..

v, a'
Mihailo Markovii
Srpska akadcmiia nauka i umetnosti
Bcograd
Recenzija
Ljubomir Tadii, RETORIKA
-
UVOD U
VESTINU BESEDNISTVA*.
Knjiga akademika Ljubomira Tadiia Retorika, uvorl u
veititttt besedniitva sadrZi predgovor i dva dela, od kojih se
jedan
bavi antidkom, a drugi savremenom retorikom.
U predgovoru (str.
1-8)
autor
istide zna(aj retorike u uslovima
demokratskogLivota i njeno svodenje na isprazni govor i retoridke
figure u autoritarnim reZimima. On ispituje mnogoznadnost od-
nosa filozofije i retorike. Neki veliki filozofi su retoriku dovodili u
pitanje (Sokrat,
Dekart, Lok, Hobs). Drugi su uviclali znadajnu
njenu ulogu u praktidnoj filozofiji (Aristotel,
Viko, Sopenahauer,
Nide). Neophodno
je,
po mi5ljenju autora, razlikovati retoriku kao
ve5tinu dobrog i lepog govora i retoriku kao teoriju debate i dijaloga.
Na kraju predgovora se nalazi i bele5ka o retorici u
Srba. Ve6 od
osnivanja prve gimnazije u Kragujevcu izudavana
je
retorika i ne-
govala se veStina govora. Dva poznata
srpska pisca,
Jovan Sterija
Popovi6 i Branislav Nu5i6, objavili su svoje knjige o retorici. a
poslednji rad o ovoj tematici pre Tadi6eve studije bila
je
Retorika
proJ'. Sretena P etrovita.
Deo prvi, Antiika relorika ima 159 strana i 24 strane na-
pomena. Prva glava bavi se poreklom i pojmom retorike (str.
46).
Tvorac retorike po Aristotelovom mi5ljenju
je
Empedokle, ali
je
njegov udenik Korak prvi utvrdio nadela govorniStva
i podelio
govor na uvod, spor i zakljudak. Demokratski karakter antidke
grdke zajedniceje usloviorazvoj ve5tine govorni5tva
u skupdtini,
na sudu i u svim drugim ustanovama
javnog
Zivota. Sa Gorgijom
retorika postaje veitina sporenja. Pored grdkog Polisa ona svoj
procvat doZivljava i u rimskoj republici. Iz politidkog i pravnog
LivoIa ona se prenosi i u knjiZevnost; primer
su dramski dijalozi.
7
-,
l.
,in
3.
a
N
C
J
str. 35 I .
x
I nst i t ut za f i l ozof i j u i drui t vcnu t cori j u/ . , Fi l i p Vi i nj i i ", Bcograd. 1995,
' r )
7
d
2.
U fi l ozofi j i rctori ka nai l azi na cti i cr
-
koci .' j okr-ata i Pl atona, ai i sa
Ari stotel om postaj e neopi .ti i tl ni deo prakti i nc fi l ozofi .i e.
Ova gl ava sadrZi obi l j e i nformtci .l a a anti dki m autori ma
koji su razvijali retoriku, o distinkcijama koje su uveli analizirajuii
strukturu dobrog govora, i o mociernim istraiivadima antidke reto-
ri ke. Autor pri hvata Ari stotei ovu odredbu ci l j a retori ke: to
-j e
ube-
di vanj e i l i nagovaranj e koj e se posti Zc desti toi du govoi ' ni ka, pcr
desni m raspol oZenj em sl ui al aca i snagom argLi mentacJj e.
Predmet druge glave
je
odwts sokr';rike i soJistike
(str.
2B).
Sofi sti ka
j e
bi l a tesno vezana za retori ku, Lrpravo zato
j e:
Sokrat i
jedno
i drugo smatrao opsenarstvom. Detaljno su izloZene i raidia
njene debata Sokrata s Gorgijom
(u dijalogu Gorgi.iu) i sa Fedrom
(u
dijalogu Fetiar). Suprotnosti koje tom prilkom dolaze do izraLaja
su u stvari suprotnosti i zmedu teori j ske raci onal nosti , koj a teZi
istini i pravdi, i praktidne racionalnosti, koja pretpostavlja ubediva-
nje ljudi. njihovo prihvatanje odredenih ciljeva da bi ovi mogli biti
u praksi ostvareni .
Treia glava
je
Retorika, di.jalektika i topika
(str.
28). Retorika,
kako
j e
to vei Ari stotel utvrdi o, mora bi ti saobrazna di j al ekti ci
(Sto
kod Ari stotel a zna(i
-
tadnom zakl
j ui i vanj u
na o\novi t
t/ero-
vatni h premi sa). Retori ka i duj al ekti ka su utol i ko srodne Sto su
obe pri sutne gde
j e
na del u argumei l tacl j a. obe su pri menj ene veS-
ti ne. Retori ka se osl anj a na di j al ekti ku utol i ko Sto argumentaci j a
treba da bude racionalna. Da bi se pritorn pridobili'sluSaoci retori-
ka se takode sl uZi psi hol ogi j om. Raci onal nost di -i al ekti dkog zak-
l j ui i vanj a
j e
obezbedena opi ti m nadel i ma, koj a Ari stotei nazi va
..mesti ma" i i straZuj e i h u onom del u Ol gri rrr.,rra koj r se zove 7o-
pi ke.
Cetr'fia giava se bavi osobenoslima rimske retorikc
(str.
25).
Retoriku su filozofi preneli iz antidke Grtke u Rim u drugom veku
pre na5e ere. Otpori grdkom kul turom uti caj u su bi l i znatni . Cak i
Katon. i zvanredni govomi k i pi sac tekstova o rre5ti ni govora, sma-
trao
j e
fi l ozofi j u Stetnom za oml adi nu. Senat
j e
161. godi ne pre
naie ere odluiio da protera sve Lldene Grke. Vremenom
je
retorika
uhvatila korena u Rimu. Ciceron
Je
povezao retoriku s lilozofijom.
Njegovom doprinosu retorici
je
pcsveien
jedan
ocleljak ove glave
(8
strana). Pored Ci cerona i Katona znai aj ni ri mski besedni ci su
bi l i brai a Grasi , Gaj i Ti beri j e. Di ka.tatura
(i
u Gri koj i u Ri mu)
j e
l agano gui i l a retori ku; onaj c i 5dezaval a i z
j avne
del atnosti , svodi l a
se na melodramsku deklamaciiu i kao
preclr-llci
izudavania
pcivladila
se u Skole. Najpoznatiji prof'esor retorike toga vremcna
je
bio I{vin
tilijan
(kome je
posveien odeljak od 6 strana).
Peta glava se bavi raz.vo.jent retorike u .srctln.jcm
yel;Lt (.2,2
str). Naj zad, u Sestoj gl avi , Trcpi i retori i ke.fi g,ure (23
strane)
autor istraZuje stilske karakteristike dobrog i lepog govora i analizira
brojne retoridke figure. Posebna painjaje u ovoj glavi po-sr,edena
doprinosu retorici Jovana Sterije Popoviia.
Drugi deo knj i ge
j e
posvei en probi emati ci suvretner:,-' t' cttt-
rike. Predmet prve glave
je
Modenru retrcsunsu retorike
(-55
str).
Institucija
parlamenta
je
podstakla ruzvoj besedniike veStine i reto-
rike. U ovoj glavi se razmatra doprinos Humbolta. Vorfa. de Sosira.
i narodi to Habermasa, Perel mana i Berka. Perel mano.i oj teori j i
ar gument aci j e i . . novoj r et or i ci "
j e
aut or posvet i ( ) desef ak si r cna. a
novoj retorici Keneta Berka sedam strana. Posetran odel-iak ove
glave
je
posveden retorici u francuskom strukturalizmu, pre svega
u delu Rolana Barta, za:nmZeraraZaneta i Umberta Eka. Posleilnji
odel j ak ove gl ave se bavi odnosom retori ke i komuni kaci j e. \/ed
sofistidka retorika
je
bila teorija komunikacije. U danainjem dru5tvu
se ono Sto
je
od podetka bio cilj retorike: ubedivan;e i nagovaran
je
publike, sve vi5e koristi za smiSljeno fbrmiranje podesnog
javnog
mnj enj a i soci j al nu kontrol u dru5tva od strane vl adaj udi h el i ta.
Druga gl ava
j e
Retori ka i herntetteuti ko
(str.
26). Obe ci i sci
pline imaju zajednidki cilj: razumevanje i uberlivan-je pomc6u uver
ljivih argumenata
(
a ne pomodu logidkih nuZnih razloga). Autor u
ovoj gl avi daj e saZetu i stori j u hermeneuti ke
-
od Sl aj ermahera i
Diltaja do Hajdegera i Gadamera. Gadamero\/o. na nemadkoj ro-
mantici zasnovano, isticanje zna(aja autoriteta i tradicije naiSlo
je
na o5tru kritiku Habermasa i ostalih predstavnika kritidke druStve-
ne teorije.
Zavr5na, treia glava se bavi problemom retutrike, i demokru-
ti .j e.Bez obzi ra na ogroman tehnol oi ki napredak u obl asti el ek
tronike, koji omogudava lako registrovanje i objektivno istraZir,'anje
tekstova, di nj eni ca
j e
da i e dovek uvek ostati bi i e govora, bi i e
koj e
j e
upudeno na Zi vot u zaj edni ci , u koj oj 6e se s drugi m oso-
bama komunicirati ne samo
pismeno vei i usmeno. Ukoliko
je
u
jednom
dru5tvu razvijenija demokratija, utoliko vi5e ono negu.je
sl obodnu
j avnu
komuni kaci j u i utol i ko vi 5e i e mu bi ti neophodna
ve5ti na dobrog, umnog i l epog govora. Mogl o bt se re6i da
j e
ovo
osnovna autorova teza koi a se kao zl atna ni t
provl ai i
kroz cel <r
del o.
'-
3
cl
o
&
\
1 a ' l 226
d
2.
U fi l ozofi j i rctori ka nai l azi na cti i cr
-
koci .' j okr-ata i Pl atona, ai i sa
Ari stotel om postaj e neopi .ti i tl ni deo prakti i nc fi l ozofi .i e.
Ova gl ava sadrZi obi l j e i nformtci .l a a anti dki m autori ma
koji su razvijali retoriku, o distinkcijama koje su uveli analizirajuii
strukturu dobrog govora, i o mociernim istraiivadima antidke reto-
ri ke. Autor pri hvata Ari stotei ovu odredbu ci l j a retori ke: to
-j e
ube-
di vanj e i l i nagovaranj e koj e se posti Zc desti toi du govoi ' ni ka, pcr
desni m raspol oZenj em sl ui al aca i snagom argLi mentacJj e.
Predmet druge glave
je
odwts sokr';rike i soJistike
(str.
2B).
Sofi sti ka
j e
bi l a tesno vezana za retori ku, Lrpravo zato
j e:
Sokrat i
jedno
i drugo smatrao opsenarstvom. Detaljno su izloZene i raidia
njene debata Sokrata s Gorgijom
(u dijalogu Gorgi.iu) i sa Fedrom
(u
dijalogu Fetiar). Suprotnosti koje tom prilkom dolaze do izraLaja
su u stvari suprotnosti i zmedu teori j ske raci onal nosti , koj a teZi
istini i pravdi, i praktidne racionalnosti, koja pretpostavlja ubediva-
nje ljudi. njihovo prihvatanje odredenih ciljeva da bi ovi mogli biti
u praksi ostvareni .
Treia glava
je
Retorika, di.jalektika i topika
(str.
28). Retorika,
kako
j e
to vei Ari stotel utvrdi o, mora bi ti saobrazna di j al ekti ci
(Sto
kod Ari stotel a zna(i
-
tadnom zakl
j ui i vanj u
na o\novi t
t/ero-
vatni h premi sa). Retori ka i duj al ekti ka su utol i ko srodne Sto su
obe pri sutne gde
j e
na del u argumei l tacl j a. obe su pri menj ene veS-
ti ne. Retori ka se osl anj a na di j al ekti ku utol i ko Sto argumentaci j a
treba da bude racionalna. Da bi se pritorn pridobili'sluSaoci retori-
ka se takode sl uZi psi hol ogi j om. Raci onal nost di -i al ekti dkog zak-
l j ui i vanj a
j e
obezbedena opi ti m nadel i ma, koj a Ari stotei nazi va
..mesti ma" i i straZuj e i h u onom del u Ol gri rrr.,rra koj r se zove 7o-
pi ke.
Cetr'fia giava se bavi osobenoslima rimske retorikc
(str.
25).
Retoriku su filozofi preneli iz antidke Grtke u Rim u drugom veku
pre na5e ere. Otpori grdkom kul turom uti caj u su bi l i znatni . Cak i
Katon. i zvanredni govomi k i pi sac tekstova o rre5ti ni govora, sma-
trao
j e
fi l ozofi j u Stetnom za oml adi nu. Senat
j e
161. godi ne pre
naie ere odluiio da protera sve Lldene Grke. Vremenom
je
retorika
uhvatila korena u Rimu. Ciceron
Je
povezao retoriku s lilozofijom.
Njegovom doprinosu retorici
je
pcsveien
jedan
ocleljak ove glave
(8
strana). Pored Ci cerona i Katona znai aj ni ri mski besedni ci su
bi l i brai a Grasi , Gaj i Ti beri j e. Di ka.tatura
(i
u Gri koj i u Ri mu)
j e
l agano gui i l a retori ku; onaj c i 5dezaval a i z
j avne
del atnosti , svodi l a
se na melodramsku deklamaciiu i kao
preclr-llci
izudavania
pcivladila
se u Skole. Najpoznatiji prof'esor retorike toga vremcna
je
bio I{vin
tilijan
(kome je
posveien odeljak od 6 strana).
Peta glava se bavi raz.vo.jent retorike u .srctln.jcm
yel;Lt (.2,2
str). Naj zad, u Sestoj gl avi , Trcpi i retori i ke.fi g,ure (23
strane)
autor istraZuje stilske karakteristike dobrog i lepog govora i analizira
brojne retoridke figure. Posebna painjaje u ovoj glavi po-sr,edena
doprinosu retorici Jovana Sterije Popoviia.
Drugi deo knj i ge
j e
posvei en probi emati ci suvretner:,-' t' cttt-
rike. Predmet prve glave
je
Modenru retrcsunsu retorike
(-55
str).
Institucija
parlamenta
je
podstakla ruzvoj besedniike veStine i reto-
rike. U ovoj glavi se razmatra doprinos Humbolta. Vorfa. de Sosira.
i narodi to Habermasa, Perel mana i Berka. Perel mano.i oj teori j i
ar gument aci j e i . . novoj r et or i ci "
j e
aut or posvet i ( ) desef ak si r cna. a
novoj retorici Keneta Berka sedam strana. Posetran odel-iak ove
glave
je
posveden retorici u francuskom strukturalizmu, pre svega
u delu Rolana Barta, za:nmZeraraZaneta i Umberta Eka. Posleilnji
odel j ak ove gl ave se bavi odnosom retori ke i komuni kaci j e. \/ed
sofistidka retorika
je
bila teorija komunikacije. U danainjem dru5tvu
se ono Sto
je
od podetka bio cilj retorike: ubedivan;e i nagovaran
je
publike, sve vi5e koristi za smiSljeno fbrmiranje podesnog
javnog
mnj enj a i soci j al nu kontrol u dru5tva od strane vl adaj udi h el i ta.
Druga gl ava
j e
Retori ka i herntetteuti ko
(str.
26). Obe ci i sci
pline imaju zajednidki cilj: razumevanje i uberlivan-je pomc6u uver
ljivih argumenata
(
a ne pomodu logidkih nuZnih razloga). Autor u
ovoj gl avi daj e saZetu i stori j u hermeneuti ke
-
od Sl aj ermahera i
Diltaja do Hajdegera i Gadamera. Gadamero\/o. na nemadkoj ro-
mantici zasnovano, isticanje zna(aja autoriteta i tradicije naiSlo
je
na o5tru kritiku Habermasa i ostalih predstavnika kritidke druStve-
ne teorije.
Zavr5na, treia glava se bavi problemom retutrike, i demokru-
ti .j e.Bez obzi ra na ogroman tehnol oi ki napredak u obl asti el ek
tronike, koji omogudava lako registrovanje i objektivno istraZir,'anje
tekstova, di nj eni ca
j e
da i e dovek uvek ostati bi i e govora, bi i e
koj e
j e
upudeno na Zi vot u zaj edni ci , u koj oj 6e se s drugi m oso-
bama komunicirati ne samo
pismeno vei i usmeno. Ukoliko
je
u
jednom
dru5tvu razvijenija demokratija, utoliko vi5e ono negu.je
sl obodnu
j avnu
komuni kaci j u i utol i ko vi 5e i e mu bi ti neophodna
ve5ti na dobrog, umnog i l epog govora. Mogl o bt se re6i da
j e
ovo
osnovna autorova teza koi a se kao zl atna ni t
provl ai i
kroz cel <r
del o.
'-
3
cl
o
&
\
1 a ' l 226
t
F
,o
D
Il.
1^
N
J
It
'9
-
v
c
J
MoZemo biti veoma zadovoljni Sto
je
ovako kompetentan i
ugledan autor posvetio nekoliko najboljih godina svog stvaralaStva
temi ovoliko zna(ajnoj i ovoliko zanemarenoj u na5oj filozofiji i
dru5tvenoj teoriji. Akademik Tadii
je
sa svojom uobidajenom akri-
bijom temeljno
proudio postojedu literaturu i problematiku retorike
istraZio u svim svojim bitnim dimenzijama. On
je
potpuno uspeo
da spoji sve prednosti istorijskog i problemskog izlaganja. Posebno
bogatstvo ove knjige dini dovodenje hermeneutike u vezu sa srodnim
disciplinama: dijalektikom
(u
Aristotelovom smislu), topikom, sti-
listikom, filozofijom
jezlka,
teorijom komunikacije i hermeneu-
tikom.
Pored toga Sto
pruZa bogat teorijski doprinos savremenoj
filozofiji, ona ima i veliki praktidni znalaj. Na putu demokratizacije
savremenog i naieg druStva ono Sto svuda najvi5e nedostaje
jeste
demokratska
politidka kultura. Institucije postoje,
ne
oskudeva se
u pisanim tekstovima
-
ustava, zakona, statuta, konvencija, dekla-
racija i svakovrsnih drugih politiikih i pravnih dokumenata. Najvi5e
nedostaj e, i to ne samo kod nas ve6 svuda u svetu savremene
politike
-
umna i lepo izgovorena
javna
red, valjana argumentacija
umesto ideolo5kih floskula, ve5tina voilenja istinskog dijaloga
(za
razliku od ratovanja redima
-
polemike) u kome nije potrebno
vredati i omalovaZavati oponenta da bi se
pokazala superiornost
sopstvenog stanovi Sta.
Delo akademika Lj ubomira Tadiia ispunj avawel iku prazninu
i u na5im teorijskim znanjima i u postojedoj praksi
javnog
Zivota.
U tome smislu smatram da postoje najjadi moguii tazlozi da se
njegovo Stampanje svestrano
podrZi.
Dragoljub Mi6unovi6
Institut za Iikrzofi.ju i druitvcnu tcori.iu
Bcocrad
Rcccnzija
Ljubomir Tadii, RETORIKA
-
UVOD U
VESTINU BESEDNISTVA*
Stara nekad slavna disciplina
-
retorika
-
u bliskoj pro5losti
bi l a
j e
poti snuta i kao naudna di sci pl i na i kao ve5ti na, pa sami m
ti m i kao Skol ski predmet. Pol i ti dki i posl ovni uspesi ni su vi 5e
toliko zavisni od lepote govora, a i propovedni5tvo
je
izgubilo na
uticaju, tako da su prvobitni podsticaji
retorici presahli.
Medutim, mnogi filozofski, hermeneutidki i logidki proble-
mi nadahnjuju istorijsko filozofsko bavljenje retorikom. U na5oj
siroma5noj literaturi, spis Ljubomira Tadi6a dolazi da zadovolji
uodenu potrebu na5e ditaladke publike i kao pro5irenje na5ih filo-
zofskih istraZivanja.
Pored prevoda
Aristotela, Cicerona i Kvintilijana, na naiem
jeziku
bilo
je jo5
nekoliko prevoda filozofskih spisa koji su se
uzgredno bavili i retorikom. Domaii autori bili su retki. Pored dva
kornediografa Sterije i Nuiiia, tek u novije vreme pojavljuju se
sistematska dela, kao Sto
je
,,Retorika"
Sretena Petrovida i sada
Ljubomira Tadida.
Rukopis Ljubomira Tadiia ima dva dela. Prvi obuhvata po-
reklo i pojam
retorike; sokratiku i sofistiku; dijalektiku i topiku,
rimsku retoriku; srednjovekovnu i renesansnu retoriku, i na kraju,
trope i retoridke figure. U drugom delu autor obraduje modernu
retoriku, retoriku i hermeneutiku i retoriku i demokratiju.
U metodolo5kom smislu autor uspe5no kombinuje filozof-
sko-problemsko raspravljanje, sa istorijskim izlaganjem predmeta
retorike.
Pored toga, u spisu ima dosta izletavan strogo omedenog
predmeta
retorike, i to u disto filozofske oblasti hermeneutike i
dijalektike,
te problem
argumentacije. Mada ovi izleti obogaiuju
spis, ponekad
naru5avaju strogu strukturu teksta Sto
jedno
siste-
228
str, 35 I
*
Institut za lilozofi.ju i drultvcnu tcori.iu/,,Filip ViSnji6", Bcograd, 1995,
229