Sveta tajna rukopoloenja, ukljuuje tri momenta:

1. izbor od strane crkve onog lica koje Bog predodredio za sveteniku slubu
2. Sveteno dejstvo u kome se izmoljavaju darovi Sv. Duha
3. Svedoanstvo crkve da su darovi Duga Svetog zaista nisposlani
Sveteno dejstvu je u drevnoj crkvi uvek predhodio izbor. Izbor je bio toliko bitan momenat u svetoj tajni
rukopoloenja, da se cela sveta tajna poela oznaavati terminom HIROTONIJA. Izbore je obavljala
lokalna crkva za koju se i vrilo rukopoloenje. Preko izbora od strane crkve otkrivala se volja Boija.
1. Kiprian Kartaginski je pisao da je papa Kornilije postavljen za episkopa Boijom i Hristovom
odlukom, premda je on znao da je Kornilja izabrala rimska crkva uz uede mnogih episkopa.
Najranije podatke vezane za izbor episkopa i akona nalazimo u Poslanici Klimenta Rimskog:
posle smrti episkopa i akona koji su postavljeni od strane apostola njihovo mesto trebalo je da
zauzmu druga lica sa saglasnodu cele crkve.
2. Prema Ipolitu Rimskom za episkopa treba da se postavlja onaj koji je izabran od svega naroda,
treba napomenuti da je sam izbor kandidata prema Ipolitovim navodima vrila mesna crkva bez
ueda drugih episkopa. Moglo bi se zakljuiti da uede episkopa nije toliko obavezno za prvi
momenat svete tajne rukopoloenja, koliko za tredu tj. recepciju izvrene hirotonije. Episkopi de
biti svedoci pred svojim crkvama da je postavljenje izvreno saglasno volji Boijoj tj.izborom
naroda.
Apostolske ustanove opisuju momenat izbora: Za episkopa rukopolagati onoga koji je besprekoran u
svemu izabran od svega naroda kao najbolji, kada ga imenuju i odobre, onda narod, sabravi se u dan
Gospodnji sa prezviterima i episkopima da saglasnost.
U vezi sa Kiprianovim navodima neophodno je postaviti pitanje KO SU BIRAI? Njegove rei
mogu biti shvadene u tom smislu da su EPISKOPI ti koji BIRAJU novog episkpa, dok NAROD koji
prisustvuje daje samo svoju SAGLASNOST.
Kod Ipolita vidimo suprotnu situaciju NAROD BIRA a EPISKOP daje SAGLASNOST.
Osnovna tendencija Vaseljenskih i Pomesnih Sabora, po pitanju NAINA IZBORA episkopa sastoji se u
postepenom OGRANIAVANJU PRAVA ueda naroda u njemu. Polaznu taku tog zakonodavstva
predstavlja odredba Prvog Vaseljenskog Sabora koja je sadrana u etvrtom pravilu, i ono glasi:
Prikladno je da episkom bude postavljen od svih episkopa u oblasti, a ako je to oteano od svih neka se
najmanje trojica sakupe na jednom mestu, a od svih neka bude saglasnot pribavljena glasanjem preko
pisama i tada neka se uini hirotonija. Valjanost te odluke neka bude predoena mitropolitu.
Nejasnode poinju kada je u pitanju nain sprovoenja tog principa u praksi. Na prvom mestu se nalazi
pitanje GDE treba da se OKUPE EPISKOPI? Uzimajudi u obzir da pravilo ne govori o obaveznom uedu
mitropolita u postavljenju, najverovatnije da se hirotonija novog episkopa vrila u onoj crkvi za koju se
on postavlja.
esto pravilo istog Sabora glasi: U opte neka bude znano i ovo da ako neko bez saglasnog znanja
mitropolita postane episkop, Veliki SAbor je odredio da takav ne moe biti episkop. Ukoliko je meutim
izbor bio u zajednici i blagoslovom svih, i po crkvenom pravilu, a dvojica ili trojica se iz sopstvenog
astoljublja usprotive neka vai miljenje vedine. Iz teksta estog pravila apsolutno je jasno da se
odobrenje odnosi na izvreni izbor novog episkopa. Prema zahtevu SAbora to odobrenje predsavlja
neophodan uslov da se izvri obred postavljanja.
Prvi Vaseljenski Sabor nita ne kae o ulozi lokalne crkve u izboru episkopa tj. ulozi naroda u izboru. Da
je ovaj Sabor zaista imao nameru da narod iskljui iz izbora episkopa sigurno je da bi on to eksplicitno
istakao u svojim pravilima. Predutknjivanje toga pre treba smatrati za dokaz da on nije imao takvu
nameru. Prema ovom Saboru izbor od strane naroda smatra se validnim jedino ukoliko episkopi iz
provincije daju svoju saglasnost a mitropolit to potvrdi. Znamo da je skoro neposredno posle Nikejskog
Sabora postavljenje Grigorija Kapadokijca bilo odbaeno zato to nije bio izmoljen od naroda, a
Atanasijevo postavljenje je prihvadeno zato to je on bio izabran od strane naroda.
ANTIOHIJSKI SABOR
Pravila Prvog Vaseljnskog Sabora dobila su svoj dalji razvoj u odredbama Antiohijskog Sabora u 19.
pravilu tog sabora itamo: Episkop da se ne postavlja bez Sabora i prisustva mitropolita oblasti, i kada
je on prisutan najbolje da zajedno sa njim budu i svi ostali episkopi te oblasti. I ako se saberu svi
najbolje je. Ako je pak to teko izvodljivo onda a obavezno prisustvuje vedina ili neka poslanicama izjave
saglasnost. Prvi Vaseljenski Sabor kao to znamo ne postavlja ovakve zahteve, ved govori da treba da se
okupe SAMO SVI EPISKOPI cele provincije. Upotreba termina Sabor ne moe znaiti nita drugo nego to
da sabranje episkopa treba da bude odvojeno od sabranja lokalne crkve.
Iz pravila Antiohijskog Sabora, nameu nam se dva pitanja na koja u samom pravilu ne nalazimo
odgovor:
1. Gde treba da se odri Sabor?
2. Da li uspostavljanje izbornog Sabora upotpunosti uklanja uede lokalne crkve u izboru
episkopa?
Bez obzira na to GDE SE ODRAVAO izborni Sabor, injenica njegovog postojanja morala je da dovede do
UKIDANJA UEA NARODA u izboru episkopa. Ako ne to onda svakako do znatnog redukovanja tog
ueda. Treba napomenuti da ovaj Sabor nije imao nameru da formalno ukine prava lokalnih crkava.
Sabor je mogao prihvatiti kandidata mesne crkve ili ga odbaciti.
Prvi odluan pokuaj da se odstrani lokalna crkva od izbora episkopa naveden je u 12. i 13. pravilu ovog
Sabora. U 13. pravilu pie: Neka ne bude dozvoljeno svetinji da uestvuje u izborima onih koji se imaju
postaviti za svetenstvo.
Nain postavljanja episkopa naao je svoj dalji razvoj u Justinijanovom zakonodavstvu. Njegova 123.
Novela propisuje da se pri postavljanju novog episkopa okupi KLIR i ugledniji graani i da izaberu trojicu
dostojnih kandidata od kojih de eparhijski Sabor, pod predsednitvom mitropolita, izabrati jednog.
Posledica toga je bila da je uloga Sabora u izboru episkopa mogla samo rasti, dok je lokalna crkva u
sistemu mitropolitske i patrijarijske uprave sve vie i vie gubila aktivno uede. Ne znamo tano kako
se u praksi primenjivala Justinijanova Novela, svakako da je ona postepeno gubila svoj znaaj. Mi
raspolaemo svedoanstvom Zonare iz 12. veka, koji u tumaenju 6. pravila Sardikog Sabora pie: To
je bilo ono doba kada su gradovi sami sebi birali episkope, toga sada nema. nego je onima kojima je dato
pravo da hirotoniu episkope dato i pravo da biraju episkope preko oblasnih episkopa.
SEDMI VASELJENSKI SABOR
Tree pravilo Sedmog Vaseljenskog Sabora proglaava nitavnim izbor episkopa koji se vri uz
posredstvo episkopa dravne vlasti. Poznato nam je da se u to doba ikonoborstva veoma povedao uticaj
predstavnika dravne vlasti na izbor kandidata za episkopa. Na primer u 30. Apostolskom pravilu pie:
Ako se koji episkop poslui svetovnim vlastima da preko njih zadobije crkvu, neka se svrgne i odlui is vi
oni koji s njime opte. Poetak ovakvog uticanja gradskih i dravnih predstavnika imamo ved od doba
cara Konstantina Velikog. Ved sam car i njegovi poslednici poinju delovati unutar crkve, bududi svestan
da od unutranjeg stanja crkve poelo zavisiti i stanje drave.
IZBOR PREZVITERA I AKONA
U drevnoj crkvi se njihov izbor vrio na identian nain kao izbor episkopa, ali naravno bez ueda
susednih episkopa. U apostolskom predanju Ipolita Rimskog kae se da je akon biran onako kako je
reeno napred. To treba shvatiti u tom smislu da ga bira narod. Meutim ovakav nain biranja de
takoe pretrpeti izmene. Primer tome vidimo kada je Kiprian Kartaginski trebao da u vreme svoga
izgnanstva rukopoloi neke klirike, on je smatrao za neophodno da uputi specijalnu poslanicu
prezviterima i akonima u kojoj on kao da se pravdao to je izvrio postavljenje.
U 12. veku Zonara izjavljuje: I izbor i rukopoloenje prezvitera i akona ovo pravilo priznaje episkop
kojemu moraju biti potinjeni svi koje on rukopolae.
Sve to je izloeno sa prvim momentom svete tajne rukopoloenja rj. izborom klirika, ukazuje na to da je
taj momenat doiveo toliko velike promene da on faktiki skoro i ne postoji. Ako episkopi i nastavljaju da
biraju Sabori taj izbor nema svoj prvobitni znaaj nego predstavlja u stvari kolektivno naznaenje
bududeg episkopa u onu crkvu koja ga ne poznaje i koju on ne poznaje. Dananje gogmatsko bogoslovlje
pod svetom tajnom rukopoloenja podrazumeva svetenodejstvo (obred) rukopoloenja. Ako ono i
govori o izboru kandidata, ono tom predhodedem momentu pridaje pravni znaaj odnosno ono govori o
tome kome pripada pravo da odreuje candidate za sveteniku slubu. Izbor je imao za cilj da projavi
volju Boiju, koja se otkrivala u crkvi. To je bila sluba naroda kao celine a ne njegovo pravo.