1

Boji mir i boje primirje

Mirovna udruenja rodila su se na skuptinama biskupa. Iako je zastupala
miljenje da hrianin ne sme ubiti drugog hrianina jer se time proliva
Hristova krv, praksa je pokazivala da je crkva izvanredno ranjiva, ali opet jedna
od njenih dunosti bila je da titi slabe, ime ih je obavezivalo i kanonsko pravo.
I uprkos ekumenskom karakteru same ustanove, taj pokret je bio specifino
francuski, pre svega aristokratski. Rodio se oko 989. u blizini Poitiersa, na
koncilu u arou, za kojim e uslediti brojni sinodi do Berija i Rone, a tek u XI
veku proirie se na Burgundiju i sever kraljevstva, a na Nemaku tek krajem
veka, dok Englesku nee ni zahvatiti.
Guenje svakog vida nasilja nije bilo mogue u praksi, ali opet uinjeni su
napori da mu se postave granice. Pre svega u zatiti stanovnika, njihovih
domova i drugih objekata, to je i nazivano Boji mir. Popis odluka sa
koncila u arou predstavlja zaetke ove ustanove : tu se navodi zabrana nasilnog
ulaenja u crkve ili njihovo pljakanje, zatim fiziki napadi na svetenika,
oduzimanje stoke seljacima. Posle e te zabrane biti proirene i ureene. Meu
one koji su prirodno podloni zatiti svrstani su trgovci, a u popis zabranjenih
dela spadala je zabrana razaranja mlina, upanje loze, napad na ljude koji idu u
crkvu i sl. Meutim izuzeci su svakako postojali: na primer u sluaju ratne
potrebe dozvoljeno je ubijanje seljake stoke, ukoliko to slui za prehranu
vojske, drugi pak, poput seniora u Ansu obeavaju da nee robiti seljake i ubijati
im stoku, osim ako nisu na njihovoj zemlji, a trai izuzetak koji se svugde
prizaje je pravo na krvnu osvetu. Nedelja je bila dan kada je krvna osveta bila
zabranjena, to je prvi usvojio jedan karolinki kapitular, a zatim ga je ponovo
usvojio jedan sinod 1027. godine. Propis o nedeljnom mirovanju osvete je
postigao znatan uspeh, te druto nije bilo zadovoljno samo jednim danom mira.
Dan mira bie proiren i na dan praznovanja Uskrsa, a povremeno mirovanje
oruja bie nazvano boje primirije. Vremenom ono e se proiriti i na druge
velike praznike, pa i na druge dane u nedelji. Tako e na kraju rat raspolagati sa
manje dana nego mir. Budui da nije postojalo izuzetaka, propis nee ostati
mrtvo slovo na papiru.

2

Prvi koncili osiguravali su mir pod pretnjom verskih kazni, tako je Vid 990.
okupio pripadnike svoje dijaceze, vitezove i seljake i zamilio ih da poloe
zakletvu da e potovati mir, nakon to su ovi to odbili, Vid je preko noi doveo
tajno okupljene ete, te ih je primorao da poloe zakletvu i da daju taoce.
Sledei njegov primer i ostale skuptine postizale su znatne uspehe. Ali ipak
postojali su oni koje je trebalo kazniti zbog nepolaganja zakletve, ili
nepotovanja iste. Za razliku od duhovnih, svetovne kazne su bile delotvornije,
posebno one u obliku odteta rtvama i globama, samo je bila potrebna vlast
kadra da ih nametne. Vremenom e se zakleta udruenja poela pretvarati u
izvrne organe, pa e u nekim mestima sudije dobiti mogunost da kanavaju
postupke protiv mira. Kako bi se potovale vlasti neke zajednice su stvorile
miliciju, a zatim poinju i da se javljaju savezi novog tipa, koji su preli
tradicinalne okvire. Postoje podaci da je takav jedan savez osnovao 1038.
Aimon, naime posredstvom mesnih upana traila se zakletva svih upljana,
starijih od petnaest godina. Oni su pod zastavama svojih crkvi marirali na elu
oruanog ustanka upljana, koja e spaliti mnoge zamkove. Zbog toga e ova
drutva izazivati neprijateljstva i to, ne samo onih koji su se opredelili za
nemire, u njima je bilo neega to se suprostavljalo hijerarhiji: podsticali su
ljude da se sami brane, a ne da oekuju zatitu od redovnih vlasti. Zato je Karlo
Veliki zabranio gilde/bratstva, ak i kada im je jedini cilj bio suzbijanje
razbojnitva. Jer drava koja je teila da uvede zamisao o javnim slubama, nije
mogla dozvoliti da nadzor nad redom i mirom pripadne skupini sastavljenoj od
seljaka.
Godine 1182. neki tesar iz Puja je osnovao od svojih suseda mirovno bratstvo,
koje e se proiriti po svim zemljama. Simbol e mu biti bela kapa sa trakom,
kojoj je prednji deo visio preko prsa sliku Blaene Device i oko nje natpis:
Jaganje boji koji oduzima grehe sveta, daj nam mir. Pripovedalo se da mu
se stvarno Majka Boja obratila i dala mu znak zajedno sa geslom. Ta skupina
e zabranjivati porodinu omazdu, a ako neki njen lan poini ubistvo,
pokojnikov brat mu mora oprostiti. Ova skupina vernika povee rat protiv
razbojnika, ali iako dobronamerno ovaj in, izazvae nemir seniora koji e se
okrenuti protiv neposlune sekte. Bie optueni da ele unititi institucije i
ukinuti slube koje po bojoj volji upravljaju ivotima. Tako su Pujske
klevetnike smrvile zdruene snage barona, biskupa i razbojnika i time zavrile
njihvo postojanje.

3

Kako koncili, ni savezi nisu bili kadri da osiguraju uvanje reda i mira, nije im
nikada polo za rukm da trajno ugupe nemire. Meutim u drugim sredinama
iezli san ostavio je dublje tragove.
Francuski komunalni pokret poeo je 1070. u Manzu kaznenim pohodima na
zamkove pljakakih vitezova pod crkvenim zastavama. Sigurno je dosta
razloga nateralo graane da se udrue, ali za razliku od velikih saveza stvorenih
pod pokroviteljstvom koncila, komuna se ograliavala na to da u jednom gradu
okupi ljude vezane klasnom solidarnou u borbi za zajednike interese, te je tu
leao i razlog njihove snage. Meutim i kraljevi i knezovi su eleli da zavlada
unutranji mir, pa su nameravali da se okoriste tim pokretom, koji je nikao bez
njihovog nastojanja. U Kataloniji su grofovi u svoje vlastite naredbe poeli
ukljuivati njihove propise, pa se crkveni mir poeo pretvarati u vladarev mir. U
XII veku omogueno je ak da udruenja stvore svoje finansije pod imenom
zajednica mira. Poeli su ubirati supsidij kojem je cilj bio da nadoknadi tetu
rtvama, a u isto vreme i za vojne pohode. U poetku je biskup upravljao
blagajnom, ali je zbog prisiljavanja od strane velikaa promenio svoju prvobitnu
svrhu.
Za razliku od Roberta Pobonog koji je okupljao skupine zarad polaganja
mirovne zakletve, ostali lanovi dinastije Kapeta nisu marili za institucije koje
su mogue smatrali za napadae na njihovu sudsku misiju. U najsnanijim
kneevinama na severu Francuske, u Normandiji i Flandriji miljenja su bila
drugaija, naime Balduin IV Flandrijski se 1030. godine udruuje sa biskupom
Nojona i Turnaja u akciji dobijanja velikog kolektivnog obeanja. Meutim
naoruanih saveza nije bilo, njih vlasti ne bi trpele, a inile bi se i besciljnim.
Mirovni pokret imao je u carstvu najdugotrajnije rezultate i doiveo je
najzanimljivija skretanja. Ovde su, poevi od XI veka skuptine poele pozivati
narode na opte izmirenje i suzdravanje od nasilja, to je bilo na kraljevskim
saborima i dekretima, i takve prilike su ostale do svae Henriha IV i pare Grgura
VII, a zatim je biskup, uz pomo barona svoje dijaceze, 1082. prvi put proglasio
boje primirje. Taj in nije bio uperen protiv monarhije, ak ga je i Henrih
potvrdio, ali sa juga Italije. To se poklopilo sa vremenom kada se baroni, u onim
mestima gde carska vlast nije priznata, udruuju protiv nereda. Tako je crkva
smatrala da u tom sluaju moe preuzeti posao kraljeva. Ipak, carska monarhija
bila je jaka da bi se odrekla tog oruja , te je Henrih, po povratku iz Italije,
poeo donositi zakone protiv nasilja, i od tada carevi, ili kraljevi kroz vie

4

vekova proglaavaju mirovne propise, to za pojedinane pokrajne, to za itavo
carstvo.
Engleska je u X i XI veku imala svoju posebnu vrstu mirovnih gildi. U
Engleskoj, te skupine vlast nije zabranila poput one u karolinkoj dravi, ve su
ih prihvatali u nadi da se u borbi za odravanje reda mogu osloniti na njih.
Meutim, nakon normanskog osvajanja, kao i razvitka engleskog drutva ove
mirovne ustanove francuskog tipa nisu imale mogunosti da se uklope.