S Onu Stranu Identiteta

S ONU STRANU
IDENTITETA
RODERS BRUBEJKER i
FREDERIK KUPER
S engleskog prevela Jelena Staki
Najgore to ovek moe da uradi s rei-
ma, pisao je Dord Orvel pre pola veka, jeste da
im se preda. Ako jezik treba da bude orue izraa-
vanja a ne prikrivanja ili spreavanja misli, nastavio
je on, ovek mora dopustiti da znaenje bira re, a
ne obrnuto.
1
U ovom lanku tvrdimo da su se dru-
tvene i humanistike nauke predale rei identi-
tet; da to ima kako intelektualnu tako i politiku ce-
nu; i da mi moemo i bolje od toga. Identitet, tvr-
dimo mi, lako moe da znai suvie mnogo (kad se
shvati u svom jakom znaenju) suvie malo (kad se
shvati u svom slabom znaenju) ili da ne znai nita
(usled svoje dvosmislenosti). Razmotriemo koncep-
tualnu i teorijsku ulogu za koju se smatra da je oba-
vlja re identitet, i predloiti da tu ulogu mogu bo-
lje obaviti drugi termini, manje dvosmisleni i neop-
tereeni reifikujuim konotacijama identiteta.
Tvrdimo da nas preovlaujui kon-
struktivistiki stav o identitetu nastojanje da se taj
termin omeka, da se oslobodi optubi za esenci-
jalizam time to bi se uzimalo da su identiteti neto
konstruisano, fluidno i viestruko ostavlja bez ika-
kve racionalne osnove za govor o identitetima i lo-
e opremljene za ispitivanje tvrde dinamike i
esencijalistikih tvrdnji savremene politike identite-
ta. Meki konstruktivizam doputa bujanje navod-
nih identiteta. Ali, dok oni bujaju termin gubi
svoje analitiko uporite. Ako je identitet svuda, on-
da on nije nigde. Ako je fluidan, kako moemo da
shvatimo naine na koje samopoimanja mogu ojaa-
ti, ovrsnuti i kristalisati se? Ako je konstruisan, ka-
ko da shvatimo ponekad prinudnu silu spoljnih
1 Iz Politika i engleski jezik, u George Orwell, A Collection of
Essays (Harcourt Brace, New York, 1953), 169-170.
identifikacija? Ako je viestruk, kako da shvatimo strahovitu jedinstvenost kojoj po-
nekad tee a ponekad je i ostvaruju politiari koji nastoje da puke kategorije
preobraze u ujedinjene i iskljuive grupe? Kako da shvatimo mo i patos politike
identiteta?
Identitet je kljuni termin u govoru svojstvenom savremenoj politici
i drutvena analiza mora povesti rauna o toj injenici. Ali to ne zahteva od nas da
identitet upotrebljavamo kao kategoriju analize ili da identitete konceptualizu-
jemo kao neto to svi ljudi imaju, konstruiu, emu svi ljudi tee i o emu svi pre-
govaraju. Konceptualizovanje svih afiniteta i afilijacija, svih oblika pripadanja, svih
doivljaja zajednitva, povezanosti i kohezije, svih samopoimanja i svake samoiden-
tifikacije u idiom identiteta optereuje nas jednim tupim, ravnim, nediferenci-
ranim renikom.
Ovde nemamo za cilj da damo prilog tekuoj raspri o politici identite-
ta.
2
Umesto toga, fokusiramo se na identitet kao analitiku kategoriju. Ovo nije
puko semantiko ili terminoloko pitanje. Mi sugeriemo da upotreba i zloupo-
treba termina identitet pogaa ne samo jezik drutvene analize nego i neodvo-
jivo od toga njenu sutinu. Drutvena analiza ukljuujui i analizu politike
identiteta iziskuje srazmerno nedvosmislene analitike kategorije. Ma koliko bio
sugestivan termin identitet, ma koliko da je neophodan u nekim praktinim kon-
tekstima, on je suvie dvosmislen, suvie rastrzan izmeu tvrdih i mekih znae-
nja, izmeu esencijalistikih konotacija i konstruktivistikih kvalifikativa da bi mo-
gao dobro sluiti zahtevima drutvene analize.
KRIZA IDENTITETA
U DRUTVENIM NAUKAMA
Identitet i srodni termini u drugim jezicima imaju dugu istoriju kao tehniki ter-
mini u zapadnoj filozofiji od starih Grka do savremene analitike filozofije. Upo-
trebljavani su za bavljenje starim i trajnim filozofskim problemima postojanosti
406
Re no. 69/15, mart 2003.
2 Za umerenu kritiku politike identiteta, videti Todd Gitlin, The Twilight of
Common Dreams: Why America Is Wracked by Culture Wars (Henry Holt, New York,
1995), a za sofisticiranu odbranu, Robin D.G., Kelley, Yo Mamas Disfunktio-
nal!: Fighting the Culture Wars in Urban America (Beacon, Boston, 1997). Za sugesti-
ju da je moda proao zenit politike identiteta, videti Ross Posnock, Pre i
posle politike identiteta, Raritan (leto 1995), 95-115; i David A. Hollinger,
Nacionalizam, kosmopolitizam i Sjedinjene Drave, u Noah Pickus,
urednik, Immigration and Citizenship in the Twenty-first Century (Rowman Littlefield,
Lanham, MD, 1998).
usred ispoljene promene i jedinstva usred ispoljene razliitosti.
3
Rasprostranjena
argonska i drutveno-analitika upotreba termina identitet i njemu srodnih iz-
raza, meutim, mnogo je skorija i lokalizovanija.
Uvoenje identiteta u drutvenu analizu i njegovo poetno irenje u
drutvenim naukama i javnom diskursu dogodilo se u Sjedinjenim Dravama 60-ih
godina XX veka (s izvesnim predznacima u drugoj polovini pedesetih).
4
Najvani-
ja i najpoznatija putanja irenja jeste ona kojom su prisvojeni i popularisani radovi
Erika Eriksona (koji je, izmeu ostalog, zasluan za kovanje termina kriza identi-
teta).
5
Ali, kao to je pokazao Filip Glison (Gleason),
6
postojali su i drugi putevi
irenja. Pojam identifikacije istrgnut je iz prvobitnog, specifino psihoanalitikog
konteksta (gde je taj izraz prvi uveo Frojd) i povezan s etnicitetom, s jedne strane
(preko uticajne knjige Gordona Olporta Priroda predrasude G. Allport, The Nature of
Prejudice, 1954), i s teorijom socioloke uloge i teorijom referentne grupe, s druge
(preko radova osoba kao to su Nelson Fut Foot i Robert Merton). Sociologija
simbolike interakcije bavei se od samog poetka jastvom sve vie je govorila i o
identitetu, delom i pod uticajem Anselma Strosa (Strauss).
7
Uticajniji u popula-
407
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
3 Avrum Stroll, Identitet, Encyclopedia of Philosophy (MacMillan, New York,
1967), Vol. IV, 121-124. Za jedan savremeni filozofski postupak, videti
Bartholomaeus Boehm, Identitaet und Identifikation: Zur Persistenz physikalischer Ge-
genstaende (Peter Lang, Frankfurth/Mein, 1989). O istoriji i nepostojanosti
identiteta i srodnih termina, videti W.J.M. Mackenzie, Political Identity (St.
Martins, New York, 1978), 19-27, i John D. Ely, Zajednica i politika
identiteta: prema genealogiji pojma nacije-drave, Stanford Humanities Review
5/2 (1997), 76 i dalje.
4 Videti Philip Gleason, Identifikovanje identiteta, Journal of American History,
69/4 (mart, 1983), 910-931. Encyclopedia of the Social Sciences (MacMillan, New
York: 1930 -1935) ne sadri odrednicu o identitetu, ali sadri o identifika-
ciji u ijem je sreditu uglavnom uzimanje otisaka prstiju i drugi naini
sudskog obeleavanja pojedinaca (Thorstein Sellin, Vol. 7, 573-575). Inter-
national Encyclopedia of the Social Sciences (MacMillan, New York) sadri lanak
idenfikacija, politika, od Williama Buchanana (Vol. 7, 57-61), koji je fo-
kusiran na identifikaciju osobe s grupom ukljuujui klasu, partiju, re-
ligiju kao i odrednicu identifikacija, psihosocijalna, od Erika Eriksona
(isto, 61-65), koja se fokusira na pojedinevu integracionu ulogu unutar
njegove grupe.
5 Gleason, Identifikovanje identiteta, 914 i dalje; za prihvatanje Eriksono-
vog rada od strane politikih nauka, videti Mackenzie, Political Identity.
6 Gleason, Identifikovanje identiteta, 915-918.
7 Anselm Strauss, Mirrors and Masks: The Search for an Indentity (Free Press, Glen-
coe, Ill., 1959).
risanju pojma identiteta bili su, meutim, Erving Gofman, koji je radio na perife-
riji tradicije simbolike interakcije, i Piter Berger, koji je radio u socijalno-kons-
truktivistikoj kao i fenomenolokoj tradiciji.
8
Termin identitet pokazao se usled raznih razloga veoma rezonantnim
60-ih godina,
9
brzo se proirio preko nacionalnih granica i granica naunih disci-
plina, i uvrstio se i u novinarskom i u akademskom reniku, proimajui jezik dru-
tvene i politike prakse, kao i prakse drutvene i politike analize. U amerikom
kontekstu preovlaujui individualistiki etos i idiom dali su posebni znaaj i odjek
bavljenju identitetom, pogotovu u kontekstima tematizacije problema masov-
nog drutva 50-ih godina i generacijskih pobuna 60-ih. A od poznih 60-ih na-
dalje, s usponom pokreta Crne moi (Black Power) a potom i drugih etnikih po-
kreta kojima je ovaj prvi sluio kao uzor, zanimanje za individualni identitet i nje-
govu potvrdu, koje je Erikson ve bio povezao sa zajednikom kulturom,
10
spremno su, ako ne i lako, transponovani na grupni nivo. Bujanje polaganja prava
na identitet olakavala je uporedna institucionalna slabost leviarske politike u Sje-
dinjenim Dravama i uz to slabost na klasi zasnovanih jezika drutvene i politike
analize. Kao to su zapazili mnogobrojni analitiari, klasa se sama po sebi moe
shvatiti kao identitet.
11
Ovde hoemo da istaknemo samo to da je slabost klasne po-
litike u Sjedinjenim Dravama (u poreenju sa Zapadnom Evropom) ostavila polje
iroko otvoreno za bujanje objava o identitetu.
408
Re no. 69/15, mart 2003.
8 Erving Goffman, Stigma: Notes on the Management of Spoiled Identity (Prentice-Hall,
Englewood Cliffs, N. J., 1963); Peter Berger i Thoms Luckmann, The Social
Construction of Reality (Doubleday, Garden City, N. Y., 1966); Peter Berger,
Brigitte Berger, i Hansfried Kellner, The Homeless Mind: Modernization and Consci-
ousness (Random House, New York, 1973); Peter Berger, Moderni identi-
tet: kriza i kontinuitet, u Cultural Drama: Modern Identities and Social Ferment, prir.
Wilton S. Dillon (Smithsonian Institution Press, Washington, 1974).
9 Kao to je istakao Philip Gleason, popularizacija termina otpoela je davno
pre metea sredinom i krajem 60-ih. Tu poetnu popularizaciju Gleason
pripisuje ugledu i kognitivnom autoritetu koje su sredinom 60-ih uivale
drutvene nauke, ratnodopskoj i posleratnoj modi istraivanja nacionalnog
karaktera, i posleratnoj kritici masovnog drutva, to je sve iznova problema-
tizovalo odnos pojedinca prema drutvu (Identifikovanje identiteta).
10Erikson odreuje identitet kao proces lociran u sreditu pojedinca, kao i u sre-
ditu kulture njegove zajednice, kojim se uspostavlja... identitet ta dva identiteta
(Identity: Youth and Crisis Norton, New York, 1968, kurziv u izvorniku). Ia-
ko je ovo srazmerno pozna formulacija, veza je ve bila uspostavljena u
Eriksonovim tekstovima neposredno posle rata.
11 Videti, na primer, Craig Calhoun, Novi drutveni pokreti ranog devetna-
estog veka, Social Science History 17/3 (1993), 385-427.
Ve sredinom 70-ih je Makenzi (W.J.M. Mackenzie) mogao da identi-
tet okarakterie kao re obesmiljenu prekomernom upotrebom, a Robert Kouls
(Coles) da primeti da su pojmovi identiteta i krize identiteta postali najistiji kli-
ei.
12
Ali, to je bio tek poetak. Godina 80-ih, sa usponom rase, klase i roda kao
svetog trojstva knjievne kritike i kulturalnih studija,
13
humanistike nauke su se
iz sve snage pridruile prepirci. A govor o identitetu u univerzitetskim krugovi-
ma i van njih i danas nastavlja da raste.
14
Kriza identiteta kriza prekomerne
proizvodnje i posledinog obezvreenja znaenja ne pokazuje znake jenjavanja.
15
409
12 Mackenzie, Political Identity, 11, izvetaj o jednom seminarskom radu iz 1974;
Coles je citiran kod Gleasona, Identifikovanje identiteta, 913. Gleason
primeuje da je problem uoen jo ranije: krajem 60-ih terminoloka si-
tuacija sasvim je iskliznula iz ruku (isto, 915). Sam Erikson jadikovao je
zbog nediskriminativnih upotreba identiteta i krize identiteta u
Indentity: Youth and Crisis, 1968 (16).
13 Kwame Anthony Appiah i Henry Louis Gates, Jr, Uvod urednik: umno-
avanje identiteta, u Identities, prir. Appiah i Gates (University of Chicago
Press, Chicago, 1995), I.
14 Samo izmeu 1990. i 1997, na primer, broj novinskih lanaka u bazi poda-
taka Current Contents sa reima identitet i identiteti u naslovu vie se nego
udvostruio, dok se ukupan broj lanaka poveao za oko 20 odsto. Dejms
Fearon je pronaao slian porast u nizu saetaka disertacija koji sadre
identitet, ak i posle kontrole porasta u ukupnom broju saetaka diserta-
cija. Videti ta je identitet (kako sad upotrebljavamo tu re)?, neobjavlje-
ni rukopis, Odeljenje za politike nauke, Univerzitet Stanford, str.1.
15 Moglo bi se govoriti i o jednoj uoj krizi krize identiteta. Pojam krize
identiteta, koji je iskovao Erikson, a na drutvene i politike kolektivitete
ga primenili Lucian Pye i drugi, doiveo je uzlet 60-ih godina. (Za Erik-
sonova retrospektivna razmiljanja o poecima i menama tog izraza, videti
Prolog za Indentity: Youth and Crisis, 16 i dalje.) Krize su postale (oksimoron-
ski) hronine; a navodne krize identiteta razmnoile su se do take kad su
poele da unitavaju svako znaenje koje je taj pojam nekad imao. Ve
1968. Erikson je mogao da jadikuje da se taj izraz upotrebljava na jedan
ritualizovan nain (isto, 16). Jedan skoranji bibliografski uzorak otkrio
je da su krize identiteta propovedane ne samo za deurne krivce pre
svega etnike, rasne, nacionalne, rodne i seksualne identitete nego i za
tako heterogene subjekte kao to su Gali iz petoga veka, zanimanje umara,
histolozi, francuski medicinari tokom Prvog svetskog rata, internet,
Sonowal Kacharis, tehniko obrazovanje u Indiji, posebno obrazovanje u
ranom detinjstvu, francuske bolnike negovateljice, nastavnici u vrtiima,
TV, sociologija, japanske grupe potroaa, Evropska svemirska agencija,
japanski MITI, National Association of Broadcasting, Cathay Pacific
I kvalitativni i kvantitativni pokazatelji ukazuju na sredinje mesto za-
pravo na neizbenost identiteta kao toposa. Poslednjih godina pokrenuta su dva
nova interdisciplinarna asopisa posveena tom predmetu, sa sve urednitvima pre-
punim zvezda.
16
A sasvim po strani od sve ireg bavljenja identitetom u radovima
o rodu, seksualnosti, rasi, religiji, etnicitetu, nacionalizmu, imigraciji, novim dru-
tvenim pokretima, kulturi i politici identiteta, ak i oni iji se radovi nisu prven-
stveno bavili ovim temama osetili su se obaveznima da se pozabave pitanjima identi-
teta. Na selektivno napravljenom spisku vanih drutvenih teoretiara i naunika i-
ji glavni rad lei izvan tradicionalnih okrilja teoretisanja o identitetu a koji su ipak
poslednjih godina izrino pisali o identitetu nalaze se i Zigmunt Bauman, Pjer
Burdije, Fernan Brodel, Krejg Kalhun, S.N. Ejzenstat, Entoni Gidens, Berhard
Gisen, Jirgen Habermas, Dejvid Lejtin, Klod Levi-Stros, Pol Riker, Amartija Sen,
Margaret Somers, arls Tejlor, arls Tili i Harison Vajt.
17
410
Re no. 69/15, mart 2003.
Airways, prezbiterijanci, CIA, univerziteti, Clorox, evrolet, advokati,
Agencija za novi razvoj San Franciska, crnaka teologija, kotska knjiev-
nost osamnaestog veka, i, nama omiljeni, fosili leteih lemura.
16 Identities: Global Studies in Culture and Power, asopis koji se pojavio 1994, istrau-
je odnos rasnih, etnikih i nacionalnih identiteta i hijerarhija moi u naci-
onalnim i globalnim arenama... asopis reaguje na paradoks naeg doba:
rast globalne ekonomije i transnacionalna kretanja stanovnitva proizvode
ili obnavljaju osobene kulturalne prakse i diferencirane identitete (iz iz-
jave o ciljevima i temi tampane na unutranjoj strani prednjih korica).
Social Identities: Journal for the Study of Race, Nation and Culture, iji se prvi broj poja-
vio 1995, bavi se formiranjem drutveno znaajnih identiteta, njihovih
prateih oblika materijalnog iskljuivanja i moi, kao i politikim i kultu-
ralnim mogunostima koje su otvorene takvim identifikacijama i preobra-
ajima u njima (tampano na unutranjoj strani prednjih korica).
17 Zygmunt Bauman, Tlo, krv i identitet, Sociological Review 40 (1992), 675-
701; Pierre Bourdieu, Identitet i predstavljanje: elementi za kritiko raz-
miljanje o ideji regiona, Actes de la recherche en sciences sociales 35 (1980), 63-
72; Fernand Braudel, The Identity of France, prev. Sian Reynolds, 2 sveske
(Harper & Row, New Yok, 1988/1990); Craig Calhoun, Drutvena teori-
ja i politika identiteta, u Calhoun, urednik, Social Theory and the Politics of
Identity (Blackwell, Oxford, Vel. Britanija i Cambridge, Mass., 1994); S.N.
Eisenstadt i Bernhard Giesen, Gradnja kolektivnog identiteta, Archives
europnnes de sociologie, 36, br. 1 (1995), 72-102; Anthony Giddens, Modernity
and Self-identity: Self and Society in the Late Modern Age (Polity Press, Cambridge, u
saradnji sa Blackwellom, Oxford, 1991); Jrgen Habermas, Staatsbrgerschaft
und rationale Identitt: berlegungen zur europaschen Zukunft (St. Gallen: Erker,
1991); David Laitin, Identity in Formation (Cornell University Press, Itaca,
KATEGORIJE PRAKSE I KATEGORIJE ANALIZE
Mnogi kljuni termini u interpretativnim drutvenim naukama i istoriji na pri-
mer rasa, nacija, etnicitet, graanstvo, demokratija, klasa, zajednica
i tradicija istovremeno su i kategorije drutvene i politike prakse i kategorije
drutvene i politike analize. Pod kategorijama prakse, po Burdijeu, razumevamo
neto srodno onome to su ostali nazivali domaim ili narodskim ili laikim
kategorijama. To su kategorije svakodnevnog drutvenog iskustva, koje su razvili i
rasprostranili obini drutveni akteri, za razliku od iskustveno dalekih kategorija
koje upotrebljavaju drutveni analitiari.
18
Mi prednost dajemo izrazu kategorija
prakse nad alternativnim kategorijama, jer ove druge podrazumevaju srazmerno
otro razlikovanje izmeu domaih ili narodskih ili laikih kategorija, s jed-
ne strane, i naunih kategorija, s druge, dok su pojmovi kao to su rasa, etni-
citet ili nacija obeleeni bliskim meusobnim vezama i uzajamnim uticajem u
svojoj praktinoj i analitikoj upotrebi.
19
411
1998); Claude Lvy-Strauss, urednik, Lidentit: Seminaire interdisciplinaire
(Presses Universitaires de France, Paris, 1977); Paul Ricoeur, Oneself as
Another (University of Chicago Press, Chicago, 1992); Amartya Sen, Cilje-
vi, obaveza i identitet, Journal of Law, Economics, and Organization 2 (jesen 1985),
341-355; Margaret Somers, Narativno uspostavljanje identiteta: relacio-
ni i mreni pristup, Theory and Society 23 (1994), 605-649; Charles Taylor,
Politika prepoznavanja, u Multiculturalism and The Politics of Recognition: An
Essay (Princeton University Press, Princeton, 1992), 25-74; Charles
Tilly, Graanstvo, identitet i drutvena istorija, u Tilly, urednik, Citizen-
ship, Identity and Social History (Cambridge University Press, Cambridge and
New York, 1996); Harrison White, Identity and Control: A Structural Theory of So-
cial Action (Princeton University Press, Princeton, N.J., 1992).
18 O pojmovima bliskim iskustvu i dalekim od iskustva termini su izvedeni
iz radova Heinza Kohuta videti Clifford Geertz, Sa starosedelakog sta-
novita, u Local Knowledge (Basic Books, New York, 1983), 57. Osnovna su-
protnost ide unazad najmanje do Durkheimovih Rules of Sociological Method,
gde je kritikovana socioloka upotreba pre-pojmova ili laikih pojmova
koje je stvorilo iskustvo i koji su stvoreni za iskustvo, Emile Durkheim,
The Rules of Sociological Method, prev. S. Solovay i J. Mueller, prir. G.E.G. Ca-
tlin, 8. izdanje (Free Press, New York, 1964), 14-46.
19 Kao to o rasi primeuje Loc Wacquant, neprekidna razmena izmeu
narodskih i analitikih pojmova, nekontrolisano brkanje drutvenih i so-
ciolokih shvatanja rase... svojstveni su toj kategoriji. Od samog poetka
kolektivna fikcija koja je imenovala rasu... stalno je brkala nauku sa zdra-
vim razumom i inila sauesnitvo meu njima (Za analizu rasne domi-
nacije, Political Power and Social Theory 11 1997, 222-223).
I identitet je takoe podjednako i kategorija prakse i kategorija ana-
lize. Kao kategoriju prakse upotrebljavaju ga laiki akteri u nekim (ne svim!) sva-
kodnevnim okruenjima kako bi sami sebi postali jasni, kako bi im jasne postale nji-
hove aktivnosti, ono to dele s drugima i ono po emu se razlikuju od njih. Upotre-
bljavaju ga i politiki preduzetnici da ubede ljude da razumeju sebe, svoje interese i
okolnosti u kojima ive na odreeni nain, da ubede izvesne ljude da su (za neke ci-
ljeve) istovetni meu sobom i istovremeno razliiti od ostalih i da organizuju i
opravdaju kolektivnu akciju koja se vodi na ovaj ili onaj nain.
20
Tako se termin
identitet u razliitim svojim oblicima implicira i u svakidanjem ivotu i u poli-
tici identiteta.
Svakidanji govor o identitetu i politika identiteta stvarni su i zna-
ajni fenomeni. Ali savremena istaknutost identiteta kao kategorije prakse ne
zahteva upotrebu tog izraza kao kategorije analize. Razmotrimo jednu analogiju.
Nacija je nairoko koriena kategorija drutvene i politike prakse. Pozivi i zah-
tevi izneti u ime pretpostavljenih nacija na primer zahtev za samoopredeljenje
zauzimaju glavno mesto u politici ve sto pedeset godina. Ali neko ne mora da
upotrebljava naciju kao analitiku kategoriju da bi shvatio i analizirao takve pozi-
ve i zahteve. Neko ne mora da uzme kategoriju inherentnu praksi nacionalizma re-
alistiko, reifikujue poimanje nacija kao stvarnih zajednica i uvede je kao glavnu
u teoriju nacionalizma.
21
Niti mora da upotrebljava rasu kao kategoriju analize
to nosi opasnost da se postojanje rase prihvati kao neto to se samo po sebi raz-
ume da bi shvatio i analizirao drutvene i politike prakse usmerene na navodno
postojanje pretpostavljenih rasa.
22
Kao to moemo da analiziramo govor o na-
ciji i nacionalistiku politiku a da ne pretpostavimo postojanje nacija ili govor
o rasi ili politike usmerene prema rasi bez pretpostavljanja postojanja rasa ta-
412
Re no. 69/15, mart 2003.
20O preduzetnicima etnikog identiteta, videti Barbara Lal, Preduzetnici
etnikog identiteta: njihova uloga u meurasnom i meunacionalnom
prihvatanju, Asian Pacific Migration Journal 6 (1997), 385-413.
21 Ovaj argument dalje je razvijen u Rogers Brubaker, Nationalism Reframed
(Cambridge, Cambridge University Press, 1996), glava 1.
22 Mara Loveman, Da li je rasa bitna? Komentar na Bonilla-Silvu, Ame-
rican Sociological Review, novembar 1999. Videti takoe i Wacquant, Za
analizu rasne dominacije; Rupert Taylor, Rasna terminologija i pita-
nje rase u Junoj Africi, rukopis, 7; i Max Weber, Economy and Society,
prir. Guenther Roth i Claus Wittich (Badminster Press, New York,
1968), 1, 385 i dalje, za jednu upadljivo modernu argumentaciju koja
dovodi u pitanje analitiku korisnost pojmova rase, etnike grupe i
nacije.
ko moemo da analiziramo govor o identitetu i politiku identiteta a da, kao ana-
litiari, ne pretpostavimo postojanje identiteta.
Reifikacija je drutveni proces a ne samo intelektualna praksa. Kao ta-
kva, ona ima sredinje mesto u politici etniciteta, rase, nacije i drugih pret-
postavljenih identiteta. Analitiari takve politike treba da potrae objanjenje za po-
menuti proces reifikacije. Trebalo bi da teimo objanjenju proces i mehanizama
kojima se ono to se naziva politikom fikcijom neke nacije ili etnike gru-
pe, rase ili drugih pretpostavljenih identiteta ponekad moe kristalisati kao
mona sila prinude.
23
Ali, trebalo bi da izbegavamo nenamerno reprodukovanje ili po-
jaavanje takve reifikacije time to bismo nekritino usvojili kategorije prakse kao ka-
tegorije analize.
Sama upotreba nekog izraza kao kategorije prakse svakako ne diskvalifi-
kuje taj izraz kao kategoriju analize.
24
Da je tako, renik drutvene analize bio bi
mnogo siromaniji i mnogo izvetaeniji nego to jeste. Problematino nije to to se
upotrebljava odreeni termin nego kako se on upotrebljava. Problem, kao to tvrdi
Loik Vakant (Loc Wacquant) povodom rase, lei u nekontrolisanom stapanju
socijalnog i sociolokog... ili narodskog i analitikog razumevanja.
25
Problem je
u tome to se termini nacija, rasa i identitet vrlo esto analitiki upotreblja-
vaju manje-vie isto kao to se upotrebljavaju u praksi, na implicitno ili eksplicitno
reifikujui nain, na nain koji podrazumeva ili potvruje da nacije, rase i
identiteti postoje i da ljudi imaju neku nacionalnost, rasu, identitet.
Moglo bi se zameriti da se ovim previaju noviji napori da se izbegne
reifikovanje identiteta time to bi se identiteti teoretizovali kao viestruki, raspar-
413
23 O naciji kao politikoj fikciji, videti Louis Pinto, Jedna politika fik-
cija: nacija, Actes de la recherche en sciences sociales, 64 (septembar 1968), 45-50:
burdijeovska ocena izuavanja nacionalizma istaknutog maarskog istori-
ara Jen= Szcsa. O rasi kao kolektivnoj fikciji videti Wacquant, 222-
223. Kljuni Bourdieuov rad u ovoj oblasti je Identitet i predstavljanje:
elementi za kritiko razmiljanje o ideji regiona, Actes de la recherche en scien-
ces sociales, 35 (novembar 1980), iji je jedan deo prenet u Bourdieu, Lan-
guage and Symbolic Power, prev. Mathew Adamson, ur. John B. Thompson
(Harvard, Cambridge, 1991).
24 ak i Durkheimov beskompromisno objektivistiki socioloki manifest uz-
mie od ovog ekstremnog stava; videti The Rules of Sociological Method, glava 2.
25 Wacquant, Za analizu rasne dominacije, 222. Videti takoe i Wacquan-
tovu kritiku pojma najnia klasa u Urbana najnia klasa u amerikom
drutvenom i naunom imaginarnom, u Serge Paugam, urednik,
Lexclusion: ltat des savoirs (La dcouverte, Paris, 1996), 248-262.
ani i fluidni.
26
Esencijalizam je zapravo estoko kritikovan, a mnoge rasprave o
identitetu danas prate konstruktivistiki gestovi.
27
Ipak, esto nailazimo na ne-
prijatan amalgam konstruktivistikog jezika i esencijalistike argumentacije.
28
To
nije stvar intelektualne aljkavosti. Pre e biti da to odraava dvojnu orijentaciju
mnogih akademskih pobornika identiteta koji su u isti mah i analitiari i protagonisti
politike identiteta. To odraava i napetost izmeu konstruktivistikog jezika koji
414
Re no. 69/15, mart 2003.
26Za jedan potkrepljen i uticajan primer, videti Judith Butler, Gender Trouble:
Feminism and the Subversion of Identity (Routledge, New York i London, 1990).
27Za jedan noviji pregled, videti Calhoun, Drutvena teorija i politika iden-
titeta, 9-36.
28Eduardo Bonilla-Silva, na primer, klizi od jedne besprekorno konstrukti-
vistike karakterizacije rasizovanih drutvenih sistema kao drutava...
koja su delimino strukturisana smetanjem aktera u rasne kategorije do
tvrdnje da takvo smetanje proizvodi jasno odreene drutvene odnose iz-
meu rasa, gde se rase odreuju kao stvarne drutvene grupe s razlii-
tim objektivnim interesima (Novo promiljanje rasizma: prema struktu-
ralnom tumaenju, American Sociological Review, 62 1996, 469-470). U
svojoj uticajnoj knjizi Racial Formation in the United States (drugo izdanje, Rou-
tledge, New York, 1994), Michael Omi i Howard Winant tee da budu do-
sledniji konstruktivisti. Ali, i oni ne ostaju verni svojoj konstruktivistikoj
definiciji rase kao nepostojanog i decentriranog kompleksa drutve-
nih znaenja koje politika borba neprestano preobraava... i pojma ko-
ji oznaava i simbolizuje drutvene sukobe i interese tako to upuuje na raz-
liite tipove ljudskih tela (55, kurziv u izvorniku). Istorijska iskustva be-
lih evropskih useljenika, tvrde oni, bila su i ostala sutinski razliita od
iskustava useljenika iz rasno manjinskih grupa (ukljuujui i Latinoame-
rikance i azijske Amerikance, kao i Afroamerikance i Amerikance starose-
deoce); paradigma etniciteta primenljiva je na prve, ali ne zbog njenog
zanemarivanja rase per se na druge (14-23). Ovo otro razlikovanje iz-
meu etnikih i rasnih grupa zanemaruje injenicu danas dobro
utvrenu u istorijskoj literaturi da je belost nekoliko evropskih uselje-
nikih grupa postignuta posle jednog poetnog razdoblja u kom su te
grupe esto bile kategorisane u rasnim ili rasi slinim terminima kao ne-
belci; isto tako zanemaruje i ono to bi se moglo nazvati de-rasizacijskim
procesima u nekim grupama koje oni smatraju fundamentalno rasnim.
O prvome, videti James R. Barrett i David Roediger, Ljudi izmeu: rasa,
nacionalnost i novouseljenika radnika klasa, Journal of American Ethnic
History, 16 (1997) 3-44; o drugome, videti Joel Perlman i Roger Waldinger,
Pad druge generacije? Deca useljenika, nekadanjih i sadanjih preispi-
tivanje, International Migration Review 31/4 (Zima 1997), 893-922, naroito
903 i dalje.
zahteva univerzitetska korektnost i fundacionalistike ili esencijalistike poruke ko-
ja je potrebna ako pozivi na identitet treba da budu delotvorni u praksi.
29
Ree-
nje se ne moe nai ni u doslednijem konstruktivizmu: jer, nije jasno zato ono to
se rutinski karakterie kao viestruko, rasparano i fluidno treba uopte i konceptu-
alizovati kao identitet.
UPOTREBE IDENTITETA
ta ueni ljudi imaju na umu kad govore o identitetu?
30
Koji pojmovni ili eks-
planatorni posao treba da obavi taj termin? To zavisi od konteksta u kom se on upo-
trebljava i od teorijske tradicije iz koje je izvedena dotina upotreba. Termin je ve-
oma dvosmislen za jedan analitiki pojam i beznadeno dvosmislen. Ali, mogue
je identifikovati nekoliko njegovih kljunih upotreba:
1. Shvaen kao pozadina ili osnova drutvene ili politike akcije, identitet se
esto suprotstavlja interesu u nastojanju da se osvetle i konceptualizuju ne-
instrumentalni naini drutvene i politike akcije.
31
Uz neto drugaiji analiti-
ki naglasak, upotrebljava se i da ukae na to kako se akcijom pojedinanom
ili zajednikom moe upravljati posredstvom partikularistikih samopoimanja
415
29Walter Benn Michaels je tvrdio da razmetljivo konstruktivistiki pojmovi
kulturalnog identiteta, ukoliko su ponueni a esto se nude u praksi, na-
roito u vezi s rasom, etnicitetom, i nacionalnou kao razlozi za nae dr-
anje, ili vrednovanje, niza uverenja ili postupaka, ne mogu izbei esenci-
jalistike pozive na to ko smo mi. Ne postoje antiesencijalistika objanjenja
identiteta... Esencijalizam nije sadran u opisu identiteta nego u nastoja-
nju da se iz identiteta izvedu postupci radimo to zato to smo to. Otuda an-
tiesencijalizam... ne sme poprimiti oblik proizvoenja sofisticiranijih opi-
sa identiteta (to jest sofisticiranijih esencijalizama) nego treba da prestane
da objanjava ta ljudi rade ili bi trebalo da rade s obzirom na to ko su oni
i/ili kojoj kulturi pripadaju (Rasa u kulturi: kritika genealogija kultu-
ralnog identiteta, u Identities, prir. Appiah i Gates, 61n). No primetimo
krucijalnu eliziju na kraju navedenog odlomka izmeu rade i treba da
rade. Esencijalizam je sadran, nastavlja Michaels, manje u pokuaju da se
izvede na eksplanatorni nain praksa iz identiteta, a vie u pokuaju da se
propiu prakse na osnovu pripisanog identiteta: treba da uradi to zato to jesi to.
30Za drugaiji pristup pitanju, videti Fearon, ta je identitet (kako danas
upotrebljavamo tu re)?
31 Videti, na primer, Jean L. Cohen, Strategija ili identitet: nove teorijske
paradigme i savremeni drutveni pokreti, Social Research 52/4 (Zima 1985),
663-716.
umesto pretpostavljenim univerzalnim linim interesom.
32
To je verovatno najoptija
upotreba tog termina; esto je sreemo i u kombinaciji s drugim upotrebama.
Ona podrazumeva tri srodne ali razliite suprotnosti u nainima konceptua-
lizacije i objanjavanja akcije. Prva je izmeu samopoimanja i (usko shvae-
nog) linog interesa.
33
Druga je izmeu posebnosti i (pretpostavljene) uni-
verzalnosti. Trea je izmeu dva naina tumaenja drutvene lokacije. Mno-
gi (premda ne svi) pravci teoretisanja o identitetu vide drutvenu i politiku
akciju kao neto to je snano oblikovano poloajem u drutvenom prosto-
ru.
34
U tome se oni slau s mnogim (premda ne sa svim) pravcima univerza-
listikog, instrumentalistikog teoretisanja. Ali drutvena lokacija znai
neto sasvim drugo u svakom od ta dva sluaja. Za teoretisanje o identitetu,
ona znai poloaj u jednom viedimenzionalnom prostoru odreenom parti-
kularistikim kategorijskim atributima (rasom, etnicitetom, rodom, seksualnom ori-
jentacijom). Za instrumentalistiko teoretisanje ona naprotiv znai poloaj u
jednoj univerzalistiki shvaenoj drutvenoj strukturi (na primer poloaj na tritu,
struktura zanimanja ili nain proizvodnje).
35
2. Shvaen kao specifino kolektivni fenomen identitet oznaava fundamen-
talnu i posledinu istost meu pripadnicima neke grupe ili kategorije. Ta istost
moe se shvatiti objektivno (kao istost sama po sebi) ili subjektivno (kao do-
ivljena ili opaena istost, istost koja se osea). Od istosti se oekuje da se is-
polji u solidarnosti, u zajednikim raspoloenjima ili svesti, ili u zajednikoj
416
Re no. 69/15, mart 2003.
32 Somers, Narativno uspostavljanje identiteta.
33 Ova suprotnost oslanja se na usku konceptualizaciju kategorije interesa,
koja se ograniava na interese shvaene kao neposredno izvedive iz drutve-
ne strukture (videti, na primer, isto, 624). Ako se, umesto toga, interes
shvati kao kulturalno ili diskurzivno konstituisan, zavisan od diskurzivne
identifikacije interesa i (fundamentalnije) interesnih jedinica, promenljiv u
vremenu i s vremenom, kao to su to u opiu Margaret Somers narativni
identiteti, onda ta opozicija gubi velik deo svoje snage.
34 Neke struje teoretisanja o identitetu istiu srazmernu autonomiju samo-
poimanja spram drutvene lokacije. Ta tendencija je najnaglaenija u e-
tvrtoj i petoj upotrebi koju smo skicirali dalje u tekstu.
35 Savremena konceptualizacija identiteta koji nije u vezi s drutvenom struk-
turom strana je veini premodernih drutvenih sistema, gde se za samoi-
dentifikaciju i identifikaciju od strane drugih obino misli da one slede
neposredno iz drutvene strukture. Videti, na primer, Peter Berger, O
zastarelosti pojma asti, 172 -181, u Revisions: Changing Perspectives in Moral
Philosophy, ur. Stanley Hauerwas i Alasdair MacIntyre (University of Notre
Dame Press, Notre Dame, 1983).
akciji. Ova se upotreba sree naroito u literaturi o drutvenim pokretima,
36
o rodu,
37
i o rasi, etnicitetu i nacionalizmu.
38
U toj upotrebi granica izme-
u identiteta kao kategorije analize i kao kategorije prakse esto je zama-
gljena.
3. Shvaen kao kljuni aspekt (pojedinani ili zajedniki) jastva ili kao
osnovni uslov drutvenog bia, identitet se priziva da ukae na neto navod-
no duboko, bazino, trajno ili zasnivajue. Ovo se razlikuje od povrnijih, sluajnijih,
kratkotrajnih ili nasuminih aspekata ili atributa jastva i razumeva se kao ne-
to to treba ceniti, negovati, podravati, priznavati i uvati.
39
Ova je upotre-
ba karakteristina za neke struje psiholoke (ili psihologizujue) literature,
naroito one pod uticajem Eriksona,
40
iako se pojavljuje i u literaturi o rasi,
etnicitetu i nacionalizmu. I ovde se esto brkaju praktina i analitika upotre-
ba identiteta.
4. Shvaen kao proizvod drutvene ili politike akcije, identitet se priziva da
osvetli procesualni, interaktivni razvoj zajednikog samopoimanja, solidarnosti ili
grupnosti koji omoguuje zajedniku akciju. U toj upotrebi, koja se sree u
literaturi novog drutvenog pokreta, identitet se shvata i kao sluajni proiz-
vod drutvene ili politike akcije i kao pozadina ili osnova dalje akcije.
41
417
36 Alberto Melucci, Proces kolektivnog identiteta. U Social Movements and Cul-
ture, ur. Hank Johnston i Bert Klandermans (University of Minnesota
Press, Minneapolis, 1995).
37 Velik deo novijih radova o rodu, naravno, kritikuje kao esencijalistiku
ideju da je svim enama zajednika fundamentalna slinost. Ipak, neki
pravci novijih radova propovedaju takvu istost nekih grupa odreenih
ukrtanjem roda s drugim kategorijskim atributima (rasom, etnicitetom,
klasom, seksualnom orijentacijom). Videti, na primer, Patricia Hill Col-
lins, Black Feminist Thought: Knowledge, Consciousness, and the Politics of Empowerment
(Unwin Hyman, Boston, 1990).
38 Videti, na primer, Harold R. Isaacs, Idols of the Tribe: Group Identity and Political
Change (Harper & Row, New York, 1975); Walker Connor, Ethnonationalism,
The Quest for Understanding (Princeton University Press, Princeton, 1994),
195-209.
39 Za sofisticirani istorijski i filozofski opis, videti Charles Taylor, Sources of the
Self: The Making of the Modern Identity (Harvard University Press, Cambridge,
1989).
40Za kljunu formulaciju samoga Eriksona, videti Identity: Youth and Crisis, 22.
41 Videti, na primer, Calhoun, Problem identiteta u kolektivnoj akciji;
Melucci, Proces kolektivnog identiteta; Roger Gould, Insuregnt Identities:
Class, Community and Protest in Paris from 1848 to the Commune (University of Chi-
cago Press, Chicago, 1995).
5. Shvaen kao nepostojan proizvod viestrukih i konkurentskih diskursa,
identitet se priziva da osvetli nepostojanu, viestruku, prolaznu i rasparanu prirodu
savremenog jastva. Ova se upotreba posebno sree u literaturi na koju su
uticali Fuko, poststrukturalizam i postmodernizam.
42
U neto drugaijem
obliku, bez poststrukturalistikih zamki, sree se i u nekim pravcima literatu-
re o etnicitetu naroito u situacionalistikim ili kontekstualistikim
objanjenjima etniciteta.
43
Razume se, termin identitet mora da igra vanu ulogu. On se upotrebljava da
osvetli neinstrumentalne naine akcije, da skree panju na samopoimanja umesto
na line interese, da oznai istost meu osobama ili istost kroz vreme, da hvata na-
vodno jezgrene, zasnivajue aspekte jastva, da opovrgava da postoje takvi jezgreni,
zasnivajui aspekti, da osvetli procesualni, interaktivni razvoj solidarnosti i kolek-
tivnog samopoimanja, i da istakne rasparanost savremenog doivljaja jastva kao
neeg nesolidno sklepanog od paria diskursa i sluajno aktiviranog u raznim
kontekstima.
Ove upotrebe nisu samo heterogene; one ukazuju na sasvim razliite
pravce. Svakako, postoje afiniteti meu nekima od njih, naroito izmeu druge i
tree, i izmeu etvrte i pete. A prva upotreba dovoljno je opta da bi bila usaglasi-
va sa svim ostalim. Ali, postoje i jake napetosti. I druga i trea upotreba osvetljavaju
fundamentalnu istost istost meu linostima i istost kroz vreme dok i etvrta i peta
upotreba odbacuju pojmove fundamentalne ili trajne istosti.
Identitet, dakle, nosi jedno vievalentno, ak i protivreno teorijsko
breme. Da li nam je zaista potreban ovaj teko optereeni, duboko dvosmisleni ter-
min? Nadmona koliina naunog miljenja govori da jeste.
44
ak i najsofisticira-
418
Re no. 69/15, mart 2003.
42 Videti, na primer, Stuart Hall, Uvod: kome je potreban identitet?, u
Questions of Cultural Identity, priredili Stuart Hall i Paul du Gay (Sage, London,
1996).
43 Videti, na primer, Richar Werbner, Viestruki identiteti, arene u mno-
ini, u Richard Werbner i Terence Ranger, urednici, Postcolonial Identities in
Africa (Zed, London, 1996), 1-26.
44 Dva vana, premda pristrasna izuzetka, zasluuju da se pomenu. Walter
Benn Michaels je formulisao jednu briljantnu i izazovnu kritiku pojma
kulturalnog identiteta u Rasi u kulturi. Ali njegov se ogled manje fo-
kusira na analitike upotrebe pojma identitet nego na tekou tanog
odreivanja ta ini da se naa kultura ili naa prolost raunaju kao
nae u sluajevima kad se ne misli na neije sadanje kulturalne prakse ili
neiju sadanju linu prolost nego na neku pretpostavljenu grupnu kultu-
niji teoretiari, iako spremno priznaju varljivu i problematinu prirodu identite-
ta, tvrde da je on i dalje neophodan. Kritike rasprave o identitetu stoga su tei-
le ne da odbace nego da sauvaju taj termin formuliui ga iznova ne bi li ga uinile
imunim na izvesne zamerke, i naroito na stranu optubu za esencijalizam. Ta-
ko Stjuart Hol (Hall) identitet opisuje kao ideju o kojoj se ne moe misliti na stari
nain, ali bez koje se uopte ne moe ni misliti o nekim kljunim pitanjima.
45
Ko-
ja su to kljuna pitanja, i zato je nemogue pozabaviti se njima bez identiteta, u
Holovom sofisticiranom ali mutnom razmatranju ostaje nejasno.
46
U Holovom tu-
maenju nalazimo odjek jedne ranije formulacije Kloda Levi-Strosa, koji identitet
odreuje kao neku vrstu virtuelnog centra (foyer virtuel) na koji moramo da ukaemo
da bismo objasnili izvesne stvari, ali koji nipoto nema stvarnog postojanja.
47
Lo-
rens Grosberg, zabrinut zbog sve ueg podruja bavljenja kulturalnih studija teo-
419
ru i grupnu prolost bez preutnog prizivanja predstave o rasi. On za-
kljuuje da se po pravilu misli da na oseaj kulture izmeta rasu, ali... za
kulturu se ispostavilo da odrava a ne da odbacuje rasno miljenje. Samo
pozivanje na rasu... daje pojmove kao to su gubitak nae kulture, njeno
ouvanje, ili ... povraaj kulture nekom narodu... i njihov patos (61 -
62). Richard Handler tvrdi da treba da budemo podjednako sumnjiavi
prema identitetu kao to smo nauili da budemo sumnjiavi prema kul-
turi, tradiciji, naciji i etnikoj grupi (27), ali potom ne udara pu-
nom kritiarskom snagom. Njegov glavni argument da istaknutost
identiteta u savremenom zapadnom, posebno amerikom drutvu ne
znai da se taj pojam moe bez razmiljanja primeniti na druga mesta i
druga vremena (27) svakako je taan, ali podrazumeva da se taj pojam
moe produktivno primeniti u savremenim zapadnim sistemima, a to dru-
gi odlomci u istom tekstu i njegov rad o kvebekom nacionalizmu dovode u
pitanje. Videti Da li je identitet koristan meukulturni pojam? u Com-
memorations: The Politics of National Identity, prir. John Gillis (Princeton
University Press, Princeton, 1994); navodi su sa strane 27. Videti takoe i
Handler, Nationalism and the Politics of Culture in Quebec (University of Wisconsin
Press, Madison,1988).
45 Stuart Hall, Kome je potreban identitet?, 2.
46 Ja upotrebljavam identitet da uputim na stecite, na av izmeu, s jedne
strane, diskurs i praksi koji pokuavaju da interpeliraju, da nam govore
s ciljem da nas smeste na mesto drutvenih subjekata posebnih diskurs, i,
s druge strane, procesa koji proizvode subjektivitete, koji nas konstruiu
kao subjekte o kojima se moe govoriti. Identiteti su tako take privreme-
nog vezivanja za subjektivne poloaje koje za nas grade diskurzivne prakse
(isto, 5-6).
47 Claude Lvy-Strauss, zakljune primedbe u Lvy-Strauss, ur. Lidentit,
332.
rijom i politikom identiteta, ipak u vie navrata uverava itaoca da on zbog toga ne
misli da odbaci pojam identiteta ni njegov politiki znaaj u izvesnim borbama, i
da njegova namera nije da izbegne govor o identitetu nego da ga premesti i iznova
artikulie.
48
Alberto Melui (Melucci), vodei zagovornik prema identitetu usme-
renih analiza drutvenih pokreta, priznaje da je re identitet... semantiki neodvo-
jiva od ideje trajnosti, i moda je, ba zbog toga, nepogodna za procesualnu analizu
za koju se zalaem.
49
Nepogodan ili ne, identitet i dalje ima centralno mesto u
Meluijevim tekstovima.
Mi nismo ubeeni da je identitet neophodan. Dalje u tekstu skicira-
mo neke alternativne analitike izraze koji mogu da odrade neophodan posao bez
propratne zbrke. Ovde je dovoljno rei da, ako neko eli da tvrdi da partikularisti-
ka samopoimanja oblikuju drutvenu i politiku akciju na neinstrumentalan nain,
onda to naprosto moe i da kae. Ako neko eli da ocrta proces kojim osobe kojima
je zajedniki neki kategorijski atribut poinju da dele zajedniku sudbinu, poima-
nja svog interesa i spremnost za preduzimanje zajednikih akcija, onda je najbolje
da to uini na nain koji osvetljava sluajne i promenljive odnose izmeu pukih ka-
tegorija i povezanih, solidarnih grupa. Ako neko hoe da ispita znaenja i znaaj ko-
je ljudi pridaju konstruktima kao to su rasa, etnicitet i nacionalnost, onda
on svakako mora da se probija kroz pojmovni estar i nije jasno ta se dobija ako se
ti konstrukti sakupe pod poravnavajui naziv identiteta. A ako neko eli da prenese
pozni moderni smisao jastva kao neega to se konstruie i neprestano iznova us-
postavlja iz raznih diskursa koji se meusobno nadmeu a pri tom ostaje lomno,
promenljivo i rasparano onda nije jasno kako re identitet hvata znaenje koje se
eli posredovati.
JAKO I SLABO RAZUMEVANJE IDENTITETA
Na poetku smo nagovestili da identitet tei da znai ili suvie mnogo ili suvie
malo. Sad moemo to da razradimo. Na popis upotreba identiteta otkrio je ne
samo veliku heterogenost nego i jaku antitezu izmeu stanovita koja osvetljavaju
fundamentalnu ili trajnu istost i stavova koji izriito odbacuju pojmove osnovne is-
tosti. Prva se mogu nazvati jakim ili tvrdim shvatanjima identiteta a drugi slabim ili
mekim shvatanjima.
Jaka shvatanja identiteta zadravaju zdravorazumsko znaenje izraza
naglasak na istosti kroz vreme i meu osobama. A dobro se slau i s nainom na
420
Re no. 69/15, mart 2003.
48 Lawrence Grossberg, Identitet i kulturalna istraivanja: da li je to sve to
postoji, u Hall i Du Gay, prireivai, Questions of Cultural Identity, 87-88.
49 Melucci, Procesi kolektivnog identiteta, 46.
koji se taj termin upotrebljava u veini vidova politike identiteta. Ali upravo zato to
za analitike svrhe usvajaju jednu kategoriju svakodnevnog iskustva i politike prak-
se, ona povlae sa sobom niz vrlo problematinih postavki:
1) Identitet je neto to imaju, ili treba da imaju, ili za im treba da tragaju svi
ljudi.
2) Identitet je neto to imaju, ili treba da imaju, sve grupe (ili bar grupe od-
reene vrste na primer etnike, rasne ili nacionalne).
3) Identitet je neto to ljudi (i grupe) mogu imati a da toga i ne budu svesni.
S obzirom na to identitet je neto to treba otkriti i neto u vezi s im se ovek
moe i prevariti. Jako shvatanje identiteta tako ponavlja marksistiku epistemo-
logiju klase.
4) Jaka shvatanja kolektivnog identiteta podrazumevaju jaka shvatanja grupne
povezanosti i homogenosti. Ona podrazumevaju visok stepen grupnosti,
identitet ili istost meu lanovima grupe, otro razlikovanje od onih koji
nisu lanovi grupe, jasnu granicu izmeu unutra i spolja.
50
S obzirom na snana osporavanja upuena s raznih strana supstancijalistikim poi-
manjima grupa i esencijalistikim poimanjima identiteta, moglo bi se pomisliti da
smo ovde ponudili skicu straila od slame. U stvari, jaka shvatanja identiteta i
dalje nadahnjuju vane pravce literature o rodu, rasi, etnicitetu i nacionalizmu.
51
Slaba poimanja identiteta, naprotiv, svesno raskidaju sa svakodnev-
nim znaenjem tog termina. Upravo su takva slaba ili meka poimanja u velikoj
milosti novijih teorijskih rasprava o identitetu, poto su teoretiari sve svesniji
jakih ili tvrdih implikacija svakodnevnih znaenja identiteta i u vezi s tim sve im
je nelagodnije. Ipak, ovaj novi teorijski zdravi razum ima svoje probleme. Ukrat-
ko emo izloiti neke.
Prvi je ono to zovemo klietirani konstruktivizam. Slaba ili meka
poimanja identiteta rutinski se opremaju standardnim kvalifikativima koji ukazuju
na to da je identitet viestruk, nepostojan, u neprestanom menjanju, sluajan, ras-
421
50 Ovde je zamagljenost izmeu kategorija analize i kategorija prakse osobito
upadljiva. Kao to tvrdi Richard Handler, struna poimanja nacije i
nacionalnog identiteta tee da ponove kljune odlike nacionalistike
ideologije, naroito aksiomatskog shvatanja ogranienosti i homogenosti u
pretpostavljenim nacijama (Nationalism and the Politics of Culture in Quebec). Isti
se argument moe izneti za rasu ili etnicitet.
51 Videti, na primer, Isaacs, Idols of the Tribe; Connor, Dalje od razuma: pri-
roda etnonacionalne veze, u Connor, Ethnonationalism.
paran, konstruisan, usaglaen i tome slino. Ovi kvalifikativi postali su poslednjih
godina toliko poznati zapravo obavezni da ih itamo (i piemo) takorei auto-
matski. Postoji opasnost da postanu prazne fraze, gestovi koji upuuju na stav a ne
rei koje prenose neko znaenje.
Drugo, nije jasno zato su slaba poimanja identiteta poimanja identi-
teta. Svakodnevno znaenje identiteta snano ukazuje na bar neku istost kroz vre-
me, neku istrajnost, neto to ostaje identino, isto, dok se druge stvari menjaju.
Kakva je svrha upotrebe termina identitet ako se ovo jezgro znaenja odbacuje?
Tree i najvanije, slaba poimanja identiteta mogu biti isuvie slaba da bi
obavila koristan teorijski posao. U nastojanju da oiste taj termin od njegovih teo-
rijski ozloglaenih tekih konotacija, u njihovom isticanju da su identiteti vie-
struki, podatni oblikovanju, fluidni i tome slino, zagovornici mekog identiteta
ostavljaju nas s jednim tako beskrajno rastegljivim terminom da on vie nije u sta-
nju da obavi ozbiljan analitiki posao.
Ne tvrdimo da uzete zajedno jake i slabe verzije koje smo ovde ocrtali is-
crpljuju moguna znaenja i upotrebe identiteta. Niti tvrdimo da sofisticirani
konstruktivistiki teoretiari nisu izvrili zanimljiv i znaajan rad koristei meka
poimanja identiteta. Tvrdimo, meutim, da ono to je zanimljivo i znaajno u tom
radu esto ne zavisi od upotrebe identiteta kao analitike kategorije. Razmotrimo
tri primera.
Margaret Somers kritikuje uene rasprave o identitetu zbog usredsre-
ivanja na njegovu kategorijsku optost umesto na njegove istorijski promenljive
relacione usaenosti i predlae da se prouavanje formiranja identiteta preuredi
pojmom narativa, da se u sredite poimanja identiteta uvedu za kategorije desta-
bilizujue dimenzije vremena, prostora i relacionosti. Somers ubedljivo ukazuje na zna-
aj narativa za drutveni ivot i drutvenu analizu i uverljivo se zalae za smetanje
drutvenih narativa u specifine istorijske odnose. Ona se usredsreuje na ontolo-
ku dimenziju narativa, na to kako narativi ne samo da predstavljaju nego u znaaj-
nom smislu i tvore drutvene aktere i drutveni svet u kom ti akteri deluju. U nje-
nom objanjenju ostaje, pak, nejasno zato se i u kom smislu narativima uspo-
stavljaju identiteti, i zato se ba oni obrazuju u odreenim relacionim okvirima.
Drutveni ivot je zaista sav proet priama, ali nije jasno zato bi se ta opria-
nost aksiomatski povezivala s identitetom. Ljudi svuda i uvek priaju prie o sebi i
drugima i nalaze svoje mesto na osnovu repertoara pria koje im na raspolaganje
prua kultura. Ali u kom smislu sledi da takva narativna lokacija dodeljuje drutve-
nim akterima identitet ma koliko da je on viestruk, dvosmislen, kratkovek ili
konfliktan? ta ova meka, savitljiva predstava identiteta dodaje argumentu o nara-
422
Re no. 69/15, mart 2003.
tivnosti? Glavni analitiki posao u lanku Somersove obavlja pojam narativa, uz po-
mo relacionog okvira; uloga koju igra pojam identiteta mnogo je manje jasna.
52
U uvodu za zbornik o Graanstvu, identitetu i drutvenoj istoriji (Citizenship,
Identity, and Social History) arls Tili opisuje identitet kao nejasan ali neophodan po-
jam, i definie ga kao akterov doivljaj neke kategorije, veze, uloge, mree, grupe
ili organizacije, udvojen s javnom predstavom tog doivljaja; javna predstava esto
poprima oblik zajednike prie, narativa. Ali kakva je veza izmeu te sveobuhvat-
ne, otvorene definicije i posla koji Tili hoe da taj pojam obavi? ta se, analitiki
gledano, dobija time to se bilo koji doivljaj i javna predstava o bilo kojoj vezi, ulozi,
mrei i tako dalje nazivaju identitetom? Kad treba dati primere, Tili koristi deurne
krivce: rasu, rod, klasu, zanimanje, religijsku pripadnost, nacionalno poreklo. Ali,
nije jasno koju analitiku teinu u vezi s tim fenomenima ima izuzetno razliven,
rastegljiv pojam identiteta kakav on predlae. Isticanje identiteta u naslovu knji-
ge ukazuje na otvorenost prema kulturalnom zaokretu koji se dogodio u drutvenoj
istoriji i istorijskoj sociologiji graanstva; dalje od toga, nije jasno koji posao obavl-
ja taj pojam. Opravdano slavan zbog korienja otro fokusiranih, delotvornih
pojmova, Tili se ovde suoava s tekoom s kojom se suoava veina drutvenih na-
unika koji danas piu o identitetu: kako pronai pojam dovoljno mek i savitljiv
da zadovolji zahteve relacione, konstruktivistike drutvene teorije, koji bi istovre-
meno bio i dovoljno snaan da se uhvati u kotac s pojavama koje vapiju za objanje-
njem, a od kojih su neke prilino tvrde.
53
Krejg Kalhun na primeru kineskog studentskog pokreta iz 1989. izvo-
di tananu i pronicljivu raspravu o pojmovima identiteta, interesa i kolektivne akci-
je. Spremnost studenata da se svesno izloe smrti na trgu Tjenanmen u noi 3.
juna 1989. Kalhun objanjava na osnovu identiteta ili oseaja jastva skopanog s a-
423
52 Somers, Narativno uspostavljanje identiteta; navodi su sa strana 605,
606, 614, i 618, kurziv u izvorniku. Videti takoe Somers, Narativnost,
narativni identitet i drutvena akcija: novo promiljanje stvaranja engleske
radnike klase, Social Science History 16/4 (zima 1992), 591-630. Za jo je-
dan argument za vienje identiteta u okvirima narativa, videti Dennis-
Constant Martin, Izbori identiteta, Social Identities 1/1 (1995), 5-20; vide-
ti takoe, isti autor. Uvod: identiteti i politika: pria, mit i ideologija,
13-38, u Denis-Constant Martin, urednik, Cartes didentit: Comment dit-on
nous en politique? (Presses de la Fondation Nationale des Sciences
Politiques, Paris, 1994).
53 Charles Tilly, Graanstvo, identitet i drutvena istorija, 1-17, u Citizen-
ship, Identity and Social History, prir. Charles Tilly (Cambridge University
Press, Cambridge, 1996). Navodi su sa strane 7.
u i iskovanog tokom samoga pokreta kom su studenti bili sve vie a na kraju i ne-
povratno predani. Njegovo objanjenje promena u nainu na koji su studenti
poimali sami sebe tokom sedmica svog protesta (oni su tokom sukoba preli s prvo-
bitno pozicionog, na klasi zasnovanog samopoimanja kao studenata i intelektua-
laca na ire, emotivno nabijene identifikacije s nacionalnim, pa ak i univerzalnim
idealima) veoma je ubedljivo. I ovde se, meutim, ispostavlja da je kljuni analiti-
ki posao obavio jedan drugi pojam a ne identitet: u ovom sluaju pojam asti. ast,
primeuje Kalhun, jeste obavezujua na nain na koji interesi nisu. Ali ona je ta-
koe obavezujua i na nain na koji identitet u svom slabom smislu nije. Kalhun
ast podvodi pod zaglavlje identiteta, i svoj argument prikazuje kao opti argument
o uspostavljanju i preobraaju identiteta. No, njegov fundamentalni argument u
tom lanku, ini se, ne odnosi se na identitet uopte uzev nego na nain na koji je-
dan vrlo upeatljiv pojam asti moe u vanrednim okolnostima da navede ljude da
preduzmu vanredne akcije kako jezgro njihovog oseaja jastva ne bi bilo temeljno
podriveno.
54
Identitet u tom izuzetno jakom smislu u smislu jastva koje moe im-
perativno da zahteva akciju koja ugroava lini interes, pa i sam ivot ima malo ve-
ze s identitetom u slabom ili mekom smislu. Kalhun sam istie nesamerljivost izme-
u obinog identiteta samopoimanja, naina na koji ljudi mire interese u sva-
kodnevnom ivotu i imperativnog, au podsticanog oseaja jastva koji ljude mo-
e da osposobi, pa i da zahteva od njih da budu hrabri do take oitog ludila.
55
Kalhun upeatljivo opisuje identitet shvaen na potonji nain; nije, meutim, jas-
no kakav analitiki posao obavlja prvi, optiji pojam identiteta.
U knjizi Drutvena teorija i politika identiteta (Social Theory and the Politics of Identity)
koju je priredio, Kalhun koristi to optije shvatanje identiteta. Bavljenje indivi-
dualnim i kolektivnim identitetom, primeuje on, sveprisutno je. Zacelo je ta-
no da ne znamo za ljude bez imena, bez jezika ili bez kulture koji ne prave nekakvu
razliku izmeu sebe i drugoga, izmeu sebe i njih.
56
Ali, nije jasno zato ovo pod-
razumeva i sveprisutnost identiteta, osim ako identitet ne razvodnimo do take
kad on oznaava sve prakse koje obuhvataju imenovanje i razlikovanje ja/drugi. Kal-
hun kao i Somers i Tili pronicljivo razmotra niz pitanja koja se tiu tvrdnji o
zajednitvu i razlici u savremenim drutvenim pokretima. Ipak, iako su takve tvrd-
424
Re no. 69/15, mart 2003.
54 Craig Calhoun, Problemi identiteta u kolektivnoj akciji, u Joan Huber,
urednik, Macro Micro Linkages in Sociology (Sage, Newbury Park, Cal., 1991).
Navodi su sa strana 53, 64 i 67.
55 Isto, 53, 68.
56 Calhoun, Drutvena teorija i politika identiteta, 9.
nje danas zaista esto uokvirene idiomom identiteta, nije izvesno da je usvajanje
tog idioma za analitike svrhe nuno ili bar korisno.
DRUGIM REIMA
Koji alternativni termini mogu da se upotrebe umesto identiteta da obave teorij-
ski posao za koji se smatra da ga identitet obavlja, ali bez njegovih zbunjujuih,
protivrenih konotacija? Uzme li se u obzir veliki opseg i heterogenost posla koji
identitet igra, uzaludno bi bilo traiti samo jednu zamenu, jer takav bi izraz bio pre-
optereen kao i sam identitet. Umesto toga, naa je strategija da razmrsimo gusto
klupko znaenja koja su se nagomilala oko izraza identitet i da posao podelimo na
niz manje zaguenih termina. Ovde emo predloiti tri grupe termina.
Identifikacija i kategorizacija
Kao procesualnom, aktivnom terminu izvedenom iz glagola, identifikaciji nedo-
staju reifikujue konotacije identiteta.
57
Ona trai da poblie odredimo agense
koji obavljaju identifikovanje. To, ipak, ne pretpostavlja da e takvo identifikovanje
(ak ni kad ga preduzimaju moni agensi kao to je drava) za ishod nuno imati
unutranju istost, izdvojenost ili grupnu povezanost koje politiki preduzetnici
mogu da tee da postignu. Identifikacija kako lina tako i drugih inherentna je
drutvenom ivotu; identitet u jakom smislu nije.
ovek moe biti pozvan da identifikuje sebe da odredi sebe, da se lo-
cira u odnosu na poznate druge, da se smesti unutar narativa, da nae svoje mesto
u nekoj kategoriji u bezbroj razliitih konteksta. U modernim okruenjima ko-
ja umnoavaju interakcije s drugima koje lino ne poznajemo takve prilike za iden-
tifikaciju naroito su brojne. One ukljuuju bezbroj prilika u svakodnevnom ivo-
tu, kao i u formalnijim i zvaninijim kontekstima. Kako ovek identifikuje sebe
i kako ga identifikuju drugi moe se veoma mnogo razlikovati od konteksta do
425
57 O vrednostima identifikacije, videti Hall, Kome je potreban identi-
tet? Iako je Hallovo shvatanje identifikacije fukoovsko/postfrojdovsko,
blisko diskurzivnom i psihoanalitikom repertoaru i sasvim drugaije od
onog koje je predloeno ovde, on korisno upozorava na to da je identifika-
cija gotovo isto tako varljiva kao i sam identitet, iako je ona bolja; a zace-
lo nema zatite od konceptualnih tekoa koje sa svih strana saleu identi-
tet (2). Videti takoe Andreas Glaeser, Podeljeni u jedinstvu: herme-
neutika Jastva i Drugog u berlinskoj policiji posle ujedinjenja (doktorska
disertacija, Harvard University, 1997), naroito glava 1.
konteksta; to kako identifikujemo sebe i druge u sutini jeste situaciono i kontek-
stualno.
Jedna kljuna razlika jeste ona izmeu relacionih i kategorijskih naina
identifikacije. ovek moe identifikovati sebe (ili drugu osobu) po poloaju u ne-
koj relacionoj mrei (recimo srodnikoj ili prijateljskoj mrei, ili u odnosima ga-
zda-muterija ili nastavnik-uenik). S druge strane, ovek moe identifikovati sebe
(ili drugu osobu) po pripadnitvu nekoj klasi osoba kojima je zajedniki neki kate-
gorijski atribut (kao to su rasa, etnicitet, jezik, nacionalnost, graanstvo, rod, sek-
sualna orijentacija itd.). Krejg Kalhun tvrdi da, iako relacioni naini identifikaci-
je ak i danas ostaju znaajni u mnogim kontekstima, kategorijska identifikacija u
modernim okruenjima poprima jo vei znaaj.
58
Druga je osnovna razlika izmeu samoidentifikacije i identifikacije i
kategorizacije od strane drugih.
59
Samoidentifikacija se deava u dijalektikom sa-
dejstvu sa spoljnim identifikacijama, a to dvoje ne mora nuno da se podudara.
60
Spoljna identifikacija je promenljiv proces. U uobiajenoj plimi i oseci drutvenog
ivota ljudi identifikuju i kategoriu druge isto kao to identifikuju i kategoriu se-
be. Ali, postoji jo jedan kljuni tip spoljne identifikacije koji nema pandana u
domenu samoidentifikacije: formalizovani, kodifikovani, objektifikovani sistemi
kategorizacije koje su razvile mone, autoritativne institucije.
Moderna drava jedan je od najvanijih agenasa identifikacije i katego-
rizacije u tom drugom smislu. U kulturalistikim proirenjima veberovske sociolo-
gije drave, posebno onim na koje su uticali Burdije i Fuko, drava monopolizuje ili
tei da monopolizuje ne samo legitimnu fiziku silu nego i legitimnu simboliku si-
lu, kako to kae Burdije. Ovo ukljuuje i mo da se imenuje, identifikuje, kategori-
zuje, odredi ta je ta i ko je ko. Buja socioloka i istorijska literatura na takve teme.
Neki naunici gledaju na identifikaciju sasvim bukvalno: kao na pripisivanje ko-
nanih oznaka pojedincu pasoem, otiscima prstiju, fotografijom i potpisom i sabi-
ranjem takvih identifikacionih dokumenata u dravna priuvita. Ispostavlja se,
426
Re no. 69/15, mart 2003.
58 Craig Calhoun, Nationalism (University of Minnesota Press, Minneapolis,
1997), 36 i dalje.
59 Za antropoloki ugao gledanja, koji korisno proiruje bartovski model, vi-
deti Richard Jenkins, Ponovno promiljanje etniciteta: identitet, katego-
rizacija i mo, Ethnic and Racial Studies 17/2 (April 1994), 197-223, i Jenkins,
Social Identity (Routledge, London i New York, 1996).
60Peter Berger, Moderni identitet, 163-164, iznosi slino gledite, iako ga
formulie u smislu dijalektike i mogunog sukoba izmeu subjektiv-
nog i objektivnog identiteta.
meutim, da nije jednostavno objasniti kada, zato i s kojim ogranienjem su razvi-
jeni takvi sistemi.
61
Drugi naunici istiu napore moderne drave da svoje podani-
ke uvrsti u neki klasifikacioni okvir: da identifikuje i u kategorije svrsta ljude s ob-
zirom na rod, religiju, vlasnitvo, etnicitet, pismenost, kriminalitet ili zdravlje.
Popisima se ljudi raspodeljuju u te kategorije, a institucije od kola do zatvora
razvrstavaju pojedince u skladu s njima. Posebno za fukoovce, ovi individualizujui
i zbirni naini identifikacije i klasifikacije nalaze se u sreditu onoga to definie
upravljanjeu jednoj modernoj dravi.
62
Drava je tako moan identifikator ne zato to moe da stvara iden-
titete u jakom smislu uopte uzev, ona to ne moe nego zato to ima grau i
simbolike resurse da namee kategorije, klasifikacione eme i naine drutvenog
prebrojavanja i opisivanja s kojima birokrate, sudije, nastavnici i lekari moraju da
rade i prema kojima nedravni akteri moraju da se ravnaju.
63
Ali drava nije jedini
identifikator koji je vaan. Kao to je pokazao arls Tili, kategorizacija obavlja
kljuni organizacioni posao u svim vrstama drutvenog okruenja, ukljuujui i
porodicu, firmu, kolu, drutveni pokret i svakovrsne birokratije.
64
ak i najmo-
427
61 Grard Noirel, La tyrannie du national (Clmann-Lvy, Paris, 1991), 155-180;
isti autor, Identifikacija graana: raanje republikanske graanske dra-
ve, Genses 13 (1993), 3-28; isti autor, Nadzirati putovanja ili identifiko-
vati osobe? Doprinos istoriji pasoa u Francuskoj od I do III Republike,
Genses 30 (1998), 77-100; Batrice Fraenkel, La signature: gense dun signe
(Gallimard, Paris, 1992). Velik broj naunika, uljuujui i Jane Caplan,
istoriarku pri Bryn Mawr Collegeu, i Johna Torpeya, sociologa na Kali-
fornijskom univerzitetu Irvin, sad je angaovan na projektima o pasoima
i drugim dokumentima identifikacije.
62 Michel Foucault, Upravljanje, u Graham Burchell i drugi, prireivai,
The Foucault Effect: Studies in Governmentality (University of Chicago Press, Chi-
cago, 1991), 87-104. Slina poimanja primenjena su na kolonijalna dru-
tva, naroito povodom naina na koji kolonizatorske eme za klasifikaciju
i prebrojavanje oblikuju i zapravo ustanovljuju drutvene pojave (kao to
su pleme i kasta u Indiji) koje se klasifikuju. Videti, posebno, Bernard
Cohn, Colonialism and Its Forms of Knowledge: The British in India (Princeton
University Press, Princeton, 1996).
63 O dilemama, tekoama i ironijama obuhvaenim dodeljivanjem identi-
teta u autoritativnom odreivanju ko spada u koju kategoriju u sprovoe-
nju zakona u kojima se vodi rauna o rasama, videti Christopher A. Ford,
Dodeljivanje identiteta: odreivanje rase u zakonima u kojima se vodi
rauna o rasi, California Law Review 82 (1994), 1231-1285.
64 Charles Tilly, Durable Inequality (University of California Press, Berkeley,
1998).
nija drava ne monopolizuje proizvodnju i irenje identifikacija i kategorija; a one
koje proizvodi mogue je osporiti. Literatura o drutvenim pokretima starim
kao god i novim bogata je dokazima o tome kako lideri pokreta osporavaju zva-
nine identifikacije i predlau alternativne.
65
Ona istie napore lidera da navedu
pripadnike pretpostavljenih izbornih tela da se identifikuju na odreeni nain, da
sebe vide za niz odreenih svrha kao meusobno identine, da se emotivno
kao god i kognitivno poistovete jedni s drugima.
66
Literatura o drutvenim pokretima valjano je istakla interaktivne i dis-
kurzivno posredovane procese kojima se razvijaju solidarnost i samopoimanje
kolektiva. Naa uzdranost tie se prelaska od rasprave o radu identifikacije napo-
ra da se izgradi kolektivno samopoimanje do postavljanja identiteta kao njego-
vog nunog ishoda. Razmatrajui autoritativne, institucionalizovane naine identi-
fikacije zajedno s alternativnim nainima sadranim u svakodnevnom ivotu i pro-
jektima drutvenih pokreta moemo istai teak posao i dugotrajne borbe oko iden-
tifikacije, kao i neizvesne ishode tih borbi. No, ako se uvek pretpostavi da e ishod
biti neki identitet ma koliko privremen, rasparan, viestruk, osporavan i flu-
idan onda gubimo sposobnost da pravimo kljuna razlikovanja.
Identifikacija, kao to smo primetili, zahteva specifikaciju agenasa
koji obavljaju identifikovanje. Ipak, identifikacija ne iziskuje odredljivi identifi-
kator; ona moe biti proimajua i uticajna i ako je nisu preduzele izdvojene, od-
reene osobe ili institucije. Identifikacija moe biti manje-vie anonimno
izvrena diskursima ili javnim narativima.
67
Iako se paljiva analiza tih diskursa ili
narativa lako moe usredsrediti na njihova konkretna opredmeenja u odreenim
diskurzivnim ili narativnim iskazima, njihova snaga ne mora zavisiti ni od kakvih
konkretnih opredmeenja nego se moe sadrati u njihovom anonimnom, nepri-
meenom prodiranju u nae naine miljenja, govora i razumevanja drutvenog
sveta.
Postoji jo jedno znaenje identifikacije na koje smo prethodno krat-
ko ukazali i koje je u velikoj meri nezavisno od kognitivnih, karakteriuih, klasifi-
katorskih znaenja o kojima smo govorili do sada. To je psihodinamiko znaenje,
428
Re no. 69/15, mart 2003.
65 Melissa Nobles, Reagovanje zdravim razumom: politika rase i popisi sta-
novnitva u savremenom Brazilu, doktorska disertacija, Univerzitet Yale,
1995.
66 Videti, na primer, Melucci, Proces kolektivnog identiteta; Martin, Iz-
bor identiteta.
67 Stuart Hall, Uvod: Kome je potreban identitet?; Margaret Somers,
Narativno uspostavljanje identiteta.
prvobitno izvedeno iz Frojdovih radova.
68
Dok klasifikatorska znaenja obuhvataju
identifikovanje sebe (ili nekog drugog) kao nekoga ko odgovara izvesnom opisu ili
spada u izvesnu kategoriju, psihodinamiko znaenje obuhvata emotivno poistove-
enje sa drugom osobom, kategorijom ili kolektivitetom. I ovde, ponovo, identifi-
kacija skree panju na sloene (i esto ambivalentne) procese, dok termin identi-
tet, oznaavajui pre stanje nego proces, olako podrazumeva slaganje pojedinanog i
drutvenog.
Samopoimanje i drutveno lociranje
Identifikacija i kategorizacija su aktivni, procesualni termini izvedeni iz glago-
la, koji u svest prizivaju posebne inove identifikacije i kategorizacije. Ali nama su
potrebni i drugaiji termini da obave razne poslove koje obavlja identitet. Prise-
timo se da je jedna od kljunih upotreba identiteta ta da konceptualizuje i obja-
sni akciju na neinstrumentalan, nemehaniki nain. U tom smislu ovaj termin su-
gerie naine na koje pojedinanom i kolektivnom akcijom mogu da upravljaju par-
tikularistika samopoimanja i drutvena lociranja, a ne pretpostavljeni univerzalni,
strukturno odreeni interesi. Samopoimanje je stoga drugi termin koji bismo
predloili kao alternativu identitetu. To je dispozicioni termin koji oznaava ono
to bi se moglo nazvati situacionom subjektivnou: oseaj osobe ko je ona, kako
je drutveno locirana i kako je (s obzirom na to) spremna da dela. Kao dispozicio-
ni termin, ono pripada oblasti onoga to je Pjer Burdije nazvao sens pratique, prakti-
ni oseaj istovremeno i kognitivni i emotivni koji osobe imaju o sebi i svom
drutvenom okruenju.
69
Vano je istai da izraz samopoimanje ne podrazumeva neko izrazito
moderno ili zapadnjako poimanje jastva kao homogenog, celovitog, jedinstve-
nog entiteta. Oseaj osobe ko je ona moe poprimiti mnoge oblike. Drutveni pro-
cesi kroz koje osobe poimaju i lociraju sebe mogu u nekim sluajevima ukljuivati i
kau kod psihoanalitiara a u drugima uestvovanje u ritualima prizivanja duho-
va.
70
U nekim okruenjima ljudi mogu razumevati i doivljavati sebe unutar okvira
429
68 Videti Hall, Uvod, 2 i dalje; i Alan Finlyson, Psihologija, psihoanaliza
i teorije nacionalizma, Nations and Nationalism 4/2 (1998), 157 i dalje.
69 Pierre Bourdieu, The Logic of Practice, prev. Richard Nice (Polity Press, Cam-
bridge, 1990).
70 Postoji obuhvatna antropoloka literatura o afrikim i drugim drutvima,
na primer, koja opisuje kultove isceljenja, kultove zaposednutosti duhovi-
ma, pokrete za skidanje ini i druge kolektivne pojave koje pomau uspo-
stavljanju posebnih oblika samopoimanja, posebnih naina na koje se po-
u kom se kategorije meusobno presecaju; u drugima unutar mree veza razlii-
te bliskosti i jaine. Otuda je vano da se samopoimanje i drutvena lociranost vide
u uzajamnoj povezanosti, i da se naglasi da su i celovito jastvo i povezana grupa kul-
turno specifini a ne univerzalni oblici.
Kao i terminu identifikacija, tako i terminu samopoimanje nedo-
staju reifikujue konotacije identiteta. No, on ipak nije sveden na situacije pro-
mene i nepostojanosti. Samopoimanja mogu biti promenljiva kroz vreme i meu
osobama, ali mogu biti i postojana. Identitet semantiki podrazumeva istost kroz
vreme ili meu osobama; otuda je nezgrapno i dalje govoriti o identitetu a odba-
civati implikacije istosti. Samopoimanje, naprotiv, nema neke povlaene se-
mantike veze sa istou ili razliitou.
Dva termina koja su u bliskoj vezi jesu samoreprezentacija i samoi-
dentifikacija. Dok smo gore raspravljali o identifikaciji, ovde naprosto zapaamo
da, iako razlikovanje nije otro, samopoimanja mogu biti preutna; ak i kad su
formirana, a obino jesu, preovlaujuim diskursima i unutar njih, ona mogu da
postoje i usmeravaju akciju a da sama ne budu diskurzivno artikulisana. Samore-
prezentacija i samoidentifikacija, s druge strane, sugeriu bar izvestan stepen
eksplicitne diskurzivne artikulacije.
Naravno, samopoimanje ne moe da obavi ceo posao koji obavlja
identitet. Ovde iznosimo tri ogranienja tog termina. Prvo, to je subjektivni,
autoreferencijalni termin. Kao takav, on oznaava kako osoba sama poima ko je
ona. Taj termin ne moe da uhvati poimanja drugih, premda spoljne kategorizacije,
identifikacije i reprezentacije mogu presudno uticati na to kako drugi vide neku
osobu i postupaju s njom, tavie kako sama ta osoba sebe poima. U krajnjoj liniji,
samopoimanje moe biti nadjaano nesavladivim prisilnim spoljnim kategorizaci-
jama.
71
430
Re no. 69/15, mart 2003.
jedinci pronalaze svoje mesto u drutvu. Videti istraivanja u opsegu od
klasinih, Victora Turnera, Schism and Continuity in an African Society: A Study of
Ndembu Village Life (Manchester, Manchester University Press, 1957), i I. M.
Lewisa, Ecstatic Religion: An Anthropological Study of Spirit Possession and Shamanism
(Penguin, Harmondswort, Vel. Brit. 1971), do novijih radova Paula Stol-
lera, Fusion of the Worlds: An Ethnography of Possession among the Songhay of Niger
(University of Chicago Press, Chicago, 1989) i Janice Boddy, Wombs and
Alien Spirits: Women, Men and The Zar Cult in Northern Sudan (University of
Wisconsin Press, Madison, 1989).
71 Za jedan dirljivi primer, videti opis Slavenke Drakuli o savladanosti od naci-
onalnosti kao ishodu rata u bivoj Jugoslaviji, u Balkan Express: Fragments from the
Other Side of the War, prev. Maja oljan (W. W. Norton, New York, 1993), 50-52.
Drugo, samopoimanje kao da ide na ruku kognitivnoj svesnosti.
Zbog toga se ini da ono ne hvata ili barem ne osvetljava afektivne ili katekti-
ke procese na koje ukazuju neke upotrebe termina identitet. No samopoimanje
nikad nije isto kognitivno; ono je uvek afektivno obojeno ili optereeno, te ovaj
termin zacelo moe da obuhvati ovu afektivnu dimenziju. Meutim, tano je da
emotivnu dinamiku bolje hvata termin identifikacija (u svom psihodinamikom
znaenju).
Konano, kao termin koji istie situacionu subjektivnost samopoima-
nje ne hvata objektivnost koju zahtevaju jaka shvatanja identiteta. Jaka, objektivi-
stika shvatanja identiteta doputaju nam da pravimo razliku izmeu istinskog
identiteta (koji se opisuje kao dubok, trajan i objektivan) i pukog samopoimanja
(povrnog, promenljivog i subjektivnog). Ako je identitet neto to treba otkriti i
neto u vezi s im osoba moe da se vara, onda njeno trenutno samopoimanje ne
mora odgovarati njenom trajnom, osnovnom identitetu. Ma koliko da su analitiki
problematini ovi pojmovi dubine, stalnosti i objektivnosti, oni bar pruaju razlog
za upotrebu jezika identiteta umesto jezika samopoimanja.
Slaba poimanja identiteta ne pruaju razlog za to. Iz konstruktivistike
literature jasno je zato su slaba shvatanja identiteta slaba; ali nije jasno zato su to
shvatanja identiteta. U toj literaturi upravo se razna slaba svojstva identiteta konstru-
isanost, sluajnost, nepostojanost, viestrukost, fluidnost istiu i razrauju, dok
se ono ija su to svojstva sam identitet uzima kao neto to se po sebi razume i
to se retko kad objanjava. Kad se osvetli sam identitet, on se esto predstavlja kao
neto poput: ko je neko,
72
kako shvata sebe
73
to se moe neposredno uhvatiti
samopoimanjem. Ovom terminu nedostaju privlanost, uskomeanost, teorijske
pretenzije identiteta, ali ovo mu treba raunati kao prednost a ne kao nedostatak.
Zajednitvo, povezanost, grupnost
Jedan osobeni oblik afektivno nabijenog samopoimanja koji se esto oznaava ter-
minom identitet naroito u raspravama o rasi, religiji, etnicitetu, nacionali-
zmu, rodu, seksualnosti, drutvenim pokretima i drugim fenomenima konceptua-
lizovanim tako da obuhvataju kolektivne identitete zasluuje da se ovde pomene po-
sebno. To je emotivno optereeno znaenje pripadanja nekoj posebnoj, celovitoj
431
72 Videti, na primer, Peter Berger, Moderni identitet: kriza i kontinuitet,
162.
73 Videti, na primer, Craig Calhoun, Problem identiteta u kolektivnoj ak-
ciji, 68, gde se opisuje obian identitet.
grupi koje istovremeno obuhvata i oseanje solidarnosti ili istovetnosti sa ostalim
lanovima te grupe i oseanje razliitosti od onih koji nisu lanovi grupe, pa ak i
odbojnosti prema njima.
Problem je u tome to se identitet upotrebljava da oznai i takva izra-
zito grupna, iskljuujua, afektivno nabijena samopoimanja kao i mnogo labavija,
otvorenija samopoimanja koja podrazumevaju izvestan afinitet ili pripadnost, za-
jednitvo ili povezanost s odreenim drugima, ali im nedostaje oseaj preovlauju-
e istovetnosti nasuprot nekom konstitutivnom drugom.
74
I usko grupni i laba-
viji afilijativni oblici samopoimanja kao i prelazni oblici izmeu tih krajnjih ti-
pova znaajni su, ali oni oblikuju lino iskustvo i uslovljavaju drutvenu i politi-
ku akciju na naine koji se meusobno otro razlikuju.
Umesto da ubacimo svako samopoimanje zasnovano na rasi, religiji,
etnicitetu i tome slinom u veliki pojmovni lonac za topljenje kakav je identitet,
bolje bismo uradili da upotrebljavamo diferenciraniji analitiki jezik. Termini kao
to su zajednitvo, povezanost i grupnost mogli bi se ovde korisno upotrebiti ume-
sto identiteta koji slui za sve. Ovo je trei set termina koji predlaemo. Zajed-
nitvo upuuje na deljenje nekog zajednikog atributa, povezanost na relacione
spone koje povezuju ljude. Ni zajednitvo ni povezanost uzeti ponaosob ne proizvo-
de grupnost oseaj pripadanja odvojenoj, celovitoj, solidarnoj grupi. Ali za-
jednitvo i povezanost zajedno zaista mogu da je stvore. Taj argument istakao je pre
nekog vremena arls Tili, razvijajui ideju Harisona Vajta (White) o kategorijal-
noj mrei grupi osoba koju ine i kategorija, jer im je zajedniki neki atribut, i
mrea.
75
Tilijeva sugestija da je grupnost zajedniki proizvod kategorijalne mree
i umreenosti kategorijske istosti i relacione povezanosti ubedljiva je. Ali mi
bismo predloili dva poboljanja.
Prvo, kategorijsko zajednitvo i relaciona povezanost moraju se dopu-
niti treim elementom, onim to je Maks Veber nazvaoZusammengehrigkeitsgefhl, ose-
ajem zajednikog pripadanja. Takvo oseanje moe zapravo zavisiti delom od ste-
pena i oblika zajednitva i povezanosti, ali e zavisiti i od drugih faktora kao to su
432
Re no. 69/15, mart 2003.
74 Za jedan dobar primer ovog drugog, videti analizu Mary Water o mogu-
im, izuzetno nesputavajuim etnikim identitetima ili onome to je
Hebert Gans nazvao simbolikim etnicitetom tree ili etvrte genera-
cije potomaka evropskih katolikih useljenika u Sjedinjene Drave u Ethnic
Options: Choosing Identities in America (University of California Press, Berkeley,
1990).
75 Charles Tilly, From Mobilization to Revolution (Addison-Wesley, Reading,
Mass., 1978), 62 i dalje.
naroiti dogaaji, njihovo kodiranje u obavezujuim javnim narativima, preovla-
ujui diskurzivni okviri i tako dalje. Drugo, relaciona povezanost ili ono to Tili
naziva umreenost, iako bitna u omoguavanju one vrste kolektivne akcije za ko-
ju je bio zainteresovan Tili, nije uvek nuna za grupnost. Snano povezujui ose-
aj grupnosti moe poivati na kategorijskom zajednitvu i s njim skopanim osea-
njem zajednikog pripadanja, uz minimalnu ili nikakvu relacionu povezanost. Po
pravilu, ovo je sluaj u kolektivitetima velikih razmera kao to su nacije: kad se
njihovo razliveno samopoimanje kao pripadnika odreene nacije kristalie u sna-
no povezujue oseanje grupnosti, ono se verovatno nee oslanjati na relacionu
povezanost ve na snano osmiljenom zajednitvu koje se snano osea.
76
Stvar nije u tome da se, kao to su sugerisali neki pobornici teorije
mree, od zajednitva okrenemo povezanosti, od kategorija mreama, od zajedni-
kih atributa drutvenim odnosima.
77
Niti u tome da fluidnost i hibridnost uzdie-
mo iznad pripadanja i solidarnosti. Ve u predlogu da ovaj poslednji skup termina
treba razviti u analitiki idiom osetljiv za viestruke oblike i stupnjeve zajednitva i
povezanosti i za veoma razliite naine na koje im akteri (kao i kulturni idiomi, jav-
ni narativi i preovlaujui diskursi na koje se oni oslanjaju) pripisuju znaenje i
znaaj. Ovo e nam omoguiti da pravimo razliku izmeu jako vezujueg, snanog
oseaja grupnosti i labavo strukturisanih, slabo sputavajuih oblika afiniteta i afili-
jacije.
TRI SLUAJA: IDENTITET
I NJEGOVE ALTERNATIVE U KONTEKSTU
Poto smo razmotrili posao koji obavlja identitet, ukazali na neka ogranienja i
obaveze koje namee taj termin, i predloili niz alternativa, sad nameravamo da ilu-
strujemo svoju argumentaciju kako kritike tvrdnje o identitetu tako i kon-
struktivne sugestije koje se tiu alternativnih idioma razmatranjem tri sluaja. U
svakom od njih, ini nam se, identitetsko fokusiranje na celovitu grupnost sputava
socioloku i politiku imaginaciju, dok alternativni analitiki idiomi mogu da
pomognu da se one otvore.
433
76 O sredinjem mestu kategorijskog zajednitva u modernom nacionalizmu,
videti Handler, Nationalism and the Poltiics of Culture in Quebec, i Calhoun, Natio-
nalism, glava 2.
77 Videti, na primer, diskusiju o antikategorijskom imperativu u Mustafa
Emirbayer i Jeff Goodwin, Analiza mrea, kultura i problem agensa,
American Journal of Sociology, 99/6 (maj 1994), 1414.
Jedan sluaj iz afrike antropologije: odreeni Nueri
Afrika istraivanja stradala su od sopstvene verzije identitetskog miljenja, veoma
ekstremnog u novinarskim izvetajima u kojima se plemenski identitet Afrikana-
ca vidi kao glavni razlog za nasilje i neuspeh nacije-drave. Univerzitetske afrikani-
ste ovo svedeno vienje Afrike dovodi u nepriliku jo od 70-ih godina XX veka, te
su se oni priklonili jednoj verziji konstruktivizma mnogo pre nego to je takav pri-
stup dobio ime.
78
Argument da etnike grupe nisu neto prvobitno nego da su pro-
izvod istorije ukljuujui i reifikovanje kulturalne razliitosti kroz nametnute ko-
lonijalne identifikacije postao je vezivno tkivo afrikih istraivanja. Pa i pored to-
ga, strunjaci su teili da naglase stvaranje granica pre nego njihovo naruavanje,
uspostavljanje grupa pre nego razvoj mrea.
79
U tom kontekstu vredi vratiti se kla-
sinom delu afrike etnologije: knjizi The Nuer E.E. Evansa-Priarda.
80
434
Re no. 69/15, mart 2003.
78 Lonsdale, Kada su Gusii ili bilo koja druga grupa postali pleme?, Kenya
Historical Review 5/1 (1977), 355-368; Abner Cohen, Custom and Politics in Ur-
ban Africa: A study of Migrants in Yoruba Towns (University of California Press,
Berkeley,1969). Na antropologe je uticala knjiga Fredrick Barth, urednik,
Ethnic Groups and Boundaries: The Social Organization of Cultural Difference (Allen &
Unwin, London, 1969), naroito Barthov Uvod, 9-38. U novije i siste-
matinije konstruktivistike opise spada Jean-Loup Amselle i Elikia
MBokolo, prireivai, Au cours de lethnie: Ethnies, tribalisme et tat en Afrique (Edi-
tions la Dcouverte, Paris, 1985); Leroy Vail, urednik, The Creation of Triba-
lism in Southern Africa (University of California Press, Berkeley, 1988); Te-
rence Ranger, Izumevanje tradicije u Africi, u Eric Hobsbawm i Teren-
ce Ranger, prireivai, The Invention of Tradition (Cambridge University Press,
Cambridge, 1983), 211-262.
79 Prianje o identitetu postalo je popularno meu afrikanistima poslednjih
godina, a za tipinim naglaavanjem da je identitet viestruk retko sledi ob-
janjenje zato bi ono to je uviestrueno trebalo smatrati identitetom. Za
sluaj o kom je re, videti Richard Werbner, Viestruki identiteti, arene u
mnoini, u Richard Werbner i Terence Ranger, prireivai, Postcolonial
Identities in Africa (Zed, London, 1996), 1-26. Afrikanisti su kritiki nastroje-
ni prema pojmovima rase i etniciteta, ali esto i dalje na neproveren nain
upotrebljavaju identitet. Videti, na primer, specijalni broj Journal of Sout-
hern African Studies 20/3 (1994), ije su ureivanje koordinirali Saul Dubow,
John Sharp i Edwin N. Wilmsen, Etnicitet i identitet u Junoj Africi. Je-
dan promiljeniji pristup u kom se iznosi niz termina koji oznaavaju raz-
liite oblike afilijacije i ispitivanja ta identino zaista znai u posebnim
kontekstima moe se nai u Claude Fay, Jer mi predstavljamo samo jed-
no: identiteti, ekvivalencije, homologije u Maasini (Mali), Cahiers des Sicen-
ces Humaines 31/2 (1995), 427-456. Identitetski stavovi strogo su kritikovani
u Jean-Franois Bayart, Lillusion identitaire (Fayard, Paris, 1996).
Svako je na ovom dijagramu u srodstvu sa svakim drugim, ali na razne naine i u
raznim stepenima. Neko bi mogao doi u iskuenje da kae kako ljudi oznaeni u
krugu A tvore jednu grupu sa identitetom A, za razliku od onih iz kruga B, koji
imaju identitet B. Nevolja s takvim tumaenjem je u tome to isti taj potez koji
pravi razliku izmeu A i B pokazuje i njihovu povezanost, kad se pomerimo jedno
pokolenje unazad i otkrijemo nekog zajednikog pretka, koji moe ali i ne mora bi-
ti iv, ali ija drutvena lociranost povezuje ljude u krugovima A i B. Ako neko u
skupu A doe u sukob s nekim u skupu B, ta osoba lako moe pokuati da prizove za-
jednitvo u A da bi mobilisala ljude protiv onih u B. Ali neko genealoki stariji od A
435
80E. E. Evans-Pritchard, The Nuer: A Description of the Modes of Livelihood and Politi-
cal Institutions of a Nilotic People (Clarendon, Oxford. 1940).
Slika 1. Segmentarna loza po oevoj liniji; linije predstavljaju potomstvo; brani
partner potie iz druge loze; deca keri pripadaju muevljevoj lozi i nisu prikazana;
deca sinova pripadaju ovoj lozi i predstavljana su ovde.
ene
Mukarci
Brak
Zasnovana na istraivanjima u severnoistonoj Africi 30-ih godina,
knjiga The Nuer opisuje jedan osobeno relacioni nain identifikacije, samopoimanja
i drutvene lociranosti, koji tumai drutveni svet u smislu stepena i kvaliteta pove-
zanosti meu ljudima a ne u smislu kategorija, grupa ili granica. Drutvena locira-
nost se u prvoj instanci odreuje u okvirima loze koju ine potomci jednog pretka
priznatog drutvenom konvencijom: po oevoj liniji, preko mukaraca u sluaju
Nuera, preko ena ili ree preko sistema dvojakog potomstva u drugim delovima
Afrike. Deca pripadaju lozi svojih oeva, i premda se veze s majinom rodbinom ne
prenebregavaju, one nisu deo sistema potomstva. Segmentarna loza moe se grafi-
ki prikazati kao na Slici 1.
i B moe prizvati pretke koji ih povezuju i stiati strasti. in pomeranja navie u ge-
nealokom grafikonu tokom drutvene interakcije neprestano iznova istie relacio-
na vienja drutvene lociranosti na raun kategorijskih.
Mogli bismo tvrditi da poreklo po oevoj liniji kao celina tvori identi-
tet razliit od ostalih loza. Ali Evans-Priard istie da segmentacija predstavlja itav
drutveni poredak, i da su same loze povezane jedna s drugom kao to su to lanovi
muke i enske loze jedni s drugima. Pa da razmotrimo brak onda. Bukvalno sva
segmentarna drutva insistiraju na egzogamiji; u evolucionoj perspektivi, preovla-
ivanje egzogamije moe da odraava prednosti povezivanja ukrtanjem loza. Tako
dijagram usredsreen na muku lozu pretpostavlja jo jedan skup odnosa, preko e-
na koje pripadaju lozi svojih oeva, ali iji sinovi i keri pripadaju lozama unutar
kojih su se one udale.
Mogli bismo stoga da tvrdimo da sve loze koje stupaju u meusobne
brakove tvore Nuere kao identitet koji se razlikuje od Dinke ili bilo koje druge
grupe u regionu. Ali noviji radovi iz afrike istorije nude nijansiraniji pristup. Ge-
nealoka konstrukcija relacionalnosti nudi fleksibilnije mogunosti proirenja ne-
go to ih omoguava sklonost naunika dvadesetog veka da trae jasnu granicu izme-
u unutra i spolja. Brani odnosi mogu se proiriti i van Nuera (kako uzajamnim
dogovorima tako i prinudnim udajama zarobljenih ena). Stranci koji se sreu u
trgovini, migracijama ili drugim oblicima kretanja mogu biti prihvaeni kao fik-
tivna rodbina ili osobe labavije povezane s lozom po oevoj liniji preko krvnog brat-
stva. Ljudi u severoistonoj Africi mnogo su se selili u potrazi za boljim uslovima i-
vota ili zato to su segmenti jedne loze sklapali ili raskidali veze s drugim segmenti-
ma. Trgovci su prostorno irili svoje srodnike veze, stvarali niz veza u dodiru s po-
ljoprivrednim zajednicama, a ponekad i razvijali lingua franca da bi unapredili komu-
nikaciju unutar mrea rasprostrtih na velikom prostoru.
81
U mnogim delovima
Afrike nalazimo izvesne organizacije religijske hramove, inicijacijska drutva
koje prevazilaze jezike i kulturalne razlike i koje nude ono to Pol Riards naziva
zajednikom gramatikom drutvenog iskustva za sve kulturalne varijacije i poli-
tiku diferencijaciju unutar regiona.
82
Problem podvoenja tih oblika relacione povezanosti pod drutvenu
konstrukciju identiteta jeste u tome to se povezivanje i razdvajanje nazivaju istim
436
Re no. 69/15, mart 2003.
81 Videti pionirsku studiju Abnera Cohena, Kulturalne strategije i organi-
zacija trgovinskih dijaspora u Claude Meillassoux, urednik, The Development
of Indigenous Trade and Markets (Oxford University Press, London, 1971).
82 Paul Richards, Fighting for the Rain Forest: War, Youth and Resources in Sierra Leone
(Currey, Oxford, 1996), 79.
imenom, zbog ega je tee shvatiti procese, uzroke i posledice razliitih obrazaca
kristalizacije razlike i stvaranja veza. Afrika je bila daleko od nekakvog raja
socijalnosti, ali i rat i mir obuhvataju fleksibilne obrasce afilijacije kao i diferenci-
jacije.
Ne bi trebalo pretpostaviti da su naela klizajue skale povezanosti je-
dinstvena za plemensko drutvo malih razmera. Iz istraivanja politikih organi-
zacija irih razmera sa autoritativnim pravilima i razraenim hijerarhijama ko-
mande znamo da su te mree srodstva ostale vano naelo drutvenog ivota.
Afriki kraljevi uspostavljali su svoj autoritet razvijajui patrimonijalne odnose sa
ljudima iz razliitih loza, stvarajui jezgro podrke ukrtanjem afilijacija u lozama,
a koristili su se i naelima loze da konsoliduju svoju vlast, cementirajui brane ve-
ze i irei kraljevsku lozu.
83
U gotovo svim drutvima pojmovi srodstva simboliki su
i ideoloki resursi, a ipak, dok oblikuju norme, samopoimanja i opaanja afiniteta,
oni ne proizvode nuno i srodnike grupe.
84
U veoj meri nego oblici dominacije koji su joj prethodili, kolonijalna
vladavina pokuala je da pojedinano mapira ljude, uz izvesne pretpostavljene za-
jednike karakteristike na nekoj teritoriji. Te nametnute identifikacije mogle su bi-
ti snane, ali njihova su dejstva zavisila od stvarnih odnosa i simbolikih sistema s
kojima su kolonijalni slubenici a takoe i domorodaki kulturalni preduzetnici
morali da rade, kao i od suparnikih nastojanja drugih da odre, razviju i artiku-
liu razliite vrste afiniteta i samopoimanja. Kolonijalna era zaista je bila svedok
sloenih borbi oko identifikacije, ali ona uprouje nae razumevanje tih borbi i vi-
di ih kao neto to proizvodi identitete. Ljudi su mogli da ive s nijansama i na-
stavili su tako da ive iz dana u dan ak i kad su povuene politike granice.
U izvanrednom preispitivanju pojma plemena Evans-Priarda koje
je ponudila eron Hainson (Hutchinson) takva se argumentacija prenosi u jednu
savremenu, sukobom optereenu situaciju. Njen cilj je da preispita samu ideju
Nuera kao jednoobraznog etnikog identiteta.
85
Ona ukazuje na zamagljenost
granica naroda koji se sad naziva Nuer: kultura i istorija ne slede takve linije. I su-
gerie da segmentarna ema Evans-Priarda poklanja prekomernu panju domi-
437
83 John Lansdale, Drave i drutveni procesi u Africi, African Studies Review
24/2-3 (1981), 139-225.
84 Jane Guyer, Domainstvo i zajednica, African Studies Review 24/2-3 (1981),
87-137; Jean-Loup Amselle, Logiques mtisses: Anthropologie de lidentit, en Afrique
et ailleurs (Payot, Paris, 1990).
85 Sharon Hutchinson, Nuer Dilemmas: Coping with Money, War, and the State
(University of California Press, Berkeley, 1995), 29.
nantnim starijim mukim voama iz 30-ih godina a nedovoljno se bavi enama,
mukarcima iz manje monih loza ili mlaim mukarcima i enama. U ovoj analizi
ne samo da je teko videti nuerstvo kao identitet nego se kao nuno namee i preci-
zno ispitivanje kako su ljudi teili da proire i odre veze. Prenosei priu u eru gra-
anskog rata u junom Sudanu 90-ih godina, Hainson odbija da sukob svede na
jednu od kulturalnih ili religijskih razlika izmeu zaraenih strana i insistira na te-
meljnoj analizi prostornih veza, politikih odnosa i borbi za ekonomske resurse.
U stvari, u velikom delu moderne Afrike neki od najogorenijih suko-
ba izbili su u kolektivitetima koji su kulturalno i jeziki relativno jednoobrazni (Ru-
anda, Somalija), izmeu labavih ekonomskih i drutvenih mrea zasnovanih vie na
odnosima gazda-klijent nego na etnikoj afilijaciji (Angola, Sijera Leone), kao i u
situacijama u kojima se kulturalna razliitost koristi kao politiko oruje (Kua Zu-
lu u Junoj Africi).
86
Ako se sadanji ili bivi sukobi objanjavaju na osnovu toga ka-
ko ljudi grade svoje identitete i bore se za njih, izlaemo se opasnosti da pruimo
unapred fabrikovano, prezentistiko, teleoloko objanjenje koje odvlai panju s
pitanja kao to su ona kojima se pozabavila Hainson.
Istonoevropski nacionalizam
Rekli smo da je jezik identiteta sa svojim konotacijama celovitosti, grupnosti i isto-
sti oigledno nepodesan za analizu drutava zasnovanih na segmentarnim lozama,
ba kao i dananjih sukoba u Africi. Ako ovo i prihvatimo, opet moemo da tvrdimo
da je identitetski jezik podesan za analizu drugih drutvenih sistema, ukljuujui i
na, gde je javni i privatni govor o identitetu veoma uobiajen. Ali, mi ne tvrdimo
samo to da pojam identiteta ne prolazi dobro, da se ne moe univerzalno prime-
niti na sve drutvene sisteme. Mi hoemo da istaknemo neto jau tvrdnju: identi-
tet nije ni nuan ni koristan kao kategorija analize ak i kad se nairoko upotrebljava
kao kategorija prakse. U vezi s tim kratko emo razmotriti istonoevropski naciona-
lizam i politiku identiteta u Sjedinjenim Dravama.
Tekstovi istoriara i drutvenih naunika o nacionalizmu u Istonoj
Evropi u mnogo veoj meri nego tekstovi o drutvenim pokretima ili etnicitetu u
Severnoj Americi odlikuju se srazmerno jakim ili tvrdim razumevanjima grup-
438
Re no. 69/15, mart 2003.
86 Gerard Prunier, The Rwandan Crisis (Columbia University Press, New York,
1996), i Jean-Pierre Chrtien, Le Dfi de lethnisme: Rwanda et Burundi 1990-
1996 (Karthala, Paris, 1997). Slino tome, Richardsov izvetaj o sukobu u
Sijera Leoneu istie se time to vie naglaava mree nego grupe, kreoliza-
ciju vie nego diferencijaciju i moralne vizije koje se poklapaju vie nego
sukobe kultura (Richards, Fighting for the Rain Forest).
nog identiteta. Mnogi komentatori vide postkomunistiko uskrsnue etnikog na-
cionalizma u regionu kao neto to izvire iz snano i duboko ukorenjenih nacional-
nih identiteta iz identiteta koji su toliko jaki i otporni da su preiveli decenije re-
presije pod nemilosrdno antinacionalnim komunistikim reimima. Ali ovo vie-
nje povratka-onih-koji-su-bili-pod represijom jeste problematino.
87
Razmotrimo bivi Sovjetski Savez. Videti nacionalne sukobe kao borbu
za priznavanje i izraavanje identiteta koji su nekako preiveli nastojanja reima da
ih smrvi neopravdano je. Iako antinacionalistiki i naravno brutalno represivan na
sve mogue naine, sovjetski reim je bio sve samo ne anti-nacionalan.
88
Daleko od
toga da nemilosrdno gui nacionalno, taj reim je preduzimao mere bez presedana
da ga institucionalizuje i kodifikuje. Raspodelio je sovjetsku teritoriju u preko pe-
deset uslovno autonomnih nacionalnih domovina, od kojih je svaka pripadala
osobenoj etnonacionalnoj grupi; i svakom graaninu dodelio je etniku nacional-
nost, koja mu je na roenju upisivana na osnovu njegovog porekla, registrovana u
lina identifikaciona dokumenta, zapisana u birokratske protokole i upotrebljava-
na za kontrolu pristupa visokom obrazovanju i zapoljavanju. inei to, reim nije
samo priznavao ili ratifikovao ve postojee stanje stvari; on je iznova uspostavljao i osobe i
mesta kao nacionalne.
89
U tom kontekstu, jaka razumevanja nacionalnog identiteta
kao duboko ukorenjenog u prekomunistiku istoriju regiona, zamrznutog ili gue-
nog od strane jednog nemilosrdno antinacionalnog reima, koji se vraa s krahom
439
87 Za razradu ovog argumenta, videti Rogers Brubaker, Mitovi i nesporazu-
mi u prouavanju nacionalizma, u John Hall, urednik, The State of the Na-
tion: Ernest Gellner and the Theory of Nationalism (Cambridge University Press,
Cambridge, 1998).
88 Za potpuniju verziju ove argumentacije, videti Brubaker, Nationalism Refor-
med, glava 2. Za uporednu argumentaciju o Jugoslaviji, videti Veljko Vuja-
cic i Victor Zaslavsky, Uzroci raspada u SSSR i Jugoslaviji, Telos 88
(1991), 120-140.
89 Neki periferni sovjetski regioni, razume se, ve su bili doiveli nacionalne
pokrete u poslednjim godinama ruskoga carstva (i tokom graanskog rata
koji je usledio), ali ak i u tim regionima drutvena osnova tih pokreta bi-
la je slaba, a identifikacija sa nacijom bila je ograniena na mali deo po-
pulacije. Drugde, znaaj reima za uspostavljanje nacionalnih podela bio
je jo istaknutiji. O sovjetskom pravljenju nacija 20-ih godina, videti
Yuri Slezkine, SSSR kao zajedniki stan, ili kako je jedna socijalistika
drava promovisala etniki partikularizam, Slavic Review 53 (leto 1994),
414-452; Terry D. Martin, Afirmativno akciono carstvo: etnicitet i So-
vjetska drava, 1923-1938, doktorska disertacija, ikaki univerzitet,
1996.
komunizma, u najboljem su sluaju anahrona, a u najgorem naprosto naunike
racionalizacije nacionalistike retorike.
ta je sa slabim, konstruktivistikim shvatanjima identiteta? Kon-
struktivisti bi mogli priznati vanost sovjetskog sistema institucionalizovane multi-
nacionalnosti, i ovo protumaiti kao institucionalne naine kojima su izgraeni
nacionalni identiteti. Ali zato bismo pretpostavili da je ono to je na taj nain kon-
struisano ba identitet? Pretpostavka da to jeste nosi opasnost od brkanja sistema
identifikacije ili kategorizacije s njegovim pretpostavljenim ishodom identitetom. Katego-
rijske grupne denominacije ma koliko autoritativne, ma koliko sveproimajue
institucionalizovane bile ne mogu posluiti kao pokazatelji stvarnih grupa ili
jakih identiteta.
Razmotrimo, na primer, sluaj Rusa u Ukrajini. U vreme popisa
1989. oko 11,4 miliona stanovnika Ukrajine identifikovalo je svoju nacionalnost
kao rusku. Ali preciznost na koju ukazuje podatak iz popisa, ak i ako se zaokrui na
najbliu stotinu hiljada, sasvim je varljiva. Same kategorije Rus i Ukrajinac, kao
oznake za pretpostavljenu odvojenost etnokulturalnih nacionalnosti ili razliitih
identiteta, duboko su problematine u ukrajinskom kontekstu, gde je stopa me-
ovitih brakova izuzetno visoka i gde milioni nominalnih Ukrajinaca govore jedino
ili prvenstveno ruski. Trebalo bi biti skeptian prema iluziji identiteta ili celovite
grupnosti koju je stvorio popis sa svojim iscrpnim i uzajamno iskljuivim kategori-
jama. Mogu se zamisliti okolnosti u kojima bi se grupnostmogla pojaviti i meu
nominalnim Rusima u Ukrajini, ali takva se grupnost ne moe uzeti kao neto da-
to.
90
Formalna institucionalizacija i kodifikacija etnikih i nacionalnih ka-
tegorija ne implicira nita o dubini, rairenosti ili moi takvih kategorija u iskustvu nji-
ma odreenih osoba. Snano institucionalizovan etnonacionalni klasifikacioni si-
stem ini da neke kategorije postanu pogodne i legitimne za predstavljanje drutve-
ne stvarnosti, oblikovanje politikih zahteva i organizaciju politike akcije. To je
samo po sebi veoma znaajna pojava, i slom Sovjetskog Saveza ne moe se razumeti
bez pozivanja na nju. No iz toga ne proizlazi da e te kategorije imati neku znatnu
ulogu u uokviravanju opaanja, usmeravanju akcije ili oblikovanju samopoimanja u
svakodnevnom ivotu ulogu koja se implicira ak i u konstruktivistikim opisima
identiteta.
440
Re no. 69/15, mart 2003.
90Za podatke o nacionalnosti i jeziku, videti Gosudarstvennyi Komitet po
Statistike, Natsionalnyi Sostav Naseleniia SSSR (Finansy i Statistika, Moscow,
1991), 78 -79.
Obim u kom zvanine kategorizacije oblikuju samopoimanja, obim u
kom se kategorije stanovnitva uspostavljene od strane drava ili politikih predu-
zetnika pribliavaju stvarnim grupama jesu otvorena pitanja kojima se moe
pristupiti samo empirijski. Jezik identiteta pre e ometati postavljanje takvih pi-
tanja nego to e dovesti do toga da ona budu postavljena, jer on zamagljuje ono to
treba razlikovati: spoljnu kategorizaciju i samopoimanje, objektivno zajednitvo i
subjektivnu grupnost.
Razmotrimo na kraju jo jedan, nesovjetski primer. Granica izmeu
Maara i Rumuna u Transilvaniji zacelo je otrija nego ona izmeu Rusa i Ukraji-
naca u Ukrajini. I ovde su, meutim, grupne granice znatno poroznije i nejasnije
nego to se to uveliko pretpostavlja. Jezik politike kao i svakodnevnog ivota, svaka-
ko, strogo je kategorijski i deli stanovnitvo na dve meusobno iskljuive etnonaci-
onalne kategorije, ne doputajui nikakve meovite ili dvosmislene oblike. Ali ovaj
kategorijski kod, premda vaan kao konstitutivni element drutvenih odnosa, ne treba
uzimati kao njihov verni opis. Podran od strane pobornika identiteta na obe strane,
kategorijski kod isto toliko zamagljuje samopoimanje koliko ga i otkriva, prikriva-
jui fluidnost i dvosmislenost koje potiu iz meovitih brakova, iz dvojezinosti, iz
migracije, iz injenice da maarska deca pohaaju kole na rumunskom jeziku, iz
meugeneracijske asimilacije (u oba pravca), i to je moda najznaajnije iz i-
ste ravnodunosti prema zahtevima etnokulturne nacionalnosti.
ak i u svojoj konstruktivistikoj obrazini, jezik identiteta priprema
nas da mislimo u smislu celovite grupnosti. On to ini zato to ak i konstruktivi-
stiko miljenje o identitetu uzima postojanje identiteta kao aksiomatsko. Identitet je
ve oduvek tu kao neto to pojedinci i grupe imaju, ak i kada se sadraj iden-
titeta i granice koje dele grupe jedne od drugih konceptualizuju kao da su uvek u
stanju promene. ak i konstruktivistiki jezik, dakle, tei da identitet uini ob-
jektivnim, da ga posmatra kao stvar, iako stvar koja se moe oblikovati, koju ljudi
imaju, kuju i konstruiu.
Tendencija da se identitet uini objektivnim liava nas analitike
moi. Ona nam oteava da grupnost i celovitost razmatramo kao nastajua svojstva
posebnih strukturalnih ili sloenih okruenja, a ne kao neto to je u ovom ili onom
obliku ve oduvek tu. Ovo danas treba da naglasimo vie nego ikad, jer nerefleksiv-
ni grupistiki jezik koji preovlauje u svakodnevnom ivotu, novinarstvu, politici i
mnogim drutvenim istraivanjima navika da se izgovori bez dodatnih objanje-
nja Albanci ili Srbi, na primer, kao da su posredi otro ograniene, iznutra ho-
mogene grupe ne samo to slabi drutvenu analizu nego sputava politike mo-
gunosti u regionu.
441
Zahtevi identiteta i trajne dileme rase u Sjedinjenim Dravama
Poslednjih decenija jezik identiteta naroito je moan u Sjedinjenim Dravama. Is-
tie se podjednako i kao idiom analize u drutvenim i humanistikim naukama i kao
idiom kojim se mogu artikulisati iskustvo, mobilisati lojalnost i formulisati simbo-
liki i materijalni zahtevi u svakodnevnoj drutvenoj i politikoj praksi.
Patos i rairenost zahteva za identitet u savremenim Sjedinjenim Dr-
avama imaju mnoge izvore, ali jedan od najdubljih je u vezi s glavnim problemom
u amerikoj istoriji uvozom porobljenih Afrikanaca, upornim trajanjem rasnog
tlaenja i opsegom afroamerikih reakcija na to. Afroameriki doivljaj rase kao
nametnute kategorizacije i kao samoidentifikacije znaajan je ne samo po sebi ne-
go od 60-ih i kao obrazac za identitetske tvrdnje svake vrste, ukljuujui i one za-
snovane na rodu i seksualnoj orijentaciji, kao i one zasnovane na etnicitetu ili
rasi.
91
U reakciji na sve vei niz identitetskih zahteva u poslednje tri decenije
promenili su se javni diskurs, politika argumentacija i nauni rad na bezmalo svim
poljima drutvenih i humanistikih nauka. U tom procesu ima mnogo toga drago-
cenog. Udbenici istorije i preovlaujui javni narativi saoptavaju mnogo bogatiju
priu, koja je mnogo obuhvatnija nego to je to bila jednu generaciju pre. Naizgled
odrivi oblici univerzalizma marksistika kategorija radnika koji se uvek poja-
vljuje u vidu mukarca, liberalna kategorija graanina za kog se ispostavlja da je
belac snano su uzdrmani. I same identitetske tvrdnje prve generacije, kao i
struna literatura nadahnuta njima kritikovani su zbog slepila pred ukrtenim oso-
benostima: afroameriki pokret kritikovan je jer deluje bez obzira na specifine
rodne probleme afroamerikih ena, a feministkinje su kritikovane jer se njihova
aktivnost usredsreuje na bele ene iz srednje klase.
U amerikim krugovima poseban je uticaj imala konstruktivistika ar-
gumentacija, koja je naunicima omoguila da naglase savremeni znaaj nametnu-
tih identifikacija i samopoimanja koja su se razvila u dijalektikom sadejstvu s nji-
ma, i istovremeno istaknu da identifikovane grupene potiu od davnina nego su
istorijski proizvedene. Odlian primer za to jeste razmatranje rase u istoriografiji
Sjedinjenih Drava.
92
Jo i pre nego to je drutvena konstrukcija postala po-
442
Re no. 69/15, mart 2003.
91 Gitlin, Twilight, 134.
92 Jedan od najboljih uvoda u konstruktivistiku analizu amerike istorije je-
ste Earl Lewisova Rasa u Stanley Kutler, prir, Encyclopedia of the United States
in the Twentieth Century (Scribners, New York, 1996), 129-160. Videti takoe
Barbara Fields, Ropstvo, rasa i ideologija u Sjedinjenim Amerikim Dr-
avama, u New Left Review 181 (maj-jun 1990), 95-118.
modni izraz naunici su pokazivali da kao politika kategorija rasa nije zadata di-
menzija amerike prolosti ve je nastala u istom trenutku u kom i ameriki repu-
blikanski i populistiki impulsi. Edmund Morgan tvrdi da je u Virdiniji ranog
osamnaestog veka belim slugama pod ugovorom i crnim robovima bila zajednika
potinjenost koja nije bila otro diferencirana; ponekad su i delovali zajedno. Tek
kad je poela da se mobilie protiv Britanaca, plantaerska elita u Virdiniji morala
je da povue otru crtu izmeu onih koji uestvuju i onih koji ne uestvuju u poli-
tikom ivotu, pa je to to je crnih robova bilo vie i to su se lake mogli zameniti
kao radnici i to je bilo malo verovatno da e oni pruiti politiku podrku dovelo
do toga da se povue razlika, to su siromani belci mogli zauzvrat da iskoriste da is-
postave svoje zahteve.
93
Posle takvog poetka, istoriari su izdvojili nekoliko klju-
nih trenutaka novog definisanja rasnih granica u Sjedinjenim Dravama nekoli-
ko taaka na kojima su druge vrste veza pokazale mogunost uspona drugih vrsta po-
litike afilijacije. I belost i crnost istorijski su stvorene i istorijski promenljive kate-
gorije. Komparativni istoriari pokazali su u meuvremenu da konstrukcija rase
moe poprimiti jo raznovrsnije oblike, istiui da bi mnogi ljudi koji su prema se-
vernoamerikim klasifikacionim sistemima crni bili neto drugo u drugim delo-
vima Amerik.
94
Tako amerika istorija otkriva mo nametnutih identifikacija, ali isto
tako otkriva i sloenost samopoimanja ljudi definisanih okolnostima na koje nisu
mogli da utiu. Kolektivne samoidentifikacije od pre Graanskog rata odreivale su
crne Amerikance na osobene naine u odnosu na Afriku i esto su videle afriko
443
93 Edmund Morgan, American Slavery, American Freedom: The Ordeal of Colonal Virginia
(Norton, New York, 1975). Noviji radovi o ovom formativnom razdoblju
nalaze se i u specijalanom broju asopisa William and Mary Quarterly, 3. serija,
54/1 (1997), Konstruisanje rase: diferenciranje naroda u ranom moder-
nom svetu; i Ira Berlin, Many Thousands Gone: The First Two Centuries of Slavery in
Northern America (Harvard University Press, Cambridge, 1998).
94 Razliiti naini na koje se konfigurisala rasa u Amerikama bili su jedan od
predmeta na kojima je nastala komparativna istorija, naroito posle dela
Franka Tannenbauma, Slave and Citizen: The Negro in the Americas (Knopf, New
York, 1946). Jednu uticajnu kratku postavku dao je Charles Wagley, O
pojmu drutvene rase u Amerikama, 531-545 u Contemporary Cultures and So-
cieties in Latin America, prir. D. B. Heath i R. N. Adams (Random House, New
York, 1965). Jednu noviju konstruktivistiku argumentaciju o istorijskoj
specifinosti ideje o tome da se bude beo vidi u David Roediger, The Wages
of Whteness: Race and the Making of the American Working Class (Verso, London,
1991).
(ili etiopsko) poreklo kao neto to ih dovodi blizu zemalja-sredita hrianske ci-
vilizacije. No rani pokreti za povratak Africi esto su posmatrali Afriku kao tabulu
razu ili kao neku palu civilizaciju koju treba da obnove afroameriki hriani.
95
Po-
tvrivanje sebe kao naroda u dijaspori nije nuno podrazumevalo i tvrdnje o kul-
turalnom zajednitvu od tada postoji napetost izmeu ta dva pojma. Mogue je
napisati istoriju afroamerikog samopoimanja kao uspona crne nacionalnosti to-
kom vremena, ili je mogue istraiti sadejstvo takvog oseaja kolektiviteta i napora
afroamerikih aktivista da artikuliu razne vrste politikih ideologija i razviju veze s
drugim radikalnim aktivistima. Najvanije je da razmotrimo opseg mogunosti i
ozbiljnost s kojom se o njima raspravlja.
Nije problematina istorijska analiza drutvene konstrukcije sama po
sebi, nego pretpostavka o tome ta je to konstruisano. Upravo se belost ili rasa
uzimaju kao tipini predmeti konstrukcije, a ne drugi, labaviji oblici afiniteta i za-
jednitva. Pisanje o identifikaciji jo dok se identifikacije pojavljuju, kristaliu i
ile u odreenim drutvenim i politikim okolnostima lako moe da nadahne neku
drugaiju istoriju od one koju bi inspirisalo pisanje o identitetu koji povezuje
prolost, sadanjost i budunost u jednoj jedinoj rei.
Kosmopolitske interpretacije amerike istorije kritikovane su zato to
briu bol iz osobenih naina na koje se doivljavala ta istorija: pre svega, bol poro-
bljavanja i diskriminacije i bol borbe protiv porobljavanja i diskriminacije to je
istorija koja Afroamerikance obeleava na naine koji nisu zajedniki belim Ameri-
kancima.
96
Ovo je mesto na kom snano odjekuju pozivi na razumevanje osobeno-
sti iskustva, ali ovde je, isto tako, naroito ozbiljna i opasnost da se te istorije porav-
naju u statiki i jedan jedini identitet. U takvom poravnavanju moe biti i gubi-
444
Re no. 69/15, mart 2003.
95 Jedan od osnovnih tekstova o onome to se ponekad smatra crnim naciona-
lizmom, izvetaj s puta po Africi Martina Delanyja, upadljiv je po izostanku
zanimanja za kulturalne prakse Afrikanaca koje je autor sreo. Za autora je
bilo vano to da podstakne nekog hrianina afrikog porekla da otkrije da
je njegova sudbina da se otarasi represije u Sjedinjenim Dravama i donese
hriansku civilizaciju u Afriku. Videti Martin Delany i Robert Campbell,
Search for a Place: Black Separatism and Africa 1860, prir. Howard H. Bell
(University of Michigan Press, Ann Arbor, 1969). Za jednu novu, proni-
cljivu knjigu o afrikim amerikoafrikim vezama i razliitim nainima
na koje su spone napravljene i pored isticanja kulturalnih osobenosti vi-
deti James Campbell, Songs of Zion: The African Methodist Episcopal Church in the Uni-
ted States and South Africa (Oxford Univeristy Press, New York, 1995).
96 Eric Lott: Novi kosmopolitizam: ija Amerika?, Transition 72 (zima
1996), 108 -135.
taka i dobitaka, kao to su to jasno dali na znanje oprezni uesnici u rasprama o po-
litici rase.
97
Ali dalje podvoenje pod generiku kategoriju identiteta istorijskih
iskustava i navodno zajednikih kultura drugih grupa tako razliitih kao to su
ene i starije osobe, ameriki domoroci i homoseksualci, siromani i hendikepira-
ni oigledno ne pokazuje nita vie potovanja za bol posebnih istorija nego univer-
zalistika retorika o pravdi i ljudskim pravima. A svrstavanje pojedinaca pod takve
identitete ostavlja mnoge ljude koji su iskusili vijugave putanje predatva i ra-
znovrsne inovacije i prilagoavanja koji tvore kulturu zahvaene izmeu tvrdog
identiteta koji im ne pristaje sasvim i meke retorike hibridnosti, viestrukosti i flu-
idnosti koja im ne nudi ni razumevanje ni utehu.
98
Ostaje pitanje da li se sloeno-
u istorije ukljuujui i promenljive naine na koje spoljne kategorizacije pod-
jednako igou i poniavaju ljude i daju im okrepljujui oseaj kolektivnog jastva
moemo pozabaviti nekim elastinijim i diferenciranijim jezikom. Ako hoemo da
ozbiljno shvatimo stvarni doprinos konstruktivistike drutvene analize da se afi-
niteti, kategorije i subjektiviteti razvijaju i menjaju s vremenom a ne da ga svodi-
mo na prezentistiki, teleoloki opis konstrukcije danas postojeih grupa, onda se
celovita grupnost mora shvatiti kao sluajno, nastajue svojstvo, a ne kao neto aksi-
omatski dato.
Predstavljanje savremenog amerikog drutva postavlja slian problem
da se izbegnu ravni, svodei opisi drutvenog sveta kao viebojnog mozaika grupa
koje imaju jednobojni identitet. Ova pojmovno osiromaena identitetska sociolo-
gija u kojoj preseci rase, klase, roda, seksualne orijentacije, i moda jo jedne ili
dve kategorije stvaraju skup pojmovnih pregradaka za svaku svrhu, postala je mona
u amerikom univerzitetskom svetu 90-ih godina ne samo u drutvenim nauka-
ma, kulturalnim i etnikim istraivanjima nego i u knjievnosti i politikoj filozo-
fiji. U ostatku ovog odeljka menjamo ugao gledanja i razmatramo implikacije upo-
trebe te identitetske sociologije u ovoj potonjoj oblasti.
Moralna filozofija, pisao je Alisder Makintajr (Alisdair MacIntyre),
pretpostavlja jednu sociologiju;
99
isto a fortiori vredi i za politiku teoriju. Pro-
blem s velikim delom savremene politike teorije u tome je to je ona sazdana na
445
97 Za jedan takav doprinos, videti Kwame Anthony Appiah, In My Fathers Hou-
se: Africa in the Philosophy of Culture (Oxford University Press, New York, 1992).
98 Ovu taku istakao je Walter Benn Michaels (Rasa u kulturi), dodeljivanje
pojedinaca kulturnim identitetima jo je problematinije od definicije tih
identiteta.
99 Alisdair MacIntyre, After Virtue (University of Notre Dame Press, Notre Da-
me, Indiana, 1981), 22.
problematinoj sociologiji zapravo i tano reeno na upravo pomenutoj predsta-
vi drutvenog sveta kao usredsreenog na grupu. Mi ovde ne stajemo na stranu
univerzalnosti spram partikularizma. Umesto toga, mi sugeriemo da identi-
tetski jezik i grupistika socijalna ontologija, koja nadahnjuje veliki deo savremene
politike teorije, zaokruuju problematinu prirodu same grupnosti i iskljuuju
druge naine konceptualizovanja posebnih afilijacija i afiniteta.
Danas se nakupilo prilino mnogo literature koja je kritiki nastrojena
prema ideji univerzalnog graanstva. Ajris Merion Jang (Young), jedna od najuti-
cajnijih meu takvim kritiarima, predlae, umesto toga, jedno idealno graanstvo
diferencirano prema grupnoj pripadnosti, sazdano na grupnoj zastupljenosti i
grupnim pravima. Ona tvrdi da je pojam nepristrasne opte perspektive mit.
Razliite drutvene grupe imaju razliite potrebe, kulture, istorije, iskustva i opa-
anja drutvenih odnosa. Graanstvo ne treba da tei da transcendira takve razlike
nego bi trebalo da ih prepozna i prizna kao nesvodive.
100
Kakve razlike treba ratifikovati posebnom zastupljenou i pravima?
To su razlike skopane sa drutvenim grupama definisanim kao obuhvatni iden-
titeti i naini ivota; one se razlikuju od pukih okupljanja arbitrarnih klasifika-
cija osoba prema nekom svojstvu s jedne strane, i od voljnih udruivanja, s druge.
Specijalna prava i zastupljenost ne bi se davali svim drutvenim grupama nego samo
onima koje trpe bar jedan od pet oblika tlaenja. U savremenom amerikom drutvu
ovo znai ene, crnci, ameriki starosedeoci, ikanosi, Portorikanci i drugi Ame-
rikanci koji govore panski, Amerikanci azijskog porekla, homoseksualci, lezbijke,
ljudi iz radnike klase, stari ljudi i mentalno i fiziki hendikepirani ljudi.
101
ta ini grupnost tih grupa? ta ih ini grupom umesto kategori-
jama oko kojih se samoidentifikacije i identifikacije od strane drugih mogu krista-
lisati ali se zacelo ne kristaliu ni uvek ni nuno? O ovome Jung ne govori. Ona uzi-
ma da razliite istorije, iskustva i drutvena lociranost daju takvim grupama raz-
liite sposobnosti, potrebe, kulturu i kognitivne stilove i razliita razumevanja
svih vidova drutva i jedinstvene uglove gledanja na drutvena pitanja.
102
Drutve-
na i kulturalna heterogenost ovde je uzeta kao jukstapozicija iznutra homogenih i
spolja ogranienih blokova. Naela jedinstva koja Jung odbacuje na nivou politi-
446
Re no. 69/15, mart 2003.
100 Iris Marion Young, Politika organizacija i grupna razlika: kritika ide-
ala univerzalnog graanstva, Ethics 99 (januar 1989), 257, 258. Videti i
Young, Justice and the Politics of Difference (Princeton University Press, Prin-
ceton, 1990).
101 Young, Politika organizacija i grupna razlika, 267, 261.
102 Isto, 267, 268.
ke organizacije kao celine zbog toga to ona kriju razliitost ponovo se uvode
i nastavljaju da kriju razliitost na nivou konstitutivnih grupa.
U argumentima o graanstvu koje definie grupa ili multikultural-
nom graanstvu u igri su znaajna pitanja o kojima se opirno raspravljalo i van
univerzitetskih krugova i u njima, i sva se ta pitanja na neki nain tiu relativne te-
ine i vrednosti univerzalistikih i partikularistikih zahteva.
103
Socioloka analiza
ne moe i ne treba da tei da razrei ovu grubu raspru, ali moe da tei tome da sta-
bilizuje njene esto klimave socioloke temelje. Ona moe da ponudi bogatiji re-
nik za konceptualizovanje drutvene i kulturalne heterogenosti i osobenosti. Odla-
enje dalje od jezika identiteta otvara mogunosti za specifikovanje drugih vrsta pove-
zanosti, za druge idiome za identifikaciju, za druge stilove samopoimanja, za druge
naine posmatranja drutvene lociranosti. Da parafraziramo ono to je AdamPe-
vorski (Przeworsky) odavno rekao o klasi kulturalna borba je borba za kulturu pre
nego borba meu kulturama.
104
Aktivisti politike identiteta razvijaju jezik celovite
grupnosti ne zato to on odraava drutvenu stvarnost nego upravo zato to je grup-
nost dvosmislena i sporna. Njihova grupistika retorika ima performativnu, konsti-
tutivnu dimenziju, doprinosei, kad je uspena, gradnji grupe o kojoj govori.
105
Ovde imamo jaz izmeu, s jedne strane, normativnih argumenata i ak-
tivistikih idioma koji celovitu grupnost uzimaju kao aksiomatsku i, s druge strane,
istorijskih i sociolokih analiza koje istiu njenu kontingentnost, fluidnost i varija-
bilnost. U jednoj ravni postoji jedna nedoumica iz stvarnog ivota: odravanje kul-
turalnih osobenosti zavisi makar i delimino od ouvanja grupne celovitosti, pa tako
i od kontrole naputanja grupe, pri emu optube za prelazak ili izneveravanje
sopstvenih korena slue kao disciplinske mere.
106
Kritiari takve kontrole, pak,
tvrde da bi jedna liberalna vlada morala da titi pojedince od represije drutvenih
grupa jednako kao i od represije drave. U ravni drutvene analize, meutim, ta ne-
447
103 Videti posebno lucidne i uticajne knjige iji je autor Will Kymlicka: Li-
beralism, Community, and Culture (Clarendon Press, Oxford, 1991), i Multicul-
tural Citizenship: A Liberal Theory of Minority Rights (Clarendon, Oxford, 1995).
104 Adam Przeworski, Proletarijat u jednoj klasi: proces obrazovanja klase
od Klasne borbe Karla Kauckog do novih sporenja, Politics and Society 7
(197),372.
105 Pierre Bourdieu, Identitet i predstavljanje: elementi za jedno kritiko
razmiljanje o ideji regiona, Actes de la recherche en sciences sociales 35 (1980),
63-72.
106 David Laitin, Marginalnost: mikroperspektiva, Rationality and Society 7/1
(januar 1995), 31-57.
doumica nije neophodna. Mi se ne suoavamo sa strogim izborom izmeu jednog
univerzalistikog, individualistikog analitikog idioma i jednog identitetskog,
grupnog idioma. Ako se opcije oblikuju na taj nain, izostavlja se raznovrsnost ob-
lika (koji nisu celovite grupe) koje mogu da poprime afinitet, zajednitvo i poveza-
nost zato mi istiemo potrebu za fleksibilnijim renikom. Mi se ne zalaemo za
bilo koji specifini stav o politikom i kulturalnom razlikovanju i individualnom iz-
boru nego za renik drutvene analize koji pomae otvaranju i osvetljavanju opsega
opcij. Politika koalicije grupa koju slave Jung i ostali, na primer, zacelo ima svo-
je mesto, ali grupistika sociologija koja lei u osnovi tog posebnog oblika koalicione
politike s njenom pretpostavkom da su celovite grupe osnovni blokovi od kojih se
grade politiki savezi sputava politiku imaginaciju.
107
Nita od ovoga ne naruava znaaj sadanjih raspri o univerzalisti-
kim i partikularistikim poimanjima drutvene pravde. Mi hoemo da istakne-
mo da identitetsko fokusiranje na celovitu grupnost ne doprinosi pravilnom for-
mulisanju pitanja; u nekim pogledima, raspra se zasniva na pogrenim shvatanjima
na obe strane. U stvari, ne moramo da biramo izmeu jedne amerike istorije sve-
dene na iskustva i kulture celovitih grupa i jedne jednako svedene na samo jednu
nacionalnu priu. Svoenje heterogenosti amerikog drutva i istorije na vie-
bojni mozaik grupa s jednobojnim identitetima sputava umesto da podstie razu-
mevanje prolosti i tenje ka drutvenoj pravdi u sadanjosti.
ZAKLJUAK: POSEBNOST I POLITIKA IDENTITETA
Mi nismo izneli argumentaciju o politici identiteta. Pa ipak, ta argumentacija ima i
politike i intelektualne implikacije. U nekim krugovima za ove implikacije rei e
se da su one nazadne, da podrivaju osnovu za postavljanje partikularistikih zahte-
va. To nije naa namera, a ni valjan zakljuak o onome to smo napisali.
448
Re no. 69/15, mart 2003.
107 U jednoj raspri s Ajris Merion Young, filozofkinja Nancy Fraser je sta-
vila politiku priznavanja pored politike redistribucije, tvrdei da su
potrebne obe, poto su neke grupe eksploatisane a takoe i igosane ili
nepriznate. Zaudo, obe strane u raspri smatraju da su grupne granice
jasne i odsene, te stoga obe poimaju progresivnu politiku kao neto to
obuhvata meugrupne koalicije. Obe zanemaruju druge oblike politike
akcije koji ne pretpostavljaju zajednitvo ili grupnost. Nancy Fraser,
Od redistribucije do priznanja? Dileme pravde u postsocijalistikom
dobu, New Left Review 212 (1995), 68-93; Iris Marion Young, Neured-
ne kategorije, kritika dualnih sistema teorije Nancy Fraser, isto, 222
(1997), 147-160.
Ubediti ljude da su jedno; da predstavljaju celovitu, posebnu, solidar-
nu grupu; da njihove meusobne razlike unutar grupe nisu vane, bar ne za nepo-
sredne svrhe to je normalan i nuan deo politike, a ne samo onoga to se obino
oznaava kao politika identiteta. To nije jedina politika; i mi smo zapravo uzdr-
ani u vezi s nainima na koje rutinsko pribegavanje identitetskom oblikovanju mo-
e da iskljui druge, jednako vane naine oblikovanja politikih zahteva. Ali, mi
neemo nikoga da liimo identiteta kao politikog orua, niti da podrivamo legi-
timitet upuivanja politikih apela zasnovanih na identitetu.
Umesto toga, naa se argumentacija fokusirala na upotrebu identite-
ta kao analitikog pojma. U celom ovom tekstu postavljali smo pitanje koji posao ovaj
pojam treba da obavi, i koliko dobro on to ini. Tvrdili smo da je taj pojam razvijen
kako bi obavio obiman analitiki posao i najvei deo tog posle jeste legitiman i va-
an. Identitet je, meutim, nepodesan za takav posao zato to je zbrkano dvosmi-
slen, rastrzan izmeu protivrenih znaenja i zatrpan reifikujuim konotacijama.
Objanjavanje te imenice nizom prideva kojima se posebno odreuje da je iden-
titet viestruk, fluidan, da se neprestano iznova usaglaava i tome slino ne reava
orvelovski problem uhvaenosti u zamku jedne rei. Ono jedva da je neto vie od
sugestivnog oksimorona viestruke jedinstvenosti, fluidne kristalizacije ali i da-
lje prenebregava pitanje zato bi neko upotrebljavao isti termin da oznai sve to i jo
vie od toga. Alternativni analitiki idiomi, tvrdili smo, mogu da obave neophodan
posao bez dodatne pometnje.
Ovde se ne postavlja pitanje o opravdanosti ili vanosti partikularisti-
kih zahteva nego o tome kako ih je najbolje konceptualizovati. Ljudi svuda i uvek
imaju posebne veze, samopoimanja, prie, kretanja, istorije, sudbine. Sve to pod-
stie zahteve koje oni iznose. Meutim, podvoenje takve sveproimajue posebno-
sti pod ravno, nediferencirano zaglavlje identiteta gotovo je jednako veliko nasi-
lje nad njenim nesreenim i raznovrsnim oblicima koliko i pokuaj da se ta poseb-
nost podvede pod univerzalistiku kategoriju kao to je interes.
tavie, tumaenje posebnosti u okvirima identiteta sputava kako poli-
tiku tako i analitiku imaginaciju. Ono nas udaljava od niza mogunosti za politi-
ku akciju koje se razlikuju od onih ukorenjenih u pretpostavljeni zajedniki iden-
titet kao i od onih koje se hvale ili kude kao univerzalistike. Branioci politike
identiteta, na primer, tumae politiku saradnju u okvirima graenja koalicija iz-
meu celovitih identitetskih grupa. To jeste jedan ali ne i jedini nain politike sa-
radnje.
Ketrin Sikink (Sikkink) i Margaret Kek (Keck), recimo, skrenule su
panju na vanost transnacionalnih mrea koje se bave reavanjem pojedinih pita-
449
nja, kakve su pokret protiv ropstva u ranom devetnaestom veku ili meunarodne
kampanje za ljudska prava, ekologiju i enska prava poslednjih godina. Takve mre-
e neminovno prelaze i kulturalne i dravne granice i razna mesta i partikularistike
zahteve dovode u vezu sa optijim problemima. Uzmimo jedan primer: pokret pro-
tiv aparthejda okupio je junoafrike politike organizacije koje su bile daleko od
ujedinjenosti nekima su zajednike bile univerzalistike ideologije, neke su se-
be nazivale afrikanistikima, neke su isticale sasvim lokalan, kulturalno definisan
identitet sa meunarodnim crkvenim grupama, sindikatima, panafrikim po-
kretima za rasnu solidarnost, grupama za ljudska prava i tako dalje. Neke grupe ula-
zile su i izlazile iz dogovora o saradnji u okviru sveopte mree; sukob meu protiv-
nicima aparthejdske drave ponekad je bio ogoren, ak i koban. Kako su se akteri
u mrei menjali tako su se pitanja o kojima se govorilo iznova formulisala. U izve-
snim trenucima, na primer, isticana su bila pitanja pogodna za meunarodnu mo-
bilizaciju, dok su druga koja su mnogo vie zanimala neke mogune uesnike
bila skrajnuta.
108
Nije nam namera da takve mree pretpostavljamo ekskluzivistikim
identitetskim drutvenim pokretima ili zahtevima grupa. Mree nisu nita vrednije
same po sebi kao to ni identitetski pokreti i grupe nisu sami po sebi sumnjivi. Po-
litika u Junoj Africi ili drugde uglavnom nije sueljavanje dobrih univerzali-
sta ili dobrih mrea sa loim tribalistima. Veliku tetu nanele su fleksibilne mree
sazdane na pokroviteljstvu i usredsreene na pljaku i verc; takve mree ponekad su
bile povezane s principijelnim politikim organizacijama; a esto su bile poveza-
ne i s ilegalnim trgovcima orujem u Evropi, Aziji i Severnoj Americi. Razne po-
sebnosti su na delu, i potrebno je praviti razliku izmeu situacija u kojima se one
ujedinjuju oko posebnih kulturalnih simbola i situacija u kojima su fleksibilne,
pragmatine, spremne da postanu obuhvatnije. Preciznosti analize ne doprinosi
upotreba istih rei za krajnosti reifikacije i fluidnosti i svega onoga to je izmeu.
Kritikovati upotrebu identiteta u drutvenoj analizi ne znai ostati
slep pred posebnou. To zapravo znai na diferenciraniji nain misliti o zahtevima
i mogunostima koji proistiu iz posebnih afiniteta i afilijacija, iz posebnih zajed-
nitava i povezanosti, iz posebnih pria i samopoimanja, iz posebnih problema i
450
Re no. 69/15, mart 2003.
108 Margaret E. Keck i Kathryn Sikkink, Activists Beyond Borders: Advocacy
Networks in International Politics (Cornell University Press, Ithaca, 1998); Au-
die Klotz, Norms in International Relations: The Struggle Against Apartheid (Cornell
University Press, Ithaca, 1995). Videti takoe i klasinu studiju Jeremyja
Bossevaina, Friends of Friends: Networks, Manipulators and Coalitions (Blackwell,
Oxford, 1974).
sudbina. Drutvena analiza je poslednjih decenija u ogromnoj meri, i trajno, po-
stala osetljiva na posebnost; a literatura o identitetu dala je dragoceni doprinos tom
preduzeu. Sad je vreme da se ide dalje od identiteta ne u ime nekog zamilje-
nog univerzalizma nego u ime konceptualne jasnoe koju podjednako zahtevaju i
drutvena analiza i politiko razumevanje.
Zahvalnost
Zsuzsa Berend, John Bowen, Jane Burbank, Margit Feinschmidt, Jon Fox, Mara
Loveman, Jitka Malekov, Peter Stamatov, Loc Wacquant, Roger Waldinger i
urednici asopisa Theory and Society imaju nau zahvalnost za dragocene primedbe i
predloge na ranije nacrte ovog teksta. Hvala, takoe, Centru za postdiplomske
studije u bihejvioralnim naukama, gde je ovaj tekst zaet prilikom razgovora tokom
ruka, i uesnicima Kolokvijuma Odeljenja za sociologiju UCLA-e i seminara za
Uporedno istraivanje drutvene tranzicije na Miigenskom univerzitetu, gde su
predstavljene ranije verzije ovog teksta. I poslednja re zahvalnosti upuena je naim
diplomcima koji su dobronamerno ali ne nuno i slaui se s nama prihvatili to
to smo izloili sumnji njihovu upotrebu jednog naizgled neophodnog pojma.
Izvornik: Beyond identity, Rogers Brubaker and Frederick Cooper, Theory
and Society, 29: 1-47, 2000.
451

S Onu Stranu Identiteta

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

S Onu Stranu Identiteta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

S ONU STRANU

You might also like