgovorio, "Jedna hemikalija koju sam pronaao u Ljudskim Ruevinama. Neka bogovi uslie moju elju da sam je dobro smeao." Dole, u areni, rajk krenu u napad. Draga Vitni, 4

Da - u pravu si - ovaj deo zemlje jeste sedmi krug pustoi. Ponekad hodam ulicom (moj 'dom' je ovde na brdu, ako tako mogu da se nazovu etiri opremljene prostorije u truloj staroj zgradi od opeka), naas ugledam reku Mizuri i setim se onih sjajnih dana koje smo provodili na Kejpu za vreme prolenog raspusta dok smo bili apsolventi. Sea se kada smo jahali plaom, pa je oluja sa gromovima poela da se pribliava od Zaliva, a Nar se toliko uplaio? (Pa smo morali da... ovaj... saekamo da oluja proe u kuici za amce?) Drago mi je to ujem da radi u Senatorovoj kancelariji. Da li se sve devojke iz Veleslija direktno domognu takvih poslova, ili veina zavri u koli za budue sekretarice, kod Kejti Gibs? (Izvini zbog ovoga - neko ovako zaglavljen u Prestonici Svih Lula Sveta kao ja ne bi trebalo da zakera - ili, kad sam ve kod toga, da tera kera... Jesi li znala da svaka lula od ae na zapadnoj polulopti potie iz ovog grada. Na prozorskom pragu i haubi kola imam dva ina belog taloga kao dokaz za to. Ne - ne idem mnogo u Sen Luis. To je put od pedesetak milja, a 'Volvo' mi ovde stoji kraj ivinjaka ve due od mesec dana. Glava cilindra je probuena, a slanje delova ovamo traje oko deset godina. Sva srea da sam uopte pronaao garau sa metrikim alatom. U Veliki Grad sam pre tri nedelje otiao autobusom. Krenuo sam odmah posle kolskog petka i vratio se kui u nedelju uvee, na vreme da postanem potiten i da isplaniram nastavu. Na kraju nisam video mnogo toga izuzev tri filma i mnotva knjiara. Konano sam obiao Lunu Kapiju. (Ne - neu te gnjaviti pojedinostima.) Najbolji deo vikenda predstavljalo je uivanje u milini dobrog hotela gde sam proveo dve noi. Da odgovorim na tvoje pitanje - nije mi sasvim ao to sam doao na zapad da bih zavrio postdiplomske studije u Sen Luisu. Bio je to dobar program (ko moe da se meri sa jedanaestomesenim programom za magistraturu?), ali nisam oekivao da u biti previe siromaan da bih zbrisao iz ove proklete drave, a da ne moram ovde godinu dana da drim nastavu. ak bi i to bilo u redu da sam mogao da pronaem mesto u Vebster Grouvzu ili u Univerzitetskom Gradu... ali u Prestonici Svih Lula Sveta. Ovo mesto - i ljudi - potiu pravo iz Oslobaanja. Opet - to je samo jedna godina, a ako dobijem posao kod Hovejn Akada ili u Eksperimentalnoj koli (jesi li skoro uopte videla Fenta koji iole vredi?), ova godina mogla bi da bude neprocenjivo radno iskustvo. Znai, eli da uje vie o mojim uenicima? ta moe da se kae o gomili seoskih uenika etvrtog razreda? Ve sam ti priao za neke blesavluke Ludog Donalda. Da ovaj ubogi srez poseduje ijedan program za posebno obrazovanje ili zaostale uenike, on bi se naao tamo. Umesto toga, ja mu nabacim laso i trudim se da ga spreim da nekoga ne povredi. Da vidimo, onda, o kome jo ostaje da ti priam? Monika - naa lokalna devetogodinja seks-bomba. Bacila je oko na mene, ali zadovoljie se i Krejgom Stirsom iz estog razreda ukoliko ja ne budem slobodan. Sara - stvarno slatko dete, Kovrdava, puslica sa licem u obliku srca. Dopada mi se Sara. Majka joj je umrla prole godine i mislim da joj je potrebna dodatna doza panje. Bred - Bred je razredni moron. Gluplji od Donalda, ako je to uopte mogue. Dvaput je ponavljao. (Da... u ovom srezu klinci ponavljaju... i dobijaju batine.) Ne predstavlja problem to se discipline tie. Bred je samo krupan glupan u radnikom kombinezonu, sa erpa-frizurom. Tereza - Evo devojice koja bi ti prirasla srcu, Vit. Luda za konjima! Ima drebe sa kojim nastupa na priredbama ovde i u Ilinoisu. Ali plaim se da se Tereza loi na Mistiku Kaubojki. Verovatno ne bi prepoznala englesko sedlo ni kada bi sela na njega. To dete svaki dan u kolu nosi kaubojske izme i dri eagiju u klupi. Tu su i ak i Orvil (!), Vilijam-zovi-me-Bil i Tereza (jo jedna), Bobi Li i Alisa, Alisina bliznakinja Agnes i tako dalje. Oh, pomenuo sam proli put i Terija Bestera, ali elim da ti malo vie priam o njemu. On je runo dete - sav je roav i ima podvaljke. Kosa mu visi preko oiju, a majka mora da mu je krati makazama za ianje ograde. Svakog dana u godini nosi istu prljavu kariranu koulju, ima rupe u onovima izama, a jedna potpetica mu nedostaje. (Jesi li stekla sliku? To dete je dolo pravo sa Duvanskog Puta!) Ipak - Teri mi je omiljen. Prvog dana u koli, hteo sam neto da naglasim i mahao sam rukom na svoj uobiajeni, teatralni nain, a Teri (koji sedi odmah napred, za razliku od veine drugih deaka) bacio se na pod. Razbesneo sam se na njega zbog glupiranja, a onda sam mu primetio lice. Dete je bilo na smrt preplaeno! Oigledno su ga kod kue, mlatili pa se sagnuo iz navike. Teri kao da je reio da se uklopi u svaki stereotip siromanog deteta. ak vucara okolo kutiju sa priborom za cipele kune proizvodnje i zarauje po koju paru istei izme ovih brana kod kafane 'Kap rose' i 'Berinderovog bara i rotilja', gde mu visi matori. 5

U svakom sluaju, da skratim priu, klinac provodi mnogo vremena sa mnom. esto se pojavi ovde, na zadnjoj verandi, oko pet i trideset ili est sati. Uglavnom ga pozovem da ostane na veeri - mada, kada mu kaem da sam zauzet i da moram da piem ili tako to, kao da se ne ljuti zbog toga, ve se vrati sledee veeri. Ponekad, dok itam, zaboravim da je on tu sve do deset ili jedanaest sati. Njegovi roditelji kao da ne mare gde je ili kada dolazi kui. Kada sam se vratio sa vikenda provedenog u Sen Luisu, stari, dobri Teri sedeo je na mojim zadnjim stepenicama sa tim besmislenim priborom za ienje cipela. Koliko znam, mogao je tu da sedi jo od petka uvee. Prolog vikenda, mirno je pomenuo neto od ega se meni digla kosa na glavi. Rekao je da su se prole godine, kada je on bio u treem razredu, 'Mama i Matori strano potukli'. Konano, Mama je zakljuala ulazna vrata kada je pijani otac iziao na verandu da vriti na susede ili tako neto. Tip je sve vie i vie besneo zbog toga to nije mogao da ue, pa je poeo da urla da e ih sve pobiti. Teri kae da je on drao u zagrljaju svoju estogodinju sestru, dok je Mama plakala i vritala, a onda je Matori izbio nogom vrata. Nastavio je tako to je tresnuo Terijevu majku po ustima, a dvoje dece odvukao napolje u kamionet. Odveo ih je do Druma Pilane (u oblinjoj umi nacionalnog parka Bun) i na kraju izbacio decu iz kabine i skinuo samaricu sa postolja. (Ovde svi nose puke u kamionetima, Vit. Pomiljao sam da nabavim soku za 'Volvo'!) Moe da zamisli kako mi je Teri sve to priao. Malo-malo, pa bi zastao da ukloni kosu sa oiju, ali glas mu je bio smiren kao da mi prepriava neku TV seriju koju je nekada gledao. I tako je otac izvukao osmogodinjeg Terija i njegovu malu sestru meu stabla i rekao im da kleknu i pomole se Bogu za oprotaj, poto e ih ubiti. Teri kae da je matora pijanica mahala dvocevkom prema njemu i da je njegova sestrica, Sindi, 'prosto upikila gaice, na licu mesta'. Umesto da puca, Terijev otac samo se oteturao u umu i ostao tamo da nekoliko minuta psuje ka nebu. Onda je strpao decu natrag u kamionet i odvezao ih kui. Majka nije podnela tubu. Viao sam gospodina Bestera po gradu. On me podsea na onoga, kako se zvae, u filmskoj verziji Ubiti pticu rugalicu. Zna, onog farmera-rasistu koga ubija Bu Radli. ekaj malo, da pogledam. (Bob Evel!) Tako moe da vidi zbog ega dozvoljavam Teriju da toliko vremena provodi sa mnom. Potreban mu je u blizini neki pozitivan muki model... kao i osetljiva odrasla osoba sa kojom e razgovarati i od nje uiti. Usvojio bih Terija kada bi to bilo mogue. Sada zna malo o tome kako ivi druga polovina. To je jedini razlog zbog koga je ova godina bila tako vana, iako je predstavljala pravo istilite. Deo mene jedva eka da se vrati tebi, moru i pravom gradu gde ljudi pravilno govore i gde moe da ue u drogeriju i porui frape, a da se ne zabulje u tebe. Ali deo mene zna koliko je ova godina vana - kako za mene, tako i za decu koju dodirujem svojim prisustvom ovde. Samo pripovedanje prie koju im priam neto je to inae nikada ne bi dobili. Pa, nema vie papira, a jo malo pa e jedan ujutro. Sutra je kola. Sve najbolje tvojoj porodici, Vit; reci Senatoru da nastavi tako dobro da radi. Uz malo sree (i dobre volje glave cilindra), videe me negde sredinom juna. uvaj se. Pii, molim te. Samotno je ovde, u umama Mizurija. S ljubavlju, Pol Velika Nebeska Galija kretala se izmeu visokih obala stratokumulusa koji su hvatali poslednje ruiaste zrake sutona. Rol, Dobi i Gernisavijen stajali su na palubi i posmatrali kako veliko oko sunca lagano tone u sloj oblaka ispod njih. S vremena na vreme, kapetan Kokus izvikivao je nareenja impanzama-mornarima koji su se verali po vezovima i jedrima visoko iznad palube. Povremeno, kapetan se okretao i mrmljao tiha nareenja prvom oficiru, koji ih je prenosio kroz metalnu cev. Gernisavijen je mogla da oseti fino podeavanje skrivenih rezervoara antigravitacione tenosti. Svetlost je konano zamrla, izuzev prvih treptaja zvezda i dva mala meseca koji su hitali iznad sloja oblaka. Nevidljivi mornari upalili su signalne fenjere koji su visili sa vrhova katarki i jarbola. Visoke kule oblaka izgubile su i poslednji sjaj i Dobi je predloio da njih troje siu i pripreme se za proslavu Prolene ravnodnevice. A kakva je to bila proslava! Dugaak kapetanov sto bio je pretrpan izvrsnom hranom i retkim vinima. Bio je tu soan peeni bizon iz Severnih Stepa, sabljarka iz Junog Zaliva i ledeno zvonasto voe iz dalekog Polutarnog Arhipelaga. Trideset gostiju - ak i dva stroga Druida - jelo je i smejalo se kao nikada 6

ranije. Brodski posluitelji neprestano su dosipali vino u ae i ubrzo su zdravice potekle podjednako hitro kao i vino. U jednom trenutku, Dobi je ustao da nazdravi kapetanu Kokusu i njegovom sjajnom brodu, Dobi se obratio osedelom, starom nebeskom mornaru kao 'prefinjenom drugu-antropoidu', ali je malo zapleo jezikom kod te fraze pa je morao da pone iznova praen optim smehom. Kapetan Kokus uzvratio je kompliment tako to je nazdravio neustraivom triju i pohvalio Rola zbog hrabre pobede na Igrama Smrti u Karvnalu. Niko nije pominjao nedostojanstveni odlazak Galije od gradskog tornja za usidrenje dok su dva odreda vojnika-gutera bila za petama poslednja tri putnika. Zvanice su pljeskale i klicale. Onda je dolo vreme da zapone Bal Ravnodnevice. Sto je poien, stolnjak zamotan, a onda je sam sto rastavljen u delove i odnesen. Gosti su stajali oko irokog zakrivljenja najnie palube i jo jednom su prihvatili da im se napune ae. Onda je brodski orkestar umarirao i poeo sa pripremama. Kada je sve bilo spremno, kapetan Kokus pljesnuo je rukama i zavladala je tiina. "Jo jednom formalno elim dobrodolicu svima vama na Dobrostivom Zefiru", rekao je kapetan gromko, "i svima vam elim sve najbolje u sezoni Ravnodnevice. A sada... neka pone ples!" I uz konani pljesak njegovih ruku, svetlost fenjera postade priguena, orkestar zasvira, a veliki drveni kapci na trbuhu broda zanjihae se i spustie tako da nita nije stajalo izmeu putnika i dubina neba osim kristalnog poda. Zau se opte uhhakanje i ahhakanje i svi i protiv volje ustuknue za korak. To smesta bi propraeno naletom smeha i pljeskom, a onda zapoe igranka. I hitala je ta velika, graciozna Nebeska Galija u vazdune reke noi. Da ju je neko gledao odozgo, video bi samo sjaj signalnih fenjera, a jedini zvuk bio bi uzdisanje i lepetanje vetra u jedrima, uz povremeni uzvik: "Sve je dobro!" sa osmatranice na vrhu katarke. Ali odozdo, brod je buktao svetlom i odjekivao melodijama tako drevnim da se prialo da potiu jo sa legendarne Stare Zemlje. umske nimfe i poluljudi plesali su i vrteli se pet hiljada stopa iznad brda optoenih platom noi. U jednom trenutku, trezvena Gernisavijen zatekla je sebe u nedostojanstvenom poloaju plesa sa kentaurom - podignuta visoko u Rolovom snanom naruju dok su mu kopita lupkala sopstvenim ritmom po neogrebivom kristalnom podu. Pre nego to se proslava okonala, poela je oluja i kapetan je naredio da se svetla pogase, pa je drutvo moglo da posmatra ispod nogu munje koje su sevale kroz olujne oblake duboko ispod. Posle trenutka tiine, orkestar je zasvirao Himnu Ravnodnevice i Gernisavijen je, na svoje veliko iznenaenje, ustanovila da peva sentimentalnu staru baladu zajedno sa ostalima. Suze su joj navirale na oi. Onda je dolo vreme za krevet i zvanice su poele da se teturaju hodnicima koji su se odjednom naginjali. ak ni grevi vazdune oluje nisu mogli da spree veinu umornih putnika da ne utonu u san. Dobi je leao opruen na leima, sa ljubiastom beretkom na jastuku, i velika, nasmeena, majmunska usta bila su mu irom otvorena da bi isputala mono hrkanje. Za Gernisavijen je leaj bio preveliki, pa je zaspala sklupana u otvorenoj ladici koja se blago izvlaila, a zatim klizila natrag u ritmu ravnomernog ljuljanja lae. Samo Rol nije mogao da spava i kada je proverio da li su mu prijatelji dobro, popeo se na palubu. Tamo je stajao, zguren na hladnom vetru, i posmatrao kako prva, lana svetlost zore dodiruje kljuale vrhove oblaka. Rol je mislio mrane misli. Znao je da im, ukoliko ih ne presretnu letee maine arobnjaka, preostaje jo samo nekoliko dana putovanja do Junog Zaliva. Odatle e kopnom morati da peae etiri ili pet dana do navodnog Mesta Dalekobacaa. Ve su bili isuvie blizu Uporita arobnjaka. Izgledi da troje prijatelja preive tu sedmicu bili su jadni. Rol potapa bode za pojasom i ostade da posmatra poetak novog dana. Gospodin Kenan stajao je na asfaltnom igralitu sa uenicima etvrtog razreda koji su trali i igrali se oko njega i osmehivao se prijatnom prolenom danu. Njegova vojnika jakna, o kojoj su deca tako esto govorila, nije bila potrebna u tako toplom danu, ali on ju je nosio raskopanu, sa kapom sportskih vozaa. Povremeno se cerio bez ikakvog razloga i trljao bradu. Bio je to divan dan! Raspoloenje dece odraavalo je nagovetaje leta koji su se mogli videti svuda oko njih. Malo igralite koje je bilo tako mrano dvorite za fiziko tokom dugih zimskih meseci sada je izgledalo kao najprijatnije mogue mesto. Baene jakne i demperi leali su po tlu dok su se deca ljuljala na penjalicama, trala do susedne uliice i natrag ili utirala loptu blizu grebena kolske zgrade od opeka. Donald i Orvil bili su zaokupljeni plutanjem neke granice po blatnoj lokvi, a ak je i Terija zahvatilo opte raspoloenje, pa je galopirao okolo sa Bilom i Bredom. Kenan je uo kada je deak rekao Bredu: "Ti budi Dobi, ja u budem Rol i zajedno e se borimo protiv pacova-paukova." Bil se pobunio kada su tri deaka potrala prema 7

suprotnom kraju igralita i Kenan je znao da mu nije pravo da bude enska neo-maca, ak ni za tih deset minuta koliko je ostalo od odmora. Kenan udahnu duboko i jo jednom se osmehnu. ivot kao da je ponovo potekao posle meseci zamrznute usamljenosti. Ko je mogao i da sanja da Mizuri (zar on nije bio deo Konfederacije... ili je to eleo da bude?) moe da ima tako ledene, sive, beskrajne zime? Bilo je pet snenih dana kada je nastava morala da bude otkazana. Dva takva snena dana usledila su posle vikenda, i Kenan je, u oku, shvatio da ni sa kim nije prozborio ni re etiri dana. Da li bi doli da ga potrae da je umro? Da li bi ga pronali u nametenoj sobi, uspravnog za prirunim pisaim stolom, okruenog rukopisima i policama nemih depnih knjiga? Kenan se sada osmehivao sopstvenoj uobraenosti, ali bila je to mrana pomisao u najtamnijim danim zime. Lopta je izmakla igrau i dokotrljala se do mesta gde je Kenan stajao usred jata devojica koje su ga oboavale. Napravio je pravu predstavu od saginjanja, uzimanja lopte i bacanja natrag deaku koji ju je ekao i uzvikivao. Promaio ga je i lopta je odskoila od podrumskog prozora kabineta za likovno. Kenan se okrenu da pogleda pupoljke jabuka na drvetu u oblinjem dvoritu. Nova trava rasla je razdelnom linijom na sredini uliice. Oseao je miris reke koja je tekla samo etiri bloka dalje. Jo trinaest dana kole! Gledao je na kraj godine sa samosvesnom tugom pomeanom sa nepatvorenim ushienjem. Jedva je ekao da ode - u svojim kolima, tek vaskrslim, sa onih nekoliko kutija knjiga i linih stvari i sunevim svetlom leta toplim na miici, dok vozi prema istoku meudravnim putem broj 70. Kenan je zamiljao svoje lagodno bekstvo sa Srednjeg Zapada - preenu naizgled beskrajnu barijeru kukuruzita, nalet saobraaja na Pensilvanijskoj Obilaznici, smanjivanje udaljenosti meu gradovima, poznate izlazne znakove u Masausetsu, miris mora... Ipak, ovo mu je bio prvi razred. Nikada nee zaboraviti tu decu i ona nikada nee zaboraviti njega. Zamiljao je kako ona svojoj deci i unucima prepriavaju dugu epsku priu koju je iskovao za njih. U proteklih nekoliko nedelja ak se poigravao i milju da provede jo jednu godinu u Mizuriju. Sara mu prie iz malog opora devojica koje su sledile svog uitelja. Zavue ruku pod ruku gospodina Kenana i pogleda ga odozdo sa uvebanim koketovanjem. Kenan se osmehnu, potapa je odsutno po razdeljku i udalji se nekoliko koraka od dece. Posegnu u dep jakne i izvue zguvano pismo, da bi neke njegove delove proitao po deseti put. Onda ga vrati natrag i zagleda se prema severu, u nevidljivu reku. Odjednom ga tre prasak zvukova deaka koji su utirali loptu. Kenan ozlojeeno pogleda na sat, prinese plastinu pitaljku usnama i oznai kraj odmora. Deca pograbie razbacane bluze i potrae da se postroje. Blizu Junog Zaliva bilo je mnogo toplije. Rol, Dobi i Gernisavijen ili su obalom prema legendarnom Mestu Dalekobacaa. Prema drevnoj mapi koju je Dobi pronaao u Ljudskim Ruevinama pre toliko meseci, kraj njihovog putovanja trebalo bi da nastupi za samo nekoliko dana, na zapadu. Oko vrata, Gernisavijen je nosila klju koji su pronali u Karvnalskim Arhivama i platili smru svog starog prijatelja Fena. Ako su Stare Knjige bile u pravu, njihov klju aktivirae odavno nekorieni dalekobaca i ponovo spojiti Vrt sa Mreom Svetova. Tako e tiranija surovih arobnjaka konano biti prekinuta. Prijatelji su pazili na nebesa, uvek na oprezu od leteih platformi arobnjaka, dok su se kretali pod zaklonom bogatog, tropskog rastinja. Gernisavijen se udila stablima palmi koja su se uzdizala do visine od dve stotine stopa dok su marirali. Treeg dana po podne, ulogorili su se blizu ua reice koja se ulivala u Juno More. Dobi je namestio njihov svileni ator pod drveem tako da ga je topli lahor nadimao i mrekao. Rol se postarao da ator bude nevidljiv iz vazduha, a onda su seli da pojedu svoje hladne obroke. Zajedno su odluili da izbegavaju vatru otkad su se spustili kod Junog Zaliva i hranili su se biskvitima i hladnom suenom govedinom koju su kupili iz brodskih zaliha Dobrostivog Zefira. Tropski suton bio je spektakularan. Zvezde kao da su eksplodirale u nono nebo. Dobi je pokazao Junog Strelca, sazvee koje se nije moglo videti iz njihovih domova na severnom delu tog kontinenta. Gernisavijen je osetila ubod nostalgije, ali odagnala je tugu tako to se poigrala drevnim kljuem koji joj je visio oko vrata i zamislila zadovoljstvo otvaranja portala dalekobacaa koji su vodili u stotine svetova. Kod kojih su zvezda tamo bili drugi svetovi, drugi narodi? Dobi kao da joj je proitao misli. "Izgleda nemogue da je putovanje gotovo svreno, zar ne?" Rol ustade, protegnu se i udalji se po mraku da izvidi reicu. "Stalno mislim na predvianja onog upavca", ree Gernisavijen. "Sea se, u Tartufelovoj kui na drvetu?" 8

Dobi klimnu masivnom glavom. Kako je mogao da zaboravi zastraujue poglede u budunost koje je to udno malo stvorenje ponudilo svakome od njih? "Najveim delom su se ostvarila", zaguna majmun-mag. "ak je i rajk za nama." "Da, ali ne i moj san - onaj sa arobnjacima posvuda u toj stranoj maloj prostoriji", odgovori Gernisavijen. To je bilo tano. Od svih snova u kojima se videla budunost, san neo-mace bio je najstraniji, najzlokobniji i najmanje razmotren. Razodeveni i bespomoni na operacionom stolu od nerajueg elika, sa arobnjacima u kapuljaama koji se nadnose nad nju. Onda najvii stupa u krvavocrvenu svetlost... polako skida kapuljau... Gernisavijen zadrhta od tog seanja. Kao da eli da promeni temu, Dobi ustade i obazre se po tami. "Gde je Rol?" Panju mu privue podizanje dva meseca iznad baldahina dungle. Tada shvati da se meseci ne diu tako rano... "Bei!" viknu Dobi i gurnu zaprepaenu neo-macu prema drveu. Ali bilo je prekasno. Vazduh ispuni vrisak leteih platformi. Zraci vatre suknue iz maina u vazduhu i raznesoe kronje drvea u plamene kugle. Oborena s nogu, krzna i dlaka u obrvama osmuenih vrelinom, Gernisavijen je videla arobnjake sa kapuljaama u lebdeim mainama, ula krike vojnika-gutera koji su skakali na tle. Za jednu samoproklamovanu kukavicu, Dobi se hrabro borio. Izbegavi prvi nalet sekire-koplja gutera, on zgrabi dugaku dralju i ote mu je. Dobi probode zaprepaenom reptilu vrat i okrenu se da odbije napad novih pet iteih neprijatelja. Oborio je dva gutera i dizao je treeg visoko u vazduh dugakim, snanim rukama, kada ga obori udarac s lea. Gernisavijen dreknu i potra ka prijatelju, ali pre nego to je nainila pet koraka, visoko, krljutasto oblije nadnese se nad njom i neto je tresnu po lobanji. Sledeih nekoliko minuta bilo je zbrkano. Dola je svesti neposredno poto su nju i Dobija ukrcali na dve platforme koje su se digle u vazduh. Onda se zau snaan zvuk koji ju je toliko puta ranije uzbudio - Rolov ratni rog oglasio se buno, slatko i jasno. Pet istih tonova izazova probi se kroz buku i pucketanje plamenova. Rol nalete u juriu preko istine punim galopom, uperenog ratnog koplja, visoko podignutog tita, sa povikom Klana Kentaura na usnama. Vojnici-guteri popadae kao unjevi. Jedan arobnjak ispali plameni zrak, ali Rol ga odbi titom od svetog metala. Dugako koplje pue mu kada je proburazilo tri gutera koji su pokuali da se zaklone jedan iza drugog, ali on ga baci u stranu i isuka smrtonosni kratki ma. Jo jednom viknu ratni pokli svog klana i zagaca u opor iteih gutera koji su mahali dugakim maevima. Gernisavijen oseti da je platforma zadrhtala i zaustavila se na visini kronji. Zau kako arobnjak sa kapuljaom za kontrolama otro izdaje zapovest, i trideset gutera ispalie svoje samostrele. Vazduh ispunie krici pernatih projektila, da bi ga ponovo ispunilo vritanje gutera kada su se smrtonosne strele zarile u njih i kentaura podjednako. Gernisavijen oseti kako joj se srce zaustavlja kada vide da je najmanje est projektila pogodilo Rolova prsa i bokove. Veliki kentaur pade u gomilu tela gutera. Zeleni repovi i krljutaste ruke jo su se trzale u toj gomili smrti. Gernisavijen se oglasi visokim, alosnim krikom gneva, a onda je udarac arobnjakove pesnice po glavi posla natrag u blagoslovenu tamu. etvrt. 20. maj Danas toplije. Temp. ceo dan iznad 70. Vee kao da nema kraja. Proveo veeras neko vreme u biblioteci. Poslao potom biografiju na jo tri mesta - Filips-Egzeter, Latinska kola i Zelena planina. Jo nema odgovora od Vitni u vezi sa Eksp. k. Poslao joj formulare pre skoro dve nedelje; nameravala da razgovara sa dr. Fentvortom im ih primi. Uzeo malo piletine kod Puk. Sandersa. Komiluk je stvarno ivnuo - sa otvorenim prozorom ujem kako deca vrite i igraju se na kolskom dvoritu u 5. ulici. (Sada je devet uvee, ali na nebu jo ima malo svetla.) Kasno nou ujem duboku tutnjavu brodskih motora dok bare plove uzvodno, a onda i ljeskanje talasa o betonsko kolje na kraju Ulice skakavaca. Priao sa g. Epetom i dr. Nortom (pom. upr.) o sledeoj godini. Jo bih mogao ovde da potpiem ugovor kada bih to eleo. (Nema mnogo izgleda za to.) Drugi uitelji krue oko moje sobe kao leinari. Ga Kajl je svoje ime zalepila trakom na moju komodu za registratore, a ga Rirdon (pohlepna matora krava zato naprosto ne vodi rauna o muevljevoj radnji i ne nastavi da se dere na decu da ne itaju stripove?) bacila je oko na moju stolicu, globus (onaj koji smo dobili tek u martu) i policu za depne knjige. Jedva eka da me dogodine vie ne bude. (Ponovo e imati samo dva etvrta razreda...) Kada budem otiao, kola e moi da potone natrag u srednji vek. (Nije ni udo to su T. C. i ostali to nazivali Fondacijom Menopauze). 9

Buna sirena sa reke. Brodska zvona. Podsea me na medenice koje zvee na katarkama malog plovila ukotvljenog u Jartmautu. Pria ide tano po rasporedu. Dona, Sara i Alisa plakale su danas. (I neki deaci su plakali, ali pokuali su to da sakriju.) Laknue im kada budu uli epizodu u ponedeljak. Jo nije vreme da stari dobri Rol pogine - kada se to desi, bie to u najboljoj epskoj tradiciji. Ako nita drugo, ta pria je veliki nauk o prijateljstvu, odanosti i asti. Kraj e biti tuan - Rol e se rtvovati da spase ostale - i zadrae arobnjake dok njegovi prijatelji ne budu mogli da aktiviraju sredstvo za teleportaciju. Ali nadam se da e poslednja epizoda, kada e Gernisavijen i Dobi dovesti ljude natrag na Vrt da isprae arobnjake, predstavljati ravnoteu tunom kraju. U svakom sluaju, bie to avolsko finale. Moram to da zapiem! Moda ovog leta. Napolju se sada potpuno smrklo. Ulina svetiljka ispred mog prozora na drugom spratu sija kroz lie javora. Pojaao se lahor. Mislim da u proetati do reke, a onda u se vratiti da malo radim. Gernisavijen je probudio ledeni vetar koji ju je ibao po licu. Devet platformi arobnjaka lebdelo je iznad planinskih vrhova koji su svetlucali beli pri svetlosti zvezda. Vazduh je bio veoma razreen. Gernisavijenina ruka visila je preko ruba platforme. Kada bi se zakotrljala, pala bi stotine stopa nie i poginula. Mala neo-maca nejasno je razaznavala druge platforme ocrtane naspram zvezda i na svakoj od njih videla je arobnjake u odorama, ali Dobiju nije bilo ni traga. itanje arobnjaka na njenoj platformi, upueno guteru za kontrolama, natera Gernisavijen da pogleda napred. Platforma je letela prema planini koja se uzdizala kao slomljeni zub pravo ispred njih. Guter nije ni pokuao da promeni kurs i Gernisavijen shvati da e se pri sadanjoj brzini sudariti sa stenjem i ledom za manje od trideset sekundi. Neo-maca se pripremi za skok, ali u poslednjem trenutku guter mirno pritisnu jedno dugme na kontrolnoj ploi i platforma poe da usporava. Ispred njih, planinski zid uvue se u sebe i otkri ulaz u ogroman tunel. Svetlost crvena kao tek prolivena krv proli se iz otvora. Onda se platforma nae unutra, zid se spusti na svoje mesto iza njih i Gernisavijen postade zarobljenica Uporita arobnjaka. U subotu ujutro, gospodin Kenan poveo je Saru, Moniku i Terija na celodnevni izlet. Teri nije bio zadovoljan zbog prisustva dve zakikotane devojice, ali zauzeo je prednje sedite sopstveniki ravnoduno i prenebregao glupave nalete apata koji su se uli otpozadi. Gospodin Kenan alio se sa troje dece dok je vozio preko reke u nacionalni park i umu Danijela Buna. Devojice su poele jo vie da se kikou i mahnito apuu kad god bi im se obratio, ali Teri je na ale odgovarao svojim uobiajenim suvoparnim, junjakim otezanjem. Kenan je parkirao kola blizu mesta za piknike, i njih etvoro proveli su jedan sat u veranju po gomili stena izmeu drvea. Onda je uitelj poslao Terija natrag do kola i deak se vratio sa pletenom izletnikom korpom. Gospodin Kenan je kupio sendvie u delikatesnoj radnji supermarketa, a tu su bile i limenke bezalkoholnih pia, kese kukuruznog ipsa i pakovanje keksa 'Oreo'. Seli su na visoku stenu i jeli u prijatnoj tiini. Kao i uvek, Kenan se udio prodrljivosti tako malih ljudi. U rano popodne, odvezao ih je natrag preko mosta i krenuo prema severu dravnim autoputem koji je ubrzo zavio ponovo prema zapadu, du reke. Posle etrnaest milja, bili su u Hermanu, ivopisnoj, maloj, nemakoj zajednici koja je sauvala sav viktorijanski arm koji su oblinji gradovi ili pogubili ili ga nikada nisu ni posedovali. Maifest je jo trajao i Kenan je astio decu vonjom na kripavom Ferisovom toku, a potom i pravim okoladnim sladoledom u ulinom kafeu. ene u svetloj narodnoj nonji igrale su sa starijim mukarcima koji su izgledali prijatno smeno u lederhosen. Orkestar je sedeo na belom podijumu i veselo svirao polku za polkom maloj grupi ljudi. Dolo je skoro vreme za veeru kada ih je Kenan odvezao kui. Monika je cvilela i molila sve dok uitelj nije rekao Teriju da se vozi pozadi i dozvolio Moniki da sedne napred. Taj aranman nikome nije bio po volji. Teri i Sara sedeli su u ledenoj tiini, dok se Monika vrtela u napadima nervoze kad god bi joj se Kenan obratio ili pogledao prema njoj. Konano su stali kod benzinske pumpe zbog navodne pauze za toalet i stari razmetaj ponovo je uspostavljen za poslednjih osam milja. Obe devojice doviknule su svoje povrno: 'Mnogo vam hvala, ba smo se lepo provele', dok su navrat-nanos trale svaka prema svojim ulaznim vratima. Kenan je melodramaski uzdahnuo kada je Monika nestala sa vidika i okrenuo se prema svom poslednjem putniku. 10

"Pa, Teri, gde emo? Hoe da svratimo do 'Virlarnice' i veeramo?" Zaudo, deak predloi alternativu. "Moe l' prena riba?" Kenan je zaboravio na prenu ribu. Taj godinji dogaaj odravao se u rekreativnoj oblasti Losove brvnare, tri milje izvan grada, i oigledno je vaio za veliku stvar. "Vai", ree Kenan, "hajde da probamoo prenu ribu." Pola grada bilo je tamo. Dve ogromne atre zaklanjale su stolove za kojima su gosti prodirali prenu somovinu, pomfrit i salatu od seckanog kupusa. Nekoliko oronulih karnevalskih vozila bilo je postavljeno du srednjeg prolaza, u visokoj travi kraj parkiralita. U kabinama domae radinosti prodavale su se pite, mogle su se loptom gaati boce mleka, a na lutriji se mogao izvui televizor u boji. Iza, na dijamantnom polju terena za bezbol, muke ekipe igrale su poslednje utakmice turnira. Dublje u dolini, dve suprotstavljene grupe dobrovoljnih vatrogasaca ciljale su crevima pod visokim pritiskom u bure obeeno kablom. Gurale su ga napred-nazad uz klicanje grupice ljudi. Kenan i Teri sedeli su za dugakim stolom i jeli somovinu. etali su kraj kabina gde su ljudi iz grada pozdravljali Kenana po imenu. Uitelj je prepoznavao samo otprilike jednu osobu od deset. Zajedno su posmatrali utakmicu, i kada je ona zavrena, sunce je zalo, a nanizane svetiljke su se popalile. Ringipil je vrteo svoje etiri melodije oponaajui muziku kaliopa, dok su svici treptali rubom ume. Neki deaci protrali su u oporu i pozvali Terija. Kenan je iznenaenom deaku tutnuo dva dolara u ruke i Teri je odjurio sa ostalima prema vonjama i igrama. Kenan je posmatrao poetak sledee utakmice pod utim poljskim svetiljkama, a onda se zaputio natrag do atre po pivo. Kej Benet, sreski kolski psiholog, bila je tamo i Kenan je platio drugu turu piva dok su sedeli i razgovarali. Kej je bila iz Kalifornije, provodila je ovde svoju drugu godinu i oseala se podjednako u zamci kao i Kenan u ovom malom, zabaenom delu Mizurija. Uzeli su plastine ae i odetali dalje od svetiljki. iroke staze pruale su se od Losove brvnare do kolibica meu stablima. Njih dvoje etali su stazama i gledali kako se puni mesec die iznad doline. Dvaput su naili na gimnazijalce koji su se ljubakali u mraku. Oba puta su okrenuli glave sa zaverenikim osmesima i veselim pogledima. Kenan je osetio kako i njegovo uzbuenje raste dok je stajao blizu mlade ene na meseini. Kasnije, dok je vozio kui, Kenan je tresnuo po volanu i poeleo da je te godine ranije upoznao Kej. Kako bi zima bila drugaija! Vrativi se u stan, Kenan je izvadio bocu 'ivas Regala' i seo da ita Voltera za kuhinjskim stolom. Blagi noni lahor pirkao je kroz mreicu na vratima. Posle dva pia, istuirao se i zavukao u krevet. Reio je da ne zapisuje nita u dnevnik, ali osmehnuo se zbog ispunjenosti proteklog dana. "Sranje!" ree Kenan i uspravi se u krevetu. Brzo se odenu, zanemarivi arape, i navue najlonsku jaknu preko gornjeg dela piame. Mesec je bio dovoljno svetao, tako da je mogao da vozi bez farova dok je obilazio 'Volvoom' oko otrih okuka seoskog druma. Parkiralite je bilo prazno i polje je bilo izbrazdano dubokim tragovima tokova. Vozila su jo bila tamo, ali spakovana i spremna za utovar na prikolice. Dolina je bila proarana senkama i meseinom, i, na prvi Kenanov pogled ispunjen olakanjem, prazna. Ali on tada ugleda senku prilike na gornjem nizu praznih drvenih klupa. Kada je priao dovoljno blizu, meseina mu je omoguila da vidi tragove suza na musavom deakovom licu. Kenan stade na nii nivo i zausti neto da kae, shvati da je ostao bez rei, odustade i slegnu ramenima. "Znao sam da e se vratite", ree Teri. Glas mu je zvuao veselo. "Znao sam da e se vratite." Rol je bio iv. Upinjao se da se oslobodi gomile tela gutera. U pitanju je bila koulja. Jo od Karvnala, nosio je jarko ukraenu tuniku koju mu je Fen dao u Kronjama. To je vie od ukrasa. Nije li udni mali upavac tako rekao? Zaista. Koulja je zaustavila est brzih projektila iz samostrela i spreila ih da ga probodu. Svakako je imala vie uinka nego oklopi od krupnog pancira koji su jo stajali na leevima gutera razbacanim svuda okolo. Rol se osovi na sve etiri noge i naini nekoliko drhtavih koraka. Nije znao koliko je bio u nesvesti. Bolelo ga je kada je disao. Opipa gornji deo trupa i zapita se nije li mu udarac tamo polomio koje rebro. Nije bilo vano. Krenuo je po istini, uzeo najpre svoj luk, a onda poupao onoliko strela koliko je mogao. Pronaao je svoj kratki ma tamo gde je ovaj raskolio guterov tit, lem i lobanju. Ratno koplje njegovog klana bilo je polomljeno, ali on je odlomio vrh od svetog metala i spustio ga u tobolac. Kada se naoruao najbolje to je mogao i uzeo dugako ratno koplje gutera, odgalopirao je do ruba istine. 11

Nekoliko stabala palmi jo je tinjalo. Platforme arobnjaka nisu mogle mnogo davno tuda da prou. A Rol je znao gde su sigurno odletele. Na severu su blistali visoki vrhovi Planine Onjaka. Trgnuvi se malice od bola, Rol priveza tit i luk za lea. Onda se dade u laki kas, kojim je bez napora mogao da prevali velike udaljenosti, i poe prema severu. No. Bube poigravaju u uzbuenim oblacima oko ivinih svetiljki. Kenan stoji u telefonskoj govornici blizu male piljarnice. Radnja je zatvorena i tamna. Bona ulica je prazna. "Da, Vit, dobio sam..." Samo se Kenanov glas uje u tami. "Ne, znam to... Svestan sam da nije lako doi do Fentvorta." "Naravno, ali nije to tako jednostavno, Vit. Ne samo to... imam ugovor. U njemu pie da..." "Ti poslednji dani znae mnogo..." "I ta je rekao?" "Gledaj, ne vidim kakva je razlika u tome da li u ga videti sada ili kada se vrati u avgustu. Ako mora da donese odluku o tom mestu, oni ga ne mogu popuniti do njegovog povratka, zar ne? Ako samo sredi stvari tako da..." "Oh, da? Aha, shvatam. Pre nego to ode? Jah. Aha. A-ha, shvatam to..." "Ne, Vit, vano je da ti bude tamo. Samo je stvar u... naprosto, nemam para za avion. A onda bih morao da se vratim avionom po svoje stvari." "Aha. Aha. To bi moglo, ali ne mogu da dozvolim da propustim tih poslednjih nekoliko... ne znam. Valjda, zato? Do avola, Vitni, ve si bila u Evropi... zato ne... ne, stvarno, zato ne kae svojima da ne moe da im se pridrui do kraja juna ili..." "Aha. Jesi? Tvoji nee biti tamo? A ta je sa... kako se ono zvae, domaicom, aha, Mili... Do kada?" "Prokletstvo. Da, stvarno zvui dobro." "Ne, ne, stvarno to cenim, Vitni. Ne zna koliko mi to znai..." "Aha. Aha, to ima smisla, ali gledaj, teko je to objasniti. Ne, sluaj, imam sutra. Petak, aha... a onda je ponedeljak slobodan zbog Memorijalnog dana. Onda idu u utorak i sredu, a etvrtak im je poslednji kolski dan. Ne... samo knjiice i tako to. Gledaj, zar to ne bi moglo da bude samo nedelju dana kasnije?" "Aha. Aha. Vai, to razumem. Pa, gledaj, pusti me da razmislim preko noi, u redu?" "Znam to... ali on je tu u subotu, zar ne?" "Vai, gledaj, pozvau te sutra... u petak uvee... i rei u ti ta u... ne, prokletstvo, Vit, jesam siromah, ali ne toliki, ne elim da tvoji roditelji snose trokove za... gledaj, pozvau te sutra oko devet sati, a to je... ovaj... u jedanaest po tvom vremenu, vai?" "Pa, moe da ga pozove u subotu i da mu kae da u biti tamo u sredu, ili ja mogu naprosto da saekam u nadi da e se otvoriti neto drugo. Aha, aha... pa, hajde naprosto da... pusti me samo da razmislim o tome, vai? Da... pa, uzeu to u obzir, ne brini." "Gledaj, Vit, ponestaje mi sitnia. Aha. Oko devet... hou rei, jedanaest. Ne... i ja. Stvarno mi je drago to sam te uo... Aha. Vai. Onda se ujemo sutra. Aha... i ja jedva ekam da te vidim. I ja. ao, Vit." Dobija su, posle njegovog neuspenog pokuaja bekstva, obesili o lance na zidu. Sa mesta gde je Gernisavijen bila privezana za sto, nije mogla da vidi da li jo die. Na crvenom svetlu, izgledao je kao da je iv odran. Visoka oblija u platovima kretala su se kroz krvavi sumrak. Kada arobnjaci nisu bili okrenuti prema njoj, Gernisavijen se upinjala da se oslobodi metalnih traka koje su joj vezivale rune i none zglobove. Uzalud. elik nije poputao ni za in. Neo-maca se opustila i istraila elini sto za koji je bila prikovana. Glatka povrina imala je sa strane metalne slivnike i rupice za oticanje. Gernisavijen se zapitala emu to slui, a onda poelela da nije. Srce joj je tako tuklo da se plaila da e joj se otkinuti iz grudi. Bar je Dobijev pokuaj bekstva prethodnog dana dovoljno dugo skrenuo panju straara da Gernisavijen podigne ruke, uzme klju i proguta ga. Senke se pokrenue i najvia prilika sa kapuljaom stupi napred na zrak crvenog svetla. Lagano, arobnjak povue kapuljau natrag. Gernisavijen se uasnuto upiljila u krljuti koje su se preklapale, u lice nalik na lobanju bogomoljke, u velike oi koje su izgledale kao jezerca zgruane krvi, i u onjake sa kojih je kapala gusta sluz. 12

arobnjak ree neto to Gernisavijen nije razumela. Zatim lagano podie koatu aku prekrivenu krljutima. U groznim kandama bio je skalpel... Manje od milje odatle, Rol se s mukom penjao kroz teke snene nanose. Kopita su mu klizala po ledenom kamenju. Dvaput je izgubio ravnoteu i samo mu je snaga masivnih miica omoguila da izvue telo na bezbedno. Pad bi sada znaio sigurnu smrt. Koulja koju mu je Fen dao pruala je njegovom trupu izvesnu toplotu, ali ostatak tela mu se smrzavao. ake su mu brzo trnule, i Rol je znao da ga nee ponovo spasti ukoliko se bude okliznuo. Najgore od svega, sunce je poelo da zalazi. Kentaur je znao da nee preiveti sledeu no na ovim visinama. Kada bi samo pronaao otvor! I samo to je poeo da oajava, Rol zau kako iza njega pada kamen i apat psovke doe mu na ledenom vetru. Otpuzavi do ruba snene izboine, on spusti pogled i ugleda dva straara-gutera udaljena manje od trideset stopa. Stajali su kraj tekih metalnih vrata obojenih u belo kako bi se stopila sa snenom planinom. Guteri su nosili bele kapuljae i jakne, i da nije bilo psovke, Rol ih uopte ne bi primetio. Sunce je zalo. Studeni vetar ibao je padinama i bacao ledene kristale na drhtave bokove kentaura. Rol unu u sneg. Njegovi zamrznuti prsti posegnue za lukom i strelama. Sa imanja na vrhu brda, pogled na reku bio je mahom zaklonjen rastinjem poznog prolea. Ali sa mesta kraj irokih vrata verande, deak i mukarac koji su se peli zelenom kosinom travnjaka bili su lako uoljivi. Hodali su polako. Mukarac je govorio; deak ga je gledao odozdo. Mukarac sede na travu i mahnu deaku da mu se pridrui. Deak odmahnu glavom i ustuknu dva koraka. Mukarac ponovo progovori. Ruke su mu bile ispruene, prsti raireni. Nagnuo se napred eljno, ali deak je ustuknuo za jo dva koraka. Kada je mukarac ustao, deak se okrenuo i poao brzo nizbrdo. Mukarac naini nekoliko koraka za njim, ali stade kada se deak dade u trk. Za manje od minuta, deak se izgubio iz vidokruga, iza okuke eleznike pruge, a mukarac je ostao sam na brdu. Kenan odveze 'Volvo' uskom bonom ulicom i zaustavi ga preko puta Terijeve kue. Sedeo je jedan dugi trenutak u kolima, sa rukama na volanu. Kada je Kenan posegnuo za ruicom na vratima, gospodin Bester izie iz kue i sie sa visoke verande u bono dvorite. ovek je nosio vreasti radniki kombinezon i nije imao koulju. Kada se sagnuo da potrai neto ispod kue, sede ekinje uhvatie mu svetlost. Kenan saeka jo sekund, pa se odveze dalje. U dva ujutro, Kenan je jo pakovao knjige u kartonske kutije. Kada je proao pored prozora sa mreicom, pomislio je da sa druge strane ulice uje neki zvuk. Spustio je gomilu knjiga, priao mreici i spustio pogled kroz sjaj uline svetiljke i senke lia. "Teri?" Nije bilo nikakvog odgovora. Senke na travnjaku nisu se pomerale i nekoliko minuta kasnije, Kenan nastavi sa pakovanjem. Nameravao je da ode veoma rano u nedelju ujutro, ali bilo je ve skoro deset sati kada su kola bila natovarena. Bilo je neobino hladno i nekoliko kapi kie palo je sa olovnog neba. Njegov stanodavac nije bio kod kue - verovatno se nalazio u crkvi - pa mu je Kenan ostavio kljueve u potanskom sanduetu. Dvaput je obiao grad kolima i etiri puta proao pored kole pre nego to je tiho opsovao i krenuo prema zapadu, glavnim autoputem. Saobraaj je bio veoma slab na meudravnom broj 55 i nekoliko kola na njemu vozilo je sa upaljenim farovima. Kia je povremeno prskala po vetrobranu. Zaustavio se da dorukuje na zapadnoj strani Sen Luisa. Kelenerica mu je rekla da je prekasno za doruak, pa je uzeo hamburger i kafu. Pri spoljnjem, olujnom svetlu, kafeterija je izgledala mrano i hladno. Kada je proao kroz centar Sen Luisa, ve je pljutalo. Zbog nezgodnog prestrojavanja, Kenan nije video Lunu Kapiju dok je prelazio preko Misisipija. Reka je bila siva i uzavrela poput neba. Kada se naao u Ilinoisu, 'Volvo' je krenuo prema istoku meudravnim broj 70 i putovanje se svelo na itanje guma po vlanom kolovozu i brzi metronom brisaa. Kenan je ubrzo poeo da se osea potiteno zbog toga, pa je ukljuio radio. Malo ga je iznenadilo kada je uo da prenose riku i viku Indijanopolisa 500. 13

Sluao je to dok su veliki kamioni tutnjali kraj njega po kii. Posle pola sata, voditelj u Indijanopolisu opisao je olujne oblake koji dolaze sa zapada i Kenan je iskljuio radio, siguran da e trka biti odloena. U tiini, vozio je prema istoku. U utorak, posle Memorijalnog dana, uenici etvrtog razreda gospodina Kenana uli su u svoju uionicu i zatekli gospou Borerding za katedrom. Svi su je znali sa asova kada je proteklih godina zamenjivala njihove stalne uitelje. Neka deca poznavala su je kao svoju uiteljicu iz prvog razreda u poslednjoj godini pre penzionisanja. Gospoa Borerding bila je naduvena masa sala, bora i brkova. Miice su joj visile mlitavo i mlatarale kada bi mahala rukama. Noge su joj bile nabrekle mase mesa sputane ortopedskim arapama. Miice, ake i lice bili su joj posuti mnotvom starakih pega i itavo telo odisalo joj je blagim mirisom trulei koji je ubrzo ispunio prostoriju. Deca su sedela sa rukama prekrtenim na klupama, neuobiajeno formalno, i gledala nemo u nju. "Gospodin Kenan je morao da ode", rekla je prikaza glasom suvie lajmastim da bi bio ljudski. "Mislim da je u pitanju neka bolest u porodici. U svakom sluaju, ja u vam biti uiteljica ova poslednja tri dana kole. Hou da se razume da oekujem da svi u ovom razredu rade. Ne tie me se da li je do kraja kole preostalo tri dana ili tri stotine. Niti me zanima da li ste morali do sada vredno da radite kao to ete morati od sada. Ima da se potrudite to bolje moete sve dok ne budete slobodni u etvrtak po podne. Knjiice su vam ve zakljuene, ali nemojte da mislite da sada moete da ponete da se blesavite. Gospodin Epert me je ovlastio da menjam ocene kako naem za shodno. A to ukljuuje i ocene iz vladanja. Jo je mogue da neki od vas ponavljaju etvrti razred ako ja to budem smatrala za neophodno u sledeih par dana. A sada, ima li pitanja? Nema pitanja? Vrlo dobro, moete da uzmete udbenike iz aritmetike i spremite se za pismenu vebu." Za vreme jutarnjeg odmora, Terija su skolila deca u potrazi za vestima. On je stajao nem kao stena pred naletima talasa ljubopitljivosti i oajanja. Jedina vest koju im je dao naterala je decu da se okrenu jedno prema drugome i ponu da brbljaju kao statisti u grupnoj sceni neke melodrame. Bila je ve sredina popodneva kada je neko prikupio dovoljno hrabrosti da se suoi sa gospoom Borerding. Naravno, to je bila Sara, koja je istupila napred. Usred teke tiine vebe rukopisa, Sarin tanki glas bio je visok i uran kao ometajue zujanje pele. Gospoa Borerding je sasluala, namrtila se i uperila namrteni pogled u prvi red dok se Sara vraala na mesto. "Teri Bestere." "Da, gospoja", ree Teri. "Mmmmmm... Sali kae da ti ima... ovaj... neto da podeli sa nama", zapoe gospoa Borerding. Razred se zakikota zbog greke sa Sarinim imenom, ali se zaledi kada sitne oi gospoe Borerding nervozno okruite prostorijom da otkriju izvor buke. "U redu, poto je razred to oigledno ve neko vreme oekivao, zavriemo sa tom... priom... odmah, a onda nastaviti sa drutvenim naukama." "Ne, gospoja", ree Teri tiho. "Kako ree?" Gospoa Borerding se zagleda u deaka dugo i strogo, oigledno spremna da se digne sa stolice na prvi znak prkosa. Teri je sedeo u utivo uspravnom poloaju, ruku skrtenih na svesci. Samo su se njegove vrsto stisnute tanke usne mogle protumaiti kao znak bezobrazluka. "Bilo bi zgodno da sada zavrimo s tim", ponovi zamena uitelja. "Ne, gospoja", ponovi Teri i nastavi brzo pre nego to je okirana debela ena stigla bilo ta da kae. "Reeno mi je da to treba da ispriam poslednjeg dana. A to je etvrtak. Tako je rekao." Gospoa Borerding je zurila odozgo u Terija. Zaustila je neto da kae, zatvorila usta ujno, a onda ponovo progovorila. "Upotrebiemo u etvrtak vae redovno vreme za odmor. Neposredno pre spremanja. Oni koji ele da propuste odmor ostae unutra da bi to uli. Ostali e moi da iziu napolje da se igraju." "Da, gospoja", ree Teri i nastavi sa vebom iz rukopisa. Jutro je u sredu bilo vrelo i ispunjeno letom. Deca su ula u uionicu oiju ispunjenih nadom koja se pretvorila u oborene poglede kada su ugledala glomaznu gospou Borerding za katedrom. Ona je retko ustajala sa stolice, a deca su, u ravnotei sa tom njenom nepokretnou, bila vezana za svoje klupe; kartice za zadatke i nezavisni centri rada gospodina Kenana bili su zaboravljeni. 14

Na svakom odmoru, deca su saletala Terija i traila da im pria malo unapred. Zaudo, takva panja kao da mu nije prijala. Traio je najudaljenije kutke igralita i tamo stajao i gaao ianu ogradu oblucima. Pre kole u etvrtak, rairile su se glasine da je prethodne veeri 'Volvo' gospodina Kenana primeen u Glavnoj ulici. Monika Dejvis jela je u centru, u restoranu 'Embers', i bila je sigurna da je ugledala gospodina Kenana koji se provezao kraj nje. Sara je preuzela na sebe da javi drugovima iz razreda tu vest i sa zadovoljstvom je podnela grdnju iznerviranih roditelja koji nisu mnogo marili za rane jutarnje pozive uenika etvrtog razreda. U osam i petnaest, etrdeset pet minuta pre zvona, najvei deo razreda nalazio se na igralitu. Bil se javio da kao dobrovoljac ode u kolu i proveri situaciju. Vratio se tri minuta kasnije. Jedan pogled na njegovo sumorno lice saoptio je veini sve to je trebalo da znaju. "Pa?" bio je nepopustljiv Bred. "Tamo je Borerdingova", ree Bil. "Moda on jo nije stigao", usudi se da kae Monika, ali malo ih je verovalo u to, i devojica se pokunjila pod njihovim prekornim pogledima. Kada je dolo vreme da uu unutra, stvarnost je sedela pred njima u istoj zategnutoj, ljubiastoj, tampanoj haljini koju je nosila i u utorak. Dan se vukao sa tom neopisivom klonulou kraj otvorenog prozora, kakvu moe da iznedri samo poslednji dan kole. Jutro je bilo ispunjeno ustrim radom koji ih je jo vie izluivao zbog odjekujue praznine ostatka kole. Najvei broj razreda otiao je na razredne piknike. Gospodin Kenan odavno je izloio svoj plan za peaenje sve do Obalskog parka, da bi tamo proveli ceo dan u 'orgiji bezbola i dobre klope'. Pojedina deca dobrovoljno su se javila da donesu klopu. Ali to sada nije dolazilo u obzir. Kada su uenici dizali pogled sa onoga to su radili da bi potvrdili zapovest gospoe Borerding, svi su u oima imali isti izraz. Podelili su uvianje koje im je upravo sinulo, da svet nije postojan; da ima kapaka u podu stvarnosti koji se mogu otvoriti bez upozorenja. Bio je to nauk koji su deca nagonski ve znala, ali bila su dovoljno luda da ga privremeno zaborave unutar zatitnikog kruga magije. Dan se vukao do podneva. Razred je ruao u gotovo praznoj trpezariji, delei je samo sa jednim razredom prvaka koji je bio kanjen i sa pet balavih uenika samodovoljnog pripremnog razreda gospoice Karter. Povici na igralitu bili su udnovato prigueni. Teriju niko nije prilazio. Ako je i bio nervozan, to nije pokazivao dok je stajao i oslanjao se o motku sa vezanom loptom, prekrtenih ruku. Po podne su vratili knjige u kolsku biblioteku - Bred i Donald morali su da plate knjige koje su izgubili ili otetili - i sedeli su u nemim redovima dok je gospoa Borerding s mukom vrila inventar. Znali su da e se poslednjih sat i po kole sastojati od ribanja klupa, skidanja plakata sa zidova i pokrivanja knjiga papirom. Sve te delatnosti bile su beskorisne, deca su to znala, poto e istaice ionako za nedelju ili dve sve izbaciti iz prostorije da bi je poistile. Znala su da e gospoa Borerding saekati do poslednjeg mogueg trenutka da im podeli ake knjiice i da e sve vreme nagovetavati kako neki od njih nisu proli - ili svakako nisu to zasluili. Takoe su znala da e svi proi. U dva sata i pet minuta, gospoa Borerding je nespretno ustala i pogledala dvadeset sedmoro dece koja su sedela nemo za svojim udnovato istim klupama. Visoke gomile knjiga okruivale su ih kao odbrambene vree s peskom. "U redu", ree gospoa Borerding, "moete izii na odmor." Niko se nije ni pomerio osim Breda, koji je ustao, pogledao oko sebe zbunjeno u drugove koji su ostali da sede, a onda seo natrag sa budalastim kezom. Gospoa Borerding pocrvene, zausti neto da kae, uzdra se i teko sede na stolicu. "Teri, mislim da si ti imao neto da kae", zaita ona. Die pogled prema asovniku na zidu - on nije radio - a zatim ga spusti na budilnik koji su deca u potaji nastavila da navijaju. "Ima trinaest minuta, mladiu. Pokuaj da ne protrai itav odmor." "Da, gospoja", ree Teri i ustade. Prie dugakoj tabli za zidne novine i podie ruku do trouglaste are arobnih markiranih planina koje su se pruale blizu june obale skiciranog kontinenta. Nije progovarao. Deca su nemo klimala glavom. Teri spusti ruku i ode u prednji deo uionice. Njegove somotske pantalone fik-fikale su dok je hodao. Kada se naao u prednjem delu prostorije, okrenuo se i suoio sa razrednim drugovima. Spore struje toplote, zujanje insekata i daleki povici dopirali su kroz otvorene prozore. Teri se nakalja. Usne su mu bile blede, ali njegov visoki, blagi glas bio je vrst kada je progovorio. 15

Rol je bio iznad dva gutera koja su uvali vrata onog mesta 'de su arobnjaci drali Dobija i Gernisavijen. Seate se, to je otprilike bilo u isto vreme kad je onaj veliki arobnjak vadio no da moda raspori Gernisavijen kako bi do'o do kljua. Elem, Rolovi prsti su se smrznuli, ali znao je da e morati da stvarno brzo pobije gutere, inae nee imati drugu priliku. Sneg je leteo svuda oko njega i ba se brzo smrkavalo. Guteri su bili pogureni i neto su mumlali jedan drugom. Nosili su neke stvarno debele postavljene kapute, i Rol je znao da ako ne bude gaao kako valja, strele nee probiti sve to. Pogotovo to su nosili i oklope. I tako je Rol izvuk'o dve strele. Jednu je zab'o vrhom u sneg, a drugu stavio na luk i zateg'o. Ose'o je ruke k'o da je nosio debele rukavice, a nije. Brin'o se da nee nita moi da osea i da e strela moda prerano da ode i tako upozori gutere. Ali prob'o je da ne misli na to, pa je zateg'o strunu na luku to je vie mog'o. Seate se, to je bio stvarno naroiti luk - nasledio ga je od svog matorog iz klana, koji je bio poglavica svi' kentaura i niko sem Rola nije mog'o skroz da ga zategne. Uradio je to. I mor'o je skroz da ga dri tako dok ne naniani. Miii su mu se smrzavali i u trenu je po'o sav da se trese, ali udahn'o je duboko i umirio... luk... uperen u tog prvog gutera, onog to je staj'o najblie vratima. Sad je stvarno bilo mrano, ali malo crvenog svetla vid'lo se ispod ti' vrata. Svi! Rol okinu. I im je pustio prvu, nateg'o je drugu strelu. Prvi guter - onaj blii vratima - oglasio se udnim zvukom kad ga je strela strefila pravo u grlo i izbila s druge strane. Ali drugi guter, on je gled'o na drugu stranu i kad se okren'o da vidi ta se to zbiva - svi - strela je izrasla pozadi i na njegovom vratu pa je pao dole na smrznuti led oko dve milje nie, al' nijedan od njih nije ni pisnuo. A onda je Rol si'o nizbrdo na sve etiri noge, kliz'o se i sulj'o pravo prema vratima. E, ta su vam vrata bila velika i metalna i na njima nije bilo kvake niti bilo ega drugog, a bila su zakljuana. Ali prvi guter - onaj to je le'o mrtav na snegu - taj je im'o prsten sa neki' esn'es' kljueva. I jedan od nji' je odgovar'o. Ali bila je iva srea da taj nije pao preko ivice. I tako je Rol zavuk'o taj klju, a vrata su kliznula postrance i ukaz'o se dugaak tunel koji je vodio pravo napred dok nije skren'o i sav je bio osvetljen crvenim svetlom i, onako, jeziv. U'o je u tunel i moda je uradio neto pogreno, ili je moda tamo bilo elektrino oko ili tako neto, poto su se odjedared posvuda zaula zvona k'o alarm. 'E, sad sam ga ugasio', pomislio je Rol i zagalopir'o hodnikom punom brzinom. Ve je stavio luk natrag i isuk'o ma. U meuvremenu, seate se da je Gernisavijen bila sva onako vezana za onaj elini sto i da je iznad nje stoj'o arobnjak koji je merk'o kako da joj raspori stomak i uzme taj klju dalekobacaa? Izvadio je no - neto k'o lekarski no, tol'ko otar da ste mogli njime da seete maslac - i stoj'o je tamo k'o da smilja gde da je recne, kad su zazvonila sva zvona. "To je Rol!" viknuo je Dobi koji je visio tamo na zidu, jo iv. arobnjak se okren'o stvarno brzo i ukljuio neke prekidae, pa su se osvetlili svi ti TV ekrani. Na nekim ekranima videli su se vojnici-guteri kako tre, na drugim par arobnjaka koji gledaju oko sebe, a na jednom se video Rol kako tri tim hodnikom. arobnjak ree neto na arobnjakom onim drugim tipovima u odorama to su bili u sobi, pa zajedno izjurie napolje. Tako su Dobi i Gernisavijen ostali tamo skroz sami, al' nisu mogli nita da urade sem da gledaju TV, poto su bili skroz vezani. Rol je za'o iza krivine i odjednom naleteo na gomilu gutera sa samostrelima, a on je im'o samo svoj ma. Ali oni su bili vie iznenaeni nego on pa je zato spustio glavu i jurn'o punom brzinom u njih i pre nego to su stigli da napune samostrele i tako to, na'o se meu njima i poeo da mlati, pa su okolo poletele guterske glave, repovi i ostalo. E sad, Gernisavijen sve to vidi na TV-u i ona i Dobi kliu i sve to, ali vide i druge TV ekrane, hodnici su puni gutera, a i arobnjaci nailaze. I tako Dobi pone da cima lance iz sve snage. Seate se, njegove ruke jae su nego to izgledaju, kao to smo se uverili kad je onomad pridrao deo Tartufelove kue na drvetu. "ta radi?" veli Gernisavijen. "Pokuavam da doem do onoga!" kae Dobi i pokazuje na sto pun epruveta, boca i hemijskih stvari k'o na Nebeskoj Galiji. Ako se sve pomea..." Dobi i dalje cima i cima sve dok mu vene ne iskoe na glavi, ali jedan lanac najzad pukne i Dobi ostane okaen o jednoj ruci, previe umoran da nastavi. 16

"ekaj malo", kae Gernisavijen. Ona gleda TV. Rol je ubij'o gutere uzdu i popreko i stig'o je na moda sto stopa od mesta gde su drali Dobija i Gernisavijen, ali on to ne zna i odjednom dolaze ti' et'ri ili pet arobnjaka s vatrenim pukama. Rol jedva stigne da digne tit na vreme. Osmude mu tako neto kose i grive, i spale mu sve strele i stvari na leima. A spale mu i tatin luk. I tako Rol krene unazad i zna da pokuavaju da ga odseku zato to vidi kako guteri tre bonim hodnicima. Onda se okrene i odgalopira to bre moe, ali arobnjaci nadiru glavnim hodnikom i kada budu mogli lepo da naniane, pozdravilo ga. Zato Rol stane, pokupi jedan samostrel i pone da i' zadrava, gaajui prema njima. Odjednom se nae u nekoj velikoj sobi gde arobnjaci dre svoje letee platforme. I Rol skoi preko ograde, doskoi na jednu od njih i pone da zagleda kontrole. Pritisne neko dugme i zid se digne - to su vrata u planinskom zidu. Rol zvirne napolje i vidi sve vazduh, zvezde i sve to. A kad ponovo pogleda nazad vidi da je ulaz pun gutera, a nastupaju i arobnjaci s vatrenim pukama i Rol zna da ako ostane nee moi sve da i' izbegne. Rol se ne plai tol'ko pogibije kol'ko da ga teko rane, pa da mora da ostane tamo vezan lancima k'o Gernisavijen i Dobi. I tako Rol pritiska dugmad sve dok letee platforme ne uzlete, a arobnjaci pucaju iz vatrenih puaka da sve prati, ali on je ve napolju u nonom vazduhu i oni ne mogu dobro da naniane poto on leti u cik-cak. E sad, nazad u hodniku, Gernisavijen i Dobi su gledali sve to na TV-u. Dobijevo lice, uvek je izgledalo nekako tuno, ali sad izgleda tunije nego ikad. "Moe da oslobodi drugu ruku?" kae Gernisavijen. Dobi samo odreno odma'ne glavom. Nema oslonca. Gernisavijen zna da je klju jo u njenom stomaku. I zna da arobnjaci planiraju da ga iskoriste da dou do sviju drugi' svetova u Mrei Svetova. I moda bi ljudi mogli da i' odbiju, ali to izgleda jako teko ako arobnjaci navale, iznenade ih i tako to. Gernisavijen se prisea sviju oni' dana kad su priali kako e da dou do dalekobacaa i na koje e sve planete da odu zajedno i koje e sve ljude da vide. "Bilo je zabavno, je l' da?" kae Dobi. "Aha", kae Gernisavijen. A onda kae: "Napred samo. Uradi to." Dobi zna na ta ona misli. Osmehuje se i taj osmeh nekako je i tuan i srean istovremeno. Onda se naginje skroz, sve dok maltene ne stoji postrance na zidu. Tada uju korake arobnjaka u hodniku. I tako Dobi pone da mae desnom rukom - onom sa koje visi lanac - i mlatne njime po nukleranom gorivu i drugim stvarima na stolu, razbivi ih sve zajedno. Rol se nalazi pet ili est milja daleko kad vidi eksploziju planine. Vrh naprosto k'o da je odleteo i itava skalamerija suknula je uvis k'o vulkan. Rol je taman dovoljno visoko i taman dovoljno daleko da i on ne odleti u paramparad. A znao je ko je to uradio. I zato. E sad, ne znam ta je jo mislio. Ali, sad je bio sasvim sam. I leteo je neko vreme tamo okolo, dok se lava slivala niz planinu i dok su varnice izbijale u vazduh. I sad vie nije im'o 'de da ode. Sam ne moe da natera dalekobaca da proradi. Gernisavijen je imala klju, a Dobi je jedini znao kako da ga aktivira. Rol je ostao tamo u mraku dugo, dugo. Onda je okren'o platformu i odleteo. I to je kraj. Zavlada tiina. Deca su sedela nepomino poput kamena i gledala kako se Teri vraa za svoju klupu. Somotske pantalone su mu fik-fikale. Kada je seo, nekoliko devojica zajeca. Mnogi deaci spustili su pogled ili su podigli poklopce klupa kako bi sakrili sopstvene suze. Gospoa Borerding je ostala bez rei. Onda se okrenula prema zidnom satu, pa ljutito natrag prema budilniku, i podigla ga izmeu sebe i razreda. "Eto, vidi ta si uradio, mladiu", odbrusi ona. "Protraio si itav razredni odmor i zbog tebe kasnimo sa spremanjem. Brzo, svi, spremite se da izribate klupe!" Deca obrisae oi, duboko udahnue i posluno prionue na poslednji zadatak koji je stajao izmeu njih i slobode. Adam Troj Kastro SKAKAVCI (Locusts, 1996.) 17

1. Jedan je uao neposredno pred zoru. Uvek tada dolaze. Nebo se tada raskrili milionima njih i lepetom njihovih siunih oblija koja treskaju u zgrade, to ostane jedini zvuk u poznatoj Vaseljeni. Tada se nas nekoliko preivelih okupimo u eroninom podrumu, provodimo noi ispod starih krpa i, kao i obino, udiemo dah jedni drugima, miriemo znoj i oseamo da nam zdrav razum kopni pod stalnim kuckanjem telaaca koja udaraju u zidove od cigli. A onda udaranje vie nije vano, jer iznenada, evo skakavca kako leti naokolo po sobi u kojoj smo, nena svilenkasta krila proizvode zvuke koji aputavo otresaju prainu sa plafona. Nadleteo je nisko nad naim glavama, ciktao je visokim ritminim tonovima kakve mislim da isputa sonar, ne pokazujui niim da nas vidi kao bilo ta drugo osim kao bezoblinu gomilu ispod sebe. Mogli smo zauvek da se krijemo od njega da moja jadna gluva, slepa i luda ena Dejn nije izabrala taj trenutak da vrisne sa svih pet ustiju odjednom. "Stju", prosikta Klodet, "uutkaj je." Nije stigla da kae nita vie. Skakavac nas je primetio, njegova svetlucava duga uredno je rasekla tkaninu i Klodetin vrat, poput hartije. Krv briznu po platnu i poprska nas poput tople kie. Dejn je i dalje vritala, ali tada su njeni mnogostruki glasovi postali tek mali deo hora, jer smo vritali svi. Piter je vritao jer je Klodet bila njegova ena, eron je vritala da, do vraga, svi ostanemo mirni, a Bob je vritao jer njegov traumatizovani mozak nije sposoban ni za ta drugo; Nensi je vritala jer je htela da svi znamo da je za sve kriva Dejn, a ja sam vritao jer sam ispod platna izvlaio sprej za bube da se suoim sa skakavcem pre nego to pobije i ostale. U podrumu nije bilo toliko mrano koliko je trebalo da bude. Svetlo vie nije radilo, nedeljama nije radilo jer nita na struju vie nije radilo, ak ni baterijske svetiljke, ali skakavci su isijavali nekakav beli sjaj koji je osvetljavao prostoriju. Njegov dugin trag ve je ileo u neprepoznatljivost tamo gde je presekao Klodet, ali noviji deo, odmah ispod njega zadrhta i zablista poput simfonije boja, okupavi sobu oko nas nestvarnim svetlom grozniavog sna. arobno je to bilo, vanvremensko, diznilendsko i smrtonosno. Kao i samo malo udovite koje se obrnulo u vazduhu da bi se suoilo sa mnom. Retkost je da se vidi ivi primerak, mogli smo uglavnom da vidimo samo smrskane i slomljene leeve. Runog, u stvari, nikada nismo videli, ak ni u mesecima kada su se nebesa prvi put smraila od njih, ali ovaj je bio prava bomba, obdareniji bezvremenijom, nevinijom i u potpunosti androginom lepotom od svih drugih. Neke smo mogli nekako da proglasimo za muke, druge za enske, a ovaj je bio vitak, atletski graen i sladak, i delovao je kao bilo koje pretpubertetsko derite, osim to je bio visok samo est ina i od glave do pete prekriven svetloruiastim dlaicama; leprao je kroz vazduh na arenim krilima slinim leptirovim. Dok je ciktao visokotonskim oduevljenjem, lako sam mogao biti omaijan u nepokretnost. Ali te oi. Skakavac se zlokobno nasmei i punom brzinom krenu prema meni, a dugin trag iza njega zapucketa vazduhom poput bia. Aktivirao sam sprej za bube i zasuo malog gada mlazom belog plamena pravo u lice. On zakreta i pade, ostavivi trag crnog dima, a ja sam ga i dalje zasipao i dok je padao prema podu spaljivao sam ga u pepeo, sve vreme vritei punim pluima. Susedi i prijatelji i dalje su se skrivali ispod ostataka platna kada je boca ostala prazna, sam Bog zna koliko je prolo. Ispustio sam je, kleknuo kraj aave mrlje na podu podruma, prekrio lice akama i zajecao. eron je jedina izila iz skrovita i prila mi. Ukoeno je hodala, kao da nije sigurna da se zemlja nee otvoriti pod njenim stopalima. Rorahovske mrlje koje su ostale od Klodetine krvi suile su se na ostacima njene bluze, a ve su bile suve na prerano osedeloj kosi, obojile su joj srebrnastosmee vlasi u tamniju senku crnog. Poloila je koatu ruku ma moje rame i procedila: "Za ovo je trebalo imati muda, Stju." Pogledao sam prazne ake i outao. "Spasao si nas", ree. Stvar je imala oi moje kerke Rejel. To im je omiljeni trik, da izgledaju kao neko koga volite i koga ne biste povredili ni za milion godina. Ali Rejel vie nema. Ona nije mrtva. Bar mislimo da nije mrtva, svakako vie nije ljudsko bie, ali to se ne rauna u smrt. Te razlike vie nisu vane kao nekada. Dovoljno je rei da ona vie nije ba moja kerka. Rekoh: "Pa ta?" 18

eron sede pored mene, potovala je moju potrebu za tiinom, ali nije bila voljna da me ostavi samog. Kao da e iko od nas biti sam u svetu kojim vladaju skakavci. 2. Nai preiveli drugovi nisu se pomolili ispod platna sve do pred zoru, kada se lepetanje utialo do mrtve tiine i kada je eron izila da otvori vrata da bi pustila dnevnu svetlost, nekakvu, da zasija dole u podrumu, gde su poslednji preiveli susedi provodili noi sklupani u tami. Upravo su se pojavljivali po jedno ili dvoje, poev od nekada nadmenog, a sada dronjavog i nedavno udovienog Pitera. On je bio nadmen, utogljen advokat za krivine sluajeve onomad kad je jo bilo toga to se zove zakon, pravni ili prirodan. Bio je dobar, sa ugledom da zlostavlja sudije i da prolazi ak i sa tim. Ali, video je neto rano, na poetku Zaraze, neto to ga je tako uzdrmalo i pretvorilo svu njegovu snagu u la, ostavilo ga da muca i hoda slabanim, nesigurnim koracima gubitnika. Decu je izgubio iste one noi kada smo ih izgubili i mi. Upravo je izgubio Klodet, na njenoj snazi odravao se sve do samog kraja, i ono to je ostalo od njega i nije bilo tako mnogo. Kada mu je aron priskoila i zagrlila ga da mu proapue uobiajene, neprikladne rei utehe, Piter je nije uo. Piter nije uo nita. Odmah za njim, izila je Nensi, vrsta, uglaena, elegantna, poput ileta otra Nensi, koja po obiaju uope nije delovala uznemireno, izgledala je ak zadovoljno, kao i uvek kada bi izila neogrebana i tako nadmona nad onima koji su umrli. Ostala je pribrana ak i kada je poprskana Klodetinom krvlju, jedina od nas koja nije ostarila vekovima tokom prolih par nedelja, jedina meu nama koja je u ovom groznom novom svetu ak i uivala, to je bilo injenica koja nije predstavljala neko veliko iznenaenje za one koji su morali da izdre i ive u istom bloku sa njom. Izmeu ostalog, ona je bila onaj sused koji voli da pravi liste i albe policiji. Fiksirala me je svetlim, ljubiastim oima: "Ja mislim da je vreme da malo popriamo", ree. Po obiaju, bilo je otrine u ja. Rasteglila bi tu re na tri sloga, a to bi i odgovaralo situaciji, ako se uzme u obzir koliko je esto time zapoinjala reenicu. Rekoh: "Nisam raspoloen." "Ba teta. Ovo je odavno trebalo da raspravimo." U ovoj situaciji, 'odavno' vie nije postojalo, skakavci su se pojavili pre tri nedelje. Ali Nensi je bila u pravu. Oduvek se izmeu nas kuvala velika mrnja, od kako znamo jedni za druge, sve one godine tokom kojih nas je zlostavljala sa verande koja je bila nie od nas u bloku. Znao sam da e to na kraju dovesti do sukoba. Nadao sam se samo da to nee biti sada, sa krvlju jo jednog prijatelja koja nam se sui na kouljama. "ta eli?" "elim da uvidi ko je sada ubio Klodet." Bob Kakoonobee, zaposlen kod Donsona iza ugla, koji je radio do kasno u no kada su skakavci prvi put napali i koji se prvi uteturao u nae improvizovano sklonite, nesposoban da izgovori vie od desetak suvislih rei, iziao je ispod platna, telee oi, crne i tupe, kao kod bilo koje druge glupe ivotinje dovedene u klanicu. Bob je bio jo gori od Pitera, vratio se gotovo u detinjstvo. Oh, ponekad je uspevao da sastavi reenice, ali nikada dovoljno jasno da bi objasnio ta mu se desilo ili kako su umrli Donsonovi, niti odakle mu te uznemirujue opekotine koje su od njegovog radnog mantila napravile dronjke. On se samo muvao unaokolo i ekao da mu kaemo ta da radi. Tako je ispod platna ostala samo jo jedna osoba koja se ljuljala napred-nazad, ona koju je Nensi jasno okrivila za Klodetinu smrt. Dejn. Upiljio sam se u Nensi pogledom za koji sam se nadao da e je uplaiti. "Mani se toga." "Mala nakaza nas je gotovo sve pobila", ree Nensi. "Vreme je da je se reimo." Telo ispod platna zajea u pet razliitih glasova, nijedan nije bio ni priblino ljudski, a svi su bezglasno preklinjali za osloboenjem koga nema, niti e doi. Nikako nisam mogao da prihvatim ono to je preostalo od ene sa kojom sam se venao. Nije bilo vano to sam prestao da je volim pre nekoliko godina, ni to to sam je esto varao, to smo esto razgovarali o razvodu i ostajali zajedno uglavnom iz inercije i brige zbog dece, ona je jo bila Dejn, bar donekle. Suoio sam se sa Nensi: "Nikoga ne izbacujemo. To je pravilo. Ali neemo te spreavati da ode ako ne moe da ivi sa tim." Nensi je gledala po sobi u potrazi za nekim raspoloenim da joj se pridrui u napadu, ali Piter je tonuo u katatoniju, Bob nije bio mnogo bolji, a eron je zurila u nju sa otvorenom mrnjom koju nisam 19

oekivao na tom lepom licu. Zgaena, Nensi me udostoji jo jednog pogleda usredsreene mrnje, pogleda koji ostavlja mukarce u strahu da e ih zaklati nou, dok spavaju, a onda se okrenu i zatutnja uz stepenite u dvorite. Moj i eronin pogled sretoe se i u njima smo prepoznali saglasnost da je Nensi moda u pravu i da dogovori vie ne vae. Svi smo izgubili decu, porodice, civilizaciju, ak i svet razuma, a do odreene mere i ljudskost. Ako ponemo da izbacujemo ljude da se sami okuaju sa skakavcima time emo predati i deo nas koji je opstanak inio vanim. Jedini deo koji nas razdvaja od nekog poput Nensi. Bob slabano namignu: "Jesti?" "Da", ree eron glasom umornim od svega. "Jesti." 3. Otprilike pre dve nedelje, bila je no crvenog poara koji je svu konzervisanu hranu u krugu koji se mogao prepeaiti pretvorio u nejestivi i smrdljivi crni katran. Ali znali smo ve tada da e hrana biti problem, ranije ili kasnije, ostajali smo bez svega u naim udruenim zalihama, a na onaj tei nain nauili smo da je pohod u lokalnu samoposlugu veoma loa zamisao. Ono ta nam je sada jedino ostalo za jelo upravo je ono to nas i ubija. Skakavci. Svakog Boijeg jutra isteturali bismo se iz eronine kue, jedine preostale od nekadanje tri ciglene zgrade u ulici, u nekada pomodnom predgrau, a sada pejsau koji potie ravno iz pakla. Drvene zgrade postale su kosturne ruevine toliko izbuene tunelima skakavaca da stoje jo samo iz iste tvrdoglavosti. Parkirani automobili su izuvijani, izoblieni, aije poluistopljene, poput bolesnog kompromisa izmeu Dalija i Detroita. Nebo je raznobojni sjaj tragova koji se rastapaju. A sva stabla pretvorila su se u nekave kristalne strukture koje proizvode zveckavu muziku na vetru. Ali ono najgore oko nas jesu leevi skakavaca od prole noi, palo ih je na milijarde i naslaga smrskanih tela duboka je do lanaka u svim pravcima. Svi su mrtvi, goli i svi izgledaju kao krilati ljudi; u satima pre nego ih sunce dijamantskog oblika spri, od mesa su, i svi se mogu jesti. Ukusni su, koa ima kiselkasti ukus koji podsea na peenu piletinu. Ali to to su ukusni ne znai obavezno da su i dobri za jelo. Ponekad vam neki njihov sastojak ne prija. Danas, dok sam kleao sa ostalima i probirao kroz sablasni bife, jednom akom sam vrsto drao Dejn za povodac i ustanovio kako mislim, prvi put u ovih nekoliko dana, na Edija. Edi je bio eronin mu, savetnik za osiguranja po profesiji i srazmerno poznati pisac krimi-romana po naklonosti; on je prvi preuzeo komandu u naem preivljavanju. Njegova je zamisao bila da udruimo zalihe i branimo samo jednu zgradu umesto njih deset. On je odgovoran i za naziv skakavci. Prvi je probao jednog od njih i proglasio ih za jestive; na alost, prvi je otkrio i skrivene opasnosti. Svi smo imali reakcije. Neki od nas iskusili su tri, etiri ili pet, jednu za drugom, svaka bi nas pomalo promenila, odvodei nas malo dalje od ljudskosti. Neke od promena bile su na neki nain i smene: Bob ima neprirodno velike, smee, tanjiraste oi, Piter je sada prekriven slojem svetloutog krzna, eron ima maije brkove i po tri prsta vika na svakoj aci, ja du oba ramena imam niz nazubljenih bodlji, a Nensi ima ravast jezik i bezoblian prorez na mestu gde su nekada bile usne. Svi smo sreni, ako uzmete u obzir ono to se dogodilo Ediju, ono to se desilo sa naom decom ili sa Dejn. Pa ipak, svi brstimo, halapljivo i uglavnom razdvojeni, u strahu da nam se pogledi ne susretnu. A i nemamo neki izbor. Posle dvanaestak minuta, prila mi je eron, pretvarajui se da dolazi sluajno. Samo bi potpuni paranoik video nekakve namere u njenom ponaanju, ali svi smo postali paranoici, a za mene je to bilo oigledno kao sam pakao. Stigavi do mene, zablistala je hrabrim, sitnim osmehom, podigla malu, krilatu figuru do usta i odgrizla joj glavu. Potrebna su bila tri griza da je proguta, i osmeh je nestao. "Isuse, Stju, spali smo na estoro. Moe li da veruje da nas je estoro?" Namrtih se. "Prilino jadno, zar ne?" "Tragino je", ree ona oajno. "Stalno sebi govorim da to ne moe da traje veno, da emo ranije ili kasnije nauiti pravila i pregrmeti sve ovo, a ponekad uspevam i da verujem u to, ali to tako ne ide, zar ne? Ovim tempom neemo preiveti ni nedelju dana." I sam sam doao do istog zakljuka, ali bilo je bolno uti to od eron. "Ne moe tako da pria. Moda smo najgore prebrodili." "Aha. A moda je sve ono ta smo videli tek najava za ono to sledi." 20

Tada se okrenula i skupila da potisne greve koji su hteli da je rastrgnu na komade. Nije plakala, naravno da je oduvek bila od onih koji su sposobni da potisnu suze kada to moraju. Ali borila se, a iako sam udeo za reima koje bi mogle da joj ponovo prue nadu, njih u meni jednostavno nije bilo i bio sam siguran da bi ionako bile lai. Jedino sam mogao da je uhvatim za ramena dok se sabirala, a i tada se trgla na moj dodir, ne elei da sa mnom ima bilo ta dok se to ne zavri. Kada je ponovo progovorila, nije se okrenula prema meni. "Ovo ak i nije ono o emu sam htela da priamo. elela sam da razgovaramo o njoj." Namrtio sam se: "O kome?" "Zna na koga mislim. Mislim da e postati problem." Pogledao sam prema Nensi, bila je oko dvadeset jardi od nas i prevrtala je kroz gomilu, traei skakavce koji joj deluju najbezbednije za jelo. Dok sam je gledao, podigla je mali trup do usta i neceremonijalno mu odgrizla noge. Ispustio je piskavi krik, kakav isputaju kada nisu sasvim mrtvi. vakala je, oigledno, neuznemirena. Zadrhtah. "Ona je oduvek problem, pa ta sa tim?" "Pa", okrenu se eron ka meni, "mislim da neto planira." Refleksno pogledah ka eni u strahu da nas ne uje. To je, u stvari, bila navika. Jo sam oseao krivicu kada sam priao sa eron, dok je Dejn bila u blizini. Ali Dejn nije mogla nita ni da uje, ni da vidi. Ne uima niti oima. Za nju je ovo bilo vreme ruka i urno je sakupljala dovoljno leeva da zadovolji apetit. Zatitniki pritegnuh konopac koji ju spreavao da odluta. "Kao, na primer? Pu? Da se proglasi voom grupe i osudi Dejn na smrt? To je smeno. Niko na to ne bi pristao. Svi je isuvie mrze." "Tako je moda bilo kada nas je bilo dvadeset", ree eron oblizujui krvavo mesto u uglu usana." I kada nas je bilo petnaest i kada nas je bilo deset. Kada je bila u potpunoj manjini meu onima koji je nisu podnosili, ali su je primili, jer je to bilo jedino poteno to je moglo da se uradi. To se promenilo, Stju. Sada svi hodamo ranjeni, a ona je jedina jaka kao i pre." "Pa ipak, nee nita pokuati", rekoh sa ubeenjem koje je bledelo. "Nadglasavamo je pet prema jedan." Brci joj se trznue. "Po kom to sistemu? Dejn je bespomona, Bob je samo malo bolji, a kada Piter prebrodi ok posle onoga to mu se desilo, prva misao bie mu da je Dejn kriva to mu je ena poginula. Kako god ti to izgledalo, Nensi je, u stvari, u pravu. To ostavlja samo tebe i mene protiv nje. A ja ne verujem da e ekati da se odnosi izjednae. Isuvie nas mrzi." Pogledao sam prema Nensi koja je i dalje njukala meu siunim leevima oko mesta gde je Piter stajao usamljen, suvie okiran da bi i sam brstio. Bili smo predaleko da bismo uli njeno lano saaljenje, ali siguran sam da znam kako je zvualo: "Hajde, dragi, znam da je teko. Ali mora da se i dalje bori. Mora da tedi snagu. I Klodet bi to elela. Ne zahvaljuj mi. U mom srcu je tvoja dobrobit." Mislim da takav uvlakaki govor ne bi delovao na Pitera. Taj se itavog ivota uvlaio drugima. Ne moe ga obrlatiti ena koja je ivot provela u uhoenju suseda durbinom i pisanju albi na decu koja bi po jedan sat putala stereo posle povratka iz kole. Ne mogu to da zamislim. Ne mogu. "Nee prestati", ree eron i ukloni neoprani pramen sa oiju. "Nikada. Sea se kada je saznala za nas dvoje?" To nisam mogao da zaboravim. Ta ena je tako zlobno uivala dok je svima priala pikantne pojedinosti da sam oekivao da umre od jeda kada je moj brak, ako ve ne i prijateljstvo, nekako preiveo. "U pravu si", rekoh. "Ali proklet da sam ako znam ta da radimo." "Zna dobro ta moemo." Hteo sam da joj kaem da to ne dolazi u obzir, da je suludo, da ima nekih granica prekoh kojih ne elim da prelazim, ak i to da me je, kada je ludilo zapoelo, Edi primio i pored naih loih odnosa. A onda, iza mene, Bob vrisnu. 4. Bio je to onaj visoki grgutavi krik koji isputate samo onda kada nijedan drugi krik nije dovoljno jak da izrazi bol. Fredi je tako vritao kada je bio pretvoren u pihtije sopstvenim rebrima koja su se skupljala. Frenk je tako vritao kada mu je utroba, poput legla zmija, izletela iz ustiju. Dejn je tako vritala kada su joj se oi i usta pretvorile u prazne duplje obrubljene otrim, zveketavim zubima. 21

Svi smo poznavali taj zvuk. To je zvuk koji ljudi proizvode kada ljudskost bude strgnuta sa njih i svi ivimo u strahu od neizbenog dana kada emo ga i sami ispustiti. Bob se oglasio tim zvukom, odmah iza mene. Ispostavilo se da je eron gledala kada se to desilo, i iz njenih oiju mogao sam da vidim da ne valja. Okrenuo sam se i video ga kako se koprca na zemlji, drei se za desnu ruku. Bila je dua no to je imala pravo da bude. I sjajnija. I crvenija. I dola je do take kada je sijala poput minijaturne zvezde. eron je ve prepoznala situaciju i bacile se iza kue u zaklon. Meni je bio potreban dodatni deli sekunde da ukopam, ali kada je prodrlo do mene, srce je htelo da mi pukne od oka. To je bilo ono to smo do sada videli samo jednom, onog dana kada smo izgubili decu. Dan kada je kerka spolja doklizala da pokae mamici i tatici ta je nala. Alemkamen. "Isuse!" Vrisnuh, bacivi Dejn u stranu. "Bobe, ne pomeraj je!" Grio se u agoniji, vitlao izmenjenom rukom ispred sebe po vazduhu. Otri deo ostavljao je udan, svetlucavi trag praine. Praina je isputala zvuke zvonia dok je palila zemlju svetlucavim, zelenim plamenom. Negde, milionima milja daleko, Piter i Nensi vritali su da im neko kae ta se zbiva. Dejn je puzila po zemlji i panino cvrkutala u nekoliko vanzemaljskih glasova. eron je kruila oko Boba i vrebala pravi trenutak da ga obori. Nisam imao vremena da se bakem sa bilo kim od njih, ne pored Boba koji je unaokolo nekontrolisano razbacivao prainu. Odskoio sam od oblaka svetlucave praine, jedva sam izbegao ono to bi napravila od mene i doviknuo mu da legne. Drugi put se zgrio i neto, veoma nalik na plamenu raketu, napusti njegovu izmenjenu ruku i uzlete put neba, negde visoko iznad nas, da bi se tamo rasprslo. Nesposoban za bilo ta drugo osim da pokua da odbaci plamenu stvar prikaenu za ruku, Bob jo jednom beskorisno zamahnu. To je bila jedina prilika. Preskoio sam uarenu zelenu povrinu i zgrabio ga za zglob. eron je jo jednom bila bra od mene. Otpozadi je ve zgrabila Boba, jednu ruku mu je savila oko vrata, a drugom je teglila njegovu ruku unazad. Bob ju je u borbi zavrteo, digao sa zemlje i njenim nogama tresnuo u moj bok. Sapleo sam se, doekao, posegnuo da pomognem eron da mu dri ruke na leima. Prepoznao me je kroz bol i sa jadnim poverenjem rekao: "Stju?" "Da", prodahtah. "Boli." "Znam." Nekontrolisano se tresao. Ruka mu se zgri. Jo jedan oblak praine eksplodira iz baklje i u tom trenutku sakri eronino lice od pogleda. uo sam kako se gui, uo sam jecaj koji je govorio da joj je to neto uradilo i tanuni krik dok je putala Boba i zakoraivala unazad u uzaludnom pokuaju da pobegne. Neto praine palo je i na moje ruke i bolno me zagolicalo, arolija je poela i ovde da deluje, ali nisam mogao da pobegnem vritei kako sam eleo, prisilio sam Boba da legne, prikovao mu ruke na bokove i kleknuo mu na lea da ne bi ponovo ustao. Zemljite koje je poprskao pretvorilo se u polirani smaragd i nisam mogao jo da brinem i zbog toga. Piter je drhtao. Nensi mi je uputila pogled koji nije bio daleko od likujueg osmeha. Dejn je bezbrino gmizala naokolo i trpajui tela skakavaca u svoju zbirku gladnih ustiju. eron se nigde nije videla. Bob ree: "Boli." "eron!" viknuh. Odgovora nije bilo. "eron!" Video sam i ostale koji su se osvrtali dok im je u oima svitalo saznanje da je nema. Osim kod Nensi. Presrevi njen pogled, shvatih da zna. Videla je ono to sam ja bio prezauzet da vidim i to joj je ulepalo dan. Nije joj smetalo to i ja to znam. Ba naprotiv, bila je, tipino, zbilja zagrejana da bude donosilac loih vesti. "Boli!" jaukao je Bob. Prvo bitne stvari, okrenuh se od Nensi prema preobraaju jadnog Boba. Fizike promene najoiglednije su bile iznad zglobova i lako sam mogao da vidim kako energija alemkamena juri kroz meso nadlaktice. Putovala je u navalama svetlosti, svaka je pulsirala poput male eksplozije, svaka plamenobela od nekakve vatre koja nije morala da plamti da bi vas obeleila, sam alemkamen nije bio u stanju da je zadri. 22

Kad god bi udahnuo, iz usijanog vrha izletela bi svetlucava praina. Ruke su mi pulsirale. Nisam eleo da znam ta im se dogodilo. Piter se dovoljno pribrao da me izvue iz paralize: "Zar ne bi trebalo neto da uradimo?" Rekoh mu: "Pretrai kuu i nai pojaseve, konopce. Sve to moe da se iskoristiti da mu ruku priveemo uz telo. I neki arav da je umotamo. Ako je veemo, moda nee biti tako opasna." "Nije valjda da veruje u to?" ree Nensi. Bila je u pravu, ali suprostavio joj sam se. Ako bih joj sada popustio, morao bih potom da joj poputam u svemu. Postala bi gazdarica, kao to je oduvek i elela da postane. Rekoh: "Smesta." Otila je, bez rasprave. Ali to me nije nateralo da se oseam bolje, posebno zbog toga to je otila sa velikim, irokim osmehom na licu, a Piter ju je pratio poput izgubljenog teneta. Ostao sam tamo gde sam i bio, kleao sam na promenjenom oveku koga sam jedva poznavao, u vidokrugu supruge sa kojom sam se venao, bolno svestan promenjene ene koju sam voleo, oseao sam kako magija deluje i oteuje mi kou, i mislio na skakavce, siune, arobne skakavce koji ponovo noas dolaze u milijardama. Setio sam se da sam ih prvi put video na televiziji, taj ivopisni vazduni snimak Menhetna, neposredno pred suton, prekriven uskovitlanim tepihom skakavaca, poput lea koji prodiru mravi. ak sam se setio i nekih zgrada koje su se pretvarale u neprepoznatljiva oblija pod tom baraom na nain koji su moje ljudske oi odbijale da ih prihvate. Setio sam se predsednika koji je upao u program da bi objasnio da ih je vojska obuzdala. Neobinih promena na njegovom licu neposredno pre prekida i prelaska na veiti probni signal. Kleao sam na Bobovim grudima, pokuavao da ne gledam iscereno lice koje se pojavilo na suncu i priseao se kako je izgledalo dok sam verovao da mora biti kraja ludilu. 5. Unutra. Kasnije. Deija soba. Odaja ispunjena senkama deije veliine, neke su premazane preko zidova, ostale se slobodno kreu kroz vazduh i ostavljaju tragove za sobom. Bio sam odogovoran za Dejn, tako da se podrazumevalo da pazim i na Boba. Zato da ne? Dajte mi dve opasnosti za cenu jedne. A nisam neto ni mario. Ionako sam sve izgubio. Posle svega, provesti par preostalih dana starajui se o ludi i ljudskoj bombi oteenog mozga prakrino je etnja kroz park. La, la, la. Sedeo sam zato za pisaim stolom koji je pripadao eroninoj kerki Keti, mazio Dejninu kosu, pazio da se Bob ne izvue iz vezova i posmatrao kako se senke skupljaju na zidovima; nijednom nisam pomislio na to ta ostali sada rade, sve dok nisam zauo kucanje na vratima. Neobino. Uvek ostavljamo vrata odkrinuta. Loe stvari deavaju se onima koji se zakljuavaju. Ali, posle skakavaca, loe stvari deavaju se ta god da radimo. Progunah: "Uite." Piter ue, krvavih oiju na licu u potpunosti prekrivenom zlatnim krznom. Potovao sam njegovu sposobnost prilagoavanja, njemu nije bilo lako da ue, i to danas, i to sa izoblienim senkama njegove dece koje su se obrtale na zamagljenim zidovima. I ja sam jedva izdravao da boravim ovde, a moja deca ni izbliza nisu izmenila oblik koliko njegova. Njegova jedva da su liila na decu. Ali nosio je i sekiru. Edovu sekiru. Ed ju je odravao tako to je lino cepao drva. Nisam se zapitao ta e Piteru. Progovorio je sa oklevanjem oveka koji nije navikao da dri govore: "Gledali smo svuda oko kue, ak i u podrum, ostavu i tavan. Nema ni traga od eron." "Hvala ti", rekoh, pomislivi da ba i nisam toliko uveren da Nensi sprovodi podrobnu potragu. "Kako se dri?" Pogledao je prema zidu gde je neto poput pogrbljenog bauka zgrabilo i jelo senku neega to je liilo na zmiju. "udno", ree toliko udaljenim glasom da sam znao da nije shvatio ta je video, nain na koji dela ljudski um. Nain na koji ovo ludilo utie na mene. Da je Klodet umrla nedelju dana ranije, mislim da bih poludeo. "Zna, voleo sam je." "Znam." Oni su bili susedi na veitom medenom mesecu, za razliku od Dejn i mene, ili eron i Edija, za razliku od bilo koga u ulici, onu su uvek delovali tako savreno zajedno, ujedinjeni na nain na koji se brak reklamira u slikovnicama. Bili su tako napadno slatkasti da smo im se mi ostali otvoreno podrugivali zbog toga, dok smo im u potaji zavideli zbog onoga ta imaju. 23

"ao mi je, Pit." Zagledao se u sekiru, kao da pokuava da se izgubi u njenoj utenoj vrstini. "Trebalo bi da sam lud od bola. Ali ne oseam nita. Kao da nita nije stvarno. Kao da sam milionima milja daleko od sebe, a sve ovo je neto to sam izmislio, kao da samo treba da usredsredim pogled na pravi nain i onda vie nee biti skakavaca, a sav svet bie onakav kakav i treba da bude. Onda se pogledam u ogledalo i vidim u ta se pretvaram i shvatim da se ovo nikada nee zavriti, da ne mogu da naem razlog zato bih zbog toga uopte mario. ta to sa mnom nije u redu, Stju?" Ovo je bio otvoren poziv za razumevanjem, a ja sam pogrena osoba za tako neto. Pored Dejn, eron, moje dece i grgoljavog oseaja u rukama, nisam imao nimalo prostora da teim bilo koga drugog. Ali njemu je neko trebao, a niko drugi nije bio na raspologanju, pa zato ustadoh sa namerom da uinim koliko mogu. Preao sam gotovo pola sobe kada on ispusti zvuk koji je napola bio jecaj, napola urlik. I zari mi sekiru duboko u grudi. Video sam pogled pre nego sam video udarac. Bio je to pogled ispunjen meavinom uasnotosti i oslobaanja. Oslobodilako je bilo to da je prisiljavao sebe na udarac koji nije bio siguran da moe da izvede. Uas je znaio da jo nije bio siguran da je to potrebno. Nije bilo bola. Ni krvi. Nisam imao vremena da se zapitam zato. ok me natera da se zateturam od njega, njegovih oiju i seiva zarivenog u mene, u moje srce. Uspeo sam da napravim tri koraka, Piter, koji nije mogao, ili nije hteo da ispusti drku, sledio me je poput psa na uzici pre nego to sam se sapleo o Boba i poeo da padam. Nisam eleo da padnem. inilo mi se vano da ne padnem. Ali u blizini je bio samo jedan vrsti predmet. Prsti su mi se sklopili oko drke sekire, vukao sam je i time sam ruio i Pitera dok sam padao. Ispustio ju je i tresnuo na pod pored mene, uz glasni izdisaj. Nisam primetio kada sam pao. Samo sam buljio u neobinu ipku koja se izdizala iz grudi do aka koje su kljuale i preplitale se drei ispolirano drvo. Meso se tamo kovitlalo poput okeana za vreme tropske oluje, pravi mali cunamiji kidali su ake u talasima. Piter otpuza. "Oh, Boe", stenjao je. "ao mi je, Stju, nisam hteo. Nisam znao ta radim." Izvukao sam sekiru iz grudi. Seivo je izilo isto i suvo. Bacio sam ga u stranu i prokljualim prstima preao preko glatkih grudi koje su isuvie liile na istopljeni elik, a premalo na ljudsku kou. Ovo je na neki nain bilo mnogo gore od bilo kakve rane koju je mogao da mi nanese... "Ali ona mi je rekla da je uzmem, da nam je to jedina prilika da preivimo, a ja sam joj rekao da ne mogu, a ona da moram, da ona to ne moe sama, da nam nee dopustiti da mu se pribliimo..." Neko vreme je tako trtljao o tome kako je to bila Nensina zamisao, kako mora da je bio polulud kada ju je posluao i kako mu je ao. Oh, Boe, koliko mu je krivo. Vie nisam mario. Bilo bi mnogo jednostavnije da naprosto ostanem da leim na leima kao da sam stvarno povreen i da nemam posla sa suludim iskuenjima koja se javljaju deset puta dnevno otkako su se pojavili skakavci. Dejn propuza kroz vrata, njeno tanuno bezvezno brbljanje bilo je naglaeno kuckanjem onjaka u onim dupljama. Nisam nita preduzimao. Bob se probudi i zavrita u iznenadnoj agoniji, ebe obmotano oko njegovih izmenjenih ruku nadu se poput balona i eksplodira jo jedna erupcija smrtonosne svetlosti iz alemkamena na vrhu. Nisam nita preduzimao. Piter se pribi uz zid u pokuaju da se udalji od mene, a tamna, deci slina oblija iznenada promenie pravac kretanja i uputie se ka njemu, obmotae su ga senovitim pipcima. Nisam nita preduzimao. Nisam reagovao ni kada su se senke svile nad mojom senkom i kada sam shvatio da nas hoe obojicu. Jednostavno vie nije bilo nikakvog prokletog razloga. Deca su skliznula sa zidova, tiha, siva i neodredljiva, manje kao duhovi a vie kao sluajne are svetla i senki. Bilo ih je vie nego to je trebalo da ih ima, kao da su se umnoavala u mestima gde su sada obitavala i dok su se skupljala na meni i Piteru, aputala su gadosti reima koje nisu pripadale ljudskom jeziku. Shvatio sam samo da su gladna i uplaena i da mrze to u ta su se pretvorila. Piter je i dalje jecao kada su ga senke preplavile. Moja kerka, Rejel, proaputa: "Tatice, plai li se?" Da, Boe, pomozi mi, da. Poslednje to sam uo bio je lepet krila dok sam gubio svest. 6. 24

Raspravljali smo o skakavcima, odakle dolaze, svaali se da li su vanzemaljci ili aneli, ili stvorenja koja tek treba da dobiju ime, a Edi je zauzeo stav da su oni oduvek postojali, na rubovima ljudske civilizacije i da im je broj bio prihvatljivo mali, sve do sada. "Mora da je postojao neki grabljivac." Rekao je Edi. Bilo je to na poetku poasti. Pre nego smo izgubili decu, pre nego smo potraili utoite u domu eron i Edija. Nas desetoro krenulo je u pohod na lokalnu samoposlugu. Ponestajalo nam je hrane, jo nismo proli kroz zlo koje nas je nateralo da traimo zamenu za hranu i rizikovali smo samo put, cela tri bloka, jer smo tada jo mislili da je jedina alternativa gladovanju smrt. Ponaali smo se tada kao survajvalisti, nosili smo lovako oruje za koje smo mislili da neto znai. Tja, doli smo do samoposluge i vratili se praznih aka. Jedino to nas je sada bilo petoro umesto desetoro, ostale su zgrabile prodrljive stvari koje su nekada bile umotane u celofan i drane smrznute. Lovako oruje je protiv njih bilo beskorisno. To je bilo poslednji put da smo se ozbiljnije udaljili od kue. Od toga dana, na putu da nas masakriraju, i dalje smo verovali u svoje sposobnosti i u to da e svet biti poten prema nama. A kada je Edi govorio, mi smo sluali, na kraju krajeva, on je uvek znao ta pria. "Kakavi grabljivci?" upita Klodet. "Ne znam. Neto to spreava rast populacije, spreava ih da se ne pretvore u leminge, ne, skakavce." Obliznuo je usne na tu re. To je bilo prvi put da ih tako nazove, a svakome je to zvualo kao zvanino krtenje. "ta god bilo, vie ga nema. Mora da smo uradili neto zbog ega je izumro ili smo mu bar smanjili broj toliko da vie ne moe praktino da bilo ta promeni." Dok su ostali pokuavali to da svare, rekao sam: "Ako je to tano objanjenje, onda smo u nevolji." Edi me pogleda sa oiglednim iznenaenjem to sam se usudio da govorim u njegovom prisustvu; jo od onoga sa eron, trudili smo se da se jedan drugome sklanjamo sa puta. "Zato?" "Prvi zakon divljine", rekoh. "Kad god plen postane previe brojan, predatori se bre mnoe da bi nadoknadili razliku. Ako vie nema starih grabljivaca, nastaju novi. Kako god da okrenemo, posle emo morati da brinemo i o njima, a oni e biti jo gori." Svi se zgledae. Najednom vie niko nije hteo da misli na grabljivce. Skakavci su dovoljno gadni. Ve su u potpunosti unitili svet kakav smo poznavali, pretvorili su ga u neto uasno i strano u emu za nas moda nema mesta, a ako je na horizontu neto jo gore, onda bolje da stavimo cevi oruja u usta i zavrimo sa tim. To bi nam svima utedelo gomilu uzaludnih pokuaja. Ali dok se to ne dogodi neemo biti sigurni. I zato smo prestali sa priom i usredsredili se na prolazak ulicama preplavljenim malim ovekolikim leevima. Niko nije progovarao dok nismo stigli do samoposluge koja nas je ekala. Do mesta gde nas je petoro poginulo... 7. Gde god da smo bili, bilo je mrano. Neobina vrsta tame, nije najavljivala samo nedostatak svetlosti ve i prisustvo neeg dubljeg i hladnijeg. Piter je bio ovde, sa mnom, vritao je, glasno i bez prestanka, sa vie daha nego to je stvarno moglo da stane u plua, ali bio je hiljadama milja udaljen, predaleko da bih ga dohvatio, potonuo je u tamu mnogo bre od mene. Obojicu su nas opkolila deca iz susedstva, bodrila su nas glasovima koji su sekli poput bodljikave ice, reenicama koje su pekle poput soli utrljane u otvorene rane. Bila su oduevljena to su pored njih sada odrasli koje mogu muiti na sve naine, sa svom estinom udruene mrnje. Nisam mario, bio sam slobodan. Zavrilo se. Vie nisam morao da provodim noi u oslukivanju udaraca skakavaca o zidove i razmiljanju o tome koji e od prijatelja jo biti ivi kada sunce sledei put zae. Nisam vie morao da posmatram kako oveanstvo ide iz jedne mutacije u drugu. Bio sam sam u paklu, a ako je pakao mesto koje e zadovoljiti decu, tim bolje. Bilo mi je muka od borbe. Negde, veoma daleko, neko viknu moje ime. Bio je to enski glas, dalek, hladan i izoblien, poput rei izgovorenih pod vodom. Odnekud sam ga poznavao, ali nisam dovoljno mario da bih se prisetio odakle. Neka joj odgovori neko drugi. Ja sam izgubljen. Vikala je i dalje, bez prestanka. 25

Pomislih, ostavi me na miru. "Do vraga Stju, izlazi odatle! Ako ne zbog mene, ono zbog Dejn!" "Dejn?" Pomislio sam na enu kojom sam se oenio, za koju sam nekada verovao da je volim, koju sam smatrao lepom sve dok tiina nije poela da se die meu nama, zamiljao sam je u venanici, elegantnu, kakva je bila toga dana, ali imala je sadanje, nakazno lice. Draa mi je tama. "Stju, u nevolji je!" Glas je zbilja zazvuao poznato... Zamahnuo sam rukama ispred sebe. To su bile plamenocrvene stvari za kojima je ostajao svetlucavi trag. Bile su jo i prozirne, ako bih izbliza pogledao video bih ispod koe kostur, kostur koji se neprijatno promenio, sa nekakvim gukama i izraslinama koje nisu odgovarale obliku prstiju. Zato da brinem? "Stju!" Prsti mi dodirnue, hiljadama milja daleko, neto vrsto - drveni pod. "Tako je, Stju! Samo napred!" Tama me je grabila deijim prstima. Krenuh ka podu koji se nalazio ispred mene i otpuzah na svetlo. Gde god sam ga dodirnuo, drvo je pocrnelo. "Hvala Bogu, mislila sam da sam te izgubila." Prepoznao sam okolinu koja se stvarala oko mene, deija soba. Mesto ispunjeno senkama, ali i zaslepljujuom svetlou u poreenju sa onom iz koje sam pokuavao da umaknem. Tu je bilo i slomljeno, krvavo telo koje je lealo u hrpi na podu, oigledno le, ali nisam mogao da odredim iji. Prepoznao sam i glas koji me je ohrabrivao: "eron?" Bilo je to poput arobne rei. Soba uskoi u postojanje, poput slike koja iznenada dobija pravu iu. Jauknuo sam, dok su mi milioni trnaca, neopisivih i usijanih, probadali gole noge, osvrnuo sam se i video ponor iz koga sam upravo pobegao, neto neodredljivo, senkovito, to je pulsiralo na mestu gde su eronina deca nekada drala sanduk sa igrakama. Ta tama bila je u dubokim kosmosima i nisam mogao da shvatim kako sam pronaao izlaz, ak ni uz eroninu pomo. eron. iva je! To me natera da skoim na noge. "eron!" Ovaj put nije odgovorila. Vrteo sam se u krugovima, pretraivao svaki kutak sobe, jedva da sam primetio mrtvo telo dok sam se tresao zbog nemoi da je naem. Ostalo je dolazilo sporije. Uvideo sam da sam potpuno nag, da se kljuanje sa ruku proirilo na svaki pedalj gole koe, vreli vazduh dizao se sa mene poput pare. Tada, i tek tada, primetio sam da je jadni, poremeeni nespretnjakovi Bob ubijen. irom otvorene oi buljile su u napukli plafon sa zauenim izrazom, a to su bili jedini prepoznatljivi delovi lica, sve ispod toga pretvoreno je u sirovo meso udarima sekire koju je Piter isprobao na meni. Sama sekira bila je jo zarivena u pod pored mesta gde mu je ruka bila divlje amputirana kod ramena. Krv koja je iscurela oko patrljka jo se mrekala naletima udne svetlosti, lepe, na neki osobeni nain, ali ipak nepodnoljive za gledanje. Oi mi zasuzie. Nisam poznavao Boba kada je bio normalan i njegov ivot pre poasti ostao je tajna za mene, ali siguran sam da je nekada bio dobar ovek, moda je negde imao porodicu i verovatno bi pokuao da joj se vrati, da je bio u stanju da je se seti. Nije zasluio nita od onoga ta mu se dogodilo. Ali opet, niko od nas to nije zasluio. ak ni Nensi... Setio sam se da mi je Piter rekao da je napad na mene bio njena zamisao. Rekao je da mora da me ubije da bi ga dobio. Na ta li je mislio? Shvatio sam, i mada sam smatrao da sam umrtvljen dnevnim ivotnim uasima pod skakavcima i da nita ne moe da mi natera srce da bre zakuca, uvideo sam da sam pogreio. Alemkamen. Poslala je Pitera po to, zato je Piter morao da me ubije, da bi ga se dokopao. Ubila je Boba da bi amputirala alemkamen. 26

Uspanieno dreknuh: "eron!" Iza mene neto unu, zvuk, neuhvatljiv poput lista papira koji klizi sa stola na pod. "Stju", proaputa. Okrenuo sam se u oajnikom pokuaju da joj vidim lice. I nimalo me nije iznenadilo to je otila, sa bledim tragom duge, jedinim znakom da je bila ovde. 8. Nisam nigde mogao da pronaem Nensi i Dejn, ak ni u podrumu, iako se brzo pribliavalo doba dana kada vie niko nigde nije siguran. Iziao sam da ih traim i stajao jadan pod sumornim nebom, sputan besom i brigom, nesposoban da mislim na bilo ta drugo osim na tragove duge koji su se pojavljivali nad morem izdubljenih krovova, sve dok nisam pogledao niz ulicu i video da su Nensina vrata irom otvorena, prvi put od poetka opsade. Pozivnica. Prvi skakavac te noi krenuo je na mene im sam kroio na prilaz Nensinoj kui. Bio je najbri od svih koje sam ikada video i krenuo mi je pravo ka licu, a dugin trag je od trenja zaplamteo za njim. I u trenutku kada je izgledalo da e mi provrteti rupu kroz glavu, videh izraz na aneoskom licu stvorenja obojenom bojama iz crtanih filmova i naglaenom parom udesno lepih, modrih oiju, izraz shvatanja. Nikada do sada nisam video takav izraz na licima skakavaca. Mogao je da me probui bez problema, ali na est ina udaljenosti, skrenuo je. Okrenuh se da vidim kuda je otiao. Ugledah trag duge kako u pravoj liniji nestaje put neba, prva zvezda levo, pa ravno do jutra. "Da sam proklet", rekoh, a onda prokleh sebe zbog izbora rei. No ipak, verovatno su bile istinite. Dva skakavca krenue ka meni pre nego to sam stigao do ulaznih vrata Nensinog doma i oba se u poslednjem trenutku predomislie. Zanimljivo, ali to nije bilo nikakvo jemstvo da u biti bezbedan kada ponu da padaju u milionima. Uao sam. Samo sam jednom bio u njenoj kui, pre sedam godina. Kada smo se Dejn i ja doselili u susedstvo i kada smo jo odbacivali sva upozorenja da se drimo dalje od Nensi kao puka ogovaranja. Na kraju krajeva, to to svi govore da je luda ne znai da je i stvarno luda, zar ne? Moda je ona samo jadna razvedena ena koja je imala kolosalan peh da se oee o neke i zbog toga nepravedno proglaena za ludu iz komiluka. I ta sa tim? Mi smo novi i stiemo svoje utiske od poetka. Dva sata kasnije, otili smo, pitajui se koji li je vrag toj eni. Kako su stvari stajale, mesto se od tada nije mnogo promenilo. To je i dalje bio komarni potpuri srebrnih tapeta, crnih konih fotelja, slonova od mahagonija i svilenih zavesa nasuminih geometrijskih oblika u trouglastim metalnim okvirima. Kao i ranije, jastuii na seditima bili su umotani u plastiku kao zalog buduim pokolenjima. Jedina razlika bila je u tome to je sada sve bilo u neredu, nametaj je bio nagomilan kod razbijenih prozora, a zidovi su zamrljani rupama koje su od udaraca ostajale za smrvljenim skakavcima. Liilo je kao pejsa posle bitke, a valjda je tako i bilo; kada je poast prvi put udarila, ona je provela etiri puna dana branei sama to mesto pre nego to je konano pristala da se pridrui ostalima koji su branili kuu eron i Edija. Prekasno sam shvatio da je pokazala vie smelosti od svih nas. Pre nego sam odluio gde da pogledam, uo sam nekoliko desetina udaraca po krovu. Nove kamikaze-skakavci. Ubrzo e nagrnuti kroz prozore. Razlog da pourim. Ono to je ostalo od Nensi naao sam u podnoju kamenog stepenita koje je vodilo do podruma bletavo osvetljenog sjajem njene koe. Gotovo da je smeno. Razumeo sam zato je alemkamen bio neodoljivo iskuenje za nju, to je, na kraju krajeva, apsolutna mo. Samo mahnete, i kuda god da ga uperite, nastaju uda. Ali ako sam ita nauio u ivotu posle skakavaca, to je da je ivot sa suvie uda tek drugi vid haosa. Haos je Nensi ivu pojeo. Bila je ona tu negde, bar sam tako pretpostavljao. Mora da je bezoblina, nemogua stvar, nije ni ruka, ni pipak, ni bilo koja vrsta uda, ve neto sasvim drugo, to mi je i dalje pretilo sa alemkamenom. Ali nita na njoj nije bilo prepoznatljivo, sve se neprestano menjalo sa svakim novim vihorom svetlucave praine koji se sputao na uskomeanu masu tenosti koja je nekada bila njena koa. Svakih par sekundi, na povrinu bi isplivao prepoznatljiv oblik, ruka, usta ili celo lice, pre nego to bi se rastoio, rasturio i ponovo potonuo. Lice je bilo isuvie izoblieno da bi se odmah moglo prepoznati kao ljudsko, a ponajmanje kao Nensino, ali iz naina na koji je pravilo grimase, sa svakom novom promenom, bilo je oigledno da je u 27

agoniji. I svaki put kada bi se zgrilo, produetak koji je drao alemkamen divlje bi zaigrao i oslobodio novu iskriavu energiju koja bi uglavnom pala na Nensi i odmah pretvorila neki deli nje u neto jo gore. Pitao sam se koliko e vremena biti potrebno da u potpunosti izgubi kontrolu. Moda sat? Dva? Da li se u ovo pretvorila u istom trenutku kada je podigla alemkamen i nekako se dokopala kue? Zvuk skakavaca koji su gore udarali o kuu neprekidno je rastao nalik na bubnjeve, i prvi put od poetka poasti uini mi se da ujem hor malih krikova. Nee proi mnogo vremena pre nego to neko ne pronae prolaz ovamo. Nainih korak. Alemkamen zablista. Zrak crvene, usijane svetlosti probode me kroz grudi i otvori mi rupu veliine koarkake lopte na rebrima. Iza mene, betonski zid se pretvori u prainu tamo gde mi je zrak proao kroz lea. Stajao sam tamo i ekao da me smrt uzme, a onda shvatih da sam jo iv; spustih pogled i videh kako mi se zadimljeno meso u grudima iri da zakrpi ranu. Od oka osetih slabost. Padoh na kolena i promrmljah: "Nensi, nisi to smela da uradi!" Glas joj odjeknu, zatresavi zidove: "A ta to?" "Da uzme alemkamen. Nisi smela da uzme alemkamen." Smeh joj je bio poput planinskog brega koji se mrvi u prah. "Morala sam. Neko mora da preuzme kontrolu." "Ti ovo naziva kontrolom? Ma hajde! Pogledaj se samo!" Bezoblina masa udahnu, a potom izdahnu, vreli dah poe da kljua po zidovima. Ono ime se potom oglasila mogao je biti jecaj. "Stju, mu mi je bio pravo ubre." Prodrmala me je. "ta?" "Moj suprug. Frensis. Nikada ga nisi upoznao, zar ne? Davno je umro, pre no to ste se doselili. Bio je pravi gad. Jedan od najgorih. Umeo je neprestano da me bije. Napustio me je kada sam mu polomila rebra." Grmljavina poprimi zadovoljan, samouveren ton. "Drago mi je to je mrtav. Drago mi je to su svi mrtvi." Negde, blizu, pue prozor. To je bilo okantno. Nije mi bilo jasno otkud jo nepolupanih prozora bilo gde u poznatom svetu. Ustadoh, svestan da delovi mene poinju da svetle sitnim, plamenim pramenovima; oslunuh daleki lepet malih, leteih stvorova koji su udarali o zidove na spratu i rekoh: "Nensi, gde mi je ena?" "Tu negde." Iz koe su joj izbijali iljci, postala je glatka poput stakla, a potom su se obrazovale stranice poput izglaanog dijamanta. "Vie te nije mogue ubiti, Stju. Zna li to? Trebalo bi da se raduje. Od sada, magija vie ne moe da ti naudi. Moe da ide kuda eli, da radi ta eli, da jebe koga eli, uvek e imati ove godine i zauvek ostati ono to si sada. Dobio si glavnu premiju, Stju - ti si Supermen novog milenijuma. Zavidim ti." Neranjivost u svetu posle skakavaca nije bila poklon koji sam eleo. Rekoh joj: "Gde je Dejn?" Verovali ili ne, zacerekala se i bio je to zvuk koji nisam oekivao da ikada ujem od nje. "Prvo sam poelela celokupno znanje. Sada znam sve to poelim. Moram samo da se usredsredim na znanje i odgovor mi doe. Znam koliko je jo ljudi ivo i koliko bi bilo bolje da su mrtvi. Znam da je Japan prekriven stubom slane vode koji slobodno visi u vazduhu i visok je tri milje. Znam da u Evropi ima jedan grad, Brisel, ako te zanima, gde skakavci uopte ne padaju, ali ljudi tamo umiru od gladi i ubijaju se zbog hrane. Znam za gradi u Ajovi gde su ljudi urasli u zemlju poput biljki i nesposobni su da spree skakavce da ih noima kidaju komadi po komadi. I znam da najgore tek dolazi, za godinu dana e sve ovo izgledati poput praznika. A tek poast koja dolazi posle te godine, pa, Stju, stari prijatelju, recimo da mi je drago da u do tada verovatno umreti. Nimalo ne bih u tome uivala. teta za tebe to e jo biti iv da vidi o emu ti govorim..." Nimalo nisam sumnjao u istinitost svega toga i ako bih dozvolio sebi da razmiljam ta to sve znai, izgubio bih i ovo malo razuma ta mi je preostalo. Rei nagrnue iz mene u kriku: "Ma, do vraga, gde je Dejn?" Zelenkasta masa se zgri, potom izokrenu, kao da je kljuala. Kada su usta isplovila na povrinu, smeila su se: 28

"Gore je. U mojoj spavaoj sobi. Uradila sam joj neto lepo. Ako eli, moe da ode da je poseti. Zbog tebe sam pod uinila vatrotpornim." Gore. Gde tumpatumpa njihovih telaaca koja udaraju o zidove Nensine kue brzo postaje jedini zvuk u Vaseljeni. Okrenuh se i otrah ka stepenitu dok me je pratio njen poslednji odvratni krik: "Stju!" Gotovo protiv sopstvene volje, okrenuh se da se jo jednom suoim sa njom i videh da je haos iznedrio novo lice, sada lice osmogodinjakinje koja sa mogla prepoznati kao dete kakvo je Nensi nekada bila. Devojica ba i nije bila ljupka (nekako suvie obina za tako neto) ali nije bila ni bubuljiava ni potamnela, nije imala umiljeno lice kakvim se odrasli zauvek obelee sa godinama gneva, emera i mrnje prema sebi. Ona je bila neko ko se mogao spasti takvih stvari, da ste doli dovoljno rano, umesto to ste je ostavili da na kraju proivi najgori mogui ivot koji je mogla da proivi. Taj autoportret pogodio me je poput najuasnijih stvari koje su nam skakavci ikada priredili.. Devojica zaplaka. "Nikada me niko nije voleo, Stju, ni roditelji ni mu, kolege, susedi, niko. Niko od njih me nije zaista voleo. Zna li kako je to uasno, da ceo ivot proivi, a da nikoga u celom svetu nije briga da li si iv ili mrtav?" Zgrada je drhtala od huka krila. Skakavci su do tada verovatno preplavili sve, poreali se po zidovima kao crvi na pregaenoj ivotinji na autoputu, sam vazduh pretvorili su u neto gusto poput sirupa. "Stju!" preklinjala me je devojica. Rekao sam: "ivi sa tim", i napustio je. 9. Sami skakavci nisu predstavljali problem. Kao to je Nensi ve rekla, nisu mogli da me povrede i nemarno sam uetao u ludi, rojeviti oblak i pustio male gadove da izgore na mestima gde bi me dodirnuli. Neki su i poiveli spojeni sa mojom koom i nesposobni da se odlepe, njihova pocrnela telaca vrtela su se i grila du mojih ruku i ramena. Kada sam bio na pola puta do prvog sprata, dvojica, koja su umislila da su samoubilaki junaci pa su krenula na moje oi, rasprsla su se u plamenu pre nego su se uopte i pribliila i jedino su uspela da me zaprae pepelom kremacije. Kada sam bio na pola stepenita do drugog sprata, roj je postao tako gust da je vazduh bio tean od njih. Obrazovali su loptu u ijem sam sreditu bio, pokuavali su da utrnu moj plamen udruenom teinom svojih tela. Nije im uspelo. Nastavio sam dalje i svakim korakom spaljivao sam na stotine, ostavljao za sobom dim nagorelog mesa kao u bombardovanom gradu. Neposredno pre nego sam pronaao Nensinu spavau sobu, obrati mi se odnekud iza desnog uha eron: "Nee moi da je spase, Stju, nita vie nego to si mogao da spase mene. Ali moe da spase ostale." "KOJE OSTALE, DO VRAGA, MI SMO POSLEDNJIH DVOJE KOJI SU PREOSTALI!" "Nee uspeti, Stju. Nije ona stvorena za to." Proao sam kroz plameni zid skakavaca, pretvorio zid u cepke i video ta je htela da kae. Dejn je leala na krevetu, na prekrivaima, u zguvanoj, ruiastoj spavaici. Nije bila jedna od njenih, za nju bi ona bila smena. Mora da je bila Nensina. Spavala je. Skakavci je nisu dirali. Bilo ih je bezbroj, svi su bili lepi, svi uasni, nametaj su pretvarali u bezoblinu gomilu i oblagali zidove poput ivog nanosa boje, i mada su je opkolili sa svih strana, nisu je dirali, ponaali su se kao pasivni posmatrai. Nigde nije bilo duginih tragova koji blede, dugo su nepomino oekivali ovaj trenutak. Hiljade vlanih oiju pratile su moje prilaenje uznoju kreveta. Kada sam stao i pogledao je, neki od skakavaca procvrkutali su neto jedni drugima, poput radoznalaca u bioskopu. Pitao sam se da li uopte shvataju ono to gledaju, a onda sam se zapitao, u istovetnoj nedoumici, da li to shvatam i sam. Nensi se zaista lepo pobrinula za nju. Neto to je delovalo kao udo, sve dok se nisam dovoljno pribrao i razmislio nekoliko sekundi o namerama koje su stajale iza toga. 29

Ponovo je bila Dejn. Nensi je ispravila sve promene koje su skakavci napravili na njoj. Nestale su zubate one jabuice i zamenile su ih obine oi (sa kapcima sklopljenim u snu), sa priblinom imitacijom obinih uiju. Izgledala je deset godina mlaa, spavala je spokojno, zadovoljno, onako kako je nekada davno, davno spavala, kada smo bili mladi i zaljubljeni a ja sam jo bio u stanju da gledam njeno lice dok spava. Ali zaaranost se istopila i odnela i ljubav sa sobom, svela nas na strance koji dele isti dom. Njen poluosmeh govorio je o prijatnom snu. O snu dostupnom samo onima to nikada nisu iveli u svetu koji su skakavci preobrazili preko granice bilo kakvog prepoznavanja. Nisam to morao da vidim da bih znao da se niega ne sea. Nensi se pobrinula za to. Bilo je to gotovo lepo, ba kao to je Nensi tvrdila, poslednja no spokoja na svetu u kome spokoja vie nema. Sve dok nisam pomislio na svet u kome e se Dejn nai kada se probudi. Stajao sam tu, bespomoan, nesposoban da odluim da li da ostanem, odem, da je branim, da je ubijem, sve dok mi nije oduzela mogunost da odluim tako to se okrenula i promrmljala prve razgovetne rei posle vie nedelja: "Stju?" Odgovorih joj glasom kamenja koje se mrvi: "Da?" "Imala sam nonu moru, Stju, potpuno besmislenu." "Znam, sve je u redu. Spavaj. Ne mora jo da se budi." Obrve joj se izvie u zabrinuto mrtenje. Koliko god da je bila omamljena, znala je da neto uasno nije u redu. Tog trenutka, ponovo sam se zaljubio i bila je to poslednja, besmislena, oajnika ljubav oveka suoenog sa neim to je nemarno odbacio i nikada vie nee moi da povrati. Okrenula se, otvorila oi. I prvi put videla u ta sam se pretvorio. Skakavci joj nisu dali priliku da reaguje. Jednostavno su skoili sa sva etiri zida i skupili se na njoj dok se pridizala. Mislim da ih nije videla, ak ni kada se vazduh oko nje zacrneo od njih. Tog trenutka, nita nije videla osim mene. Vrisnuh: "LEZI!"; potom obrnuh madrac i izbacih je iz kreveta dok su stotine svetlucavih duga rezale vazduh tamo gde je do maloas bila. Jeknula je kada je tresnula na tvrdi pod. Madrac pade na ivicu iza nje i odmah se pretvori u stotine pamunih rapnela dok su eskadrile malih prilika prolazile sa druge strane, probijale se pravo kroz njega, belo punjenje je sa njhovih tela teklo poput pene. Pojavili su se u niskom letu iznad Dejn, urezujui joj duboke ponore u ruke i noge. Skakavci su me sa svih strana saletali dok sam optravao oko kreveta, ba na vreme da vidim kako se zavlai ispod njega u potrazi za sklonitem. Potom soba zablista ukrtenim tragovima duge, milionioma njih, svaki prepleten sa drugim, poput slike naslikane Bojim prstima. Nijedan me nije povredio. Kao to je Nensi rekla, nisu ni mogli. A gde god da je Dejn bila, iza svega toga, nisam nita mogao da uinim da joj pomognem. Mogao sam samo da stojim i buktim. 10. Dejn je nestala kada je jutro spalilo skakavce. Spavaicu sam pronaao iseckanu na konfete ispod onoga to je ostalo od kreveta. Neke krpice bile su lepljive od njene krvi. Neke nisu. Tela uopte nije bilo. Zdrav razum mi je govorio da je mrtva i da skakavci jednostavno nisu ostavili nita za sobom to bih mogao da pronaem, srce mi je govorilo da se spasila, ali kuda je mogla da ode? Nije bilo vano. Mislim da je pobegla i pronala druge preivele, i mislim da je meu njima nala nekakav mir, a ak i ako nita od toga nije istina, ostaje mi prijatna pomisao koja me greje na usamljenim mestima po kojima sada hodim. Dola je poast koju je Nensi prorekla, spaljivala je ono to je od zemlje ostalo poput plamene vojske i bila je, kao to je i kazala, gora od bilo ega to su nam skakavci doneli, ali ne tako loa kao ona to je dola posle nje. Ima jo par ratrkanih ljudi koji su ostali da zadre ono malo ivota tu i tamo, mada ne lie mnogo na ljude, i ako emo pravo, nisam ni suguran da li ih vredi nazivati ljudima. Nemaju ta da mi kau, a ni ja nemam ta da kaem njima. Snalazimo se kao i ostali. eron je jo tu negde. Jo mi govori, glas joj je zavodljivo blizu, odbija da mi kae, ako uopte moe, kuda je otila ili u ta se pretvorila. Ponekad mi kae da me eka sudbina, ali nikada mi nije objasnila ta time misli. Ponekad se smeje kao da je u pitanju ala koju samo ona zna. Kada to radi, poelim da zaplaem, jer tada najvie zvui kao eron koju sam voleo; preostalo vreme, ona je kao jeka jeke ili ko zna koji po redu snimak neke pesme, vie podseanje na eron no sama eron. Nijednom nisam ni nazreo ta je postala. Ali 30

ona mi je najblie to mogu nazvati prijateljem. Moda najblie to iko moe da ima za prijatelja. A ovih dana, najblie onome 'iveli su sreno i dugoveno'. to me ne spreava da budem usamljen. Ali moda je u tome poenta. Skakavci i dalje da padaju, a ja se i dalje njima hranim, ali oni vie nisu tako vani, oni su samo jo jedna pojedinost u svetu koji nastavlja da se menja u neprepoznatljivost. Planinski venci postali su otri zubi koji lebde na kljualom horizontu. Bol je okean razuma, smrt, teno seanje. Ledenice pevaju vatrom, aneli se pretvaraju u kamen. Vrata promene klize u stranu du rubova gravitacije. Prestao sam sa pokuajima da razumem ono to vidim. Ja sam jedina konstanta, jedini besmrtnik koji hoda ovim mestima, neranjiv i nedodirljiv, i jo nisam u stanju da smestim svakodnevna uranjanja u nonu moru u um sposoban da pamti izgubljeni svet kablovske televizije, nuklearnog oruja, trnih centara i side. Ponekad jednostavno poludim, ali ni to nije spas, jer nema nijednog oblika ludila dovoljno ekstremnog da galopirajue ludilo novog sveta ne moe da ga nadmai i pretvori me u razumnog stvora u odnosu na sebe. eron mi apue nou. Kae da imam mnogo toga da uradim. Kae da drugi zavise od mene. Nadam se da je tako, lepo je misliti da jo imam neku svrhu u ovom ivotu. Dugo u tako neto nisam verovao. Znam samo ovo, da kada zaspim na krevetu razigranog vremena, mogu samo da se suoim sa pomeanim koncentrinim kockama neba i da se nadam da e ostati na mestu bar jo neko vreme, jer ih volim i iz iskustva znam da mi se nee dopasti ono to e doi da zauzme njihovo mesto. Robert Holdstok POSREBRENJE (The Silvering, 1992.) Bilo je devet sati i kuica je bila u mraku. Selka je kasnila i Piterson ju je sa nestrpljenjem ekao, dok se njegovo iekivanje pretvaralo u osujeenost. On ustade iz stolice i zagleda se srdito kroz mali prozor. Slika meseca bila je izobliena grubim staklom. Talasi koji su se razbijali o obalu bili su bleskovi neumorne beline. uo je mrmljanje naleta mora, neprekidan zvuk. Nita se, jo, nije upinjalo da istupi na obalu. On izie u no, zadovoljan zbog istog vazduha i vetra otrog od soli. Krenu rubom mora, utirajui naplavljeno drvo i morsku travu, zagledan u traku srebrne svetlosti na tamnoj vodi, ispod izjedenog meseca. Ona e slediti tu svetlost, znao je, i isplivae iz dubine prema ustalasanoj koi svog sveta. Kada se vratio u kuicu, nasekao je sira i stao kraj prozora, uzdrhtao, vaui polako. Selka je volela da kuica bude hladna. Nije se oseala prijatno uz toplotu vatre. Piterson je bio gladan, pa je postavio sebi tanjir hladnog ribljeg paprikaa koji je pripremio za enu, meavinu morske jegulje, krabe i glava bakalara, otrih kolji, muula i obalskih pueva. Bilo je tu i algi, omekanih vlati urtikularija, kao i srca sasa, sa izvuenim aokama. Da bi sve to prilagodio svom ukusu, stavio je belog luka i vina, kao i neto morskih biljaka koje su divlje rasle na visovima ostrva. Popio je malo vina koje ga je omamilo. Poeo je nervozno da skae na pokrete i pojavu meseevih senki u kuici, pa je stao da osvetljava baterijskom svetiljkom nisku tavanicu, zarale metalne ploe i tamne ilime, mree i uad koja su visila na hladnim kamenim zidovima. More je nadiralo. Jednolino razbijanje i itanje talasa prekidao je nesumnjivi zvuk valjanja po obali. uo je pomeranje naplavljenog drveta i jezivi Selkin krik kada je bila izbaena na kopno. Osmehnuo se, opustio i nasuo dve ae rashlaenog 'Mekona'. Pet minuta kasnije, Selka vrisnu, u tri kratka, silovita, bolna krika, a Piterson prekri ui. Ali svlaenje njene koe foke bilo je uspeno, poto se nekoliko minuta kasnije pojavila tamna, uokvirena niskim dovratkom, vlana od krvi i mora, naga i uzdrhtala. Nije nosila nita, nikakav deli unitenog aviona, i Piterson je bio razoaran. Selki-enka je oklevala, razgledajui brzo malu prostoriju. Izgledala je dezorijentisano, ba kao prvi put kada je dola u kuicu. Zbunjen time, Piterson je pozva unutra, pruivi joj ruku. Ona mu prie oprezno, sa jedva primetnim trakom svetlosti u rairenim, blagim oima. Miris mora bio je snaan na njoj, a voda najednom pokulja na pod, iznenadivi ih oboje. Umirujue, Piterson je pomilova po miici. "Pripremio sam ti kupatilo."

31

Njen dodir bio je i neprijatan i senzualan. Bila je klizava od sluzi ispod odbaene koe, ali takoe vrsta, miiava. Kada joj bude sprao sluz, ostae blago krljutasta, sa golicavim agrinom, a so e joj se kristalizovati u naborima. Ali sa redovnim kupanjem, mogla je komotno da due boravi na kopnu. Selka je znala za rutinu pranja, ali veeras se ponaala neobino, kao da nije svesna kade, ili klozetske olje. Umesto toga, unula je i ispraznila eludac na pod, uzbunivi oveka. Zadah ribe i morske trave bio je neizdriv. Selka je zavijala i njitala dok je izbacivala ostatke svog morskog ivota. Piterson napuni kantu vodom i obrisa krpom za njom. Konano, ena pronae kupatilo i zavue se unutra naglavake, izvijajui se se u uskoj kadi, uz smeh. Dok je stajao i posmatrao je, Piterson oseti kako njegovo oajanje prerasta u strah. Ovo nije bila Selka, naravno, uprkos slinom izgledu. Zurio je podozrivo u mirno more, gde je mesec sada zaao, pa vie nije bilo svetlosti koja bi privukla selki-enku koja mu je postala ljubavnica, Ova 'nova' nije ga privlaila. Bila mu je potrebna prisnost ivota koji je delio sa Selkom, komunikacija koja je sa toliko muke napredovala tokom dugih leta i hladnih jesenjih noi proteklih godina, zajednika seanja. Dok se novopridola kupala, valjala i posmatrala vidom koji je lako mogao da prodre kroz najdublju tminu, Piterson je odetao do ruba mora i krenuo za tragom mirisa selkija, sve dok nije pronaao paljivo savijenu i sakrivenu kou. Uglavila ju je ispod granitne izboine, visoko na obali, a prilaz zatrpala kamicima i drvetom. Morski zadah ujutro bi privukao muve, a majuna poskakujua stvorenja ve su navalila na deo koe koji je ostavila izloen. Piterson paljivo izvue meko krzno i odnese ga natrag u kuu. Novopridola se praaknula u kadi i iskoila, da bi stala drhtei u mraku, zagledana preplaeno u Pitersona koji je razmotao njenu morsku zatitu. "U redu je", apnu on umirujue. "Ako obalska fauna pronae ovo, unitie kou i oslabie te. Ja u je uvati." On joj prinese kou, a zatim joj pokaza orman gde ju je smestio, uronjenu u duboku posudu morske vode pripremljenu za Selku. Novopridola se opusti. Bila je sitnija od Selke, shvati Piterson sada. Razrogaeno je zurio u vitko, uglasto oblije stvorenja. Osetio je prve naznake elje, ne tako snane kao kada se Selka kupala, svlaila ga i obarala na pod, ali dovoljno snane da se oslobodi odee. Novopridola je radoznalo posmatrala, a onda se iscerila. "Gde je Selka?" upita Piterson. "Gde je ona od ranije?" Novopridola nakrivi glavu. Parii morske trave padoe joj iz kose, koja je bila pauinasta i sivkasta. Selkina kosa u enskom obliju bila je srebrna i veoma gusto ukovrdana, a prekrivala joj je i polovinu lica, gde joj je rasla i preko gornje usne, poput udnovatih brkova koji su Pitersona golicali kada bi se ljubili. Selka je, kao ljudsko bie, bila veoma maljava, a krljuti su joj bile male, gotovo neprimetne. Ova je bila drugaija, ali kada ju je dodirnuo, samo joj je kod nabora koa zastrugala poput ribljih krljuti. Dojke su joj bile majune, spljotene uz isturen grudni ko. Bradavice su joj, za razliku od Selkinih, bile beliaste i nisu reagovale na njegov dodir. Piterson nije mogao da zakljui da li je novopridola stara ili mlada. "Ima li ime?" Kao da je razumela, selki-enka se isceri i promrmlja niz samoglasnika. "Tako sam i mislio", odgovori Piterson, pomislivi kako na oekivanu nerazumljivost imena, tako i na injenicu da ga novopridola ne razume. Isto je bilo sa Selkom, i sa onima pre nje; sve su svukle svoju morsku kou i kao da su odmah intuitivno razumele njegov jezik. Da li bi isto bilo i u drugim zemljama, pitao se on. "Ja ne mogu da izgovaram tvoje neptunske slogove, pa u te zvati Siila. To je pametno, shvata? Gotovo kao ljudsko ime, a odnosi se na tvoje primarno morfoloko oblije. Osim to vi, u stvari, i niste foke. Zar ne?" Mnogo puta je posmatrao kako selkiji dolaze na obalu, valjaju se i vrite dok se cepaju, otvaraju, kako bi svukli svoju morsku kou. Bili su daleko runiji od foka, a ljudska oblija unutar tankog sloja masti istezala su se i probijala meso, bizaran i odvratan plen koji se otima u sivoplavom stomaku samog selkija. Jer selki je izgledao tako: stomak sa udnovato, runo ljudskim licem i umrenom kosom koja se sputala u pramenovima niz izdueno truplo.

32

Ipak, znao je da su to dobri plivai. Posmatrao je jednom kako Selka plee u vodi meseevog kanala, a ona je mogla da skae uvis vie od ijednog delfina koga je ikada video. Ples je bio star, znao je to, ali on nikada nije dokuio znaenje iza ludiranja po repnim perajima i sloenih skokova i uranjanja. "Siila", ponovi on, a selki izgovori ime, praeno reju 'Piterson'. "A. Znai da me poznaje." Siila se nasmeja. "Selka ti je rekla. Gde je Selka? Zato ona nije dola?" Novopridola - Siila - otra do vrata kuice i mugnu u hladnu kotsku no. Piterson pojuri za njom i okrznu glavom gornju gredu, opsovavi naglas. Vitka prilika selki-enke stajala je nekoliko jardi dalje, zgrbljena. Siila je bila leima okrenuta oveku i kao da se tresla. Piterson joj prie, ali kada je dodirnuo suvu, hladnu kou, ena naglo utra natrag u kuicu. Vetar je jaao, a obala je bila zapljusnuta bukom talasa. Tama je bila jo dublja, ali on je znao da bi upotreba svetla uznemirila stvorenje ovako brzo posle svlaenja koe. Siila je uala u uglu, jo vie rairivi oi, stisnuvi vrsto usta. Pribila je ruke uz telo kada je razvio njenu morsku kou pred njom, ali nije se vratila u svoje morsko oblije. Izgledala je uznemireno, neodluno. "Plai li se?" upita Piterson. Siilini zubi zacvokotae. "Nedostaje mi Selka", nastavi on. "Molim te, reci mi zato nije dola." Selki privue kou i pronae tanje salo lica. Razvi kou i prekri glavu jeknuvi kada je morska koa poela da joj se probija u meso, da se obnavlja. Piterson je bio okiran dok je posmatrao strah na runom licu gde su se vilice otvarale i zatvarale, a neobine oi zurile postojano u pomrinu. "Neu te vie pitati za Selku. Hodi u krevet. Hodi u krevet. Bie ti hladno. Bie dodirivana. Selka je volela moj dodir. Volela je da me osea u sebi, uvek je to govorila. Hodi u krevet." Selki-enka prekinu sa jadikovkom i zguli masku. Kada je Piterson proveo pola sata leei nemo na svom tvrdom krevetu, ena mu je dola, pribila se uz njegovo oblije, sklupala kraj njega, a ruka joj je odlutala do njegovih stidnih dlaica i zgrabila ga za kovrdavi bun, pronaavi tamo udnovato i bolno siguran rukohvat. Da je elela da ga voli, on bi za to bio spreman, ali ona je provela pola noi polubudna, drhtei, a u zoru je zaspala, otvorenih ustiju, dok joj je zadah ljuskara izbijao izmeu srebrnastih, otrih zuba. Pevala je u snu, jedva ujnu morsku pesmu svoje rase, ba kao i Selka. Pevala je o ostrvu... Selka mu je rekla da je njena vrsta najpre dola na ostrvo kada je potonuo neki jedrenjak, veoma davno. Po njenom kratkom opisu - onome to je njeno selki-predanje moglo da prizove - mislio je da je to moda bila vikinka ratna galija koju je vetar nasukao na kamenje posle dugog putovanja po Severnom Atlantiku. Sa tim potapanjem, doli su selkiji. Ali nazadovali su tokom vekova, iako su koe dvoje njih ostale na grobu-izboini, hladne, ali i dalje ive. Onda se bombarder, 'Lankaster', obruio u bezdan. Poto su ih olupine inae privlaile, selkiji su se vratili na ostrvo. Ubrzo posle pada bilo ih je mnogo. Piterson se seao da ih je gledao kako izvode morski ples dok je preureivao oronulu kuicu, ugraujui komade metala i platna naplavljene na morsku obalu prvih nekoliko meseci posle potapanja. Kuica je bila svetilite za mrtve avijatiare, a Selka je njemu uvek donosila poklon iz dubina, neki deo instrumenata, kou ili vezove. Sa drugih pohoda do kopna, donosio je tepihe, stolice i namirnice zahvaljujui kojima je kuica postala udobna, a ivot podnoljiv na ovom udaljenom paretu morskog kamena. Jaka kia osveila je obalu odmah posle zore, istakavi nadimajui okean, umakavi od tamnog granita iznad obalske zone. Nosei samo naoari za plivanje i tanak sloj ivotinjskog sala, Piterson ue u more i uroni. ula mu zavritae od oka posle naleta hladnoe, ali on se ponovo zagreja, drhturei, kada je snano zaplivao, dalje od ostrva, prema dubokom basenu gde je Selka obino plivala pre izlaska na obalu. More je bilo sivo i teko kada je zavirio u njegovo telo, ali tamo je mogao da vidi ribu i senke veih, tamnijih stvorenja. Prilazila su blie obruenom licu litice koje se u dubokoj vodi irilo u stanite za selkije, blizu kostura ratnog aviona. Kada se naao iznad basena, duboko je udahnuo i zaronio, dok mu se dugaka bela kosa vijorila, a brada lebdela oko njega, zaplivavi bodro nanie kroz jaku struju, u topliju, mirnu vodu. Tu se obrnuo kako bi spreio sopstveno uspinjanje i pozvao Selku polovinom daha koji je zadrao. U bolu, uz pretnju prskanja u uima, pohitao je ponovo ka povrini i energino zaplivao natrag prema obali protiv plime. Na taj nain se vratio do basena. 33

Jo dvaput je zaronio da bi je pozvao. Salo mu se lagano skidalo sa koe i jeza je poela da mu se taloi u tkivima. Bio je previe star. Posle sedamdeset godina, sasuio se i otvrdnuo, nalik na odbaenu kou. Hladnoa je brzo prodirala. Nije mu se dopadala hladnoa koju je oseao u sebi. Bilo je vreme da se vrati. Dok je plivao ka obali, video je da Siila stoji kraj ruba vode i posmatra ga radoznalo. Pre nego to je stigao do tla, okrenula se i otrala iza kuice, po krtoj, kamenitoj zemlji, prema krljavom drveu koje je raslo na visokom brdu u sreditu ostrva. Kada je kia prestala, vratila se, vritei. Svetlost joj je smetala, dan je sada bio svetliji poto su se oblaci razili. elela je svoju kou, ali Piterson ju je zakljuao orman. Siila je hodala unazad po sobi koja je bila u neredu, ne skidajui oi sa njega, nemo pomerajui usta. Uplela se u mree i poela bespomono i mahnito da se otima, sve dok je on nije oslobodio. "ta se dogodilo sa Selkom?" upita on. Siila prekri lice. "Molim te, reci mi." Ona izie na dnevnu svetlost, sjajna i srebrnasta, drei se za miice. Kosti su joj bile vidljive i kroz njeno meso mogao je da primeti zbijeno oblije drugog stvorenja. Piterson najednom shvati da je ova selkienka stara. A sa tim shvatanjem razumeo je i ta je ona elela od ostrva. Ona nije bila tu da bi bila sa njim, ve zbog sopstvene, neobine svrhe, zbog neega o emu mu je Selka priala. Iznenada, ona se vrati u prostoriju i progura se kraj Pitersona uz brzi pogled koji mu pokaza njene vlane oi. Poe da se mui oko ormana gde je bila sklonjena njena morska koa, ali brava je vrsto drala. Posmatrala ga je ljutito. "Ne spremna", ree ona. "Vratim u more. Koa molim." "Hoe svoju kou? Onda mi mora rei gde je Selka. Zato nije dola?" "Molim?" Siila je prelazila rukama niz orman. Nokti su joj bili meki i nisu izazivali nikakav zvuk, ali meso joj je pobelelo od pritiska. Kroz njenu kou, Piterson je mogao da vidi migoljenje drvooblija, koje je zahtevalo urno oslobaanje. Njegove ruke u njenima bile su vornovate, telo otrih ivica i neprijatno, i u kvrgama se probijalo kroz sve tanje salo ene. Njegova glava, na vrhu njenih grudi, kao da se okrenula i otvorila usta, nalik na dete u materici, koje se oprua i rita da bi ojaalo miie. Oblije prestade sa time i Siila se pomiri sa injenicom da ju je Piterson uhvatio u zamku. "Molim..." ree ona, i ta re bila je duga i otegnuta. "Srea... zla... bez... koe..." "Znam za tu legendu. Znam za sujeverje. Nisam ti ukrao kou, ja je samo... uvam. Moe je uzeti natrag kada mi odgovori. Gde je Selka? ta se dogodilo sa njom?" "Selka otila duboko", apnu novopridola. "Posrebrenje." Ona se malo skupi i uzmaknu u ugao. Piterson kroi napred, dok mu je srce tuklo. uo je za taj izraz, ali nije mogao da se seti kada, niti zato. Jedna od njih, jedna od selki-enki koje su mu ugaale tokom godina, jedna od njih pomenula je to. Postojalo je jedno mesto, preko izboine, preko ruba, gde su selkiji odlazili kada su umirali, pratei mesec u dubinu. "Ne!" ree on. "Selka je bila mlada. Bila je zdrava. Ona ne bi otila duboko." "Veliki Zub", ree Siila. "Posrebrenje." Tenost koja je mirisala na more tekla joj je iz oiju. Pitersonu se zavrte u glavi i noge mu zadrhtae. On se osloni o sto, odgurnuvi tanjire i ae. "Kako to misli? Kako to misli?" "Otila duboko", ree Siila. "Veliki Zub. Pamtimo njenu kou na izboini." "Ne verujem ti. Bila je suvie brza. Mogla je lako da umakne kitu-ubici. Ne verujem ti. Ona ne moe biti mrtva." Siila nakrivi glavu. "Veliki Zub", bila je uporna. "Selka otila duboko." Piterson jeknu i naglo sede. Mogao je da vidi svoju ljubavnicu tako jasnu, tako gracioznu, tako ljupku u poreenju sa ovim suvonjavim stvorenjem. Mogao je da joj opipa kosu, hladnu kou, pritisak njenih zuba u svom mesu, njen stisak, njenu nenost. Mogao je da joj uje smeh. Mogao je da uje kuckanje aa, kada su pili beli burgundac, njeno omiljeno pie uz hladnu ribu i paprika od morske trave, jedino to je mogla da jede. "Nije pojedena. Ne. Nije pojedena. Nemogue da je tako." "Nije pojedena", ree Siila. "Pamtimo njenu kou." "Imate njenu kou?" Siila klimnu glavom. "Malo. Komadi." 34

Piterson je zurio u selkija zamagljenim oima. Jesu li kou uvali kao uspomenu? Jesu li se umrli selkiji ponovo raali? Upinjao se da se seti razgovora sa Selkom, mrmljanja posle ljubavi koja su trajala po itavu no, kada je poeo da sklapa verovanja i ivotni ciklus sveprisutnog morskog stvorenja. ivot u koi. Svaka koa pamti morski ivot, zbog toga je tako dragocena. Novi dolaze iz starih koa. Oni su isti ivot, iako deo seanja nestane. Postoji izboina, u dubokoj vodi, blizu olupine bombardera. Na toj izboini se uvaju koe. Neke od njih su veoma stare i ekaju na nove da dou i zauzmu ih. Ovo je nae ostrvo. Ovde je oduvek postojala plaa, i dozivanje Predivnog Glasa. Mi tom glasu ne moemo da odolimo. Svi moramo da odemo njemu u jednom trenutku svog ivota. Predivni Glas me jo doziva. Ali ja jo nisam spremna. Novi e izrasti u staroj koi. Ako je Selka mrtva, moe se vratiti, stvorenje koje je voleo, njen izgled, njen dodir i deo njenih seanja. Mogli bi ponovo da izgrade svoj povremeni zajedniki ivot. Mogao bi da je ponovo ima. "Hoe li mi doneti njenu kou?" upita Piterson. Selki-enka pred njim izgledala je okirano i odmahnula je glavom. "Moram doi do te koe. Selka mi je potrebna. Ona mi je dolazila tri godine. Ona je deo mene. Ja je volim. Njen ivot je u mojoj koi. Molim te, pokuaj da shvati. Bez nje..." Siila zadrhta. Drvooblije u njoj istezalo se i oprualo, nanosilo joj bol. Ovaj put, svlaenje je bilo blizu. Morae ili da se vrati u more, ili da nastavi sa ciklusom. Pogledala je uzbueno ka zakljuanom ormanu. Piterson se smrknuto udalji od nje i izie na obalu. Zvali su to Ostrvo onih koji su otili. Bilo je to arobno mesto za selkije. Postojao je zov sa ostrva, Predivni Glas, i taj zov je povremeno bio neodoljiv. Neki koji su odlazili na ostvro vratili bi se. Neki ne. Nijedan selki nije znao za sudbinu onih koji su otili, ali pretpostavljalo se da su sebi prizvali zlu sreu. Postojalo je bezbroj selki-sujeverja i ona su Pitersonu mnogo govorila o njihovom strahu od oveanstva, koje je vekovima zarobljavalo ensko oblije posle svlaenja, ili odvodilo muko oblije u ropstvo. Nikada ne svlai kou po danu. Uvek doplivaj do obale du srebrnog meseevog kanala. Krv selkija prosuta u gnevu die oluju iz dubina... I najvanije od svega: Nikada ne dopusti da tue ruke dodirnu ivu kou na obali. Piterson je to uinio Selki, a sada i Siili. A Selka je bila izgubljena... Zau se otar krik iz kuice, a zatim lomljava stakla. Piterson potra natrag ka kuici, sluajui mahnito udaranje metala po drvetu. Siila je kretala kao foka, sisarskim kricima strave i gneva. Smesta je shvatio razlog. Obrnula se i bacila eki na njega kada je kroio kroz vrata. Orman je bio ulubljen, ali neoteen. Tamo gde je svukla ilime sa zida, stare koe selkija presijavale su se na polusvetlu, izduena oblija providno siva tamo gde ih je pribio. Pronala je svih pet i, moda, prepoznala izobliena lica nekih ili svih svojih srodnika. "Oni koji su otili!" zavijala je. "Ti!" A onda, gotovo plaui, zbunjena: "Predivni Glas." Sada je znala ko je on i njen uas oseao se u vazduhu, slani smrad koji je izbijao iz nje. "Moja koa", zaitala je. "Vrati mi moju kou." "Ne. Ne dok mi ne obea Selkinu kou. Donesi mi Selkinu kou." "Treba mi koa da bih donela." Bila je u pravu, naravno. On razmisli o tome, a onda stegnu srce. "Odsei u jednu ruku sa tvoje koe. Moe lako da pliva i bez nje. Slae li se?" Selki se strese na pomisao o takvom sakaenju. "Ne. Selka otila duboko. Ne sme dirati kou." "Hou da se vrati. Mora mi pomoi." "Ne mogu." "Onda nema koe. Nema koe za tebe. Zadrau je. Sauvau je." Ve mu je neto drugo palo na pamet. Zahvaljujui tome, lake je mogao da podnese oajanje selkienke. On nije bio bezduan, verovao je, nije bio kamenog srca, ali sada je bio bezobziran na nain koji nije mogao ni da zamisli. Eto ta je slomljeno srce moglo da napravi od njega. Siila se predade oajanju pred njim i on je pusti da pobegne dalje od kuice, posmatrajui je bez saoseanja, dok mu je srce snano tuklo zato to je znao ta mora da se uini radi svog zadovoljenja, radi Selkine ljubavi. 35

Pokuala je da se vrati u kuicu, ali Piterson je pred njom zabravio vrata. Stajao je u polusvetlu, naslonjen na orman u kome je njena koa leala potopljena u slani rastvor. Pomislio je na Selkin smeh dok je novopridola lupala i plakala iza drveta. U suton, uala je kraj mora, a kada se mesec digao, otplivala je du srebrnog kanala i poela da laje i doziva u velikim talasima sve dok je zalazak meseca nije vratio natrag. Bila je u jadnom stanju, zgrena i na umoru, sklupana iza kuice tokom duge noi, a ujutro je drvooblije poelo da je cepa i otvara. Piterson je krenuo za tragom blede krvi po kamenitom tlu sve do samog srca ostrva. Siila je epala. Bila je prozirna, ali rastezanje zelene i smee boje drvooblija u njoj davalo joj je udnovato dinamian oblik, kao da se u njoj kovitla zelena vatra. Svaki as bi se iscereno lice probilo izmeu njenih ramena, a Siiline ruke mlatarale su dok su izdueni prsti pokuavali da izbiju i pokau na njenog progonioca. Stvorenje je posmatralo Pitersona, to nije imalo nikakav pravi znaaj. Ona je dola iz duboke vode na obalu i tamo je svukla svoju morsku kou da bi postala ena. Sada je dola do linije stabala i tu e njen ljudski svlak biti odbaen da bi postala drvooblije. Ono se izvlailo iz nje, kao insekt iz svoje larve. Brbljalo je i kretalo. Svojim dugakim noktima kidalo je i cepalo grlo i butine koe, razdvajalo salastu teksturu, oslobaalo svoje izuvijane udove. Imalo je ljudski oblik, i Piterson, koji je posmatrao svlaenje sa stenja u udubljenju izmeu rastinja trnovog drveta, bio je zgaen izduenim, presijavajuim meunojem stvorenja. Smesta se setio grotesknih rezbarija u kamenu, koje su predstavljale enski entitet iz ranijeg, paganskog vremena, iscereni uas razjapljene materice koji su neki zvali nagig, ili nagigta, a neki kali. Prodirui, bljujui oblik ene kao prirode, ili prirode kao ene. Goblin, patuljak, enski vid nasilnog razmnoavanja sveta. Ustala je iz odbaenog mesa selki-ene, zabrbljala kroz majune zube i ute usne, stresla se, uzdrhtala, a onda izbacila izmet tamo gde je stajala, smrdljivu gomilu u kojoj je ispraznila ribu iz svoje prethodne inkarnacije. Ugledala je Pitersona. Zdepasto oblije se uspravi, prodornih oiju, tamnih ispod prevoja mesa. Nasmeja se kada baci tri kamena ka oveku koji je posmatrao. Sva tri projektila ga bolno okrznue. Kada je izvirio iz zaklona, pare granita veliine jajeta odbi mu se od ramena. Bila ga je svesna, bila je precizna, smrtonosna i ozbiljna. Piterson se povue do diskretnijeg poloaja. Nagigta uzdahnu i protegnu se. Mlitava kosa joj je smetala, pa ju je uplela u kike, a onda kike presavila u visoku punu udnog izgleda. Poto se sada prijatnije oseala, uzela je kou morskog oblija, Siile, i otrala ka obali, zaustavivi se kod kamenitog basena na ulazu u duboku useklinu. Voda je tu bila ista posle kasne plime. Ona unu i oisti kou prstima, obazirui se defanzivno, vetica koja pere kou mrtvih. Konano, izlupa ivu tkaninu na steni pre nego to ju je vrsto umotala, iscedila i odnela gore, do stabala. Dugakim prstima iskopala je mesto za skrivanje izmeu korenja trnovog drveta, uglavila Siilu u rupu i prekrila je kamenjem. Svesna Pitersona, ona hitnu kamen i rasee mu bradu, ali obuzeta obrascem ritualnih dogaaja, nagigta je bila bespomona; otrala je meu stabla i sklupala se u senci, stopivi se sa bojama ipraja. Zatien od hladnoe mora, isplivao je do basena, a onda zaplivao natrag protiv plime, sve dok ga prsa nisu zabolela, a ruke zapretile lomljenjem. Ispuzao je na obalu i sruio se meu napljavljena drva i tvrdo stenje, drei se za morsku travu osuenu na obali, kao da ona moe da mu pomogne da se odvue na bezbedno. Ali bio je svestan malog oblija na horizontu. Posmatrao je, tako opruen, i video da nagigta uzmie sa svoje osmatranice. Svakog dana te nedelje plivao je u suton. Kad god je ulazio u vodu, nagigta ga je posmatrala, ali nije mogla da ue u kuicu i kada bi on ispuzao na obalu, obino bi nestala. Bila je sve slabija, znao je to. Ciklus se, u ovoj fazi ivota selkija, odvijao brzo. Nagigta je elela da ponovo doe do svoje morske koe, ali nije mogla da prekine uzavrele hormonske i fizike promene koje su stvorenje odvlaile prema dubokim delovima kopna. Osmog dana, stvorenje se nije pojavilo na horizontu i Piterson je brzo optrao ostrvo, da bi zatim unuo na uzvisini i zagledao se u retku umicu. Bledo jesenje sunce oteavalo mu je posmatranje zbog igre senki stabala i granja na blagom vetru, ali on ubrzo uoi nagigtu. Kretala se sporo. Izgledala je bolesno i tuno. Otpuzala je do mesta u umici gde se ukopala i zagrabila, moda osveavajui sebe tlom. Zabacila je 36

glavu i zaurlala, a onda krenula kao majmun, trapavo i sporo kroz opresivno okruenje, na rukama i nogama, natrag u senku. Ujutro je svlaila kou. Piterson se oprezno pribliio, mokar od rose posle none strae. Stvorenje zastenja kada ga vide kako prilazi, ali ve je pustilo korenje, a drvokoa se ljutila. Noge su joj bile rairene i prekrivene korom, a noni prsti istezali su se kako bi se ukopali u tvrdu zemlju. Ruke su joj jo bile pokretljive, uprkos izdancima granja, i dok je Piterson uao, osmehujui se trijumfalno, ona baci kamen ka njemu i napravi mu napuklinu u jednom zubu. On pade na zadnjicu, psujui. "Prokletstvo! Zato mora da bude toliko precizna?" Masirao je usta i bol se povukao. Nagigta je zabrbljala, uz poslednji smeh, prkosan gest sada, kada je znala da je izgubljena. Krastava koa rascepi joj se do ela, razdvojivi joj lice, ali oi u koi - a u koi je jo bilo ivota, ak i posle svlaenja - kao da su ga posmatrale. Trn koji se pomaljao presijavao se od smolastog materijala, i muve su ve dolazile da probaju taj privremeni sok. Uhvatile su se i uginule, ali miris materijala bio je jak i prijatan. "im budem imao Selku, vratiu ti tvoje koe", ree Piterson. On prui ruku kako bi odvojio drvooblije od novog stabla. "Sauvao sam tvoje prijatelje. Ne znam zato. Takav sam imao poriv. Ve sam dugo ovde. Volim ovu umicu. Prua mi hlad, prua mi zadovoljstvo. Podsea me na kuu. Volim trnovo drvo. Rauha je divna. Ovde se javlja kasno. Nadam se da e lepo da mi cveta..." On bocnu deblo kao da se poigrava, a drvo kao da zadrhta, ali vie nije moglo da se kree. Selki je pustila korenje i sada je bila preputena milosti i nemilosti prirode. Ako koa drvooblija ostane meu korenjem, jednog dana e ponovo izrasti preko drveta i oblik nagigte e se vratiti. Ali Piterson e odigrati ulogu koju povremeno imaju ivotinje to ukradu kou i odnesu je, tako da ova faza stvorenja postane stalna; ono e rasti i umirati, raati bobice i razmnoavati se na prirodniji nain. ta zaista nie iz bobica drveta nagigte? To je bilo neto, jedan vid selki-predanja, to nikada nije pitao Selku. Treba to da uini im ona bude ponovo roena. Doneo je veliku kantu sa vodom do drveta i zalio korenje novog trnovog drveta, pomaui stvorenju, Ali izvukao je kou drvooblija iz zatite rupe i presavio je. "Ovo mi ne treba, ali ja u se starati za tebe. Kada ponovo budem imao Selku, ovo u ti vratiti. Obeavam. Ali, shvata, ne mogu da dozvolim da jurca po ostrvu dok mene nema. Suvie si opasna. Zato privremeno moram da te posadim. Trebaju mi druge koe, ena, selki, ali paziu na njih. To je moje obeanje. Uivaj u vremenu. Prognoza je dobra za sledee dve nedelje." Sakrio je kou nagigte u suvoj zemlji bez crva, uvijenu u muslin kako bi ostala bezbedna i na hladnom. Ostae dugo upotrebljiva. Bilo je dovoljno meseeve svetlosti za odgovarajui kanal, tako da je on dva dana i noi pio vino i jeo hladnu ribu, sedei u mraku kuice, sa otvorenim vratima, zagledan u tamno more, oslukujui talase, njuei slani vazduh. Kada se mesec izjeo, kada je kanal srebra ponovo podstaknuo njegovu strast ka zadatku koji ga je neposredno ekao, on razvi kou ene i rairi je na hladnim stenama. Kada je legao na nju, nag i uzdrhtao, ivot poe da se razgoreva. Stegao je pesnice i zube kada je zapoeo bol, ali ubrzo se opustio u bolnom zavijanju, isteui se i koprcajui tokom napada na njegovo telo. Koa se obavila oko njega, duboko mu se zarila meu pore, prodrirui mu u organe, crpei krv u hladan epiderm, gomilajui salo u pokuaju da se oblikuje prema tvrdom i nepoznatom obliju ispod nje. Oekivala je drvooblije, neto malo, neto uglasto; upinjala se dugo i naporno da bi se uskladila sa Pitersonom. Neko vreme oseao se pridavljeno dok mu se enska glava istezala bolno oko prsa. ake su mu bile bele i naduvene dok su ruke koe pokuavale da ih prekriju. Koa je drhtala i jeila se, i sam njen ivot bio je osujeen pokuajem da ga obuhvati, da pronae svoje oblije, i on oseti kako mu se vazduh istiskuje iz plua, a zatim mu se neto zabi u mar i razvue ga, nateravi ga da se izvije i ritne. Uz oputanje, bol je jenjavao, ali morao je satima da jei zbog rasta i istezanja enskog oblija. Ono je puzalo uz njegove ekstremitete, uasno bolno i tesno uz njegove genitalije. Vagina nije mogla da se otvori u njemu, ali brideo je od pokuaja. Do veeri, ispod mutnog sunca i na toplom povetarcu, smirio se. Bio je okruen Siilinom koom, a bol se smanjio do oseaja da ga trnje grebe po telu. Ustao je nesigurno, osetivi slabost, i pridrao se za kuu. Zapiljio se u telo koje je postao i video svoje truplo, poput larve, nejasno ocrtano ispod salastih oblina. Najgore od svega bila su usta. Otri enini zubi izgurali su njegove zube iz vilice. Sve ih je progutao. Sada su mu poivali u elucu. Jo je gutao krv. Vilice su ga bolele, a novi zubi bockali su mu meso u ustima. 37

Spavao je dugo, zatim popio vode i uzeo hladne ribe iz erpe rukama koje su se silovito tresle. Njegovo muko lice bilo je izoblieno iza rastegnute i uasne enske maske; nije bila dobro orijentisana, tako da su mu se usta videla malo desno od tankih, a opet skladnih ustiju ene. Njegove oi postojale su kao oi-senke iza zakoenih duplji stvorenja. Spavao je dugo, moda etiri dana, nije mogao to tano da utvrdi. Za to vreme, njegovo telo bilo je svareno. Sada, kada se pogledao u ogledalu, ugledao je samo Siilu. Piterson je bio usnuo, duboko ispod, skriven; izlei e se kasnije, kada njegova misija bude obavljena. Ponovo, koa se obavila oko njega, prodirui ga. Ipak, ova koa je bila velika i smesta ga je obuhvatila, guei ga salom, preplavivi ga slikama dubina. I mukaraca... zvucima vritanja... strahom u njihovim oima... hladnim vetrom i dugim padom do zemlje... U njegovim pluima bila je so, a na bokovima je oseao strujanje hladnih i toplih struja. Kotrljao se po plai, lajao i jeao, oseao kako mu kamenje i naplavljeno drvo seku lea, putao da mu se suva morska trava mrsi po licu. Vrata kuice bila su otvorena. Stabla na brdu bila su nema, gola naspram sumranog neba. More ga je zapljuskivalo, voda ga je usisavala i uvlaila u sebe, a zatim se tiho povlaila pre sledeeg naleta. On se izvi i okrenu, a talas mu prekri lice, hladan i pun dobrodolice, dozivajui ga. Srebrni meseev kanal bio je irok. On se spusti u vodu i otpliva do basena. Tamo naini jedan krug, pa zaroni, i kada je dospeo duboko, nastavi jo dublje, niz podvodnu liticu, prema izboini gde su koe selkija bile vezane za morsku travu, prema njihovom mestu seanja na mrtve. Ramenjae metalne oplate bombardera bile su obloene morskom travom i zarale. Stari avion protezao se preko samog bezdana, pod uglom. Jednog dana e skliznuti sa izboine, izlomljen teinom vode koja mu polako razjeda spojeve. U ovom trenutku, patrljak njegovog desnog krila bio je uglavljen u stenu, dok je levo krilo odavno nestalo ispod. Bio je to udovian i uasavajui oblik koji je opsceno posezao navie sa ive litice. Pitersonov um se razbistri i jasan pogled kroz etrdeset godina u prolost vrati ga vremenu kada je i on bio u avionu, vremenu kada je bio ljudsko bie. Plivao je kroz prazne prozore bombardera, preko svarene koe sedita za posadu, kroz ice koje su mahale poput ivih vlati morskog rastinja. Kosti su odavno nestale, odavno pojedene. Njegovi prijatelji bili su u koama selkija, hranili su ta stvorenja. Moda su ona zbog toga izlazila na obalu, prijatelji koji dolaze kod Pitersona, jedinog preivelog. Ostavio ih je da poginu kako bi spasao sopstveni ivot. Ali sada, na ovom mestu njegovih grehova, oseanje krivice mu se vratilo, pomeano sa hladnim seanjima na more dublje nego to bi on mogao da shvati, na ribe i na ledenu prazninu. Kao i seanja selkija, na ostrvo gde je pevao Predivni Glas, njegov glas, koji je privlaio selkije pre nego to bi ih unitio, sve osim Selke koja mu je dirnula u srce, postupajui nesvesno, moda zbog krivice ublaene nasiljem posle pesme sirene za stvorenja koja su prodrala njegove prijatelje. Iako je olupina zaklanjala sve, iako je dominirala izboinom-grobljem i njenim prekrivaem od ostataka koa selkija koji su se ovde hranili, nije to bila velika i zastraujua grobnica koju je sanjao svih tih godina. Video je to vidom selkija. Bilo je to trulo gvoe, lebdee ice, dom za morske jegulje. On se tre i iskida jednog takvog naseljenika, progutavi vritee meso, uivajui u obroku ne zbog ukusa ve zbog zadovoljstva u gnevu koji je osetio dok je ubijao. Seanja na ljude bledela su dok je razmiljao o stvorenju koje je voleo. Koja je koa na izboini bila Selkina? On se vrati do povrine da udahne vazduh. Proveo je bez vazduha dan ili vie, shvatio je, i usporenost je poela da ga koi. Selki-mujaci su disali ee od enki, ali su takoe plivali dublje, iz razloga koji Pitersonu jo nisu bili poznati. Selki-enke odmarale su se najvei deo vremena u okomitom lebdenju uz liticu, okreui se lagano. Samo kada bi im zapretila opasnost, prekinule bi sa tim i mugnule u senku. Piterson zapliva nanie meu fokastim oblijima koja su se sporo obrtala, unu i njukom se priljubi uz jedno od njih da bi ga probudio, ali bez uspeha. Jednog jutra, mujaci su doplivali mahnito iz bezdana, lepeza stvorenja koja bee od opasnosti. enke su prekinule svoj lebdei trans i ratrkale se po litici. More je pulsiralo od zvuka. Pitersona privukoe mahnitost i struja, i on shvati da izranja prema basenu i suncu osvita. 38

Pojavio se kit ubica. Njegovo ogromno oblije zaklanjalo je obalu oko jedan sat, a onda je otplutalo dalje. Stvari su se vratile u normalno stanje. Neko vreme se izleavao na plai, oputen na vazduhu, u iskuenju da svue koe i popije malo vina, ali pomisao na bol bila je previe zastraujua. Jo jedan selki iziao je na obalu i posmatrao ga. ena ispod koe bila je bucmasta i zrela, oito mlada. Ali stvorenje je dalo Pitersonu znak i on krenu za njim, kliznuvi natrag u talase da se sastane sa njom u dubokom basenu. "Ko si ti?" upita ga ona. "Poznajem ti lice, ali ti nisi Ona koja je otila." "ta se dogodilo sa Selkom?" Dok su plivali jedno oko drugog, on shvati da ime koje je nadenuo svojoj ljubavnici ne znai nita. On pokua da artikulie selki-ime za stvorenje koje je voleo i posle nekog vremena zvuno pulsiranje izazva reakciju u svesti njegove drubenice. "Ona je otila duboko. Veliki Zub." "Ali vi imate deo njene koe. Zar ne?" "Koa se nikada ne sme dodirnuti. U koi je ivot..." "Znam. I ja hou da se taj ivot vrati. elim je na obali." Selki-enka je izgledala zbunjeno. "Ne diraj kou. To mora da zna. Ona se nikada nee vratiti ako joj bude dirao kou." "Ona je u koi", ree Piterson na jeziku selkija. "Znam da je njen ivot tamo. Ona se mora vratiti." "Ne razumem", ree bucmasta enka. "Zna da je otila duboko..." "Kod Velikog Zuba. Da. Znam." Mrzeo je pomisao na to da je kit pojeo Selku. Bilo je dobro osetiti ljudsku reakciju, muevno oseanje ispod fokine masti. "Onda ne diraj kou", ubeivala ga je mlada enka. "Zna ta e se desiti." "Samo mi pokai kou. Onda prepusti odluku meni. Molim te." "Ko si ti? Prepoznajem te. Ali tvoja dublja bia nisu mi poznata. Jesi li mujak? Ali izgleda kao ja, kao enka. Plai me." "Ja sam prijatelj, dragi prijatelj, vae izgubljene drubenice." Ponovo, on artikulisa Selkino morsko ime. "Nema zbog ega da me se plai." "Pokazau ti kou. Ali ako si ti dragi prijatelj, ne diraj je." Ona ga povede dole do izboine-groba i pokaza mu mutnosivo tkivo koje je predstavljalo sve to je ostalo od Selke, pa se onda podie u spirali i udalji, kao da bei sa poprita zloina. Njene poslednje rei bile su: "Jesi li enka?" "Ja sam Ona koja je otila", ree Piterson, svestan da e izazvati zbunjenost, a opet, zadovoljan zbog jednostavnosti istine. "Dakle, duh", ree njegova drubenica; njena udna pesma jo dugo se ula, dirljiva u poludubokoj vodi. Piterson posegnu za koom. Primeti kako je ista, kako su joj ivice prave. Oekivao je tragove kidanja, tragove zuba, znake borbe na ivot i smrt. Ova koa kao da je paljivo bila iseena, da bi je neko sauvao. On blago zagrize u meso, odveza ga sa korena buna guste morske trave i ponese do kokpita potopljenog bombardera. Seanja ga ponovo preplavie, izvuena iz njegovog zatvorenog uma ivim prisustvom njegovih prijatelja u koi selkija. Vratie mu se imena. Dekson. Mari. Miel. Stivens. Seao se jasno imena. Mogao je da vidi svakog oveka, da uje svaki glas, da uje povike, da uje tiinu, da uje trenutak smrti, trenutak molitve. Miel se molio. Tokom itavog obruavanja, Miel je recitovao rei iz Biblije. Stivens je psovao. Mari je pevao neku smenu pesmicu. Dekson je plakao i izvikivao poruku veite ljubavi prema svojoj eni, Meri, i njihovoj deci. Udarili su u vodu i potonuli, upinjui se da se oslobode, ali nijedan nije uspeo da umakne, dok se Piterson lagano sputao ka ostrvu padobranom, jecajui i vritei kada je pomisao na ono to je uinio da bi spasao sopstvenu kou poela da ga progoni, istovremeno dok je ivot nestajao iz njegovih prijatelja. Onda ih je uzelo more, zatim greben, pa izboina. Veliki bombarder se spustio, uglavio, a stvorenja tame krenula su da se nahrane. Koa, meso, kost, tetiva, ifre, ivot, umovi i seanja ljudi halapljivo i udno su bili isisani u gladne eljusti ivotnih oblika koji su se hranili na ovoj izboini kraj ostrva.

39

Selki koji ih je apsorbovao postao je zajednica, danima kasnije, uz brzo razmnoavanje, a oni su iveli tu, vezani za bombarder i ostrvo ljudskim ivotom koji je cvetao i rastao u nihovim kaastim, mau obloenim telima. U Selki, Piterson je prepoznao Marijevu duhovitost i strasnog porodinog oveka kakav je bio Dekson. ak ga je i podseala na Deksona svojim ljudskim izgledom, kao da mu je bila sestra. On i Dekson uvek su bili bliski. Bilo mu je tako lako da se zblii sa enskim oblijem selkija koje je sadralo toliko izgubljene sri prijateljstva. ta da uini sa koom? Dok je lenjo plivao kroz kostur bombardera, Piterson shvati da ne moe dovoljno da pristupi seanjima selkija Siile kako bi naslutio proces kojim bi se Selka mogla vratiti pomou koe. Ako je koa bila ivot, i ako je koa, uvana vekovima ispod plitke vode, mogla vremenom da regenerie ivot koji ju je nekada nastanjivao, Selka e se vratiti. Ali kako to uiniti? Neto je uznemirilo vodu. Gvozdene kosti aviona zadrhtae, pa skliznue. Piterson se izvijao u hladnoj vodi i zurio u bezdan, a njegova ula foke nagonila su ga da umakne kada se divlje lice kita pojavilo pred njim. Ogromno telo kliznu nie, pa ponovo udari gore, izbivi eline nosae letilice. Ona poe da se premee i klizi sa izboine-groba, povukavi za sobom koe selkija. Piterson se iskobelja iz rama, posekavi kou i prolivi krv. Bleda tenost die se u struji kapljica kroz pomrinu ka srebrnoj povrini, gore. Krv u vodi... oluja dolazi iz dubine... On mahnito zapliva navie, svestan da su ostali selkiji iznad njega mala, vitka oblija koja upravo hitaju u pliake, na sigurno. Dok se dizao, dok se borio protiv plime, on oseti turbulenciju oko sebe, kovitlac neeg udovinog to se brzo pribliavalo. On vrisnu dok se izvijao i pokua da sakrije svoj pogled od ralja ubice. One se zatvorie oko njega i kit ga vrtoglavo odvue od smera kojim je poao, zatresavi ga uz kidanje, da bi ponovo zaronio nanie, u veliki mrak. A opet, zubi mu nisu probili kou, iako je krv jo tekla u mehuriima iz njegove posekotine. U kitu, neto se protegnu, neto ga pozva. U bolu, prestravljen da e ga svakog trena eljusti pretesterisati, Piterson se zapilji kroz kou kita... On vide selki-enku ispod nje, smireno lice, osmeh. Otvorila je svoje oi, da bi ga posmatrala kroz oi ubice. Najednom, njeno se lice izmeni - otrija linija vilice, usko lice, i Dekson mu se isceri, prepavi ga. Deksonovo suvonjavo lice ponovo se rastvori i iroko lice Edvarda Miela namrti se na trenutak, da bi ga zamenio Mari, koji je puio usne u nemom prekoru. Zatim ponovo Selka, gutajui natrag ljudske ivote koji su je hranili i oformili, kao to bi hranili i oformili sve selkije kraj Ostrva Predivnog Glasa. "Zato si poao za mnom?" kao da je rekla. "Zato to te volim. Mislio sam da si ubijena. Mislio sam da odlazak u dubinu znai da si umrla. Doao sam da pronaem tvoju kou, da te vratim u ivot." "Nema povratka. Ovo je kraj mog ivota. Ovo je posrebrenje. Ali ti moe zauvek da bude sa mnom. Ako si doao ak ovamo, sigurno to eli." Piterson se koprcao i istezao u eljustima. Sada vie nije bio toliko siguran. Njegova sumnja mora da je bila prozirna za Selku, kao to je kitovo meso bilo prozirno za duu selkija ispod. Bila je ljuta. Okrenula se i zaplivala jo dublje, u veliku masu neme, srebrnosive morske trave. Ubica je uivao u sjajnoj masi trave, diui dinovske izdanke repom, koristei Pitersonovo uskoprcano truplo za mahnito komeanje vlati i sisaljki. ivot u travi naglo se probudio i njeni izdanci se izduie kao kod neke dinovske sipe, zadrhtae i hitro okruie kita i Pitersona. Lagano, Selka je bila apsorbovana u travi, izdanci su je obuhvatali, stapali se sa njom, postajali njeno glavno oblije. Uhvaen u zamku izvan transformacije, Piterson shvati sa jasnim uasom i nezvanom ironijom ono to je propustio u ivotnom ciklusu selkija... da oni ne samo da dolaze na tle da se svuku i postanu nemi, za mnoge godine, u obliku drveta, uvlaei zemlju u svoja tela, da okuse nebo i oluje iznad vode, ve da takoe odlaze duboko, da poprime druge spoljne oblike, da postanu najogromnije morsko stvorenje. Moda se posle toga vraaju stvorenjima nalik na foke, tako poznatim u mitologiji. Ili je, moda, ovo njihovo konano oblije, pa Piterson vie nikada nee videti svoju ljubavnicu. Selka, masa morske trave, lebdela je lagano prema povrini. 40

Kit je bio prodran, obuhvaen, i tvrdi, zategnuti izdanci drali su vrsto samu bit selkija u kojoj se nalazilo ostarelo ljudsko bie. "Uivala sam u tebi, Pitersone", apnu Selka iz mase izdanaka. "Drago mi je to si poao za mnom. elim te ponovo u sebi. Uvek sam to elela." Dok je Piterson vritao i otimao se, dok su izranjali ka srebrnom meseevom kanalu, uspaljeni delovi mase izdanaka poee da seku Pitersonovu kou unutar foke, da bi ga izvukli napolje, da bi ga uvukli unutra. Grejem Masterton SEKSUALNI OBJEKT (Sex Object, 1993.) Sedela je kruto na crnoj vedskoj stolici u mutnom popodnevnom svetlu, prekrtenih lanaka. Nosila je savreno skrojeni kostim 'Karl Lagerfeld' i crni slamnati eir; noge su joj bile isto tako savrene. Doktor Arkolio nije mogao da joj jasno vidi lice zbog svetla koje je dopiralo iza nje. Ali njen glas bio je dovoljan da zakljui da je oajna, onako kako samo ene vrlo, vrlo bogatih ljudi mogu da budu oajne. ene obinih ljudi nikad ne bi ni pomislile na takve stvari, a kamoli bile oajne zbog njih. Ona ree: "Frizer mi je rekao da ste vi najbolji." Doktor Arkolio ukrsti prste. Bio je elav, tamnoput, crnomanjast, i ake su mu bile vrlo dlakave. "Frizer?" ponovi on. "Don San Anelo... njegov prijatelj je hteo da ide na operaciju." "Shvatam." Bila je nervozna, drhtala je poput skupog trkakog konja. "Stvar je u tome... on je rekao da vi to moete da uradite potpuno drugaije od svih ostalih... Da vi to moete da uradite tako da bude pravo. Rekao je da moete to da uradite da oseaj bude kao da je pravo. Sa pravim refleksima, svime." Doktor Arkolio razmisli na trenutak, a onda klimnu glavom. "To je sasvim tano. Ali ja vrim transplantacije, a ne modifikacije postojeeg tkiva. To je kao i transplantacija srca ili bubrega... Moramo nai davaoca, usaditi njegov organ u vae telo i nadati se da nee doi do odbacivanja." "Ali kad biste nali davaoca... Da li biste mogli to da mi uradite?" Doktor Arkolio ustade i poe da lagano koraa po svojoj kancelariji. Bio je vrlo nizak ovek, ne iznad metar ezdeset, ali posedovao je smirenost i harizmu zbog koje ga je bilo opinjavajue posmatrati i zbog koje je bio impresivan za sluanje. Nosio je vrlo formalno trodelno odelo na pruge sa belim karanfilom i do sjaja uglaanim oksfordkama. Priao je prozoru, povukao zavese i zagledao se u Bruklinski trg. Ve sedam nedelja nije padala kia i nebo iznad Bostona poprimilo je neobinu bronzanu boju. "Shvatate da je to to od mene traite vrlo pipavo, i sa medicinskog i sa moralnog stanovita." "Zato?" odvrati ona. "To je neto to elim. To je neto to mi je potrebno." "Ali, gospoo Elis, operacije koje ja izvodim obino su namenjene ispravljanju fizikog stanja koje je drastino neusaglaeno sa psihikim stanjem mojih pacijenata. Ja radim sa transseksualcima, gospoo Elis, sa mukarcima koji imaju penise i testise, ali su psiholoki ene. Kada im uklonim muke genitalije i umesto njih im stavim enske... jednostavno im dovodim telo u sklad sa mozgom. Ali u vaem sluaju..." "Moj sluaj je takav, doktore, da imam trideset jednu godinu, mua koji je bogatiji od bilo koga drugog u celoj dravi Masausets, i ako ne odem na ovu operaciju verovatno u izgubiti i njega i sve o emu sam oduvek sanjala. Ne ini li vam se da spadam u istu kategoriju kao i transseksualci? U stvari, ne ini li vam se da je moja potreba vea nego potreba nekih mukaraca koji bi eleli da budu ene samo zato to vole da nose visoke potpetice, podvezice i Frederiksove gaice?" Doktor Arkolio se nasmei. "Gospoo Elis... Ja sam hirurg. Ja vrim operacije kako bih ljude izbavio iz duboke psiholoke bede. Moram da potujem odreenu, strogo definisanu, etiku." "Doktore Arkolio, ja se nalazim u dubokoj psihlokoj bedi. Moj mu pokazuje sve znake toga da sam mu dosadila u krevetu, a poto sam mu peta ena, verovatnoa da e se razvesti od mene raste sa svakim minutom, zar ne mislite tako?" "Ali to to traite - toliko je radikalno. Vie nego radikalno. I trajno, uz to. Da li ste razmiljali koliko e vas to unakaziti, kao enu?"

41

Gospoa Elis otvori crnu torbicu od krokodilske koe i izvadi crnu cigaretu da bi je pripalila crnim, emajliranim 'Danhil' upaljaem. Stavi je u usta, povue i izdahnu dim. "elite li da budem potpuno iskrena prema vama?" upita ona. "Mislim da insistiram da budete potpuno iskreni prema meni." "U tom sluaju, trebalo bi da znate da se Bredli estoko pali na grupni seks... voli da poziva svoje prijatelje da vode ljubav sa mnom. Prole nedelje, posle dobrotvornog baleta u Grejt Vudsu, pozvao je njih sedmoricu kui. Sedam ugojenih plutokrata Blek Beja! Kazao mi je da se svuem dok oni popiju martini u biblioteci. Onda su doli gore, sva sedmorica." Doktor Arkolio je posmatrao svoj uramljeni sertifikat iz Brigamske bolnice za ene, kao da ga nikad ranije nije video. Srce mu je lupalo; nije znao zato. Volf-Parkinson-Vajtov sindrom? Ili artrijalna fibrilacija? Ili moda strah, sa blagim prelivom seksualnog uzbuenja? Rekao je, ravno koliko je mogao: "Kada sam rekao da budete iskreni... pa, ne morate mi priati sve ovo. Ako odluim da izvedem ovakvu operaciju, to u uiniti samo na zasebne preporuke vaeg porodinog lekara i vaeg psihijatra." Gospoa Elis svejedno nastavi sa svojom recitacijom. "Smestili su se po meni i svuda oko mene, sva sedmorica. Oseala sam se kao da se guim u znojavom, mukom mesu. Bredli mi je uao otpozadi; Dord Kartin od napred. Njih dvojica su mi se utrpala u usta, oseala sam da se guim. Dvojica su mi gurala penise u ui. Druga dvojica su ih trljala o moje grudi. Uli su u ritam poput veslakog tima. Urlali su sa svakim pokretom. Urlali. Mene jednostavno nije bilo, usred tog silnog urlanja i veslanja. Onda su mi dvojica svrila u usta, druga dvojica u ui a sledea dvojica na grudi. Bredli je bio poslednji. Ali kada je i on svrio i izvadio ga iz mene, bila sam prelivena semenom, posvuda, prelivena; i tada sam shvatila da Bredli eli objekt - ne enu, ak ne ni ljubavnicu. Objekt." Doktor Arkolio outa. Pogledao je gospou Elis, ali njeno lice bilo je skriveno iza guste zavese duvanskog dima. "Bredli eli seksualni objekt i zato sam odluila da u, ako on eli seksualni objekt, ja to i biti. Kakve to ima veze? Bredli e biti zadovoljan mnome i ivot e ostati kao dosad." Smeh joj je zvuao poput razbijanja ae ampanjca. "Bogat, uukan, siguran. I niko ne mora da zna." Doktor Arkolio ree, "Ne mogu to da uinim. Ne dolazi u obzir." "Da", odgovori gospoa Elis. "Znala sam da ete to rei. Dola sam pripremljena." "Pripremljena?" namrgodi se doktor Arkolio. "Pripremila sam dokaze o tri genitalne transplantacije koje ste izvrili bez saglasnosti davaoevih zastupnika. Dejn Kestenbaum, 12. avgust 1987; Lidija Zerbi, 9. februar 1988; Ketrin Stimel, 7. jun 1988. Sve tri su se sloile da budu davaoci jetre, bubrega, srca, oka i plua. Nijedna se nije sloila da im se odstrane genitalije." Ona se nakalja. "Imam sve pojedinosti, sva dokumenta. Prve dve operacije izveli ste na Bruklinskoj klinici, pod izgovorom da odstranjujete testikularni rak, a treu u Medicinskom centru Louel, navodno ispravljajui dvostruku herniju." "Vidi, vidi", ree doktor Arkolio. "Ovo mora da je prvi put da me je pacijent ucenio da izvrim operaciju." Gospoa Elis ustade. Svetlo joj odjednom obasja lice. Bila je jedinstveno lepa, jagodica visokih kao u Grete Garbo, pravog nosa i ustiju koja su izgledala kao da se spremaju nekoga da poljube. Oi su joj bile plave, poput smrvljenih safira. Sama pomisao na to da ga ena koja ovako izgleda moli da joj uradi operaciju, preti mu da bi joj izvrio operaciju, bila je Arkoliju neverovatna, ak zastraujua. "Ne mogu to da uradim", ponovi on. "Oh, ne, doktore Arkolio. Uradiete to. Jer ako to ne uradite, sve pojedinosti vaih izopaenih operacija otii e pravo u kancelariju javnog tuioca, a onda ete vi otii pravo u zatvor. A kad budete pod kljuem, samo pomislite na sve one transseksualce koji e ostati da ame u dubokoj, psiholokoj bedi, optereeni telom koje im je tako neusklaeno sa umom." "Gospoo Elis..." Ona iskorai napred. Bila je pretei graciozna i gotovo dvadeset centimetara via od njega na sivim, visokim tiklama. Oseala se na cigarete i 'anel 5'. Imala je dugake noge i, na njegovo iznenaenje, velike grudi, iako joj je odelo tako dobro skrojeno da joj poprsje nije izgledalo nesrazmerno. Minue su joj bile Gverdijeove, od platine. 42

"Doktore", ree ona i on prvi put primeti laki nagovetaj Nebraske u njenom izgovoru, "potreban mi je ovaj ivot. Da bih ga sauvala, potrebna mi je ova operacija. Ako mi to ne uinite, onda se kunem Bogom da u vas unititi." Doktor Arkolio spusti pogled prema belenici na stolu. U njoj je pisalo njegovim urednim rukopisom da gospoa Helen Elis ima zakazano u 15:45. Boe, kako je eleo da nije prihvatio. Tiho, on ree: "Moraete da mi date tri jemstva. Jedno je da ete u svakom trenutku moi da u roku od jednog sata doete na moju kliniku u ulici Kirklend u Kembridu. Druga je da apsolutno nikom, izuzev vaeg mua, neete rei ko vam je izveo operaciju." "A trea?" "Trea je da mi platite pola miliona dolara u prenosivim hartijama od vrednosti to je pre mogue, a ostalih pola miliona posle uspene operacije." Gospoa Elis jedva primetno klimnu glavom. Doktor Arkolio ree: "To je, znai, dogovoreno. Isuse. Ne znam ko je ovde lui, vi ili ja." Krajem februara, Helen Elis je ruala kod Daspera u Trgovakoj ulici sa prijateljicom Nensi Petigru kada je ef sale priao i proaputao joj da ima telefonski poziv. Upravo su joj doneli tanjir sa devet 'Velflit' pilia sa salsa sosom od radia i ilija i aom ohlaenog ampanjca. "Oh... ko god bio, recite mu da u ga zvati posle ruka, hoete?" "Gospodin je rekao da je vrlo hitno, gospoo Elis." Nensi se nasmeja. "Nije ti to valjda tajni ljubavnik, Helen?" ef sale pribrano ree, "Gospodin je rekao da je vreme od sutinske vanosti." Helen lagano spusti viljuku. Nensi se namrti i ree, "Helen? Je'l ti dobro? Pobelela si kao arav." ef sale joj izmae stolicu i odprati je kroz restoran do telefonske kabine. Helen podie slualicu i ree: "Helen Elis na vezi", glasom prozirnim poput mineralne vode. "Imam davaoca", ree doktor Arkolio. "Tkivo savreno odgovara. Da li jo elite da idete do kraja sa ovim?" Helen proguta knedlu. "Da. Jo elim da idem do kraja." "U tom sluaju, smesta doite u Kembrid. Da li ste neto jeli ili pili?" "Upravo sam se spremala da ruam. Pojela sam malo hleba." "Nemojte nita vie ni jesti ni piti. Doite smesta. to pre stignete, to su vei izgledi za uspeh." "U redu", sloi se Helen. Onda: "Ko je ona bila?" "Ko, ko je bio?" "Davalac. Ko je ona bila? Kako je umrla?" "Nije potrebno to da znate. U stvari, psiholoki je bolje da ne znate." "U redu", ree Helen. "Biu tu za dvadeset minuta." Ona se vrati za sto. "Nensi, tako mi je ao... moram odmah da krenem." "Ba kad je trebalo da ruamo? ta se dogodilo?" "Ne mogu ti rei, izvini." "Znala sam", ree Nensi, bacivi salvetu na sto. "Jeste u pitanju ljubavnik." "Da vam objasnim ta sam to uradio", ree doktor Arkolio. Prolo je skoro dva meseca i bila je to prva nedelja u aprilu. Helen je sedela u belo poploanoj staklenoj bati njihove 'Dedam' kue na reci arls, na belom pletenom kauu pretrpanom izvezenim jastuiima. Bata je bila prepuna narcisa. Napolju je jo bilo vrlo hladno. Nebo iznad staklene kupole bilo je boje ispranog mastila, a na travnjaku se nalazio paralelogram belog mraza na mestu koje sunce jo nije obasjalo. "Pri uobiajenim transseksualnim operacijama, testisi se uklanjaju, kao i erektivno tkivo penisa. Spoljna koa penisa zatim se uvlai u telesnu upljinu kao presavijena cev, da bi stvorila vetaku vaginu. Ali naravno, ona jeste vetaka i u mnogim vidovima izuzetno nezadovoljavajua, pogotovu u nedostatku erotskih reakcija.

43

Ono to ja mogu da uinim jeste da svojim pacijentima podarim pravu vaginu. Mogu iz davaoevog tela da odstranim kompletnu vulvu, ukljuujui miie i erektivno tkivo koje ih okruuje, kao i vaginalni tunel. Zatim ih mogu presaditi pacijentu. Onda, koristei mikrohirurke tehnike koje su uz moj doprinos razraene na MIT-u, sva glavna nervna vlakna mogu da se prikljue na centralni nervni sistem pacijenta... tako da su vagina i klitoris isto tako sposobni za seksualno uzbuenje kao to su bili u davaoevom telu." "Previe me je bolelo da bih osetila bilo kakvo uzbuenje", ree Helen, sa malim, iskoenim osmehom. "Znam. Ali nee jo dugo. Odlino napredujete." "Mislite li da sam zaista luda?" upita Helen. "Ne znam. Zavisi ta vam je cilj." "Moj cilj je da zadrim ovaj ivot koji vidite oko mene." "Pa..." ree doktor Arkolio, "mislim da ete verovatno uspeti. Po onome to ste mi rekli, va mu jedva eka da opet budete spremni za seks." Helen ree: "ao mi je to ste zbog mene morali da prekrite svoju etiku." Doktor Arkolio slegnu ramenima. "Sad je malo kasno za to. I moram priznati da sam zaista ponosan na ono to sam uspeo da izvedem." Helen pozvoni srebrnim zvoncetom koje je stajalo na stolu pokraj nje. "Onda, moe malo ampanjca, Barone Frankentajn?" Drugog petka u maju ona je ula u mranu, visoku biblioteku u kojoj je Bredli radio i stala nasred sobe. To je bilo prvi put da je ula u biblioteku, a da najpre ne pokuca. Nosila je dugaak, crven, svileni ogrta, obrubljen crvenom ipkom, i crvene stileto cipele. Kosa joj je bila blago ukovrdana i skupljena crvenom trakom. Stajala je tamo, plavih oiju samo malo skupljenih, s jedva primetnim osmehom na usnama i levom rukom na kuku, poput parodije na kurvu koja eka muteriju. "Pa?" upita ona. "etiri je. Trebalo je odavno da legne." Naravno, Bredli je sve vreme znao da ona tu stoji, i mada je namrteno posmatrao dokumente o nekretninama koje je drao u rukama, nije uspevao da razabere ni jednu re. Konano, on podie pogled, pokua neto da kae, nakalja se, proisti grlo. "Je li spremno?" uspe on konano da izusti. "Ono?" upita ona. Stekla je neko novo sampouzdanje. Prvi put posle mnogo vremena imala je neto to je Bredli zaista eleo. "Hou da kaem, da li si ti spremna?" ispravi se on. On ustade. Bio je krupno graen, irokih ramena, sa svojih pedeset pet godina. Imao je sedu kosu i lavlju glavu koja bi lepo izgledala kao ukras u bati. Bio je jedan od pravih bostonskih Elisa - brodskih magnata, zemljoposednika, izdavaa novina - a sada i najvei samostalni deoniar laserske tehnologije u Zapadnom svetu. Polako joj je priao. Nosio je koulju sa plavim i belim prugama, naborane plave pantalone i kestenjaste tregere. Bila je to pojava koji su Elisi oboavali: pojava novinskog izdavaa, ili varalice u zadimljenoj sobi. Zastarela pojava, ali imala je svoju posebnu, bostonsku harizmu. "Pokai mi", ree on. Glas mu je bio duboko, meko brundanje. Helen je osetila ta je rekao, vie nego to je ula. Poput udaljene grmljavine. "U spavaoj sobi", ree ona. "Ne ovde." On pree pogledom preko biblioteke, preko polica sa drevnim knjigama u konim povezima i tmurnih slika Elisovih predaka. U jednom uglu biblioteke, blizu prozora, stajala je ista tamparska presa koju je Bredlijev ukundeda koristio da bi odtampao prve primerke Glasnika Bikon Hila. "Gde bi bilo bolje nego ovde?" hteo je da zna. Ona je moda imala neto to je on zaista eleo, ali njegova elja jo je za nju bila nareenje. Pustila je da joj crveni svileni ogrta sklizne niz ramena i odapue na pod, gde je liio na svetlucavu baricu krvi. Ispod njega nosila je crveni grudnjak koji joj je podizao i razdvajao krupne, bele grudi, ali ih nije pokrivao. Bradavice su joj se nabrale, tamnoljubiaste, poput malina. Ali crveni, svileni trougao izmeu njenih nogu zaokupio je u potpunosti Bredlijevu panju. Olabavio je kravatu i raskopao kragnu, disanje mu je postalo plitko i teko. "Pokai mi", ponovi on. 44

"Nisi uplaen?" upita ga ona. Nekako je oseala da bi mogao biti. Upiljio se u nju hitrim, namrgoenim pogledom. "Uplaen? Koji ti je kurac? Moda si ti ovo predloila, ali ja sam platio. Pokai mi." Ona razveza crveni konac gaica i one padoe na pod oko njenog levog lanka, prsten odbaene svile. "Isuse", proaputa Bredli. "Ovo je sjajno." Helen je ogolila svoju bledu, besprekorno depiliranu vaginu, punih usana. Ali odmah iznad njene sopstvene nalazila se jo jedna isto tako punaka, isto tako primamljiva, isto tako vlana. Samo je ovalni oiljak otkrivao mesto gde ju je doktor Arkolio ugradio u njen donji stomak, oiljak poput blage opekotine prvog stepena. Oiju rairenih, bez rei, Bredli kleknu na tepih ispred nje i poloi dlanove na njene prepone. Pomatrao je njene dve vulve sa svirepim zadovoljstvom. "Ovo je fenomenalno. Ovo je fenomenalno! Ovo je najneverovatnija stvar koju sam ikada video." On zastade i pogleda je, odjednom poput malog deaka. "Smem li da je dodirnem? Da li je ista kao i ona druga?" "Naravno da sme da je dodirne", ree Helen. "Ti si je platio. Tvoja je." Drhtei, Bredli pree rukom preko glatkih usmina njene nove vagine. "Osea ovo? Zaista osea?" "Naravno. Prija mi." Poeo je da joj mazi drugi klitoris dok nije stao da se kruti. Onda mu je srednji prst skliznuo u tople, vlane dubine njene druge vagine. "Sjajno. Potpuno isti oseaj. Neverovatno. Isuse! Ovo je neverovatno!" Otrao je do vrata biblioteke, zalupio ih i zatim zakljuao. Vratio se nasred sobe, skidajui tregere, zbacujui koulju, iskaui iz pantalona. Dok je doao do Helen, na sebi nije imao nita izuzev velikih prugastih gaa. Skinuo ih je i otkrio ogromnu grimiznu erekciju. Oborio ju je na tepih i zario se u nju, bez uvoda, bez predigre, u istoj razuzdanoj, eksplozivnoj pohoti. Prvo joj je stavio u novu vaginu, onda u njenu sopstvenu, onda u dupe. Iao je iz jedne rupe u drugu poput izgladnelog oveka koji ne moe da se odlui izmeu mesa, hleba i slatkia. Isprva preplaena, zbunjena snagom njegovog seksualnog napada, Helen nita nije oseala osim trenja i greva. Ali dok se Bredli upinjao i stenjao od napora, poela je da osea izmeu nogu neto ni nalik bilo emu to je dotad iskusila: oseaj koji je bio udvostruen, utrostruen. Oseaj tako preplavljujui da je zgrabila tepih obema rukama, pitajui se nee li zadovoljstvo biti prejako da ga njen um podnese. Dok je Bredli iznova i iznova ulazio u njenu drugu vaginu, oseala se kao da e poludeti, ili umreti. Onda, poput ene uhvaene u toplom, crnom, tropskom viru, ona se izgubi. Otvorila je oi i ula Bredlija na telefonu. Bio je jo nag, belog i dlakavog tela, penisa oklembeenog poput ljive u arapi. "Dorde? Sluaj, Dorde, mora da doe. Mora da doe smesta! Ovo je neto najneverovatnije to si ikad doiveo. Dorde, nemoj da se prepire, samo ostavi sve i dovuci dupe ovamo to bre moe. I nemoj da zaboravi etkicu za zube: veeras se ne vraa kui, to ti obeavam!" Malo pred zoru, otvorila je oi. Leala je naga na sredini kraljevskog kreveta. Sa njene desne strane, Bredli je leao priljubljen uz nju i glasno hrkao, ruka mu je sebino pokrivala njenu drugu vaginu. Sa njene leve strane, Dord Karlin hrkao je u drugom tonalitetu, kao da sanja, a njegova ruka pokrivala joj je staru vaginu. Zadnjica joj je bila bolna i raepljena, a usta su joj bila suva i puna tog prepoznatljivog, memljivog ukusa progutane sperme. Oseala se poudno; kao da je bila vie od jedne ene. Druga vagina joj je donela udnu podvojenost linosti, kao i podvojenost tela. Ali oseala se sigurnija. Bredli joj je neprestano govorio da je divna, da je spektakularna, da nikad nee ni pomisliti da je napusti, ikada. Doktore Arkolio, pomisli ona, bili biste ponosni na mene. Nova zima. Nala se sa doktorom Arkoliom kod Hemerslija. Arkolio se malo ugojio. Helen je bila mravija, gotovo ispijena, i skinula je teinu sa grudi. Poigravala se tanjirom ribe u sosu. Pod oima su joj visile senke, boje smeeg maslaca. 45

"ta nije u redu?" upita je on. Naruio je dimljenu divlju kokoku sa rotilja, sa ljutim prelivom od breskve, i jeo je mahnitom brzinom. "Niste imali odbacivanja, sve je sjajno." Ona spusti viljuku. "Nije dovoljno", ree ona i on zau isti tupi ton oaja kao kad ju je prvi put sreo. "Imate dve vagine i nije vam dovoljno?" proita on. Bradati ovek za susednim stolom okrenu se i pogleda ga zapanjeno. Helen ree: "Na poetku je bilo predivno. Vodili smo ljubav pet ili est puta dnevno. Oboavao ju je. Na kraju me je terao da hodam gola po kui da bi mogao da je gleda i gura prste u nju kad god poeli. Pravila sam predstave za njega, kao erotske take, sa sveama i vibratorima, jednom sam to izvela sa njegove dve doge." Doktor Arkolio jedva proguta zalogaj. Uspeo je samo da kae: "Auh." Suze su podrhtavale u uglovima Heleninih oiju. "Sve sam to radila, ali nije mu bilo dosta. Jednostavno mu nije bilo dosta. Sada gotovo da ga nije briga. Kae da smo izveli sve to smo mogli izvesti. Prole nedelje smo se posvaali i nazvao me je nakazom." Doktor Arkolio poloi svoju ruku na njenu, pokuavajui da je smiri. "Nasluivao sam da ovo moe da se dogodi. Pre nekog vremena, razgovarao sam sa jednom prijateljicom koja je seksolog. Ona kae da kad jednom poe ovim putem ljudske seksualnosti - kada jednom pone sa sadomazohizmom ili stavljanjem minua u bradavice ili vaginu, sa tetovaama ili bilo kojom drugom teom perverzijom - to postaje opsesija i nikad nisi zadovoljna. Pone da juri za fatamorganom savrenog uzbuenja koje ne postoji. Dobar seks je uzbudljiv sa onim to ima." On se zavali u naslon i paljivo obrisa usta salvetom. "Mogu da vas primim na korektivnu hirurgiju poetkom sledee nedelje. Pedeset hiljada unapred, pedeset hiljada posle, jedva da e ostati oiljak." Helen se namrti. "Tako brzo moete nai davaoce?" "Molim?" ree doktor Arkolio. "Nee vam trebati davaoci. Jednostavno emo izvaditi drugu vaginu i zatvoriti sve." "Doktore, mislim da se nismo dobro razumeli", ree mu Helen. "Ne elim da mi se ukloni druga vagina. elim jo dve." Usledi vrlo duga pauza. Doktor Arkolio se obliznu, popi au vode, a zatim se ponovo obliznu. "ta hoete?" "Jo dve. Moete to da izvedete, zar ne? Po jedna na donjoj polovini svake sise. Bredli e ih oboavati. Onda mogu da imam po jednog mukarca u svakoj sisi, trojicu unutra i dvojicu u ustima, Bredli e biti oduevljen." "elite da vam presadim vagine u grudi? Helen, za ime Boga, ovo to sam dosad uradio ve je dovoljno progresivno. Da ne pominjem da je etiki zgraavajue i potpuno ilegalno. Ovaj put, Helen, ne. Nema izgleda. aljite svoje tube o mojim transeksualnim presaivanjima javnom tuiocu ili kome god hoete. Ali ne. Neu to da uinim. Apsolutno ne." Bredli je te godine proslavio Boi tako to je pozvao est svojih prijatelja na veeru sa srnetinom. Jeli su flambirani odrezak i popili etiri kraga suvog martinija, ai onda su vritali, smejali se i preselili se u spavau sobu, gde ih je Helen ekala, naga, nepokretna. Pogledali su je i zautali. Prili su joj u neverici i zabuljili se u nju. Ona je ostala savreno mirna, potpuno izloena. U pijanom uenju, dvojica se popee na nju. Jedan od njih bio je predsednik Bostonske banke. Helen nije poznavala drugog, ali je imao rie brkove i rie dlake na preponama. Uhvatili su joj bradavice izmeu paleva i kaiprsta i podigli joj teke grudi, kao da podiu prekriva preko obroka u nekom skupom restoranu. "Boe moj", ree predsednik banke. "Istina je. Jebena istina." Uz sve jae stenjanje, dva mukarca ugurae svoje crvene erekcije duboko u klizave otvore koji su se ukazali ispod Heleninih bradavica. Zarili su ih duboko u njene grudi, duboko u meko, toplo tkivo, i uvrtali joj bradavice dok nije zavritala od bola. Jo dvojica joj se ugurae u usta, tako da je jedva mogla da die. Ali kakve je to imalo veze? Bredli je bio presrean, Bredli ju je voleo, Bredli ju je eleo. Bredli je se vie nikad nee zasititi, ne posle ovoga. A i ako se bude zasitio, ona e uvek moi da pronae nove naine da ga zadovolji. 46

Nije je se zasitio. Ali nije ni dugo poiveo. Dvanaestog septembra, dve godine kasnije, Helen se probudila i zatekla Bredlija kako lei mrtav, hladne ruke na njenoj prvobitnoj vagini. Bredlija su sahranili pored 'Dedam' kue koja je gledala na reku arls, u skladu sa udnom pretpostavkom da mrtvi jo mogu da vide, ili da ih je briga za to gde se nalaze. Doktor Arkolio je doao u kuu, pio ampanjac i jeo komadie ribe, artioke i sitna, masna, rebarca sa rotilja. Svi su govorili izuzetno priguenim tonovima. Helen Elis se drala po strani tokom cele sahrane i bila prekrivena gustim, crnim velom. Sada se povukla u svoje privatne odaje i ostavila Bredlijevu porodicu, poslovne prijatelje i politike posilne da uivaju u njegovoj sahrani bez njenog prisustva. Posle nekog vremena, Arkolio se pope odjekujuim, mermernim stepenicama i na prstima prie njenoj sobi. Tri puta je pokucao, pre nego to ju je uo kako kae, odsutno: "Ko je to? Odlazite." "Judin Arkolio. Mogu li da popriam sa vama?" Nije bilo odgovora, ali posle veoma dugog vremena, vrata se otvorie i ostadoe otvorena, pa doktor Arkolio shvati to kao poziv da ue unutra. Oprezno, on to uini. Helen je sedela kraj prozora na tvrdoj, uspravnoj stolici. Jo je nosila veo. "ta vi sada hoete?" upita ga ona. Glas joj je bio priguen i izoblien. On slegnu ramenima. "Samo sam svratio da estitam." "estitate?" "Naravno... Dobili ste to ste hteli, zar ne? Kuu, novac. Sve." Helen okrenu glavu ka njemu i podie veo. Nije bio iznenaen. Znao je ta da oekuje. Naposletku, on sam je izveo celu operaciju. Na svakom od njenih obraza, zjapila je po jedna vagina. Obe vagine bile su naprene i vlane, nadrealistika parodija duplerice Rastlera. Jedva prepoznatljiv kola modrog mesa, lepote i apsolutnog uasa. To je bio Helenin poslednji akt potpunog potinjavanja, da rtvuje svoju lepotu, tako da Bredli i njeni prijatelji mogu da ulaze ne samo u njeno telo ve i u njeno lice. Doktor Arkolio ju je preklinjao da to ne radi, ali pretila je samoubistvom, pa zatim ubistvom, a onda je pretila da e ispriati medijima o operacijama koje je ve uradio. "Ovo se moe ispraviti", uveravao je on sebe dok je pedantno zaivao vaginalne miie u njene obraze. "Sve se ovo moe ispraviti." Helen podie pogled ka njemu. "Mislite da sam dobila ono to sam elela?" Svaki put kad bi neto rekla, usmine vagina pomalo bi se otvorile. Morao je da skrene pogled. Pogled na ono to joj je uradio bio je vie nego to je mogao da podnese. "Nisam dobila ono to sam elela", ree ona, a suze poee da joj cure niz obraze i kaplju sa zaobljenih, ruiastih usmina. "elela sam vagine posvuda, tako da Bredli moe pozvati dvadeset prijatelja, stotinu njih odjednom, u mom licu, preponama, stomaku, pod rukama. eleo je seksualni objekt, Judine i bila bih srena, znate, da budem njegov seksualni objekt." Doktor Arkolio ree, "ao mi je. Mislim da sam ja kriv za ovo koliko i vi. U stvari, mislim da sam ja u potpunosti kriv za ovo." Tog popodneva vratio se u kancelariju koja je gledala na Bruklinski trg gde je prvi put sreo Helen Elis. Dugo je stajao pored prozora. Da li je bilo u redu da prua ljudima ono to ele, ako je ono to ele perverzno i samounitavajue, i ako to pljuje u lice Bojoj tvorevini? Da li je bilo u redu unakaziti prelepu enu, ak i ako ona za tim udi? Dokle je dopirala njegova odgovornost? Da li je on mesar ili svetac? Da li je blizu Neba ili igra na ahtu Pakla? Ili je tek puka hirurka parodija En Landers, koja reava brane probleme skalpelom umesto razumnim predlozima? Pripalio je prvu cigaretu posle skoro mesec dana i seo za sto u pomrini koja se skupljala. Onda, kad se ve gotovo smrailo, njegova sekretarica, Ester, zakuca na vrata, otvori ih i ree: "Doktore?" "ta je, Ester? Zauzet sam." "Gospodin Pirs i Gospodin De enca. Imaju zakazano u est." Doktor Arkolio ugasi cigaretu i rukom raisti dim. "Sranje. U redu. Pustite ih unutra." 47

Don Pirs i Filip De enca uoe u njegovu kancelariju i stadoe ispred stola poput dva kolarca pozvana da se jave direktoru. Don Pirs bio je mlad i plavokos, nosio je nestrukirano italijansko odelo sa podavijenim rukavima. Filip De enca bio je stariji, tei i crnomanjastiji, u runo pletenom demperu boje ljive i vreastim smeim pantalonama. Doktor Arkolio se nae preko stola i rukova se sa njima. "Kako ste? Izvinite... bio sam prezauzet ovog popodneva." "Oh... razumemo", ree Filip De enca. "I nas dvojica smo bili zauzeti." "Kako idu stvari?" upita doktor Arkolio. "Da li ste imali nekih problema? Nekih bolova?" Don Pirs stidljivo odmahnu glavom. Filip De enca naini krug kaiprstom i palcem i ree, "Savreno, doktore. Dvesta posto savreno. Jebena desetka, ako vam ne smeta!" Doktor Arkolio ustade i proisti grlo. "Bolje dajte da pogledam. Da li vam treba paravan?" "Paravan?" Don Pirs se nasmeja. Filip De enca prezrivo odmahnu rukom. "Ne treba nam paravan." Dok je doktor Arkolio ekao, Don Pirs je otkopao pojas, otvorio lic i spustio prugaste bokserice. "Da li biste se, molim vas, pognuli?" upita doktor Arkolio. Don Pirs se malo nakalja i postupi kao to mu je reeno. Doktor Arkolio mu rairi miiavo dupe i otkri dva savrena grimizna anusa koji su, skupljeni, podrhtavali jedan iznad drugog. Oko gornjeg nalazio se zvezdasti trag vie od devedeset oiljaka, ali svi su se savreno zacelili, a preko njegovih guzova nalazili su se samo jedva primetni kosi oiljci. "Dobro je", ree doktor Arkolio, "to je u redu. Moete sada podii pantalone." Okrenuo se Filipu De enci i samo je mogao da podigne obrvu. Filip De enca zadie demper, spusti pantalone i stade ponosno prelazei rukom preko svoje nove opreme: jedan tamni penis, poput tekog voa nad jo jednim tamnim penisom; etiri dlakava testisa visila su sa strane. "Ima nekih problema?" upita doktor Arkolio, podiui oba penisa sa profesionalnom hladnoom, ispitujui ih paljivo. Oba poee da se pomalo krute. "Tajming, to je sve." Filip De enca slegnu ramenima, uz lak osmeh svom prijatelju. "Jo nisam uspeo istovremeno da svrim. Dok uspem da svrim, jadni Don obino bude gadno raepljen." "Osim toga?" upita doktor Arkolio stisnutih usana. "Oh, sjajno... Sve dok ne nosim uske pantalone." "U redu", ree doktor Arkolio umorno. "Sada moete da se zakopate." "Ve gotovo?" poe Filip De enca da flertuje. "Ne isplatite se ba, doktore. Sto dolara za dve sekunde maenja. Trebalo bi da se stidite." Te veeri, Don Pirs i Filip De enca otili su u 'Le Bellecour' na ulici Mazi na veeru. Drali su se za ruke tokom itavog obroka. Doktor Arkolio je kupio neto namirnica, a zatim se odvezao kui u svom metalik plavom 'RolsRojsu', sluajui La Boheme na stereu. Pogledao bi u retrovizor s vremena na vreme i pomislio kako izgleda umorno. Saobraaj je bio zaguen i spor na obilaznici, a on je bio edan, pa je izvadio jabuku iz kese i zagrizao. Razmiljao je o Helen; razmiljao je o Donu Pirsu i Filipu De enci; i razmiljao je o svim ostalim mukarcima i enama ija je tela veto izmenio u otelotvorenja njihovih seksualnih fantazija. Neto to je Filip De enca rekao kopkalo ga je sve vreme. Trebalo bi da se stidite. Iako se Filip De enca alio, doktor Arkolio najednom shvati da je to tano, da bi trebalo da se stidi zbog toga to je uinio. U stvari, on se stideo svojih dela. Stideo se to je upotrebio svoj hirurki genije da stvori takva erotska izopaenja. Stideo se to je naruio toliko prelepih tela. Ali pored toga to je bio bolan, taj talas stida bio je i oslobaajui. Zato to mukarci i ene nisu bili samo neto to je Bog stvorio. Mukarci i ene bili su sposobni da se ponovo otkriju i da izvuku udna, nova zadovoljstva iz bola, ponienja i samoizobliavanja. Ko moe rei ta je ispravno, a ta pogreno? Ko moe definisati savreno ljudsko bie? Ako je pogreno usaditi eni jo jednu vaginu, da li je isto tako pogreno korigovati bebi zeju usnu? Oseao se proieno; ali i ushieno. Pojeo je jabuku do kraja i bacio koru na autoput. Ispred sebe nije mogao da vidi nita osim valpurgijske noi crvenih automobilskih svetala. U svojoj kui, sama, Helen je lila slane suze tuge i slatke suze seksa, koje su se meale i padale joj na ruke, tako da su svetlucale poput dijamantskog veridbenog prstenja. 48

Den Simons DVA MINUTA I ETRDESET PET SEKUNDI (Two Minutes Forty-Five Seconds, 1988.) Roder Kolvin zatvori oi, elina ipka spusti mu se preko krila, i oni zapoee strmo uspinjanje. uo je zveket tekog lanca i kripu elinih tokova na elinim inama dok su tandrkali uz prvi uspon tobogana. Neko iza njega nervozno se nasmeja. Prestravljen zbog visine, sa srcem koje mu je bolno tuklo o rebra, Kolvin virnu kroz rairene prste. Metalne ine i beli drveni ram uzdizali su se strmo pred njim. Kolvin je bio u prvim kolicima. Spustio je obe ake i vrsto zgrabio ipku koja ga je drala na mestu, osetivi tamo sasueni znoj ranijih dlanova. Neko se zakikota u kolicima iza njega. On okrenu glavu taman toliko da virne preko ivice ina. Bili su veoma visoko i jo su se uspinjali. Srednji prolaz i parkiralita sve su se vie smanjivali, pojedinci su postajali isuvie mali da bi se razaznali, a gomila se pretvarala u puki tepih boja, da bi se utopila u vei mozaik geometrija ulica i svetiljki kada je itav grad postao vidljiv, a potom i itava zemlja. Tandrkali su i uspinjali se dalje. Nebo se zatamnilo u dublji plavi preliv. Kolvin je video zakrivljenje zemlje u dalekom, nejasnom plavetnilu. Uhvativi naas pogledom treptaj svetlosti na krestama talasa miljama nie, kroz drvene grede, shvatio je da su sada daleko iznad ivice jezera. Kolvin zatvori oi dok su nakratko prolazili kroz hladan dah oblaka, a onda ih naglo ponovo otvori kada se tutnjava lanca izmenila, kada se nagib uspinjanja promenio, kada su stigli do vrha. I preli preko. Iza nije bilo niega. Dve ine krivile su se dalje, nie, i zavravale se u vazduhu. Kolvin epa ipku kada se kolica nagnue napred i preko. Otvori usta da vrisne. Zapoe pad. "Hej, najgore je prolo." Kolvin otvori oi i ugleda Bila Montgomerija koji mu je pruao pie. Zvuk mlaznih motora 'Golfske struje' bio je tupa tutnjava ispod blagog itanja vazduha koje je dopiralo odozgo, iz otvora za ventilaciju. Kolvin uze pie, smanji dotok vazduha i baci pogled kroz prozor. Meunarodni astrodrom Logan ve je bio izvan vidokruga iza njih, i Kolvin je dole video plau Nantasket, mnotvo malih, belih trouglova jedara u irokom zalivu i iza, na okeanu. Jo su se uspinjali. "Boga mu, drago nam je to si odluio da ovaj put poe sa nama, Rodere", ree Montgomeri Kolvinu. "Dobro je da je cela ekipa ponovo na okupu. Kao u stara vremena." Montgomeri se osmehnu. Ostala tri mukarca u kabini podigoe ae. Kolvin se igrao kalkulatorom u krilu i srkutao vodku. Udahnuo je duboko i zatvorio oi. Plaio se visina. Oduvek. Sa est godina, u ambaru, kada se stumbao sa uzvienja za seno, pad je izgledao beskrajan, vreme se isteglo, otre bodlje vila izvijale su se prema njemu. Pao je, ostao bez daha, obraz i desno oko bili su mu u slami, tri ina od elinih iljaka vila. "Kompanija je spremna za bolja vremena", ree Lari Miler. "Dve i po godine loeg publiciteta bile su sasvim dovoljne. Bie dobro kada sutra budemo posmatrali lansiranje. Opet emo sve zavrteti." "uj, uj", ree Tom Vajskot. Jo nije bilo podne, ali Tom je ve previe popio. Kolvin otvori oi i osmehnu se. Raunajui i njega, u letelici je bilo etiri potpredsednika kompanije. Vajskot je jo bio direktor projekta. Kolvin prisloni obraz uz prozor kako bi dole posmatrao zaliv Kejp Kod. Nagaao je da im je visina jedanaest ili dvanaest hiljada stopa i da se jo uspinju. Kolvin zamisli zgradu visoku devet milja. Iz tepihom postavljenog predvorja uao bi u lift. Pod lifta bio bi od stakla. Okno lifta obruava se etiri hiljade est stotina spratova ispod njega, svaki sprat obeleen je halogenim svetlom, paralelna svetla pribliavaju se jedno drugom u devet milja crnog vazduha ispod njega sve dok se dole ne spoje u svetlu mrlju. Die pogled na vreme da vidi kako kabl puca, odvaja se. Pada, drei se jalovo za unutranje zidove lifta, zidove koji su postali klizavi kao i stakleni pod. Svetla jure kraj njega, ali betonski pod okna miljama nie ve je vidljiv - majuni plavi betonski kvadrat koji sve vie raste dok se kabina lifta obruava. Zna da ima skoro tri minuta da posmatra kako se taj plavi kvadrat pribliava, kako se die da ga smrska. Kolvin vriti i pljuvaka lebdi u vazduhu ispred njega, pada istom brzinom, lebdi tamo. Svetla jure kraj njega. Plavi kvadrat raste. Kolvin otpi malo pia, spusti au u kruno udubljenje na irokom rukonaslonu fotelje i nastavi da kucka po kalkulatoru. Predmeti koji padaju u polju gravitacije dre se preciznih matematikih pravila, preciznih poput vektora sila i stope sagorevanja u podeenim nabojima i vrstom gorivu koje je Kolvin dizajnirao ve 49

dvadeset godina, ali ba kao to kiseonik utie na stopu sagorevanja, tako i vazduh kontrolie brzinu tela u padu. Krajnje ubrzanje zavisi od atmosferskog pritiska, raspodele mase i povrine, a ne samo od gravitacije. Kolvin spusti one kapke kao da eli da odrema i vide ono to je viao svake noi kada se pravio da spava; nadimanje belog oblaka koji se iri poput filma sa vremenskim prekidima, nakrivljeni stratokumulus koji cveta naspram tamnoplavog neba, crvenkastosmeu unutranjost plamena azot-tetroksida i - jedva vidljiv ispod dva bezumna mlaza SRB-a - zatumbani, nejasan kvadrat prednjeg trupa, ukljuujui i letaku palubu. ak ni najvee uveanje nije mu prikazalo blie pojedinosti - nedirnuti sud odeljka pod pritiskom za posadu, opren sa desne strane tamo gde ga je odbegli SRB zasuo plamenom, tumba se, slobodno pada, za njim se vuku kablovi i krhotine trupa poput pupane vrpce posle roenja. Ranije slike nisu prikazivale te pojedinosti, ali Kolvin ih je video, dodirnuo ih je, posle razornog sudara sa nemilosrdnim plavim morem. Na izbuenoj koi rasli su slojevi majunih koljki. Kolvin je zamiljao tamu i hladnou koje ekaju na kraju tog pada; ribice koje se hrane. "Rodere", upita Stiv Kahil, "odakle ti strah od letenja?" Kolvin slegnu ramenima, iskapi vodku. "Ne znam." U Vijetnamu - ne u 'Namu' ili 'nedoiji' - na mestu o kome je Kolvin i dalje eleo da misli kao o mestu, a ne kao o stanju, leteo je. Ve je bio strunjak za podeene naboje i potisnike, pa su ga prebacili do doline Bong Son blizu obale, da proveri zbog ega odreena koliina isporuenog standardnog plastinog eksploziva C-4 ne eksplodira u ARVN jedinici, kada je Isusova matica spala sa njihovog Hjuija i helikopter je pao, bez rotora, dve stotine osamdeset stopa nie u dunglu, probio se kroz gotovo stotinu stopa gustog rastinja, a onda se zaustavio, naglavce, u lijanama deset stopa iznad tla. Pilot je bio glatko naboden na granu koja je probila pod Hjuija. Lobanja kopilota bila je smrskana kroz vetrobran. Mitraljezac je bio izbaen napolje, slomio je vrat i kimu i umro je sutradan. Kolvin se izvukao sa iaenim lankom. Kolvin spusti pogled dok su prelazili preko Nantuketa. Procenio je da im je visina osamnaest stopa i da se neprekidno poveava. Visina na kojoj e leteti, znao je, trebalo je da bude trideset dve hiljade stopa. Mnogo nie od etrdeset est, naroito bez vektora vertikalnog potiska, ali toliko toga je zavisilo od povrine. Kada je Kolvin bio deak, tokom pedesetih, video je u 'starom' National Enquirer-u fotografiju ene koja je skoila sa Empajer Stejt Bildinga i pala na krov automobila. Noge su joj bile gotovo nonalantno ukrtene kod lanaka; na jednoj najlonskoj arapi imala je rupu kod palca. Krov automobila bio je spljoten, udubljen, gotovo nalik na veliki madrac ispunjen paperjem, koji se oblikuje u zavisnosti od teine osobe koja na njemu spava. enina glava izgledala je kao da je utonula duboko u meki jastuk. Kolvin zakucka po kalkulatoru. ena koja skoi sa Empajer Stejt Bildinga padae skoro etrnaest sekundi pre nego to tresne na ulicu. Neko ko pada u metalnoj kutiji sa visine od etrdeset est hiljada stopa padao bi dva minuta i etrdeset pet sekundi pre nego to tresne o vodu. O emu je razmiljala? O emu su oni razmiljali? Najpopularnije pesme i rok-video spotovi traju oko tri minuta, pomisli Kolvin. To je dobra duina trajanja; nedovoljno da dosadi, dovoljno da se ispria itava pria. "Prokleto nam je drago to si sa nama", ree ponovo Bil Montgomeri. "Boga mu", apnuo je Bil Montgomeri Kolvinu ispred sale za telekonferencije u firmi dvadeset sedam meseci ranije, "jesi li sa nama ili protiv nas?" Telekonferencija je bila prilino nalik na seansu. Grupa je sedela u polumraku prostorija meusobno udaljenih stotinama hiljada milja i komunicirala glasovima koji su dopirali niotkuda. "Pa, tako vam to izgleda ovde", zauo se glas KSC-a. "ta emo?" "Videli smo ono to si poslao faksom", rekao je Maralov glas, "ali jo nam nije jasno zato bi trebalo da razmotrimo odbacivanje zasnovano na tako maloj anomaliji. Uveravao si nas da je taj materijal toliko bezbedan da bismo mogli da ga utiramo oko zgrade." Fil Mekgvajer, glavni ininjer Kolvinovog projektnog tima, uzvrpoljio se na stolici i progovorio preglasno. Telefoni za telekonferenciju sa etiri linije imali su zvunike blizu svake stolice i mogli su da uhvate i najtii zvuk. "Vi stvarno ne razumete, zar ne?" gotovo je viknuo Mekgvajer. "U pitanju je kombinacija tih hladnih temperatura i verovatnoa elektrine aktivnosti u sloju oblaka - to izaziva probleme. U proteklih pet letova, bilo je tri pojave kratkotrajne struje u vodovima koji spajaju linearno podeene naboje SRB-a sa komandim antenama sistema obezbeenja..." "Pojave kratkotrajne struje", ree glas iz KSC-a, "ali unutar parametara bezbednosti leta?" 50

"Pa... jeste", ree Mekgvajer. Zvuao je kao da e zaplakati. "Ali to je unutar parametara zato to mi stalno potpisujemo odobrenja i iznova piemo te proklete parametre. Naprosto, ne znamo zato podeeni naboji C-12B u sistemu bezbednosti SRB-a i ET-a registruju kratkotrajnu struju kada nijedna funkcija za aktiviranje nije odaslana. Roder smatra da moda vodovi LSC-a za aktiviranje ili sama smesa C-12 mogu sluajno da dopuste statiki elektricitet koji simulira komandni signal... Ma, do avola, Rodere, reci im." "Gospodine Kolvine?" zauo se Maralov glas. Kolvin se nakalja. "Ve neko vreme to posmatramo. Preliminarni podaci nagovetavaju da temperature ispod dvadeset osam stepeni po Farenhajtu dozvoljavaju da ostaci cink-oksida u punjenju C-12B provode lani signal... ako ima dovoljno statikog elektriciteta... teorijski..." "Ali o tome jo nemate vrste baze podataka?" zau se Maralov glas. "Ne", ree Kolvin. "I potpisali ste Kritino odobrenje broj jedan, koje potvruje spremnost za let prilikom poslednja tri leta?" "Da", ree Kolvin. "Pa", ree glas KSC-a, "uli smo ta kau ininjeri iz Bonet-HCS-a, a sad, ta mislite da ujemo preporuke menadmenta?" Bil Montgomeri je objavio petominutnu pauzu i ekipa menadera okupila se u hodniku. "Boga mu, Rodere, jesi li ovde sa nama ili protiv nas?" Kolvin je odvratio pogled. "Ozbiljno", odbrusio je Montgomeri. "Sektor LCS doneo je ovoj kompaniji 215 miliona dolara profita ove godine, a tvoj rad bio je vaan deo tog uspeha, Rodere. Sada kao da si spreman da sve to pusti u slivnik zbog nekih prokletih rezultata kratkotrajne telemetrije koji ne znae nita kada se uporede sa poslom koji smo obavili kao ekipa. Za nekoliko meseci se otvara mesto potpredsednika, Rodere. Nemoj da zajebe svoje izglede tako to e izgubiti glavu kao onaj histerini Mekgvajer." "Spremni?" upita glas KSC-a kada je prolo pet minuta. "Za", ree potpredsednik Bil Montgomeri. "Za", ree potpredsednik Lari Miler. "Za", ree potpredsednik Stiv Kahil. "Za", ree direktor projekta Tom Vajskot. "Za", ree direktor projekta Roder Kolvin. "Fino", ree KSC. "Preneu preporuku. Gospodo, ao mi je to neete sutra biti tu da posmatrate lansiranje." Kolvin okrenu glavu kada ga Bil Montgomeri pozva sa svoje strane kabine. "Hej, mislim da vidim Long Ajlend." "Bile", ree Kolvin, "koliko je kompanija ove godine zaradila na izmenama C-12B?" Montgomeri otpi malo pia i isprui noge u unutranjosti 'Golfske struje' udeenoj poput sobe. "Mislim, oko etiri stotine miliona, Rode. Zato?" "A da li je Agencija ikada ozbiljno razmiljala o tome da radi sa nekim drugim posle... posle?" "Sranje", ree Tom Vajskot, "kome bi mogli da se obrate? Drimo im muda u procepu. Razmiljali su o tome par meseci, a onda su dopuzali natrag. Ti si najbolji dizajner bezbednosnih sistema podeenih naboja i vrstih hipergoriva u zemlji, Rode." Kolvin klimnu glavom, poradi na tren na kalkulatoru i zatvori oi. elina ipka spusti mu se preko krila i kolica u kojima je sedeo poee da se uspinju sve vie i vie. Vazduh je postajao razreen i hladan, kripa tokova po inama pretvorila se u tanki vrisak kada su kolica tobogana prola iznad oznake za est milja. U sluaju gubitka pritiska u kabini, maske sa kiseonikom ispae iz tavanice. Molimo vas da ih vrsto stavite na usta i nos i da normalno diete. Kolvin virnu napred, prema stranom usponu tobogana, naslutivi pribliavanje samog vrha i prazninu iza toga. Male kombinacije maski i rezervoara sa kiseonikom zvale su se LAD - lini aparati za disanje. LADovi etiri od ukupno pet lanova posade izvaeni su sa okeanskog dna. Svi su bili aktivirani. Iz petominutne rezerve vazduha u svakom od njih, bilo je utroeno po dva minuta i etrdeset pet sekundi. Kolvin je posmatrao pribliavanje prvog vrha tobogana. 51

Zau se sirov metalni zvuk i on oseti trzaj kada kolica preoe preko vrha i sletee sa ina. Ljudi u kolicima iza Kolvina vrisnue i nastavie da vrite. Kolvin polete napred i zgrabi ipku kada se tobogan obruio u devet milja nitavila. On otvori oi. Jedan pogled kroz prozor 'Golfske struje' bio mu je dovoljan da se uveri da su tanke linije podeenih naboja koje je tamo stavio uklonile levo krilo isto, hirurki. Stopa obrtanja nagovetavala je da je preostao dovoljno veliki patrljak desnog krila da obezbedi povrinu potrebnu da krajnje ubrzanje ostane neto nie od maksimalnog. Dva minuta i etrdeset pet sekundi, plu-minus etiri sekunde. Kolvin posegnu za svojim kalkulatorom, ali on je slobodno leteo po kabini i sudarao se sa razbacanim bocama, aama, jastucima i telima koja nisu bila vezana za sedite. Vritanje je bilo veoma glasno. Dva minuta i etrdeset pet sekundi. Dovoljno vremena da misli na mnogo toga. I moda, samo moda, posle dve i po godine spavanja ispunjenog snovima, moda e to biti dovoljno vremena da nakratko odrema bez ikakvih snova. Kolvin zatvori oi. Bruks Karuters MESEEVE KULE (Moon Towers, 1992.) 1. Imamo novi mesec. Pojavio se samo nekoliko nedelja poto su mrtvi ponovo prohodali. Mlad je i brz, i nou lako prestie umornu Dijanu, a danju se izruguje Apolonovim koijama. Novi mesec je izvorite takastih svetala duginih boja na maloj, utoj sferi, draguljima optoena raznobojna kugla koja krstari nebom i presijava se. Moja voljena Viva plee na novoj meseini. Obliva joj kou bolesnim, ukastim prelivom. Raznobojne svetle takice sijaju u njenom znoju. Oi joj blistaju duginim talasima. Zbog novih mladea koji joj prekrivaju kou izgleda kao neka divlja, pegava ivotinja. Njen ples je odmeren, zauzdan. U jednom trenutku stoji ukoena, izuzev ruku koje kao da joj se samovoljno diu ka nebu. Onda se iznenada pretvara u dervia koji se brzo obre i munjevito prelazi preko istine ispred Tomkinsove seoske kue. Ponovo se zaustavlja, ali telo joj se talasa kao podvodna biljka. Tomkin poputa uzicu vezanu za miicu. "Divno." pric pada na tle. "Divno. ujem muziku uz koju igra. Muziku meseca." Dok i ja klimamo glavom. Bujica boja je kao muzika, vizuelna muzika, i dok posmatram Vivu, zamiljam zvuk vetra koji duva kroz uplja stabla i drevne kanjone. "ujemo je zato to smo na istoj talasnoj duini", kae Dok. "Boje satelita istovetne su sa bojama aura koje sam fotografisao." Fotografisanje aura. Setio sam se toga. kljoc. Ljubim Vivu. kljoc. Stisnuti jedno uz drugo. kljoc. ake koje istrauju genitalije. Dok podeava kameru. kljoc, kljoc. Ulazim u Vivu. Ona me uvlai dublje. kljoc. Nai pokreti se na slikama vide kao senzualne mrlje. Viva stenje. Svravam. kljoc. Na najboljim slikama, na najboljim fotografijama, nema ni mene ni nje. Tu je samo to obojeno svetlo to ocrtava obrise oblija koje moe da predstavlja nas dvoje. Sreo sam Doka i Vivu u restoranu na trgu - naziv mu je bilo 'Kod Vajnoa', i to je donedavno bilo jedino mesto u Litl Roku u kome se moglo dobiti toeno 'Bas' pivo. Bilo je to samo dva meseca pre nego to su mrtvi ustali. Restoran 'Kod Vajnoa' nalazio se u centru i bio je pravi magnet za studente umetnosti, pesnike, muziare i razne druge pozere. Sedeo sam tamo sa svojim prijateljem Riardom; odmeravali smo sve te ljude odevene u crno, podrugljivo komentarisali i spekulisali koji se meu njima samo razmeu kako bi opravdali svoja besmislena zaposlenja. Kada smo shvatili da opisujemo sebe, pijano smo objavili da smo nas dvojica najvei pozeri u lokalu. "Voleo bi' da sam vid'o onu devojku to je piala po bini prole nedelje na nekom art-performansu", ree Riard. "Pianje na bini? Ma idi, to je stara stvar", rekoh ja. "Ma jeste, ali tu makar treba vie hrabrosti nego da stoji na jednoj nozi i ita ovu usranu poeziju sa kojom se ovde obino zamlauju. A osim toga" - prebacio se u svoj seljaki glas - "bar bismo videli njenu prokletu guzicu." 52

"Hej, Dok", ree neko za stolom do naeg, "ovi ovde priaju o tvojoj eni." Okrenuo sam se i ugledao Tomkinsa. Krljava brada i prljavoplava kosa. Sreo sam ga nekoliko puta pre toga i delovao mi je sasvim ljubazno. Uvek bi me pozvao da posetim njegovu seosku kuu i pogledam neke slike. Uvek bih se izvinio. Nikada nije izgledao preterano zdravo, a u tom trenutku delovao je kao vegetarijanac koji nikada nije proverio kako bi trebalo da se hrani. Sa Tomkinsom je sedeo sedokosi mukarac u koulji sa kratkim rukavima. Dok. Zurio sam tupo u njega dok je Riard govorio: "Au! Je li vaa ena zaista piala po bini?" "Jeste, vala." Dooh do glasa. "Zato?" "Izvodila je priu pod naslovom 'Eufemizmi'. Priu je sazdala iz raznih izreka i kliea, a onda je demonstrirala ta svaka izreka znai dok je priala. U jednom trenutku, imala je petnaest razliitih izraza za pianje, i tako..." Pridruili smo se Doku i za njegovim stolom nastavili dugi razgovor, uz nekoliko krigli piva. Rekao je da je profesor umetnosti, ali nikada nije pomenuo mesto gde predaje. Na razgovor kretao se od industrijske muzike, preko publikacija malih izdavaa, do udnih video snimaka; onda je Dok poeo da pria o Kirlijanovoj fotografiji, a ja sam rekao da sam mislio da je to sranje prolo sa sedamdesetim godinama, i samo to su stvari poele da se zaotravaju, najlepa ena na svetu ula je i zagrlila Doka oko ramena. "Ovo je moja ena, Viva." Bila je najmanje deset godina mlaa od Doka. Bleda, glatka, bela koa i pankerska frizura obojena peroksidom. Borice od osmehivanja davale su njenom licu izraz neprestane, skeptine vedrine. Oi su joj bile tako bledoplave da se inilo da sijaju. Fiksirale su me kao ivotinju uhvaenu u farovima automobila. uo sam izdaleka njen glas: "Pozovi svog prijatelja na veeru." Prijatelja? Osvrnuo sam se i shvatio da je Riard otiao jo pre petnaestak minuta. Dok je napisao neto na salveti. "Izgleda da sada moram da poem." Dao mi je salvetu. "Voleo bih jo malo da popriam sa vama. Zato ne biste svratili do nas sutra uvee? Imamo sjajan pilei kari." Konano sam uspeo da odvojim pogled od Vive. "Zvui dobro." Pretraujem istinu. Do sada, nijedan mrtvac nije stigao. Prvobitne horde su se osule. Njihov pepeo okruuje kuu. Ali i dalje nam naie poneki. Veeras raunamo na njih. Tomkins razgleda svoj pitolj. To je stari, dobri kolt 45, iz starih, dobrih, gangsterskih dvadesetih. Jo jedna od njegovih igraaka. Viva sada stoji nasred istine. Tomkins je gleda u oi. "Vreme je." "ekaj", kae Dok. Tomkins ustaje sa stolice. "Hou sada da odem, pre nego to me oni srede. Tako u se sresti sa Dimom Kerolom." Koraa preko istine ka Vivi, koja eka rairenih ruku. Klei pred njom i die pitolj kao obrednu rtvu. Ona ga uzima i prislanja mu usta cevi uz elo. Stari, dobri pitolj oglaava se starim dobrim praskom i Viva ga isputa kraj Tomkinsovog tela na istini. Suze joj se sputaju niz inae bezizraajno lice. Dok vrti glavom. "Prerano. Sada mu ne mogu nita." "Nae drutvo opsednuto je smru zato to mi pokuavamo da je poreknemo." Dok je nasuo kutlaom piletinu u kariju na moj tanjir. "Hou da kaem, navikli smo da veeramo dok gledamo smrt u veernjem dnevniku, ali da li biste vi mogli da jedete ovo da vam sada tamo, na podu, lei neki pravi le?" Uzeo sam veliki zalogaj, savakao, progutao, zagledao se Doku pravo u oi i rekao: "Ma nek ide do avola, naravno." Nije u pitanju bilo moje neslaganje sa njim, ve samo njegovo visokoparno ispaljivanje kliea. Dok se nasmeja i najednom se iz pretencioznog profesora umetnosti pretvori u ljubaznog sredovenog mukarca. Sedeli smo na podu u malom stanu u oblasti Hilkrest i jeli. Hrana je bila izvrsna, atmosfera boemska, ali ista. Knjige, slike i velike, sumorne fotografije aktova prekrivale su stan. Aktovi su imali Vivino lice i moje oi neprestano su se kolebale izmeu fotosa i ivahne, bodre osobe koja je sedela kraj mene. U vreme kada sam bio na koledu, Dok i Viva bili bi najkulerskiji od kulera u osoblju i svi bismo eznuli za time da 53

jednog dana budemo poput njih, ali sada je prolo ve deset godina od mog koleda i shvatao sam da su oni samo jo jedan obian par koji se bori i upinje da na najbolji nain iskoristi svoju jadnu crkavicu. Vino i razgovor. Preao sam na kau. Viva je sela kraj mene. Onda se Dok izvinio i rekao da ide da uzme neto. "Sviaju li vam se fotografije?" upita ona. "Da. Na svima ste vi?" "Da, na svima u ovoj sobi." "Zar se ne oseate makar malice udno, tako neprestano okrueni slikama svog tela?" "Dopada mi se moje telo. Dopada mi se Dokova umetnost. Njegove slike hvataju neto moje to drugi fotografi sa kojima sam radila ne mogu da uhvate. Neki naboj, neki vid ivota..." Naginjala se sve blie dok je govorila, a onda me je poljubila. Jezici su nam se dodirnuli. kljoc. Poskoio sam. Dok je stajao tamo sa kamerom. "Molim vas, nastavite. Moete raditi ta god elite, dok god sam ja tu da to fotografiem." Umalo nisam pobegao. Ali Viva mi se osmehnula i blago mi pomilovala kosu iza desnog uha. Zurio sam u njene bledoplave oi sve dok nisam potonuo u njih. Tiinu remeti dangrljanje erpi i tiganja. Stigli su gosti koje smo oekivali. Proao je jedan sat od Tomkinsove smrti. Niko od nas nije rekao ni re. Samo sedimo na verandi u stolicama za ljuljanje, Dok, Viva i ja, mlatimo po insektima i ekamo mrtve, primeujemo da imamo jo vie mladea na koi nego jue. Ali sada su ice za signalizaciju zategnute. Dok ukljuuje farove koje smo skinuli sa havarisanih automobila iz Tomkinsove zbirke. Reflektori otkrivaju estoro mrtvih koji prelaze preko istine. Kao da uvek stiu u takvim grupama. Kao da su odluili: 'Hej, da odemo do Tomkinsove farme i pogledamo ta se tamo kuva?' Pa, veeras e bar dvoje imati sree. "Ona mi se svia", kaem ja dok pokazujem ka izlomljenoj predvodnici navijaica koja je oigledno videla i bolje dane. "E, ja u u tom sluaju da uzmem njenog momka, onog tamo", kae Viva i pokazuje na srednjokolskog pastuva sa blesavim kezom naglaenim raseklinama u obrazima. Obaramo ostalih etvoro. isti hici u glavu. Zapanjen sam tolikim napretkom u sopstvenoj preciznosti. Klju je u tome da se mnogo veba. Da se veba dvadeset etiri sata dnevno. Bam! Poivaj u miru. Dok proverava kamere. eli da dokumentuje sve to. Ne znam zato se jo trudi. Mladi Pastuv i Predvodnica Navijaica stiu do Tomkinsovog lea i padaju na tle kako bi ga ispitali. Nas troje ustajemo sa stolica i stupamo na istinu. Konano sam otiao kod Tomkinsa kako bih video njegove slike. Sve ih je snimio Dok. U Tomkinsu su Dok i Viva pronali ono za im udi svaki umetnik: bogatog oboavaoca. Tomkins je nasledio bogatstvo, roditelji su mu bili mrtvi. Dok i Viva bili su mu samo jo jedan hobi. Drugi hobi bio mu je da popravlja stare automobile - ne one antikvitete, sportske ili glomazne automobile - ve naprosto nasumini niz kola iz ezdesetih koja su odgovarala Tomkinsovoj estetici. To je bio jedini njegov unosan hobi, ali zaradu mu je sada jela njegova najnovija zaluenost: heroin. "Nisam jo upoznao nekog narkosa iz Arkanzasa", rekoh Tomkinsu. "Ima ih", ree Tomkins. "U stvari, ni ja nisam sreo nijednog. Zato sam morao sam da se upustim u to. Onda sam poeo da sreem na desetine njih." Najbolje fotografije bile su snimljene u Tomkinsovoj seoskoj kui. Velike slike ispunile su dnevnu sobu, radni kabinet, hodnike i spavae sobe: Viva i ja, prepletani, Viva odozgo, nagnuta napred. itavo telo joj je mrlja - duga ekspozicija koja prati nae mahnite pokrete. Ja izgledam kao da vritim. Viva i Dok. Dok je odozgo, izvijenih lea, licem okrenut ka nebesima, zatvorenih oiju. Zelena aura izbija mu iz glave. Vivina aura je plava. Oi su joj otvorene. Gleda pravo u kameru, sa tim svojim prepredenim osmehom. Ja sam to slikao. Meni se osmehuje. Viva i Tomkins. Ona stoji, on klei. On joj ljubi stidne dlaice. Ruke su joj na njegovim ramenima. Kao da su u transu. Ovo nije prizor seksa. Ovo je prizor oboavanja.

54

Prilazimo paru mrtvih tinejdera. Oni diu pogled ka nama, primeuju nas, ustaju od Tomkinsovog trupla i posru ka nama. Dok pokuava da natera enu da se vrati Tomkinsu. Ona se saplie o njegovo telo i puzi ka Doku. On obilazi oko nje, pa posee u Tomkinsovu trbunu duplju i izvlai malo kapave utrobe, koju nudi mrtvoj eni. Ona pokuava da ga ujede za miicu. "Ne vredi", kae Viva. "Tomkins je matoro meso, hladno meso. Oni ele ivot; vrue, vlano meso." "Onda emo morati da im ga damo", kae Dok. Die svoju puku ka meni. Provodio sam sve vie vremena u seoskoj kui sa Dokom i Vivom. Toliko esto sam uzimao bolovanje da su me najurili s posla. Nisam mario za to - tako sam samo imao jo vie vremena da budem sa Vivom. Jednog dana, Tomkins i Dok otili su u kupovinu u Litl Rok i ostavili Vivu i mene sasvim same. Prvi put smo vodili ljubav bez kljocanja Dokove kamere. Leali smo zajedno i razgovarali, okrueni slikama njenog tela. Jo mi je bilo teko da poverujem da se njeno telo nalazi uz moje. "Uvek sam bila donekle egzibicionista", ree ona. "Dokova kamera shvata razlog za to." Rekla je da se ne slae naroito dobro sa drugim enama, izuzev jedne sa kojom je imala ljubavnu vezu pre nekoliko godina - a ak joj je i to s vremenom postalo bljutavo. "Druge ene kau da sam drolja. Ali Dok je pronaao pravi razlog. Rekao je da ne posedujem samo seksualni nagon... ve ivotni nagon. ivot navire iz mene. Ako ga ne iskaem, ne uhvatim ga, upotrebim, poludee u meni, kao rak." "Znai, spavala bi sa svakim." Shvatio sam koliko to zvui hladno im sam izgovorio. Ugrizao sam se za jezik. Ali ona je to primila drugaije, kao da je meni povreena sujeta. Pretpostavljam da je i bilo tako. "Ne, ne, ne. Ne sa svakim. Mora tu da postoji odreeni oseaj, odreene vibracije. To je ono to Dok hvata svojim slikama aura. Dok to ima. Ti to ima. Tomkins to ima, u neznatnoj meri. Ti nisi prva osoba koju sam pronala sa tim, a da budem iskrena, nee biti ni poslednji. Ali ti jesi poseban." "Onda imam sree. Oseam se povlaen to sam sa tobom." Razum mi je govorio da je Viva egocentrina do zastraujueg stepena. Ali moj razum je bio bespomoan. Pustio sam je da navire u mene. Viva je bila puna sebe, a i ja sam bio ispunjen njom. Pokazao sam jednu od neobinijih slika, gde je Viva opkoraila nekog mukarca koji kao da nije bio svestan njenog postojanja. "Je li on posedovao te vibracije?" "Ne. On je bio mrtav." Telo mora da mi se napelo. Viva uzdahnu i odvoji se od mene. "Bila je to Dokova zamisao. Ta zamisao mi je bila odvratna, ali onda me je opinila sopstvena odvratnost. Volim da sebe smatram neustraivom, zna. Pa sam tome pristupila kao performansu i jebala sam to telo u nekoj vrsti performans-transa." Viva je zurila u tavanicu. Digla je ruke, okrenula dlanove jedan prema drugom, kao da gestikulira da bi naglasila ono to je rekla, a onda ih zadrala nepomino, uz trzanje prstiju, kao da elektrini lukovi skau s jednog vrha prsta na drugi. "Oseala sam kako moj ivotni nagon navire u tog mrtvaca, ispunjava ga." "Jesi li ga probudila?" Ona se nasmeja. "Ne. Nita se nije desilo. Ali posle toga oseala sam se osloboeno. Hou rei, znam da u jednog dana umreti, ali dok sam iva, jebote, smrt nema nikakvih izgleda protiv mene!" Pomislih na Vivu sa mrtvim kurcem u sebi i moj poe da splanjava. Bio sam bolno svestan injenice da je ovo bilo prvi put da smo vodili ljubav bez kondoma - Dok je pazio na takve stvari - i oseao sam da mi ta izmiljena, hladna infekcija smrti pliva uz uretru. Viva je to primetila. "ta je bilo?" "Mmmmm. Izgleda da si oneraspoloila starog drugara." Ona se osmehnu. "Mukarci su tako smeni. Da pomisli kako im je penis, zapravo, nekakav strani organizam nakalemljen na telo." "Zar ti nikada ne osea tako neto prema svojim genitalijama?" "Ne. To sam ja." Ona stavi moju aku na svoju matericu. "Sredite mog bia je upravo tu." I bilo je tako. Oseao sam neverovatnu toplotu pod dlanom. Moj penis je prestao da pada, uspuzao je natrag uz njene butine i aktivirao se. Posle toga, zaspali smo i probudili se da bismo ustanovili da nas Dok posmatra. Nije imao kameru. Lice mu je bilo bezizraajno. "Treba ovo da pogledate", rekao je. Ukljuio je televizor i iziao iz sobe. Viva i ja smo gledali spikera uznemirenog izgleda koji je objanjavao kako se svet izmenio preko noi.

55

ujem samo mrtve koji posru i njihovo tuno, dahue jeanje. Vidim samo Dokovu puku. ake koje je steu gotovo da nemaju boje u jarkom svetlu farova. Oseam miris mrtvih, bolesno sladunjav. Crna rupa na kraju cevi puke raste, otvara se da me proguta. Pucanj je poput praska. I dalje stojim, ne oseam nita. Dok izgleda iznenaeno. Tamnocrveni cvet eksplodirao mu je na prsima. Pada napred. Iza njega stoji Viva. Sputa pitolj i osmehuje mi se. "Svee meso. Vrue meso." Mladi Pastuv i Predvodnica Navijaica prevru Doka kako bi se nahranili pupoljkom na grudima. Viva prilazi mukom zombiju i poinje da mu cepa odeu. "Ovaj je dobar. A i ta ena je nekada bila lepa. Misli na to dok je uzima." Tomkinsova seoska kua bila je dobro prebivalite kada se svet promenio. Najzad, on je nju i opremio tako da moe da se povue iz drutva kad god poeli. Sada, kada se drutvo sastojalo od hordi gladnih zombija, pa... Iz dana u dan oekivali smo sve izgladnelije goste i slali smo ih natrag u grob. Tela smo uklanjali na nonim lomaama. Nekada sam mrzeo oruje. Sada sam sa njim spavao. Mora da smo oduvek gajili bolesnu enju za apokalipsom. Sa naim nuklearnim nonim morama meala se udnovata udnja za vatrom proienja, za nainom da se u potpunosti odstrani na stari, dosadan ivot. Kao kada elite da doivite nervni slom kako biste mogli, bar privremeno, da dignete ruke i sve svoje odgovornosti prenesete na lekare, bolniarke i rodbinu. To je glupa, sebina udnja. A opet... Apokalipsa nije bila vatra proienja, ali divna je. Imamo bogate zalaske sunca, sa teatralnim oblacima obojenim u narandasto i plavo, purpurno i crveno. Ovo je Gtterdmmerung, a mi smo bogovi na umoru. Ali priroda i dalje ivi. Ne postoje zombi-ribe niti zombi-insekti, zombi-medvedi ili drvee. Viva, Dok i ja jo smo bili ivi, ja sam bio ispunjen Vivom i smrt je bila nemogua, opstali smo blistajui od ivota, nezaustavljivog ivota, ludog ivota... Najpre smo primetili neto nalik na oticanje lezda. Onda su zglobovi poeli da nam narastaju, samo malo. Poeo sam da primeuje nove mladee, na svom telu i na Vivinom. Dok je, u svom beskrajnom teoretisanju, doao na novu zamisao. "Mladei su dobroudni tumori. Mislim da ono to je oivelo mrtve utie i na nas. U opasnosti smo. Tumori e ubrzo moda prestati da budu dobroudni. Rak e nas preplaviti, divlje elije zamenie nae tkivo i pridruiemo se uzgeganim mrtvacima." Tomkins jedini nije imao nita na sebi i Dok je i za to imao teoriju. "Zbog heroina, on je blii smrti, ali on mu takoe i kontrolie taj ludi ivot, ba kao to su toksini lekovi nekada kontrolisali rak. Kada ostane bez danka, i on e podlei pred ludim ivotom." "Kada ostanem bez danka", rekao je Tomkins, "prosvirau sebi metak kroz glavu." Dokova zamisao o onome to nam se dogaalo nije imala nikakvog naunog opravdanja, ali opet, isto je vailo i za mrtvace koji hodaju. Vano je bilo to to je ona zadovoljavala Dokov oseaj za estetsko. Kada je saznao da je Tomkinsu preostalo jo samo nekoliko doza za fiksanje, smislio je plan koji e Tomkinsu omoguiti divnu smrt i moda spasiti nas ostale tako to e nas dovesti blie smrti. Mnogo blie. Ta zamisao mi je bila odvratna... a onda me je opinila sopstvena odvratnost... Viva prevre Mladog Pastuva na lea. Opkorauje ga i sputa deo Dokove utrobe u mrtvaeva usta. On udno vae mesnatu cev. Ona se sputa na njegovu erekciju (pouda za hranom ili puki rigor mortis?). Lice Predvodnice Navijaica zariveno je u Dokov trbuh. Ona sre i sisa. Lako mi je da joj spustim gaice i da uem u nju otpozadi. Ona okree glavu, gleda me, nastavlja da vae Dokovo srce koje dri u akama kao u kolevci. Vagina joj je hladna, ovlaena crnim, lepljivim fluidom. Vivin mukarac je zadovoljan. Stenje neku melodiju dok vae creva. Mislim da je to melodija iz neke reklame za virle. Viva se osmehuje, naginje se i ljubi me. Njen topli jezik u ivom je kontrastu sa dodirom pike mrtve ene. Proima me strujni udar. Dok svravam, imam viziju svoje sperme koja prolazi kroz stagnantnu matericu, prema istrulelim jajnicima i potpaljuje novu vrstu ivota. Izvlaim se i posmatram Vivu. To je sada pravi rokenrol, ali creva vie nema i mrtvac pokuava da se uspravi; ruke mu se diu; grabi je za ramena. Uzimam urno kolt 45 koji lei kraj Tomkinsovog tela i pucam. Glava Mladog Pastuva eksplodira; telo mu se gri, a Viva dahe od uivanja. 56

Sada se uje samo coktanje usana mrtve ene. Trim do verande i uzimam gorivo za fenjer i ibice. Vraam se, a Viva se oslobaa obezglavljenog lea i ponovo me ljubi. Neko nas posmatra. Dokove oi ponovo su se otvorile. Ali on ni ne pokuava da ustane. ak ni ne gura od sebe mrtvu enu koja se hrani njegovim srcem. Polivam ih oboje gorivom. "Grudi", kae Viva. "Ba sam glupa. Pucala sam mu u grudi." Ona klei iznad Doka i ljubi ga u teme. Suze joj se slivaju niz obraze. "ao mi je, ljubavi. Nisam elela da te nateram da proe kroz ovo." Puca mu u elo i njegove oi prestaju da nas prate. To privlai panju Predvodnice Navijaica koja posee za Vivom. Bacam upaljenu ibicu i mrtva ena poinje tiho da gori, pada preko Dokovog tela i pali i njega. Neko vreme tiho cvili, zlovoljna zbog ovakvog razvoja dogaaja. Umesto da napravimo pogrebnu lomau, Viva i ja hodamo meu telima mrtvaca sa preostalim gorivom. Ubrzo, istina je ispunjena malim vatrama. Vraamo se u kuu. Previe umorni da ponovo vodimo ljubav, padamo, nagi, jedno drugom u zagrljaj. 2. "Ne." Bude me Vivin glas i cimanje. "Ne." Spavali smo jedno uz drugo, njena lea bila su stisnuta uz moje grudi. Sada njene ruke pokuavaju da me odgurnu - "Ne!" - i njena lea snano vuku moje grudi. ujem zvuk nalik na tiho cepanje, Viva stenje, a ja oseam vreli ubod bola du itave prednje strane tela. Krvarim. Viva krvari. To je krvarenje poput onog kada jako oderete kou. Ona me i dalje odguruje. Sputam pogled i vidim da je koa njenih guzova srasla sa mesom mojih butina. "Ne!" Ona cima i ponovo se kidamo. Bone strane mog penisa priljubljene su uz unutranje povrine njenih butina i ja ga hvatam i vuem. Bol je usijanje, kao da su majuna kleta zagrizla sva mesta na mom telu gde smo se dodirivali. Noge su nam ispod kolena jo blago spojene, ali Viva se bacaka i rita, pa se razdvajamo uz konano cepanje. Poinje da puzi dalje od mene. Pruam ruke za njom. "Viva?" "Dalje od mene!" Nastavlja da puzi. Mogu samo da ostanem da leim tamo. Krv mi se hladi na koi. "ao mi je", kae Viva, "ali samo ostani dalje od mene." Puzi iz sobe, sve poprima crvenu boju i ja odlazim nakratko. Dolazim sebi sasvim sam. Bol je nestao. Sipam malo vode u Tomkinsov stari lavor i sunerom skidam krv sa tela. Poderotine su se ve zacelile. Tkivo glatko kao u bebe sputa mi se u trakama niz grudi i noge. Opinjen sam tom mekoom. Milujem ga vrhovima prstiju. Grebem ga noktima. Grebanje alje toplo peckanje u moje testise. Grebem snanije. Penis mi se kruti. Grebem se jednom rukom i masturbiram drugom. Posle svravanja, grudi mi ponovo krvare. Spiram krv i oblaim se. Primeujem da su mladei koji su mi prekrivali telo sada nestali. Nova meka koa zauzela je njihovo mesto. Kua je prazna. Trebalo bi da saekam da se Viva vrati, ali mislim da ona to nee uiniti. Trebalo bi da ostanem ovde, gde sam bezbedan, ali ne elim to. Viva je otila jedinim automobilom koji je mogao da upali. Iz svih ostalih izvaeni su akumulatori. Danju smo ih punili preko solarne baterije. Prikljuujem najjai akumulator na punja. Jedem napolju. Ve je sredina popodneva. Danas mrtvima nema ni traga ni glasa. Drvee, biljke, insekti, veverice, ptice - sve je veoma ivo. ukaju, krckaju, cvrkuu i pevaju. ivot, svugde ivot. ini se da ak i kamenje zuji. Znam da Viva mora biti iva, negde. Nalazim kamionet 'Ford' u manje-vie ispravnom stanju, stavljam akumulator u njega, punim ga benzinom iz ostalih vozila i tovarim u njega sve namirnice kojih mogu da se setim. Spreman sam da krenem. Sunce samo to je zalo. Trebalo bi ovde da provedem jo jednu no. Jebiga. Moja potreba za Vivom ne trpi odlaganje. Moja erekcija pokazuje ka severozapadu. Uski seoski put vodi me ka severu. Vozim miljama i jedino vozilo koje vidim jeste olupina u movari. Sporo prolazim kraj nje. To su nova kola, ve prekrivena puzavicom. Neto uka u olupini. Ubrzavam i ostavljam je za sobom.

57

Cvrci i abe pune vazduh zvukom nalik na masivno zujanje motrocikala. Snopovi mojih farova obrazuju dva konusa braunovskog kretanja - moljci, komarci i vilin-konjici brzo takaju moj vetrobran svojom utrobom. Koristim brisae - greka. Sada nita ivo ne mogu da vidim. Nema tenosti za pranje prozora. Jebiga. Zaustavljam. Ne elim da troim vodu za pie na ienje vetrobrana. Pronalazim dva topla piva pozadi, u kamionetu. Toplo pivo i stara majica. To prilino dobro deluje. Pivo i lopatica za skidanje leda. To deluje jo bolje. Bube u svetlu farova dolaze da uzmu uzorak piva i moje krvi. Iskljuujem farove. Nijedan mesec ne sija na nebu. Grebem po vetrobranu na osnovu opipa i zvuka. Neto buka u movari. Onda ujem zvuk nalik na krckanje i lomljavu trske. Prestajem i oslukujem. Motorcikl-zujanje insekata. Vidim blesak svetla duboko u movari. Ne, to je stalna, okrugla taka. Bledi. Eno je ponovo, levo. Neto pada na haubu mog vozila uz vlani udarac. Skaem u kamion, ukljuujem farove i svetlo u kabini. Mi. Bez glave. Palim motor kamiona, ubacujem u rikverc; mi, pivo, majica i lopatica za led klize sa haube. Ubacujem u brzinu i kreem niz put, sve bre i bre. Put je dugaak i prav. Sedamdeset milja na sat, osamdeset, devedeset, i bube ponovo prekrivaju vetrobran. Svetlost kabine obasjava zbrkane pojedinosti njihovih spljeskanih tela. Mora da je to bila sova. Tako je. Sova koja je sluajno ispustila plen. Uspori. Osamdeset. Sedmdeset. Iznenada, nailazim na automobil parkiran nasred druma, skreem i jedva izbegavam sudar, koim, ali ipak oseam tupi udarac i ovek u koulji kakve nose drvosee, farmerkama i bez polovine lica stisnut je uz moj vetrobran, posee za mnom, zaboga, ruke mu grebu po staklu! Zaustavljam naglo kamion i on odlee sa haube. Kamion stoji i ja vidim da se ovek bez polovine lica upinje da ustane, pa naglo kreem, gazim ga i nastavljam da vozim, tako da sada vidim jo mrtvih kraj ivice druma; idu kuda i ja, ka severozapadu, tako da ciljam u njih; pomaem im. Peak. Pedeset poena. Mala starica odskae od haube. Sto poena. Mrtav deak sa bezbol kapom lomi se kao lutka 'Di Aj Do' - dvesta poena! Eno mog izlaza na I-440. Penjem se uz rampu, vidim neku enu i dva mukarca, ciljam ka itavom grozdu njih i ena vriti; iva je; skreem prekasno, tela udaraju u kamion i ja sleem sa krivine. U jednom trenu letimo, a onda sleemo na sve etiri gume na travnati nasip, kamion se lomi i zaustavlja jednom za svagda. Sedim i oslukujem ritmiko kuckanje i zveckanje metala koji se hladi. Nita me ne boli. ini se da sam dobro, ali ne elim da se pomeram. Mogu samo da vidim enino lice u farovima. Nestalni snop svetla sija kroz moj boni prozor. "Da li vam je dobro?" Opinjen sam pokretnim senkama na seditu suvozaa. Konano se okreem i gledam u svetlost. "Aha." "Spasli ste mi ivot." "Uh." "Iznenadili ste ih. Ja sam potrala. Oni nisu." "Oh." Ime joj je Toni. Krenula je na put posle dugotrajnog skrivanja u Litl Roku. "Naprosto sam ostala u svom stanu", rekla je, "izuzev odlazaka po namirnice. Razlikovala sam ive od mrtvih samo po tome to su ivi pucali na mene. Konano sam dobila pundravce i krenula. Samo to sam stigla do druma, ostala sam bez benzina." Pomagala mi je da iziem iz kamiona dok je priala, i rei su joj bile nalik na nervoznu lavinu. Dugaka crna kosa, mrava kao akalica, sa lepim, ptijim osmehom. U mom kamionu ima benzina. Njena kola mogu da se voze. To izgleda kao dovoljno jednostavna osnova za partnerski odnos. Isisavamo rezervoar kamiona i prekidamo to samo toliko da pucamo u dva puzea, izlomljena mrtvaca kada konano stignu do nas. Hodamo jednu milju. Odjednom sam previe umoran da bih stajao. Oslanjam se o Toni. Kada stiemo do kola, ona puni rezervoar benzinom dok ja ubacujem sve svoje stvari na prednje sedite, a onda se bacam na zadnje. Toni primeuje da se tresem. Izvlai ebe iz prtljanika, pa se vraa i baca ga preko mene. I ona drhti. Drimo jedno drugo neko vreme, ispod ebeta. Ne progovaramo. Njeno disanje konano usporava u pravilni ritam spavanja. Vozim se na tom ritmu. Dalje odatle. Neko uporno kuca na vrata. Privlaim Vivu blie, u nadi da e Dok otvoriti. On to ne ini. 58

Silom otvaram oi pred sjajem suneve svetlosti. ake mrtve ene lupaju po prozoru sa vozaeve strane. Drmam devojku koja se nalazi kraj mene na zadnjem seditu. "Kljuevi? Uh, Toni? Toni. Gde su kljuevi?" Ona se mekolji i naglo se budi. Kola nee da upale. Mrtva ena lupa po prozoru. Toni treska po volanu. "Prokletstvo. Mislim da moramo da proistimo karburator." "A?" "Ja u. A ti uradi neto s njom." Novi dan, novi prokleti dan. Pucam u mrtvu enu, Toni prska ono malo preostalih kapi benzina po filteru za vazduh, ja pucam u jo dvoje mrtvih, kola pale i mi kreemo. "Kuda eli da idemo?" pita Toni. "Uh. Ka severozapadu." Pokazujem palcem preko ramena. "Upravo sam dola odatle. Ma, kakve veze ima. Ionako sam u stanu zaboravila neke stvari." Pravi polukruno skretanje po travnatoj povrini izmeu kolovoznih traka i obilazi znak na kome pie NE PRELAZITE SREDNJU LINIJU. "Ji-ha", kae ona. Prolazi deset minuta. Kamionet pun urlajuih seljaka koji pucaju okolo krivuda i obilazi nas kao u nekom starom vesternu. To je jedino vozilo u pokretu koje vidimo. Litl Rok je utihnuo i nepomian. Silazimo sa autoputa. Nekoliko hodajuih mrtvaca posre oko trnih centara u ulici Rodni Parham. Nema nikakvog saobraaja, semafori ne rade. Toni ima lep stan. Mora da je veoma lepo zaraivala. "Jo ima tekuu vodu." "Aha", kae ona kroz vrata kupatila. "To je sada sve to imam, ali, to kau, poklonu se ne gleda u zube." Sedam na njen trosed i zurim u svoje ake. Koica izmeu prstiju kao da mi je narasla. Jo mogu da irim prste, ali oni su sada spojeni kod srednjih zglavaka. Toni izlazi iz kupatila u spavaici. Baca mi pekir i ogrta. "Ovo ti je isto." Prozor kupatila gleda ka suncu. Skidam se i otkrivam da su mi noge crne od krpelja. Trljam se i ribam. Prekriven sam crvenim masnicama. Tamo gde me krpelji nisu dohvatili, komarci i pregalji jesu. Svi mesnati prevoji na mom telu narasli su. Imam opne meu nonim prstima. Prevoji koe pod mojim rukama i uima uveani su. Koa je glatka, poput nove koe na mojim grudima. Jueranje ogrebotine ve su se zacelile. Izlazim iz kupatila. Toni spava na krevetu. Pomiljam na to da legnem kraj nje. Ne. Jo sam umoran. Ne elim nikakvu vrstu tenzije. Leem na kau. Budi me miris pripremanja hrane. Leim mirno i udiem ga neko vreme. Ustajem. Toni podgreva neki paprika. erpa se greje na konzervi gasa. Nisam znao da ljudi jo imaju pribor za fondi. Savreno je postavila sto, sa sveama i vinom. Jedemo i pijemo, i ona mi pria kako je kuvala svom deku samo jednom nedeljno, ne vie od toga, nije elela da se on previe navikne na njeno kuvanje i sve to, ali jednom nedeljno obino je provodila sate u kuhinji i pokuavala da pripremi savreni obrok. "ta se desilo sa tvojim dekom?" Tiina. "Prvi put kada smo poli u potragu za hranom, neki tipovi obili su nas svojim 'Trans-Amom' i ubili ga. Ja sam pobegla i sakrila se. Zvali su me da iziem. "'Ajde. Daj vamo tu vrelu, vlanu pikicu." Pauza. "Bar su mu pucali u mozak." Nemamo vie apetita i selimo se na kau sa vinskim aama. Ne znam ta da kaem. Ona prekida tiinu. "Mogli bismo jo neko vreme da ostanemo ovde. eli li to? Ovde smo makar bezbedni. Ne znam zato sam uopte pokuala da odem." Uzdie. "Opet, mislim da je to, kao, skrivanje u prolosti. Nije prolo mnogo vremena, ali to mi toliko nedostaje." ujem joj drhtaje u glasu. U svetlu svea vidim joj suze na licu. Pruam obazrivo ruku, sputam je na njeno rame. Ona mi se baca u naruje i oseam njen bol vie nego svoj. Mrmljam rei utehe. Pokuavam da se setim onoga to sam izgubio. Ne mogu da se setim niega. Siguran sam da je Viva jo iva i da u je pronai. Ali moda samo sebe zavaravam. Lako bi mogla da je sada ve mrtva. Trebalo bi da ostanem ovde sa Toni. Trebalo bi da ostanem sa onim to je stvarno. 59

Mazim Toni po leima. Ljubim je u obraz, onda u usne. Jezici nam se poigravaju. Ljubi me u uho poput strujnog udara. Blago joj grickam zadnju stranu vrata. Ona prelazi vrhovima prstiju po mojim grudima, otvorivi mi ogrta. "Tako glatko." Ljubi mi levu bradavicu tamo gde raste novo meso; okiram sam intenzitetom tog poljupca. Zadravam joj glavu tamo, ona je gricka, ja stenjem, i to je za mene novi oseaj, kao da mi zaista sisa bradavicu, klizimo sa kaua na pod, nai ogrtai se otvaraju, njena koa je tako vrela i meka i ja sam na njoj, noge su joj rairene i bez ikakvog navoenja moj penis pronalazi njenu vaginu i uranja u nju. Toni dahe. Klizim unutra i napolje. Privlai me blie. Sada dublje. Dublje. Stenje. Izvijam karlicom i ona se izdie da doeka moj pokret... onda jei i ja oseam da me neto povlai dok klizim napolje i unutra, ona ponovo jei i ja odgovaram jo strasnije, zabijam se unutra jo jae, boe kako je vlana, njeni povici zvue kao krici, i svravam. Tako vlana. Izvlaim se i odmiem. Penis mi je obliven krvlju. Tepih ispod nas je natopljen. "Oh, moj Boe..." Poluzatvorene oi. "Izvini. Nisam znala da je to vreme u mesecu." "Povredio sam te." "Malo me iga, ali..." Ali njen glas je veoma slab i krv jo izvire iz nje. Ustajem i grabim salvetu sa stola. Dok briem penis primeujem da mi glavi pulsira. Zagledam podrobnije. Otvor na vrhu rastee se i otvara mnogo ire nego to sam mislio da je mogue. Kada je sasvim otvoren, vidim majune, ugnedene prstenove zuba, nalik na usta morske zmijuljice. Toni se ne pomera i krv jo curi iz nje. Grabim odeu i beim. Vozim kroz tamu naglaenu munjama. Nema grmljavine - sve je u vetru i blicevima kljualih oblaka. Putujem ka zapadu, autoputem broj 10 - zar nisam siao sa njega pre izvesnog vremena? Nisam na Desetki. Znak ispred mene veli DRAVNI PARK PLANINE PINAKL. U redu. Pratim znakove sve do podnoja peake staze. Parkiram i sedim u ustreptaloj tami. U glavi vidim Toni, iz koje curi krv. Blesak munje. Sada vidim Vivu, kako igra. Dobijam erekciju toliko snanu da je to sve to mogu da osetim, kao da ona isisava ivot iz ostatka mog tela. Blesak munje. Toni, krvari. Ne. Iznova sav drhtim, ali kreem se. ta mi treba? Pitolji. Tako je. Baterijska svetiljka. Baterijska svetiljka i pitolji. No? No, baterijska svetiljka i pitolji. I upalja e mi dobro doi. Pokuavam sve da strpam u ranac. Nema mesta za sve. Jebiga. Ostavljam ono to nije stalo. Penjem se stazom, dok krug svetla svetiljke poskakuje preda mnom. Drvee peva na vetru. Krcka mi pod nogama. Granice pucaju. Obluci odskau. Zar ja pravim sve te zvuke? Zaustavljam se. Penjem se stazom. Stalno mislim na medvede. Mrtvaci me ne brinu, ali... medvedi, vukovi, veoma brzi, veoma ivi. Krupni medvedi sa velikim kandama. Zaustavljam se. Penjem se stazom, a sopstveni dah tutnji mi u uima. Zadravam disanje i ujem i dalje neto nalik na dahtanje. Zaustavljam se. Vetar jaa i utanje drvea veoma je glasno, to je sve to ujem. Osvetljavam svetiljkom sve to mogu i vidim samo stabla i kamenito tle. Drvee. Ne mogu me dohvatiti na drvetu. Penjem se uz najvie koje mogu da pronaem. Uz bor. ake su mi skroz lepljive. Granice se trljaju o mene, bodu mi kou, obraze, oi. Neto mi gmie preko ake. Moja svetiljka osvetljava gomilu dugonogih paukova. Penjem se iznad njih i pronalazim dobro mesto da se ugnezdim, ostajem tu da sedim. Vetar peva glasno i meko kroz borove iglice. Munje se igraju na nebu, nemo. Drvo se njie napred-nazad. Tako umirujue. Napred-nazad. Budim se i grabim stablo drveta taman na vreme da se zadrim. Ostajem dugo pripijen uz stablo, kao uz majku. Skidam jaknu i pravim povez od opasaa i koulje. Navlaim jaknu natrag. Vetar ujeda izloenu kou gornjeg dela mojih grudi, ali pod ostatkom jakne toplo mi je, oseam se udobno i bezbedno. Siva svetlost i topla kia. Mokar sam do koe. Zvuk kapanja sa grana prijatan je, umirujui. vre grlim svoje drvo-majku, ponovo zatvaram oi, srean to uopte diem. Drvo mi odgovara prijateljskim krckrckanjem i drugim zvukom disanja, hrapavim i neravnomernim, pa, do avola, drvee ionako ne die poput nas. Krc-krc. Neto mi snano povlai levo stopalo. 60

Mrtvac je u sakou od tvida i ima usku kravatu. Izgleda vrlo picnuto, sa mnotvom modnih uboda od granja u sivoj koi lica i vrata, a ukusna dekorativna granica zabijena mu je u levu onu duplju. Usta mu okruuju vrh moje izme. Mora da se peo satima. Dovoljno je samo da se ritnem i ode on dole, uz odskakivanje od grana nalik na ping-pong lopticu. Krc! - govori granje. Krc! - govore njegove kosti. Silazim da ga pogledam. Razoreni kostur omoguuje njegovom telu da se trza u raznoraznim opinjavajuim, novim smerovima. Goli miii opruaju se kroz otvorene rane. Njegovo zdravo plavo oko koluta se u duplji da bi se upiljilo u mene, ali izgubio je taj dekorativni komadi drveta koji mu se nalazio u praznoj duplji. Pronalazim drugi, vei tapi i zabijam mu ga u zdravo oko. Staklasta supstanca i krv u pupoljku. Guram dublje, u mozak, meam ga i pravim od njega puding. Polako, nalik na umirueg pauka, trzavo telo se umiruje. Sedim, oslonjen o stablo, i posmatram kako kia pere le. Krv obrazuje crvene oblaie i niske u vodi na njegovom licu. Gole, slomljene kosti lagano se iste do delikatne sivobele boje. Prelivi sive. Izuzev delikatne ruiaste boje miia i ganglija, mrtvac bi mogao da bude crno-bela fotografija. Pada mi na pamet neto, pada mi na pamet da je ovaj ovek bio iv i da sam ga ja upravo ubio. Svi su oni bili ivi. Mrtvi ne mogu ponovo da ustanu. Ja sam ubijao. Ubijao sam. Ubijao. Silovao. Ne mogu sebi to da isteram iz glave. Sedim na kii i zurim u mrtvaca. Kia ga spira u zrnastu ilustraciju iz kataloga zverstava. Nalazim se na vrhu planine Pinakl. To, u stvari, i nije planina, ve samo gola kamena izboina u blizini reke Arkanzas. Po danu mi nije trebalo dugo da se popnem. Kada sam poeo da se penjem, shvatio sam da jo mogu da vidim svoja kola tamo gde sam ih parkirao. Krenuo sam jednostavnom stazom, ostavio najvei broj stabala za sobom i popeo se nekom vrstom kamenog stepenita. Ovde se vrh cepa u dva dela, sa hrbatom na severu i neto viim, zaobljenijim vrhom na jugu. Izmeu njih nalazi se samo stenje, nisko bunje i krljavo drvee. Kia je prestala i sunce se konano pojavilo. Vidim reku Arkanzas koja krivuda ispod mostova i uz grozd zgrada koje moda predstavljaju centar Litl Roka. Poslednji put sam bio ovde pre oko godinu dana, u normalna vremena. Pogled koji se odavde prua izgleda potpuno isto. Jedina razlika je tiina. Pre godinu dana, mogao sam neprestano da ujem daleke vozove i kamione. Sada ujem samo tihi vetar i zvuk insekata. Viva je negde u okolini. Moj kurac to zna. Neumorno mi se koprca u pantalonama, nestrpljivo mi grize pamuk gaica. Poto unaokolo nema nieg osim stenja, ne znam gde bi mogla da se skriva, ali opet, ona to ume dobro da radi. Jednom je izvela komad pod naslovom 'U poast Krisu Bardonu' i skrivala se tri dana svima pred nosom u prestonici drave. Dok je slikao debele kongresmene iz Arkanzasa kako se osmehuju, ne znajui za Vivu, koja je stajala tik iza njih u ludom kostimu koji joj je ostavljao gole bradavice. Iz nekog razloga, zakljuio sam da bi vatra bila dobra stvar, pa sam proteklih nekoliko sati proveo sakupljajui drvo za potpalu. Ovde gore nema mnogo toga. Morao sam nekoliko puta da siem sa samog vrha da bih prikupio dovoljno drva. Nijednom nisam ugledao Vivu. Moda je sklupana kao zmija meu stenama, potpuno nepomina - moda sam proao dvadeset puta kraj nje, a da je nisam video. Nema veze. Mogu da ekam. Vatra gori izmeu dve stene na samom vrhu planine. Trebalo mi je dugo da je potpalim. Mislio sam da je drvo moda suvie vlano da bi uhvatilo plamen, ali borove iglice najzad su poele da gore, granice da pucketaju i vei komadi drveta konano su se predali oksidisanju. Odea mi je lepljiva i neudobna, zguvana i grebucka me. Skidam se. Na prednjoj strani mojih gaica nalazi se mnotvo izgrizenih rupica. Zagledam penis i izvlaim nit izmeu zuba. Svi moji oiljci od krpelja, komaraca i pregalja nestali su. Koa mi je na donjim delovima nogu glatka i bez malja. udnovato je konzistentna, kao gusti, gumasti plastelin. Mogu da ostavim otiske palca u koi, koji lagano blede. Ali kada je zareem noem, krvari. Posekotine me ne bole. Moj penis vlai svoja usta. Jedva se suzdravam da sebi ne oderem kou zbog zadovoljstva koje to izaziva. Ali radije bih to prepustio Vivi. Sada je novi, divni zalazak sunca. Jeo sam samo malo maslaca od kikirikija. Vrti mi se u glavi dok posmatram kako sunce bledi kao velika, narandasta eksplozija na obzorju.

61

Mrak. Dva meseca, zvezde i svetlost moje vatre sve su to imam. Nema radio-kula. Nema sjaja grada. Nema svetiljki du reke. uim, zurim u svoju vatru. Mislim da sam ovde ve veoma dugo. Odea mi je sada suva, ali jo se nisam ponovo odenuo. Talasi boja prelaze preko takastog svetla Novog Meseca. Ustajem i posmatram to. Ima neega u tim promenama boja. One me nagone da se oseam isto kao kada sluam neki setni gudaki kvartet. Pruam ruku ka Novom Mesecu. elim... ne znam. Trepavice su mi vlane. "I ti osea?" Poskakujem. Viva stoji naga sa druge strane vatre. I njena koa je promenjena. Znoj joj mirie udno, sladunjavo. Ima opne meu prstima i prelepa je. Obilazim oko vatre ka njoj. "Gde si bila?" Ona koraa u istom smeru tako da vatra ostaje izmeu nas. "Skrivala se. Posmatrala te." Jurimo jedno drugo, u smeru suprotnom od kretanja kazaljki na satu. "Doao sam ovamo da te naem. Zato si se krila?" "Nadala sam se da e otii." "Zna da to ne bih uradio." "Znam. Ali uplaio si me. Kada smo se gotovo stopili - nisam bila spremna za to. Ali sada..." Zaustavljam se. Ona se zaustavlja i kae: "Ono to smo uradili delovalo je kao katalizator, otvorilo je naa tela pred promenom koja je oivela mrtve. Kao hiper-ivot. Toliko sam puna ivota da bih mogla da eksplodiram. Treba mi, sada..." Pruam joj ruke, preko vatre. Moji prsti upijaju toplotu. Trebalo bi da beim. Ono to se dogodilo sa Toni... Ne mogu da odem. Oi u oi. Njene oi imaju istu onu bledoplavu boju u koju sam prvobitno potonuo. Viva die svoje ruke ka mojima. Magnetizam nas privlai. ake nam se pale majunim, raznobojnim plamenovima koji nam liu uz ruke. Blie. Blie. ake nam se dodiruju... Padamo preko vatre i sva svetla Novog Meseca gore na naim telima kao strujni udari, Vivine noge su rairene i ja se zarivam u nju, nekako jo stojimo, grebemo jedno drugo i stenjemo... Bol. Vritimo istovremeno. Bol, kao otri ubod u trbuh. Sputam pogled. Dva dugaka zuba, tanka poput zmijskih onjaka, izbila su iz uglova Vivine pike, probola mi kurac i zadrala ga na mestu. Moj kurac se bacaka u njoj, grize. Krv nam iti dok curi u vatru. "Proklet. Proklet da si!" apue Viva. "Otkinuu ga ako ne prestane." "Ako ga otkine", uzvraam joj apatom, "nee postojati nita to bi moglo da ga zaustavi i zarivae se sve dublje i dublje u tebe." Ne! Odguruje me, ali ve smo poeli da se stapamo. Njene dojke slivaju se u moje grudi i stomaci nam se spajaju. Bol tee u talasima, a posle svakog talasa nastupa toplo peckanje. Vatra jo gori ispod nas, ali nema nikakvog uinka po nae novo meso od plastelina. Meseevi plamenovi su zgasnuli. Udiemo i izdiemo zajedno. Onda ujemo hrapavo disanje i kotrljanje kamenja. "Oh, sranje!" kae Viva. Mrtvi se penju uz stenje sa svih strana. Uglavnom bauljaju na sve etiri, puze izlomljeni posle brojnog padanja sa strmog stenja. Njiemo se, a onda pomeramo, nezgrapna ivotinja sa etiri veoma kratke noge. Ruke su nam jo slobodne. Moja glava je iznad Vivinog levog ramena, njena glava iznad mog, i moemo da vidimo u svim pravcima. (Moje levo uho sliva se u njeno.) Pokuavamo da dohvatimo oruje. Stenje nam prekriva stopala posekotinama. Uspevamo da unemo kako bi Viva uzela svoju puku. Pomeramo se do mog ranca i ja vadim pitolj. Vivina puka oglaava se pucnjem i kundak me udara u rame. Pucam u elo slatke, male starice kojoj meso visi u trakama sa zubne proteze. Lagano kruimo, u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu. Oh, ne! apue Viva. Okreemo se i vidimo kako jedan mrtvac posre ka nama sa pantalonama sputenim do lanaka. Zapanjujue je da je uopte mogao da se popne ovamo takav. Nisam htela, misli Viva. Tamo gde bi trebalo da mu je penis nalazi se krvava rupa. Nisam znala, on je vritao, ja nisam prestajala i ovek mi pada pod noge i grize me za lanak. Snani zubi zarivaju se u debelo plastelin-meso i Viva i ja zajedno dahemo od zadovoljstva. Bol naeg sjedinjavanja jenjava. Oseam nove zube na Vivinom kolenu. Neka ena u iscepanom poslovnom kostimu grize joj i sisa aicu kolena. 62

Viva i ja prestajemo da se kreemo i preputamo se zadovoljstvu. Drim njena meka lea, ake mi tonu u nju. Ona prelazi noktima po mojoj kimi. Poslovna ena i Vivin ljubavnik prestaju da vau. Sisaju nas, tiho, sreni kao novoroene na sisi. Vidim kroz Vivine oi da koa njenog kolena tee preko lica mrtve ene. Jo dva zombija stiu do nas, ujedaju i oputaju se dok naa droga navire u njih i olakava bol njihovog novog ivota. Mi smo ono to su sve vreme traili. Dan i no i dan i no. Nae meso u potpunosti je apsobovalo tela poslovne ene i Vivinog ljubavnika, kao i ostalih koji su doli prvi. Oni se rastvaraju u nama, a mi rastemo. Meso nam se rastee sa guzova sve dok ne stigne do tla i cveta pupoljcima, tako da nam teina vie nije oslonjena o nae etiri noge. Isteemo se i navie. Glave su nam se spojile u vrh tornja. Uvijamo se u spirali dok rastemo i posmatramo kako se pejsa lagano okree oko nas no i dan i no i dan. Seam se Vivine prolosti, kada me je posedovala. Ona se sea moje prolosti, kada sam bio posedovan. Naas se uspaniila za vreme naeg konanog spajanja, kada su nam se stopile glave. "To sam samo ja. To sam samo ja." Njen otpor naglo je slomljen. To smo samo mi. Mrtvi dolaze na hodoae na planinu Pinakl, a mi se njima hranimo i rastemo. Naa mesnata osnova sada prekriva najvei deo vieg vrha. Nadnosimo se iznad parka - kula od mesa. Nedavno nam se pridruilo Tonino telo. To nas je obradovalo. Umirili smo je i svarili. Svake noi, takasta svetla Novog Meseca sve su nam jasnija. To jeste muzika, koja nas zove. Upinjemo se da se pokaemo. Lagano, na delovima naeg tornja izrastaju tanke membrane, kao kod doboa. Kada mesec proe iznad nas, putamo membrane da vibriraju na vetru. Zateemo membrane i pevamo meseevu pesmu. Nedavno smo poeli da primeujemo pesme drugih kula. I one pevaju pesmu Novog Meseca, ali na sopstveni nain, sopstvenim glasovima i varijacijama. ujemo ih sa sve veih i veih udaljenosti, sa itave planete. Zajedno obrazujemo hor, orkestar meseevih kula. Zajedno poseemo za izvoritem takastih svetala. Apsorbovaemo itavo oveanstvo, kako mrtvo, tako i ivo. Zajedno poseemo za nebom. Elizabet Hend BAKHE (The Bacchae, 1991.) Ula je sa njim u lift, mlada ena s kraja hodnika, ona koju je poslednji put video na godinjem sastanku stanara prole nedelje. Oko ramena visilo joj je neto meko to mu se oealo o obraz kada se Gordon pomerio u stranu da je propusti: krzneni ogrta, lisica ili ne, neto drugo. Odrana koa ivotinje, ivotinje za koju se ispostavilo, kada se ona progurala kraj njega u ugao lifta, da je bio njen rotvajler Leopold. Sada je mogao da oseti taj miris: sladunjavi zadah sirovog mesa, ruiasti i crveni veo jo se drao za iskrzani rub otrodlakog crnog krzna. Ostavio joj je grimiznu prugu na zadnjem delu suknje i isprskao joj noge ruiastim rozetama. Gordon je iziao na sledeem spratu i pretrao itav hodnik. Kada je uao u stan, zakljuao je vrata za sobom i navukao lanac. Nekoliko minuta, stajao je tamo i dahtao, virio kroz pijunku sve dok je nije video kako obilazi oko ugla i kree ka svojim vratima. To joj je jo bilo na ramenima i krute prednje noge odskakivale su joj na prsima gornjeg dela kostima od kuvane vune. Kada su se vrata zatvorila za njom, Gordon je uao u kuhinju, nasuo jedan 'Dejmson' i ostao da stoji tamo sve dok drhtavica nije prestala. Kasnije, poto se presvukao i nasuo sebi jo nekoliko aa viskija, video je na vestima da zloglasna Debi Delusija nije okrivljena za ubistvo mladia koji ju je, po njenoj tvrdnji, jedne veeri tog leta napao u garai parkinga. Mladia je gospoica Delusija bezduno izubijala po licu i grudima cipelom sa visokom potpeticom. Kada ga je radnik parkiralita pronaao, gotovo da vie nije imao kose. Gordon je iskljuio televizor kada su prikazali neprijatne fotografije i snimke gomile oduevljenih ena ispred sudnice. Te veeri, jedva je uspeo da zaspi.

63

Probudio se usred noi. Soba je bila obasjana meseinom, toliko sjajnom da su se na njoj videla i iljata perca koja su trala iz prekrivaa. Trljajui oi, Gordon sede i navue prekriva na ramena kako bi se zatitio od hladnoe sobe. Zagleda se u puni mesec koji nije bio srebrn, pa ak ni ukastozlatne boje kao to je bilo uobiajeno u letnjim noima, ve boje koju nikada ranije nije ugledao na nebu, boje vatrene bronze, sa crvenkastim prelivom. "Uh", ree Gordon sebi, zaprepaen. Pitao se ima li to nekakve veze sa cepanjem solarnih titova, ogromnih jedara od milara i soleksa noenih satelitima i ostavljenih da lebde u atmosferi kako bi zatitili gradove i poljoprivredne krajeve od ultraljubiastog zraenja. Ali titovi ne bi trebalo da budu vidljivi. Gordon svakako nikada nije primetio nikakvu razliku na nebu, iako je njegova prijateljica Olivija tvrdila da ona moe da ih vidi tamo gore. ene su prijemivije za takve stvari od mukaraca, rekla mu je sa optuujuim pogledom. Gradska svetlost, koja je ranije bila u najboljem sluaju zamuena garom i siva, sada je bila jarka, a vazduh je imao ukastomrki preliv. Izvrsno za snimke na otvorenom - Olivija je bila poznati fotograf hrane - ili bi bilo, da nema udnovatog razlivanja boja pri razvijanju: sone jabuke imale su ljubiasti ton, aa semijona iskrila se smaragdnom bojom, pergamentna kora drevnog kamambera poprimala je sjaj lososa koji nije ba izazivao apetit. Mora da je ista ta promena u svetlosti izazvala dejstvo krvavog meseca, zakljuio je Gordon. A sada je to primetio, iako ne bi trebalo da bude prijemiv za takve stvari. ta li to znai, pitao se? Moda je bolje ne primeivati, praviti se da nita ne vidi, ni krvavi mesec, ni boje spektra u korpi punoj jaja. Sada su se mukarcima dogaale udne i ponekad strane stvari. Gordon je za neke od njih uo na televiziji, ali druge stvari ispriali su mu prijatelji, mukarci. Oni koji su jedva umakli, priali su tiho u gimnastikoj sali ili klubu o nasuminim ispadima nasilja izazvanim nedunim ponudama da se pomogne pri noenju namirnica; i puki postupak pridravanja vrata najednom je izgledao pretee. Prijateljice, ak i roake, sestre i kerke, odbijale su da odlaze sa porodicom u grad. Egzodus supruga i dece u predgraa, iz predgraa u sve ue pojaseve seoskih predela oko megalopolisa. A onda, muevi i oevi koji vikendom nestaju za vreme poseta porodicama u izgnanstvu. Ravnoduna saoptenja najbliih o pogrenom pravcu za vonju, o drveu koje se nalazilo tamo gde ga nikada pre nije bilo. Dokazi o prisustvu divljih ivotinja, risova ili kojota, moda, tamo gde za pedeset godina nije primeeno nita vee od veverice. Gordon se isprva smejao tim priama. Sve do sada. Izvukao je perce iz prekrivaa i zamiljeno preao njime preko brade pre nego to ga je bacio. Spustilo se polako, dah zagasite izmaglice. Gordon odluno navue prekrivae preko glave i ponovo usnu. Sledeeg jutra, itao je novine u kuhinji, podrobni izvetaj o suenju gospoici Delusija i o novom zverstvu. Tri ene koje su se kasno vraale iz nonog kluba zlostavljala je grupa deaka, tinejdera, a neki od njih bili su veoma mladi. Jednog od tih mlaih ene su ubile, kada su se obruile na deake sa, kako su to novine opisale, 'demonskom' estinom. Gordon je preao na deo koji je najavljivao fotoreportau i zadrhtao. urno je odloio novine i otiao po drugu oljicu kafe. Kako je ena, ili tri ene, kako su mogle da budu dovoljno snane da to urade? Prisetio se kominice iz hodnika. Hriste. Od sada, ii e stepenicama, radije nego da rizikuje da je ponovo sretne. Ispustio je vazduh s tihim zvidukom i sipao jo jednu kaiicu belog praka u oljicu. Kada se okrenuo da se vrati za sto, primetio je da svetlo za poruke treperi na telefonskoj sekretarici. udno. Nije uo zvonjavu telefona tokom noi. On srknu malo kafe i pusti traku. Isprva, tamo nije bilo niega. Mrtva tiina, pogrean broj. Onda je zauo tihe zvuke, kretavo cvranje cvraka, odluno oglaavanje skakavaca, a zatim prodorni, daleki krik none ptice. Trajalo je to nekoliko minuta, sve do kraja trake sa porukama. Nita osim nonih zvukova, insekata i none ptice, jednom otro kevtanje koje je, mada tiho, Gordon prepoznao kao lisije, a ne psee. Onda prekid, kada se traka zavrila. Gordon naglo ustade, prosu kafu na manetu, premota traku uz psovku i ode da promeni koulju. Posle je sve pustio iznova. uo je vetar u kronjama, dobovanje po liu kao da pada blaga kia. Zar je Olivija provela no na selu? Ne: imali su planove za veeras, a nigde unaokolo nije moglo da se nae selo udaljeno samo jedan dan vonje. Ona ne bi otila iz grada zbog nekog velikog snimanja, a da mu se ne javi. Dugo je mozgao o tome i ponovo putao blage pavane vetra i jedva ujnih, zvonkih glasova, u pokuaju da tamo razazna jo neto, disanje ili prigueni smeh, glasno zatvaranje vrata sa mreicom, bilo ta to bi moglo da ga navede da pogodi ko je zvao. Ali tamo nije bilo niega, niega osim zrikavaca, ptice i usamljene lisice koja laje na mesec. Najzad, krenuo je na posao.

64

Bio je to jedan od onih prozranih jesenjih dana kada ak se i finansijski analitiari razgale zbog boje neba - u ovom sluaju ono je bilo zapanjujue, elektrino plavo, tako duboko i blistavo da je Gordon pomislio kako bi mu ovlailo prste kada bi posegnuo da ga dodirne, poput mokrog platna. Preskoio je rekreaciju za vreme pauze za ruak. Umesto toga, odetao je do parka Lafajet, napunivi depove glatkim plodovima divljeg kestena, pitajui se zato lie vie ne poprima boje jeseni, ve samo tamni u suvu krhkost, a onda zaguuje slivnike kada opadne, kao prljava, mokra kaa. U parku je seo na klupu. Tamo je pojeo bajati sintetiki kroasan i poeo da gaa kestenjem neustraive veverice. Jedna mlada ena sa dva mala deteta stajala je usred kruga mrke trave i sejala mrve hleba gomili golubova koji su zobali. Jedno dete zamiljeno je vakalo srpasto pare hleba. Ciknulo je kada mu je arena ptica uzletela do lica, ispustilo hleb kad se majka nasmejala i uzela decu za ruke, da bi ih povela do klupe preko puta Gordonove. Osmehnuo se, kriom bacio ostatke ruka na travu i stao da posmatra kako oni nestaju pod masom presijavajueg perja. Neka senka hitala je preko tla. Za trenutak, zamraila je sunce i Gordon die pogled, zaprepaen. Imao je utisak da se neto ogromno i tamno kree vrlo brzo kroz bistar, ist vazduh. Prisetio se svojih nonih misli, uz delirian blesak uvianja: bio je to jedan od otrgnutih titova, iskidani barjak nasukane armije Nauke. Devojica kriknu, ne iz straha, ve iz istog uzbuenja. Gordon ustade, spreman da potri po pomo; vide da ena, majka te dece, stoji preko puta, pokazuje na travu i neto vie. Kraj nje, dva deteta posmatrala su nepomino, a devojica je drala koricu hleba. Usred golubova koji su se hranili, sletela je neka velika ptica i mlatila je po vazduhu krilima boje mahagonija, mesingano perje blistalo je dok je, poput zmije, ubadala kljunom manje ptice. Glava joj je bila savreno bela, a kljun zakrivljen i dugaak kao Gordonova nadlaktica. Iznova i iznova, taj kljun je blistao dok je estoko ubadao i dizao oblake perja sivog, ruiastog i mrkog, a ostale ptice ratrkale su se uz slabani lepet krila, u pokuaju da pobegnu. Dok je Gordon posmatrao, krv je natapala sneno perje na orlovskom vratu i grudima sve dok nije postalo crvenobelo, zatim tamnije, mrkocrveno. Konano je zablistalo dubokim grimizom. Ali ptica jo nije prestajala sa ubijanjem. A inilo se da golubovi ne mogu da bee, da su u stanju samo da ispune vazduh jo uzbuenijim pitanjem i, postepeno, tiinom. Koliko god da su uzmahivali krilima, kao da su bili ulepljeni lepkom za ptice ili uhvaeni jednom od onih finih mrea kojima se titi zimsko bunje. Iznenada, orao stade, pa zatitniki podie krila iznad mlitavih i uskomeanih oblija. Gordon oseti stezanje u grlu. Zabio je ruke u depove i sada je stegnuo kestenje pesnicama, kao da namerava da ga upotrebi umesto oruja. S druge strane, na travi, ena je stajala veoma mirno. Vetar joj je dizao kosu preko lica kao barjak. Nije je uklanjala, samo je zurila kroz nju ka mestu na kome je orao ekao, ne hranei se, ne pomerajui se, zagledan zlobnim zlatnim okom u leprave ostatke od perja i kostiju. Dok je njena majka zurila, devojica se otrgla i pritrala rubu crvenkastog kruga u kom je stajao orao. Ovaj podie jednu kandu, gusto obraslu perjem, i protrese je. Devojica stade i zagleda se u krvavu pticu. Nemarno baci koricu hleba, obrisa ruku i sagnu se da uzme okrvavljeno pero sa tla. Zagleda se u njega, zauena, a onda njime zamiljeno dodirnu lice i aku. Pero joj ostavi ruiastu mrlju na obrazu i runom zglobu, a ona se oduevljeno nasmeja. Obazre se, najpre prema majci i bratu, zatim prema Gordonu. Oi kojima ga je pogledala bile su ledeno plave, upitne, liene straha i potpuno, surovo ravnodune. Te veeri, ispriao je to Oliviji. "Ne vidim ta je tu toliko udno", ree ona, ozlojeeno. Bilo je to na pauzi komada koji su otili da pogledaju: Euripidove 'Bakhe' u novom prevodu. Gordon je bio neprijatno svestan toga koliko je malo mukaraca prisutno na predstavi; publika se sastojala uglavnom od ena u parovima ili grupicama, ak je tu bilo i nekoliko majki sa decom, deacima i devojicama svakako premladim za tako neto. On i Olivija stajali su napolju, na balkonu pozorita koji je gledao na reku. "Orlovi ubijaju, za to su i stvoreni." "Ali ovde? Usred grada? Hou da kaem, odakle je doao? Mislio sam da su orlovi izumrli." Svuda oko njih, ljudi su etali pod sumpornim ulinim svetiljkama, puili cigarete, navlaili kapute zbog vetra, divili se punom mesecu. Olivija se naslonila na ogradu i zagledala u nebo, sa malim osmehom. Nosila je kaubojske izme sa elinim vrhovima i ritmiki je lupkala njima po cementnom balkonu. "Mislim da ti naprosto ne voli kada stvari ne idu kako oekuje. ak i kad je to, zapravo, nain na koji treba da se odvijaju. Kao, na primer, orao koji ubija golubove." On frknu, ali outa. Kraj njega, Olivija zabaci kosu. Gustu, sjajnu, tamnosmeu kosu, nalik na krzno pustinjskog risa, kosu koja je ve godinama bila dugaka, nasuprot modi. Mada se u poslednje vreme inilo 65

da sve vie ena nosi kosu poput nje, putenu i dugaku, neuredno umrenu. Dok je uklanjala uvojak sa grla, on tamo primeti neto, beleg na njenom ramenu nalik na modricu ili ogrebotinu. "ta je to?" upita on i pomeri joj okovratnik jakne da bi bolje video. Ona se osmehnu i izvi vrat. "Dopada ti se?" On joj dodirnu rame i trgnu se. "Isuse, ta si to, kog avola, uradila? Zar te ne boli?" "Malo." Ona slegnu ramenima i okrenu se, tako da joj ukasto reflektorsko svetlo obasja rame, i on vide bolje ta je u pitanju. ara malih rezova bila joj je useena u kou, u obliku srpa, ili moda osmeha. Krv je jo curela iz nekoliko posekotina. U druge je bilo utrljano mastilo ili obojeni prah, tako da je mali mesec, ako je to predstavljao, poprimio plaviasti preliv modrice ili orhideje: ljubiast, boju zelene patine, limunut. Sa oba kraja srpa visio je zlatni prsten manji od suze. "Ali zato?" Najednom je eleo da joj strgne jaknu i bluzu, kako bi pretraio ostatak njenog tela i video kakve se druge rtve moda kriju tamo. "Zato?" Olivija se osmehnu, zagledana u reku koja se kretala sporim strujama crne i narandaste boje pod zlovoljnim mesecom. "Istopljeni tigar", ree ona. "ta?" Elektronska zvonjava oznai kraj pauze. Gordon je epa za lakat, preplavljen naglim i neizmernim strahom. Prisetio se meseca iz prole noi, ne u obliku srpa, ve naduvenog, krvave nijanse, poput oiljka na njenom ramenu. "ta si rekla?" ena koja je prolazila kraj njih okrenu se i zagleda sa neodobravanjem zbog njegovog kretavog glasa. Olivija kliznu dalje od njega, kao da je u pitanju neko nepoznat ko se gura kroz vrata metroa. "Hodi", ree ona blago i ukloni kosu s lica. Uputi mu blistavi osmeh dok je nametala bluzu kako bi sakrila oiljak. "Propustiemo drugi in." On krenu za njom bez rei. Posle predstave, etali su kraj reke. Gordon nije mogao da se otrese novonikle nelagodnosti, oseanja koje bi mogao da nazove stravom da to nije bila re koja mu se inila neprikladna za njegov ivot omeen asovnicima, hartijama od vrednosti i veernjim izlascima. Ali on nije eleo nita da kae Oliviji, nije eleo da je uznemiri; najmanje od svega je sada eleo da je uznemiri. Bila je rumena od uzbuenja, puila je cigaretu za cigaretom i bacala svaki mali opuak u vodu koja je, obasjana meseinom, vijugala kraj njih. "Sjajno, naprosto sjajno! Post je zaista bio u pravu, za promenu." Ona se sagnu da uzme neto iz mranih senki i naini grimasu gaenja. "Hriste. Te njihove jebene pivske konzerve..." Zapiljila se u Gordona kao da je on bacio tu konzervu. Sa praznim osmehom, on joj uze konzervu iz ruke i ponese je kao da se izvinjava. "ta znam", zapoe on i zauta. Stigli su gotovo do Memorijalnog mosta. Kroz gustu travu vijugala je staza prema drumu, staza zaguena uvelim goldenrodom, krljavim lepim katama i ipkom Kraljice Ane koja po njegovom miljenju nije trebalo da bude tako jarkobela, gotovo zelenkasta pri meseini. Delii neeg srebrnog drali su se za krljavo granje niskog bunja. Nain na koji se ono njihalo na hladnom vetru natera ga da iznova pomisli na poputanje atmosferskih titova ispod kojih je ogoljena zemlja ostajala ranjiva i meka poput pokoice nekog glatkog zelenog voa. Zamirio je u pokuaju da razazna ta to drhturi na granju. Njegova drubenica uzdahnu glasno i znaajno napred na stazi, gde je ekala. Gordon se okrenu od grmlja i poe bre da joj se pridrui. "Verovatno bi trebalo da se popnemo na ulicu", ree on pomalo obazrivo. Olivija se oglasi tihim zvukom, ispoljivi ozlojeenost. "Umorna sam od tih prokletih ulica. Ovde je tako mirno..." On klimnu glavom i poe kraj nje. Malo ispred njih, uzdizao se most, drevna gvozdena reetka sa koje su spadale zelene i crvenkaste ljuspe poput stare kore. Troni betonski stubovi bili su izgubljeni u tami ispod velikih greda i draa. Reka je nestajala da bi se materijalizovala s druge strane, crna, zlatna i grimizna, sa odrazom meseca nalik na treperavu strelu koja joj se pruala preko povrine. Gordon malo zadrhta. To ga je podsealo na scenografiju predstave koju su upravo odgledali, sve u snanoj crnoj, smeoj i zelenoj boji. U skladu sa novom modom realizma u pozoritu, tamo je bilo veoma mnogo scenske krvi koja je gotovo progutala monolitne stubove i iarala prednji deo scene svetlim trakama. "Ja mislim da je bilo prilino odvratno", ree on najzad. Sada je hodao polako, oklevajui da doe do mosta. U njegovoj ruci, pivska konzerva bila je hrapava i hladna i on pomisli da je baci. "Mislim na nain na koji je kralja ubila roena majka. Fuj." Ta scena bila je veoma eksplicitna. Iako ga je na to upozorio kritiar iz Posta, Gordon je bio zateen. Jednom je morao i da zatvori oi. Ali tada nije mogao da ne uje njihove glasove, zvuk noa koji kida meso (a kako su to izvele tako ubedljivo?), ene koje zapevaju Evohe! Evohe! 66

za ta mu je kasnije Olivija rekla da znai otprilike 'O, ekstazo' ili neto u tom smislu. Kada ju je pitao otkud to zna, pogledala ga je ljutito i upalila novu cigaretu. Nije ni udo to se postavka tog komada tako retko obnavljala. "Zar ne misli da bi trebalo da se vratimo? Hou rei, nou ovde i nije ba bezbedno." "A?" Olivija je stala nekoliko stopa iza njega. Okrenuo se i shvatio da ga nije ula. uala je kraj ruba reke i napeto zurila u neto u vodi. "ta je to?" On stade iza nje, pokuavajui da vidi. Voda je zaudarala ueglo, ali ne onim ustajalim zadahom trulog korova, ve nekim hemijskim mirisom od koga su ga pekle nozdrve. Crvenkasta svetlost sijala je na Olivijinoj kosi, dodirivala joj eline vrhove izama bronzom. U vodi ispred nje, letargino je plivala riba okrenuta na bok, sa prugama smeih i utih krljuti sa strane. Usta su joj zjapila, otvarala se i zatvarala, a krge su joj imale zabrinjavajuu boju, jarkoruiastu, poput unutranjosti rane. "Ah", promrmlja je Olivija. Spusti aku u vodu i podie ribu. Ova joj se blago uvi na dlanu i peraja joj se rastegnue poput leptira koji se greje na suncu, dok je Oliviji voda curela kroz prste. Trebao mu je trenutak da shvati da riba nema oi. "Jadnica", ree on; onda dodade: "Mislim da ne bi trebalo da je dodiruje, Olivija. Hou rei, neto nije u redu s njom..." "Naravno da neto nije u redu s njom!" zasikta Olivija toliko estoko da je ustuknuo za korak. Blato je zaudaralo na amonijak tamo gde su mu se pete okliznule. "Umire, otrovana, sve je zatrovano..." "Pa onda, za ime Hristovo, Olivija, pusti je, nema smisla da se igra njome..." Zaitavi ljutito, ona ponovo proe akom kroz vodu. Riba nestade ispod povrine i ponovo ispluta neto dalje, jadno mlatarajui perajima. Olivija obrisa aku o pantalone, ne marei za tamnu mrlju koja joj je ostala na svili. "Nisam se igrala njome", objavi ona hladno i odmahnu glavom tako da joj je jakna skliznula u stranu; on ugleda sjaj zlatnih prstenova na njenom ramenu. "Tebe nije briga, zar ne, ak vie ni ne primeuje ta se dogodilo. Da je po volji tvojoj i ljudi poput tebe, nita vie ne bi ni preostalo..." On opsova u sebi dok je ona odlazila besno prema mostu, a onda pouri za njom. Blato mu prekri cipele i on se saplete o novu gomilu pivskih konzervi. Kada je podigao pogled, video je kako Olivija stoji na rubu senke mosta, sa akama stisnutim uz bokove, suoena sa dve visoke prilike. "Jebi ga", prodahta Gordon. Bilo mu je muka od strepnje, ali pourio je dalje i konano potrao da bi stao kraj nje. "Hej!" ree on glasno, povukavi Oliviju za miicu. Stajala je nepokretno. Jedan mukarac drao je neto malo i tamno kraj boka, pitolj, a drugi je imao mrki kini mantil i gledao mirno tamo-amo, kao da se sprema da pree preko prometne ulice. Pre nego to je Gordon stigao da udahne, drugi mukarac gurnu ga u grudi. Gordon viknu i zamahnu da ga udari, ali aka mu bezopasno okrznu mukarev mantil. Druga aka stee mu se oko pivske konzerve i on oseti iznenadnu toplu navalu bola kada mu metal zasee dlan. Spusti pogled na aku, vide da mu krv tee niz runi zglob i prlja mu belu manetu koulje. Zurio je u neverici, a onda zau zvuk udarca i stenjanje. Potom trk, kamenje koje dangrlja niz travnatu kosinu. ovek u kinom mantilu nestao je. Drugi, ovek sa pitoljem, leao je na tlu kraj same reke. Olivija ga je utirala u glavu, iznova i iznova, izme su joj strugale po blatu i ljunku kada bi ga promaila i dizale su mlazeve vode i kamenia. Pitolja nigde nije bilo. Olivija zastade na tren. Gordon je uo kako teko die, video kako brie ruke o pantalone kao kada je pustila umirueg grgea. "Olivija", apnu on. Ona proguna neto za sebe, ne uvi ga, ne pogledavi; i najednom, on se prestravi na pomisao da e ga pogledati i videti kako stoji tamo i posmatra je. On ustuknu i tada ona baci pogled navie. Za trenutak, bila je ocrtana naspram svetlucave vode, belog lica isprskanog blatom, kose nalik na bakarni oreol oko ramena. Iza nje, mesec je blistao, a na suprotnoj obali mogao je da vidi treperava svetla udaljenog aerodroma. Kao da ga uopte nije primeivala. Trenutak kasnije, ona spusti pogled i ponovo poe da utira, snanije, i ovaj put sputala je potpeticu oveku na lea sve dok Gordon nije uo zvuk krckanja. Gledao je i dalje, paralisan, steui sve jae zdravom rukom zglob ruke koja mu je krvarila dok je ona nastavljala i nastavljala sa tim. Njena izma sa elinim vrhom zari se oveku u rame i ovaj vrisnu. Gordon vide da mu je jedna strana lica uruena kao raspukla tikva, tamna i blistava, kao da voda izvire u iskrzanim udubljenjima. Olivija se sagnu i podie neto tamno i teko iz plitke vode. Gordon se oglasi piskutavim zvukom iz grla i pobee, uzbrdo, do mesta gde su uline svetiljke bacale lelujave senke kroz korov. Iza sebe, zau tupi udarac, a onda tiinu.

67

Gomila se okupila ispred njegove stambene zgrade kada je konano stigao tamo. On prui novanicu taksisti i istetura se iz kola. "Oh, ne", ree glasno kada je taksi krenuo dalje, siguran da gomila ima nekakve veze sa Olivijom i sa ovekom kraj reke: policajci, novinari, bolnika kola. Ali ispostavilo se da to nije imalo nikakve veze s njom. ula se muzika, vesela muzika iz ureaja sa druge strane jednog prozora u prizemlju. Iznenada, Gordon se seti da se o ovome prialo na prolonedeljnom sastanku stanara: urka, prilika da se stanari upoznaju. Bila je to zamisao njegove kominice, one sa psom. Neko je okaio Boinje svetiljkice na drugom prozoru, a nekoliko ljudi iznelo je rotilje na sivi prednji travnjak. Plamenovi su lizali kroz reetke, tako da su senke igrale i onemoguavale mu da odredi koliko tu zaista ima ljudi. Poprilino, pomisli Gordon. Oseti miris mesa na aru, gorki dim drveta sa neprijatnim zadahom boje - zar su loili nametaj? - i snaan, sladunjav miris, bilje ili moda marihuana. Bol u njegovoj aci otupeo je u neprekidno pulsiranje. Kada je spustio pogled, zatvorio je oi na nekoliko sekundi i zakrgutao zubima. Tamo je bilo tako mnogo krvi. "ao!" doviknu mu neki glas. On otvori oi i vide enu s kraja hodnika. Vie nije nosila svog rotvajlera, niti skupe ivene kostime koje je obino volela. Umesto toga, imala je izbledele farmerke i ekstravagantno ukraenu i izvezenu tuniku koja je Gordona podsetila na vreme kada su mu roditelji bili mladi. Zahvaljujui njoj i mnotvu zveckavih lanaca i dragulja koji su joj visili sa uiju i oko zglobova i lanaka (bila je bosa, uprkos hladnoi veeri), izgledala je kao ciganka. Pri svetlosti vatre, video je da joj je lice lieno minke detinje pegavo. Izgledala je veoma mlado i veoma sreno. "Mm, ao", promumla Gordon i skloni ruku natopljenu krvlju tako da ona ne moe da je vidi. "urka u bloku." Pokuavao je da zvui utivo i nezainteresovano dok se gurao kroz gomilu nasmejanih ljudi, ali mlada ena pratila ga je i cerila se. "Zar nije sjajno? Treba da siete, da donesete neto da bacimo na rotilj ili neto za pie, ponestaje nam cuge..." Ona se nasmeja i podie teku kristalnu au za vino, pa proguta iz nje neto tamno i gotovo ljubiasto, pomalo masno, neto to svakako nije bilo vino. Kada je spustila au, on primeti da se du njenog ruba prua mala pukotina. Ona je posekla gornju usnu devojke, tako da joj je niz bradu potekao potoi krvi. Ona to nije primetila i zagrlila ga je. "Obeavate da ete se vratiti, mmm? Treba nam jo momaka kako bismo mogle da igramo i tako to, momaka naprosto vie nema dovoljno..." Ona se obrnu od njega pijano, zamahnuvi rukama kao dete koje osea vrtoglavicu. Namerno ili ne, aa joj izlete iz ruke i razbi se na napuklom betonskom ploniku. Gomila se oglasi radosnim bodrenjem. Neko pojaa muziku. Nekoliko ljudi kraj rotilja, koji su sijali, igralo je kao i devojka, pijano, veselo, ispruenih ruku, uz vijorenje kose. Gordon zau stakleni zvuk lomljave nove ae, zatim jo jedne; onda otriji udarac u neto, moda prozor. Pognu glavu i gotovo protra kroz guvu do ulaza, koji je ostao otvoren pomou starog panja obraslog vijugavim brljanom. Uredno ispisani znak koji je upozoravao strance da ne ulaze i da se vrata ne ostavljaju otvorena, bio je iupan sa dovratka i leao je sav iskrivljen na stepenicama, unutra. Gordon ga utnu u stranu i umae niz hodnik, do poarnih stepenica. Na stepenitu je bilo ljudi, sedeli su ili leali na stepenicama u pijanim parovima ili trojkama. Jedan par skinuo je odeu i stajao je, rokui, zanjihan, u mranom uglu kraj aparata za gaenje vatre. Gordon odvrati pogled, koraajui paljivo izmeu drugih. Gomilica granja bila je zapaljena na podu i dim slatkog mirisa dizao se navie kroz pomrinu. A na stepenicama su bile razbacane i druge stvari: granice jela od kojih je vazduh mirisao na balzam, snopovi goldenroda, prazne vinske boce. Jedna od njih zazvea mu pod nogama i umalo ga ne saplete. Gordon se osvrnu i vide kako se ona kotrlja niz stepenice, odksae od glave obeznanjene ene blizu podnoja, a onda se obre po podu, da bi se najzad umirila kraj para u uglu. Niko to nije primetio; niko nije primetio Gordona kada je iz sve snage cimnuo vrata koja su vodila na peti sprat i otrao do stana. Omamljeno je proao kroz kuhinju. Svetlo na telefonskoj sekretarici mirkalo je. Mehaniki je podesio aparat dok je prolazio kraj njega i zastao izmeu kuhinje i dnevne sobe kada je traka krenula. Zvuk vetra ispuni sobu, vetar i utanje mnotva nogu po opalom liu. Gordon proguta knedlu i stisnu drhtave ake dok je traka reprodukovala zvuke iza njega. Vetar je postao buniji, zatim tii, nadimao se i aputao. I sve vreme ispod vetra uo je tihi snimak kao podlogu, neprestani prolazak mnotva nogu, a ponekad i glasove, mrmor i smeh, jeziv i divlji poput samog vetra. Traka se zavri. Stan ostade u tiini koju je remetilo samo tupo, uporno kljocanje telefonske sekretarice koja je molila da bude iskljuena, to i prigueni zvuk smeha spolja. 68

Gordon oprezno stupi u sledeu prostoriju. Zaboravio je da ostavi upaljeno svetlo. Ali nije bilo mrano; meseina je preplavila prostor, svetlucala je na tamnom drvenom podu, davala zasenenim, glomaznim foteljama i trosedu crnu boju, udnovati i zlokoban izgled. Na pragu panoramskog prozora koji je prekrivao itavi zid, meseina je blistala na jednoj od njegovih dragocenosti, na ribi od runo raenog venecijanskog stakla, staroj stotinama godina. Njeni uvojci, ljubiasti i boje sleza, sijali su na mlenom svetlu, a razjapljena usta i kristalne oi podsetile su ga na grgea koga je video neto ranije, bez oiju, na umoru. On krenu kroz dnevnu sobu i stade tamo, kraj prozora, zagledavi se odozgo u staklenu ribu. I najednom, glava ga zabole i on oseti teinu i hladnou u grudima. Dok je gledao staklenu ribu, bio je ispunjen zbunjujuim, tupim iganjem, kao da pokuava da se seti nekog sna. Razmiljao je o tome odakle mu uopte takav predmet, zato mu je to udo sainjeno od vlaknastog stakla i pastelnih boja uopte znai vie od slepog grgea koji se probijao kroz otrovnu reku. Rukama je preao preko tananog filigrana njene kime. Bila je hladna, plameno hladna na mutnom svetlu koje je prodiralo kroz prozor. Zau se kucanje na vratima. Gordon se tre, kao da je spavao, a onda proe kroz zamraenu sobu. Kroz pijunku ugleda Oliviju, zamrene kose, sa crnom prugom preko obraza. Izraz joj je bio udnovato blag i neuznemiren pri crvenom sjaju svetla za oznaku izlaza. On stegnu kvaku akom, zagrizavi usnu od bola koji je zbog toga osetio u ruci. Tupo se zapita kako je ula u zgradu, a onda se seti haosa napolju. Svako je mogao da ue; ak i ena koja je, izgleda, upravo ubila nekog mukarca utiranjem kraj zagaene reke. Moda je ovako bilo u itavom gradu, moda su vrata, koja su svuda posle masovnih nereda stajala zakljuana, veeras iznenada bila irom pootvarana. "Gordone", naredi Olivija, glasom priguenim tekim vratima koja su ih razdvajala. Nije se iznenadio kada je osetio da se kvaka okree pod njegovim pulsirajuim dlanom, niti kada je video da se vrata otvaraju da bi mu udarila u none prste. Olivija se uvue unutra, a sa njom i dah dima koji je mirisao na tamjan, nejasni agor glasova, smeh i pulsiranje muzike. "Kuda si otiao?" upita ona, sa osmehom. On primeti da se vrata iza nje nisu sasvim zatvorila. Prui ruku da ih zatvori, ali pre nego to je stigao da uhvati kvaku, ona ga uze za ruku, za onu koja ga je bolela. Jeknuvi tiho od bola, on se okrenu od vrata i krenu za njom u dnevnu sobu. "ta se deava?" apnu on. "Olivija, ta je to?" Bez rei, ona ga povue na pod kraj sebe, i dalje sa osmehom. Skinu mu jaknu, zatim cipele i pantalone, a onda konano i okrvavljenu koulju. On prui ruku da joj skine bluzu, ali Olivija ga grubo odgurnu, tako da je jeknuo. Dok se pomerala iznad njega, ruka mu je ponovo prokrvarila i poela da ostavlja tamne latice na njenoj bluzi i miicama. Bol je bio tako silovit da je zastenjao i pokuao uzaludno da je uspori, ali ona mu je samo jo jae stisnula nadlakticu, zabacivi kosu unazad poput tamne izmaglice naspram mlenog svetla koje je ulazilo kroz prozor. Bluza joj skliznu sa ramena i on primeti tamo oiljke, male, zlatne prstenove na njenoj koi, kapi krvi koje su joj poput kie padale preko grla. Iza nje, sijao je mesec, naduven i krvav. uo je zapevanje glasova poput kontrapunkta tutnjavi krvi u njegovim slepoonicama. Posle svega, trebalo mu je dugo da doe do daha. Olivija ga je ujela za rame, dovoljno jako da mu ostavi modricu. Taj bol udruio se sa bolom iz poseene ruke i najednom je sve postalo veoma snano i nateralo ga da glasno jekne, a zatim da padne natrag na hladni pod kada je Olivija skliznula sa njega. Sada mu je ostao samo bol. On protrlja bolno rame. "Olivija? Jesi li ljuta?" upita on. Stajala je nepomino ispred prozora. Iscepana bluza skliznula joj je sa ramena. Svilene pantalone utnula je ispod troseda, ali ponovo je obula izme i meseina je blistala na dva opaka metalna iljka. Kao da ga nije ula, i on tiho ponovi njeno ime. "Mmmm?" ree ona, rastrojeno. Zurila je navie, u nebo, a onda se nagnula napred i otvorila prozorsko krilo. Hladan vazduh preplavi sobu, a sa njim i jae, hladnije svetlo, kao da je staklo prestalo da filtrira lunarni blesak. Gordon zadrhta i posegnu za kouljom. "Pogledaj ih", apnu Olivija. On se nesigurno osovi na noge i stade kraj nje, da bi se pogledao prema ploniku. Male prilike ludirale su se na ispucalom asfaltu, oblija preteeg izgleda zahvaljujui jezivom sjaju bezbrojnih lomaa koje su nikle na mrtvom, sivom travnjaku. I on je uo muziku, ne muziku sa radija ili sterea, ve grubi, sirovi zvuk, tandrkanje i lupnjavu nalik na eline bubnjeve, glasove koji zavijaju i izgovaraju rei koje nije sasvim mogao da razabere, neko nepoznato ime ili frazu... "Evohe", apnu Olivija. Lice koje je okrenula prema njemu bilo je belo i nemilosrdno, oi plamtee. "Evohe." "ta?" upita Gordon. On ustuknu i saplete se o sopstvene cipele. Kada se ponovo uspravio i digao pogled, shvatio je da se u sobi nalaze i drugi ljudi, druge ene, njih tri, etiri, est, naizgled i vie od toga, 69

ene koje su se tiho uvukle unutra kroz vrata koja je Olivija za sobom ostavila otvorena. Ispunile su mali stan zaguljivim mirisom dima i zapaljene kose, neke su nosile zadimljene tapove, druge kone depne knjige ili oprljene akt-tane. Prepoznao je mnoge: iako im je kosa bila zamrena i neuredna, odea iscepana: haljine ili kostimi iskidani tako da im dojke budu ogoljene i video je mesta gde su meso izgrebale sopstvenim noktima, u dugim lelujavim oiljcima nalik na potpise nakrabane krvlju. Dve su bile veoma mlade i nage, i mazile su jedna drugu smejui se, da bi se okrenule i pogledale ga lukavim, surovim oima. Nekoliko starijih ena imalo je zlatne prstenove u dojkama ili nenoj koi izmeu prstiju. Jedna je propratila posekotinu koja joj se pruala niz butinu, a onda podigla okrvavljeni prst do usana, kao da moli Gordona da sauva tajnu. On vide jo jednu sedokosu enu koju je esto pozdravljao u novinarnici gde su oboje kupovali Wall Street Journal. inilo se da nosi samo kaput od kamelhara obrubljen krznom. Pod njegovim mekim prevojima, Gordon uspe da uoi talasastu aru zelene, sive i zlatne boje. Dok mu je prilazila, pustila je da joj kaput spadne, i on vide da joj se zmija uvija oko grla, klizi izmeu dojki i pada na pod kraj Gordonovih nogu. On viknu i okrenu se da umakne. Tamo je bila Olivija koja ga je uhvatila i epala tako snano da je za trenutak pomislio da ga grli, pomislio je da je re koju je ponavljala bila njegovo ime, izgovarano sve glasnije dok ga je drala, sve dok nije osetio da ostaje bez daha u grudima. Ali to nije bilo njegovo ime, bilo je to neko drugo ime, re nalik na uzdah, nalik na apat misli koji postaje sve glasniji i glasniji, da bi ga ostale prihvatile i poele da zapevaju: "Evohe, evohe..." Dok se otimao od Olivije, obruile su se na njega, ena iz novinarnice, devojka s kraja hodnika, sada naga, uz smeh slian roktavom kikotu, dve mlade devojke koje su ga okruile vitkim, hladnim rukama i kikotale se dok su mu ljubile obraze i grickale ui. Otimajui se bezumno, bacakao se sve dok nije oslobodio glavu i uspeo da vidi ono to se nalazilo iza njih, otvoreni prozor iza uskomeane mree kose, ruku i dojki, mesec koji je sada buktao kao ludo, budno oko iznad plamteih kanjona. Video je kako iscepani delovi tame padaju sa neba, oblaci, kia ili krila, i uo je slabano, ispod krikova, stenjanja i dahtavih glasova, zavijanje sirena irom grada. Onda ponovo pade ispod njih. Zau se zveket i udarac. On naas vide kako neto boje sleza i lavande poskakuje po podu, a onda uzviknu kada se prevrnu na stranu i oseti da se staklo lomi pod njim, da mu se krhotine peraja, krga i repa nainjenih neijim dahom zabadaju u bok. Vide kako se Olivija, smirenog lica, tenih oiju punih ara, okree devojci koja je stajala kraj nje i uzima neto to je blistalo kao srebro na meseini, kao ista i ledena voda, kao kristal slomljenog stakla. Gordon zavrita kada mu je kleknula meu butine. Pre nego to se onesvestio, video je kako naspram neba okrvavljeni prsti orlovih krila zamrauju lice ogromnog, trijumfalnog meseca. Kim Njumen SLAVNA UDOVITA (Famous Monsters, 1988.) Zna, ne bih ni radio ovaj film da nije jetre ejnija Juniora. Rekli su da je u pitanju srani napad, ali svako ko je poznavao Lona shvatao je u emu je stvar. Radei sve ove intervjue sa momcima iz stare garde, mora da si uo razna govorkanja. Istina je dvaput gora. Kada sam poeo da radim sa Lonom, on je ve uveliko preao svoj zenit. Kao i ja, uostalom. Bilo je to neko sranje u pedesetima sa Abotom i Kostelom. Ve tada je izgledao manje ljudski od mene. Zamrena brada, stomak, nos, potpuna maska udovita. I smrad. Ali, majku mu, bio je dobar kukin sin. On, ja i Brod Kroford petkom i subotom uvee obilazili smo sve barove na Stripu. Plaili smo ljude, mogu ti rei. Bili smo ljaga Holivuda. Prestao sam sa svim tim kada su mi u jednoj tui neki ufiksani bitnici na bulevaru Holivud skratili pipak. Limfa mi je curela po zvezdi Artura Kenedija. Svejedno, to je sad prolost. Vie nema barova koji bi mi odgovarali. Ne da nee da me uslue - Drugi Rat Svetova bio je pre dvadeset pet godina, i ve su ga svi zaboravili, ali vie je nigde nema. Lako ju je nabaviti. Klanice prodaju svoj otpad za pet centi po galonu. Ali po ovoj Kalifornijskoj vruini za jedan dan se uegne i postane sva gumasta. Svejedno, ba pre nego to e se Lon prevrnuti - budi reeno, na pola boce Wild Turkey-a - potpisao je da uradi Alu taj film. Tada se zvao Izobliujua maina. Sada je Krv ljudodera. Al je izmenio naslov. Uvek to radi. Materijal sa Skotom Bredijem i bandom motorciklista je iz neke Alove gluposti iz ezdesetih koju nikad nije zavrio. Neto u akciji, tako neto. Sadisti na motorciklima u akciji. Mora da je divno biti istoriar filma, ha? Uz svu ovu zbrku i sranje. Zna kako su plaali Lona? U bocama. Kada je Al hteo da 70

ovaj u sceni proe kroz sobu, pomonik reisera bi uzeo bocu pia i promukao je. Lon bi poeo da se tetura po sceni, prevrui stvari i ljude i poao ka boci, a Al bi snimio svoju scenu. Nisam ni ja neto bolji. Jedan od sponzora je mesar i plaaju me u svinjskoj krvi. Znam da ti se prevre stomak, ali nikad nemoj odbacivati neto to nisi probao. Neko vreme je izgledalo da e Lon izdrati do kraja filma. Al je snimio scenu gde je Lon trebao da raskomada neku ku-ku plesaicu. Uzgred, igrao je Grotona, Pobesnelog Zombija. Nije ba ehov. Al je ve izmontirao scenu. U redu, ima par ogrebotina na negativu. Al e to srediti. Napravie jo ogrebotina i uiniti da izgledaju kao varnice koje izleu iz Lona. Groton bi trebao da bude elektrian. Ili atomski. Neto od ta dva. Devojka se sve vreme smeje dok joj Lon stavlja ape pod demper, ali kad se ubaci par vrisaka, muzika i reanje sve e biti u redu. To jest, bie u redu poput svih ostalih Alovih filmova. Jesi li video Pet krvavih grobova? To je bilo sranje. Posle ovoga, hteo je da uradi film sa Dordinom Spelvin i Braom Ric pod naslovom Stjuardese jebaice. Moe se kladiti da e taj naslov izmeniti. Ali Lon je samo u jednoj sceni. I, kad je on umro, Al me pozove. Vie nemam agenta, iako sam bio kod Vilijema Morisa. Sve svoje ugovore sklapam sam. Ne mogu raditi gore od nekih ljudi u ovom poslu. Bio sam kod tipa po imenu Diki Nikson, prava vrea govana. On mi je smestio Momke sa orbite i izradio me oko novca sa televizije. Bilo kako bilo, poznajem Ala. Jednom sam ve radio sa njim na Doni Blad se vie ne zeza. To je bio horor vestern koji je trebao da vrati Dejmsa Dina na vrh. Dobar fazon. Debela stoka je stalno padala sa konja. Na kraju je ispalo sranje. Al i ja smo kod ovoga smislili neto i eto mene opet u Bronson Peinama gde igram Grotona, Pobesnelog Zombija. Scenario je preraen tako da mogu izigravati Lona u prvim scenama. Znam da zvui smeno, sa mojim oblikom i svime. Ali, do avola, mogu se ugurati u par i po farmerki i pono dvostruke veliine. U novom scenariju, moj lik je Marsovac - mislim, ne mogu igrati Eskima, zar ne? - ali kada me Don Karadin pogodi zracima maine za izobliavanje pretvorim se u ljudsko bie. U stvari, u Grotona, Pobesnelog Zombija. Godinama nisam imao tako izazovnu ulogu, makar film ispao potpuno sranje. Nadam se da e moja gluma izgledati kao iskazivanje potovanja Lonu. Skinuo sam glas. "Dorde, pogledaj, zeevi, Dorde." to se hoda tie... pa jo vebam. Teko je. Vi, ljudi, udno hodate. Bez obzira na to koliko se motam sa vama, jo ne mogu shvatiti kako uspevate sa samo dve noge. Uzgred, ja sam Ameriki graanin. Izlegao sam se u Los Anelesu. Multikulturalna Amerika i tako to. Mama se spustila dvadesetih, kada je politika situacija na Starom Svetu otila do avola. Ve je preivela Prvi Rat Svetova i nije mogla jo jednom proi kroz sve to. Mislim da je drutvo u pitanju. Kada ti predsednik vlade nosi titulu Uzvienog Ratnog Pobednika zna da se loe pie. Ja nisam takav. Ja sam komotniji. Pravi roeni Kalifornijac, poput mojih dvadeset osmoro brae iz legla. Sada sam jo samo ja ostao. Ostali su ili pomrli ili se vratili gore. Ne mogu otii. ou biznis, shvata. Ue ti u plazmu. Mora to razumeti, ako radi sve ove intervjue. Kako ih ti ono naziva, usmena istorija? Pretpostavljam da je bitna. Neko bi trebao sve ovo zabeleiti pre no to svi izumremo. Jesi li stupio u vezu sa Retbounom? To ti je momak pun pria. Dodue, nikad se nismo slagali, i pored svih filmova koje smo zajedno uradili. Izgubio je neke roake u Prvom Ratu Svetova i nikad nije prihvatio da nisu svi vanzemaljci surovi grubijani. Pretpostavljam da eli da zna kako sam dospeo u filmove? Pa, ja sam onaj jedan u milion koji je poeo kao statista. Bilo je to u kasnim tridesetim, jedva da sam otresao ljusku sa sluzi. etiri dolara dnevno samo da se motam ispred kartonskih nonih klubova i da se etam ulicom sa kartonskim zgradama. U Vreme svinga ja sam u pozadini dok Fred i Dinder izvode svoju taku 'Na noge lagane'. Bili su sjajni, iako je Rodersova stavila moje ime na neki spisak simpatizera komunizma i zamalo da iziem pred HUAC. Da li liim na komunjaru? Do avola, koliko Amerikanaca moe istovremeno da pocrveni, pobeli i poplavi? Nisam dugo ostao statista. Valjda sam lako uoljiv. Bilo nas je sasvim malo u Holivudu, pa sam poeo dobijati male uloge. Obino bih bio grdosija u salunskoj tui ili probisvet u podzemlju. Ako uhvati Divlje dvadesete na reprizi, nai e me u masakru u italijanskom restoranu. Kegni me dobija sa lea. To mi je jedna od najboljih smrti. Uvek sam bio dobar u umiranju. Prelomna taka u mojoj karijeri bila je kada je Foks poeo da radi filmove o Viliju K'stu. Sea se? Retboun je igrao inspektora Vilija K'sta iz Selenitske Policije, Vili K'st uzima stvar u svoje ruke, Vili K'st i studentkinje, Vili K'st na Brodveju, i tako dalje. Bilo ih je preko dvadeset. Bio sam Dimbo, Vilijev veliki, priglupi marsovski partner. Bio sam zaduen za sve komine scene - u ukletoj kui uvek bih iao da pogledam kakvi su to razmahani pipci, udarali su me po glavi i video sam animirane zvezde u scenama tue. Ti filmovi se vie ne prikazuju toliko, zbog grupa ogorenih Selenita. Muka im je od pomisli na ljudskog glumca u toj ulozi. A kad je Erl Der Bigers pisao knjige dvadesetih, Veliki Lunar ih je zabranio na Mesecu. Ne vidim oko ega su se toliko uzbuivali. Vili uvek otkrije ubicu i trijumfuje. Usput obino naini gomilu 71

ljudskih bia budalama. Ni u jednoj knjizi ili filmu nije se dogodilo da Dimbo pogodi ko je ubica, ak ni kada je bilo jasno kao dan. A obino je bivalo. Neko vreme, bio sam oznaen kao glupi, uplaeni Marsovac. Neki moji sunarodnici su rekli da dajem lou sliku o rasi, ali bila je Kriza i bio sam jedini zaposleni iz legla. Nemam nita protiv Selenita, budi reeno, iako Veliki Lunar oduvek ima problema sa Pravima Svesnih Bia. Nije udo to gomila njih silazi na Zemlju. Posle Paljenja Njujorka, brzo su me izbacili iz serije. Stigli smo na pola Vili K'st na Koni Ajlendu kada je studio tiho povukao moj ugovor. Dimboa su preradili u crnog ofera po imenu Vilbur Vulverhempton i uzeli Stepina Feita za ulogu. Film su ipak izbacili pod prvobitnim naslovom, bez obzira na to to vie nije bilo Koni Ajlenda. Tuio bi ih, ali u zemlji je vladalo snano antimarsovsko raspoloenje. Razumljivo, naravno. I ja sam imao roake u Njujorku. Odjednom, etrdeset godina kulturne razmene palo je u vodu i vratili smo se meurasnoj netrpeljivosti. Nikog nije bilo briga to je mama jo na poetku pobegla od Uzvienog Ratnog Pobednika Ucteja i to je posle njegovih istki najvei deo njenog legla zaepljavao kanalizaciju. Policajci su me izvukli iz mog stana na Beverli Hilsu i pretukli u podrumu. Zaista su koristili gumena creva. Nikada to neu zaboraviti. Zavrio sam u logoru, i studio je prisvojio moju zaradu. Pretea pisma bila su zaista muna. Bili smo u pustinji, to i nije ispalo tako loe. Moe se rei da smo stvoreni za pustinje. Ali nou bi doli ljudi sa kukuljicama i pravili lomae oko logora. Spaljivali su straila, napravljena da izgledaju poput Marsovaca i uzvikivali gomilu krvoednih slogana. To je bilo zaista neprijatno. A i uvari su bili prilino slobodni sa vilama. Bilo je to sramotno poglavlje u istoriji ove planete, ali jo niko ga nije propisno istraio. Poslednji intervju koji sam dao bio je nekom marsovsko-amerikom profesoru koji je radio tezu o Ruzveltovom postupku prema takozvanim 'neprijateljskim vanzemaljcima'. Jedva da je skinuo ljusku i nije stvarno razumeo kroz ta sve smo morali da proemo. Mogu da se kladim da e njegova teza ispasti sranje. Kruile su glasine o jednom logoru u Nevadi u kome su uvari dopustili rulji da ga sravni sa zemljom sa Marsijima u njemu. A ko moe rei ta se deavalo u Evropi i Aziji? Onda su cilindri poeli padati i rat je krenuo. Uctej mora da je bio vea budala nego to smo mislili. Sa marsovskim ogranienim sirovinama nije bilo izgleda da ofanziva traje due od est meseci. A Zemlja je imala kavorit, dok je on jo koristio raketne topove iz devetnaestog veka. Zna koliko je cilindara palo u more i potonulo? I tako je Ruzvelt okupio svetske voe na Islandu - Hitler, Staljin, Osvald Kabal - i spremili su se za zemaljsku protivofanzivu. Konano, sredio sam sve zbrke oko mog dravljanstva i vlasti su nevoljno priznale da imam isto toliko prava da budem Amerikanac koliko i bilo koji drugi imigrant drugog pokolenja. Morao sam nositi gomilu dokumenata veliine telefonskog imenika, ali mogao sam slobodno hodati ulicama. Naravno, da sam to radio, izloio bih se opasnosti da budem kamenovan. Kretao sam se uglavnom u kolima sa zavesama. Prema ostatku mog ugovora, dugovao sam Foksu jo par filmova. Pretpostavljao sam da e me isplatiti i da u zavriti u nekoj fabrici naoruanja, ali ne, im sam, doao turili su mi u ruke sveanj scenarija. Odjednom, svi su pravili ratne filmove. Prvi je bio Odred Mars, koji sam uradio za Hauarda Hoksa. Za tu priliku su me pozajmili Vorneru. To je trebalo da bude istinita pria. Ne znam da li se sea, ali nedelju dana posle Paljenja aica budalastih dobrovoljaca se uvukla u svoje Kavor Kugle i napala crvenu planetu. Nisu nainili mnogo tete, ali to je bio prvi zemaljski protivnapad. U filmu, cilj su im bile fabrike gde su se sintetisali sastojci za toplotne zrake. U stvarnosti, samo su sravnili nekoliko gnezda za stare i bili oboreni. U Odredu Mars, igrao sam tiranskog Pobednika Obezbeenja u fabrikama. Najvei deo filma proveo sam naslaujui se gledajui na kristalskopu slike zadimljenih ravnica gde se nekada Njujork nalazio. Takoe sam balavio nad mravom zemaljskom misionarkom, drhtao od straha dok su hrabri Zemljani nadletali u svojim ukrasima za Boine jelke, i bio izreetan mainkom Dona Garfilda. Bilo je to tipino propagandno sranje, ali i prilino dobar film. Mnogo bolji od veine drugih stvari koje sam tada radio. Igrao sam ablonske likove do kraja rata. Silovao sam vie medicinskih sestara od bilo kog drugog ivog glumca - iako mi uopte nije jasno ta je trebalo da vidim u vama suvokonim dvonocima. Uz to sam kovao zavere, smiljao planove, salutirao, ubijao sa lea, postavljao bombe, dizao u vazduh, gakao, izdavao, reao i puzio. Video sam vie akcije nego Paton i Romel zajedno, a da nisam nogom kroio van studija. Najdalje to sam morao da idem da bi snimili bitku bio je Grifit Park. Imao sam pravu zbirku sjajnih, sluzavih uniformi. Igrao sam svaki in koji smo tada imali. U Toplotnim zracima ak sam igrao Ucteja, iako je to bilo kao da uzmete Miki Mausa da igra Jovana Krstitelja. Ubrzo vie nisam mogao prebrojati koliko puta sam se zakleo da u smrviti planetu Zemlju svojim donjim pipcima. Ginuo sam dosta puta. Erol Flin me je upucao u Oajnikom putovanju, Spenser Trejsi me je bombardovao u Trideset sekundi nad KrbaGnskom, a Don Vejn me je sredio u Tigrovima u oblacima, Pesku Grlnka i Sibizima u bitci. U Lunariji, 72

Bogart me ubija dok pokuavam da doem do kristalfona na raketdromu. Sea se tog filma? Svi kau da je klasik. Dobio je Oskara te godine. Klod Rejns pita Bogarta zato je doao u Lunariju, a Bogart kae da je doao zbog atmosfere. "Ali na Mesecu nema atmosfere", kae Rejns. "Bio sam loe obaveten." eleo sam ulogu revolucionara koji na kraju odlee na Zemlju sa Ingrid Bergman, ali Dek Vorner se uplaio da prikae simpatinog Marsija i preradili su lik u Selenita. Pol Henrid nije mogao ni antene pravilno da dri. Morao sam se zadovoljiti sa ulogom jo jednog Paklenskog Ratnog Pobednika. Niko nije verovao da ima i protiv-Uctej Marsovaca. To je tipino zemaljsko razmiljanje. Onda se rat zavrio, i odjednom vie nije bilo uloga za Marsovce. U stvari, odjednom vie nije ni bilo Marsovaca. Saveznici su se dobrano potrudili da desetkuju staru planetu. Od tada, mi smo rasa pred istrebljenjem. Mekani smo, zaista. Svaki put kada izbije epidemija gripa, moram da idem na sahrane. Bila je poplava antiratnih filmova. Uvek naie kada pucnjava utihne. Sea se etnje po praini ili Zemaljskih osvajaa? Nisam radio na njima. Sve to vidi od Marsovskih trupa samo su leevi. Ubacili su gomilu scena iz dokumentaraca u kojima krupnooki siroii mau svojim pipcima ispred blatnjavih ostataka svojih konica. Ti filmovi su oajno proli. Ceo Sunev sistem bio je umoran od rata. Poeli su praviti mjuzikle. Poto ne mogu izvoditi to to vi ljudi nazivate igranjem, bile su to tanke godine za mene. Otvorio sam Marsovski bar i koer mesaru sa druge strane bloka. Jevreji su dobijali meso, a Marsiji sokove. Bila je to dobra ideja i dobro nam je ilo do nemira. Tada sam sve izgubio i vratio se glumi. Onda sam uao u svet pozorita. Male uloge. Mislim da sam dostigao svoj vrhunac kao doktor ezabl u Vano je zvati se Ernest, ali nije bilo mnogo pozorita koja bi me prihvatila, pre zbog moje rasne pripadnosti nego uprkos njoj. Pokuao sam da naem finansijera da postavim Otela u sadanjosti sa Marsovcem umesto Mavra, ali niko nije bio zainteresovan. Kada je Stenli Kramer kupio Svetovima daleko, vrui bestseler o proganjanju Marsovaca na Zemlji, prijavio sam se za glavnu ulogu, ali Stenli me je morao odbiti. Do tada sam ve previe bio povezivan sa stereotipnim Dimbo Marsijem. Rekao je da me publika ne bi shvatila ozbiljno. Moda je i bio u pravu, ali voleo bih da sam se okuao tu. Kao to sigurno zna, Ptjedneh je dobio ulogu i postao prvi vanzemaljac koji se odetao sa nagradom za Najboljeg Glumca na vee dodele Oskara. Nisam gorak, ali ne mogu da ne razmiljam kako bi moja karijera u poslednjih dvadeset godina bila veoma drugaija da je Kramer bio voljan da rizikuje. Ptjeh' je tako lepukast Marsi, ako shvata ta mislim. Nema mnogo sluzi na koi. Naravno, Vili K'st je ponovo poeo da se prikazuje ranih pedesetih. Napravili su dvadeset est polusatnih epizoda sa Tomom Konvejom ispod kljuna i sa mnom kao glupim Dimbom. Serija se jo vrti u poslepononim terminima. Dobijam pisma oboavalaca od nostalgiara sa nesanicom i nonih uvara irom zemlje. Lepo je znati da te ljudi primeuju. Nedavno sam video jednu od tih epizoda. isto sranje. Ali tada je to bio posao, je'l tako? Nije dugo trajalo, a ja sam manje vie iveo u bedi tih par godina. Bio sam na pauzi izmeu gostovanja. Pojavljujem se u klasinoj epizodi Narednika Bilka gde pokuavaju da naprave film o kanalu kojim je Bilko trebalo da krene u ratu. Doberman na takmienju dobija Sastanak sa Filmskom Zvezdom iz Snova i ceo vod pokuava da mu mazne loz. Konano, Bilko dobija loz i dolazi u noni lokal u Holivodu gde se ispostavlja da sam ja Zvezda iz Snova. Fil Silvers ima neverovatan dar, i bilo je prijatno biti jednostavno smean za promenu. Izveli smo dobar mali ske sa piima i kiobraniima u koktelima. Voleo bih da sam radio vie komedija, ali kada ima pipke, producenti ne misle da moe izmusti smeh. Jednom sam iskoio iz kutije na Smeku. ezdesete su bile prilino gadne. Imao sam mali problem sa piem, ali mora da si uo za to. Spremio si se za ovo, zar ne? Pa, da preskoim mune delove prie, zavrio sam u zatvoru. Sve u svemu bilo je to samo nekoliko krava, ali da sam ih isisao, jesam. Nema opravdanja. Kada sam stigao unutra, naao sam se u protestnom pokretu. Sa mnom je bilo dosta onih koji su izbegavali mobilizaciju. Dali su mi malo LSD-a i potpisao sam gomilu peticija i, kad sam iziao, iao sam na mnotvo mareva. Do avola, sada svi misle da je Merkurski Rat bio gubljenje vremena, ali planeta je tada bila ee napaljena. Ti mali disai elatina nikad nikome nisu nakodili, ali kad sravni jednu planetu, to pone da ti se dopada. Bar ja tako mislim. Neko vreme sam radio u organizaciji Lige Tuina, i govorio na kampusima. Nalazio sam se na spisku neprijatelja predsednika Kisindera. Jo sam ponosan na to. Imao sam par uloga dok se sve to deavalo. Nita spektakularno, ali lice mi se nalazilo na ekranu. Bio sam svetenik u udo na Mare Nostrum, Elvisov partner u ribarenju u Ona nije ovek, i bivi deko Doris Dej u Sa est ti daju kiflu. Filmovi su uglavnom bili sranje. Pojavljujem se neimenovan u nekoliko filmova tandema Sinatra-Martin, zato to sam se motao sam tim drutvom nekoliko leta pre no to sam se uvalio u politiku. Zavukao sam pipak u decollete Endi Dikinson u Okean 11. Znam da hoe da me pita o 73

Momcima sa orbite. Bio sam naivan. Opet, nemam opravdanja. Kada sam snimao scene, mislio sam da je to dokumentarac. Imali su lani scenario i sve. Prihvatio sam posao zbog putovanja na Mars. Nikada ranije nisam bio i hteo sam da otkrijem svoje korene. Stajao sam ispred spomenika i itao sve o njihovoj istoriji. Onda su producenti ubacili sve tvrde delove. Ne znam da li si video film, ali Marsovac u scenama seksa nisam ja. Teko je razaznati zbog eline kukuljice, ali on ima sve pipke. Nisam se povukao. Neu se povui dok me ne odvuku pod zemlju. Ali postao sam probirljiviji. Prihvatiu film ako mogu da igram sa jo nekim iz stare garde. Prole godine sam se naao u neemu to se zove Vampiri kojoti sa Lesli Hauardom, Din Harlou i Sidnijem Grinstritom. Nemam nita protiv da igram u niskobudetnim hororima. Podsea me na stare dane. Ovih dana veliki studiji samo izbacuju bljutavo televizijsko ubre. Zvali su me da budem negativac u jednoj epizodi Kolomba, ali odbio sam i uzeli su Roberta Kulpa. Prole godine sam otiao na fimsku SF konvenciju. Forest D. Akerman me je intervjuisao na bini. On je sjajan tip. Kada konano dignem pipke, staviu u testament da me prepariraju i stave u njegov podrum pored Stvorenja iz Crne Lagune i ostalih slatkih stvarica. Lon bi isto to voleo, ali ljudi imaju predrasuda prema sopstvenim ikonama. teta. Nadam se da e se Fori zadovoljiti samo Lonovom jetrom. To je ionako bilo njegovo srce i dua. Posle ovoga imam ugovor sa Alom za jo tri filma. To nije nita tako veliko kao to zvui, poto e ih snimati istovremeno. Krv deraa Mozgova, Desijeve devojke i Marsovski isteriva avola. Onda u moda otii na Filipine i uraditi taj film sa Nensi Kvon za koji me jure. Moda e i biti sranje, pa ta? Kad bih mogao sve uraditi iz poetka, zna ta bi uinio? Sve bih uradio drugaije. Za poetak, uzeo bih asove plesa... F. Pol Vilson BOB DILAN, TROJ DONSON I KRALJICA SPIDA (Bob Dylan, Troy Johnson and The Speed Queen, 1992.) Dilan ulazi i ja se umalo ne zagrcnem. Sve vreme sam znao da e se to dogoditi. Mislim, bilo je neizbeno. Ali, ipak, kada se nae u istoj sobi sa legendom, usta ti se osue bez obzira na to koliko misli da si spreman. Moj bend je ve dva meseca svirao preko nedelje u 'Osmom udu', utorak-sreda-etvrtak, i pazio sam da u svakom nastupu bude po neka elektrificirana Dilanova pesma. Reakcije su bile podeljene. U najgorem, neprijateljske; u najboljem, gunavo prihvatanje. Elektrina muzika je pipava stvar u Grini Vilidu 1964. Sav ovaj narod koji misli da je tako moderan, radikalan i osveen, marirae u Selmi, ali e takoe zvidati i izlaziti kad uje pesmu crnca po imenu ak Beri. A ako svira iste akorde i gotovo potpuno istu melodiju, ali prethodno kae da je pesma Haulina Volfa, Madija Votersa ili Sonija Boja Vilijamsona, ostae. I tako, iako je moj bend bio elektrian, pokazivao sam svoju bona fides svirajui bluz i poneku protestnu pesmu. Polako, ali sigurno, dolazilo je sve vie ovdanjih. To sam i eleo, raunajui da to nas vie ljudi vidi, to e pre Dilan da nauje da neko radi rokerske verzije njegovih pesama. Morae. Grini Vilid je povezana, brbljiva, mala zajednica i, izuzev pedera moda, narodnjaci su najpovezanija i najbrbljivija od svih raznovrsnih subkultura Vilida. Mislio sam, kad uje za nas, morae da doe i da nas i sam uje. Mamio sam ga. Sve je to bilo deo plana. A veeras je zagrizao udicu. Evo me usred 'Them' verzije Baby, Please Don't Go, glas mi posustaje i promaujem rif kada ga ugledam, ali uspevam da dovrim pesmu, a da ne napravim budalu od sebe. Posle zavretka podiem pogled i uspaniim se za trenutak jer ne mogu da ga naem. Pretraujem polumrak. 'Osmo udo' je tipina jazbina Vest Vilida, tek neto vie od dugake, pravougaone sobe sa platformom za bend na jednom kraju, barom desno pozadi i koktel stolovima na sredini. Onda primeujem kako se njegov profil ocrtava naspram svetala bara. Stoji i pria sa nekom devojkom dugake, ravne, tamne kose koja je jo mravija od njega - to i nije neki opis, zato to 1964. izgleda da su sve ene u Grini Vilidu mrave, sa dugakom, ravnom kosom. Bend je spreman da pone sledeu taku na spisku za veeras, nau verziju I'm a Man u stilu Jardbirdsa, ali okreem se prema njima i kaem im da sviramo All I Really Want to Do. Oni klimaju glavama i sleu ramenima. Dok god im se plaa, ba ih je briga ta sviraju. Oni nisu u planu. Uzimam 'Rikenbejkera' sa dvanaest ica i poinjem da sviram uvod Dima Mekgvina. Ova taka mi je prilino sigurna, poto mi ip govori da Birds jo nisu ni grupa. 74

Dilan je seo za sto u pozadini sa mravom brinetom. Zavaljen je u stolicu. Nema pojma da je ovo njegova pesma. Onda poinjemo da pevamo, i vidim ga kako se uspravlja. Kada uleemo u refren sa troakordskom harmonijom, vidim ga kako sputa pie. Nije to krupan pokret. Pokuava da ostane kul. Ali ja ekam i primeujem. Kontakt. Znam da mu se verzija Birdsa dopala kad ju je prvi put uo, tako da znam da e mu se naa verzija dopasti zato to je istovetna sa onom Birdsa. A prirodno, njihovu jo nije uo zato to je jo nisu snimili. Voleo bih da odsviram njihovu verziju Mr. Tambourine Man, ali jo je nije napisao. Pristojan pljesak uje se poto zavrimo pesmu i ja prelazim pravo na Birds verziju The Times They Are A-changin. Podseam se da ne izvodim nita kasnije od Another Side of Bob Dylan. Zavravamo taku savreno uigrani u Chimes of Freedom, ja posmatram Dilanove obrise, smeim mu se i klimnem glavom. Ne vidim ga da uzvraa osmeh, ali pridruuje se pljesku. Imam ga. Sviramo poslednju stvar pred pauzu i onda ja idem u zadnji deo sale. Ali dok sam doao, njegov sto je ve prazan. Osvrem se oko sebe, ali Dilan je otiao. "Sranje!" kaem sam sebi. Promaio sam ga. Hteo sam priliku da popriam sa njim. Prilazim baru da uzmem pivo i devojka koja je sedela sa Dilanom mi prilazi. Nosi dins i tri koulje. Gotovo niko u Vilidu ne nosi kaput osim ako je cia zima. Ako je napolju hladno, obue jo jednu koulju preko one koju ve nosi. Ako je jo hladnije, prebaci preko svega toga par brojeva veu radnu koulju. "Dopalo mu se ovo tvoje", kae ona. "Kome?" "Bobu. Bio je impresioniran." "Stvarno?" Ostajem kul kao poslovini krastavac na prozoru, ali unutar sebe elim da joj zgrabim ramena i poviem: "Da? Da? ta je rekao?" Umesto toga pitam: "Po emu to misli?" "Oh, ne znam ba. Moda zato to se, dok vas je sluao, okrenuo i rekao mi: 'Impresioniran sam'." Smejem se da ne bih zavritao. "Da. Pretpostavljam da je to prilino dobar znak." Svia mi se. Sada kad mi je blizu, prepoznajem je. Zove se Sali-nekako. Nisam siguran da li joj iko zna prezime. Ljudi iz Vilida zovu je Kraljica spida. I pri tom ne misle da reklamira gaice za kupanje. Sali je mrava, ima tikove i curi joj nos. Ima krupne, tamne oi koje zure u mene. "I meni se prilino dopalo ovo tvoje", kae ona, osmehujui mi se. "Mislim, uopte ne gotivim rokenrol, ovee, sve to bop-u-bop i u-bi-du. Mislim, to niemu ne vodi, ovee. Ali Bitlsi nisu loi. Mislim, gomila nas je sedela okolo i gledala ih kad su bili u emisiji Eda Salivena i, da zna, bili su nekako kul. Mislim, samo su stajali tamo i pevali. Bez pederskih plesova i tako neega. Da su to radili, odmah bismo ih iskljuili. Ali ne. Oh, malo su uskali u ritmu, moda, ali uglavnom su svirali i pevali. Gotovo kao narodnjaci. Izgledali su kao da se zabavljaju. To nam se svima dopalo." Uzdravam se da joj kaem kako su ona i njeni prijatelji narodnjaci posmatrali smrt ludila za narodnom muzikom. "I meni se sviaju", prebacujui se u folk raspoloenje tog vremena. "I kaem ti da e biti najvea stvar u muzici ikada. Deset puta vei od Elvisa, Sinatre i Kingston Trija zajedno." Smeje se. "Ma, naravno! A ja u se udati za Bobija Dilana!" Mogao bih joj rei da e se on idue godine oeniti Sarom Lounde, ali to bi bilo glupo. Ionako mi ne bi poverovala. "Volim da razmiljam o ovome to sviram kao o 'folk roku'", kaem joj. Ona klima glavom i razmilja o tome. "Folk rok... to je kul. Ali ne znam da li e ga prihvatiti ovde." "Prihvatie ga", kaem joj. "Prihvatie ga, asna re." Posmatra me, smei se i klima glavom, gotovo uz kikot. "Dobar si ti", kae ona. "Hoe da se naemo posle svirke?" "Naemo se ovde", kaem joj. Sreda je ujutru, 3 sata, i konano smo stigli do mog stana u ulici Peri. "Lepa gajba", kae Sali. "Dve spavae sobe. Au." "Druga spavaa je moja muzika soba. Tu radim sve za bend." "Strava! Mogu u kupatilo?" 75

Pokazujem joj gde je i ona ulazi u njega sa svojim velikim rancem. Za trenutak oslukujem, ujem zvuk udara stakla o porcelan i pretpostavljam za ta se sprema. "Je'l se bode tamo?" kaem. Ona otvara vrata. Sedi na ivici kade. U ruci joj je pric, a oko miice joj je zavezano gumeno crevo. "Pokuavam." "ta je?" "Met." Naravno. Ne zovu je Kraljica spida ni zbog ega. "Hoe malo?" Odmahujem glavom. "Ne. Nije moj tip." Ona se osmehuje. "Kul si, Troj. Nekim tipovima pripadne muka kad vide igle." "Meni ne." Ne kaem joj da tamo odakle dolazim vie nemamo igle. Naravno, znao sam da e biti dosta bodenja u poslu u koji ulazim, pa sam isprogramirao sve razne varijacije u ip. "Pa, onda mi moda moe pomoi. Ponestaje mi vena. A ovo je dobra stvar. Super snana. Dva grama po kubiku." Skrivam odvratnost i uzimam je. Tako primitivna stvarica. Iako AIDS jo nije promolio svoju runu glavu, vrh igle mi deluje posebno strano. Gledam cev staklenog prica. "Ovde ima pola kubika. Gram? Uzima ceo gram spida?" "to ga vie koristim, to mi vie treba. Nai mi venu, hoe?" Prelazim jagodicom prsta preko njene nadlanice dok ne naem uzduno nadimanje ispod koe. ip mi kae da je to mesto. Kaem: "Mislim da ovde ima jedna, ali je ne vidim." "Osetiti je bolje nego videti, uvek", kae ona sa osmehom. "Hajde." Ubadam iglu u kou. Ni ne trgne se. "Malo povuci klip", kae. To i radim i vidim kako se tanki crveni pramen uvija u cevi. "Oh, divan si!" kae. "Daj mi ga!" Stiskam pric. im je cev prazna, Kraljica Spida zbacuje crevo i uzdie. "Oh, ovee! Oh, duo!" Grabi me i obara na pod. Leim u krevetu potpuno iscrpljen dok Sali tri po stanu gola golcata, raiavajui nered, brbljajui u petoj brzini. Bolno je mrava, Dahau-mrava. Gotovo mi je muka da je gledam. Sklapam oi. Prvi put otkako sam doao, oseam se oputeno. Ne moram da brinem o polnim bolestima jer sam proao rutinsku vakcinaciju protiv sifilisa, gonoreje, pa ak i hepatitisa B, C i AIDS-a. Najgore to mogu da zaradim jesu vake. Samo leim i oseam se dobro. Nije bilo lako stii ovamo. Od kad znam za sebe bio sam oboavalac stare muzike - verovatno od kada su ui poele da mi rade. A imam dobre ui. Savren sluh. Daj mi novu stvar i jemim ti da u moi da ti je odsviram od tona do tona za manje od pola sata - veinu stvari za manje od deset minuta. Mogu i da pevam, prilino dobro oponaam veinu glasova. Problem je to nemam nijednu kreativnu eliju u celom svom telu. Mogu da sviram bilo ta to je ve odsvirano, ali ne mogu da odsviram nita svoje. To je tragedija moga ivota. Mogao sam da budem veliki muziki talenat svoga doba, ali ja sam gubitnik, niko i nita. Da vam pravo kaem, nije mi ni stalo da budem veliki muziki talenat svoga vremena. I to nije sindrom kiselog groa. Prezirem ono to se u moje vreme smatra muzikom. Muzika na dugme - tako je zovem. Niko ne stavlja ruke na instrumente, ne izvlai note iz njih. Ljudi se ne okupljaju, ne sviraju. Sve je tako sterilno, bez strasti. Ostavlja me hladnog. I tako sam se vratio ovde. Imam par roaka u laboratoriji za temporalno rasporeivanje. Stekao sam njihovo poverenje, nauio ta je trebalo i prebacio se u ezdesete. Odluka nije bila laka, mogu vam rei. Ne samo da sam za sobom ostavio svakog i sve to sam poznavao, ve sam i rizikovao ivot. To je kazna za menjanje prolosti. Ali bio sam tako oajan da sam mislio da je vredno rizika. Bolje umreti pokuavajui da pronaem mesto pod suncem nego da lagano istrunem gde jesam. 76

Naravno, postojali su dobri izgledi da lagano istrunem i u ezdesetim. Nisam budala. Nisam se zanosio pomislima da e me povratak stotinu godina u prolost uiniti ita kreativnijim nego to ve nisam bio. Bio bih gubitnik i u ezdesetima. Osim ako se ne pripremim. to sam i uinio. Uradio sam domai iz istorije. Prouio sam kako su se ljudi oblaili, kako su govorili. Nabacio sam organski ip sa biografijama i diskografijama svakog ko je bio neko i neto u muzici i umetnosti toga vremena. Samo moram da pomislim na ime i znam sve o njemu ili njoj. teta to se to ne moe i sa muzikom. Morao sam da ponesem muziku sa sobom. Dodue, nisam bio glup. Nisam poneo sa sobom digitalni plejer. Bez tehnolokih anahronizama - to je siguran nain da izazove poremeaje u toku vremena i otkrije se nadzornim jedinicama. Uini to i odred ti kuca na vrata. Ne ja. Proveo sam celu godinu jurei ove drevne vinilne ploe - longplejke, kako ih ovde zovu. Skupo sam ih platio, ali vredelo je. Kupio sam sebi i neto drevnog novca da mi se nae. Eto me. Napredujem. Bilo je naporno, bilo je sporo, ali imam samo jednu priliku i moram da je iskoristim. Paljivo sam odabrao ostale lanove benda i uvebao ih da sviraju ono to ja hou. Treba im posao, pa idu sa mnom, pogotovo poto sam genijalac za pisanje najrazliitijih pesama poput Jumpin' Jack Flash, Summer in the City, Taxman, Bad Moon Rising, Rikki Don't Lose That Number i gomile drugih. Ljudi poinju da priaju o meni. A sada me je i Dilan uo. Nadam se da e uskoro sa sobom dovesti Dona Hemonda. Na taj nain dobijam ugovor sa 'Kolumbijom'. A onda e Dilan meni poslati demo Mr. Tambourine Man umesto Dimu Mekgvinu. Posle toga, vie mi niko nee trebati. Biu u stanju da predvidim svaki trend u roku i biu predvodnik svih koji neto znae. Do sada, sve se odvijalo po planu. ak imam i nagu enu koja mi juri po stanu. Konano poinjem da se oseam kao kod kue. "Gde si naao ovo?" Salin glas. Otvaram oi i vidim je kako stoji iznad mene. Osmehujem se, a onda se ledim. Dri primerke prva dva albuma Birdsa. "Daj mi to!" "Hej, stvarno. Gde..." Iskaem iz kreveta. Izraz na mom licu mora da je gnevan, poto ona skae unazad. Uzimam joj ih iz ruke. "Da mi nikada vie nisi pipnula ploe!" "Hej, izviniiiii! Samo sam htela neto da pustim, vai? Nisam htela da ukradem tvoje jebene ploe, ovee!" Teram sebe da se smirim. Brzo. Ja sam kriv. Trebalo je da zakljuam muziku sobu. Ali bio sam tako zauzet uvebavanjem benda da nisam uopte imao drutva i bio sam nepaljiv, pa svoje jo nesnimljene 'anitikvitete' nisam zakljuavao. Smejem se. "Izvini Sali. Ovo su retkosti. Malo sam osetljiv kad su one u pitanju." Drei ploe iza sebe, privlaim je sebi i ljubim je. Ona mi uzvraa poljubac, onda se udaljava i pokuava da jo jednom pogleda ploe. "Tako bi' i ja rekla", kae ona. "Nikad nisam ula za ove Birdse. Mislim, rekao bi ovek da su neka dez grupa, zna, da skidaju arlija Parkera ili tako neto, ali naziv na onom plavom albumu je Turn, Turn, Turn, a ula sam Pita Sigera kako to peva. Jesu li novi? Mislim, mora da su novi, ali omot izgleda tako star. A zar ne pie na obodu 'Kolumbija'?" "Ne", kaem, konano uspevajui da doem do rei. "Iz uvoza su." "Nova engleska grupa?" "Ne. veani su. I prilino su loi." "Ali onaj drugi album kao da ima neke Bobijeve pesme." "Nema izgleda", kaem, oseajui kako mi se stomak stee. "Treba da sie." Brzo sklanjam albume natrag u drugu sobu i zakljuavam vrata. "Stvarno si udak, Troj", kae mi ona. "Zato? Zato to pazim na svoje ploe?" "To su samo ploe. Nisu zlato." Smeje se. "I nosi donje rublje. Mora da si jedini tip u Vilidu koji nosi donje rublje." 77

Odvlaim Sali nazad u krevet. Radimo to jo jednom i ona mi konano zaspi na rukama. Ali ja ne mogu da spavam. Previe sam uznemiren i ne mogu oi da sklopim. Svia mi se. Zaista. Ali ovo je bilo preblizu. Moram biti vrlo paljiv koga dovlaim u stan. Ne mogu dopustiti da mi bilo ta zajebe plan, pogotovu ne moja sopstvena nemarnost. ivot mi je u pitanju. Bez poremeaja, u tome je klju. Bob Dilan e prei u elektriare na sledeem albumu, kao to je uinio i ranije, ali ovog puta e ga moj uticaj navesti da to uradi. Mr. Tambourine Man e biti veliki hit narednog leta, kao to je i predodreeno, ali, ako se stvari budu odigravale prema planu, ime moga benda stajae umesto Birdsa. Bez poremeaja. Sve e ostati uglavnom isto, izuzev to e se, tokom narednih par godina, Troj Donson probiti na muzikoj sceni i postati vodea zvezda. Zgrnue milione, smatrae ga genijem, blagoslovom za publiku i kolege muziare. Uz tu misao, tonem u san. Dilan se pojavljuje u 'Osmom udu' naredne noi usred mog savrenog oponaanja Duejna Almana na Statesboro Blues, savrenog sve do boice Koricidina kao slajda. Gomila se ve okupila, najvea gomila otkako smo poeli da sviramo. Mora da krue glasine kako nas vredi uti. Dilan je doveo sa sobom jo est razbaruenih tipova. Prepoznajem meu njima Alena Ginsberga i Gregorija Korza. to mi daje ideju. "Ova je za pesnike u publici", kaem u mikrofon; onda uskaemo u Richard Cory Pola Sajmona, samo koristim Van Morisonovo fraziranje, zna, sa kikotom posle stiha sa metkom kroz glavu. Ostatak take bavim se politikom i meam Dilanove stvari sa 'originalima' poput American Tune, Won't Get Fooled Again, Life During Wartime i tako dalje. Vidim da su zadivljeni. Vie nego zadivljeni. Usta su im razjapljena. Kapiram da je sad vreme da budem kul. Na pauzi, umesto da poem ka baru, idem iza bine do sobice sa ciglenim zidovima i bez vrata, koju od milja zovemo svlaionicom. Ubrzo neko kuca na ostatak arke. Bradati tip koga prepoznajem iz Dilanovog drutva. "Sjajan nastup, ovee", kae mi. "Gde si naao neke od tih pesama?" "Ukrao sam ih", kaem, jedva ga gledajui. Smeje se. "Ne, ozbiljno, ovee. Bile su sjajne. Stvarno mi se dopalo ono Southern Man. Mislim, bio sam na marevima i ovo sve kae. Pie ih?" Klimam glavom. "Veinu. Ne Dilanove." Opet se smeje. Po sjaju u oima i posebno prijemivom smislu za humor zakljuujem da je puio malo trave za onim stolom. "Tano! A kad smo kod Dilana, Bobi eli da popria sa tobom." Odluujem da se ponaam pomalo paranoino. "Nije nadrkan, zar ne? Mislim, znam da su njegove pesme i sve to, ali mislio sam da ih uradim malo drugaije, zna. Neu da idem pred sud ili tako neto..." "Hej, sve je kul", kae. "Bobiju se svia kako radi njegove stvari. Samo eli da te asti piem i da popriate, to je sve." Odupirem se elji da podignem nevidljivi teg. "Vai", kaem. "To moe." "Naravno, ovee. Hoe da popriate o nekim retkim ploama koje je uo da ima." Odjednom se sledim. "Ploe?" "Da, kae da je uo kako ima neke strance koji pevaju njegove pesme." Silom se smejem, "Oh, mora da je priao sa Sali! Zna kakva je Sali. Kraljica spida bila je prilino visoko kada mi je preturala po ploama. To to je videla nije bila muzika, to je bila ploa iz Irske Dilana Tomasa kako ita svoje stvari. Mislim da se Sali mozak malo izmeao." On klima glavom. "Da, takva je Sali. Kae da ih uva kao zlato, ovee. Mora da su vredne. Ali Dilana je zainteresovalo to je ona pomenula pesmu sa 'dairama', a on je pisao neto slino." "Zeza?" Glas mi zvui kao kreket. "Da. I stvarno hoe da popriate." U to sam uveren. Ali ta u da kaem? A onda se setim da sam ostavio Sali u stanu. Trebalo je da malo visi tamo, a onda da doe za drugi deo nastupa. 78

Gotovo me hvata panika. Iako znam da sam zakljuao muziku sobu pre nego to sam otiao, obuzima me potreba da otrim nazad kui. "Hej, i ja hou da popriamo, i sve. Ali moram prvo neto da obavim. Moj menader dolazi za minut, a to je jedina prilika koju emo imati da popriamo pre no to ode za Zapadnu obalu, tako reci Dilanu da u doi posle sledee take. Reci mu da saeka - isplatie mu se." Tip slee ramenima. "Vai. Rei u mu, ali ne znam koliko e mu se to svideti." "Izvini, ovee. Nemam izbora." im je iziao, izleem kroz zadnja vrata i jurim ka ulici Peri. Moram da izbacim Sali iz stana i da je vie nikad ne pustim. Moda u ak stii na vreme u 'Osmo udo' da popijem ono pie sa Dilanom. Lako u ga uveriti da je ta takozvana Dilanova pesma na mojoj stranoj ploi tvorevina amfetaminskog ludila - svi u Vilidu znaju koliko se Sali otkaila sa tim. Dok nabijam klju u vrata stana, ujem neto to ne elim da ujem neto to ne elim da ujem, neto to ne bih smeo da ujem. Ali kada otvorim vrata... Mr. Tambourine Man svira na haj-faju. Uleem u drugu spavau sobu, muziku sobu. Vrata su otvorena i Sali plee po podu. Iznenaena je to me vidi i ulee u svoju rolu devojice na spidu. "ao, Troj, nala sam klju i nisam mogla da odolim, a da ne ujem ove tvoje udne ploe; oboavam ih, stvarno, ali nikada nisam ula za ove Birdse, iako se jedan od njih zove Krozbi, a malo lii na pevaa koga sam videla u klubu prole godine, samo mu je kosa bila kraa i nikad pre nisam ula ovu pesmu Tambourine, ali definitvno je Dilan, iako je nikada nije pevao u mom prisustvu; morau da ga pitam. A primetila sam neto jo otkaenije, mislim stvarno otkaeno, videla sam kopirajt datume na ploama - zna one male krugove sa slovom c u njima? - i ovee, neke od njih su u budunosti, ovee, nije li to ludo? Mislim, na ovoj je C-1965 a na ovoj C-1970, kao da neko ima vremensku mainu i da je otiao u budunost i doneo ih ili tako neto. Mislim, je li ovo ludo ili ta?" Obuzima me bes kakav nikad ranije nisam poznavao. Oduzima mi glas. elim da je zadavim. Da mi je na dohvat ruke to bih i uradio, ali na svu sreu, ona skae po sobi. Kontroliem se. Stiskam pesnice i putam um da mi preleti preko svih mogunosti. Kako da se izvuem iz ovoga? Sali je sino pogledala par mojih albuma i zatim provela ceo dan brbljajui celom prokletom Vilidu o tome kako su retki i jedinstveni. A posle ovog tano znam o emu e sutra priati: Dilanove pesme koje jo nisu napisane, grupe koje jo ne postoje i, najgore od svega, albumi sa datumima kopirajta u budunosti! Poremeaji... bio sam zabrinut zbog poremeaja u vremenskom toku koji bi me mogli odati. Salina usta e stvoriti talase. Cunamije! Ceo scenario se odigrava u mojoj glavi: Pria se iri, Dilan postaje sve radoznaliji, 'Kolumbija Rekords' postaje zabrinuta zbog postojanja piratskih izdanja, advokati se umeaju u sve to, lanak se pojavljuje u Glasu, i onda neizbeno - kazneni odred mi kuca na vrata usred noi, uspavaju me, vrate u moje vreme, a onda zbogom muzika karijero. Zbogom Troje Donsone. Sali mora da nestane. Hladnokrvnost ove pomisli me zaprepauje. Ali, ili Sali, ili ja. Na to se svodi. Sali ili ja. ta tree mogu odabrati? Odabirem sebe. "Jesi li ljut?" pita ona. Odmahujem glavom. "Moda malo iznerviran, ali u redu je." Smeim se. "Tebi je teko rei ne." Skae mi u naruje i grli me. ake mi klize na njeno grlo, obuhvataju ga i sklanjaju se. Ne mogu. "Hej, ta u stvari radi ovde, ovee? Zar ne svira?" "Bio sam... dekoncentrisan." "Pa, Troje, duo, ako si prazan, doao si na pravo mesto. Znam kako to da sredimo." U tom trenutku, tano znam kako u to izvesti. Bez krvi, bez bola, bez nereda. "Moda si u pravu. Moda bi mi dobro dolo malo podizanja." Oi joj se obasjaju. "Strava! Spremila sam svoju opremu u kupatilu ali nisam mogla da naem venu. Hajdemo." "Ali hou da i ti uzme malo. Nije zabavno biti gore sam." "Hej, ja ve letim. Ubola sam par crnih lepotica pre nego to si stigao." "Da, ali silazi. Vidim." 79

"Misli?" elo joj se nabira od zabrinutosti, pa se onda razvedrava. "Vai. Jo malo e biti kul pogotovo ako je direktno." "Nikad previe dobre stvari, je'l tako?" "Tako je. Uboe me kao sino?" Rei koje elim da ujem. "Nego ta." Dok Sali nameta svoje gumeno crevo i zvidi uz Mr. Tambourine Man, ja uzimam najvei pric i punim ga do kraja rastvorom metedrina. Nalazim venu iz prvog pokuaja. Previe je otkaila da bi primetila veliinu prica dok joj nisam upricao vei deo. Pokuava da povue ruku. "Hej, to je deset jebenih kubika!" Ja sam kul. Vie sam nego kul. Mrtav hladan, poput kamena. "Da, ali nije bio pun. Stavio sam samo jedan kubik." Skidam je sa poklopca olje. "Hajde. Idemo." "A ti, Troj? Mislila sam da si ti..." "Kasnije. U klubu. Moram da se vratim." Dok pakujem njenu skalameriju i paljivo uklanjam svoje otiske sa prica i boica, ona je oslonjena o vrata kupatila. "Nije mi ba najbolje, Troje. Koliko si mi dao?" "Ne mnogo. Hajde, kreemo." Neto e se dogoditi - dvadeset hiljada miligrama metamfetamina u jednoj dozi mora da ima katastrofalan uinak - i ta god on bio, ne elim ga u svom stanu. Pourujem je na ulicu. Drago mi je to mi je stan na prvom spratu; ne bih voleo da je vidim kako u ovom stanju silazi niz stepenice. Prelazimo pola ugla i ona stiska grudi. "Sranje, ba boli! Troje, mislim da imam infarkt!" Dok poinje da se trza i drhti, ja je uvlaim u uliicu. Maka iskae iz senki; ulica zaudara na ubre. Sali zadrhti i padne na kolena. "Odvedi me u bolnicu, Troje", kae slabim, rapavim glasom. "Mislim da sam ovaj put prekardaila." Sputam se pokraj nje i odupirem se nagonu da je odnesem par ulica do bolnice Sent Vinsent. Umesto toga, drim je u rukama. Trese se. "Ne mogu da diem!" Grevi postaju jai. Trza se, gotovo me odbacuje od sebe; onda se smiruje i jedva die. Jo jedan gr, snaniji od prethodnog, zvuci guenja dopiru joj iz grla. Ponovo je mirna, ali ovaj put ne die. Konaan drhtaj i Sali, Kraljica spida, konano koi. Dok uim pored nje, i jo je drim, poinjem da grcam. Ovo nije bilo kako sam planirao, ni nalik. Sve je trebalo da bude mir, ljubav i harmonija, Vudstok bez Altamonta. Muzika, smeh, novac. Ovo nije bilo u planu. Skaem na noge i povraam u kantu za ubre. Poinjem da hodam. Ne okreem se. Ne mogu. Izvlaim se na ulicu i kreem ka 'Osmom udu', plaui ceo put. Vlasnik, momci iz benda, svi me grde to kasnim za iduu taku. Gledam u publiku i vidim da je Dilan otiao, i ba me briga. Tako mi i treba. Sledee tri take su sranje, najgore u mom ivotu. Ostatak noi mi je projurio. im sam zavrio, izleteo sam trkom odatle. Zatiem ulicu Peri punu policajaca i treptavih crvenih svetala. Ne moram da pitam zato. Samoodvratnost me ispunjava dok ponovo ne osetim muninu. Obeavam sebi da u sutra ujutro prvo staviti ploe u sef da se neto ovako ne bi ponovilo. Nikoga ne gledam dok prolazim pored uliice, plaei se da e mi videti krivicu u oima, ali iznenaen sam to vidim mog gazdu, arlija, kako stoji na stepenitu zgrade. "Hej, Donsone!" kae on. "Gde si bio, kog vraga? Policajci te svuda trae!" Ledim se na prvom stepeniku. "Radio sam - celu no." "Auh, kakva no. Prvo se ona riba predozira i umre tu niz ulicu, a sada ovo! U svakom sluaju, policajci su ti u stanu. Bolje idi popriaj sa njima." Koliko god elim da beim, ne inim to. Mogu se izvui iz ovoga. Neko nas je verovatno video zajedno, to je sve. Mogu se izvui iz ovoga. 80

"Ne znam nita o predoziranju", kaem. Navikavam se. Pretpostavljam da u morati to da kaem jo dosta puta pre no to policajci odu. "Ne to!" kae arli. "U pitanju je tvoj stan. Provalili su ti pre par sati. Uinilo mi se da ujem lomljavu stakla, pa sam siao dole da proverim. Uli su kroz tvoj zadnji prozor, ali uplaio sam ih pre nego to su mnogo toga pokupili." Smei se i udara me po ramenu. "Duguje mi jednu, mali. Koliko stanodavaca postupa poput efova obezbeenja, a?" Poinjem da se oputam. Osmehujem se usiljenim osmehom dok se penjem stepenicama pored njega. "Najbolji si, arli." "Misli da ne znam. Uspeli su da ti maznu haj-faj i ploe, ali, hej, to moe opet kupiti bez problema." Okreem se prema arliju. Oseam kako se ceo svet, sva teina vremena rui na mene. Ne mogu se uzdrati. Dolazi nesputano, bez upozorenja. arliju oi gotovo iskau iz glave dok mu vritim u lice od smeha. Nil Gejmen VITETVO (Chivalry, 1992.) Gospoa Vitaker nala je Sveti Gral; bio je ispod bunde. Svakog etvrtka posle podne gospoa Vitaker odetala bi se do pote da preuzme penziju, iako joj noge vie nisu bile kao nekad, i pri povratku bi zastala kod Oksfama da kupi sebi neku sitnicu. Oksfam je prodavao staru odeu, drangulije, rasparene stvarice, trice i kuine i velike koliine starih depnih knjiga, sve su to bili dobrotvorni prilozi: starudije iz druge ruke, vrlo esto predmeti iz kua umrlih. Sav prihod iao je u dobrotvorne svrhe. Prodavnicu su vodili dobrovoljci. Devojka na dunosti ovoga popodneva bila je Mari, pomalo gojazna sedamnaestogodinjakinja, odevena u vreasti demper boje sleza, koji je izgledao kao da ga je tu kupila. Mari je sedela za kasom sa primerkom Moderne ene i ispunjavala test 'Otkrijte svoju skrivenu linost'. Malo-malo, okrenula bi poslednju stranu asopisa i proverila koliko poena donosi svaki A, B i C odgovor pre nego to bi se odluila kako da odgovori. Gospoa Vitaker poe da njuka po radnji. Jo nisu prodali punjenu kobru, primetila je. Stajala je tu ve est meseci i skupljala prainu, staklenih oiju zlokobno uprtih u police sa odelima i orman prepun naprslog porcelana i ivakanih igraaka. Gospoa Vitaker je potapa po glavi dok je prolazila. Sa polica je pokupila nekoliko romana iz serije 'Mils i Bun' - Njena olujna dua i Njeno uzburkano srce, svaki za po iling - i duboko se zamislila nad praznom bocom 'Mateus rozea' sa ukrasnim abaurom, pre nego to je zakljuila da nema gde da je stavi. Pomerila je u stranu prilino izlizanu bundu koja je zaudarala na naftalin. Ispod nje se nalazio tap za hodanje i raskvaeni primerak Pustolovina i legendi o vitetvu A. R. Houp Monkrifa, po ceni od pet penija. Pored knjige, poloen na stranu nalazio se Sveti Gral. Na postolju je stajala mala, okrugla, bela nalepnica, na kojoj je mrljavim penkalom bila ispisana cena: 30 penija. Gospoa Vitaker uze u ruku pranjavi, srebrni pehar i osmotri ga kroz debele naoare. "Ovo je lepo", doviknu ona Mari. Mari slegnu ramenima. "Lepo bi stajalo na kaminu." Mari ponovo slegnu ramenima. Gospoa Vitaker je dala Mari pedeset penija, i ova joj je vratila deset penija kusura i smeu papirnu kesu da u nju stavi knjige i Sveti Gral. Zatim je otila u susednu mesaru i kupila sebi lepu digericu. Onda se vratila kui. Unutranjost pehara bila je prekrivena debelim slojem crvenkastosmee praine. Gospoa Vitaker ga je vrlo paljivo oprala i potom ostavila da odstoji jedan sat u toploj vodi u koju je stavila samo kap sireta.

81

Zatim ga je glaala pastom za poliranje dok nije zasijao i stavila ga na kamin u salonu, gde se smestio izmeu malog, produhovljenog baseta od kineskog porcelana i fotografije njenog pokojnog mua Henrija na plai u Frintonu 1953. Bila je u pravu: veoma je lepo stajao. Te veeri spremila je sebi za veeru pohovanu digericu i crni luk. To je bilo veoma lepo. Sutra ujutro bio je petak; svakog drugog petka, gospoa Vitaker i gospoa Grinberg poseivale su jedna drugu. Danas je bio red na gospou Grinberg da doe kod gospoe Vitaker. Sedele su u salonu, jele kolaie i pijuckale aj. Gospoa Vitaker je stavila jednu kocku eera u svoj aj, ali gospoa Grinberg je stavila zaslaiva koji je uvek nosila u svojoj torbici u malom plastinom odeljku. "Ba lepo", ree gospoa Grinberg, pokazavi na Gral. "ta je to?" "To je Sveti Gral", ree gospoa Vitaker. "Pehar iz kog je Isus pio na Poslednjoj Veeri. Kasnije, za vreme Raspea, u njega je pocurela Njegova dragocena krv, kada mu je centurionovo koplje probolo kuk." Gospoa Grinberg mrknu. Ona je bila sitna, bila je Jevrejka i nije volela prljave stvari. "Nisam ula nita o tome", ree ona, "ali veoma je lep. Na Majron je dobio isti takav kad je pobedio na takmienju u plivanju, samo na postolju stoji njegovo ime." "Je li jo sa onom slatkom devojkom? Frizerkom?" "Bernis? Oh, da. Razmiljaju o veridbi", ree gospoa Grinberg. "To je lepo", ree gospoa Vitaker. Uzela je jo jedan kolai. Gospoa Grinberg je sama pravila svoje kolaie i donosila ih svakog drugog petka; bili su to mali, slatki, svetlosmei biskviti sa bademima na vrhu. Priale su o Majronu i Bernis, neaku gospoe Vitaker, Ronaldu (ona nije imala dece) i njihovoj prijateljici gospoi Perkins, koja je bila u bolnici zbog kuka, jadnica. U podne, gospoa Grinberg otila je kui, a gospoa Vitaker napravila je sebi za ruak dvopek sa sirom, a posle ruka uzela je svoje pilule: belu, crvenu i dve male narandaste. Oglasi se zvonce na vratima. Gospoa Vitaker otvori vrata. Tamo je stajao mladi sa kosom do ramena, tako plavom da je bila gotovo bela, u sjajnom, srebrnom oklopu sa belom tunikom. "Dobar dan", ree on. "Dobar dan", ree gospoa Vitaker. "Ja sam u potrazi", ree on. "Ba lepo", ree gospoa Vitaker, neutralnim tonom. "Mogu li ui?" upita on. Gospoa Vitaker odmahnu glavom. "ao mi je, mislim da ne", ree ona. "Ja sam u potrazi za Svetim Gralom", ree mladi. "Da li je ovde?" "Imate li neto za identifikaciju?" upita gospoa Vitaker. Znala je da nije pametno putati strance u kuu, kad si postarija i ivi sama. Ukradu ti tanu i jo gore od toga. Mladi poe nazad batenskom stazicom. Njegov konj, ogroman sivi konj od megdana, velik poput ajra, visoko podignute glave i pametnih oiju, bio je privezan za batenska vrata gospoe Vitaker. Vitez poe da preturati po sedlu i vrati se sa svitkom. Svitak je bio potpisan od strane Artura, Kralja svih Brita, i obavetavao sve osobe, ma kog ina ili poloaja oni bili, da je ovo Galad, Vitez Stola Okruglog i da se nalazi u Uzvienoj asnoj i Pravednoj Potrazi. Ispod toga nalazio se crte mladia. Liio je. Gospoa Vitaker klimnu glavom. Oekivala je karticu sa fotografijom, ali ovo je bilo daleko upeatljivije. "Mislim da bi bilo bolje da uete", ree ona. Uli su u kuhinju. Spremila je Galadu olju aja i zatim ga odvela u salon. Galad ugleda Gral na kaminu i kleknu. Paljivo je spustio olju na ukastomrki tepih. Zrak svetla probi se kroz mreaste zavese i oboji njegovo zadivljeno lice zlatnim sjajem, a kosu mu pretvori u srebrni oreol. "To je odista Sangral", ree on, vrlo tiho. Tri puta je trepnuo bledoplavim oima, vrlo brzo, kao da tera suze. Spustio je glavu kao da se tiho moli.

82

Galad opet ustade i okrenu se gospoi Vitaker. "Blaena gospo, uvarko Najsvetijeg meu Svetima, dopustite mi da napustim ovo mesto sa Blagoslovenim Peharom, da se moja putovanja mogu okonati i moj zavet ispuniti." "Molim?" ree gospoa Vitaker. Galad joj prie i uze njene stare ruke u svoje. "Moja potraga je zavrena", ree joj on. "Sangral mi je konano na dohvat ruke." Gospoa Vitaker napui usne. "Moete li, molim vas, podii svoju olju i tanjiri?" ree ona. Galad, uz izvinjenje, podie aj. "Ne. Mislim da ne", ree gospoa Vitaker. "Ba mi se svia tu. Tano se uklopio izmeu psa i fotografije mog Henrija." "Da li zahtevate zlato? Da li je to to? Gospo, mogu vam doneti zlata..." "Ne", ree gospoa Vitaker. "Ne elim nikakvo zlato, hvala vam. Jednostavno, nisam zainteresovana." Ona izvede Galada kroz ulazna vrata. "Drago mi je to smo se upoznali", ree ona. Njegov konj prebacio je glavu preko batenske ograde i grickao njene gladiole. Nekoliko dece iz komiluka stajalo je na ploniku i posmatralo ga. Galad izvadi nekoliko grumena eera iz sedla i pokaza onim hrabrijima kako se hrani konj, ispruenih dlanova. Deca su se kikotala. Jedna starija devojica pomazila je konja po njuci. Galad se baci na konja elegantnim pokretom. Zatim konj i vitez otkaskae ulicom Hotorn. Gospoa Vitaker ih je posmatrala dok se nisu izgubili sa vidika, a onda uzdahnu i vrati se unutra. Vikend je bio miran. U subotu, gospoa Vitaker je autobusom otila u Mersfild da poseti svog neaka, Rolanda, njegovu enu Eufoniju i njihove kerke, Klarisu i Dilijan. Odnela im je kola od ribizli koji je sama ispekla. U nedelju, gospoa Vitaker je pre podne otila u crkvu. Njena lokalna crkva bila je crkva Svetog Dejmsa Nedostojnog, i bila je malice vie u stilu 'ne mislite o ovom ovde kao o crkvi, ve pre kao o mestu gde se srodne due sastaju i askaju' nego to bi to prijalo gospoi Vitaker, ali sviao joj se vikar, Veleasni Bartolomej, kada nije svirao gitaru. Posle slube, palo joj je na pamet da mu pomene da ima Sveti Gral u salonu, ali predomislila se. U ponedeljak pre podne, gospoa Vitaker radila je u zadnjoj bati. Odravala je mali vrt sa biljem na koji je bila izuzetno ponosna: miroije, spori, metvica, ruzmarin, majina duica i razne sorte peruna. Bila je na kolenima, sa debelim zelenim batovanskim rukavicama, upala korenje, kupila pueve i stavljala ih u plastinu vreicu. Gospoa Vitaker je imala veoma neno srce kada su puevi bili u pitanju. Odnosila ih je u zadnji deo bate, kraj koga je prolazila pruga, i bacala preko ograde. Nasekla je malo peruna za salatu. Neko joj se nakalja iza lea. Galad je stajao iza nje, visok i lep, oklop mu se presijavao na jutarnjem suncu. U rukama je drao dugaak zaveljaj, obmotan nauljenom koom. "Vratio sam se", ree on. "Dobar dan", ree gospoa Vitaker. Ustala je, prilino polako, i skinula batenske rukavice. "Pa", ree ona, "kad ste ve tu mogli biste malo da budete i od koristi." Dala mu je plastinu vreicu punu pueva i rekla mu da ih izrui nazad preko ograde. Tako je i uinio. Onda su otili u kuhinju. "aj? Ili limunadu?" upita ona. "ta god vi pijete", odgovori Galad. Gospoa Vitaker izvadi bokal domae limunade iz friidera i posla Galada napolje da ubere malo metvice. Odabrala je dve visoke ae. Paljivo je oprala metvicu i stavila nekoliko listia u svaku au, zatim je sipala limunadu. "Da li vam je konj napolju?" upita ona. "Oh, da. Zove se Grizel." "A doli ste izdaleka, pretpostavljam." "Izdaleka, zaista."

83

"Shvatam", ree gospoa Vitaker. Izvadila je plavi, plastini lavor koji je stajao ispod sudopere i napunila ga vodom do pola. Galad ga odnese Grizelu. Saekao je dok ga konj nije ispio, a onda je doneo prazan lavor natrag gospoi Vitaker. "Tako", ree ona. "Pretpostavljam da jo elite Gral." "Da, jo tragam za Sangralom", ree on. Podigao je koni zaveljaj sa poda, spustio ga na stolnjak i razmotao ga. "U zamenu, nudim vam ovo." Bio je to ma, seiva dugakog gotovo metar i po. Du seiva bili su elegantno urezani simboli i rei. Drka je bila izraena od srebra i zlata, a jabuicu je krasio krupan dragulj. "Vrlo je lep", ree gospoa Vitaker, neodluno. "Ovo", ree Galad, "jeste ma Balmung, koji je iskovao Kova Vejland u praskozorje vremena. Blizanac mu je Flamber. Ko ga nosi, nee biti pokoren u ratu niti poraen u boju. Ko ga nosi, ne moe poiniti kukaviko ili neasno delo. U njegovoj jabuici nalazi se sardoniks Birkon, koji titi svog vlasnika od otrova sipanog u vino ili medovinu, i od izdaje prijatelja." Gospoa Vitaker zagledala se u ma. "Mora da je prilino otar", ree ona, malo zatim. "Moe da presee vlas kose u padu. Ne, mogao bi presei i zrak sunca", ree Galad, ponosno. "Pa, onda bi moda bilo najbolje da ga sklonite", ree gospoa Vitaker. "Zar ga ne elite?" Galad je izgledao razoarano. "Ne, hvala", ree gospoa Vitaker. Seti se kako bi se ma veoma dopao njenom pokojnom muu, Henriju. Okaio bi ga o zid u svojoj radnoj sobi pored punjenog arana koga je upecao u kotskoj, i pokazivao ga gostima. Galad ponovo zamota nauljenu kou oko maa Balmunga i zaveza je belom niti. Sedeo je tako, neutean. Gospoa Vitaker mu je napravila nekoliko sendvia sa topljenim sirom i krastavcima, da ima ta da jede na povratku, i umotala ih u nepromoivi papir. Dala mu je i jabuku za Grizela. Izgledao je vrlo zadovoljan poklonima. Pozdravila ga je mahanjem. Tog popodneva, uhvatila je autobus do bolnice da poseti gospou Perkins, koja je bila tamo zbog kuka, jadnica. Gospoa Vitaker joj je odnela malo vone torte koju je sama napravila, dodue iz recepta je izostavila orahe, poto zubi gospoe Perkins vie nisu bili kao nekada. Te veeri je malo gledala televiziju i rano legla. U utorak, svratio je potar. Gospoa Vitaker se nalazila na tavanu, spremala je i, poto je silazila paljivo, korak po korak, nije stigla dole na vreme. Potar joj je ostavio poruku u kojoj je pisalo da je pokuao da joj isporui paket, ali da nije bilo nikoga kod kue. Gospoa Vitaker uzdahnu. Stavila je poruku u tanu i otila do pote. Paket je bio od njene neake irel iz Sidneja, u Australiji. U njemu su bile fotografije njenog mua, Valasa, i njene dve kerke, Diksi i Vajolet; i koljka upakovana u vatu. Gospoa Vitaker je imala pregrt ukrasnih koljki u svojoj spavaoj sobi. Njena omiljena imala je na sebi emajliranu sliku Bahama. Bio je to poklon od njene sestre Etel, koja je umrla 1983. Stavila je koljku i fotografije u zembilj. Onda, videvi da je u tom kraju, u povratku je svratila kod Oksfama. "'Bar dan gospoo Vitaker", ree Mari. Gospoa Vitaker je pogleda. Mari je stavila ru (verovatno ne ba najboljeg preliva za nju i ne ba preterano veto stavljen; ali, pomisli gospoa Vitaker, to e doi vremenom), i prilino slatku suknjicu. Bilo je to veliko poboljanje. "Oh. Zdravo, duo", ree gospoa Vitaker. "Neki ovek je svratio ovde prole nedelje i raspitivao se za ono to ste kupili. Onaj mali, metalni pehar. Kazala sam mu gde da vas pronae. Ne ljutite se, zar ne?" "Ne, duo", ree gospoa Vitaker. "Pronaao me je." "Bio je kao iz sna. Ba kao iz sna", uzdahnu Mari, enjivo. "Mogla sam da poem sa njim. I imao je velikog belog konja i sve to", zakljui Mari. Takoe je stajala uspravnije, primeti gospoa Vitaker sa odobravanjem. Na polici sa knjigama gospoa Vitaker pronala je novi roman iz serije 'Mils i Bun' - Njena uzviena strast - iako nije zavrila ona dva koja je kupila proli put kada je bila. 84

Uzela je primerak Pustolovina i legendi o vitetvu i otvorila ga. Mirisao je na bu. Ex Libris Fisher stajalo je urednim rukopisom ispisano pri vrhu prve strane, crvenim mastilom. Vratila ga je gde ga je nala. Kada je stigla kui, Galad ju je ekao. Putao je decu iz komiluk da jau na Grizelovim leima ulicom. "Drago mi je to ste tu", ree ona. "Imam neke sanduke koji treba da se pomere." Odvela ga je na tavan. On joj je pomerio sve stare sanduke, tako da je imala pristup ormanu iza njih. Gore je bilo veoma pranjavo. Zadrala ga je tamo vei deo popodneva, pomerao je stvari okolo dok je ona istila prainu. Galad je imao posekotinu na obrazu i jednu ruku je drao pomalo ukrueno. Malo su razgovarali, dok je ona istila i spremala. Gospoa Vitaker mu je priala o svom pokojnom muu, Henriju; i kako je ivotno osiguranje otplatilo kuu; i kako je imala sve te stvari, ali nikog kome bi ih ostavila, nikog osim Rolanda, a njegova ena volela je samo moderne stvari. Ispriala mu je kako je upoznala Henrija, za vreme rata, kada je on bio u slubi za zatitu od vazdunih napada, a ona nije dobro zatvorila tamne zastore; i kako su ili na jeftine plesove u gradu; i kako su otili u London kada se rat okonao i kako je tamo prvi put probala vino. Galad je priao gospoi Vitaker od svojoj majci Elejn, koja je bila lakomislena, pomalo i vetica, i zasluila ta ju je snalo; i o svom dedi, Kralju Pelesu, koji je bio dobronameran, iako u najboljem pomalo odsutan; i o svojoj mladosti u Zamku Blijant na Radosnom Ostrvu; i o svom ocu koga je znao kao 'Le Chevalier Mal Fet', koji je bio manje-vie potpuno lud i u stvarnosti bio 'Lanselot du Lac', najvei od svih vitezova, preruen i lien pameti; i o svojim danima dok je bio mladi pa u Kamelotu. U pet sati, gospoa Vitaker pregledala je tavan i zakljuila da je sasvim u redu; onda je otvorila prozor da bi se soba mogla provetriti, pa su sili dole u kuhinju gde je stavila vodu za aj. Galad sede za kuhinjski sto. Otvorio je konu torbicu koja mu je visila za pojasom i izvadio okrugao beli kamen. Bio je otprilike veliine lopte za kriket. "Moja gospo", ree on. "Ovo je za vas, u zamenu za Sangral." Gospoa Vitaker uze kamen, koji je bio tei nego to je izgledao, i prinese ga svetlu. Bio je mleno proziran i duboko unutar njega pahuljice srebra svetlucale su i presijavale se na suncu poznog popodneva. Bio je topao na dodir. I onda, dok ga je drala, obuze je udan oseaj: duboko unutar sebe ona oseti smirenost i neku vrstu ravnotee. Blaenstvo: to je bila re za to; oseala se blaeno. Oklevajui, ona vrati kamen nazad na sto. "Vrlo lepo", ree ona. "To je Kamen Mudrosti, koji je na predak Noje obesio u svojoj barci da mu daje svetlost kada nije bilo svetlosti; moe da pretvara proste metale u zlato; a ima i neka druga svojstva", ree joj Galad, ponosno. "I to nije sve. Ima jo. Evo." Iz kone torbice on izvadi jaje i predade joj ga. Bilo je veliine gujeg jajeta, sjajne crne boje, poprskano skarletnim i belim. Kada ga je dodirnula, dlake na potiljku joj se najeie. Najpre je imala utisak neverovatne vreline i slobode. ula je pucketanje udaljenih plamenova i za deli sekunde uini joj se da se nalazi visoko iznad sveta, ponirui i uzdiui se na krilima vatre. Spustila je jaje na sto, pokraj Kamena Mudrosti. "To je Feniksovo Jaje", ree Galad. "Potie iz daleke Arabije. Jednog dana iz njega e se izlei sama Ptica Feniks; i kada kucne as, ta ptica e nainiti plameno gnezdo, poloiti svoje jaje i umreti, da bi se ponovo rodila iz plamena u kasnije doba sveta." "I mislila sam da je to u pitanju", ree gospoa Vitaker. "I, poslednje, gospo", ree Galad, "donesoh vam ovo." Izvadio ju je iz torbice i dao joj je. Bila je to jabuka, oigledno izvajana iz celog rubina, na ilibarskoj peteljci. Pomalo nervozno, ona je uze. Bila je meka na dodir - zavodljiva: njeni prsti je dodirnue, i sok boje rubina pocure joj niz aku. Kuhinju gotovo neprimetno, magino, ispuni miris letnjeg voa, malina, breskvi, jagoda i crvenih ribizli. Kao iz velike daljine, ona zau udaljene glasove kako se uzdiu u pesmi, uz neku tihu muziku. 85

"To je jedna od jabuka Hesperida", ree Galad, tiho. "Jedan zalogaj e izleiti bilo kakvu bolest ili ranu, ma koliko duboku; drugi zalogaj vraa mladost i lepotu, a za trei zalogaj se veruje da daruje veiti ivot." Gospoa Vitaker liznu lepljiv sok sa ruke. Imao je ukus dobrog vina. Tada usledi trenutak u kom joj se sve vratilo - kako je izgledalo biti mlad: imati vrsto, vitko telo koje bi radilo ta god je ona htela; trati niz seoski put radi jednostavne, negospodstvene radosti tranja; okretati glave mukaraca samo zato to jesi ono to jesi i biti srena zbog toga. Gospoa Vitaker pogleda Ser Galada, najlepeg od svih vitezova, kako sedi, lep i plemenit, u njenoj maloj kuhinji. Ona zadra dah. "I to je sve to sam vam doneo", ree Galad. "Nije ih bilo lako nai." Gospoa Vitaker stavi rubinski plod na kuhinjski sto. Pogledala je Kamen Mudrosti, Feniksovo Jaje i Jabuku ivota. Onda je otila u trpezariju i pogledala kamin: malog porcelanskog baseta, Sveti Gral i crno-belu fotografiju svog pokojnog mua, Henrija, bez koulje, nasmeenog, kako jede sladoled, pre skoro etrdeset godina. Vratila se u kuhinju. Lone je ve poelo da piti. Sipala je malo vrele vode u ajnik, promukala je i izruila. Onda je stavila dve kaice aja i jednu za ajnik, a onda sipala ostatak vode. Sve je ovo uradila u tiini. Onda se okrenula Galadu i pogledala ga. "Sklonite tu jabuku", ree ona Galadu, vrsto. "Ne bi trebalo da nudite takve stvari starim gospoama. Nije pristojno." Onda zastade za trenutak. "Ali uzeu ove druge dve stvari", nastavi ona, poto je razmislila. "Stajae lepo na kaminu. A ako dve stvari za jednu nisu potena trampa, onda ne znam ta jeste." Galad se ozari. Stavi rubinsku jabuku u konu torbu. Onda se spusti na koleno i poljubi ruku gospoe Vitaker. "Prekinite sa tim", ree gospoa Vitaker. Sipala je za oboje po olju aja, poto je izvadila svoj najbolji porcelan, koji je bio samo za posebne prilike. Sedeli su u tiini i pili aj. Kada su zavrili sa ajem, otili su u trpezariju. Galad se prekrstio i uzeo Gral. Gospoa Vitaker je smestila Jaje i Kamen na mesto gde se Gral nalazio. Jaje se stalno krivilo na jednu stranu pa ga je poduprla malim porcelanskim psom. "Zaista veoma lepo izgledaju", ree gospoa Vitaker. "Da", sloi se Galad. "Izgledaju veoma lepo." "Mogu li vas ponuditi neim za jelo pre nego to poete?" upita ona. On odmahnu glavom. "Malo vone torte", ree ona. "Sad moda mislite da vam se ne jede, ali za nekoliko sati bie vam drago to ste neto pojeli. A verovatno bi trebalo da odete i u toalet. Sada mi dajte to da vam zamotam." Ona ga uputi u mali toalet na kraju hodnika i ode u kuhinju, nosei Gral. Imala je u ostavi neto starog Boinjeg papira za pakovanje, zamotala je Gral u njega i vezala paket kanapom. Zatim je odsekla veliko pare vone torte i stavila ga u smeu papirnu kesu, uz bananu i odrezak tvrdog sira u srebrnoj foliji. Galad se vratio iz toaleta. Dala mu je papirnu kesu i Sveti Gral. Onda se popela na prste i poljubila ga u obraz. "Dobar si ti deko", ree ona. "uvaj se." On je zagrli i ona ga istera iz kuhinje i iz kue, pa zatvori vrata za njim. Sipala je sebi jo jednu olju aja i tiho se isplakala u maramicu dok je zvuk kopita odjekivao ulicom Hotorn. U sredu, gospoa Vitaker nije izlazila iz kue. U etvrtak je otila do pote da podigne penziju. Posle toga, zastala je kod Oksfama. ena za pultom nije joj bila poznata. "Gde je Mari?" upita gospoa Vitaker. ena za pultom, koja je imala sedu kosu obojenu u plavo i plave naoare koje su se zavravale dijamantskim iljcima, odmahnu glavom i slegnu ramenima. "Otila je sa nekim mladiem", ree ona. "Na konju. Ccccc. Vidite samo. Trebalo je da ovog popodneva budem dole u Hetfildskoj prodavnici. Morala sam da namuim mog Donija da me doveze ovamo, dok ne naemo nekog drugog." 86

"Oh", ree gospoa Vitaker. "Pa, lepo da je nala sebi mladia." "Moda lepo za nju", ree ena za pultom. "Ali neki od nas trebalo je da budu u Hetfildu ovog popodneva." Na polici u zadnjem delu radnje gospoa Vitaker pronala je izlizanu staru srebrnu posudu sa dugakim izlivkom. Kotala je ezdeset penija, sudei po maloj papirnoj nalepnici koja je stajala sa strane. Izgledala je poput spljotenog, izduenog ajnika. Uzela je roman iz serije 'Mils i Bun' koji jo nije itala. Nosio je naslov Njena jedinstvena ljubav. Sa knjigom i srebrnom posudom otila je do ene za pultom. "ezdeset pet penija, draga", ree ena, podiui srebrni predmet i zagledajui ga. "udna stvarica, zar ne? Jutros je stigla." Sa strane se nalazila elegantna zakrivljena drka pored koje je bilo neto ispisano kockastim kineskim znakovima. "Nekakva posuda za ulje, pretpostavljam." "Ne, nije to posuda za ulje", ree gospoa Vitaker, koja je tano znala ta je to. "To je svetiljka." Za drku svetiljke smeim kanapetom bio je privezan mali, neukraeni, metalni prsten. "U stvari", ree gospoa Vitaker, "kad malo bolje razmislim, mislim da u uzeti samo knjigu." Platila je pet penija za roman i vratila svetiljku tamo gde ju je nala, u zadnji deo radnje. Najzad, pomisli gospoa Vitaker, dok se vraala kui, zaista nije imala gde da je stavi. S. P. Somtou UI AI (Chui Chai, 1991.) ivi mrtvaci nisu onakvi kakve ih zamiljamo. Nema oklembeenih iznutrica, niti kapave sluzi. Oni creva i krv nose u sebi kao vi i ja. Na odgovarajuem osvetljenju mogu da budu lepi, kao kada stoje na vratima uhvaeni u unakrsnim zracima neona. Potpaljeni odgovarajuom fantazijom, ne mogu se razlikovati od nas. Sluajte, ja to znam. Ja sam ih dodirivao. Tokom osamdesetih esto sam odlazio u Bangkok. Firma za koju sam radio imala je tamo mnogo poslova i neki od njih bili su mutni, a neki ne. Poela je selidba novca iz Hong Konga i naa kompanija, leinarska kakva je, vrebala je svoj udeo u plenu. Bangkok je rastao kao da sutranjice nee biti. Los Aneles je prema njemu izgledao kao palanka. Bio je divalj, brz, mahnit i pun osujeenja. Imao je hramove i zgrade u obliku dinovskih robota. Obrisi su mu liili na meavinu angri-La i Menhetna. Za jednog okretnog japi-rukovodioca poput mene, tu je uvek bilo sastanaka, faksova za slanje, dugih vonji za odraivanje, kreditnih kartica za troenje. Bilo je tu, takoe, seksa. Bio je tu Patpong. Bio sam zavisnik. Danima, posle vie sati razgovora na visokom nivou, razmatranja papira i banketa koji su trajali od prestanka radnog vremena do ponoi, tumarao sam zakrenim sokacima Patponga. No je zaudarala na otpadnu vodu i jasmin. Vruina je prodirala svuda. Svaki moj korak bio je obojen drugim neonskim znakom. Iz poluotvorenih ulaza u none klubove, zadnjice su mrdale uz ivahan, bezduni sintirok. Sve je bilo na prodaju: ene, deaci, piratski softver, lani 'Roleksi'. Sve se znojilo. Tumarao sam ulicama i ponekad nasumce ulazio da pogledam predstavu uivo, ene koje izbacuju ping-pong loptice iz pike, deake koji se jebu u bulju na motociklima. Bio sam zavisnik. Bilo je i drugih poseta, kada sam sedeo u ekaonicama i gledao ene sa brojevima oko vrata kroz jednosmerno staklo, meke, vitke ene mrke koe. Birao broj. Izvlaio prstima iz depa kondome amerike proizvodnje. Nikad ne kupuj lokalne, burazeru, buni su kao sito. Bio sam zavisnik. Nisam znao za ime tragam. Ali znao sam da je to neto to se ne moe pronai u Ensinu. Bio sam vitez u potrazi, ali nisam znao da je pronalaenje svetog grala najgore to se moe dogoditi. Prvi put sam opazio gral u Klubu Pagode koji se nalazio blizu mog hotela - tamo smo esto voleli da vodimo klijente. Klub je bio na samom rubu Patponga, ali bio je ugledan - jedno od onih mesta gde se slui plastini Kralj i ja, to je, naravno, plastina imitacija ivota u drevnom Sijamu... vetako to oponaa vetako, razumete. Kelneri su puzili unaokolo u srednjevekovnim uniformama, gosti su sedeli na podu, samo to se ispod stola nalazio bunar gde su se mogle smestiti oklembeene noge nezgrapnih belaca. Parterna predstava bila je eminentno trezvena... sve su to bili klasini Tai plesovi, ene sa eirima u obliku pagode koje su se kretale briljivo graciozno i sporo uz zvonku, tuinsku muziku. Dobro mesto da se razgovara sa potencijalnim korisnicima sponzorstva, zato to je ono u njima izazivalo veliku nervozu. 87

Meutim, doktorka Frensis Stoun nije bila ni najmanje nervozna. Ve je bila tamo kada sam stigao. Bila je zauzeta uzimanjem kikirikija iz svoje gaeng massaman i reanjem po tanjiru sa pirinem tako da lii na male oi, nos i usta. "Volite da se igrate hranom?" rekoh ja dok sam se izuvao na rubu naeg separea i zavlaio noge ispod stola preko puta nje. "Ne", ree ona. "Samo vie volim mrvljeno nego u komadu. Mislim na kikiriki. Vi mora da ste gospodin Lajbovic." "Rasel." "ovek koga treba da armiram i da mu izvuem nekoliko miliona dolara." Koketno je puila usne, to nije ba bilo neto to bih oekivao od osobe koja se bavi medicinskim istraivanjem. Lice joj je bilo oronulo, ali nain na koji se osmehivala potpaljivao je seanje na mladalaku lepotu. Zapitao sam se ta se to dogodilo to ju je toliko izmenilo; prema dosjeu, imala je oko etrdeset pet godina. "Mi smo ovde vie da bismo uzimali", rekoh ja, "a ne da bismo davali. Istraivanje i razvoj ne predstavlja nau jau stranu. Moda bi vam bolje bilo da se obratite Hekstu ili Berlu Jukeru, Frensis." "Ali, Rasele..." Nije ni pipnula svoj kari, ali kikiriki na pirinu sada je predstavljao savreno ljudsko lice, sa nekoliko niti od sosa umesto kose. "Ovo nije ba sasvim istraivanje i razvoj. Ovo je otkrie koje je prisutno ve skoro vek i po. Rad mog pradede..." "Zbog kog je bio izbaen iz austrijske Akademije? Da, va dosje je prilino iscrpan, dr Stoun; znam sve o tome kako je umakao u Ameriku i promenio ime." Ona se osmehnu. "I dosije koji ja imam o vama, gospodine Lajbovic, prilino je iscrpan", ree ona i poe da vadi izvesne kompromitujue fotografije iz tane. Odjeknu gong kako bi najavio sledei ples. Bio je to solo. Magla se zakotrlja po podijumu i iz nje izroni ena. Odea joj je svetlucala zbog kristalnih perli, ali oi su joj bile sjajnije od svih tih etvrtastih cirkona. Ona me pogleda i ja osetih alac zavisnosti. Ona se osmehnu i usne kao da joj zasijae, ovlaene. "Dopada vam se ono to vidite", ree Frensis tiho. "Ja..." "Ples se zove ui ai, ples preobraaja. U svakoj tajlandskoj klasinoj drami, postoji preobraaj ena se pretvara u ruu, duh se pretvara u ljudsko bie. Posle preobraaja, lik izvodi ples ui ai, uivajui u potpunosti u lepoti sopstvenog preobraaja." To me nije zanimalo, ali, iz nekog razloga, ona je elela da mi ispria sve o onome to je stajalo iza tog plesa. "Ovaj ui ai zove se ui ai Bendakai... enski demon Bendakai odlazi po zadatku demonskog kralja, Totsakanta, da zavede junaka Ramu... preruena u prelepu Situ, ona e otploviti rekom ka Raminom taboru, u pokuaju da ga ubedi da je njegova voljena umrla... tek kada je stave na pogrebnu lomau, probuena plamenovima iz transa smrti, ona e jo jednom poprimiti svoje demonsko oblije i odleteti prema mranom kraljevstvu Lanka. Ali vi ne sluate." Kako sam mogao da sluam? Preda mnom je stajala ena kakva postoji samo u snovima, u pesmama. Polako se kretala naspram nakinurenih kulisa, izbledele slike palate sa iljatim kulama. Stopala jedva da su joj dodirivala pod. Ruke su joj se talasale. A njene oi nisu me naputale. Kao da je gledala samo u mene. Tajlananke mogu oima da izvode stvari koje druge ene ne znaju. Njihove oi imaju svoj tajni jezik. "Zato je toliko gledate?" ree Frensis. "To je obina barska devojka iz Patponga... ovde radi na crno... klasika uvee, pika posle ponoi." "Poznajete je?" rekoh ja. "Imam izvesne... poslove sa njom." "ta to tano vi istraujete, dr Stoun?" "Granicu izmeu ivota i smrti", ree ona. Ona pokaza na fotografije. Kraj njih se nalazio ugovor, nekakav sporazum o sponzorisanju istraivanja i razvoja. Bio je mutno odtampan. "Oh, ne brinite, re je samo o nekoliko miliona dolara... vaa kompanija nee to ni osetiti... a posedovaete najveu moguu tajnu... stablo ivota i smrti... Evine jabuke. Osim toga, ja znam vau cenu i mogu da je ispunim." I ona pogleda ka igraici. "Njeno ime je Keo. Ne smeta mi da podvodim ako je to u ime nauke." Najednom shvatih da smo dr Stoun i ja jedini gosti u Klubu Pagode. Smestili su mi to nekako. ena nastavi da igra, sada bre, dok su joj ruke mahale kroz vazduh mistinim pokretima. Nije prestajala da me gleda. Ona jeste bila lik koji je glumila, zavodljiva i dijabolina. U svakom pogledu, u svakom pokretu ake oseala se tama. Iskapih ostatak svog piva 'Kloster' i zatraih novo. Erekcija mi je upirala u pantalone. 88

Ples se zavri i ona se prostre pred publikom koju smo inili nas dvoje, dlanova spojenih u gracioznom wai-ju. Sputenih oiju, napustila je podijum. Potpisao sam papire o sponzorstvu, a da to nisam ni znao. Dr Stoun ree: "Kada poete ka toaletu na spratu... uite na druga vrata s leve strane. Ona e vas ekati." Popio sam jo jedno pivo i kada sam digao pogled, nje vie nije bilo. Nije pojela ni zalogaj. Ali hrana na njenom tanjiru izvajala je lice prelepe ene. Bilo je toliko verno da... ali ne. Nije bilo ivo. Nije disalo. Jo je bila u svom plesnom kostimu kada sam uao. Neka devojica paljivo joj je raivala avove. Na podu se nalazila gomila odee. Pod sjajem gole sijalice, odea boginje imala je malo glamura. "Na klasinim plesnim kostimima nema dugmad', ree ona. "Prosto nas uiju u njih. Ne moe piki!" Ona se zakikota. Devojica pokupi gomilu i izgubi se. "Ti si... veoma lepa", rekoh ja. "Ne shvatam zato... mislim, zato mora da..." "Imam problem", ree ona. "Skup problem. Dr Stoun vama ne rei?" "Ne." ake su joj stidljivo bile stisnute na grudima. Ja ih neno uklonih odatle. "Hoete ja igram za vas?" "Igraj", rekoh ja. Bila je naga. Mirisala je drugaije od drugih ena. Kao smrvljeno cvee. Moda sa dakom trulei. Zatresla je glavom da rasplete kosu i ona joj se uvi na dojkama kao crno zmijsko gnezdo. Dok sam je gledao na podijumu, zamiljao sam kako je silujem, ali sada sam eleo da to rastegnem koliko je god bilo mogue. Boe, izluivala me je. "Vidim veliku prazninu u vama. Doite meni. Ja vas ispunim. Mi oboje prazni ljudi. Treba da se ispunimo." Pokuah da se usprotivim. Ali ona me je prozrela. Bio sam pun para, ali sam bio samo jedan sjebani japi. To je bio koren moje zavisnosti. Ponovo je izvela ples preobraaja, ovaj put samo za mene. Zaista samo za mene. Hou rei, sve devojke u Patpongu umeju da vas ubede da vas vole. Zbog toga postanete zavisnik. To je jedina ulica na svetu u kojon moete kupiti ljubav. Ali ona nije bila takva. Kada me je dodirnula, bilo je to kao da je posegnula preko nevidljive barijere, nepremostivog jaza. ak i kada sam uao u nju, ostala je nedodirljiva. Bili smo iz razliitih svetova i nijedno od nas nije naputalo svoj privatni pakao. Neu da kaem da tu nije bilo strasti. Ona je znala svaki mogui poloaj. Znala ih je sve i spreda i otpozadi. Drala me je tamo cele noi i svaki in izgledao je kao da je tek izmiljen samo za nas dvoje. Poslednji put kada sam svrio, osetio sam da sam naas ugledao gral. Iz njenih oiju koje su zurile navie u golu sijalicu navirala je neka upamena seta. Voleo sam je iz petnih ila. A onda me je obuzela strava. Ona je bila demon. utih oiju, zmajevih kandi. Ona je bila ja, bila je moja neutaiva glad. Jebao sam sopstvenu zavisnost. Mislim da sam jecao. Optuio sam je da mi je stavila halucinogene u pie. Zaspao sam u suzama i ona me je onda napustila. Nisam primeivao kvrgavi madrac, oljutene zidove ili nain na koji je sijalica poskakivala u ritmu muzike odozdo. Nisam primeivao bubavabe. Do jutra nisam primetio da sam zaboravio da upotrebim kondome. Bilo je to uspeno putovanje, ali ja se nisam vraao na Tajland sledee dve godine. Unapredili su me, tako da nisam vie morao da putujem, preselio sam se iz Ensina na Beverli Hils, nabavio sam noviji, najmoderniji model ene, spakovao decu i poslao ih u vajcarski internat. Takoe sam naao novog psihoterapeuta i novu grupu za terapiju. Zavisnost sam uguio novim zavisnostima. Moj stari psihoterapeut bio je strogi frojdovac. Pokuao je da iskopa razlog iz neke traume iz detinjstva - zlostavljanja, navikavanja na nou, edipovskih igara - ali nije bio u stanju nita da pronae. Dobar sam u blokiranju seanja. to se mene tie, mogao sam isto tako da se naglo pojavim u uzrastu od osam ili devet godina. Roditelji su mi bili mrtvi, ali imao sam staratelje. Moji najbolji prijatelji u grupi za terapiju bili su anin, koja je imala osam mueva, i Majk, transvestit sa spektakularnom pozadinom. Klinika se nalazila u Malibuu, pa smo mogli da idemo na plau izmeu navrata samorastrzanja. Jednog dana smo doli i do Tajlanda. Majk ree: "Poznavao sam jednu enu iz Tajlanda. Zabavljao sam se u Tajlandu, znate? Odmor i rekreacija. Tamo ima puno transvestita, duo. Ja nisam peko. Samo volim ve. Upoznao sam tu devojku." 89

Retko se drao teme, jer je stalno bio zabetoniran. Naa psihoterapeutkinja, Glenda, obeznanila se u kadi od sekvojinog drveta. Plaa je bila pusta. "Poznavao sam tu enu u Tajlandu, igraicu. Menjala se kada je plesala. Zaista menjala. Trebalo je da joj vidite kou. Prozirnu. A i mirisala je drugaije. Mirisala je na neke nepoznate droge." Poeo sam da se tresem kada je to rekao zato to sam pokuavao sve to vreme da ne mislim na nju, ak i kada mi je dolazila u snove. I pre nego to sam poeo da je sanjam, kad bih samo sklopio oi, uo bih muklo zveckanje marimbi i video je kako lebdi u tami. "Zvui poznato", rekoh ja. "Njah. Ne postoji niko poput te devojke, duo, niko. Plesala je u jednom klasinom plesu i ujedno radila u javnim kuama... a imala je i dnevni posao, radila je za neku aknutu profesorku... belkinju, smeuranog lica, s naoarima. Bila je to nekakva doktorka, ini mi se. Otrcana kancelarija u Patpongu, davala je besplatno devojkama lekove za venerine bolesti." "Dr Frensis Stoun." Zar je kompanija finansirala besplatnu kliniku za venerine bolesti? A ta je sa istraivanjem o tajnama Vaseljene? "Hej, otkud zna njeno ime?" "Jesi li upranjavao seks sa njom?" Odjednom sam drhtao od gneva. Ne znam zato. Hou rei, znao sam kako se izdravala. "Jesi li ti?" odvrati Majk pitanjem. Bio je veoma nervozan. Odmakao se od mene, zavijajui doint jednom rukom dok je drugom prelazio preko dasaka od sekvoje. "Ja sam prvi pitao", viknuh, pomislivi: Isuse, zvuim kao neki desetogodinjak. "Naravno da nisam! Ona je bila u problemima, u redu? U skupim problemima. Ali bila je divna, mmmm, da je ovek pojede." Mahnito se obazreh. Psihoterapeutkinja je jo dremala - fantastian nain da se zaradi hiljadu dolara na sat - a ostali su se izdvojili u grupice. anin je, kao, sluala, ali vie ju je zanimalo da ravnomerno namae losion za sunanje. "Hou da se vratim", rekoh ja. "Hou ponovo da vidim Keo." "To ti je potpuno sranje", ree ona, primakavi se uz mene. "Ti to samo, kao, ispoljava svoj unutranji bol na objektu fantazije. Kao, potrebno ti je da bude u dodiru sa svojim detetom, zna na ta mislim?" "Pogreio si grupu za terapiju, duo", ree Majk osorno. "Hej, Rase, umesto da, kao, projektuje to na neku ensku iz prolosti koja se moe zaboraviti jer je deset hiljada milja daleko, zato se, kao, ne fiksira na nekoga malo blieg kui? Hou rei, ja sam te posmatrala. Prikljuila sam se grupnoj terapiji samo zato to, kao, grupe za terapiju predstavljaju jedina mesta gde mogu da se nau senzitivni tipovi." "anin, ja sam oenjen." "Onda budimo ljubavnici." Dopala mi se ta zamisao. Moj brak sa Triom uglavnom je bio obian vic: trebao mi je svei ukras za koktel-prijeme i otvaranja; njoj je trebala sigurnost. Nije tu bilo mnogo seksa; kako bi i bilo? Ja sam bio navuen na seanja. Moda bi ova ena mogla da me izlei. A eleo sam estoko da budem izleen, zato to me je Majkova pria istrgla iz matarija da je Keo postojala samo za mene. Sada su ve nastupile devedesete, pa je anin navaljivala da testiram krv pre nego to uinimo bilo ta. Test mi je bio pozitivan. Usrao sam se od straha. Zato to je jedini put kada sam bio toliko nepaljiv da zaboravim da upotrebim kondom bio... te noi. A radili smo sve. Zapuili svaki otvor. Podelili svaki fluid. Bio je to ples preobraaja, nego ta. Nisam imao ta da izgubim. Razveo sam se od ene i poslao decu u jo skuplju kolu u Konektiketu. Oseao sam se dobro. Moda se nikada neu ni od ega razboleti. Proitao sam sve mogue knjige i lanke o tome. Nisam rekao nikome. Spakovao sam par odela i neto neformalne odee, kao i izvesnu koliinu krijumarenog AZT-a. Oseao sam se dobro. Dobro, govorio sam sebi. Dobro. Krenuo sam prvim letom za Bangkok. U kompaniji su se iznenadili kada su me videli, ali tada sam bio ve toliko velika zverka da su pretpostavili da njukam neto oko internih problema. Smestili su me u Orijental. Dali su mi dnevnicu od 10.000 bahta. U Bangkoku se moe tota kupiti za etiri stotine dolara. Rekao sam im da me puste na miru. Istraga se nije ticala njih. Nisu znali ta ja to istraujem, pa su strepeli od najgoreg. 90

Otiao sam u ulicu Silom, gde je stajao Klub Pagode. Nije ga vie bilo. Na njegovom mestu stajao je tek otvoreni Mekdonalds i agencija za kupovinu avionskih karata. Moda je Keo ve mrtva. Zar nisam osetio taj miris na njoj? Miris smrvljenog cvea koje vene... miris nadolazee smrti? I ta strast sa kojom smo vodili ljubav. Sada sam je shvatao. Bila je to strast prokletih. Ona je posegnula ka meni sa mesta izmeu ivota i smrti. Isisala je ivot iz mene i dala mi virus kao dar ljubavi. etkao sam kroz Patpong. Kurve su me vukle za laktove. Turali su mi lane 'Rolekse' pod nos. Bilo je beskorisno traiti Keo. Ima milion ena koje se zovu Keo. Keo znai dragulj. Takoe znai staklo. U tajlandskom postoji mnogo rei koje se podjednako koriste i za stvarno i za vetako. Nisam imao fotografiju, a Keoinu lepotu bilo je teko opisati. A svaka devojka u Patpongu je lepa. Svake noi, preda mnom je prolazila parada u neonskom lavirintu, hiljade pari usana i oiju, senzualnih i beskrajno podatnih. Pogrene usne, pogrene oi. U Patpongu postoji samo nekoliko gradskih blokova, ali tumaranje du njih gore-dole po saiuoj vrelini, ispitivanje, osmatranje svakog lica u potrazi za upamenim gralom... od toga moete da ostarite. Prestao sam da se brijem i poeo da uzimam rekreativne droge. Ionako nije bilo vano. Ali jo sam se oseao dobro i nisam se ni od ega razboleo. Oseao sam se dobro. Dobro! A onda, jednog dana, dok sam plaao 'Big Mek', ugledao sam njene ake. Pogleda sputenog ka tezgi, brojao sam novac. Zauo sam kompjutersko pitanje registar kase, a onda spazio njih: obe ake koje dre hamburger, dlanovima okrenutim navie, kao da nude rtvu bogovima. Prsti su se povili nagore, tek tako, tanani i puni skrivene snage. Boe, poznavao sam te ake. Njihovu tananost dok su prelazile preko mojih pleki, dok su mi klizile preko testisa, tako da me za dlaku nisu dodirivale. Njihovu snagu kada je stisnula pesnicu i zabila mi je u mar. Isuse, sve smo radili te noi. Ispustio sam novanik na tezgu, zgrabio te ake i epao ih, sa sve hamburgerom, osetivi poznatu reakciju. Oh, Boe, kako me je zabolelo. "Gospodine, hoete da vam popuim?" To nije bio njen glas. Digoh pogled. To ak nije ni bila ena. Pogledah ponovo ake. Podigoh pogled ka licu. Nisu se slagali jedno uz drugo. Bio je to roavi deak, i kada mi se obratio, zurio je u prazan prostor. Nije bilo nikakve veze izmeu praznine njegovog izraza i strasti sa kojom su te ake pomilovale moje. "Ne volim da radim te stvari", ree on, "ali ja sam siromani uenik i treba mi pare. Moete vratiti posle pet po podne. Vi ne bili razoarani." Prsti se ispreplee oko mog runog zgloba sa prisnou nekoga ko vam je dodirivao svaki deo tela, upamtio proirene vene na vaoj levoj nozi i made na desnom testisu. Bilo je to opsceno. Istrgoh ruke. Jedva se setih da uzmem natrag novanik pre istravanja na ulicu. Pokuavao sam da pronaem dr Frensis Stoun od trenutka kada sam stigao, u fajlovima u upravi korporacije, uz vritanje na sekretarice. Iako je korporacija finansirala projekt dr Stoun, podaci kao da su iezli. Konano sam shvatio da ne treba tako da radim. Setio sam se ta mi je Majk rekao, pa sam se, sutradan posle susreta sa Keoinim akama, vratio u Patpong, raspitujui se za neku dobru kliniku za venerine bolesti. Ispostavilo se da se najcenjenija od svih nalazi na uglu Patponga i Soi Kauboja, iznad radnje koja prodaje piratski softver i video trake. Popeo sam se strmim stepenitem u sobicu bez prozora, sa ventilatorom na plafonu koji je terao isti oznojeni vazduh ukrug i ukrug. Recepcionerka mi se osmehnula. Oi su joj bile podjednako prazne kao i kod deaka u Mekdonaldsu. Seo sam u otrcanu stolicu od ratana i saekao, a dr Stoun me je pozvala u svoju kancelariju. "Uinili ste neto sa njom", rekoh ja. "Da." Listala je gomilu papira. Imala je prozor; imala je erkondin koji je duvao prema svim kompjuterima. Ja sam jo bio natopljen znojem. Telefon zazvoni i ona obavi kratak razgovor na tajlandskom koji nisam uspeo da razumem. "Ljuti ste, naravno", ree ona poto je spustila slualicu. "Ali bolje i to od nitavila. Bolje i to od hladne praznine zemlje. A ona nije imala ta da izgubi." "Umirala je od AIDS-a! A sada ga imam ja!" Tada sam prvi put dopustio da mi ta re bude prevaljena preko usana. "Vi ste me ubili!" 91

Frensis se nasmeja. "Auh", ree ona, "da nismo malo melodramatini? Imate virus, ali niste se razboleli ni od ega." "Dobro sam. Dobro." "Pa, to ne sednete malo. Poruiu malo hrane. Porazgovaraemo." Stvarno je postala poput uroenika. U Tajlandu je nepristojno razgovarati o poslu ako se ne porui hrana. Zlovoljno, seo sam, a ona je otvorila prozor i doviknula porudbinu jednom ulinom prodavcu. "Da budem iskrena, gospodine Lajbovic", ree ona, "stvarno bi nam dobro dolo jo jedno sponzorstvo. Morali smo da potroimo toliko mnogo od ovog prethodnog na zaverenike gluposti, obezbeenje, mito i tako dalje; toliko malo se moglo izdvojiti za samo istraivanje... Hou rei, pogledajte oko sebe... Ne bacam novac na luksuzan kancelarijski prostor, zar ne?" "Video sam njene ake." "Vrlo upeatljivo, zar ne?" Stie hrana. Bile su to nekakve knedle umotane u lie banane, jedva na okupu pod teinom ljute paprike. Ona nije jela; umesto toga, zabavljala se tako to je papriku aranirala u obliku... "ake, na to mislim. Divne kao i uvek. Vibrirajue. Senzualne. Moj prvi proboj." Ponovo zadrhtah. itao sam o pradedi dr Stoun i njegovim opitima sa pljakanjem grobova. O sklepanim leevima koje je oivljavala munja. Ne u ivot. U simulakrum ivota. Zar se to moglo dogoditi sa Keo? Ali ona je umirala. Moda je to bilo bolje nego nita. Moda... "U svakom sluaju, nadala sam se da ete ubrzo stii, gospodine Lajbovic. Zato to smo sainili novi predlog za sponzorstvo. Papiri su tu. Znam da ste sada postali toliko vani da je samo va potpis dovoljan da nam donese deset puta veu svotu od one koju ste nam odobrili pre dve godine." "Hou da je vidim." "elite li da pleete sa njom? elite li jo jednom da je vidite u ui ai?" Povela me je nanie drugim stepenitem. Mnogo spratova. Bio sam siguran da smo ispod nivoa tla. Znao sam da se pribliavamo Keo zato to se u vazduhu oseao daak mirisa trulog cvea. Silazili smo. Bilo je neprirodno hladno. A onda, konano, stigosmo u laboratoriju. Nije tu bilo teturavih Igora niti bukavih retorti. Samo ista, dobro osvetljena podrumska prostorija. Hladna, poput unutranjosti mrtvanice. Zidovi od belih ploica; tavanica od gipsanog maltera; fluorescentne svetiljke; posvemanji zadah ne-ba-mrtvih. Rezevoari od pleksiglasa pruali su se du zidova. Bili su puni fluida i delova tela. Ruke i noge plutale su kraj mene. Trupovi su se obrtali. enske dojke virile su izmeu dejih butina. U drugom rezervoaru, okretale su se ljudske glave, svaka isto odseena kod aorte. Postojao je rezervoar sa oima. I jedan sa genitalijama. Ogrlica od jezika visila je u treem. Masa iznutrica koprcala se u etvrtom. Kompjuteri su iscrtavali sloene grafikone na nizu monitora. Osciloskopi su pitali. Pripitomljeni gibon bio je privezan lancem za motku na ijem vrhu se nalazila ljudska lobanja. U tom prizoru postojalo je neto toliko neprikladno antiseptino da nisam mogao da osetim uas. "Izvinite zbog dekora, Rasela, ali vidite, morali smo da utroimo uobiajenu sumu za dekoraciju." Jedini pokuaj da se mesto ulepa bio je iskrzani plakat za Frankentajna Juniora prikucan za zid. "Molim vas, nemojte se uzrujavati zbog delova tela", dodade ona. "To sve izgleda grozno, ali ovek ogugla na medicinskom fakultetu; ako oseate da biste mogli da povratite, s vae leve strane je mali toalet... da, izmeu oiju i jezika" Nisam oseao muninu. Oseao sam... uzbuenje. U pitanju je bio miris. Pribliavao sam se Keo. Ona otkljua nova vrata. Mi stupismo u unutranju prostoriju. Keo je bila tamo. Preko nje je bila namaknuta krpa, ali kada sam joj video lice posle svih tih godina, srce umalo da mi nije stalo. Oi. Poluotvorene usne. Kosa, uzdignuta navie, prema izvoru plave svetlosti... mada nisam oseao nikakav vetar u prostoriji. "To je elektronski vetar", ree dr Stoun. "Vie nema ekanja na monsunske gromove. Moemo dobiti vie struje iz zidne utinice nego to je moj pradeda Viktor u snu mogao da ukrade sa neba." I ona se nasmeja smehom ludih naunika. Ugledah deaka iz Mekdonaldsa kako sedi na stolici. ake posegnue prema meni. Za slepoonice su mu bile privrene elektrode. Sada je bio nag i video sam oiljke gde su ake bile spojene kod runih zglobova za neije tue ruke. Videh enu sa Keoinim dojkama privezanu icama za stakleni stub, kako se upinje, izvija dok joj ubodi plave svetlosti pleu oko vezova. Videh njenu vaginu priivenu za meunoje 92

kepeca, koji je leao i trzao se u podnoju stuba. Stopala su joj bila spojena sa telom petogodinjeg deaka, koji je pretvorio njihovu gracioznost u trapavost dok je koraao ukrug oko stuba. "Ljudi slagalice!" rekoh ja. "Naravno!" ree dr Stoun. "Zar mislite da bih bila toliko blesava da ljude vraam cele? Zar ne shvatate kakve bi bile posledice? Pravno redefinisanje ivota i smrti... testamenti proglaeni nitavnim, ljudi potinjeni hodajuim leevima... ja sam naunik, a ne filosof." "Ali ko su oni sada?" "Niko ko je ranije postojao. Deca sa ulice. Prostitutke. Oni su umirali, gospodine Lajbovic, umirali! Bilo im je drago da zavetaju svoja tela meni. A sada su vie nego ljudski. Sada su mnotvo osoba u mnotvu tela. Getalt. Mogu da ih promeam i ponovo sastavim na, oh, tako mnogo razliitih naina... i divnu Keo. Oh, ona je plakala kada je dola kod mene. Poto je otkrila da vam je prenela virus. Volela vas je. Bili ste poslednja osoba koju je volela. Sauvala sam je za vas. Spava ovde, eka da plee za vas, od dana kada je umrla. Oh, nemojmo rei umrla. Od dana kada je... kada je... ja nisam pesnik, gospodine Lajbovic. Samo naunik." Frensis okrenu prekida. Zau se muzika. Kretanje pinai, tutnjava taphona, zveckanje marimbi i ksilofona, sve je to odzvanjalo kroz muziku ui ai. Onda se ona neprimetno izgubi. uo sam okretanje kljua u bravi. Ostavila je ugovor o sponzorstvu da lei na podu. Bio sam sam sa delovima ene koju sam voleo. Polako sam priao zabraenoj glavi. Elektronski vetar dunu; hladna plava svetlost se pojaa. Oi joj se otvorie. Usne joj se pokrenue kao da otkrivaju govor prvi put... "Ra... sele." Na telu deaka praznog lica, ake se same pomerie. On okrenu glavu sa jedne strane na drugu i ake posegnue kroz vazduh, upinjui se da mi dodirnu lice. Keoine usne bile su suve. Zagrlih prekriveno telo i poljubih mrtva usta. Osetih kako mi se kosa kostrei. "Vidim veliku prazninu u tebi. Hodi meni. Ja te ispunim. Mi oboje prazni ljudi. Treba da se ispunimo." "Da. Isuse, da." Stisnuh je uz sebe. Ono to sam osetio bilo je hladno i bockavo. Strgnuh zastor. Tela nije bilo. Samo ram od ica, tranzistora, integralnih kola i cevi koje su napajale boice plamteim reagensima. "Sad ja igram za tebe." Okrenuh se. ake deaka iz Mekdonaldsa izvijale su se u gracioznim arama. Stopala na detetu kretala su se u sinkopi sa muzikom, i vukla ostatak tela za sobom. Dojke na okovanoj eni trale su vrste, u iekivanju mog dodira. Muzika je navirala. Kontraalt je pleo alostive napeve iznad spojenih ritmova drveta i metala. Ljubio sam je. Ljubio sam tu odrezanu glavu i davao svoju toplotu hladnom jeziku, budei strast u njoj. Ljubio sam je. uo sam kidanje lanaca i utanje ica vuenih po podnim ploicama. Bile su tu ake koje su mi stiskale kimeni stub, trljale mi vrat, raskopavale kai. Jedna dojka mi je dodirivala levi guz, dok je stopalo lako prianjalo uz levi. Nije me bilo briga to su ti delovi bili spojeni sa drugim telima. Oni su bili njeni. Volela me je itavog. Kepec koji je nosio njenu stidnicu verao mi se uz nogu. Svaki njen deo bio je zaljubljen u mene. Oh, kako je plesala. Plesali smo zajedno. Ja sam bio epicentar njihove strasti. Bili smo prazni ljudi, ali sada smo se ispunili do vrha. Oh, Boe, kako smo plesali. Oh, bila je to zagrobna muzika, ali nas je zadovoljavala. I potpisao sam sve, ak i kodicil. Sada sam na odeljenju za AIDS u bolnici na Beverli Hilsu. Ne moram mnogo da ekam. Uskoro e kodicil stupiti na snagu i moje telo e biti smeteno u teni vodonik i otpremljeno u Patpong. Bolniarke mrze da me gledaju. Ulaze kod mene sa gumenim rukavicama kako ih ne bih zarazio, mada bi trebalo da znaju da to ne ide tako. Izgubio sam osiguranje. Deca mi vie ne piu, iako sam im platio da pohaaju vrhunske kole. Tria navrati ponekad. Srena je to smo retko vodili ljubav. Jednog dana u sklopiti oi i probuditi se u desetak drugih tela. Biu joj blie nego to sam ikada mogao da joj budem u ivotu. U ivotu smo svi ostrva. Samo u laboratoriji dr Stoun moemo da upoznamo pravu prisnost, um jednog koji zapoveda miiima drugog i izaziva drhtanje nerava treeg od neizrecivih udnji. Nadam se da u ubrzo umreti. ivi mrtvaci nisu onakvi kakve ih zamiljate. Nema oklembeenih iznutrica, niti kapave sluzi. Oni creva i krv nose u sebi kao vi i ja. Na odgovarajuem osvetljenju mogu da budu lepi, kao kada stoje u 93

hladnom sjaju podrumske laboratorije i ekaju da im struja elektrona podari opsenu ivota. Potpaljeni odgovarajuom fantazijom, ne mogu se razlikovati od nas. Sluajte. Ja to znam. Ja sam ih voleo. Jan Mekdonald RESTORAN IZGUBLJENIH SNOVA (The Luncheonette of Lost Dreams, 1992.) Vetar sa visoravni duvao je Iskupljenjem itave tree godine Poasti Nesnevanja. Moda je to treptaj munje to se zbog vruine obruava ka zemlji meu rotorima vetrenjaa koji se okreu na nonom vetru s visoravni. Moda nestalni duh plazme zarobljen u zatitnim poljima tegljaa Klase 88 koji drema uz ivinjak kraj brzog izlaznog koloseka. Moda zamuckivanje svetleeg znaka iznad Konaita za mornare Visoravni koji objavljuje LEDENO HLADNO PIVO plavim neonskim ledenicama to kaplju sa rei LEDENO HLADNO. Moda sudar holograma, pozivni mig signalnog crvenog i zelenog svetla koloseka za usporavanje, moda deli jutra odraen od bilo koje meu stotinama hiljada maina to na orbiti obrazuju mesec-prsten. Bilo ta od toga. Sve to. Nita od svega toga. Moda. Ali samo je jedno sigurno: da svetlost drhti bojom koju niko nikada ranije nije video, ali bojom koja bi u crvenim zemljanim ulicama Iskupljenja svaku duu manje prokletu od Lepe Albukerki, ako takve uopte ima, naveo da se zakune da je to boja Bojih oiju. I on je tu. Kao to obavezno biva u takvim sluajevima, vrtloenje vetra nosi mu peeve pustinjskog mantila, pokuava da mu ponese eir u raskalanu zabavu negde napolju, na visoravnima, nanosi mu crvenu zemlju oko izama. Te izme... Lepa Albukerki mora da ustane sa stolice - Zabavnik 881 lepra na pod kao osakaena ptica - da bi stisnula nos, usne, ake, elo uz prozor. Ru i otisci prstiju svuda po staklu. Te izme... gleda ih kako prelaze preko srebrnih ina koje se pruaju 10.000 kilometara na ovu stranu i 10.000 kilometara na onu stranu pravo kroz srce Iskupljenja. Te ine, sutina i dua postojanja Iskupljenja. Pista za postrojavanje venosti. Svake noi u dvadeset pet minuta do dvadeset pet sati vremenski voz dolazi kolosekom uz zviduk s udaljenog kraja vremena, sa svojim tovarom dua koje su poslali natrag da pokuaju da proive svoje ivote od velike beznaajnosti malo drugaije. Ali to je opet sasvim drugo sujeverje. Ono za ta Lepa Albukerki mari jesu izme. I Poast Nesnevanja. Vidite, prvi put se zaljubila u par tih izama na nekom generiki zgodnom mukom modelu iz kataloga za potanske porudbine. Pet stotki za par izama. Dvesta pedeset po koraku. Runi rad trogloditskih patuljaka-obuara sa Beladone. Sanjala je o tome da takav jedan par izama moe da joj izmeni ivot, da je ponese koracima preko tih srebrnih ina dalje od Iskupljenja i njegovih visokih, postojanih silosa. A drugi put kada se zaljubila, ovaj put kobno, zaljubila se upravo u par tih izama. I sada tih snova vie nema. Ali, kako vele vetice, trea-srea. izme su prele preko poslednjih ina i hodaju ka njoj. Jedan odluan korak za drugim. Prele su veliki put te izme, kroz mnoge snove. Govore one reitije od visine, ekstravagantno ulickanih brkova oznake jednog Deurotonijanca sa mnogoslonim imenom - ak i od izuzetnog ranca, nalik na predstavu nekog gosta na Stokmanovom maskenbalu o opremi vremenskog putnika-amatera. Stopala koja su u nama jesu stopala oveka koji je bio daleko i video mnogo. Izuzetna stopala izuzetnog oveka. Ona zastaje da bi oslunula okretanje vetrenjaa poreanih du ruba grada. Snani um obrtanja, tamo napolju, u noi. Blizu. Premda, ne ba. Ali izme su tako izuzetne. Plus trea-srea. A bio je tu i taj treptaj boanske svetlosti. I grad se zove Iskupljenje. Ona iskljuuje svetla Restorana - klozetsko ruiasto ROTILJ/POMFRIT/ALABRC - ukljuuje radio, Hamilton Bohanon i Asovi ritma sviraju slatko i tiho iz nekog grenog i zadimljenog kluba duboko ispod Beladone. Krpom za poliranje, ona daje aama onaj poslednji sjaj i stavlja samovar da vri. Mentu secka u mikseru - iako Majka, koja hre na kraju lanca, na madracu u susednoj sobi, smatra da je ukus bolji kada se runo isecka srpom - i da, da, da, ne sme da zaboravi, ukljuuje dijademu LED-dioda oko ikone Nae gospe sa Tarzisa i sipa u aicu-naprstak brendi sa Beladone za Blaenu Sv. Katarinu. Dolazi gost. 94

'Restoran izgubljenih snova' pripada (na isti nain na koji siroe pripada sirotitu) onoj samotnoj i ljubavi lienoj koli zaviajne arhitekture koja svoj najreskiji izraz nalazi u jevtinim kafanama. Ininjeri sa eleznice koji su, omakom, jedne noi posle previe piva i previe nonog radio-programa izmislili Iskupljenje, za sobom su ostavili i vagon 'Veliki juni, Tip III'. On je leao na najudaljenijem sporednom koloseku u senci silosa, poput one jedne cipele koju uvek pronaete na ravnom krovu. Majka Lepe Albukerki - ista ona usnula masa koja se znoji i kripi zubima na madracu u susednoj sobi - ugledala je naputeni vagon i usnila san o vratima, prozorima i aluzinama od bambusa kako otro sunce podneva na visoravni ne bi prodiralo unutra, o hladnjaku za pivo, samovaru od vulkanskog mesinga, o radiju i klozetu sa dubokom jamom (kako su samo boanski pijani stoari voleli da se nasade i unu poput pilia na zidu, da kukuriu dok se olakavaju u jamu), o galaksiji vilinskih svetiljki i neona dovoljnoj da same anele nagna da zapomau i amore. U tim danima, dok je snova jo bilo, slava Restorana rairila se kao mala, blago zarazna bolest irom Stamposa. On se nikada nije zaista smatrao, niti su ga smatrali, delom grada. Uvek je gledao prema ravnicama. U sezoni vetra tamo je moglo biti ukotvljeno ak i dvadeset prerijskih kuna, svijenih jedara, u blagom uzdizanju i sputanju na sidritu. A negde meu tim jedrima od milara sa naslikanim ognjenim tokovima s devet iljaka, meu tim gauo-izmama visokih potpetica podignutim na ipku ispod anka sa limenom gornjom povrinom, nalazila su se dvadeset etiri hromozoma Lepe Albukerki. Jer sama Lepa Albukerki proizvod je te iste kole izgubljenih i ljubavi lienih. Samotna i okretna, dugakih kostiju, od vetra ogrubelih aka, malih, pljosnatih dojki koje kao da se sastoje samo od bradavica. Masne masne masne kose: nekako neizbeno, pomislite, kad ve radi na takvom jednom mestu. Predodreena za ivot u teksasu i cvetnim top-korzetima. Bez cipela. Lepa Albukerki. Njena lepota je lepota ograde od bodljikave ice dugake pet stotina kilometara, ili krhotine vetrom uglaane plastike, ili dalekih pustinjskih terena. Majka neto guna, zvecka i okree se na kraju lanca. Lepa Albukerki presree mlaz kljuale vode iz samovara aom sa iseckanom mentom pre nego to ijedna kap padne na daske. Vebala je itavog ivota. Lepo je videti. Puna aa eka na limenom anku dok se ovek u udesnim izmama penje uz jedan dva tri stepenika i prolazi kroz leptirasta vrata. "Najbolji aj u gradu", kae Lepa Albukerki. "Jedini aj u gradu", kae stranac. "Sudei po izgledu." Ona se osmehuje. Tako. On pije. Tako. I to jeste dobar aj. Srk po srk, on ga pije, a ona ponovo oslukuje velike rotore vetrenjaa. Blizu. Blie nego ikada ranije. Prazna aa sa tunim muljem nakvaenog bilja stoji na anku. Stranac oslukuje njeno oslukivanje. "Ne ujem", kae. "Nije to nita naroito", kae ona. "Jedna od onih malih stvari koje izmisli za sebe. Poput obiaja, verovanja ili sujeverja. U stvari, glupost." "Lina vera nikada nije glupa. Ispriaj mi." "Oh, samo to da sam kao mala ubedila sebe da se svi rotori jednom u mnogo, mnogo vremena, usklade, poreaju se i okreu zajedno, na sekund. Samo na sekund. Ali ako moe da uhvati taj sekund kada se okreu u jednoglasju, onda sve moe da se dogodi." "Po zakonima haosa, to mora da se dogodi. A onda je zaista sve mogue." "Zakoni haosa", smeje se ona. "Dobar tos." Ali primetila je njegov ranac na podu i to kako joj namiguje svetlima i bleska crnim brojkama na sivoj podlozi, tako da sve to nije naroito smeno. Da bi prikrila nesigurnost, ponovo izvodi trik sa samovarom. Tako. "Oekivao sam vie ljudi, poto je jedino ovo mesto otvoreno." "Niko vie ne izlazi naroito esto otkad su snovi umrli, gospodine. Zbog ega bi iko uopte doao na jedno ovakvo mesto, osim da sa nekim podeli snove?" "Zaista", kae noni putnik i poslednji trzaj dugotrajnog ravniarskog vetra ulazi kroz leptirasta vrata, klizi kraj anka sa limenom ploom i nosi mu peeve mantila. Vreme je da krene dalje, drue. Vreme, zaista. Zveckanje centavosa po limu. "Hvala ti za vreme i aj, ali sada je vreme kada moram da poem." "Da poe? Veeras? Kuda?" "Tri pitanja. Kada te pitam triput, mora da odgovori. Stara deuteronomijska izreka. Da poem? Odavde. Veeras? Samo sam iskoraio iz bezvremenosti da bih zaokupio trenutak tvog vremena. Kuda?" 95

Okree se na barskoj stolici. Napolju, iza njihovih odraza na prozorima, munja vreline dodiruje ovla rub sveta. "Svuda i nikuda." "Nemoj ii." Dve rei, ali sudaraju se jedna s drugom poput stoarskog bia u praini. "Platio sam ti i zahvalio. Kakav razlog moe da mi navede za to da ne odem?" "Nisi sa mnom podelio svoje snove. A meni trebaju tvoji snovi." "Snevaj sopstvene snove, sestro." vrsto nabija eir da bi odoleo iskuavanju nonog vetra, nabacuje zapanjujui ranac na ramena. "Zar ne shvata? Ja ne sanjam nikakve snove. Niko od nas ne sanja nikakve snove. Svi su prodrani." Mrava Lepa Albukerki masne kose izlazi iza anka 'Restorana izgubljenih snova'. A dole, na sporednim kolosecima, lokomotive se bude iz kibernetskog sna i jee mlazevima pare i fuzionih fantoma. "Trebaju mi tvoji snovi, gospodine sa neverovatnim izmama, jer sa svakim snom ja sam za dan blie slobodi." Lanac je gladak, svilenkast. Naziv 'Vitlejem Ares elik' otkovan je na svakom beougu. Naga koa oko njenog struka izmeu teksasa i cvetnog top-korzeta krastava je od ireva starih i novih tamo gde lanac grize meso. "Zaboga, dete, ta se ovde dogodilo?" "Izazvala sam Poast Nesnevanja, gospodine. Dovela sam deraa snova. Gledaj." Okree ga na obrtnoj barskoj stolici, gde je ponovo seo okiran i zbunjen, da bi pogledao ka prozoru. Ukljuuje glavni izolator: tama je vidljiva u 'Restoranu izgubljenih snova'. Neon se obraa neonu s druge strane eleznikih ina: LEDENO HLADNO PIVO baca hologramske rue na ROTILJ/POMFRIT/ALABRC. Svaki prozor grada okrenut depou predstavlja ogledalo. "Mi u Deuteronomiji verujemo da je dobra medicina kada se dva ogledala okrenu jedno prema drugom", kae stranac. "Svaki put kada pogleda u ogledalo, jedan deo tebe ostane tamo, trenutak tvog ivota zarobljen u odrazima, a kada dva ogledala pogledaju jedno drugom u odraz, takvi trenuci bivaju osloboeni." Ona se naginje blie njemu. Osea njen miris znoja i pustinjskih rua. Ona osea njegov mous istroenog vremena i prostora. "Ovde je slino", kae ona. "Ali drugaije. Mnogo drugaije. Vidi." On prati pogledom vrh njenog prsta u vrelu, blisku no. A tamo, izmeu restorana i 'Kutimujske religijske kurije i trnice ikona', vidi to. Vidi, ali ne moe tano da odredi ta se tamo nalazi. Istovremeno, jedna stvar i mnotvo njih; povrine i faze, bez definicije ili supstance. Polimorfno. Fragmentarno. Kao kada rukom pree preko dugmeta za biranje stanica na radiju gore gore gore uz vazdune talase, glas, povik, statiko brbljanje orbitalnih entiteta koji apuu jedan drugom, molitva, pesma, amar, saksofon, akord orkestra, lupkanje doboa, rasparani svet koji ti se tumba iz zvunika. To je neto sainjeno u potpunosti od snova. Tu je ljudska glava od crne gume. Tamo iguana sa tokovima umesto nogu. Ovde pola kue, s polovinom belog pernatog krila. Onde otkos letnje doline. Tu je miris kafe u hladno zimsko jutro. Tamo zvuk histerinog smeha. To je najslaa pesma koju nikada nisi uo. Najotriji no tvoje najcrnje noi. Karneval u sumrak. Ponienje dok stoji nag pred itavom parohijom. Prepoznavanje prijatelja u potpuno neprepoznatljivim telima. Strahovi za roditelje, mua, enu, ljubavnika, dete. Nade, planovi, ljubavi oduene i neuzvraene, najmranije fantazije, najplemenitije tenje. Svaki dragoceni san i vizija pod zvezdama. dera snova. Dok on zuri opinjen - jer koga to jo snovi ne mogu da oaraju - ona apue: "Verovanje. Sujeverje. Male stvari koje izmisli za sebe. Rekao si da lina vera nikada nije glupa. Vera je strana stvar. Imati vere u neto znai uiniti to stvarnim, dati mu ivot. A ponekad taj ivot postane i vie od onoga to si stvorio za sebe, otrgne se od tebe i oslobodi, postane toliko snaan da mu vie nije potrebna tvoja vera da bi postojao. ivi, hoda i hrani se sam. Pouj, strane." I poto je Bog Panarhiki, to ostavlja restorane da ekaju kraj izlaznog koloseka na zviduk nonog polarnog teretnjaka, odredio da oni budu srce i dua takvih stvari, ona mu pria o tome kako je Lepa Albukerki izazvala Poast Nesnevanja. Bile su to dobre godine; godine izama od 500 dolara nanizanih du ipke anka, godine zviduka samovara, godine leda na pivskoj boci, godine punog depa i obrtanja centavosa na limenom anku. Godine 96

radija, kada je njena majka pevala uz sving tri saksofona i truba dok je ila du anka i oko stolova, a stoari gurali zamotuljke plavih novanica preko anka, rukom uvijenih u vrste cigarilose. Evo malo, da sauva za Albukerki. Godine plesa: nikada nije mogla da se seti prilika kada nije plesala uz noni radio, a stoari su vikali: Hej, vi, tamo pozadi, dajte devojci malo prostora, tapali i ljubili joj ruku, klanjali se utivo utivo utivo Mogu li imati tu ast da sledei ples bude moj? Tokom svih tih godina, ona je plesala, kroz spontanost detinjstva, bolnu samosvesnost puberteta, u uvianje da njen mravi ples uz melodije sa radija i lupkanje pivskih boca po anku predstavlja jedinu lepotu u ivotu tih ljudi sa vetrom erodiranih ravnica. Kafana je uskala. Samovar poskakivao. Vrela mast puckala. Mama zvidala i meko hodala iza anka. Radio se ljuljao ritmom planete. A ravniarski mornari poreani du anka vikali su Albukerki Albukerki hajde Mama daj tu tvoju seksi kerku 'vamo i ona je izlazila iza hladnjaka za pivo i stajala u sreditu njihovog kruga od pivskih boca i izama sa Beladone. A onda je ugledala njega. Oduvek je bila luda za deuteronomijskim eirima. A on je ustao, skinuo veliki, okrugli eir sa glave i naklonio se onako kako to rade u toj drevnoj, drevnoj zemlji, a onda rekao: "Mogu li imati tu ast da sledei ples bude moj?" Jedan dodir, i treperavi neoni, mrka lica oprena prainom, iroki osmesi umazani betelom, bubnjanje pivskih boca, sve je bilo poniteno. Ostali su samo oni, da se okreu uz radio pod okretanjem toka meseca-prstena. Predala mu se sa uzdahom i krikom u kabini njegove prerijske kune. Uad i jedra udarali su o katarku od ugljenikih vlakana; prerijska kuna ljuljala se i uzdizala na svojim promagnetnim levitatorima; njena krma iscrtavala je tajanstvene heksagrame u praini Iskupljenja. "uti", rekla je kada je spustila prst na njegove pohlepne usne, pomislivi da je ula neto u vetru, prolazak nekog duha, ili blagonaklonog anela, ali on ju je ponovo privukao sebi uz isprekidano stenjanje i povike, i ona nikada nije ula, nikada nije uoila taj sveti trenutak kada su se rotori vetrenjaa svi okretali u jednoglasju i kada su divlje stvari putene na zemlju. Sateliti i spiritualna stvorenja beskrajno su se tumbali visoko iznad male plastine kune. Zvezde su bledele. Sunce se dizalo iznad silosa. "ta e ti", zapitao se u tom poluusnulom poludetinjastom polusvesnom stanju ranog jutra kada je enska ljubav prema mukarcu najistija, "aa brendija?" (Dok je razvratno posmatrao kako puzi naga po pretrpanoj kabini i trai trai trai u jutarnjoj hladnoi visoravni.) "Treba da ispriam svoje snove", rekla je ona, uoivi malu bocu pia 'Voda Svete Ekaterine' i jednu ajnu au sa komadiima mente slepljenim za rub. "Zbog ega treba to da uradi?" "Da ih se ne bi dokopao dera snova." "A brendi?" "Snovi su se oduvek rastvarali u alkoholu." "Ne misli to, valjda, ozbiljno." "Znam da je blesavo. Naprosto, tako sam vaspitana. Ovde sujeverja, verovanja, teko umiru." "Pusti sada deraa snova", rekao je on, uzbuen prizorom njene nagosti, dok se saginjala iznad ae brendija. "Ja hou da proderem tebe. Daj mi to." I progutao je brendi, zaurlao kao puma koja lovi, i ona se ponovo spustila na njega meu ilimima i konopcima, porcijama hrane i izmama od 500 dolara za par, a prazna aa pala je i otkotrljala se po podu kabine; u njoj nije ostalo nita osim prokletstva i sasuene mente. (Ovde nastaje kratka pauza u prii, jer svaki pripoveda tako vet poput nje zna za dramsku vrednost pauze u savrenom trenutku.) "Rekla sam mu da ga volim", kae ona strancu. "Rekla sam mu da u otii sa njim, samo treba da kae jednu re, i mi emo zajedno jedriti preko Stamposa. Ali naravno, on tu re nikada nije rekao, jer nije ni znao kako ona glasi, a ja sam gledala kako mu vetar nadima jedra i odnosi ga i znala sam da se vie nee vratiti. Oseala sam kako mi postaje sve manji i manji u srcu sve dok, u jedanaest minuta do jedanaest, ta jarka takica u srcu nije potpuno nestala, a ja sam shvatila da ljubav, kao i snovi, moe da bude opsena ogledala, neto to se opazi naas kada se dva ivota za tren okrenu jedan prema drugom." (I ona nastavlja dalje s priom, bez zastajkivanja, bez oklevanja.) Tamo, na rubu grada, dok letnje munje sevaju nad zemljom du ogromnog obzorja, osetila je da e se nepromenjivi Stampos promeniti. Uz brujanje krila vetrenjaa, rotori su se spremali da se suoe jedan s drugim i ona je, dok se praina dizala pod njom, hodala natrag prema neonu Restorana. I u tom istom trenu, svi su u gradu stali, digli pogled i onjuili vazduh: gospodin Peskovado u 'Trnici religijske kurije', andra 97

Das u kancelariji za otkup ita, gospoa Kilimambote u eleznikom uredu Vitlejem-Ares, dve pegave devojke-mainovoe okaene o kabinu teretnjaka 'Transpolarna vua' Tip 16 na bonim kolosecima, svi su osetili kako im treptaj spiritualne strepnje probada duu. U tri minuta do tri, kada Bog Panarhiki apatom tera due u smrt, gospodin Peskovado iz 'Kutimujske religijske kurije i trnice ikona' spavao je u svom krevetu, iza radnje pune ikona i svea, devetokrakih zvezda i molitvenih zmajeva, i sanjao igru sa gumom i vezivanjem uz uee neizmerno debele ene sa Beladone, kada je, pri samom vrhuncu - kako psiholokom, tako i fiziolokom - san naglo bio okonan. Nita. Crnilo. Bez slika, bez zvuka, bez sna. Nestalo. Gospodin Peskovado nije mogao ak ni da se seti da je sanjao, a kamoli ta je bilo predmet njegovog sna. Sledee noi, operater u silosu po imenu Ade Danderambelo, tri sestre Pentekost i H. Vilson Nezbit, zvanini gradski kloar, svi su naglo prestali da sanjaju tano u tri minuta do tri. Sledee noi, svi sa leve strane Siloske ulice prestali su da sanjaju u tri minuta do tri. Nebesa, paklene jame, strast i otrovi, snovi o slatkom ubistvu i hitanju kroz beskrajne arene halucinacije, snovi o proganjanju, kiobranima i stajanju samo sa fluorescentnim ruiastim unihopkama na sebi nasred stanice Brem ajkovski, nuenju buta peenog psa od strane Legendarnog Glena Milera umesto nagrade za sviranje Zviduka u pet na trombonu (koji, u stvari, ne umete da svirate, ak ni jednu jedinu notu) i sluanju najsmenijeg vica na svetu ili tajne Vaseljene u apatu Boga Panarhikog. Svi su oni nestali. Okonani. Amputirani. Progutani u tami. A sledee noi, u pitanju je bila svaka kua sa neparnim brojem u Iskupljenju, i kada starci vie nisu mogli jedni drugima da prepriavaju snove uz pirinano pivo i aj od mente na verandi Odmorita za ravniarske mornare, postalo je oigledno ak i najtupavijem stanovniku da je Neto sa velikim 'N' krenulo po Zlu sa velikim 'Z'. Ali tek kada se udovica Vikramasingi (njen pokojni mu poginuo je prilikom nesrenog pada u puni silos: udavio se u gen-formiranoj rai. Svakog leta njegov grob postajao je malo itno polje zahvaljujui kome je njegova udovica pripremala male, pobone raane vekne u obliku nasmeenih lica) probudila u tri minuta do tri zbog izrazitog oseaja neijeg prisustva u spavaoj sobi, ljudi su shvatili pravu prirodu svoje zajednike muke. Previe preplaena da bi se pomerila, vrisnula, uinila bilo ta osim da blago popusti petlju, udovica Vikramasingi leala je i drhtala u strepnji dok je neto puzalo preko njenog uznoja i jorgana da bi se posadilo, nevidljivo, neopipljivo, ali neporecivo prisutno na njenim pozamanim grudima. Kako je to bilo? pitali su uplaeni, uzbueni ljudi iz Iskupljenja, a ona im je odgovorila, kolutajui oima, naginjui se napred pod odgovarajue konspirativnim uglom, da tamo nije moglo nita da se vidi, nita da se vidi, nita da se omirie ili dodirne. Samo se uo zvuk. Zvuk? pitali su ljudi iz Iskupljenja. Kakav zvuk? Ovakav, odgovorila je udovica Vikramasingi i, poto je nasula aj od mente u tacnu, usisala ga na odvratan nain kroz napupele usne. Sisanje. Sisanje ju je nekako oslobodilo ukoenosti, poput komarnog ira koji prska na prosjakovom vratu. Udovica Vikramasingi uspravila se na krevetu i vrisnula punim pozamanim grudima. Na dodir tog izuzetnog vriska, neto je skoilo sa kreveta i, proavi izmeu ogledala na zidu i toaletnog stola, na tren bilo uhvaeno unutar beskrajnih odraza. Udovica Vikramasingi naas je ugledala par gumom obloenih lisica, enu sa pipkom koji joj je rastao iz pupka usred ume dinovskih papratnica, veknu raanog hleba, nasmeenog mukarca sa srebrnim opasaem, gomilu ljudi koja juri za vozom dok nebo pada iza njih u kii razlomljenih komada. Onda je to kliznulo ispod vrata na ulice Iskupljenja. Ta no jesenje ravnodnevice, kada su zvezde neprimetno promenile orijentaciju, proglaena je zvaninim Prvim danom Poasti Nesnevanja. Te noi, Iskupljenje je umrlo. Nita ne ivi dugo kada ostane bez snova. Zatvorenica u svojoj eliji. Pustinjak na vrhu svog pustinjskog stuba. Boleljivo dete u postelji na verandi, dok druga deca jure okolo po praini i zemlji. ena smrvljena pod pesnicom potitenosti, u zamci u sopstvenom domu. Snovi. Odredita. Nade. Tenje. Sve to ini njihov bol podnoljivim. Uzmite im to, unitite, proderite, i ubiete ih podjednako sigurno kao da ste ih zaklali. Niko se nije smejao. Niko nije plakao. Niko nije izlazio. Niko se nije alio. Niko nije itao knjige. Niko nije stajao na nonom rubu grada da bi posmatrao kako se mesec-prsten tumba na nebu. Niko se nije budio iz sna na zvuk nonog teretnjaka koji vue voz od stotinu vagona rude odozgo, s pola, niti se pitao kuda on to ide tako daleko kroz tako dugu dugu no ili pomiljao da poe s njim. Niko nije igrao. Niko nije pevao. Niko nije vodio ljubav. Niko nije popunjavao formular dravne lutrije niti kupovao nove cipele. Niko 98

nije slao pisma niti pisao pesme. Kada su se neonske cevi u natpisima du druma kraj depoa pokvarile, niko ih nije zamenio; kada su hologrami zatrepereli kao svretak kratkih i beznaajnih ivota, niko nije ponovo podesio lasere. Starci na verandi ajdinice priali su o cenama pirina, isporukama ita i tritu stoke, ili o sportu na televiziji i povraaju poreza, o prednostima drugog modela friidera, i nikada nisu previe pili u vrelini podnevnog sunca. Deca su igrala kolice i mbao, radila domae zadatke skrivena, odlazila u krevet posle veernjeg dnevnika bez ijedne rei protivljenja i nikada nisu bila drska prema roditeljima, preskakala obroke niti dolazila kui prljava od svinjske balege. Niko se nije nadao. Niko nije eznuo. Niko nije matao. Niko nije sanjao. Niko nije iveo. Dugotrajni sivi vetar istovario je svoj teret praine na Iskupljenje, trun po trun po trun, kao pokrov. Samo je jedna osoba bila imuna. Samo je ona sanjala i ona je i bila ta koja je prizvala deraa snova da treperi i ispreda se iz svojih metalnih ogledala beskrajnih odraza. "Tako su me otkrili", kae Lepa Albukerki, i nona pria s visoravni dola je do svretka. "Lice mi je bilo suvie vedro. Hodala sam suvie uspravno. Zastajala sam da gledam na rubu grada, mesece, zvezdu, oslukivala sam rotore vetrenjaa. Tada su shvatili. Roena majka odrekla me se pred gradskim veem. Lanac je ona izmislila. Kao cenu. Vidi, svako ko doe ovde, u grad, u Restoran, mora da provede no sa mnom, da spava sa mnom i da mi da svoje snove." Ona stavlja bocu na ank. Pri neonskom svetlu i u snenim senkama, stranac je ispituje vrcima prstiju, s uenjem. Brendi s Beladone. Donja treina boce ispunjena je mutnim talogom. "Snovi, gospodine." Lanac gmie po linoleumu; savest u liku zvearke. "Svakog jutra, priaju mi ta su sanjali, a ja to beleim na listovima papira. Onda papir umotam i ubacim u bocu. Kada se napuni, svi e doi ovamo, svi stanovnici Iskupljenja, svaki e otpiti po naprstak i dobiti natrag svoje snove. Snovi se rastvaraju u alkoholu, gospodine. Kada rukopis na papiru izbledi, to za nekoga znai novi san." Stranac ispisuje po anku ifre i brojke kaiprstom umoenim u hladni aj. "Proi e deset godina pre nego to se ta boca ne napuni", kae. Uhvaeno meseinom, stvorenje koje jede snove trza se i drhti na ulicama. "Ostavilo ti je tvoje snove, ali ti je progutalo ivot. Ti si podjednako rtva poasti kao i svi oni. Jo vie." On die lanac, odmerava ga beoug po beoug. Majka guna. Majka hre. Majka se prevre u dubokom spavanju, lienom snova. "Mogla si da se oslobodi kad god si htela. Da si htela. Svi oni iji su snovi smeteni u tu bocu uinili bi to, poveli bi te sa sobom, bilo kuda, bilo gde na svetu. Krivica je ono to te vezuje za ovo mesto i za majku." Hvu hvu hvu uju se rotori dok se okreu u dubokoj, tamnoj noi. Stranac podie putni ranac na ank, odmotava crnu, zatupastu spravu pomalo nalik na sklopivi kiobran, a pomalo i ne. Smotani kabl povezuje to sa neobinim rancem. "Glup je onaj putnik koji putuje stazama kakve ja biram, ako nema izvesnu zatitu", kae on, smrknuto, dok cevi sijaju, namotaji zuje, pokazivai trepere. Okree se prema Lepoj Albukerki. "Mogu da prekinem taj lanac. Evo tu. Odmah. Za tren. Ali ti mora da kae da eli da to uradim." "Ne mogu. Ne mogu, gospodine. Snovi..." "Ali ta ako bih ti rekao da isto tako mogu da vratim i snove? Ne nove snove, niti snove drugih ljudi, ve one stare. Prave snove. ta bi tada rekla?" "Moe li to? Zaista?" "Mogu da ih vratim. Pokazala si mi kako to moe da se uini. Ali od tebe zavisi, kao to od svake gradske due liene snova zavisi da li e ponovo uzeti svoje snove natrag." "Kako, gospodine?" "Veruj mi. Da li mi veruje?" "Ja... verujem ti." "A da li eli da bude slobodna?" "Da! Da! Oh, Boe, da!" 99

Stranac uperuje crni kiobran u mesto gde lanac dodiruje pod. Munja najistije mogue bele svetlosti obasjava tamnu unutranjost 'Restorana izgubljenih snova'. Samovar, prljave ae, boce poslagane u police iza limenog anka, sve to zvei od kotrljanja mikrogrmljavine. Majka se budi u tami, uz povik; ponovo se obruava u spavanje. Dim se vije iz rupe gde je tahijonski zrak u paru pretvorio lanac, pod i dvadeset centimetara podupiraa Iskupljenja. "Hodi!" kae stranac i ilji brkove, grabi jednom rukom ranac, drugom Lepu Albukerki. "Hodi! Odmah! Brzo!" Vue je kroz vrata koja nije bila u stanju da ostavi protekle tri godine, niz stepenice, na ulicu gde istopljeni kraj lanca ostavlja zmijski trag u sivoj praini visoravni. Srce joj bukti unutra kao festivalski vatromet, omamljeno vrtoglavicom slobode poput molitvenih zmajeva koji se obruavaju i prave petlje, noeni spiritualnim vetrovima. U stanju je da krene kuda god poeli: i tome nema kraja. Nema kraja. "Hodi", kae stranac, "hodi", i uz smeh, suze, Lepa Albukerki puta da je on vue praznim ulicama ispunjenim senkama neona i neuroza. Na limenom anku, boca pozajmljenih snova kotrlja se i klati, pada na tle i razbija, a sve te godine rastvorenih snova cure izmeu dasaka poda. Sa rukom u ruci, oni tre do ruba grada, do mesta gde nezgrapni kran mikrotalasne kule Iskupljenja die molitvenu iniju od prepletane ice prema Bogu. "Sada", kae stranac, i ini se da je sa svakim korakom u trku, posle svakog izgovaranja rei hodi, za korak i re postao mlai na onom mestu gde prava mladost nikada zaista ne umire. Munja sjajna kao kadilak bleti mu u oima, osmeh mu je kao neon duboksova u ajdinicama poreanim du magistralnih drumova sveta. Vere se uz mikrotalasnu kulu, ruka preko ruke, nareuje zapanjenoj Albukerki (koja ne shvata ba sasvim ta se deava, osim da je u pitanju neto divno) da mu dobaci kabl iz ranca i, poto se prikljuio na planetnu mikrotalasnu mreu, malu runu tastaturu. Prsti mu kuckaju po mekim tasterima i veliku tiinu Iskupljenja ispunjava iznenadno brbljanje zrikavaca kojim orbitalna bia razgovaraju jedno s drugim dok se obruavaju kroz no prema jutru. Stranac okree lice nebu i osmeh mu je pun zvezda-padalica. "Duni su mi", dovikuje joj. "Na velikoj vremenskoj udaljenosti odavde, uinio sam im, inim, uiniu im - prokleti jezik, zato nema odgovarajua vremena? - veliku uslugu. Oni su moralna stvorenja, kao svi aneli, i imaju istanan oseaj za ugovorno pravo i obligacije, ali, kao sva spiritualna bia, manje su vezani vremenom od nas. Gle!" I dok visi o jednoj ruci s kule, pokazuje drugom iza eleznikih ina, iza neonskog znaka ROTILJ/POMFRIT/ALABRC, iza silosa, iza sivih Stamposa, iza ruba planete prema mestu gde upravo pada jedna usamljena zvezda. Lepa Albukerki stoji srca probodenog sa devet desetina uenja i jednom desetinom strepnje dok zvezda nailazi u padu preko sveta, prema njoj, narasta, tumba se i premee kroz svemir, bletava, svetlea letelica. Zaklanja oi od njenog prodornog sjaja. "Gle!" zapoveda stranac ponovo i ovaj put pokazuje opet preko grada, iza Iskupljenja i njegovih crvenih crepova, dimnjaka i od duhova izlizanih, iscepanih, beskorisnih, molitvenih zmajeva, prema jutarnjem rubu sveta. A na vrhu njegovog ispruenog prsta druga zvezda odvaja se iz meseca-prstena i premee dok hita prema Iskupljenju i njegovoj visoravni. "Gle!" uzvikuje stranac trei put, smeje se i mae deuternomijskim eirom, a svetlucavo tumbanje prestaje i u zaslepljujuem treptaju dva svetlosna diska poinju da se neumoljivo kreu preko zemlje, prema gradu. "Krila!" vie on. "Orbitalna ogledala, iz drevnih dana kada ih je ROTEK koristio da sunevu svetlost usmeravaju na polarne kape i pretvaraju ih u paru. Svako je promera pet kilometara, ali lagano poput krila anela. Ne smeju da se spuste u atmosferu nie od trideset kilometara." Svetlosni diskovi pribliavaju se preko Stamposa i Iskupljenje je tano izmeu njih. Lepa Albukerki titi oi dok se krugovi susreu iznad nje i spajaju. Svetlost. Beskrajna svetlost. Prvobitna svetlost. Iskupljenje ui, tamni i prestraeni reptil, ispod dva lebdea ogledala. U njihovoj ii, Lepa Albukerki se okree, udi, osea svetlost na licu, u kosi, na akama. Stari ludi stranac ljulja se kao dete okaen o mikrotalasnu kulu, smeje se i smeje i smeje. A iz beskrajne regresije, iz odraza odraza odraza, iz beskrajnog smanjivanja Iskupljenja uhvaenog izmeu dva orbitalna ogledala trideset kilometara visoko, na rubu troposfere, izvire svaki ukradeni san, svaka izgubljena nada, svaka dragocena pomisao i vizija. Sve je postalo vidljivo. U treptaju svetlosti ulice su ispunjene krhotinama i ravnima vizija: krilate kue, deca koja maze make, pretei roaci na koturaljkama, fuzioni aneli, plamenovi pakla, oblacima ispunjena nebesa to miriu na marcipan; svi planovi, ambicije i zamisli; sve brilijantne karijere i ivoti posveenosti, visoka, gorda i samostalna deca to koraaju svetom, 100

kuhinjska pomagala i neoekivana roendanska slavlja, dugo planirani odmori i divni penzionerski dani, zavodljivi apat vetra po elinim inama u koje je svet umotan, stajanje na rubu grada i gledanje u nebo, sa uenjem i nadom: sve se to obre i tumba ulicama poput iupanog korova noenog olujom snova. "ta da radim?" pita Lepa Albukerki stranca. "Ne znam ta da traim!" "Sebe!" vie on i mae joj pustinjskim eirom. "ta drugo?" Zaista, ta drugo? Ona tri ulicama punim tuih snova, gura se kroz udesa i divote, prisne fantazije, javne tenje, razbija ravni namrekanog cvea, kua od okolade, ena sa raznim duvakim instrumentima umesto glava, dinovskih putujuih genitalija, strahova od smrti izazvane padom meseca i nadanja da e spiritualni vetar snevaa poneti u drutvo svetaca i anela; trai, trai, trai i na uglu ulice Dambolaja, pronalazi. Sebe. Lepu Albukerki kakvu je Lepa Albukerki oduvek sanjala. Prua ruku ka sebi iz sna, a Albukerki iz sna prepoznaje je, osmehuje se i odgovara tako to i sama prua ruku, i dok pada u zagrljaj one koja eli da bude, bie iz sna eksplodira u hiljadu Albukerki, milion Albukerki, u sve mogue Albukerki koje bi bile kadre da nastave dalje posle tog trena: bogate i sirote, lepe i sakate, mone i skromne, ljubavnica, budala i pritvorica, ispunjena ljubavlju i ispunjena mrnjom, ispunjena nadom i ispunjena oajanjem, ispunjena svetlom i ispunjena tamom; to su svi mogui ivoti koje je ikada sanjala. "Da!" uzvikuje ona. "Oh, da!" i najednom, oluja tih ivota besni u njoj, hita da ispuni to mesto koje je tako dugo bilo uplje da je zaboravila ta ga je uopte ranije ispunjavalo. I tada uje. Sa velike daljine, iz Stamposa. Daleko niz ine. Zviduk nonog teretnjaka koji nailazi. "Moe da stigne, ako to eli", kae stranac, najednom, neobjanjivo, kraj nje. "Jo ima dovoljno vremena." "Ali ostali..." "S njima e biti sve u redu." Probueni neprirodnim osvitom iz dubokog spavanja, lienog snova, stanovnici Iskupljenja naviru kroz svoje ulaze i kapije u tih nekoliko ulica, jure svoje snove, hvataju i grabe velike pregrti i trpaju ih u torbe, eire i kutije. Neki stoje u pranjavoj ulici i trpaju pune ruke sitno iskidanih snova u guu; drugi se opremaju mreama i uzdama, stoarskim konopcima kako bi pomou lasoa ukrotili divlje snove. Na uglu Sevastopoljske i Devete, dva starca tuku se oko posedovanja iste lepe ene iz sna, nage, prekrivene srebrnim krznom pume; dole, kraj depoa 'Vitlejem Ares eleznice', supruga grdi mua zato to ga je uhvatila sa narujem punim snova o eni njihovog prvog komije. Roditelji okretno zaplenjuju odlomke razvratnih i lascivnih snova koje su napabirila njihova deca, jarke, blistave i grene iz slivnika; omladinci kriom kupe unaokolo sve jo nezatraene vizije koje mogu da pronau, uz pomisao da ih kasnije prodaju pravim vlasnicima dok se prijatelji i komije tuku i zamahuju kasapskim seivima da bi odsekli to vee komade sa blistavih graevina najuzvienijih snova. Ponovo se uje zviduk voza. Blie. Dolazi kolosekom, nezaustavljiv kao smrt. Konice cvile; hiljadu tona nonog teretnjaka usporava prema skretnicama. Ostaje jo samo nekoliko trenutaka, a ona se jo nije odluila. Stranac hvata Lepu Albukerki za ramena. Izvan njegovih ruku i njihova dva tela, vie ne postoji nita, ba nita. "Odlui se. Izbor je tvoj. Bol je tvoj. Ali ta god da uradi, ne sme da se osvre." Jer tako je uvek bilo u legendama. I ona gleda, ne natrag, ve navie, prema dva diska bele svetlosti, kilometrima iznad grada. uje zviduk voza i njegov zvuk ispunjava svet. "Da", kae, trei put. "Da, da, oh, Boe, da." "Kreni, onda." Tri, dalje od ulica ispunjenih poludelim lovcima na snove i sve te smrskane i razbijene nade; dalje od stranca, koji se osmehuje odreenom vrstom osmeha ispod ruba deuteronomijskog eira. Tri prema silosima i bonim kolosecima, preskae srebrne ine jednu po jednu prema fuzionom tegljau 'Vitlejem Ares' Klase 88 koji uz kripu usporava preko skretnica prema izlaznom koloseku, obmotan parom i reaktorskim magnetnim duhovima, i nastavlja kraj spore parade otvorenih vagona i hemijskih rezervoara. Posada ne moe da je vidi, suvie je ispunjena nevericom i obuzeta posmatranjem tog malog odlomka ludila koji je iz uma Panarha ispao na ulice malog grada u Stamposu. Stranac lagano tape, dok Lepa Albukerki, u svom teksasu i cvetnom top-korzetu, i dalje bosonoga, naskae na spojnicu i, u tri koraka od kakvih se ostaje bez daha, uspinje se lestvicama na krov, dok magnetni reaktori grme, a lokomotiva dodaje snagu i ubrzava iz Iskupljenja. Onda se on okree, od ina, od ljudi, od svetlom ispunjenih ulica; svemu tome okree lea i jednim korakom svojih udesnih izama istupa iz sveta u snevanje, a za sobom ostavlja samo male treptaje 101

munja, vrtloge praine i boju u svakom neonu du ulice Depoa, za koju bi svako, da je samo pogledao, rekao da je to upravo boja Bojih oiju. Voz dobija na brzini. Lepa Albukerki se ne osvre. Nikada se ne osvri. Gledaj napred, du vijugavog niza vagona i tankera dok se gurkaju na skretnicama, gledaj napred, dalje od konusa prednjeg fara lokomotive, du ina, kuda god da vode. Kosu joj nosi vetar to duva sa ivice sveta. Ne vidi majku koja, poslednja probuena iz snova lienog spavanja, stoji na stepenicama 'Restorana izgubljenih snova' sa prekinutim lancem u jednoj ruci i razbijenom bocom brendija s Beladone u drugoj, ne moe da joj uje glas od grmljavine fuzionih motora i kloparanja kareta, kako je doziva. Tri puta. "Albukerki! Albukerki! Albukerki!" Voz prelazi preko otrog ruba diska suneve svetlosti u mrak noi na visoravni. A tamo, iza silosa, du ruba grada, rotori vetrenjaa okreu se na dugotrajnom, sivom vetru. U jednom trenutku, krila im se okreu u savrenom skladu. Hvu hvu hvu. Hvu hvu hvu.

102