Mihailo uri

Nieova pozna zaostavtina

Mihailo Djuric NIETZSCHES S!TE" N#CH$#%
o&ovor 'njizi (ri)rih Nie* Pozna zaostavtina +,eo&ra)- rosveta* u ta.pi/0
[Filozofski godinjak, br. 10/1997, Beograd]
Izraz "pozna zaostatina" ode je slobodno !"otrebljen kao oznaka za #ita! sk!"in!
$i#eoi% frag&entarni% zabele'aka iz "erioda leto 1(() * jan!ar 1((9. godine,
objaljeni% ! +II i +III odeljk! danas jedino &erodanog de ,rojteroog izdanja
$i#eoi% sabrani% dela. -aka !"otreba nije !obi#ajena, #ak ni ! "rofesionalni&
kr!goi&a, a ka&oli ! knji'arskoj rekla&i, "a "redlo'eno reenje &o'e da zb!ni i
izazoe nes"oraz!&e. .toliko "re to se ti& izrazo& nis! "osl!'ili ni sa&i "rire/ia#i
"o&en!tog ne&a#kog izdanja 0ni ! nasloi&a odgoaraj!1i% odeljaka, a ni ina#e2, e1 s!
"ribegli #isto kalendarsko& ozna#aanj! "ojedini% knjiga $i#eoe zaostatine "re&a
&ese3i&a i godina&a nastanka &aterijala sadr'anog ! nji&a.
[1]
4de "redlo'eno reenje
&o'da nije najsre1nije, ali je sig!rno naj"rila#nije. $ije sa&o eo&a jednostano, nego
i sasi& "rikladno.
[)]
. naj&anj! r!k!, to reenje je neo"%odno da bi se izbegla
ne"otrebna sa"litanja, kao i da bi se olakalo s"oraz!&eanje. $arano, "od !sloo& da
se "ri to& ne g!bi iz ida "rigodna na&ena tog izraza, to jest ie "rakti#na nego
teorijska rednost "redlo'ene !"otrebe.
$eolja je jedino ! to&e to se !o/enje& izraza "pozna zaostatina" kao
seob!%atnog nasloa ozbiljno doodi ! "itanje grani3a iz&e/! razli#iti% "erioda !
$i#eoo& staranj!, "ogotoo razlika iz&e/! zrelog i "oznog "erioda, koja je, ina#e,
o"te"riznata i na#elno sasi& "ri%atljia. $a taj na#in se, nai&e, "od zajedni#ki nazi
"ododi i deo $i#eoe zaostatine iz "erioda j!li 19() * zi&a 1((5/(6, odnosno "role1e
1((6 * leto 1((7 * dakle, deo koji neos"orno "oti#e iz zrelog "erioda * "a se tako naizgled
neo"radano "roir!je zna#enje jednog izraza koji je ! akade&sko& set! "ore&eno !
!"otrebi sa&o za zaostatin! iz "oslednji% godina staranja, to jest iz "erioda jesen 1((7
* "o#etak 1((9. godine. 8li, to i nije tako elika neolja kao to se na "ri "ogled #ini.
8ko je !o"te neka neolja. 9rednost "redlo'enog "roirenja je !"rao ! to&e to se tako
otklanja o"asnost eta#kog "odajanja i gr!"isanja $i#eoi% zabele'aka i s!zbija
lako&islena "raksa "edantnog ozna#aanja "ojedini% izdojeni% deloa glo&azni& i
rogobatni& nasloi&a. 9ored toga to se tako na"re#a3 izlazi ! s!sret otoreno& izazo!
sa&i% "rire/ia#a, koji s! ! tri obi&ne knjige +II odeljka !klj!#ili ne sa&o sa "ri"re&ni
&aterijal za Zaratustru 0kako za njegoa #etiri objaljena dela, tako i za dalje
neobjaljene i nedorene deloe2, nego i &nogobrojne zabeleke koje nis! ni ! kakoj
bli'oj ezi sa Zaratustrom, e1 "redstaljaj! sa&ostaln! 3elin! ie a"straktno nego
"esni#ki !obli#eni% &isli koj! je $i#e deli&i#no iskoristio tek ! s"is! S one strane dobra
i zla 0koji nes!&njio "ri"ada "ozno& "eriod!2. 8 to neodlo'no !"!1!je na zaklj!#ak da
iz&e/! zrelog i "oznog "erioda $i#eoog staranja ne zja"i nikaka "roalija, e1
"ostoji !"adljio blag "relaz.
. sako& sl!#aj!, od "redlo'enog "roirenja ne treba &nogo zazirati. -o je se dr!go
"re nego "roizoljno i nategn!to reenje. :lobodna !"otreba izraza "pozna zaostatina"
! nazna#eno& "ra3! bezo"asna je ! sako& "ogled!. $jeno "ri%atanje ne1e izazati
nikaka kr!"an "ore&e1aj, niti naneti bilo kak! ne"o"ralji! tet!. ;ak ako bi se
odnek!d i "okazalo da je taka !"otreba ne!&esna i neo"radana, nita se ne bi
dogodilo. +a'no je sa&o osloboditi se d!boko !re'ene "redras!de da je kr!ta "odela
!ek najbolja, ako ne i jedino &og!1na "odela. $edooljna odre/enost ili, ta#nije,
neobi#na re&enska rastegljiost tog izraza ! "roireno& zna#enj! ne bi trebalo da nas
!na"red odbije od njega, a naj&anje da b!de "re"reka njegoo& !sajanj!. <er ni !'e
zna#enje izraza "pozna zaostatina" * !koliko se "od nji& "rensteno "odraz!&ea
&aterijal koji sadr'e tri jednako obi&ne knjige +III odeljka * tako/e nije strogo i ta#no
odre/eno da bi isklj!#ialo sak! s!&nj! i nedo!&i3!. 9ored toga to s! nejasni i teko
!%atljii osnoni ele&enti tog izraza ! sadr'insko& "ogled!, nejasna je, jo i ie,
gornja re&enska grani3a njegoe "ri&ene. =ao taka grani3a se neretko !zi&a 1((6.
godina "ored 1((7, a neki a!tori #ak izri#ito dodaj! i odgoaraj!1e &ese3e !n!tar ti%
godina. 9ri&era za to i&a dooljno ! tek!1i& !s"!tni& "o&injanji&a. >ato bi, onda,
!o"te s&etalo to to se kod ireg zna#enja re&enska grani3a sa&o jo ie "o&era !
"rolost, dok teko1e sadr'inskog odre/enja ostaj! ! osnoi iste ili rlo sli#ne? >ato bi
ono to je "res!dno a'no ! jedno& sl!#aj! bilo "ot"!no nea'no ! dr!go&? . "itanj!
je, o#igledno, #!desno "relianje i "re"litanje zrelog i "oznog "erioda $i#eoog
staranja, tako da se za #ita! $i#eo! "ozn! zaostatin! s "rao& &o'e re1i kako
"redstalja, ! krajnjoj liniji, sa&o "rod!bljeno "oj&ono razijanje i ra#lanjaanje 0ili,
ako se tako %o1e, nastaljanje dr!gi& sredsti&a2 $i#eoog zrelog &islila#kog i
s"isateljskog "od!%ata, koji je dostigao r%!na3 ! Zaratustri.
@a ne bi bilo zab!ne, treba naglasiti da se izraz "pozna zaostatina" ! "redlo'eno&
"roireno& zna#enj! ne odnosi na 3elok!"an $i#eo s"isateljski o"!s iz "oslednjeg
"erioda staranja * "ogotoo ne na njego! obi&n! "re"isk! * e1 sa&o i jedino na
nedorene frag&entarne zabeleke iz nazna#enog "erioda, koje s! "ri "!t ! 3elini
[5]

objaljene ! +II i +III odeljk! de ,rojteroog izdanja. >a to i&a dooljno dobri%
razloga. 9o strani od oog seob!%atnog nasloa ostaj!, dakle, $i#eoi "oslednji &anji
s"isi Antihrist, Ecce homo, Dionisovi ditirambi i Nie contra Vagner, #ije objaljianje
nji%o a!tor, dod!e, nije do#ekao, ali koje je za 'iota nes!&njio "ot"!no dorio i
bri'ljio "ri"re&io za ta&"!. $ita ne &ari to se ti& s"isi&a, ina#e, obi#no "ridaje
!o"tena oznaka "iz zaostatine". <er, nji&a, doista, nita ne nedostaje, ni ! sadr'insko&
ni ! stilsko& "ogled!, niti i& je "otrebno bilo kako doterianje i dora/ianje da bi
&ogli rano"rano stati !z njegoe ostale s"ise. -o !o"te nis! &anjkai "roizodi 0!
s&isl!A nedostojni ranga nji%oog a!tora2, kaki s!, ina#e, gotoo "o "rail! si s"isi
takog "orekla i take oznake. Iako s! "o&en!ti s"isi !gledali seta tek "ost%!&no,
za"rao "osle $i#eoog zle%!dog kraja, oni #ine nerazdojn! 3elin! sa s"isi&a Sumrak
idola i Sluaj Vagner, koje je $i#e objaio ! "oslednjoj godini sesnog bitisanja, tako da
nes!&njio "ri"adaj! ono&e to se &o'e nazati njegoi& erodostojni& a!torski&
delo&. .toliko nije ni&alo #!dno to s! se !brzo "osle $i#eoe s&rti si ti s"isi nali
zajedno ! jednoj knjizi ! &nogi& &anje ili ie ne"ot"!ni& izdanji&a njegoi% dela, "a
s! tako i danas dost!"ni ! tre1oj knjizi +I odeljka najnoijeg kriti#kog izdanja, koji& se
ode sl!'i&o.
Bto se ti#e sa&i% $i#eoi% frag&entarni% zabele'aka iz "erioda leto 1(() * jan!ar 1((9.
godine * koji&a jedino i "ristaje i za koje ode jedino ez!je&o oznak! "pozna
zaostatina" * ne&a nikake s!&nje da je to izanredno a'an i zna#ajan deo $i#eoe
zaostale r!ko"isne gra/e, si% njegoi% "robni%, nedoreni% i nedoterani%, &i&o
njegoe olje objaljeni% tekstoa. 8ko nije i starno naja'niji i najzna#ajniji deo. $e
sa&o stoga to ne"obitno sedo#i o "oslednje& eliko& !s"on! $i#eoe &isli, koji je !
se&! na isini njegoi% r%!nski% dotadanji% &isaoni% dostign!1a 0iako nije kr!nisan
noo& eliko& knjigo&2, nego i zato to obil!je &nogi& strogi& izo/enji&a i
ob!%atni& "oj&oni& razjanjenji&a koji&a se jeda tek &o'e na1i neka "aralela !
njegoo& objaljeno& del!. $arano, ti&e se nikako ne 'eli !&anjiti rednost i zna#aj
$i#eoe zaostatine iz ranog "erioda 0!klj!#!j!1i t! i zaostatin! iz "o#etka zrelog
"erioda2, koja !ostalo& ni "o obi&! ne zaostaje &nogo za "ozno& zaostatino&. <er i
taj deo $i#eoe zaostatine sadr'i &noga drago3ena za"a'anja i otkri1a koja nis!
dooljno razijena i obra/ena ! objaljeni& s"isi&a iz istog "erioda 0ili bar ne na isti
na#in i ! isto& s&isl!2. ."rao tek ! "ore/enj! sa rano& zaostatino&, koja je !
sako& "ogled! redna i zna#ajna, dolazi do "!nog izraza iz!zetna rednost i zna#ajnost
$i#eoe zaostatine iz "oznog "erioda.
8li, iz&e/! rane i "ozne zaostatine "ostoji elika razlika ! "ogled! nji%oe "odobnosti
i "ri%atljiosti kao erodostojni% izora za t!&a#enje i raz!&eanje $i#eoe filozofije,
s obziro& na nejednak ste"en aljanosti i "o!zdanosti nji%oi% "ri% objaljeni% erzija.
@ok je rana zaostatina !gledala seta relatino rlo brzo "osle $i#eoe s&rti, i to
!glano& kao erna re"rod!k3ija originala, bez naknadnog doterianja i "rekrajanja, !
&anje ili ie zate#eno&, siroo&, neobra/eno& stanj!, dotle je pozna zaostatina
"ostala dost!"na janosti tek neto kasnije, i to ne ! izorno& oblik!, onako kako je
sa#!ana ! $i#eoi& seska&a, e1 ! skra1eno&, iskriljeno& i izito"ereno& id!
za%alj!j!1i drasti#noj interen3iji njeni% "ri% "rire/ia#a i izdaa#a. $arano, oo
"rensteno a'i za "ozn! zaostatin! ! !'e& s&isl!, koj! s! $i#eo bliski "rijatelj
9eter ,ast 09. ,ast2 i $i#eoa sestra Clizabet Ferster*$i#e 0C. C. FDrster*$ietzs3%e2
"ot"!no nestr!#no objaili ! de erzije "od nasloo& "+olja za &o1" i la'no "redstaili
kao $i#eoo "oslednje a!torsko ostarenje.
[6]
Ei&o si% "raila filolokog &etoda i
nas!"rot osnoni& za%tei&a na!#nog "otenja, ti ajni "rire/ia#i i tobo'nji zatitni3i
$i#eoog nasle/a "ost!"ili s! s "ozno& zaostatino& na krajnje ne"ri&eren na#inA nis!
sa&o "roizoljno odabrali i is"re&etali ras"olo'ii &aterijal, nego s! ga "o so& !k!s!
i na%o/enj! sredili i "re#istili, ne "rezaj!1i "ri to& ni od s!&njii% do"isianja i
s&iljeni% kriotorenja. -ako je storena jedna nakaradna, ! naj&anj! r!k! jednostrana
slika o $i#eoi& "ozni& filozofski& te'nja&a i nastojanji&a, koja je zad!go odl!#!j!1e
!ti3ala na "raa3 t!&a#enja i na#in "ri%atanja njegoe filozofije !o"te.
Iz raz!&ljii% razloga, ode nije &og!1no izlo'iti #ita! istorij! "rog izdaa#kog
"od!%ata ! ezi s $i#eoo& "ozno& zaostatino&. ;ak ni ! najkra1i& 3rta&a, a
ka&oli ! si& "ojedinosti&a. =oliko god da bi tako izlaganje sig!rno bilo zani&ljio i
"o!#no. =ao to nije &og!1no !"!stiti se ni ! "odrobno o"isianje "ojedini% faza ili
st!"njea ! kasniji& traganji&a za "ri&ereniji& izdaa#ki& "lano&, "o#e od najstariji%
kriti#ki% "ok!aja iz rani% trideseti% godina, "a se do najnoijeg &on!&entalnog
kriti#kog izdanja. @aleko bi nas odelo e1 i "rosto nabrajanje si% ti% "ok!aja, a
ka&oli bli'e objanjaanje najkr!"niji% greaka, "ro"!sta i "ro&aaja "ri to& "o#injeni%.
$a sre1!, o"irnost ode nije ni "otrebna, a ne sa&o to je ne&og!1na. @ooljno 1e biti
da naj"re &alo "ot"!nije osetli&o "ozadin! nastanka i ne"osredan odjek "rog izdanja
"ozne zaostatine, a zati& i da !kratko "odseti&o na da karakteristi#na "ri&era
nainog nasedanja slo! i naslo! tog izdanja ili, ta#nije, da o#igledno "oka'e&o kaki&
s! isk!enji&a "odlegla da istakn!ta sare&ena istra'ia#a i t!&a#a $i#eoe filozofije
sl!'e1i se nes&otreno i neo"rezno ti& "ri& izdanje&.
9ri "rire/ia#i "ozne zaostatine nis! sl!#ajno !"otrebili naslo "+olja za &o1" za
soj! zbirk! odabrani% frag&enata. $iti s! nas!&i3e tako !"orno istrajaali na nje&!.
.#inili s! to s&iljeno i "ristrasno, da ne ka'e&o bezobzirno i raz&etljio, r!koode1i se
o#igledno ie "otreba&a i interesi&a ondanje ne&a#ke "oliti#ke s3ene nego #isto
filozofski& razlozi&a. $arano, oni nis! iz&islili taj z!#ni naslo, niti s! tr!do& i
na"rezanje& doli do njega, e1 s! se sa&o s"retno "osl!'ili nji&e, "oto i& je on glatko
stajao na ras"olaganj!. $ali s! ga, nai&e, ! sa&i& $i#eoi& zabeleka&a, i to ne negde
zat!renog, na neko& zaba#eno&, skrieno& &est!, e1 tako re1i kao na dlan!, na
brojni& !"adljii& &esti&a, ! okir! d!'i% ili kra1i% raz&atranja razli#iti% "lanoa za
rad na za&iljenoj knjizi "od ti& i&eno&. -oliko i& je bilo stalo do tog nasloa, toliko
i% je "ri!kla i o%rabrila !#estalost njegoog "o&injanja ! $i#eoi& zabeleka&a, da
nis! ni "ok!ali da se s!o#e s $i#eoi& kolebanji&a i nedo!&i3a&a ! ezi s nji&. $is!
ni "ri&etili 0ili bar nigde nis! jano "riznali2 da ga je $i#e na kraj! krajea odl!#no
odba3io, jer je od!stao od rada na sa&oj knjizi. $ije i& "adalo ni na kraj "a&eti da
ne&aj! nikaka "raa da se "osl!'e ti& nasloo&, te da je to to #ine #ista zlo!"otreba.
$e&a nikake s!&nje da se $i#e jedno re&e doista zanosio &ilj! da na"ie knjig! "od
nasloo& "+olja za &o1". @!go se "ri"re&ao za rad na toj knjizi, i ne&ili3e je rasi"ao
snage na is"robaanje razni% "lanoa ! ezi s njo&. 9ri"re&e s! "o#ele rlo rano, jo od
leta 1((0. godine 0dakle, !sred zrelog "erioda staranja2, kada je $i#e "o#eo da gleda na
'iot iz "ers"ektie borbe iz&e/! ja#eg i slabijeg, to jest s obziro& na &esto i !log!
"ose1anja &o1i" ! odr'aanj! i !zdizanj! 'iota. -o je dooljno jasno nagoeteno kako
! Jutarnjoj rumeni 0"o#etak 1((12,
[7]
tako i ! zaostatini iz istog "erioda,
[F]
&ada je tek !
jedno& aforiz&! iz jeseni 1((). godine for&!la "olja za &o1" najzad dobila ods!dn!
"rednost nad #!eno& Bo"en%a!eroo& 0:3%o"en%a!er2 for&!lo& "olja za 'ioto&".
[7]
8 ! dr!go& del! Zaratustre, ! odeljk! "od nasloo& "4 sa&o"reazila'enj!", $i#e je
#ak otiao korak dalje i "on!dio eo&a !"e#atlji o"is 'iota kao "ojae #iji je najd!blji
"ori olja za ladanje& nad dr!gi&.
[(]
-aj "oznati o"is je sig!rno "ra odl!#na "otrda
$i#eoog otkri1a noog te&atskog "odr!#ja, kao i otorenog !kazianja na "otreb! i
&og!1nost njegoog d!bljeg i ob!%atnijeg "oj&onog razjanjenja.
9lanoe za rad na knjizi "od nasloo& "+olja za &o1" $i#e je "o#eo da "rai tek "osle
objaljianja #etrtog dela Zaratustre "o#etko& 1((7. godine. 9re toga je, kako izgleda,
radije "o&iljao na to da rad na noo& del! za"o#ne "od nasloo& "+e#no ra1anje"
0naj"re s "odnasloo& "=njiga "redskazanja", a zati& jedno& sasi& neo#ekiano i s
"odnasloo& "9rerednoanje si% rednosti"2 ili "9odne i e#nost" 0#esto s
"odnasloo& "Filozofija e#nog ra1anja"2, ali i "od neki& dr!gi& nasloi&a, kao n"r.
"$oa "rose1enost", "Filozofi b!d!1nosti" ili "@ionis" 0naj#e1e s "odnasloo&
"9ok!aj filozofiranja na bo'anski na#in"2. 4 to&e i&a jasni% tragoa ! zabeleka&a iz
"erioda "o#etak odn. leto/jesen 1((6. i a"ril/j!ni 1((7. godine.
[9]
$aslo "+olja za &o1"
jalja se "ri "!t ! zabeleka&a iz "erioda ag!st/se"te&bar 1((7, i to naj"re s
"odnasloo& "9ok!aj noog t!&a#enja sekolikog zbianja", a kasnije "o "rail! s
"odnasloo& "9ok!aj "rerednoanja si% rednosti" 0sa&o jedno& izni&no s
"odnasloo& "9redzna3i filozofije b!d!1nosti"2.
[10]
>ani&ljio je da je $i#e naao za
"otrebno da e1 "ri "ro& "o&injanj! tog nasloa naglasi kako je ! "itanj! "ne
bezo"asan naslo",
[11]
kao da je "redose1ao kak! 1e se zab!n! i "o&etnj! kasnije
starno izazati njegoa ne"ro&iljena !"otreba. Eada je taj naslo od&a% dobio
"ola1en "olo'aj, jer je $i#e !"adljio &nogo dr'ao do njega * to se idi e1 i "o to&e
da je on najaio soje noo delo "od ti& nasloo& na "oslednjoj strani3i o&ota knjige S
one strane dobra i zla 0leto 1((F2,
[1)]
kao i ! sa&o& tekst! "ret"oslednjeg odeljka knjige
enealogija morala 0leto 1((72
[15]
* i"ak se ! "oznoj zaostatini na"oredo jaljaj! i neki
dr!gi nasloi, kao n"r. "$oa "rose1enost", "Galkionska zastranjianja" ili "9rirodna
istorija slobodnog d!%a" 0narano, "ored oni% "redi/eni% za !"rao objaljene
"o&en!te knjige2, iz #ega se s "rao& &o'e zaklj!#iti da je $i#e e1 od "o#etka bio
nesig!ran i koleblji ne sa&o ! "ogled! nasloa dela ! nastajanj!, nego i ! "ogled!
&og!1nosti njegoog kona#nog te&atskog odre/enja i !obli#enja.
$ije &og!1no ta#no !trditi kada je $i#e starno od!stao od elikog zadatka koji je sebi
"ostaio, kada je kona#no digao r!ke od "robitne za&isli noog dela. 8ko je !o"te
!&esno i o"radano za%teati i o#ekiati tako neto. Eo'e biti da to i nije bila nikaka
na"re#a3 doneta odl!ka, e1 "re "ost!"no izn!/en korak. 4o dr!go je "o soj "rili3i
eroatnije nego ono "ro. . sako& sl!#aj!, $i#e je sig!rno #esto "rekidao rad na
"+olji za &o1", jer je d!boko i bolno do'iljaao sak! teko1! ili "re"rek! na koje je
nailazio. $eretko je, "ak, sesno odlagao ili staljao ! dr!gi "lan rad na nje&! onda kada
s! &! se so& snago& na&etali neki dr!gi neodlo'ni zada3i. <edno& je to bila naglo
iskrsla "otreba da od&a% dori i izda da "ole&i#ka s"isa kao nek! rst! ko&entara na
Zaratustru, dr!gi "!t naknadno "rob!/ena a&bi3ija da "onoo izda se soje ranije
objaljene s"ise s noi& "redgoori&a 0ili #ak i noi& dodatni& deloi&a2. 4ba ta
anredna zadatka $i#e je !s"eno reio ! relatino kratko& rok! 0toko& 1((F. i 1((7.
godine2, "ri #e&! o#igledno nije sasi& za"ostaljao ni rad na glano& del!.
[16]
-eko je
re1i da li je e1i deo "ri"re&nog &aterijala sastaio e1 tada, ne "rezaj!1i ni od naje1eg
&isaonog na"rezanja, ili tek kasnije, "oto je dobio "rilik! da se nes&etano rati
za"o#eto& "osl!.
8li, "o#etko& ili "red kraj 1(((. godine dolazi do radikalnog zaokreta. $e sa&o to
ot"ada naslo "+olja za &o1" i na njegoo &esto dolazi raniji "odnaslo
"9rerednoanje si% rednosti" kao glani naslo, nego se, taie, &enja i osnono
te&atsko o"redeljenje sa&og dela i njegoo te'ite "renosi na dr!g! stran!. $ije
&og!1no ta#no !trditi kada se to starno dogodilo, jer "ostoji izestan nesklad iz&e/!
$i#eoi% "isa&a i njegoe zaostatine ! to& "ogled!. :!de1i "o "is&i&a, $i#e je e1 !
febr!ar! 1(((. godine bio na#isto s ti& da &! je "robitni "lan isklizn!o iz r!k!, jer
soje delo ! nastajanj! on ie ne nazia "+olja za &o1", e1 sa&o i isklj!#io
"9rerednoanje si% rednosti". =ao da bi e1 !na"red bilo jasno da je to delo od!ek
nosilo oaj dr!gi, a ne onaj "ri naslo. :e& ako se ne !z&e da je $i#e tako "re1!tno
obnoio i osna'io soj "o#etni "lan iz 1((6. godine, kada je izraz ""rerednoanje si%
rednosti" "ri "!t naao &esto ! njegoo& re#nik! kao "odnaslo za "laniran! knjig!
"Filozofija e#nog ra1anja". -o bi naj"re bilo ! sklad! s $i#eoi& izri#iti&
izjanjenje& ! "is&! Fran3! 4erbek! 04erbe3k2 od 15. febr!ara, gde ka'e da se grdno
na&!#io s "o"to& kon3e"3ijo&" sog "rei&enoanog dela, #ak da je to za njega bilo
"najd!'e &!#enje koje je do'ieo, starna bolest", ali da je !"rao zario njego! ""r!
"isan! erzij!".
[17]
Ee/!ti&, s!de1i "o zaostatini, do zaokreta je dolo znatno kasnije.
9roizlazi da je "oslednji na3rt "lana za rad na "+olji za &o1" $i#e sastaio ! leto 1(((.
godine, i to ""oslednje nedelje &ese3a ag!sta" 0kako je sa& bri'ljio za"isao2.
[1F]
I ne
sa&o da je sastaio taka "lan, e1 ga je i neo#ekiano brzo "ri&enio na ras"olo'ii
&aterijal. Iako se taj "lan dosta razlik!je od "ri% "lanoa iz 1((F. i 1((7. godine, kada
je rad na "+olji za &o1" e1 bio ! "!no& za&a%!, $i#e je !"rao "o to& "lan!
naknadno ozna#io i ras"oredio izestan deo zabele'aka nastali% "ret%odni% godina,
o#igledno "ridaj!1i jo !ek elik! a'nost ono& ranije "ostign!to&. $ije lako "rozreti
s&isao oi% $i#eoi% zakasneli% a!torski% interen3ija, #iji s! rez!ltati, ina#e, idno
"okazani ! najnoije& kriti#ko& izdanj! "ozne zaostatine.
[17]
I da bi nedo!&i3a bila
"ot"!na, $i#e je e1 "o#etko& se"te&bra iste godine, dakle, sa&o nekoliko dana "osle
!"rao naedene zabeleke, sastaio jedan kratak na3rt "lana za rad na "9rerednoanj!
si% rednosti", o#igledno sesno 'rt!j!1i nekadanji naslo ! korist "odnasloa,
[1(]
!
ko&e je jeda &og!1no na1i nek! dodirn! ta#k! s "oslednji& na3rto& "lana za "+olj! za
&o1". $i o"ti karakter dela, ni njegoa osnona "or!ka nis! ie isti, a ni "redi/eni
sadr'aj "ojedini% knjiga ne odgoara ranije najaljeni& nasloi&a, bez obzira na to to je
i ode sa#!ana stara "odela na #etiri knjige. Hazlike iz&e/! ti% "lanoa s! tako elike
da se doista "re &o'e gooriti o "rekora#enj!, ako ne i "reina#enj! starog okira, nego o
njegoo& razijanj! ili "roirenj!.
@od!e, eliko je "itanje koliko je $i#e !istin! ozbiljno dr'ao do si% soji% a!torski%
"lanoa da bi i&alo s&isla %atati ga za re# ili, ta#nije, koliko s! si ti $i#eoi "lanoi
starno bili tako strogo za&iljeni i "ostaljeni da bi !o"te redelo tragati za ta#ni&
dat!&o& "o#etka ili "restanka njegoog rada na nji&a. Bilo bi ne &anje s&eno i
is%itreno ono "ro, nego bes"lodno i !zal!dno oo dr!go. -oko& #itaog sog 'iota,
"o#e od najraniji% dana "a se do "oslednjeg "risebnog #asa, $i#e je ne"restano "raio
raznorazne "lanoe za rad na b!d!1i& knjiga&a. $e!&orno je za"isiao nasloe i
"odnasloe, naodio nazie "ojedini% odeljaka i "oglalja, &enjao, "rekrajao i
"odeaao nji%o ras"ored, sasta i obi&. I to ne sa&o !na"red, ! sojoj &ati, e1
naj#e1e toko& sa&og "ro3esa izo/enja. -i% "lanoa je bilo toliko da i& eroatno ni
on sa& nije znao broja. 9rao je #!do kako se $i#e !o"te snalazio ! soj toj
ne"reglednoj &asi &og!1ni% "lanoa, i kako &! je "olo za r!ko& da bar neke od nji%
starno "riede kraj!. . to& "ogled! ne&a nikake bitne razlike iz&e/! ranog i "oznog
"erioda njegoog staranja. :a godina&a je $i#eo te&"o ! "raljenj! ti% "lanoa
&o'da sa&o dobijao na !brzanj!, da bi ! "oslednjoj godini "red slo& "ostao doslono
&a%nit, da ne ka'e&o !bisteno sa&o"ro'dir!1i.
4t!d ode nita nije !na"red jasno i "o sebi raz!&ljio. =ao to &o'e&o sa&o da se
"ita&o i do&ilja&o kada je $i#e za"rao za"o#eo rad na "+olji za &o1", i "ogotoo
kada je kona#no od!stao od njega, tako isto &o'e&o sa&o da naga/a&o zato je on to
!#inio. ;ak je oa dr!ga teko1a &o'da jo i e1a od one "re. -oliko je ode se &!tno
i zagonetno da se b!kalno ne idi ni "rst "red oko&. $e zna&o #ak ni da li s! "ri to&
"res!dn! !log! odigrali #isto filozofski razlozi ili "reola/!j!1e de"resino ras"olo'enje,
to jest da li je do tog od!stanka dolo zbog "oja#ane &isaone sabranosti i najstro'eg
na"rezanja "oj&a ili &o'da "re zbog nezadr'iog d!%onog za&ora, "os!stajanja i
is3r"enosti.
[19]
-! ne "o&a'e &nogo ni d!binska "si%ologija, ni grafoloko eta#enje.
8li, ne&a razloga za "reteran! zabrin!tost, niti !o"te treba l!"ati &nogo gla! oko
sega toga. <er s $i#eoi& kolebanji&a i nedoslednosti&a nije lako iza1i na #istin! ni
kada s! ! "itanj! k!dika&o &anje a'ne stari. $ita kod njega nije jednozna#no da bi se
&oglo sesti na "rost! for&!l!, e1 se se ras"ada i rasi"a ! &not! zna#enja. -reba
sa&o oda'no slediti is"rekidan! linij! $i#eoi% !zasto"ni% gr#eiti% "ok!aja da od
dela ! nastajanj! s"ase to se s"asti &o'e, te !sredsrediti se na krajnji is%od njegoog
"oslednjeg elikog &islila#kog i s"isateljskog "od!%ata.
:!o#en s &nogobrojni& teko1a&a oko "oj&onog odre/enja olje za &o1, koje s! rasle
s "rod!bljianje& "ri% !ida, ali i d!boko !zne&iren zbog "rete1e o"asnosti da taj
"oja& b!de s%a1en i "ri%a1en kao neko noo &etafizi#ko na#elo,
[)0]
$i#e o#igledno
nije &ogao da trajno ostane "ri "robitno& "lan! i naslo! dela na ko&e je 1((7. godine
"o#eo da tako "redano radi. $ije &ogao da se zadoolji ni "rosto& za&eno& starog
"odnasloa noi&, a ni da sa&o deli&i#no "re"rai "o#etn! za&isao. .toliko "re to &!
je re&eno& se ie "ostajalo jasno da &isao olje za &o1 &o'e da "osl!'i kao "lodna
"ers"ektia t!&a#enja sekolikog zbianja sa&o "od !sloo& da se !dr!'i i #rsto
"oe'e s &ilj! e#nog ra1anja 0koja je, !ostalo&, e1 od "o#etka stajala ! istoj liniji
njegoog interesoanja s ono& "ro&, ako nije bila i ! sredit!2. @a bi odgoorio
"re!zeto& zadatk!, $i#e je, dakle, &orao da "otra'i neko radikalnije reenje. I brzo ga je
naao, &o'da #ak i br'e nego to je to&e bio dorastao. Grabro je "rekora#io "olazni okir
i odl!#no "rei&enoao soje delo ! nastajanj!. $ije od!stao od na&ere da na iroko&
"lan! razije soj! "filozofsk! %eterodoksij!" 0kako je sa& "rkosno nazao soja
tadanja "reratni#ka zalaganja i nastojanja ! filozofiji2,
[)1]
ali je t! na&er! znatno
"re!s&erio i donekle "reina#io. -o je bio s!dbonosan korak. 4d&a% se "okazalo da nije
&og!1no ostati ni "ri tako iz&enjeno& "lan! i naslo!, jer ta "ro&ena neodlo'no odi
dalji& kr!"ni& "o&eranji&a i "reokretanji&a. $i#e je "ostao krajnje ne"oerlji "re&a
sakoj te'nji koja "odse1a na 3eloit za%at i siste&atsk! obrad!, "a je na"!stio i sa&!
idej! seob!%atnog dela "od nasloo& "9rerednoanje si% rednosti". .&esto da
istraje na za"o#eto& "od!%at!, ograni#io se na &nogo skro&niji zadatak skra1enog
izlaganja i obrazlaganja sog so"stenog anti%ri1anskog sa&oraz!&eanja. . to&
s&isl!, latio se odre/eni% konkretni% te&a i sastaio est &anji% s"isa, na izgled "rete'no
"ole&i#kog i na"adno izazonog karaktera 0s!de1i e1 "o nji%oi& nasloi&a2, ali
dalekose'nog filozofskog zna#aja 0to se tek ! "oslednje re&e jasnije !i/a2,
[))]
#i&e je
jo "re slo&a sojeoljno zaklj!#io soj! &islila#k! i s"isateljsk! karijer!.
-eko da bi se za $i#eoe "ozne s"ise * sa&o za neke od nji%, ili za se zajedno * &oglo
re1i da ! bilo ko& "ogled! "redstaljaj! is"!njenje #itaog njegoog "rogra&a za rad na
del! "9rerednoanje si% rednosti", izlo'enog ! "o&en!to& na3rt! iz ag!sta 1(((.
godine. <o &anje is"!njenje bilo kojeg od toliki% "ret%odni% "rogra&a za rad na del!
"+olja za &o1" koji se s oni& na3rto& jeda tek deli&i#no dodir!j! i "re"li1!. Iako je
sa& $i#e jedno& izri#ito naglasio da njego s"is Antihrist, koji je "robitno bio najaljen
kao "ra knjiga "rei&enoanog dela,
[)5]
sadr'i ni &anje ni ie nego se njegoe
najd!blje i naja'nije !ide iz "oznog "erioda, tako da se &o'e s&atrati kao "ot"!na
za&ena za to delo ! 3elini,
[)6]
i"ak, "re 1e biti da je to sa&o jedna od !obi#ajeni%
$i#eoi% "reterani% i zaotreni% !zgredni% na"o&ena nego ozbiljno "ro&iljena
realisti#na "ro3ena. 8li, bilo bi isto tako teko "ore1i da s! $i#eoi "ozni s"isi njego
"oslednji istinski a!torski "roizod, jer je on ! nji% !klj!#io se ono do #ega je ! "!noj
sesti !istin! dr'ao, iza #ega je stajao kao a!tor, to je s&atrao soji& redni& i a'ni&
dostign!1e&, to je "riznaao za soj! d!%on! sojin! i osna'io soji& a!torski&
"e#ato&. 4statak ne!"otrebljenog, neiskori1enog, ! kor"i za ot"atke ostaljenog
&aterijala * koji je ! kra1oj ili d!'oj erziji "osle njegoe s&rti objaljen "od nasloo&
"+olja za &o1" i koji, za"rao, #ini ono to ode nazia&o $i#eoo& "ozno&
zaostatino& * ne "ri"ada, dakle, $i#eoo& "riznato& a!torsko& ostarenj! ! strogo&
s&isl! re#i, e1 "redstalja sa&o sl!#ajno sa#!ani
[)7]
deo njegoi% radni% tekstoa,
"robni% r!ko"isa ili siroe gra/e za delo koje nikada nije bilo ni ! &isli&a do kraja
!obli#eno, a ka&oli starno sastaljeno i na"isano.
-ek, #injeni3a je da ne "ostoji nikako $i#eoo delo "od nasloo& "+olja za &o1". $i !
nedoreno& oblik!, a ka&oli doreno&. $a"rosto ne&a nikakog $i#eoog
s"isateljskog "roizoda "od ti& i&eno&. 9ri#a o neko& njegoo& tobo'e "glano&
"rozno& filozofsko& del!" 0dod!e, tek "ost%!&no izdato&2, #ista je iz&iljotina.
-rebalo je da ta "ri#a, koj! je s"retno "ronela $i#eoa slaolj!bia i koristolj!bia
sestra,
[)F]
"osl!'i kao "ozi i "on!da, ako ne i kao &a&a3 i "re"or!ka lakoerni&
#itao3i&a $i#eoog Zaratustre da je nji%o o&iljeni a!tor, eto, ostaio za sobo& i jedan
! "ot"!nosti odgoaraj!1i "rozni "riesak to& so& "esni#ko& re&ek*del!. . stari,
naslo "+olja za &o1" ozna#aa sa&o kratkotrajan i ne!s"eo $i#eo s"isateljski "ok!aj,
&ada je sa&a &isao olje za &o1 d!go i sna'no o"sedala njego filozofski idokr!g.
$e&a nikakog s&isla i o"radanja da se $i#eoe frag&entarne zabeleke iz "oznog
"erioda staranja b!#no rekla&iraj! kao &anje ili ie !s"eno !obli#eni sastani deloi
nekog !na"red "ostaljenog radnog "rogra&a. 9ogotoo je neo"radano i nedo"!teno
da se te zabeleke na bilo koji na#in doter!j! i "odeaaj! kako bi se storio to
"ooljniji !tisak ! "ogled! ste"ena nji%oe s"isateljske dora/enosti i !gla/enosti. .
oblik! ! ko&e i% je $i#e ostaio, siroo& i nesre/eno& ! sako& "ogled!, te zabeleke
s! take da ni izdaleka ne otkriaj! kak! bi knjig! nji%o a!tor &ogao da stori od nji%
da &! je do toga bilo stalo. $e sa&o to nji%o s&isaoni sklo" ostaje ne"roziran, delo&
zbog nji%oe raznorodnosti, delo&, "ak, zbog nji%oe nedore#enosti, nego i nji%oa
&og!1na sa"ri"adnost nekoj "ret"ostaljenoj idealnoj 3elini ostaje da isi ! azd!%!.
."rkos si& slabosti&a i nedosta3i&a "rog izdanja $i#eoe "ozne zaostatine "od
nasloo& "+olja za &o1" * koji% sa&i "rire/ia#i o#igledno nis! bili sesni, jer s!
od&a% "osle objaljianja "rog kra1eg izbora na brz! r!k! "ri"re&ili dr!g! "roiren!
erzij!, ne "rezaj!1i ni od dalji% neodgoorni% "re"raki i "rekrajanja $i#eoog teksta
[)7]
* ne&a s!&nje da je ne"osredan odjek tog izdanja bio izanredno elik. 9re sega !
literarni& kr!goi&a, naro#ito oni& zaok!"ljeni& "itanji&a dnene "olitike i "ogleda na
set, ali dakako i &e/! filozofski obrazoani& #itao3i&a. . naj&anj! r!k!, !s"e% tog
izdanja je "re&aio sa o#ekianja $i#eoe sestre, koja je "od okrilje& $i#eoog ar%ia
! +aj&ar!
[)(]
bila njego starni "okreta# i nosila3. 8li, &nogo ie od silne b!ke i
rekla&e koj! je $i#eoa sestra digla oko "+olje za &o1", dobro& "rije&! tog izdanja !
iroj janosti daleko je najie do"rineo 8lfred Boj&ler 08. Bae!&ler2, jedan od
najre#itiji% i naj!"orniji% na3isti#ki% ideologa, koji se "o#etko& trideseti% godina
na&etn!o kao atreni "ristali3a i renostan "rire/ia# i t!&a# $i#eoog dela.
[)9]
:oji&
"rigodni& !znoenje& $i#ea kao "reas%odno "ger&anskog" &islio3a i "rete#e Gitlera,
on je obele'io jedn! 'alosn! faz! "orne senza3ionalisti#ke re3e"3ije $i#eoog dela !
na3isti#koj $e&a#koj, #iji je dalji odjek ! dr!gi& de&okratski& ze&lja&a iro& seta
d!go o&etao i s"re#aao "ri&ereniji "rist!" d!blji& slojei&a $i#eoe filozofije.
@a bi "odr'ao i o"radao izdaanje $i#eoe "rozne zaostatine ! oblik! knjige "od
nasloo& "+olja za &o1", Boj&ler se, nai&e, "otr!dio da objasni kako je to izdanje
sasi& ! sklad! s njegoi& s%atanje& i raz!&eanje& $i#eoe filozofije. ;ak je
odl!#no "roglasio "+olj! za &o1" za $i#eoo "glano filozofsko delo", b!d!1i #rsto
!eren da s! "si na#elni rez!ltati $i#eoog &iljenja sjedinjeni ! toj knjizi". 9ri to& se
Boj&ler !o"te nije osrtao na &nogobrojna filoloka "itanja koja se "ostaljaj! ! ezi
sa izdaanje& $i#eoe "ozne zaostatine, e1 je "ri%atio !#inak "ri% "rire/ia#a kao
sasi& zadooljaaj!1i. 4tiao je tako daleko da je nji%oo izdanje bez ikakog
!str!#aanja "roglasio za "rorazredan "istorijski dok!&ent" koji 1e ostati "neo"%odan"
#ak i onda "kada jedno& b!d! odgonetn!ti i objaljeni si $i#eoi r!ko"isi".
[50]

."adljio "re3enj!j!1i zasl!ge 9etera ,asta, $i#eoog bliskog, ali filozofski "ot"!no
neobrazoanog "rijatelja, koji se jo i ie od $i#eoe sestre tr!dio da $i#eoi& "ozni&
zabeleka&a da izgled relatino zaokr!gljene 3eline, Boj&ler je kategori#ki !trdio da je
"+olja za &o1" ni &anje ni ie nego $i#eoo najzrelije, naj"ot"!nije delo, jer naodno
sadr'i #ita "siste&"
[51]
njegoe filozofije. $a taj na#in se oaj nadob!dni "okroitelj
knjige "+olja za &o1" nije sa&o teko ogreio o ono to bis&o !slono &ogli nazati
idejni& koordinata&a $i#eoog "oznog filozofiranja, gde je !na"red isklj!#ena saka
&og!1nost izo/enja si% s!doa i zaklj!#aka iz jednog jedinstenog sredita, nego se i
otoreno s!"rotstaio $i#eoo& "odr!gljio& ogra/ianj! od siste&atski% "retenzija
tradi3ionalne filozofije,
[5)]
to jest njenog "olaganja "raa na seob!%atno i a"sol!tno
!te&eljeno znanje, kao i $i#eoo& izri#ito& odba3ianj! sake "o&isli na to da je
nje&! sa&o& !o"te stalo do toga da stori neki no filozofski siste&.
[55]

>a%alj!j!1i Boj&leroo& ne!&orno& zalaganj! i deloanj!, "ogotoo njegooj
neeroatnoj s"osobnosti i !&enosti "rilago/aanja iz&enjeni& za%tei&a re&ena
"osle slo&a na3isti#ke $e&a#ke, "ro izdanje $i#eoe "ozne zaostatine ! oblik!
knjige "od nasloo& "+olja za &o1" odr'alo se ! 'iot! tako re1i se do dananjeg dana.
I to ne sa&o ! knji'arski& izlozi&a, nego i ! sakodnenoj na!#no*istra'ia#koj
!"otrebi. .toliko raz&ere !ti3aja tog izdanja nikako ne treba "ot3enjiati. 4no je daleko
nad'ielo ne sa&o soje "re "rire/ia#e nego i sa&og Boj&lera. Bez obzira na to to s!
s!&nje ! "ogled! filoloke aljanosti tog izdanja iznete rlo rano, za"rao e1 !
kriti#ki& na"o&ena&a 4ta +ajsa 04. Ieiss2 "ridodati& dr!goj 0kona#noj2 erziji istog, i
to je ! &e/!re&en! znatan broj saesni% istra'ia#a ne"obitno obelodanio &noge
njegoe slabosti i nedostatke, i"ak se "reta&"aanje tobo'nje $i#eoe knjige "od
ozloglaeni& nasloo& nastalja nes&anjeni& te&"o& 0dod!e, obi#no s neki& sitniji&
"re1!tni& is"raka&a2. 9ored toga to se "onegde !"orno nastalja i sa staro& "rakso&
nao/enja 0"a #ak i "reo/enja2 tobo'njeg $i#eoog dela "re&a to& izdanj!. I&a #ak i
ne sasi& !sa&ljeni% glasoa 0narano, razli#ito naglaeni%2 da bi jedno noo kriti#ko
izdanje "+olje za &o1" bilo eo&a "o'eljno.
[56]
Ili bar da t! knjig! nikako ne treba
zaboraiti, "re1!tati ili "renebregn!ti, jer je njena istorijska !loga kao knjige koja je
ne"osredno naglo "ob!dila filozofsko interesoanje za $i#ea i "osredno sna'no "odstakla
"rod!bljeno "ro!#aanje i t!&a#enje njegoe filozofije ! sako& sl!#aj! nes!&njia i
neos"orna.
$ije ode &esto da se za/e ! dalje raz&atranje "relo&nog karaktera i s!dbine "rog
izdanja $i#eoe "ozne zaostatine. $iti je &og!1no nairoko objanjaati ta je to
!istin! "relo&no i s!dbonosno ! "knjizi" "od izazoni& nasloo& "+olja za &o1", niti je
"otrebno "otanko od&eraati eli#in! i raz&ere !ti3aja koji je ona starno izrila toko&
toliki% godina. =oliko god da bi &o'da bilo redno "ok!ati tako neto. 8li, ode
sig!rno ne1e biti s!ino "odsetiti na to da eta#ki storena $i#eoa tobo'nja knjiga
nije !ti3ala sa&o ! "negatino&" s&isl! * nai&e, !toliko to je "osredoala i rairila
jedn! jednostran! slik! o $i#e! koja nesre1no "ro&a!je i "rikria s!tinsk! noost
njegoog &iljenja * nego isto tako i ! ""ozitino&" s&isl! * nai&e, !toliko to je
skren!la "a'nj! na jednog dotle jeda "oznatog ili bar nedooljno "riznatog filozofskog
genija i izazala b!rn! reak3ij! ! akade&ski& filozofski& kr!goi&a, koja je "oste"eno
doela do "ri% ozbiljni% kriti#ki% s!o#aanja i ras"raljanja s $i#eoi& s%atanji&a.
Eo'e biti da bi do "oja#anog interesoanja za $i#ea i isti3anja za%tea za "ri&ereniji&
"rist!"o& njegooj filozofiji dolo i nezaisno od knjige "+olja za &o1" * "ogotoo
"osle "ojae Ble%tinog 0:3%le3%ta2 izdanja bez rekla&nog nasloa i redaktorski%
interen3ija, to je "o&en!t! "otreb! !#inilo jo ak!tnijo& * ali, #injeni3a je da je !"rao
ta knjiga odigrala a'n! !log! ! to& "ro3es! kao njego, dod!e, ie "osredan nego
ne"osredan za&aja3.
Bilo kako bilo, tek, "o&en!ti ""ozitian" !ti3aj knjige "+olja za &o1" na "ri"re&! i
razoj istra'ianja $i#eoe filozofije nikako nije za "ot3enjianje. -aj !ti3aj je
najeroatnije !istin! tek !tro "!t ozbiljno& "re!zi&anj! sa&og istra'ia#kog zadatka.
$arano, naj"re ! $e&a#koj, a tek kasnije i dr!gde.
[57]
$ita ne &ari to ! toj
ozloglaenoj knjizi greaka i&a gotoo na sako& korak!, kako oni% kr!"ni%, na#elne
"rirode, tako i oni% sitni%, #isto #injeni#ki%. +eliko je "itanje ta bi se dogodilo s
filozofo& $i#eo& da je ta knjiga onda izostala. Eo'da bi on za!ek ostao sa&o
nenad&aan "esnik Zaratustre? 4ako s! stari sig!rno kren!le dr!gi& toko&. I "ored
si% nedoslednosti, ne!rednosti i neta#nosti "rog izdanja "ozne zaostatine, i"ak je
!"rao za%alj!j!1i najie nje&! 0kao i !o"te "ro& izdanj! $i#eoi% sabrani% dela2,
$i#eoo i&e najzad #rsto ezano za filozofij! kao njen nerazdojan "ratila3, &altene
kao sinoni& za sa&! star filozofskog &iljenja. 8 to izesno nije ni &ali ni bezna#ajan
dobitak. 9odstrek koji je doao od onog "rog, bez s!&nje diletantskog, "o &nogo #e&!
"roble&ati#nog izdanja sig!rno nije bio nita &anji 0ako nije bio i e1i i "res!dniji2 od
"odsti3aja koji je istra'ianje $i#eoe filozofije dobilo od najnoijeg &on!&entalnog
kriti#kog izdanja njegoi% sabrani% dela.
-o to danas ras"ola'e&o k!dika&o #istiji& i "o!zdaniji& "re"isi&a $i#eoi%
frag&entarni% zabele'aka od oni% koje s! sa#inili "ri "rire/ia#i, jer je za"rao #itaa
njegoa pozna zaostatina !zorno odgonetn!ta i objaljena ! ne"atoreno& oblik! 0ili
je bar skoro tako2, nikako ne zna#i da je knjiga "+olja za &o1" izg!bila sak! rednost,
te da je "ostala "ot"!no bes"red&etna. $i goora o to&e da bis&o je &ogli &irno ba3iti
na s&etlite ili, "ak, se#ano "o%raniti ! neko& nazoifilozofsko& &!zej! otani%
fig!ra. Iz na"red re#enog nikako ne sledi da se te knjige &o'e&o lako otarasiti, kada e1
nikako ne &o'e&o da je !#ini&o ne"ostoje1o&. . stari, te&eljno !"oznaanje s njo&
je ! "!no& s&isl! re#i trajna istra'ia#ka obaeza. =ako filologa i istori#ara
knji'enosti, tako i filozofa i istori#ara filozofije. $e sa&o radi "odse1anja na nekadanja
l!tanja i zabl!de ! ezi sa izdaanje& $i#eoe "ozne zaostatine, nego i radi br'eg
otklanjanja &nogi% nes"oraz!&a ! ezi s t!&a#enje& $i#eoe filozofije izazani%
"osredsto& tog "rog izdanja. Eo'e se bez "reterianja re1i da je knjiga "+olja za &o1"
i danas "otrebna kao "o&o1no sredsto, &o'da #ak "otrebnija nego ikad. @od!e, ne !
ono& s&isl! ! ko&e je Boj&ler sojere&eno trdio za nj! da 1e taka za!ek ostati.
kao da bi ta "knjiga" ! bilo ko& "ogled! &ogla biti &erilo i zaloga !s"e%a si% kasniji%
izdaa#ki% "od!%ata. 4na je za"rao neo"%odna jedino ! istra'ia#ke sr%e, kao
"ozadina za isti3anje ! odnos! "re&a kojoj se sasi& jasno idi kako ! "ojedini&
sl!#ajei&a #ak i sitne neta#nosti ! tekst! &og! doesti do kr!"ni% "ro&aaja !
t!&a#enj!.
9ri&era radi, "o&eni&o ode sa&o da karakteristi#na sl!#aja nainog oslanjanja i
"ozianja na "ro izdanje 0narano, iz re&ena kada je $i#eoo delo jedino "reko njega
bilo dost!"no2,
[5F]
koji&a doista ne treba &nogo ko&entara. 4ba ta sl!#aja s! tako re1i
kolski "ri&eri za"litanja filozofskog &iljenja ! ne"otrebne teko1e zbog ozbiljni%
filoloki% "ro"!sta koji% ! to& izdanj! i&a t!ta i t&a. $ji%oa "o!ka je tako o#igledna
da je dooljno sa&o !kazati na nji%, "a da od&a% se b!de jasno. . "itanj! je
iznena/!j!1a lakoernost doji3e zna#ajni% t!&a#a $i#eoe filozofije, koji s! na"rosto
"oli od toga da s! "ri "rire/ia#i bar saesno odgonetn!li $i#eoe beleke 0kada e1
nis! ! se&! "otoali nji%o sasta i redosled2, te da "red sobo& i&aj! originalan
$i#eo tekst. . "ro& sl!#aj! 'rta je bio Eartin Gajdeger 0E. Geidegger2, sig!rno
jedan od naje1i%, ako ne i naje1i $i#eo sledbenik i nastalja# ! nae& re&en!, !
dr!go& 'rta je bio Jil @elez 0,. @ele!ze2, a!tor jednog od &o'da najbolji% fran3!ski%
"riloga "ro!#aanj! $i#eoe filozofije. ."rkos soj nji%ooj naglaenoj kriti#nosti
"re&a "ro& izdanj! $i#eoe zaostatine * oo "ogotoo a'i za Gajdegera * i"ak s!
nji% doji3a "onegde olako "reidela da je izor koji& se sl!'e krajnje ne"o!zdan, te da
treba biti b!dan na sako& korak!.
$e&a s!&nje da je Gajdegero "reid te'i i ozbiljniji od @elezoog 0kao to je i njegoo
zastranjianje izazano ti& "reido& dalekose'nije2, jer je &esto na koje se on "ozia * a
to je zabeleka "od broje& F17 ! eta#ki sastaljenoj knjizi "od nasloo& "+olja za
&o1"
[57]
* izri#ito ozna#eno kao "roble&ati#no ! e1 "o&en!to& kriti#ko& dodatk!
sa&oj toj "knjizi". @oti#no &esto nosi nat"is "Heka"it!la3ija" i sadr'i tri staa od koji%
Gajdeger naodi sa&o "ri i tre1i. 9ri sta glasiA "9ostajanj! utisnuti karakter bi!a * to
je najii st!"anj olje za &o1", a tre1iA "@a se sve vra!a, to je naje1e "ribli#avanje
sveta "ostajanja svetu bi!aA * vrhunac "osmatranja".
[5(]
. so& t!&a#enj! oog &esta
Gajdeger zane&ar!je $i#eoo !"ozorenje na kraj! tre1eg staaA "+r%!na3 "os&atranja" i
!sredsre/!je se na nat"isA "Heka"it!la3ija". +er!je da taj nat"is nedos&isleno "otr/!je
da oo &esto sadr'i "sa'et "regled"
[59]
$i#eoe filozofije, to jest da re# "reka"it!la3ija"
ode zna#iA ":abiranje onog s!tinskog [$i#eoe] filozofije ! nekoliko staoa".
[60]

$arano, Gajdeger "ridaje e1! a'nost nat"is! "Heka"it!la3ija" nego !"ozorenj!
"+r%!na3 "os&atranja", jer &! se #ini da je tako naao najbolj! "otrd! za soj!
osnon! tez! da &isao olje za &o1 i &isao e#nog ra1anja #ine nerazl!#io jedinsto,
to jest da je olja za &o1 za $i#ea s!tinski i "o sojoj najd!bljoj &og!1nosti e#no
ra1anje.
[61]
$eolja je, &e/!ti&, ! to&e to nat"is "Heka"it!la3ija" izorno ne "ri"ada
$i#eoo& tekst! 0kao to je jasno istakn!to e1 ! izdanj! od 1911. godine2. -aj nat"is ne
"oti#e od $i#ea, nije is"isan njegoo& r!ko&, e1 ga je, "re&a +ajsoo& sedo#enj!,
sa&ooljno "do&etn!o" 9eter ,ast,
[6)]
o#igledno "ogreno s%ataj!1i soj zadatak
"rire/ia#a. 9re&a to&e, Gajdeger nije &orao da #eka na de ,rojteroo kriti#ko izdanje
da bi otkrio kako je ! konkretno& sl!#aj! neosnoano sako "ozianje na tobo'nj!
$i#eo! re#. -rebalo je da sa&o te&eljnije "ro!#i "roiren! 0kona#n!2 erzij! "rog
izdanja.
@elezo sl!#aj je neto dr!k#iji od Gajdegeroog. 4de doista nije bilo nikake "o&o1i
na osno! sa&og "rog izdanja, "a je "ro"!st donekle raz!&ljiiji. . "itanj! je greka !
sa&o& tekst! 0"o se&! s!de1i, "re na&erna nego sl!#ajna2 za kojo& se @elez sle"o
"oeo, a koja je is"raljena tek ! najnoije& kriti#ko& izdanj!. . so& o"irno&
t!&a#enj! $i#eoog s%atanja olje za &o1 kao tobo'e "diferen3ijalnog" ele&enta
nas!"rot sili, @elez se "ozia na zabelek! "od broje& F19 ! "o&en!toj "knjizi" ! kojoj
$i#e "o&inje &og!1nost "do"!ne" fizikalisti#kog "oj&a sile "o&o1! "oj&a olje za
&o1.
[65]
$aglaaa da je $i#e !#inio oda'an korak kada je olj! za &o1 s%atio kao
"neto !n!tranje" i kada je !trdio da se ""oj&! KsilaK ", koji je trij!&foao ! fizi3i,
"&ora "ri"isati !n!tranja olja, koj! ozna#aa[&] kao Kolj! za &o1K ".
[66]
$aknadno se,
&e/!ti&, is"ostailo da je ode tako/e "osredi ,astoo do"isianje, a ne izorna
$i#eoa for&!la3ija. $a naedeno& &est! * koje je @elez brzo"leto "roglasio za "jedan
od naja'niji% $i#eoi% tekstoa"
[67]
* ! original! ne stoji "!n!tranja olja", e1
"!n!tranji set",
[6F]
to zna#i da zaklj!#ak o neko& $i#eoo& tobo'nje&
s!"rotstaljanj! olje za &o1 osnono& "oj&! na!ke o "rirodi ne&a nikakog oslon3a !
erodostojno& oblik! oe zabeleke 0!ostalo&, kao ni ! ostali& deloi&a "ozne
zaostatine2.
4o kratko "odse1anje na da "oznata "ri&era nategn!tog t!&a#enja $i#eoi% osnoni%
filozofski% !ida "od ne"osredni& !ti3aje& "rog izdanja njegoe "ozne zaostatine,
nikako ne treba s%atiti kao zl!rad nekrolog sa&o& to& izdanj!. <o &anje kao nad&eno
o&aloa'aanje i is&eanje zadilj!j!1i% "od!%ata jednog sig!rno najd!bljeg, i dr!gog
sakako najosobenijeg t!&a#a $i#eoe filozofije. -o bi trebalo da je dooljno jasno e1
na osno! ranije izre#eni% o3ena. Ina#e bi e1 i sa&o "o&injanje "knjige" "od nasloo&
"+olja za &o1", a "ogotoo !kazianje na "otreb! "odrobnog "reis"itianja njeni%
!ti3aja ! "ret%odno& "eriod! bilo #ista farsa. $aedeni "ri&eri treba sa&o da o#igledno
"redstae filolok! ne"o!zdanost tog izdanja, njego! "osredni#k! !log! ! "odr'aanj! i
irenj! razni% nes"oraz!&a i nedo!&i3a, kao i &nogi% krii% i "ogreni% "redstaa !
ezi s $i#eoo& filozofijo&, te da tako !"ozore na o"asnosti koji&a se izla'! oni koji se
i danas 0iz bilo koji% razloga2 s "oerenje& obra1aj! to& izdanj! i sl!'e se nji&e kao
erodostojni& izoro&. @od!e, "ri to& treba biti na#isto s ti& da se ni si Gajdegeroi,
kao ni si @elezoi "ro&aaji ! t!&a#enj! $i#eoe filozofije ne &og! objasniti sa&o
nji%oo& nedooljno& b!dno1! "riliko& "ozianja i oslanjanja na "+olj! za &o1". Bar
to se ti#e Gajdegera, i&a dooljno razloga da se er!je kako on ne bi bitno dr!ga#ije
"riao t!&a#enj! dej! $i#eoi% sredinji% &isli, "a ni bitno dr!ga#ije odredio nji%o
&e/!sobni odnos #ak i da nije bio toliko zaeden i zasle"ljen to& neodgoorno
do"isano& re#j! "reka"it!la3ija".
[67]

. sako& sl!#aj!, oba "ri&era jasno "okaz!j! da se istra'ianje i "ro!#aanje $i#eoe
filozofije danas nalazi ! ne!"oredio "ooljnije& "olo'aj! nego "re jeseni 19F7. godine,
kada je "o#elo da izlazi eliko de ,rojteroo kriti#ko izdanje $i#eoi% sabrani% dela, #ije
dorenje njegoi redni "rire/ia#i Lor/o =oli 0,. Molli2 i Ea3ino Eontinari 0E.
Eontinari2 na 'alost nis! do#ekali. >asl!ge tog najnoijeg izdanja s! iestr!ke, kako !
str!#no*filoloko&, tako i ! kriti#ko*dok!&entarno& "ogled!. $jegoe s! zasl!ge
"ogotoo elike za starno !"oznaanje $i#eoe "ozne zaostatine, jer est obi&ni%
knjiga +II i +III odeljka o&og!1!j! doista ne"osredan !id ! &ajstorsk! radioni3!
$i#eoog filozofiranja. 9osle nekoliko ne!s"eli% "ok!aja da se otklone slabosti i
nedosta3i "rog izdanja, te da se 3elok!"no $i#eoo delo 0ili bar njegoi "ojedini deloi2
izda na "ri&ereniji, to jest saesniji i objektiniji na#in * koje je e1 1955. godine
za"o#eo Gans <oa%i& Eete 0G. <. Eette2, "rire/ia# nedorenog "istorijsko*kriti#kog"
izdanja, tako/e "od okrilje& $i#eoog ar%ia ! +aj&ar!, ali izri#ito se ogra/!j!1i od
$i#eoe sestre, a od koji% je jedino Ble%tin "ok!aj "ri!kao e1! "a'nj!, "a se njegoo
izdanje iz 1976*7F. godine jedno re&e #ak !s"eno tak&i#ilo s oni& stari& kako !
knji'arskoj "rodaji, tako i ! na!#no*istra'ia#koj !"otrebi * &o'e se bez !zdr'aanja re1i
da je tek s =oli*Eontinarijei& izdanje& doista "ostign!to ono to se odano
"ri'eljkialo i na #e&! se tako d!go "redano radilo. Ili bar da je "ret%odan, "ri"re&ni rad
na izdaanj! $i#eoog dela tako !s"eno obaljen, ako ne i da se stiglo negde sasi&
bliz! "ostaljenog 3ilja. >a%alj!j!1i to& izdanj! danas ras"ola'e&o ne sa&o
"re#i1eni& tekstoi&a si% $i#eoi% za 'iota objaljeni% s"isa, nego i erodostojni&
tekstoi&a 3elok!"ne $i#eoe r!ko"isne zaostatine, kao i njegoe obi&ne "re"iske.
-o izdanje ozna#aa "rekretni3! ! #itao& dosadanje& ie nego "et de3enija d!go&
nastojanj! da se $i#eoo delo ! "!no& s&isl! re#i !#ini dost!"ni& iroj janosti. $a taj
na#in je najzad obezbe/ena "o!zdana "odloga si& b!d!1i& "ok!aji&a istra'ianja i
t!&a#enja $i#eoe filozofije, a dati s! i "ri "!tokazi i otorene noe &og!1nosti
kriti#kog razra#!naanja sa stari& zabl!da&a i "redras!da&a o &otii&a i 3iljei&a te
filozofije.

N
N N

:r"ski "reod $i#eoe "ozne zaostatine sa#injen je, narano, "re&a de ,rojteroo&
izdanj!, jer je to danas jedino &erodaan 0ta&"ani2 izornik. -ako se jedan od
najs"orniji% deloa $i#eoog filozofskog nasle/a, koji je izazao ne!"oredio ie
'!stri% "ole&ika nego bilo koji dr!gi njego deo, "ojalj!je na nae& jezik! "ri "!t !
erodostojno& oblik!. 9ret%odno je jedan deo $i#eoe "ozne zaostatine izdaan kod
nas ! da &a%a. $aj"re "re&a "ro& ne&a#ko& izdanj! "od nasloo& "+olja za &o1"
0BeogradA =os&os, 19592, dr!gi "!t "re&a Ble%tino& izdanj!, &ada ne i "od njegoi&
ne!tralni&, e1 "od stari& ozloglaeni& nasloo& 0BeogradA 9roseta, 197)2. 9ored
nedostataka nji%oi% izornika, oba oa naa "reoda obil!j! i &nogi& dr!gi&
"ro"!sti&a i greka&a, "a nis! &ogla biti od elike "o&o1i "riliko& "ri"re&anja noog
"reoda. @eloi koji s! "ozaj&ljeni iz dr!gog do&a1eg izdanja obi#no nis! "re!zeti
doslono, e1 s! naj#e1e "retr"eli &anje ili e1e iz&ene. -o je bilo neo"%odno e1 zbog
toga to se jedino tako &ogla obezbediti ter&inoloka !jedna#enost sa noo"reedeni&
deloi&a.
Iz raz!&ljii% razloga, $i#eoa pozna zaostatina objalj!je se ode ! skra1eno&
oblik!. :kra1ianj! se "ribeglo da bi se olakalo snala'enje ! to& ogro&no& &aterijal!,
a ne da bi se bilo ta "rikrilo ili zat!rilo. 9ogotoo ne zato da bi se na&etn!o neki
odre/eni !gao gledanja na $i#eo! filozofij!. : obziro& na to na pozna zaostatina
"redstalja &eain! zabele'aka $i#eoi% lastiti% "ogleda i njegoi% izoda iz t!/i%
knjiga 0neretko ! slobodnoj obradi2, izostaljeno je naj"re se ono to s"ada ! o! dr!g!
gr!"! 0&ada je "ri to& &o'da "oneto i "ro&aklo to niko do sada nije ozna#io kao
$i#eo! "ozaj&i3!2. Izostaljene s!, dalje, se one $i#eoe frag&entarne zabeleke koje
sadr'e sa&o razne arijante istog &isaonog sadr'aja 0"ogotoo nji%oi "o#etni, ni'i
st!"njei2 ili "redstaljaj! sa&o &anje ili ie slobodno "onaljanje neki% "oznati%
staoa koji s! dobili kona#an oblik ! kasnije objaljeni& s"isi&a. $ajzad, izostaljeni
s! si $i#eoi t!ri, krnji, ne"ot"!ni za"isi 0razba3ani "o njegoi& seska&a2 koji sadr'e
sa&o gr!b na3rt nekog radnog "rogra&a ili tek nagoeteno izo/enje nekog &isaonog
toka, ali bez jasnijeg o"redeljenja ili e1eg do&aaja ili te'ine. -ako je znatno dobijeno
na sa'etosti i "reglednosti, &ada je, na 'alost, izg!bljeno dosta toga to bi ! #isto
literarno& i istorijsko*filoloko& "ogled! &oglo biti i te kako dobro !"otrebljeno.
4"radanje za oo skra1ianje ne treba tra'iti daleko. . "itanj! je se dr!go "re nego
"roizoljan, ne"ro&iljen i %iroit izbor. B!d!1i da do&a1e izdanje $i#eoi% sabrani%
dela nije na&enjeno sa&o filozofski obrazoani& #itao3i&a, e1 tako/e i iroj #itala#koj
"!bli3i, trebalo je i ! oo& sl!#aj! "rirediti bar koliko*toliko #itlji! knjig!. <er za one
koji bi %teli da se ozbiljno "ozabae $i#eoo& filozofijo&, de ,rojteroo izdanje ostaje
neo"%odna i neza&enljia lektira. .toliko je skra1ianje ode doista bilo ne sa&o
neizbe'an, nego i naj"rirodniji &og!1an korak.
Ina#e, "reedeni $i#eo tekst erno "rati ne&a#ki izornik "re&a "re"is! njegoi%
"oslednji% "rire/ia#a. .#injeno je se kako bi se to je &og!1no ie sa#!ala slika
$i#eoog izornog teksta. <edino je $i#eoa kolebljiost ! "rao"is!, "re sega njegoa
krajnja ne&arnost ! inter"!nk3iji &orala biti 'rtoana za%tei&a i "otreba&a naeg
jezika. $a#elno s! si izabrani frag&enti "reedeni ! 3elini, a retka is"!tanja ozna#ena
s! kratki& 3rta&a ! !glasti& zagrada&a. 4d "rire/ia#a ne&a#kog izdanja "re!zet je isti
na#in ozna#aanja i neo"%odni% !&etaka koji&a se objanjaa ili "o"!njaa "raznina !
nekoj odre/enoj $i#eooj zabele3i. 8 to zna#i da s! ! !glasti& zagrada&a kratki&
3rta&a ozna#ene is"!tene ili ne#itke re#i ! $i#eoo& r!ko"is!, odnosno da s! ! take
iste zagrade staljena do"isana odgoaraj!1a sloa koja na "ojedini& &esti&a nedostaj!
! r!ko"is!. $ikaki% dr!gi% s"oljni% za%ata ne&a ni ! ne&a#ko& izornik! ni ! nae&
"reod!. . sklad! s e1 !staljeni& obi#aje&, saki izabrani frag&enat ozna#en je
odgoaraj!1i& brojei&a "re&a %ronoloko& redosled! i &est! koje za!zi&a !
$i#eoo& r!ko"is! 0!klj!#!j!1i t! i "odatak o odeljk!, knjizi i strani3i ne&a#kog
izdanja2, #i&e je znatno olakano "ore/enje.
1 ."or. Nietzsche$%erke. =ritis3%e ,esa&ta!sgabe, ed. ,iorgio Molli !nd Eazzino Eontinari 0Berlin/$eO PorkA I. de ,r!Qter, 19F7 ff.2, +II/1*5,
+III/1*5.
) 8ko nita dr!go, naslo "ozna zaostatina" je sig!rno ne!"oredio "rikladniji od nasloa "$eobjaljeno iz re&ena "rerednoanja", koji s!
"rire/ia#i "rog izdanja $i#eoi% sabrani% dela !"otrebili za deo zaostatine iz "erioda 1(()/(5*1(((, "oto s! iz nje izdojili zabeleke od koji% s!
sastaili $i#eoo tobo'e "oslednje "glano "rozno filozofsko delo". 4aj dr!gi naslo nije sa&o "red!ga#ak nego je i "reko&otan, b!d!1i da se !
$i#eoi& zabeleka&a izraz ""rerednoanje si% rednosti" "ri "!t jalja tek 1((6. godine. ."or. objanjenje $i#eoe sestre ! "redgoor! knjiziA
&nver'((entliches aus der &m)erthungszeit 01(()/(5*1(((2, Nietzsche*s %erke RIII 0Sei"zigA 8. =rDner, 19052, str. +II*RII. 9ri%atljiiji je naslo "Iz
zaostatine osa&deseti% godina", bar kao "rire&ena "ota"ali3a, koji je !"otrebio =arl Ble%ta 0=. :3%le3%ta2 ! tre1e& to&! sog izdanja $i#eoi%
sabrani% dela 0Aus dem Nachla+ der Achtzigerjahre,, odl!#no !staj!1i "roti nasloa "+olja za &o1". ."or. Friedri3% $ietz3%e, %erke in drei -.nden, ed.
=. :3%le3%ta 0ETn3%enA M. Ganser, 1976*7F2.
5 $arano, to ne treba !zeti doslono. 9rigoor da s! i noi "rire/ia#i izostaili neke deloe ras"olo'iog &aterijala istakao je naj"re Ger&ann <osef
:3%&idt, "$ietzs3%es Ierke * ein kritis3%er >Ois3%enberi3%t", /hiloso"hische 0undschau )6/1 019772, str. F7*FF. 8 s!&nj! da s! "rire/ia#i ta#no
odgonetn!li ba sak! $i#eo! re# izrazio je e1 Ialter =a!f&ann, Nietzsche1 /hiloso"her, /s2chologist, Antichrist 09rin3eton, $. <.A 9rin3eton
.niersitQ 9ress, 619762, str. 677.
6 ."or. Iolfgang ETller*Sa!ter, "@as B!3% Der %ille zur 3acht in Geideggers $ietzs3%e*Inter"retationen. Eit eine& Bli3k a!f die derzeitige
9rUsentation der =o&"ilation", 4n(ormation /hiloso"hie ))/7 0@eze&ber 19962, str. (0*9). 9ostoji i o"irnija erzija oog teksta "od nasloo& "Der %ille
zur 3acht als B!3% der K=risisK "%iloso"%is3%er $ietzs3%e*Inter"retation", Nietzsche$Studien )6/1997, str. ))5*)F0.
7 E 56(A =,I + 1, str. 55).
F $ 1((0/(1A =,I + 1, 6 01702, 6 017F2, 6 01792, 6 01(62, 6 05012, str. 676*677, 706*707.
7 $ 1(()*1((5/(6A =,I +II 1, 7 012, str. 191.
( >a II, +on der :elbst*.eberOind!ngA =,I +I 1, str. 16)*167.
9 ."or. $ 1(()/1((5*(6A =,I +II 1, )6 062, str. F(7V $ 1((6A =,I +II ), )F 0)792, )F 06F72, )7 0792, str. )1F, )F5, )7), )96V $ 1((6/(7A =,I +II 5,
56 01()2, str. )05.
10 $ 1((7/(7A =,I +III 1, 1 0572, 5 062, 7 0772, str. 17, 171, ))).
11 $ 1((6/(7A =,I +II 5, 60 0702, str. 5(7.
1) +id. "is&o ,eorg! $a!&an! 0,. $a!&ann2 od 19. j!la 1((FA=,B III 5, str. )10*)11. $aod "re&a izdanj!A Nietzsche$-rie()echsel. =ritis3%e
,esa&ta!sgabe, ed. ,iorgio Molli !nd Eazzino Eontinari 0Berlin/$eO PorkA I. de ,r!Qter, 1977 ff.2.
15 ,E III )7A =,I +I ), str. 6)F*6)7.
16 Bli'e o to&e, id. Eazzino Eontanari, "$ietzs3%es $a3%laW on 1((7 bis 1((( oder -eXtkritik !nd Iille z!r Ea3%t", Nietzsche lesen 0Berlin/$eO
Pork, 19()2, str. 9)*119. .z izlaganje dalje ! tekst!, id. i "oglalje "Izori $i#eoe filozofije" ! &ojoj knjizi /utevi ka Nieu 0BeogradA :r"ska knji'ena
zadr!ga, 199)2, str. 7*55.
17 $a3rt "is&a Fran3! 4erbek! od 15. febr!ara 1(((A =,B III 7, str. )70. :li#no i ! "is&! Gajnri%! =ezeli3! 0G. =Dselitz2 0Y 9eter ,ast2 istog dat!&aA
=,B III 7, str. )7).
1F $ 1(((/(9A =,I +III 5, 1( 0172, str. 557.
17 $ 1((7/(7A =,I +III 1, str. )7), na"o&ena "rire/ia#a !z $i#eo na3rt "lana iz ag!sta 1(((. godine.
1( $ 1(((/(9A =,I +III 5, 19 0(2, str. 567.
19 $a osoben! dina&i#k! str!kt!r! $i#eoe "&a%nite strasti !&a" !kaz!je M%risto"% -Tr3ke, Der tolle 3ensch1 Nietzsche und der %ahnsinn der
Vernun(t 0Frankf!rt/EA Fis3%er, 19(92, str. F6*F7, 1)6*1)7, 1F(*1F9, 17)*17F. @r!k#ije <Trgen Gaber&as, Der "hiloso"hische Diskurs der 3oderne
0Frankf!rt/EA :!%rka&", 19(72, 19(72, str. 167*175. ."or. tako/e =arl <as"ers, Nietzsche, Ein(5hrung in das Verst.ndnis seines /hiloso"hierens 0BerlinA
I. de ,r!Qter, )19672, str. 91*110.
)0 ."or. $ 1((7/((A =,I +III ), 9 01((2, str. 116A "=njige za raz&iljanje, * one "ri"adaj! oni&a koji&a &iljenje #ini zadooljsto, nita ie...
@ananji $e&3i nis! ie &islio3iA neto dr!go i& #ini zadooljsto i nelagod!. +olja za &o1 kao na#elo te0ko2 bi i& bila raz!&ljia." 4 to&e kako je
$i#eoa sestra zlo!"otrebila oo &esto ! jedno& "is&! koje je tobo'e dobila od sog brata, id. na"o&en! "rire/ia#a na str. 677 iste knjige.
)1 9is&o Gajnri%! =ezeli3! od 1). se"te&bra 1(((. 0=,B III 7, str. 617.2 ."or. i "is&o Fran3! 4erbek! od 19. se"te&bra 1(((. 0Isto, str. 656.2
)) $a "ri&er! s"isa Antihrist i Ecce homo to je !erljio "okazao Ierner :teg&aier, "$ietzs3%es =ritik der +ern!nft seines Sebens. >!r @e!t!ng on
K@er 8nti3%ristK !nd KC33e %o&oK ", Nietzsche$Studien )1/199), str. 1F5*1(5, naro#ito str. 177*17(.
)5 $ 1(((/(9A =,I +III 5, 19 0(2, str. 567.
)6 ."or. "is&o Eeti fon :alis 0:alis2 od 7. se"te&bra 1(((. 0=,B III 7, str. 610*6112, "is&o 9a!l! @ojsen! 09. @e!ssen2 od )F. noe&bra 1(((. 0=,B
III 7, str. 691*6952 i na3rt "is&a ,eorg! Brandes! 0,. Brandes2 s "o#etka de3e&bra 1(((. 0=,B III 7, str. 700*70)2.
)7 Bli'i "oda3i o to&e kako je $i#eo !gostitelj ! :ils Eariji s"asao $i#eoe r!ko"ise, iako &! je oaj izri#ito naredio da i% !niti, &og! se na1i ! knjiziA
Marl 8lbre3%t Berno!lli, 6ranz 7verbeck und 6riedrich Nietzsche8Eine 6reundscha(t II 0<enaA C. @iedri3%s, 190(2,str. 501*50). ."or. H. <. Gollingdale,
Nietzsche1 9he 3an and :is /hiloso"h2 0SondonA Ho!tledge and =egan 9a!l, 19F72, str. )9(.
)F +id. gore na". ).
)7 ."or. Hi3%ard Hoos, "Ses derniers Z3rits de $ietzs3%e et le!r "!bli3ation", 0evue "hiloso"hi;ue )/197F, str. )F)*)(7.
)( 4 njegoo& osnianj! i delatnosti, id. =arl*Geinz Ga%n, "@as $ietzs3%e*8r3%i", Nietzsche$Studien 0,edenkband fTr Eazzino Eontinari2, 1(/19(9,
str. 1*19.
)9 Bli'e o to&e, id. Eazzino Eontinari, "$ietzs3%e zOis3%en 8lfred Bae!&ler !nd ,eorg S!k[3s", Nietzsche lesen, str. 170*1(9.
50 :i naodi iz Boj&leroog "9ogoora" d'e"no& izdanj! "+olje za &o1" od 1950. godine 0koje je "reta&"aano bezbroj "!ta2 "re&a noije& izdanj!A
Friedri3% $ietzs3%e, Der %ille zur 3acht1 Versuch einer &m)ertung aller %erte 0:t!ttgartA 8. =rDner, 19F62, str. F99, 70).
51 Isto, str. F99.
5) $ 1((6/(7A =,I +II 5, 60 092, str. 5F6.
55 $ 1((7/((A =,I +III ), 10 016F2, str. )06.
56 >a to se razlo\no zala\e i +olfgang Eiler*Sa!ter 0I. ETller*Sa!ter2 ! e1 "o&en!to& #lank! !A 4n(ormation /hiloso"hie ))/7 019962 i Nietzsche$
Studien )6/1997.
57 =ratak "regled "ri%, jo nedooljno filozofski os&iljeni% "ok!aja t!&a#enja $i#eoi% naja'niji% krilati3a, &o'e se na1i ! knjiziA =arl SDOit%,
Nietzsches /hiloso"hie der e)igen %iederkehr des leichen 0119572 0:t!ttgartA I. =o%l%a&&er, )197F2, str. 199*))7.
5F $a to je "ri !kazao Eiler*Sa!ter, na na. &esti&a.
57 $a o! $i#eo! zabelek! Gajdeger se "ozia ie "!ta. ."or. Eartin Geidegger, Nietzsche< Der %ille zur 3acht als =unst, Freib!rger +orles!ng I:
195F/57, ed. Bernd Gei&bT3%el, ,8 65 0Frankf!rt/EA +. =loster&ann, 19(72, str. )1*))V Eartin Geidegger, Nietzsches meta"h2sische rundstellung im
abendl.ndischen Denken, Freib!rger +orles!ng :: 1957, ed. Earion Geinz, ,8 66 0Frankf!rt/EA +. =loster&ann, 19(F2, str. ))(*))9. ."or. tako/e
Eartin Geidegger, Nietzsches >ehre vom %illen zur 3acht als Erkenntnis, Freib!rger +orles!ng :: 1959, ed. Cber%ard Ganser, ,8 67 0Frankf!rt/EA +.
=loster&ann, 19(92, str. )71.
5( $ 1((7/(7A =,I +III 1, 7 0762, str. 5)0.
59 Eartin Geidegger, ,8 65, str. )1.
60 Eartin Geidegger, ,8 66, str. ))(.
61 Isto, str. ))9.
6) Der %ille zur 3acht, >Oeite, Dllig ne!gestaltete !nd er&e%rte 8!flage, Nietzsche*s %erke R+I 0Sei"zigA 8. =rDner, 19112, str. 70(.
65 ,illes @ele!ze, Nietzsche et la "hiloso"hie 09arisA 9resses .niersitaires de Fran3e, 19F)2, str. 7F*77.
66 @elezo naod "re&a knjiziA Der %ille zur 3acht, str. 106.
67 ,illes @ele!ze, nav1 delo, str. 7F. $a ne"ro&iljenost oe @elezoe o3ene !kazao je Eiler*Sa!ter ! jedno& ranije& rad!A Iolfgang ETller*Sa!ter,
"$ietzs3%es Se%re o& Iillen z!r Ea3%t", Nietzsche$Studien 5/1976, str. 57, na". 1)0.
6F $ 1((6/(7A =,I +II 5, 5F 0512, str. )(7.
67 ."or. n"r. Eartin Geidegger, ,8 66, str. 1F1*177.


Mihailo Djuric
NIETZSCHES S!TE" N#CH$#%

@ieser -er&in Oird %ier orges3%lagen als z!treffender -itel fTr die sU&tli3%e Easse frag&entaris3%er $a3%laWa!fzei3%n!ngen a!s $ietzs3%es letzter
:3%affens"eriode 0:o&&er 1(() * <an!ar 1((92, Oel3%e in 8bteil!ngen +II !nd +III der on Molli !nd Eontinari bearbeiteten kritis3%en ,esa&ta!sgabe
on $ietzs3%es Ierken erDffentli3%t sind. ,eOi3%tige 8rg!&ente gegen den ,ebra!3% des -itels "@er Iille z!r Ea3%t", den die ersten Gera!sgeber des
s"Uten $a3%lasses eingefT%rt %aben, !nd der gelegentli3% no3% i&&er !&lU!ft, Oerden orgelegt.
Cs entbe%rt jeder ,r!ndlage, die %ands3%riftli3% z!rT3kgebliebene $otizen $ietzs3%es, die er selbst ni3%t a!torisiert %at, als &e%r oder Oeniger geglT3kte
Bestandteile eines er&eintli3% streng entOorfenen 8rbeits"rogra&&s z! rekla&ieren. Besonders ist es !nstatt%aft !nd !ngere3%tfertigt, diese
8!fzei3%n!ngen in irgendOel3%er erbesserter oder z!re3%tge&a3%ter For& z! edieren, !& den gTnstigeren Cindr!3k on deren "%iloso"%is3%er Heife
!nd literaris3%er Fertigkeit %erorz!r!fen. 8ls ro%es !nd !ngeordnetes Eaterial, freili3% on faszinierende& Ideenrei3%t!&, sind diese 8!fzei3%n!ngen
d!r3%a!s !ngeeignet, a!3% n!r die groben .&rissen eines angebli3% letzten Ga!"tOerkes des 9%iloso"%en fest ins 8!ge z! fassen. $i3%t n!r, daW der
gedankli3%e ,efTge dieser 8!fzei3%n!ngen !nd!r3%si3%tig bleibt * teils Oegen deren +ers3%iedenartigkeit, teils Oegen deren Ee%rde!tigkeit * sondern
a!3% die &Dgli3%e >!sa&&enge%Drigkeit dieser 8!fzei3%n!ngen z! irgendeine& idealen ,anzen bleibt in der :3%Oebe.
// 9rojekat Hastko / Filosofija //
[ 9ro&ena "is&a ] 9retraga ] Ea"a 9rojekta ] =ontakt ] 9o&o1 ]