KAREL APEK

RAT LJUDI I
DADEVNJAKA

Prevod
SLOBODANKA UROEVI
DRAGUTI N MIRKOVI

Naslov originala: Karel apek
VALKA S MLOKY


KNJIGA PRVA
ANDRIAS SCHEUCHZERI
1. OSOBENJATVO KAPETANA VAN TOHA

Ako biste potraili ostrvce Tana Masa na mapi, nali biste ga
na samom ekvatoru, malo zapadnije od Sumatre; ali ako biste
zapitali na palubi lae Kandong Bandoeng kapetana J. van
Toha ta je ta Tana Masa pred kojom se upravo usidrio, psovao
bi trenutak, a potom bi rekao da je to ona najprljavija rupa na
svim Sundskim ostrvima, jo bednija nego Tana Bala, i u
najmanju ruku tako prokleta kao Pini ili Banjak; da je jedini,
da prostite, ovek koji tamo ivi naravno, ako ne raunamo
u ljude one valjive Batake
1
pijani trgovaki agent, melez
Kubanca i Portugalca, i jo vei lopov, paganin i svinja nego
pravi Kubanac i pravi belac zajedno; i da, ako na svetu postoji
neto prokleto, onda je to, gospodine moj, prokletstvo a ne ivot
na tom prokletom ostrvu Tana Masa. Potom biste ga,
verovatno, upitali zato je onda tu spustio ta prokleta sidra,
kao da hoe ovde da ostane tri prokleta dana. On bi onda
razdraeno frknuo i progunao neto u tom smislu: da
Kandong Bandoeng ne bi, razume se, ovamo plovila samo radi
'te proklete miroije ili palminog ulja; a, uostalom, to se vas,
gospodine moj nita ne tie, ja imam svoja prokleta nareenja,
a vi, gospodine moj, budite tako dobri i gledajte svoja posla. I
psovao bi tako obilno i sono kako to ve prilii starijem, ali za
svoje godine jo uvek sveem brodskom kapetanu.
Ali ako biste umesto radoznalih pitanja ostavili kapetana J.
van Toha da guna i proklinje za svoj raun, mogli biste da
saznate vie. Zar se na njemu ne vidi da jedva eka da sebi
olaka? Samo ga ostavite, njegova ogorenost e ve sama nai
put. Eto vidite, gospodine, uzviknue kapetan, one bitange
kod nas u Amsterdamu, oni prokleti Jevreji tamo gore, sete se,
recimo, bisera ovee, potraite neke bisere! Kau, ljudi su
sad poludeli za biserom i tako dalje. Tu kapetan ogoreno
otpljune. To se hoe, pretvarati pare u biser! A to je zato to vi,
ljudi, uvek hoete nekakve ratove ili tome slino. Strahuju za

1
Bataki narod malajske rase koji ivi na severozapadnom delu Sumatre.
pare u tome je sve. A to se onda zove, gospodine moj kriza.
Kapetan J. van Toh malo okleva da li da se s vama upusti u
razgovor o pitanjima iz nacionalne ekonomije; danas se, naime,
o drugom i ne govori. Samo to je ovde pred Tana Masom za to
suvie toplo, pa je ovek lenj; kapetan J. van Toh mahne
rukom i proguna: Lako je to rei- biseri! Gospodine moj,
na Cejlonu su ih istrebili za pet godina unapred, na Formozi je
zabranjeno da se love onda vele: gledajte, kapetane van
Tohu, da naete nova lovita! Poite na ona zabaena ostrvca,
moda e se na njima nai itave naslage koljki Kapetan
prezrivo zatrubi u aurno plavu maramicu. Oni pacovi u
Evropi zamiljaju da se ovde jo uvek moe nai neto o emu
niko ne zna! Gospode boe, to su to neki konji! Samo to jo
od mene ne trae da zagledam ovim Batakima u njuke ne
imrkavaju li bisere. Nova lovita! U Padangu postoji novi
bordel, to da, ali nova lovita? Gospodine, ja sva ta ostrva ovde
znam kao svoj dep... od Cejlona pa do tog prokletog Kliperton
Ajlenda... Ako neko misli da e tu jo neto nai na emu bi se
moglo zaraditi, onda srean mu put! Trideset godina tuda
putujem, a sadati glupaci trae od mene da tu neto
pronaem! Kapetan J. van Toh se upravo gui zbog ovog
uvredljivog zahteva. Neka ovamo poalju nekog utokljunca,
taj e im svata pronai, imae ta da vide; ali traiti to od
nekoga ko ovde sve zna kao kapetan J. van Toh ... Ta priznajte,
gospodine. U Evropi bi se jo i dalo togod pronai; ali ovde
pa ovamo ljudi dolaze samo zato da bi njukali ta se moe
poderati, pa ak ne toliko ni radi toga, koliko da vide ta se
moe kupiti i prodati. Gospodine moj, kada bi u itavom tom
prokletom tropskom pojasu bilo jo neto to bi imalo dubbeltje
cene, nala bi se kraj toga tri agenta, koja bi mahala musavim
maramicama prema laama sedam drava da se zaustave.
Tako je to, gospodine. Izvinite, ali ja ovdanje prilike poznajem
bolje nego Kolonijalna uprava Njenog Velianstva holandske
kraljice. Kapetan J. van Toh silom savlauje svoj opravdani
gnev, to mu posle dueg praskanja polazi za rukom. Vidite li
tamo ona dva bedna lenjivca? To su lovci bisera sa Cejlona,
boe me prosti, Singalezi, onakvi kakve ih je Gospod stvorio; ali
zato je to uinio, ne znam. Njih sada vozim sa sobom i kada
negde naiem na komadi obale gde nije napisano: Agencija',
ili Bata, ili Carinarnica, putam ih u vodu da trae koljke.
Ona manja bitanga roni osamdeset metara u dubinu; ovde na
Prinevim ostrvima ulovio je u dubini od devedeset metara
ruicu od kinematografskog aparata, gospodine, ali bisere ta
kojeta! Ni pomena! Ovi Singalezi su odvratna gamad. Eto,
takav je proklet moj posao; da se pravim kao da kupujem
palmovo ulje, a pri tome da traim nova lovita bisernih koljki.
Moda e jo hteti da pronaem nekakav devianski ist
kontinent. Zar ne? To ipak, gospodine moj, nije posao za
potenog kapetana trgovake lae. J. van Toh nije nikakav
ukleti pustolov! Ne, gospodine. I tako dalje; more je veliko, a
okean vremena nema granica; pljuj u more koliko hoe, ono
nee narasti; psuj svoju sudbu, ali je nee izmeniti. I tako smo
posle mnogo pripremanja i okolienja doli do toga da kapetan
holandske lae Kandong Bandoeng, J. van Toh, uzdiui i
proklinjui ulazi u un da bi izaao u kampong
2
na Tana Masi i
pregovarao sa pijanim kubansko-portugalskim melezom o
nekim trgovakim stvarima.
Sorry, Captain
3
, ree najzad kubansko-portugalski melez,
ali ovde, na Tana Masi, ne rastu nikakve koljke. Ti prljavi
Bataki, nastavljao je s neizmernom odvratnou, deru i
meduze; vie su u vodi nego na suvom; ene tu smrde na ribu i
ne moete zamisliti ta sam ono hteo rei? Aha, vi ste me
pitali za ene.
A ima li tu neki komadi obale, raspitivao se kapetan, gde
ti Bataki ne silaze u vodu?
Kubansko-portugalski melez zavrte glavom. Nema,
gospodine. Jedino avolji zaliv, ali to nije nita za vas.
Zato?

2
Selo ije su kue napravljene od bambusove trske.
3
alim, kapetane!
Zato to . . . Tamo niko ne sme, gospodine. Da li da vam
naspem, kapetane?
Thanks
4
, ima li tamo ajkula?
Ajkula i slino, mumlao je melez.Gadno mesto, gospodine.
Bataki ne bi rado gledali ako bi tamo neko iao.
Zato?
Tamo su avoli, gospodine. Morski avoli.
ta je to morski avo? Riba? Nije riba, odgovarao je
okoliei melez. Naprosto, avo. Podmorski avo. Bataki ga
zovu: tapa. Tapa. Kau da oni, avoli, tamo imaju, svoj grad.
Da li da vam naspem?
A kako izgleda ... taj morski avo?
Melez je slegao ramenima. Kao avo! Ja sam ga jednom
video ... to jest samo njegovu glavu. Vraao sam se amcem od
rta Harlema .. . i najednom preda me izroni iz vode nekakva
glava.
No, pa? Na ta lii?
upu ima kao Batak, ali sasvim golu.
Nije li to bio, u stvari, Batak?
Nije, gospodine. Na tom mestu nijedan Batak nee ui u
vodu. I.. . ono je mirkalo na mene donjim kapcima. Melez se.
stresao od groze. Donjim kapcima, koji se pruaju preko celog
oka. To je tapa.
Kapetan J. van Toh okretao je debelim prstima aicu s
palmovim vinom. Niste tada bili pijani, a? Niste se naljoskali?
Bio sam, gospodine. Inae ne bih tamo veslao. Bataki ne
vole kad neko te . . . avole uznemirava.
Kapetan van Toh zavrte glavom. Ma ovee, nema nikakvih
avola, a i ako bi postojali, morali bi da izgledaju kao
Evropljani. To je moda bila neka riba ili tako neto.

4
Hvala.
Riba, mucao je melez Kubanca i Portugalca, riba nema
ruke. Ja nisam nikakav Batak, gospodine, ja sam iao u kolu
u Badjoengu . . . moda jo znam desetinu i vie nauno
dokazanih nauka; obrazovani ovek ipak zna ta je avo a ta
ivotinja. Pitajte, gospodine, Batake.
To su crnake praznoverice izjavi kapetan.sa ovijalnom
nadmonou obrazovanog oveka. Nauno, to je besmislica.
avo ipak ne moe da ivi u vodi! ta bi tamo radio? Mladiu.
ne sme da se obazire na brbljarije uroenika. Neko je tom
zalivu dao ime avolji zaliv, i od tog vremena ga se Bataki boje.
Tako je to, ree kapetan i udari debelim dlanom po stolu.
Nita tamo nema, mome, to je bar nauno jasno.
Da, gospodine, sloio se melez koji je iao u kolu u
Badjoengu. Ali nijedan pametan ovek nema ta da trai u
avoljem zalivu.
Kapetan J. van Toh je pocrveneo. ta? dreknu, Ti. prljavi
Kubane, misli da u se ja bojati tvojih avola? To emo
videti! ree, ustajui u svoj veliini svojih potenih dvesta
funti
5
. Neu da ovde s tobom traim vreme kad treba da
mislim o svome poslu. Ali ovo zapamti: u holandskim
kolonijama nema nikakvih avola; ako neki postoje, onda su
oni u francuskim. Tamo bi mogli biti. A sada mi pozovi
stareinu ovog prokletog kamponga.
Pomenutog dostojanstvenika nije trebalo dugo traiti. uao
je kraj melezovog duana i vakao eernu trsku. Bio je to nag,
stariji gospodin, ali. daleko mraviji nego to to bivaju stareine
u Evropi. Malo dalje iza njega, odravajui odgovarajuu
distancu, ualo je celo selo sa enama i decom oevidno
oekujui da bude snimljeno za film.
Sluaj, mladiu, oslovi ga kapetan van Toh na malajskom
(mogao ga je osloviti i na holandskom ili engleskom, jer uvaeni
stari Batak nije znao ni rei malajski i itav kapetanov govor
morao je kubansko-portugalski melez da prevodi na bataki, ali

5
Funta 435 gr.
iz nekih razloga kapetan je smatrao malajski za pogodniji).
Dakle, sluaj mladiu, bilo bi mi potrebno nekoliko velikih,
snanih, hrabrih momaka da pou sa mnom u lov. Razume, u
lov!
Melez je to preveo, a stareina je klimao glavom kao da
razume; potom se obratio irem auditoriju i odrao mu govor,
koji je imao oevidan uspeh.
Stareina kae'', prevodio je melez, da e elo selo poi s
tuanom kapetanom u lov tamo kuda tuan bude hteo.
Eto, vidi! Reci im sada da emo poi u avolji zaliv da
lovimo koljke.
Usledilo je otprilike etvrtasovno uzbueno dogovaranje u
kome je uzelo uea itavo selo, naroito stare ene. Najzad se
melez obratio kapetanu: Kau, gospodine, da se u avolji zaliv
ne moe ii.
Kapetan je poeo da crveni. A zato ne?
Melez je slegao ramenima. Zato to su tamo tapa-tapa.
avoli, gospodine.
Kapetanovo lice je poelo da dobija ljubiastu boju. Reci im,
ako ne pou . . . .da u im izbiti sve zube ... da u im otkinuti
ui . . . da u ih obesiti... i da u im spaliti taj valjivi kampong,
razume li?
Melez je to poteno preveo, posle ega je opet usledilo due,
ivo savetovanje. Najzad se melez obratio kapetanu; Kau,
gospodine, da e poi da se ale policiji u Fadangu kako im je
tuan pretio. Zato su, navodno, paragrafi. Stareina kae da to
nee tako ostaviti.
Lice kapetana J. van Toha poelo je da dobija modru boju:
Onda mu reci, dreknu, da je . . . i govorio je bez predaha
dobrih jedanaest minuta.
Melez je to prevodio dok rnu je trajala zaliha rei; a posle
novog, dodue dugakog ali konkretnog savetovanja Bataka,
preveo je kapetanu: Kau, gospodine, da bi bili voljni da
odustanu od albe policiji u sluaju da tuan-kapetan plati
globu u ruke mesnih vlasti. Navodno, oklevao je za trenutak,
dvesta rupija; ali to je malo mnogo, gospodine. Ponudite im
pet.
Boja lica kapetana J. van Toha poela se raspadati na
tamnomrke mrlje. Najpre je ponudio istrebljenje svih Bataka na
svetu, zatim je snizio na trista udaraca nogom, da bi se najzad
zadovoljio time da stareinu ispuni za kolonijalni muzej u
Amsterdamu; nasuprot tome, Bataki su sa dvesta rupija preli
na gvozdenu pumpu s tokom, a najzad su ostali pri tome da
kapetan da stareini na ime globe upalja na benzin. (Dajte im
to, gospodine, nagovarao ga je kubansko-portugalski melez,
ja imam tri upaljaa na skladitu, ali bez fitilja.) Tako je bio
uspostavljen,mir na Tana Masi; ali kapetan J. van Toh je znao
da je ovog puta stavljen na kocku ugled bele rase.
Posle podne otisnuo, se s holandske lae Kandong
Bandoeng amac u kome su pre svih bili: kapetan J. van Toh,
veanin Jensen, Islananin Gundmundzon, Finac Gilemajnen
i dva singaleska lovca bisera. amac se uputio pravo prema
avoljem zalivu.
U tri sata, u vreme najvee oseke, stajao je kapetan na obali,
dok je amac krstario otprilike na sto metara od obale da bi
pazio na ajkule, a oba singaleska gnjurca s noem u ruci
ekala na znak da skoe u vodu.
Tako, sad ti, zapovedi kapetan onom duem golau.
Singalez je skoio u vodu, poao nekoliko koraka, a onda
zagnjurio. Kapetan je gledao na sat..
Kroz etiri minuta i dvadeset sekundi izronila je oko ezdeset
metara ulevo smea glava; s udnom, oajnikom i pri tom
paralizovanom brzinom hvatao se Singalez hridina, drei no
za odsecanje koljki u jedno j ruci a bisernu koljku u drugoj.
Kapetan se namrgodi. No, ta je? ree otro.
Singalez je jo uvek klizio po stenju, glasno mucajui od
uasa.
ta se dogodilo? vikao je kapetan.
Sahib
6
, sahib, uzviknu Singalez i stropota se na obalu
sipljivo diui. Sahib, sahib,. . .
Ajkule? '
ins, zavapio je Singalez. avoli, gospodine. Hiljade,
hiljade avola! Zarivao je pesnice u oi. Sami avoli,
gospodine!
Pokai tu koljku, zapovedi kapetan i otvori je noem, Bilo
je u njoj malo, isto zrno bisera. A vie nisi naao?
Singalez izvadi jo tri koljke iz vreice koja mu je visila o
vratu. Ima tamo, gospodine, koljki, ali oni avoli ih uvaju. . .
Piljili su u mene dok sam ih odsecao . . . Njegova kudrava
kosa nakostreila se od uasa. Sahib, ne ovde!
Kapetan otvori koljke; dve su bile prazne, a u treoj je bio
biser kao graak, okrugao kao kap ive. Kapetan van Toh
gledao je naizmenino biser i Singaleza na zemlji.
Ti, ree neodluno, da li bi hteo da skoi jo jednom?
Singalez bez rei zavrte glavom.
Kapetan J. van Toh oseti na jeziku silnu elju da psuje; ali,
na svoje iznenaenje, opazi da govori tiho i skoro meko. Ne boj
se, mome. A kako izgledaju ti . . . avoli? Kao mala deca,.
proapta Singalez. Imaju rep, gospodine, tako su visoki,
pokaza oko metar i dvadeset od zemlje. Stajali su oko mene i
gledali ta radim . . . nainio se oko mene itav krug. . .
Singalez se poe tresti. Sahib, sahib, ne ovde!.
Kapetan van Toh je razmiljao. A ta, mirkaju li donjim
kapcima, ili kako?
Ne znam, gospodine, ree promuklo Singalez. Ima ih tamo
na desetinu hiljada!
Kapetan se osvrnu za drugim Singalezom; ovaj je stajao oko
sto pedeset metara dalje i ravnoduno ekao s prekrtenim

6
Gospodaru!
rukama na prsima; razume se, kad je ovek go, onda nema gde
na drugo mesto ni da stavi ruke nego na svoje sopstvene ruke.
Kapetan mu utke dade znak i mali Singalez skoi u vodu. Kroz
tri minuta i pedeset sekundi i on je izronio, hvatajui se
rukama za klizavo stenje.
Penji se, viknu kapetan, ali poto pogleda paljivije, poe
da skae po stenju ka tim rukama koje su se oajniki hvatale;
ovek ne bi verovao da takva telesina ume tako da skae. U
poslednjem trenutku dohvatio je jednu ruku i dahui izvukao
Singaleza iz vode. Zatim ga je poloio na kamen i obrisao sa
sebe znoj. Singalez je nepomino leao; jedna cevanica mu je
bila odrana do kosti, svakako o kamen, ali je inae bio itav.
Kapetan mu podie kapak; videla se samo beonjaa ukoenih
oiju. Nije imao koljaka ni noa.
U tom trenutku uputio se un s posadom blie obali.
Gospodine, uzviknuo je veanin Jensen, tu ima ajkula!
Hoete li i dalje loviti?
Ne, ree kapetan. Doite ovamo da pokupite ovu dvojicu.
Pogledajte, gospodine, upozoravao je Jensen kad su se
vraali na lau, kako je ovde odjednom plitko. Tako je odavde
upravo do obale, pokazivao je zabadajui veslo u vodu. Kao
da je tu pod vodom nekakav nasip.
Tek se na lai mali Singalez osvestio; sedeo je s kolenima
pod bradom i tresao se itavim telom. Kapetan je udaljio ljude i
seo iroko raskoraenih nogu.
Govori, ree. ta si tamo video?
Dini, sahib, aputao je mali Singalez; u taj mah poee da
mu podrhtavaju oni kapci, sav se najeio.
Kapetan J. van Toh se nakalja. A . . . kako izgledaju?
Kako . . . kako . . . U Singalezovim oima se poe ponovo
pokazivati uzana pruga beonjae. Da bi ga osvestio, kapetan J.
van Toh ga je sa neoekivanom kretnou iamarao po
obrazima dlanom i nadlanicom ruke.
Thanks, sahib, uzdahnu mali Singalez, a na beonjai
njegovih oiju ponovo se pojavie zenice. Je li sad dobro?
Da, sahib.
Je li bilo tamo koljki?

Da, sahib.
Kapetan J. van Toh nastavio je unakrsno ispitivanje s
velikom strpljivou i temeljnou. Da, tamo su avoli. Koliko?
Hiljade i hiljade. Veliki su otprilike kao desetogodinje dete i
skoro crni. U vodi plivaju, a po dnu idu na ve noge. Na dve
noge, sahib, kao vi i . . . ja, a pri tom se klate ovamo, onamo,
neprestano, ovamo, onamo . . . Da, gospodine, imaju i ruke kao
ljudi. Ne, nemaju kandi, pre bih rekao da su im ruke kao u
dece. Ne, sahib, nemaju rogova, nisu dlakavi. Da, rep im je
pomalo kao u ribe, ali bez repnih peraja. Imaju veliku okruglu
glavu, kao Bataki. Ne, nisu govorili nita, gospodine, samo je
izgledalo kao da coku. Kad je Singalez odsecao koljke na
dubini od oko esnaest metara, osetio je na leima kao dodir
malih ledenih prstiju. Kad se osvrnuo, bilo ih je unaokolo na
stotine i stotine. Stotine, i stotine, gospodine, neki su plivali, a
neki stajali na kamenju; i svi su gledali ta to Singalez radi.
Tada je ispustio no i koljke i nastojao da ispliva gore. Pri tom
se sudario sa nekoliko tih avola koji su plivali nad njim, a ta
je posle toga bilo, to ne zna.
Kapetan J. van Toh gledao je zamiljeno malog gnjurca koji
se tresao. Taj mladi nee valjati vie nikada, pomislio je u
sebi, poslau ga iz Padanga kui na Cejlon. Gunajui i frei
poao je do svoje kabine. Tamo je iz papirne vreice izruio na
sto dva bisera. Jedan je bio mali kao zrno peska, a drugi kao
graak i presijavao se srebrnasto i ruiasto. A onda kapetan
holandske lae frknu i iz ormana izvadi svoj irski viski.
Oko est asova ponovo se odvezao amcem u kampong,
pravo do onog kubansko-portugalskog meleza. Toddy, ree; to
je bila jedina re koju je progovorio; sedeo je na verandi od
talasastog crnog lima, drao debelim prstima au od debelog
stakla i pio, pijuckao i blenuo ispod kosmatih obrva u ute,
mrave kokoke, koje su bog zna ta kljucale po prljavom i
utapkanom dvoritu izmeu palmi. Melez se ustezao da ma ta
progovori i samo je toio pie. Postepeno su se kapetanove oi
zalivale krvlju, a prsti poeli da se koe. Poeo je da pada
sumrak kad je ustao povlaei pantalone.
Idete ve da spavate, kapetane? upitao je uljudno
avolsko-vraji melez.
Kapetan je zab prst u vazduh. Voleo bih to da vidim, ree,
da na svetu postoje neki avoli koje jo ne znam. Je li, gde je
tu onaj prokleti severozapad?
Ovako, pokazao je melez. Kuda idete, gospodine?
U pakao, zagrmeo je kapetan J. van Toh. Da vidim avolji
zaliv.
Od te veeri poelo je osobenjatvo kapetana J. van Toha. U
kampong se vratio tek u zoru; nije progovorio ni rei, odvezao
se na lau, gde se zakljuao u svojoj kabini do veeri. To jo
nikom, nije bilo naroito udno, jer je brod Kandong
Bandoeng imao ta da tovari od berieta Tana Mase (zaine,
kamfor, gutaperku, palmovo ulje, duvan i radnu snagu); ali kad
je uvee dobio izvetaj da je sva roba utovarena, frknuo je samo
i rekao: amac. U kampong! I vratio se opet u praskozorje.
veanin Jensen, koji mu je pomogao, da se popne na palubu,
upita ga tek onako, iz utivosti: Kreemo li danas dalje,
kapetane? Kapetan se okrete kao da ga je ubo u zadnjicu. ta
te se tie? obrecnu se. Gledaj svoja posla! itav dan leao je
brod Kandong Bandoeng ukotvljen, udaljen jednu milju od
obale Tana Mase, ne radei nita. Uvee se kapetan iskobeljao
iz svoje kabine i naredio: amac. U kampong! Mali Grk
Zapatis gledao je za njim jednim slepim i drugim zrikavim
okom. Momci, zakretao je, na stari ili ima tamo devojku ili
je sasvim poludeo. veanin Jensen se namrtio. ta te se to
tie? obrecnuo se na Zapatisa. Gledaj svoja posla! Zatim je
sa Islananinom Gudmundzonom uzeo mali amac i odveslao
u pravcu avoljeg zaliva. Ostali su s amcem iza stenja i ekali
da vide ta e biti dalje. Zalivom je iao kapetan; izgledalo je da
nekoga eka; s vremena na vreme bi se zaustavio i vikao neto
kao ts, ts, ts. Pogledaj, rekao je Gudmundzon, pokazujui na
more, sada bletavo crveno i platno od sunevog zalaska.
Jensen je nabrojao dva, tri, etiri, est peraja otrih kao
peruka, koja su se pribliavala avoljem zalivu. Sto mu
gromova, promrmljao je Jensen, koliko tu ima ajkula! Svaki
as bi se jedna peraja zagnjurila, nad vodom bi vinuo rep, a
voda bi se naglo uskovitlala. Kapetan J. van Toh poeo je na
obali besno da podskakuje, da sipa psovke i da pesnicom preti
ajkulama. Zatim je nastao kratki tropski sumrak, a nad
ostrvom je isplovio mesec; Jensen je zaveslao i pribliio se
amcem obali na jedan furlong
7
. Kapetan je sada sedeo na
kamenju i izgovarao ts, ts, ts. Neto se oko njega micalo, ali
ta, to se nije moglo razaznati. To lii na foke, mislio je Jensen,
ali foke se drukije kreu. Izbijalo je to iz vode izmeu kamenja
i tapkalo na obali klatei se poput pingvina. Jensen je tiho
zaveslao i zaustavio se na pola furlonga od kapetana. Da,
kapetan je neto govorio, ali ta, avo bi razumeo;
najverovatnije na malajskom ili tamilskom jeziku. Mlatarao je
rukama kao da tim fokama baca neto (ali nisu to foke, tvrdio
je u sebi Jensen) i pri tom je brbljao kineski ili malajski. U tom
trenutku iskliznu Jensenu iz ruku podignuto veslo i pljusnu u
vodu. Kapetan podie glavu, ustade i poe oko trideset koraka
prema vodi; najednom je neto poelo da seva i praska;
kapetan opali iz brovninga u pravcu amca. Skoro istovremeno
u zalivu je zaumelo, uskovitlalo se, zapljusnulo, kao da je
hiljadu foka skoilo u vodu; ali Jensen i Gudmundzon su
srnesta zaveslali i poterali svoj amac za najblii ugao, tako da
je sve fijukalo . Kad su se vratili na lau, nisu nikome rekli ni
rei. Ti severnjaci ipak znaju da ute, Pred jutro se vratio
kapetan; bio je natmuren i besan, ali nije rekao ni rei.Samo
kad mu je Jensen pomogao da se popne na palubu, susrela su
se dva para plavih oiju hladnim i ispitivakim pogledom.
Jensene, rekao je kapetan,

7
Osmina milje.
Da, gospodine.
Danas putujemo.
'Da, gospodine.
U Surabaji ete dobiti svoju knjiicu.
Da, gospodine.
I taka. Toga dana Kandong Bandoeng je otplovio za
Padang. Iz Padanga je kapetan J. van Toh poslao svome
Drutvu u Amsterdam paketi, osiguran na hiljadu dve stotine
funti sterlinga. Istovremeno i telegrafsku molbu za
jednogodinje odsustvo. Hitni zdravstveni razlozi, itd. Zatim je
tumarao po Padangu dok nije naao osobu koju je traio. Bio je
to divljak sa Bornea, Dajak, koga sa s vremena na vreme
naimali engleski putnici kao lovca na ajkule, da bi ga
posmatrali kako lovi, jer Dajak je radio jo po starom, naoruan
samo dugim noem.Bio je to oevidno ljudoder, ali je imao
svoju utvrenu taksu; pet funti za ajkulu, pored hrane.
Uostalom, bilo ga je grozno pogledati, jer mu je na obema
rukama, grudima i butinama koa bila oguljena od krljuti
ajkula, a nos i ui su mu bili ukraeni ajkulinim zubima. Zvali
su ga ark
8
.
S tim Dajakom odselio se kapetan J. van Toh na ostrvo Tana
Masu.

8
Ajkula.
2. GOSPODIN GOLOMBEK I GOSPODIN VALENTA

Bilo je arko redakcijsko leto, kad se nita,apsolutno nita
ne dogaa, kad se ljudi ne bave politikom i kad ne postoji
nikakva evropska situacija, pa ipak, i u to vreme itaoci novina
leei u agoniji dosade na obalama voda ili u retkoj senci
drvea, demoralisani egom, prirodom, seoskom tiinom i
uopte zdravim i jednostavnim ivotom na odsustvu, oekuju iz
dana u dan, s varljivom nadom, da e bar u tim novinama biti
neto novo i osveavajue, neko ubistvo ili rat, ili zemljotres;
ukratko, neto; a kad toga tamo nema, treskaju novinama i
ogoreno izjavljuju da u tim novinama nita, ama ba Nita
nema, da ih uopte ne vredi itati i da ih vie nee. kupovati.
Meutim, u redakciji sedi pet ili est ostavljenih ljudi, jer su
ostale kolege takoe na odsustvu, ogoreno treskaju novinama
i ale se da sada u tim novinama nita, ba Nita nema. A iz
slovoslaganice izlazi meter i prekorno govori: Gospodo,
gospodo, jo nemamo uvodnik za sutra.
Pa, stavite, recimo . . . onaj lanak ... o ekonomskoj situaciji
u Bugarskoj, izraava svoje miljenje jedan od ostavljene
gospode.
Meter teko uzdie: Ali ko e to da ita, gospodine urednice?
Ta opet u itavom listu nee biti Nita za itanje!
est ostavljenih ljudi podie oi ka tavanici, kao da je tamo
mogue pronai Neto za itanje.
Kad bi se Neto dogodilo, predlae jedan neodreeno. . Ili
kad bismo imali. .. neku., . zanimljivu reportau, dobacuje
drugi. O emu? To ne znam.
'Ili kad bismo izmislili. . . neki novi vitamin, mrmlja trei.
Sada u leto, prigovara etvrti. ovee, vitamini su kulturne
stvari, to prilii vie za jesen,
Hriste boe, ala je vruina! zeva peti, Trebalo bi da damo
neto iz polarnih krajeva. Ali ta?
Tako. Neto kao to je bio onaj Eskim Velcl. Promrzli prsti,
veiti led i takve stvari.
Lako je to rei, kae esti. Ali odakle da to uzmemo? U
redakciji zavlada beznadena tiina. Bio sam u nedelju u
Jeviku. . ., javi se oklevajui meter.
No, pa?
Kau da je tamo na odsustvu nekakav kapetan Vantoh.
Navodno, tamo se rodio, u tom Jeviku. Kakav Vantoh?
Debeo neki. Navodno je pomorski kapetan, taj Vantoh.
Govorili su da je tamo negde vadio bisere.
Gospodin Golombek pogleda gospodina Valentu. A gde ih je
vadio?
Na Sumatri... i na Celebesu... uopte, tamo negde. Kau da
je tamo iveo trideset godina.
ovee, to je dobra ideja! ree gospodin Valenta. 'to bi
mogla biti odlina reportaa! Golombek, idemo?
No, moemo pokuati, pristade gospodin Golombek i sie
sa stola na kome je sedeo.
To je onaj gospodin tamo, rekao je gostioniar u Jeviku.
U bati za stolom sedeo je debeo, iroko raskoraen
gospodin u beloj kapi, pio pivo i zamiljeno krabao debelim
kaiprstom po stolu. Oba gospodina uputie se njemu.
Urednik Valenta.
Urednik Golombek.
Debeli gospodin podie oi: What? ta?
Ja sam urednik Valenta.
A ja urednik Golombek.
Debeli gospodin je dostojanstveno ustao. Captain van Toh.
Very glad
9
. Sedite, momci!

9
Milo mi je!
Oba gospodina su rado sela i stavila pred sebe blokove za
pisanje.
A ta pijete, momci?
Malinu, rekao je gospodin Valenta.
Malinu? ponovio je kapetan nepoverljivo. A zato?
Gostioniaru, donesite im pivo! Dakle, ta vi zapravo hoete?,
rekao je i odupro se laktovima o sto.
Je li istina, gospodine Vantoh, da ste se ovde rodili?
J. Rodio sam se.
Molim vas, kako ste dospeli na more?
Lepo, preko Hamburga.
A koliko dugo ste ve kapetan?
Dvadeset godina, mladiu, tu imam dokumenta, ree
strogo lupkajui po depu na prsima. Mogu da vam pokaem.
Gospodina Golombeka obuze elja da pogleda kako izgledaju
kapetanski dokumenti, ali se obuzdao. Pa to ste, gospodine
kapetane, za ovo dvadeset godina upoznali dobar deo sveta, zar
ne? .
J. Dobar deo. J.
A ta sve?
Javu, Borneo, Filipine, Fidi, Salomonova ostrva,
Karolinka ostrva, Samoa, prokleto ostrvo Kliperton, grupu
prokletih ostrva,' mome. A to?
Samo onako, to je zanimljivo. Mi bismo, znate, od vas rado
uli i vie.
J. Dakle, samo onako, je li? Kapetan je upro u njih svoje
bledoplave oi. Vi ste iz p'lis, zar ne, iz policije?
Nismo, gospodine kapetane. Mi smo novinari.
A, dakle, novinari, reporters
10
, ta? Onda piite: Captain J.
Yan Toh, kapetan lae Kandong Bandoeng;

10
Reporteri.
Kako?
Kandong Bandoeng, pristanite Surabaja. Svrha puta:
vacances kako se to kae?
Odsustvo.
Da, sto mu muka, odsustvo. Dakle tako, napiite u novine
ko je stigao. A sada, momci, sklanjajte te notese! Your
health!
11

Gospodine Vantoh, mi smo doli k vama da biste nam
ispriali neto iz svoga ivota.
A zato?
Napisaemo to za novine. Ljude neobino zanima da itaju
o dalekim ostrvima, i ta je sve tamo video i doiveo njihov
zemljak, eh rodom iz Jevika.
Kapetan je klimnuo glavom. To je istina. Mome, ja sam
jedini kapetan iz itavog Jevika. Pa dabogme. Kau, odavde je
i jedan kapetan ... na nekoj maloj lai to se ljulja, ali ja
mislim, dodao je poverljivo, da to nije pravi Captain. To se
meri prema tonai, zna.
A koliku tonau je imao va brod?
Dvanaest hiljada tona, mome.
To ste vi bili veliki kapetan, zar ne?
J, veliki, rekao je kapetan dostojanstveno. Momci, imate
li novaca?
Oba gospodina pogledae se pomalo iznenaeno.
Imamo, ali malo. Treba li vam, moda, kapetane?
J. Trebalo bi mi.
Eto, vidite! Ako nam budete mnogo pripovedali, mi emo to
napisati u novine, a vi ete za to dobiti novaca.
Koliko?
Moda ak i . . . neku hiljadu, ree dareljivo Golombek.

11
U vae zdravlje!
U funtama sterlinga?
Ne, samo u krunama.
Kapetan van Toh zavrte glavom. A, to ne. To ja imam i sam,
mome. Pri tom je izvukao iz depa od pantalona debeli
sveanj banknota. ,.See
12
? Zatim se odupro laktovima o sto i
nagnuo prema obojici. Gospodo, imao bih za vas big business.
Kako se to kae?
Velik posao.
Ja. Veliki posao. Ali biste mi morali dati petnaest. .. ne,
ekajte, petnaest, esnaest miliona kruna. Dakle?
Oba su se gospodina ponovo iznenaeno pogledala. Urednici
novina, naime, imaju razliita iskustva s najudnijim vrstama
luda, varalica i pronalazaa.
ekajte, ree kapetan, neto u vam pokazati. Preturao je
debelim prstima po depu od prsluka, izvukao neto i stavio na
sto. Bilo je to pet ruiastih bisera u veliini kotice od trenje.
Da li se razumete u bisere?
..ta li to moe da vredi? dahnu gospodin Valenta.
J. lots of money
13
, mome. Ali ja to nosim. . . samo za
mustru, kao uzorak. Dakle, poli biste sa mnom? upita
pruajui preko stola svoj iroki dlan.
Gospodin Golombek uzdahnu: Gospodine Vantoh, toliko
novaca...
Halt, prekinu ga kapetan. Znam, ti mene ne poznaje; ali
upitaj za Captain van Toha u Surabaji, Bataviji, Padangu ili gde
hoe. Idi i pitaj i svako e ti rei, j, Captain van Toh, on je
ovek od rei.
Gospodine Vantoh, mi vam verujemo, protestovao je
gospodin Golombek. Ali
ekaj, rekao je kapetan. Ja znam da ti nee da da' svoje
lepe pare tek tako; to ti odobravam, mladiu. Ali ti e ih dati

12
Vidite
13
Mnogo novaca
za brod, see? Ti e kupiti taj brod i ti e biti shipowner
14
i
moe poi sa mnom; ja, moe da bi video kako na njemu
gazdujem. Ali one pare to emo ih tamo zaraditi bie fifty-fifty.
To je poten biznis, zar ne?
Ali, gospodine Vantoh, uzviknu gospodin Golombek
pomalo potiteno, pa mi nemamo toliko novaca!
J, onda je to drugo, ree kapetan. Sorry. Onda ne znam,
gospodo, zato ste do mene doli.
Da biste nam priali, kapetane. Ta vi morate imati toliko,
iskustva!
J, to imam, mome. Prokletog iskustva imam.
Da li ste kad doiveli brodolom?
What?Ship-wrecking
15
? A, to ne. ta ti misli? Kad mi das
dobru lau, ne moe joj se nita dogoditi. Moe da se raspita
u Amsterdamu za moje preporuke. Idi pa se raspitaj!
A kako uroenici? Jeste li tamo upoznali uroenike?
Kapetan van Toh zavrte glavom. To nije nita za obrazovane
ljude. O tome neu da priam.
Onda nam priajte neto drugo.
J, priajte, gunao je kapetan nepoverljivo. A vi ete to
posle prodati nekoj Company, koja e tamo poslati svoje
brodove. Ja u ti neto rei, mome ljudi su veliki lupei. A
najvei lupei su oni bankari u Kolombu.
Odlazili ste esto u Kolombo?
J, esto, I u Bankok isto tako, i u Manilu. Momci, ree
naglo, ja, recimo, znam za jedan brod. Veoma prikladan brod,
a za te pare jevtin. Lei u Roterdamu. Poite da ga vidite.
Roterdam, to je odmah tu, pokazivao je palcem preko ramena.
Momci, sad su brodovi strano jevtini. Kao staro gvoe. Onaj
je star samo est godina, a na dizel-motor. Hoete li da ga
vidite?

14
Sopstvenik lae
15
Brodolom
Ne moemo, gospodine Vantoh.
Ba ste mi vi udni ljudi, uzdahnu kapetan i glasno se
useknu u aurno plavu maramicu. A ne znate li vi ovde za
nekog ko bi hteo da kupi kakav brod?
Ovde u Jeviku?
J, ovde ili tu negde u okolini. Ja bih hteo da se taj veliki
posao prenese ovamo, u moju zamlju.
To je lepo od vas, kapetane.
J. Oni drugi su silno veliki lupei. A nemaju novaca. Kao
ljudi od newspapers
16
vi morate da poznajete ovdanje velike
ljude, bankers i shipowners, kako se kae, vlasnike brodova,
zar ne?
Brodovlasnike. Ne znamo ih, gospodine Vantoh.
teta, natmuri se kapetan.
Gospodin Golombek se neega priseao. Ne poznajete li,
moda, gospodina Bondija?
Bondi, Bondi?, razmiljao je kapetan van Toh. Priekaj, to
ime kao da mi je poznato. Bondi. J, u Londonu je nekakav
Bond-strit i tamo ive vrlo bogati ljudi. Nema li taj gospodin
Bondi kakvu trgovinu na toj Bond-strit?
Ne, on je u Pragu, a rodio se, mislim, ovde u Jeviku.
A, sto mu muka, prasnu kapetan radosno, u pravu si,
mome! Onaj to je na starom trgu imao duane
galanterijskom robom. Pa da, Bondi kako li se ono zvao?
Maks. Maks Bondi! Dakle, on sada ima trgovinu u Pragu?
Ne, to je, valjda, bio njegov otac. Ovaj Bondi se zove G. H.
Predsednik G. H. Bondi, kapetane
G. H., vrteo je glavom kapetan, G. H., ovde nije bio
nikakav G. H., sem ako to nije Gustika Bondi, ali on nije bio
nikakav predsednik. Gusti je bio tako neko pegavo ivue.
Onda to ne moe biti on.

16
Novina
Bie da je on, gospodine Vantoh. Pa, godine su prole kako
ga niste videli.
J, u pravu si.. Godine su prole, sloio se kapetan.
etrdeset godina, mome. Moe biti da je taj Gusti ve postao
velik ovek. A ta je on?
On je predsednik upravnog odbora M. E. A. S., znate, to
je ona velika fabrika kotlova i slinih stvari pa i predsednik
dvadesetak drugih drutava i kartela . . . Jako veliki gospodin,
gospodine Vantoh. Zovu ga kapetanom nae industrije. .
.Kapetan? zaudio se Captain van Toh. Onda ja nisam
jedini kapetan iz Jevika! Sto mu gromova, znai i Gusti je
takoe Captain! S njim treba da se sastanem. A ima li on
novaca?
O da! Tuta i tma novaca, gospodine Vantoh. Ima on
nekoliko stotina miliona. Najbogatiji je ovek kod nas.
Kapetan van Toh se duboko uozbiljio. I on Captain! Hvala
ti, mome! Onda u otploviti do njega, do tog Bondija. J, Gusti
Bondi! I know
17
. Bio je tako neko ivue. A sada je to Captain
G. H. Bondi. Ja, ja, leti vreme, uzdahnu melanholino.
Gospodine kapetane, mi moramo ve poi, da nam ne ode
veernji voz.
Onda u vas ispratiti do pristanita, ree kapetan i poe da
die sidro. Radujem se to ste doli, gospodo. Ja poznajem
jednog redaktora u Surabaji, dobar momak, j, i good friend of
mine
18
. Velika pijandura, mladii. Ako hoete, ja bih vam naao
novinarsko mesto u Surabaji. Ne? No, kako hoete.
A kad je voz ve,krenuo, mahao je kapetan van Toh lagano i
sveano ogromnom plavom, maramicom. Pri tom mu je jedan
veliki, nepravilan biser ispao u pesak. Biser koji nikada niko
nije naao.

17
Znam
18
Moj dobar prijatelj
3. G. H. BONDI I NJEGOV ZEMLJAK

Kao to je poznato, ukoliko je neko vei gospodin, utoliko je
krai natpis na tablici na njegovim vratima. Onaj stari Maks
Bondi u Jeviku morao je da ima iznad duana, na oba krila
vrata i na prozorima, velikim slovima namalano da je tu Maks
Bondi, trgovina svakovrsnom galanterijskom robom, opremom,
za mlade, platnom, ubrusima, salvetima, stolnjacima i
navlakama, pamunim materijama i gradlom, prvoklasnim
tofovima, svilom, zavesama, zastorima, portnama i svim
priborom za ivenje. Osnovano godine 1885. Njegov sin G. H.
Bondi, kapetan industrije, predsednik drutva M. E. A. S.,
komercijalni savetnik, berzanski savetnik, potpredsednik
Saveza industrijalaca, Consulato de la Republica Ecuador, lan
mnogih upravnih odbora itd., itd. ima na svojoj kui tek malu,
crnu, staklenu tablicu sa zlatnim natpisom
BONDI
Nita vie, samo Bondi. Neka drugi piu na svojim vratima
Julijus Bondi, zastupnik firme General Motors ili M. U. D.
Ervin Bondi ili S. Bondi i komp.; ali je samo jedan jedini Bondi
koji je naprosto Bondi bez svih bliih pojedinosti. (Mislim da na
papinim vratima pie naprosto Pius, bez ikakve titule i broja. Ni
bog nema nikakvu tablicu ni na nebu ni na zemlji. Ti, ovee,
mora i sam znati da On tu stanuje. Ali to sad ovamo ne spada,
pominjem to samo uzgred.)
Pred tom staklenom tablicom zaustavio se jednog toplog
dana gospodin u beloj mornarskoj kapi i brisao plavom
maramicom snani zadrigli vrat. avolski otmena kua,
pomislio je, i pomalo nesigurno pritisnuo mesingano dugme
zvonceta.
Na vratima se pojavio portir Povondra, odmerio debelog
gospodina od cipela pa do zlatnog irita na kapi, i rekao
rezervisano: Molim?
Ej, mome, grmnu gospodin, stanuje li ovde neki gospodin
Bondi?
ta elite?, upita hladno gospodin Povondra.
Recite mu da bi s njim hteo da govori Captain van Toh iz
Surabaje. J, setio se, ovde je vizitkarta, ree i prui
gospodinu Povondri posetnicu na kojoj je bilo utisnuto sidro i
odtampano ime
CAPTAIN J. VAN TOCH
E. I. & P. L. Co. S. Kandong Bandoeng
Surabaya Naval Club
Gospodin Povondra pognu glavu kolebajui se. Treba li da
.mu kaem da gospodin Bondi nije kod kue? Ili da alim, ali
gospodin Bondi ima ba sada vanu konferenciju? Ima poseta
koje treba prijaviti, a ima takvih koje valjan portir reava sam.
Gospodin Povondra je osetio da ga muno izdaje instinkti
prema kome se u takvihi sluajevima upravljao; taj debeli
gospodin nekako nije spadao u obine vrste neprijavljenih
poseta, nije izgledao ni kao trgovaki zastupnik ni kao
funkcioner dobrotvornog drutva. Kapetan J. von Toh,
meutim, breke i brie maramicom elu; pri tom bezazleno
trepe bledoplavim oima. Tada gospodin Povondra naglo
odlui da uzme na sebe svu odgovornost. Izvolite, ree, ja u
vas prijaviti kod gospodina savetnika.
Captain J. van Toh brie plavom maramicom elo i gleda po
predsoblju. Sto mu gromova, ala se Gusti Iepo namestio; ta to
je kao salon na onim shipech
19
to plove iz Roterdama do
Batavije. Moralo je to kotati mnogo novaca. A kakvo pegavo
ivue je bio! udi se kapetan.
Dotle G. H. Bondi zamiljeno razgleda u svojoj sobi za rad
kapetanovu vizitkartu. $ta li hoe? pita' podozrivo. Ne znam
molim, mrmlja utivo, Povondra. Gospodin Bondi jo uvek dri
u ruci vizitkartu. Utisnuto brodsko sidro. Captain van Toch,
Surabaja gde je upravo Surabaja? Nije li to negde na Javi?

19
Laama
Gospodina Bondija zapahnu dah daljine. Kandong Bandoeng
to odzvanja kao udari gonga. Surabaja. A ba danas je takav
tropski dan. Surabaja. Pa, uvedite ga ovamo naredi gospodin
Bondi.
Na vratima stoji krupan ovek u kapetanskoj kapi i salutira.
G. H. Bondi mu ide u susret. Very glad to meet you, Captain.
Please, come in.
20

Zdravo, zdravo, gospodine Bondi, uzvikuje radosno
Captain.
Vi ste eh?, udi se gospodin Bondi. J, eh. Ta mi se
znamo, gospodine Bondi. Iz Jevika! Branar Vantoh, do you
remember?
21

Naravno, naravno, raduje se buno G. H. Bondi, ali pri tom
osea neto kao razoaranje. (Pa on nije Holananin!)
Branar Vantoh s trga, zar ne? Niste se promenili,
gospodine Vantoh. Uvek onaj stari! Pa, kako vam ide
branarski posao?
Hvala, ree kapetan utivo. Tatica je ve odavno otiao,
kakp.se to kae
Umro? Ma nije valjda! Zbilja, vi mora da ste njegov sin...
Oi gospodina Bondija oivee od iznenadnog seanja.
Prijatelju, da niste vi onaj Vantoh koji se sa mnom tukao u
Jeviku kad smo bili deaci?
Da, to sam ja gospodine Bondi, potvrdio je kapetan
ozbiljno. Ta zbog toga su me poslali od kue u Moravsku
Ostravu.
esto smo se tukli. Ali vi ste bili jai od mene, priznavao je
gospodin Bondi sportski.
Ja, bio sam. Onda ste vi bili slabako Jevreje, gospodine
Bondi. I mnogo ste dobijali po turu. Mnogo.
Dobijao sam, istina je, seao se G. H. Bondi tronuto.

20
Milo mi je, kapetane. Izvolite, uite!
21
Da li se seate!
Pa sedite, zemljae! Lepo je od vas to ste me se setili; Okud
vi ovde?
Kapetan J. von Toh se dostojanstveno posadi u konu
naslonjau, a kapu stavi na pod. Ja tu provodim svoje
odsustvo, gospodine Bondi. Dakle, tako. Thats so.
Seate li se, gospodin Bondi je tonuo u uspomene,-kako
ste za mnom vikali: ivo, ivo, odnee te avo?
J, ree kapetan i ganuto zatrubi u plavu maramicu. Ah,
j. To su bila lepa vremena, mome. ta vredi, vreme prolazi.
Sada smo obojica stari ljudi i obojica Captains.
Stvarno, vi ste kapetan, setio se gospodin Bondi. Ko bi to
mislio! Captain of Long Distances
22
, to se tako kae, zar ne?
Yah, sir. A Highseaer. East India and Pacific Lines, sir.
23

Divan poziv, uzdahnu gospodin Bondi. Smesta bih se sa
Vama menjao, kapetane. Morate mi priati o sebi.
O, da, oive kapetan. Hteo bih da vam neto ispriam,
gospodine Bondi. Vrlo zanimljiva stvar; i kapetan van Toh poe
nemirno da se osvre.
Traite li neto, kapetane?
Ja. Ti ne pije pivo, gospodine Bondi? Ja sam ti jako
oedneo na putu od Surabaje. Kapetan je poeo da eprka po
prostranom depu od pantalona i izvukao plavu maramicu,
platnenu kesicu sa neim, kesicu sa duvanom, no, kompas i
sveanj novanica. Ja bih poslao nekoga za pivo. Recimo tog
stewarta
24
to me je doveo u ovu kabinu.
Gospodin Bondi zazvoni. Ostavite to, kapetane. Zapalite
dotle kakvu cigaru.
Kapetan uze cigaru sa crvenom i zlatnom prugom i omirisa
je. To je duvan iz Lomboka. Tamo su veliki lupei, ta da
radi! Potom je na zaprepaenje gospodina Bondija zgnjeio

22
Kapetan duge plovidbe
23
Da, gospodine, jesam. Linije: Istona Indija i Pacifik
24
Stjuarda
skupocenu cigaru u ogromnoj aci i usuo izdrobljeni duvan u
lulu. Ja, Lombok ili Sumba.
Utom se na vratima neujno pojavio Povondra.
Donesite piva, naredi gospodin Bondi.
Gospodin Povondra podie obrve: Piva? A koliko?
Jedan gallon
25
, promrmlja kapetan i zgnjei ogorelo
palidrvce na ilimu. U Adenu je, drukane, bilo uasno toplo.
Dakle, ja imam velikih novosti, gospodine Bondi, iz Sundskih
ostrva, vidite? Tamo bi se mogao, gospodine moj, napraviti
divan posao. A big business
26
. No, trebalo bi da ispriam
itavu, kako se to kae, story, ne?
Priu.
Ja. Da, priu, gospodine. ekajte! Kapetan okrete prema
tavanici svoje oi, plave kao spomenak. Ne znam odakle da
ponem.
(Opet nekakva trgovina, pomisli G. H. Bondi. Boe, kakva
gnjavaa! Priae mi da bi mogao da dovozi ivae maine na
Tasmaniju, ili parne kotlove i iode na Fidi. Divan posao,
znam ve! Ba sam ti ja za to! Do avola, pa ja nisam nikakav
trgovi! Ja sam fantasta! Ja sam na svoj nain pesnik! Priaj
mi, moreplovce Sindbade, o Surabaji ili o Feniksovim ostrvima!
Nije li te privukla Magnetska Gora, nije li te odnela u svoje
gnezdo ptica grif? Ne vraa li se s tovarom bisera, cimeta i
bezoara? Hajde, ovee, poni da lae!)
Ja bih poeo sa onim torom, izjavi kapetan.
S kakvim torom?, zaudi se komercijalni savetnik Bondi.
No, sa tim terima. Kako se to kae, lizards?
Guteri?
Ja, do avola, guteri! Gutera ima tamo, gospodine Bondi.
Gde?

25
4,54 litra
26
Veliki posao
Na jednom, recimo, ostrvu. Ja ne mogu da ga imenujem. To
je vrlo velika secret, worth of millions
27
! Kapetan van Toh
obrisa maramicom elo. Sto mu muka, pa gde je to pivo?
Odmah e stii, kapetane.
Ja. Onda dobro. Da znate, gospodine Bondi, to su veoma
ljupke i dobre ivotinje, ti guteri. Ja ih, gospodine moj,
poznajem! Kapetan tresnu akom estoko po stolu. -A da su
to avoli, to je la! Ordinarna la, gospodine! Pre ste vi avo, i
ja sam avo, ja Captain van Toh; to mi moete verovati.
G. H. Bondi se Iecnuo. Delirijum, pomislio je. Gde li je taj
prokleti Povondra?
Ima ih,tamo nekoliko hiljada gutera, naime, ali su ih
mnogo prodirali oni, do avola, ti, kako se ovde zovu, sharks.
Ajkule?
Ja, ajkule! Zato su ti guteri tako retki; ima ih samo na tom
jednom mestu, u tom zalivu, koji ne mogu da imenujem.
Dakle, ti guteri ive u moru?
Ja, u moru. Samo nou izlaze na obalu, ali na kratko
vreme, i opet moraju u vodu.
A kako izgledaju? (Gospodin Bondi je nastojao da dobije u
vremenu, dok se ne vrati taj prokleti Povondra.)
No, veliki su kao foke. ali kad gaze na zadnjim apama,
onda su tako visoki, pokazivao je kapetan. Da su lepi, to ne.
Nemaju na sebi nikakve ljuske.
Krljuti?
Ja, krljuti. Potpuno su goli, gospodine Bondi, kao aba ili
Salamanders
28
. A njihove prednje apice su kao.deje ruice,
ali imaju samo po etiri prsta. Takvi su vam to siroii, dodade
kapetan saaljivo. Ali su vrlo pametne i mile ivotinje,
gospodine Bondi. Kapetan unu i poe u tom poloaju da se
gegajui pomie. Tako gaze ti guteri.

27
Tajna koja vredi milione
28
Salamanderi (dadevnjaci)
Kapetan se naprezao da pokree svoje krupno telo uei i
ljuljajui se. Pri tom je ispred sebe drao ruke kao pas koji eni
i moli, i upirao je u gospodina Bondija svoje kao spomenak
plave oi, koje su izgledale kao da mole. G. H. Bondi je bio time
jako dirnut i nekako posramljen u ljudskom dostojanstvu. Da
stvar bude jo gora, na vratima se pojavio tihi gospodin
Povondra s vrem piva i Ijutito izvio obrve videi nedostojno
ponaanje kapetanovo;
Dajte ovamo to pivo i odlazite, dobaci brzo gospodin Bondi.
Kapetan se podigao dahui. Dakle, takve su vam to
ivotinje, gospodine Bondi. Your health!
29
ree i nakrenu.
Dobro vam je to pivo! Naravno, takva kua kakvu ti ima
Kapetan obrisa brkove.
A kako ste nali te gutere, kapetane?
To je zapravo ta pria, gospodine Bondi. Desilo se da sam
lovio bisere na Tana Masi. . . Kapetan se tre. Ili tamo negde.
Da, to je bilo neko drugo ostrvo, ali to je, meutim, moja tajna.
Ljudi su veliki lupei, gospodine Bondi, i ovek mora drati
jezik za zubima. Kad su tamo ona dva prokleta Singaleza sekla
pod vodom biserne shells ...
koljke?
J koljke to se dre vrsto za kamen, kao jevrejska vera, i
moraju se odsecati noem. Pri tom su ti guteri posmatrali
Singaleze, a Singalezi su mislili da su to morski avoli. To je
silno zaostao narod ti Singalezi i Bataki. Kau da su tamo,
toboe, avoli. Ja ... Kapetan snano zatrubi u maramicu.
Zna, mladiu, to oveku ne da mira. Ja ne znam jesmo li
samo mi, esi, tako ljubopitljiv narod, ali gde god sam sreo
naeg zemljaka, svugde je morao da zabode svoj nos da bi video
ta se tu krije. Ja mislim da je to zato to mi, esi, neemo ni u
ta da verujemo. Tada sam uvrteo u svoju staru, glupu glavu
da te avole moram da pogledam izbliza. Istina bio sam i
naljoskan, ali to je bilo zato to .sam stalno mislio na te glupe

29
U vae zdravlje!
avole. ovee, tamo dole na ekvatoru svata je mogue. Uvee
sam otiao da pogledam taj avolji zaliv
Gospodin Bondi je pokuao da zamisli taj tropski zaliv,
oivien stenama i praumom. No, pa?
Dakle, sednem tamo i apem ts-ts-ts, da bi ti avoli doli.
I, mome, posle izvesnog vremena izroni iz mora jedan guter,
uspravi se na zadnje noge i poe da se uvija itavim telom. I
pravo prema meni: ts-ts-ts. Da nisam bio pijan, moda bih na
njega pucao; ali bio sam, drue, nakresan kao uskija, pa
uzviknem: Doi ovamo, hej ti, tapa-boy, neu ti nita uiniti.
Govorili ste s njim eki?
Ne, malajski. Tamo se najvie govori malajski, mladiu. On
nita, samo se premeta s noge na nogu i uvija se kao dete kad
se stidi. A unaokolo u vodi bilo je nekoliko stotina tih gutera;
pruali su iz vode svoje njukice i gledali u mene. A ja sam
tada, zaista, bio naljoskan, pa sam unuo i poeo da se
previjam kao taj guter, da se kao od mene ne bi plaili. A onda
je izaao iz vode drugi guter, velik otprilike kao desetogodinji
deak, i poeo tako isto da tapka. U prednjoj apici drao je
bisernu koljku. Kapetan nagnu pivo: Zdravo, gospodine
Bondi! Odista, ja sam bio treten pijan, i Onda mu kaem ti,
prepredenko, hoe li da ti ja tu koljku otvorim, a? Doi
ovamo, ja ti mogu otvoriti to svojim noem. Ali on nita; nikako
se nije usuivao. Ja sam se onda opet poeo da uvijam kao
mala devojica kad se pred nekim stidi. Onda je on dotapkao
blie, a ja polako ispruim ruku k njemu, pa uzmem koljku iz
njegove noice. Dodue, bojali smo se obojica, moe misliti,
gospodine Bondi, ali ja sam, zaista, bio pijan. Uzeo sam no i
otvorio koljku. Pipnem da li je u njoj biser, ali ga nije bilo, ve
samo ona gadna sluz, kao onaj ljigavi mekuac to u tim
koljkama ivi. Evo na, kaem, ts-ts-ts, pojedi to kad hoe! Pa
mu bacim otvorenu koljku. Samo da si video, mome, kako ju
je polizao! To mora da je za gutera silna tit-bit, kako se to
kae?
Poslastica.
Ja. Poslastica. Samo to, jadnici mali, ne mogu da rastvore
tim prstiima tvrde koljke. To je teak ivot, j. Kapetan opet
nagnu pivo. Ja sam posle o tom u svojoj glavi mozgao. Kad su
ti guteri videli kako Singalezi odsecaju koljke, oni su, valjda,
pomislili aha, oni ih jedu, pa su hteli da vide kako e ih
Signalezi otvarati. Singalez u vodi izgleda dosta slian guteru,
ali guter je. pametniji od Singaleza ili Bataka, zato to hoe
neto da naui. A Batak se nikad niemu, sem lupetvu, nee
nauiti, dodade kapetan J. van Toh ogoreno. Kad sam na
obali inio ts-ts-ts i uvijao se kao guter, pomislili su, moda,
da sam neki veliki salamander. Zato se nisu mnogo ni bojali,
pa su mi prili da im otvorim koljku. Tako su to mudre i
poverljive ivotinje! Kapetan van Toh je pocrveneo. Kad sam
se s njima bolje upoznao, onda sam se svlaio go da bih vie
liio na njih, da bih bio go kao oni; ali njima je bilo uvek udno
to imam tako maljave grudi i te stvari. J. Kapetan pree
maramicom po tamnocrvenom vratu. Ali ne znam da to nije,
moda, suvie dugako, gospodine Bondi?
G. H. Bondi je bio oaran. Ne, nije. Samo priajte dalje,
kapetane.
Dakle, to mogu. Dok je taj guter lizao koljku, drugi su to
posmatrali i izmileli na obalu. Neki su takoe imali koljke u
apicama dosta je to udno, mome, to su mogli da ih
otrgnu s tih grebena takvim dejim apicama bez palca! Malo
su se stideli, a onda su dopustili da im se uzmu iz apica.
Naravno, to nisu bile samo biserne koljke, bilo je tu i
svakojakog ubreta; jalovih ostriga i tako dalje, ali to sam
bacao u vodu i govorio im to ne, deco, to nema nikakvu
vrednost, to vam neu otvarati svojim noem. Ali ako bi to
bila biserna koljka; otvarao bih je noem i pipao nije li tamo
biser. koljke sam im davao da poliu. Ve je unaokolo sedelo
nekoliko stotina tih gutera i gledalo kako ja to otvaram. Neki
su sami pokuavali da rastvore koljku komadiem neke druge
koljke to je tamo leala. Bilo mi je to udno. Nijedna ivotinja
ne ume da barata instrumentima; ta da radi, ivotinja je ipak
samo priroda. Istina, u Bujtencorgu sam video majmuna koji je
umeo da otvori noiem onakvu kutiju s konzervom; ali
majmun, to ve nije neka prava ivotinja. Zaista, bilo mi je to
udno. Kapetan je opet nategao. Te noi, gospodine Bondi,
naao sam u tim koljkama.nekih osamnaest bisera. Bilo ih je
malih i velikih, a tri su bila kao kotica. Da, kao kotica.
Kapetan van Toh klimao je ozbi]jno glavom. Kad sam se ujutru
vraao na svoj brod, rekao sam; u sebi, Captain van Toh, pa to
si ti samo sanjao, gospodine, bio si naljoskan, i tako dalje; ali
priao ti ta hoe, ovde u malom d,epu imao sam onih
osamnaest zrna bisera. J.
To je najlepa pria, dahnuo je gospodin Bondi, koju sam
ikada uo.
Eto vidi, ree kapetan obradovan. Preko dana sam to
sredio u svojeg glavi. Ja u te gutere je li dobro tako'?
ukrotiti ja, ukrotiu ih i izvebati, a oni e mi nositi pearl
shells
30
. U avoljem.zalivu mora da ima tuta i tma tih koljki.
Te veeri otiao sam tamo ponovo, ali neto ranije. Kad pone
da zalazi sunce, guteri pomaljaju iz vode svoje gubice ovde,
onde, dok ih ne bude puno. Ja sednem na obalu i govorim ts-
ts-ts. Najednom, vidim; ajkula, samo joj peraja vire iz vode. U
vodi je jako. zapljuskalo jedan guter je nestao. Izbrojao sam
dvanaest ajkula, koje su o sunevu zalasku jurile u avolji
zaliv. Gospodine Bondi, ta udovita su mi samo za jedno vee
poderala preko dvadeset mojih gutera, uzviknu kapetan i
besno se useknu. J, preko dvadeset. Razume se, takav goli
guter s tim apicama ne moe se od njih odbraniti. ovek bi
vritao kad to gleda. Trebalo je da to vidi, mome.
Kapetan se zamislio. Ja, naime, mnogo volim ivotinje,
ree najzad i podie aurne oi prema G. H. Bondiju. Ne znam
kako vi na to gledate, Captain Bondi
Gospodin Bondi klimnu glavom u znak odobravanja.
To je onda dobro, obradova se kapetan van Toh. Oni su
vrlo dobri i mudri ti tapa-boys. Kad im ovek neto pria,'

30
Biserne koljke
oni tako paze kao pas kad slua svoga gospodara. A naroito
one njihove deje ruice zna, mome, ja sam star ovek i
nemam porodice... J, star ovek je jako usamljen, mrmljao je
kapetan savlaujui svoje uzbuenje. Veoma su mili ti guteri,
ta da mu radi! Samo, kad ih te ajkule ne bi prodirale! . . .
Kad sam na njih, to jest na one ajkule, bacio kamenice, i oni
su, tapa-boys, poeli bacati. Ti to nee verovati, gospodine
Bondi. Dodue, nisu mogli daleko da dobace zato to imaju
sasvim kratke ruice. Ali udno je to, ovee. Kad ste, deco,
tako veti, kaem im, pokuajte onda da ovim mojim noem
otvorite neku koljku. I stavim no na zemlju. Oni su se asak
bojali, a onda jedan pokua i gurnu vrh noa meu te ljuture.
To mora da rastvori, kaem, da rastvori, razume? Mora da
ovako zaokrene noem, i gotovo je. I on je to, siromah, stalno
pokuavao, dok nije kvrcnulo i koljka se otvorila. Eto vidi,
kaem. Ta nije to tako teko! Kad to ume neznaboac Batak ili
Singalez, zato to ne bi umeo tapa-boy, zar ne? Naravno,
gospodine Bondi, da ja tim guterima ipak neu rei da je to
divno iznenaenje i udo kad takva ivotinja u tome uspe. Ali
sada mogu rei, ja sam bio bio no, sasvim
thunderstruck.
Kao u bunilu, pomoe gospodin Bondi.
Ja, richtik
31
. Kao u bunilu. Tako mi se to uvrtelo u glavu, da
sam ostao tamo sa svojim brodom jo jedan dan. A uvee opet
u avolji zaliv i opet sam gledao kako te sharks
32
prodiru moje
gutere. Te noi sam se zakleo, mome, da to neu tako
ostaviti. Dao sam im i svoju asnu re, gospodine Bondi. Tapa-
boys, Captain J. van Toh vam ovde, pod ovim silnim zvezdama,
obeava da e vam pomoi

31
Odista
32
Ajkule
4. TRGOVAKI PODUHVAT KAPETANA VAN TOHA

Kad je kapetan van Toh to priao, nakostreila mu se na
potiljku kosa od zanosa i uzbuenja. Ja, gospodine, tako sam
se zakleo! Od tog vremena, mladiu, nisam imao vie ni
trenutka mira. U Padangu sam uzeo odsustvo i poslao onim
Jevrejima u Amsterdamu sto pedeset i sedam bisera, sve to su
mi donele te ivotinje. Potom sam naao jednog oveka, on je
bio Dajak i shark-killer
33
to ubija ajkule u vodi noem. Taj
Dajak bee uasan lupe i ubojica. I s njim se na jednoj
teretnoj lai, vratim nazad na Tana Masu, a sad, fella, ti e
tim svojim noem da ubija ajkule. Hteo sam da poubija one
ajkule tamo, da bi ostavile na miru moje gutere. Taj Dajak je
bio takav ubojica i nevernik da nije nita mario ni za tapa-boys.
avo ili ne, bilo mu je svejedno. A ja sam, meutim, vrio na
tim guterima svoje observations i experiments ekaj, o tome
imam brodsku knjigu, u koju sam to svaki dan zapisivao.
Kapetan izvue iz gornjeg spoljnjeg depa obiman notes i poe
da ga prelistava.
Dakle, koji je ono danas datum? Pa da, 25. jun. Tako na
primer, 25. jun, to je, dakle, bilo lane. Ja, tu smo. Dajak je
ubio ajkulu. Guteri se mnogo interesuju za tu mrcinu. Tobi
to je jedan manji guter, ali vrlo bistar, objanjavao je
kapetan. Ja sam im morao dati svakojaka imena, zna, da bih
o njima mogao da piem tu knjigu. Onda je Tobi gurao prste
u rupu od noa. Uvee su nosili suvo granje na moju vatru.
To nije nita, mrmljao je kapetan. Nai u neki drugi dan. Na
primer, 20 jun; zar ne? Guteri su gradili dalje tu tu, kako
se kae jetty?
Nasip, ne?
Ja, nasip, dam. Dakle, gradili su dalje taj novi nasip na
severozapadnom kraju avoljeg zaliva. ovee, objanjavao
je, to je bilo divno delo, gotovo breakwater.

33
Lovac ajkula
Lukobran? ,
Ja. Oni su na ovoj strani nosili svoja jaja i eleli su da tu
imaju tihu vodu, zna? Oni su sami doli na ideju da tamo
izgrade taj dam; ali, kaem ti, nijedan inovnik ili inenjer iz
Waterstaat u Amsterdamu ne bi napravio bolji plan za takav
podvodni nasip. Silno veto delo, samo to im ga je odnosila
voda. Oni iskopaju pod vodom i duboke rupe u obali i u tim
rupama ive danju. Vrlo pametne ivotinje, gospodine, sasvim
kao beavers.
Dabrovi.
Ja, ti veliki mievi to znaju da grade brane na reci. Oni su
tamo imali sijaset tih nasipa i gatova u avoljem zalivu. I to
tako lepo jednake dams, da je to izgledalo kao neki grad. I
najzad su hteli da postave nasip preko celog avoljeg zaliva.
Dakle, tako. Ve znaju da odvaljuju kamenje polugama,
itao je dalje. Albertu to je bio jedan tapa-boy, poluga je
prignjeila dva prsta. Dvadeset prvog: Dajak je prodro Alberta!
Ali bilo mu je posle toga ravo. Petnaest kapi opijuma. Obeao
je da to vie nee uraditi. Celog dana je padala kia.
Trideseti jun: guteri su gradili onaj nasip. Tobi nee da radi.
Gospodine moj, taj je bio prepreden, objanjavao je kapetan
s divljenjem. Oni lukavi nikad nee da rade. Taj Tobi je
neprestano neto kopkao. ta da mu radi, i medu guterima
postoje vrlo velike razlike. Trei jul: Serant je dobio no.
Taj Serant. je bio velik, snaan guter. I vrlo vest. Sedmi jul:
Serant je ubio noem jednu cuttle-fish; to je riba koja u sebi
ima smeu tenost, zna?
Sipa?
Ja, bie da je ona. Dvadeseti jul: Serant je ubio noem
jednu veliku jelly-fish to je udovite kao neke pihtije i pali
kao kopriva. Odvratna ivotinja. A sad, panja, gospodine
Bondi! Trinaesti jul. Ovo sam bio podvukao. Serant noem ubio
malu ajkulu! Teina 70 funti. To je tu, gospodine Bondi,
objavio je kapetan sveano. Ovde stoji crno na belom! To je taj
veliki dan, mladiu! Tano trinaesti jul prole godine! Kapetan
zatvori notes. Ja se zbog toga ne stidim, gospodine Bondi;
tamo na obali avoljeg zaliya kleknuo sam i plakao od silne
radosti. Sada sam- ve znao da se ti moji tapa-boys nee dati.
Serant je za to dobio lepu novu harpunu, ima najbolju
harpunu, mome, kad eli da lovi ajkule i kaem mu: be a
man
34
, Serant, i pokai tim tapa-boys da se mogu braniti.
ovee, uzviknu kapetan i skoi te stade od oduevljenja da
udara akom po stolu, zna li da je tamo posle tri dana plivala
ogromna crknuta ajkula, full of gashes, kako se to kae?
Puna rana?
Ja, sve same rupe od te harpune. Kapetan je nagnuo pehar
da je sve klokotalo. Dakle, tako je to, gospodine Bondi. Tek,
sada sam sklopio s tim tapa-bovs . . . neto kao ugovor. Naime,
dao sam im re da u im, kad mi donesu biserne koljke, dati
harpoons and knives
35
, to jest noeve, da bi se mogli braniti,
razume? ta da mu radi, ovek treba da bude poten i prema
tim ivotinjapia. Dao sam im takoe i neka drva i voja
gvozdena wheelbarows
Kolica.
J, kolica. Da bi mogli da voze kamenje za nasip. Oni su,
jadnici, morali sve da vuku svojim apicama, razumete? No,
mnotvo stvari su dobili. Ja ne bih hteo da im podvalim,
naprotiv! ekaj, mladiu, neto u da ti pokaem.
Kapetan van Toh podie jednom rukom trbuh, a drugom
izvue iz depa od pantalona platnenu kesicu. Ovde mi je to,
ree i izrui njenu sadrinu na sto. Bilo je tu do hiljadu bisera
svih veliina: sitnih kao seme od konoplje, veih, velikih kao
graak, nekoliko u veliini treanja; savrenih bisera kao kap,
neravnih kao barokni, srebrnastih, plavih, boje koe,
ukastih, crnkastih i ruiastih. G. H. Bondiju je izgledalo kao
da sanja; nije mogao odoleti, morao je da pretura,po njima, da
ih valja vrhovima prstiju, da ih pokriva s oba dlana ...
To je divota, uzdahnu zadivljeno, kapetane, to je kao san.

34
Budi ovek
35
Harpune i noeve
J, rekao je kapetan ravnoduno. Lepo je. Te godine kad
sam s njima bio poubijali su oko trideset ajkula. Ovde sam to
zapisao, rekao je kuckajui po gornjem depu. to se tie tlh
noeva koje sam im.dao, i tih pet harpuna mene noevi staju
skoro po dva amerika dolara pojedinano, dakle po komadu.
Vrlo dobri noevi, od takvog elika na koji se ne hvata nikakav
rust.
Ra.
J. Zato to to treba da budu podvodni noevi, za more. A i
Bataki su takoe stajali mnogo novaca.
Kakvi Bataki?
Uroenici na onom ostrvu. Oni veruju da su tapa-boys
avoli i strano ih se plae. A kad su videli da ja s tim njihovim
avolima govorim, hteli su da me ubiju. Po itave noi su
udarali u zvona da bi kao poterali te avole od svog kamponga.
Dizali su uasnu graju. A onda su svako jutro traili od mene
da im za to zvonjenje platim. Za taj posao to su oko toga imali,
znate? ta da mu radi, ti Bataki su silno veliki lupei. Ali s tim
tapa-boys, Sir, s tim guterima bi se mogao napraviti dobar
posao. Dakle, tako. Vrlo dobar posao, gospodine Bondi.
G. H. Bondiju je ovo izgledalo kao bajka. Kupovati od njih
bisere?
J. Samo to u avoljem zalivu tu vie nema bisera, a na
drugim ostrvima nema tapa-boys. U tom je itava stvar,
mladiu. Kapetan J. van Toh pobedonosno je naduo obraze.
To je upravo taj veliki posao koji sam zamislio u svojoj glavi.
Prijane, ree zabadajui debeli prst u vazduh, ti su se guteri
silno namnoili od onog vremena otkad sam ih ja prihvatio! Oni
se sada mogu braniti, you see? Eh, i sve vie e ih biti! Zar ne,
gospodine Bondi? Zar to ne bi bilo sjajno preduzee?
Ja jo uvek ne vidim, ree G. H. Bondi nesigurno ...
kako to zapravo zamiljate, kapetane?
Prevoziti te tapa-boys na druga biserna ostrva! izusti
najzad kapetan. Zapazio sam da ti guteri ne mogu sami da
preu preko slobodnog i dubokog mora. Oni mogu malo da
plivaju, a malo da gaze po dnu, ali u velikoj dubini je za njih
suvie velik pritisak; oni su vrlo meki, znate? Ali kad bih ja
imao brod u kojem bi se za njih mogla napraviti cisterna,
rezervoar za vodu, ja bih mogao da ih prevozim kud hou,
razume? Oni bi tamo traili bisere, a ja bih k njima putovao i
dovozio im noeve i harpoons i druge stvari koje su im
potrebne. Ti siroii su se u tom avoljem zalivu tako na,
nakotili, zar ne?
Razmnoili.
J, razmnoili, tako da tamo vie nee imati ta da jedu.
Oni deru manje ribice, mekuce i vodenu gamad; ali oni isto
tako mogu da jedu krompire i dvopek i takve obine stvari.
Dakle, mogli bi se hraniti u takvim cisternama na brodu. A ja
bih ih na pogodnim mestima, gde nema mnogo ljudi, pustio u
vodu i napravio tamo farms
36
za te svoje gutere. Ja bih voleo
da se te zverke odre u ivotu. One su vrlo mile i pametne,
gospodine Bondi. Samo dok ih ugleda, mome, rei e, Hulio,
Captain, ima korisne ivotinje. J. Sad su ljudi sasvim
poludeli za biserima, gospodine Bondi., Dakle, to je taj veliki
posao to sam ga smislio.
G, H. Bondi je bio u nedoumici. Vrlo mi je ao, kapetane,
poeo je neodluno, ali ja zbilja ne znam , ..
Azurne oi kapetana J. van Toha napunie se suzama, To je
loe, mome. Ja bih ti ovde ostavio sve te bisere kao . . . kao
garanciju za taj brod, ali ja ne mogu da taj brod kupim sam. Ja
znam za vrlo dobar brod ovde u Roterdamu... on je na dizel-
motor.
Zato tu trgovinu niste predloili nekom u Holandiji?
Kapetan zavrte glavom. Poznajem ja te ljude! S njima ja o
tome ne mogu da govorim. Ja bih moda, ree zamiljeno,
vozio na toj lai i druge stvari, svu moguu robu, gospodine, i
prodavao bih po tim ostrvima. Da, to bih mogao. Ja tamo imam

36
Farme
vrlo mnogo poznanstava, gospodine Bondi. Uz to bih mogao
imati na brodu cisternu za te moje gutere.
O tome bi se ve moglo razmisliti, razmiljao je G. H.
Bondi. Sluajno, naime . . . No da, moramo traiti nova trita
za nau industriju. Sluajno sam o tome nedavno razgovarao s
nekoliko ljudi. Ja bih hteo da kupim jedan ili dva,broda, jedan
za Junu Ameriku, a drugi za istone krajeve
Kapetan oive: To ti odobravam, gospodine Bondi. Brodovi
su sada vrlo jevtini, moe da ih kupi itavo pristanite.
Kapetan van Toh se upustio u tehniko tumaenje, gde i poto
se prodaju manji i vei brodovi i brodovi-cisterne. G. H. Bondi
ga nije sluao, samo ga je posmatrao; G. H. Bondi je poznavao
ljude. Ni za trenutak nije uzimao za ozbiljno gutere kapetana
van Toha; ali je smatrao da o kapetanu vredi razmisliti. Poten
je, da. I poznaje tamo dole prilike. Luda, svakako. Ali avolski
simpatian. U srcu G. H. Bondija odjeknula je neka fantastina
struna. Brodovi s biserima i kavom, brodovi sa zainima i svim
mirisima Arabije! G. H. Bondi je imao neko nejasno oseanje,
koje se kod njega obino javljalo pred svaku veliku i uspenu
odluku; oseanje koje bi se moglo izraziti reima: Ne znam,
dodue, zato, ali u se po svoj prilici upustiti u to. Dotle je
Captain van Toh crtao po vazduhu ogromnim apama brodove
s auning-decks ili quarter-decks, divne brodove, mome ...
Znate ta, kapetane Vantoh, ree odjednom G. H Bondi,
doite ovamo kroz etrnaest dana. Govoriemo ponovo o tom
brodu.
Captain van Toh je shvatio koliko mnogo takva re znai.
Pocrveneo je od radosti i rekao: Mogu, li na tom svom brodu i
one gutere da vozim?
Pa da.. Samo, molim vas da nikom o njima ne govorite ni
rei. Ljudi bi pomislili da ste poludeli a i ja tako isto.
A ove bisere mogu da ostavim ovde?
Moete.
J, samo moram da odaberem dva vrlo lepa bisera, trebalo
bi da ih nekome poaljem.
Kome?
Dvojici urednika, mome. J, sto mu muka, ekaj.
ta?
Do avola, kako li se zvahu? Kapetan van Toh mirkao je
zamiljeno azurnim oima. Imamo tako glupu glavu, ovee.
Ve ne znam kako su se ta dva momka zapravo zvala.
5. KAPETAN VAN TOH I NJEGOVI DRESIRANI GUTERI

Dajem glavu, rekao je ovek u Marselju, ako to nije
Jensen.
veanin Jensen podie oi. ekaj, ree, i ne govori dok se
ne setim ko si. Stavi pri tom ruku na elo. Seagull, ne.
Empress of India, ne. Pernambuco, ne. Setio sam se!
Vancouver! Pre pet godina na Vancouver, OsakaLine, Friseo.
Zove se Dingl, ti bitango, i Irac si.
ovek iskezi ute zube i sede kraj njega. Right
37
, Jensene.
Pijem svaku rakiju, ma kakva bila! Otkuda ti ovde?
Jensen pokaza glavom. Ja sada putujem MarseljSajgon. A
ti?
Imam odsustvo, epurio se Dingl. Idem kui da vidim
koliko mi se dece rodilo.
Jensen ozbiljno klimnu glavom. Ve su te opet izbacili, zar
ne? Pijanstvo u slubi i slino. Kada bi, prijane, iao u
U.M.C.A.
38
kao ja, onda
Dingl se radosno nasmeja. Zar ovde ima U.M.C.A.?
Pa danas je subota! proguna Jensen. A gde si putovao?
Na teretnom brodu, ree Dingl usteui se. Sva mogua
ostrva, tamo, dole.
Kapetan?
Neki van Toh. Holananin ili tako neto.
veanin Jensen se zamislio. Kapetan van Toh? S njim
sam, drukane, pre nekoliko godina i ja putovao. Brod:
Kandong Bandoeng. Line
39
: od avola do vraga. Debeo, elav,
a psuje i malajski, da bude vie. Znam ga dobro.
Zar je jo onda bio takav luak?

37
Tano
38
Hrianska zajednica mladih ljudi
39
Linija, pravac
veanin Jensen zavrte glavom. Stari Toh je all right,
ovee.
Da li je ve onda vozio sa sobom one svoje gutere?
Ne. Jensen je malo oklevao. Neto sam o tome uo u
Singapuru. Jedan brbljivac je tamo mleo o tome.
Irac se malo uvredio. Nije to nikakvo brbljanje, Jensene. to
je prava istina o tim guterima.
Onaj u Singapuru je isto tako govorio da je to istina,
mrmljao je veanin. Pa ipak je dobio po njuci, dodao je
pobedniki,
Dozvoli da ti ispriam, branio se Dingl, o emu se radi. Pa
ja to sigurno znam, drue. Ja sam te strvine video roenim
oima.
I ja isto tako, promrmljao je Jensen. Skoro su crni, s
repom otprilike metar i ezdeset, a tre na dve noge. Znam.
Odvratno, stresao se Dingl. Sama bradavica! Bogorodice,
ne bih ih ja ni dodirnuo! Pa to mora da je i otrovno!
Zato? gunao je veanin. ovee, ja sam ve sluio na
brodu gde je bilo puno ljudi. Na gornjoj i donjoj palubi sve
puno ljudi, puno ena i sline stvari. Plesali su i igrali karte.
Ja sam tamo bio loa, zna? A sad mi kai, ti klipane, ta je
otrovnije?
Dingl otpljunu. Da su to bili krokodili, nita ne bih rekao. I
ja sam ve jednom vozio zmije za zooloki vrt, tamo iz
Bandermasina, i kako su samo smrdele, gospodine moj! Ali ovi
guteri, Jensene, vrlo su udne ivotinje. Danju jo kojekako,
danju su u tim bazenima sa vodom; ali nou izgmiu napolje
taptaptaptap . . . vrve po itavoj lai. Stoje na zadnjim
nogama i okreu glavu za ovekom . . . Irac se prekrsti. ite
prema oveku tststs kao prostitutke u Hong-kongu. Nek'
mi bog oprosti, ali mislim da s njima nije sve u redu. Da nije
bilo tako teko nai mesto, ne bih tamo ostao ni asa, Jensi. Ni
asa.
Aha, ree Jensen. Dakle, zato se ti vraa mamici, zar
ne?
Donekle. ovek mora tamo strano da loe da bi uopte
izdrao, a, zna, uz to je kapetan pas. Bio ti je pravi dumbus
to sam, toboe, jednu od tih nakaza caknuo nogom. Pa da,
caknuo sam je, i to s takvim apetitom da sam joj lea prebio!
Da si samo video kako se stari razbesneo; pomodreo je, podigao
me za vrat i bacio bi me u more da nije bilo mate
40
Gregorija.
Zna?
veanin samo klimnu glavom.
Dosta je ve dobio, gospodine rekao je mate i sasuo
mi na glavu afolj vode. A u Kokopu sam poao na kopno.
Dingl otpljunu u dugom niskom luku. Starom je bilo vie stalo
do tih mrcina nego do ljudi! Zna da ih je uio da govore! Tako
mi svega, zatvarao se s njima i satima im govorio. Ja mislim da
ih nekako dresira, kao za cirkus. Ali najudnije je to to ih
zatim puta u vodu. Zaustavi se kraj nekog glupog ostrvceta,
vozi se amcem uz obalu i meri dubinu; potom se zatvori u te
bazene, otklopi hatch
41
sa strane broda i puta te mrcine u
vodu. ovee, one iskau kroz ono prozore jedna za drugom
kao dresirane foke, uvek po deset do dvanaest. A nou
odlazi,stari Toh na obalu s nekakvim sanduiima. ta je u
njima, to ne sme niko da zna. A onda se opet kree dalje.
Dakle, tako ti je to sa starim Tohom, Jensi. udno! Vrlo
udno!. Oi Dinglove se ukoie. Svemogui boe, Jensi, bilo
me je od toga silno strah! Ja sam pio, ovee, pio sam kao lud;
a kad su i guteri tapkali nou po itavom brodu, enili i inili
tststs, onda sam ponekad pomiljao, oho, mladiu, bie to
od tvog lokanja. Ja sam to ve jednom imao u Frisku, zna,
Jensene. Onda sam video sve same pauke. De-li-ri jum, govorili
su doktori u Sailor-hospital-u
42
. Ne znam. Ali posle sam pitao
Big Binga da li je i on to nou video. I on mi je rekao da je,
toboe, video. Kae, video je roenim oima kako jedan guter

40
Pomonika kapetana
41
Otvor
42
Bolnica za mornare
hvata za kvaku i ulazi u kapetanovu kabinu. Pa ne znam; i
Doe je strano lokao. Misli li da je Bing bio u de-liri-jumu?
ta misli?
veanin Jensen je samo slegao ramenima.
A Nemac. Peters je priao da se na Polineziji, kad je dovezao
kapetana na obalu, sakrio iza kamenja i posmatrao ta tamo
stari Toh radi sa tim sanduiima. ovee, kae da su ih ti
guteri sami otvarali kad im je stari dao dleto. A zna li ta je
bilo u tim sanduiima? Navodno, noevi, drue! Ovako dugi
noevi, i harpuni, i takve stvari. Ja, dodue, Petersu ne
verujem, zato to na nosu ima naoare, ali to je udnovato. ta
misli?
Jensiju Jensenu nabrekoe ile na elu. Kaem ti, gunao
je, da taj tvoj Nemac zabada nos u stvari koje ga se ne tiu,
razume li? A ja ti kaem da mu to ne savetujem.
Onda mu to napii! podsmehnu se Irac. Najsigurnija je
adresa pakao, tamo e to valjda dobiti. A zna ta mi je udno?
to stari Toh odlazi s vremena na vreme da poseti svoje gutere
na mestima gde ih je naselio. Tako mi svega, Jensi. Iskrca se
nou na obalu, a vraa se tek ujutru. Reci mi, Jensene, rata bi
tamo iao? Reci mi, ta je u tim paketiima to ih alje u
Evropu? Pogledaj, ovako mali paket, a on to osigura, recimo, na
hiljadu funti sterlinga.
Otkuda to zna namrgodi se veanin jo vie.
ovek zna ono to zna, ree gospodin Dingl vrdajui. A
zna li odakle stari Toh vozi te gutere? Iz avoljeg zaliva! Iz
avoljeg zaliva, Jensi! Ja imam tamo jednog poznanika on je
agent i obrazovan ovek - i on mi je priao da to nisu nikakvi
obueni guteri! Kojeta! Neka neko pria maloj deci da su to
samo ivotinje! Ne daj da te zavaraju, prijane! Gospodin Dingl
znaajno zatrepta oima. Dakle, tako je to, Jensene, da zna!
Meni e ti priati da je Captain van Toh all right!
Da je stari Toh all right, ne bi vozio po svetu avole ... i ne
bi ih sejao svuda po ostrvima kao vai po kouhu. Jensi, za ono
vreme to sam s njim proveo, prevezao ih je nekoliko dobrih
hiljada. ovee, stari Toh je prodao svoju duu! A ja znam ta
mu za to avoli daju. Rubine, bisere i takve stvari! Moe
misliti da.zabadava to ne bi inio.
Jensi Jensen pocrvene. A ta te,se to tie? obrecnu se i
lupi po stolu. Gledaj ti svoja posla!
Mali Dingl podskoi od straha. Molim te, promuca
zbunjeno, ta ti je tako odjednom? . . . Ja samo kaem ta sam
video. Pa ako hoe, onda sam to samo sanjao, zato to si ti u
pitanju, Jensene. Ako hoe, rei u ti da je to delirijum. Ne
sme se na mene ljutiti. Ta zna da sam to ve jednom imao u
Frisku. Teak sluaj, govorili su doktori u Sailor-hospital-u.
ovee, meni se, tako mi svega, uinilo da sam video te
gutere, ili avole, ili tako neto. Ali u stvari nije ih bilo!
Bilo ih je, Pate, ree sumorno veanin. Ja sam ih video.
Ne, Jensi. prigovarao je Dingl. To si ti samo bio u
delirijumu. Stari Toh je all right, ali ne bi trebalo da raznosi te
avole po svetu. Zna ta, kad doem kui, dau da se odslui
misa za njegovu duu. Nek crknem, Jensene, ako to ne
uradim!
Po naoj veri, mrmljao je Jensen turobno, to se ne radi. A
ta misli, da li pomae kad se za nekog slui misa?
Ma, ovee, odlino! uzviknu Irac. Ja sam sluao kod nas
o sluajevima kad je to pomoglo . . . no, no, i u najteim
sluajevima. Uopte protiv avola i slinog, zna?..
Onda u i ja dati da se odslui katolika misa, odlui se
Jens Jensen. Za Captaina van Toha. Ali ja u dati da se
odslui ovde, u Marselju. Ja mislim da to ovde u ovoj velikoj
crkvi daju jevtinije, po fabrikoj ceni.
Mogue, ali irska misa je bolja. ovee, kod nas ima
avoljih mantijaa, koji upravo umeju da araju. Sasvim kao
fakiri ili neznaboci.
Vidi, Pate? ree Jensen, ja bih ti za tu misu dao dvanaest
franaka;. Ali ti si, brajko, gad; ti e to da propije!
Jensi, takav greh ne bih uzeo na svoju duu. Ali, ekaj, da
mi veruje, napisau ti za tih dvanaest franaka priznanicu,
hoe li?
To ne bi bilo ravo, pomislio je veanin koji je voleo red.
Gospodin Dingl je pozajmio pare hartije i olovku i iroko to
rasprostro po stolu. Dakle, ta treba da piem?
Jens Jensen mu'je gledao preko ramena. Napii gore da je
to priznanica.
I Dingl sporo, plazei od muke jezik i kvasei u ustima
olovku, napisa:
PRIZNANICA
ovim potvrujem dasam od Jen Jensena primijo zamisu za
Duu Captna Toha dva 12 franaka
PAT DINGL
Je li dobro tako? upita gospodin Dingl nesigurno, A ko od
nas treba da zadri taj papir kod sebe?
Pa ti, vole, ree veanin ubedljivo. To je zato da ovek ne
zaboravi da je dobio novac.
Tih dvanaest franaka propio je Dingl u Avru, i umesto za
Irsku otiao za Dibuti; ukratko, ta misa nije nikad bila
odsluena, te se toga radi u prirodan tok dogaaja nije umeala
nikakva via sila.
6. JAHTA U LAGUNI

Mr. Eb Leb mirkao je prema suncu koje je zalazilo; hteo je
da na neki nain izrazi kako je to lepo, ali je njegova dragana
Li, alias Miss Lily Valley
43
, pravim imenom gospoica Lilijan
Novak, ukratko, zlatokosa Li, White Lily
44
, krakata Lilijan, i
kako joj se sve do njenih sedamnaest godina tepalo, spavala na
toplom pesku, umotana u upavi kupai ogrta i savijena kao
zaspali pas. Zato Eb nije nita rekao o lepoti sveta, samo je
uzdahnuo mrdajui prstima bosih nogu, jer je izmeu njih
imao zrna peska. Tamo na moru stoji jahta po imenu Glorija
Pikford; tu jahtu dobio je Eb od oca Leba zato to je poloio
ispite na univerzitetu. Otac Leb je dobar ovek. Des Leb,
filmski magnat i tako dalje. Ebe, pozovi nekoliko prijatelja ili
prijateljica pa idi i upozna j malo sveta, rekao je stari gospodin.
Otac Des je dobar ovek. Tamo, dakle, na sedefastoj puini
stoji jahta Glorija Pikford, a ovde u toplom pesku spava milo
bie; Eb uzdahnu od sree. Spava kao malo dete, sirotica. Mr.
Eb oseti neizmernu enju da je nekako zatiti. Upravo, trebalo
bi da se njom zaista oenim, misli mladi gospodin Leb, i pri
tom osea u srcu lep i muan pritisak, sastavljen od vrste
reenosti i straha. Mama Leb se s tim verovatno nee sloiti, a
tata Leb e rairiti ruke: Ti si lud, Ebe. Prosto, roditelji ne
mogu to da shvate, u tome je stvar. I Mr. Eb, uzdiui od
nenosti, pokri krajem kupaeg ogrtaa beliasti zglavak
dragane Li. Glupo je to, mislio je u neprilici, to imam tako
strano dlakave noge.
Boe, kako je ovde lepo; kako je lepo! teta to to Li ne vidi!
Mr. Eb se zagleda u lepu liniju njenih bokova i u nekoj nejasnoj
povezanosti poe da misli na umetnost. Dragana Li je, naime,
umetnica, filmska umetnica. Dodue, jo nije igrala, ali je
vrsto naumila da postane najvea filmska umetnica svih
vekova, a ono to Li naumi, to i sprovede. To je zapravo ono to

43
Drukije, gospoica Lili Valej
44
Bela Lili
mama Leb ne shvata. Umetnica je prosto umetnica i ne moe
biti kao druge devojke. A, uostalom, i druge devojke nisu nita
bolje, zakljui Mr. Eb; na primer, ta Dudi sa jahte, tako bogata
devojka a ja ipak znam da Fred odlazi u njenu kabinu svake
noi, molim, dok ja i Li . . . Prosto, Li nije takva. Ja Bejzbol
Frediju ne zavidim, ree Eb velikoduno, on mi je drug s
univerziteta; ali svake noi to tako bogata devojka ne bi
trebalo da ini. Mislim, devojka iz takve porodice kao to je
Dudi. A Dudi i nije umetnica. (O emu li te devojke katkad
apu, seao se Eb; kako im pri tom svetle oi i kikou se.
Ja s Fredom o takvim stvarima nikad ne govorim.) (Ne bi
trebalo da Li pije toliko koktela, ne zna posle ta govori.) (Kao,
na primer, danas posle podne, to je bilo suvino.) (Mislim na to
kako su se ona i Dudi posvaale koja od njih ima lepe noge.
Razume se, Li. To ja znam.) (A Fred nije trebalo da doe na
tako glupu ideju da organizujemo takmienje lepih nogu. To se
moe raditi negde na Palm Biu, ali ne u privatnom drutvu. A
te devojke moda nisu trebale da zadiu suknje tako visoko. Jer
to ve nisu bile samo noge. Bar Li nije morala. I to upravo pred
Fredom. I tako bogata devojka kao to je Dudi to takoe nije
morala da ini.) (Ja, mislim, nije trebalo da zovem kapetana da
bude sudija. Bilo je to glupo s moje strane. Kako je taj kapetan
pocrveneo, nakostreio brkove i rekao: izvinite vi to, gospodine,
i zalupio vratima! Muno. Uasno muno. Kapetan ne bi
trebalo da bude tako grub. Uostalom, to je moja jahta, zar ne?)
(Istina, kapetan nema kraj sebe nikakvu draganu; i kako li mu
je, siromahu, bilo da gleda takve stvari? Mislim, kad mora da
bude sam.) (A zato je Li plakala kad je Fred rekao da Dudi
ima lepe noge? Zatim je rekla da je Fred nevaspitan; eto, kvari
joj uivanje itavog putovanja .. . Sirota Li!) (I sada te devojke
ne govore. A kad sam hteo da govorim sa Fredom, pozvala ga je
Dudi k sebi kao psa. Fred je ipak moj najbolji drug. Pa razume
se, kad je Dudin dragan, mora da kae da ona ima lepe noge.
Dodue, nije morao da to tvrdi tako odluno. To nije bilo
taktino prema sirotoj Li. Li je u pravu, Fred je neotesanko.
traan neotesanko.) (U stvari, ovo putovanje zamiljao sam
drugaije. Zapravo, koga mi je vraga bio potreban taj Fred!)
Mr. Eb opazi da vie ne gleda sa zanosom sedefasto more ve
da se jako, jako mrgodi, prosejavajui u ruci pesak sa
koljkicama. Bilo mu je teko i nelagodno. Otac Leb je rekao:
idi da vidi malo sveta. Da li smo ve videli deo sveta? Mr. Eb je
nastojao da se seti ta je upravo video, ali nije umeo niega da
se seti sem kako Dudi i dragana Li pokazuju noge, a Fred,
pleati Fred, ui pred njima. Eb se namrgodi jo vie. Kako li
se zove to koralno ostrvo? Taraiva, rekao je kapetan. Taraiva ili
Tahuara ili Taraihatuara-tahuara. Kako bi bilo da se ve
vratimo, a ja u rei starom Desiju, tata, bili smo na
Taraihatuara-ta-huara. (Da bar tog kapetana nisam pozvao,
ljutio se Mr. Eb.) (Moram s Li da razgovaram da takve stvari ne
radi. Boe, kako je dolo do toga da je tako strano volim! Kad
se probudi, govoriu s njom. Rei u joj da bismo se mogli
uzeti.) Mr. Ebu su oi bile pune suza; boe, je li to ljubav ili bol,
ili taj neizmerni bol ve ide uz to to je volim?
Plavo naminkani, sjajni oni kapci dragane Li, slini
nenim koljkicama, zatreperie. Ebe, javi se pospano, zna
ta mislim? Da bi se ovde, na ovom ostrvu, mogao napraviti
divan film.
Mr. Eb je posipao peskom svoje nesreno dlakave noge.
Sjajna ideja, mila moja. A kakav film?
Milo bie Li otvori svoje beskrajno plave oi. Na primer, tako
zamisli da ja na tom ostrvu budem Robinzonka. enski
Robinzon. Zar to nije silno originalna zamisao?
Da, ree Mr. Eb nesigurno.. A kako bi dospela na to
ostrvo?
Sjajno, ree slatki glasi. Eto, naprosto, naa bi se jahta u
buri razbila i svi biste vi potonuli ti, Dudi, kapetan i svi.
I Fred takode? Fred, naime, ume sjajno da pliva.
Glatko elo se natutilo. Onda bi Freda morala da pojede
ajkula. To bi bio divan detalj, zapljeska milo bie ruicama.
Ne misli li da Fred ima za to luaki divno telo?
Mr. Eb uzdahnu. A kako dalje?
A mene bi u besvesti izbacio ovamo na obalu talas. Imala
bih na sebi onu pidamu, onu plavu prugastu to ti se prekjue
tako dopala, Izmeu nenih kapaka ukaza se uzani pogled,
koji je zgodno nagovetavao ensku zavodljivost. Upravo,
trebalo bi da to bude film u boji, Eb. Svako kae da plava boja
divno odgovara mojoj kosi.
A ko bi te tu naao? konkretno upita Mr. Eb.
Milo bie se zamisli. Niko. Onda ne bih bila Robinzon, ako
bi tu bilo ljudi, ree sa iznenaujuom logikom. Zato bi to i
bila tako sjajna uloga, Ebe, to bih uvek bila sama. Zamisli, Lili
Valej u glavnoj i uopte jedinoj ulozi.
A ta bi radila u itavom filmu?
Li se oduprla o lakat. To sam ve smislila. Kupala bih se i
pevala na steni.
U pidami?
Bez nje, ree milo bie. Zar ne misli da bi to bio ogroman
uspeh?
Pa, valjda, ne bi igrala u itavom filmu gola? proguna Eb
s jakim oseanjem neslaganja.
Zato ne? zaudi se milo bie nevino. ta to mari?
Mr. Eb promrmlja neto nerazumljivo.
A zatim, razmiljala je Li, ekaj, ve sam pronala.
Onda bi me odneo gorila. Zna, uasno upavi, crni gorila.
Mr. Eb pocrvene starajui se da sakrije jo vie u pesak
svoje proklete noge. Ovde i nema gorila, odgovori dosta
neubedljivo.
Ima ih. Ovde ima svih moguih ivotinja. Mora na to
gledati umetniki, Eb. Mojoj boji koe bi jako odgovarao gorila.
Da li si zapazio kakve dlake ima Dudi na nogama?
Ne, ree Eb, nesrean zbog ove teme.
Strane noge, iskazivala je svoje miljenje draga osoba i
pogledala na svoje listove. A kad bi me taj gorila poneo u
naruju, pojavio bi se iz praume mlad, divan divljak i ubio bi
ga.
Kako bi bio obuen?
Imao bi luk, odlui drago bie bez kolebanja. I venac na
glavi. Taj divljak bi me zarobio i odneo u logor ljudodera.
Ovde ih nema, pokua Eb da odbrani ostrvo Tahuara.
Ima. Ti ljudoderi bi hteli da me prinesu na rtvu svojim
bogovima i pri tom bi pevali havajske pesme. Zna, onakve kao
oni crnci u restoranu Paradise. Ali onaj mladi ljudoder bi se
u mene zaljubio, uzdahnu draga osoba, oiju irom
razrogaenih od uasa ... a onda bi se jo jedan divljak
zaljubio u mene, recimo, poglavica tih ljudodera ... a zatim
jedan belac
Otkuda tu belac? upita sigurnosti radi Eb.
Taj bi bio njihov zarobljenik. To bi bio, recimo, slavni tenor,
koji je pao u ruke divljacima. To je zato da bi u tom filmu
mogao da peva.
A kako bi bio obuen?
Drago bie je gledalo palce svojih nogu. Morao bi da bude . .
. bez iega, kao ti ljudoderi.''
Mr. Eb zavrte glavom. Mila, to ne bi bilo zgodno. Svi slavni
tenori su strano debeli.
teta, zaali draga osoba. Onda bi ga mogao igrati Fred, a
taj tenor bi samo pevao. Zna li kako se pravi sinhronizacija u
filmu?
Ali Freda je progutala ajkula!
Drago bie se naljuti. Ne sme da bude veliki realista, Ebe.
S tobom se uopte ne moe govoriti o umetnosti. A taj poglavica
bi me svu obavio niskama bisera.
A odakle bi ih uzeo?
Ovde ima mnotvo bisera, tvrdila je Li. I Fred bi se iz
ljubomore boksovao s njim na steni o koju udaraju talasi. Zar
ne misli da bi Fred bio divan kao silueta prema nebu? Zar nije
to divna ideja? Pri tom bi obojica pali u more drago bie se
razvedri. Sad bi mogao doi onaj detalj s a jkulom. to bi
Dudi bila besna kad bi Fred u filmu igrao sa mnom! A ja bih
uzela onog lepog divljaka. Zlatokosa Li poskoi. Stajali bismo
ovde na ovoj obali . . . prema zalazeem suncu . . . sasvim nagi.
. . a film bi se lagano zavravao Li zbaci kupai ogrta.
Idem u vodu.
.. . . nisi obukla kupai kostim, upozori je uasnuto Eb,
okreui se prema jahti da vidi ne gleda li ko; ali drago bie Li
je ve skakutala po pesku prema laguni.
. . . zapravo bolje izgleda u odelu, odazva se u mladom
oveku brutalno hladan i kritiki glas. Eb je bio utuen zbog
nedostatka ljubavnog divljenja i oseao se skoro kao krivac; ali,
well, kad Li ima na sebi haljine i cipele, 'to je . . . well, nekako
lepe.
Moda hoe da kae pristojnije, branio se Eb od ovog
hladnog glasa.
Well, i to. I lepe. Zato tako udno cupka? Zato joj se tako
trese meso na nogama? to to, to ono . . .
Prestani, branio se Eb s uasom. Li je najlepa devojka koja
je ikad odrasla! Ja je silno volim. . .
... i kad nema nita na sebi? ree hladan i kritiki glas.
Eb je skrenuo pogled i gledao jahtu u laguni. Kako je lepa,
kako precizna u svakoj liniji svojih bokova! teta to Fred nije
ovde. Sa Fredom bi se moglo govoriti o tome kako je ta jahta
lepa.
Dotle je drago bie ve stajalo do kolena u vodi, prualo ruke
prema zalazeem suncu i pevalo. Neka se, do avola, ve
okupa, mislio je ljutito Eb. Ali bilo je lepo kad je ovde leala
sklopljenih oiju, savijena u klupko i umotana u ogrta. Mila
Li! I Eb, tronuto uzdahnuvi, poljubi rukav njenog kupaeg
ogrtaa.
Da, mnogo je voli. Voli je tako da to boli.
Iznenada iz lagune odjeknu prodoran krik, Eb se podie na
kolena da bolje vidi. Draga Li cii, mae rukama i bei kroz
vodu prema obali, posre i prska oko sebe. Eb poskoi i potra
prema njoj. ta je, Li?
(Pogledaj kako udno tri, upozoravao ga je hladan i kritiki
glas. Suvie zabacuje noge. Suvie mlatara rukama. To prosto
nije lepo. A uz to jo kokodae, da, kokodae.)
ta se dogodilo, Li? vie Eb i tri joj u pomo.
Ebe, Ebe, muca drago bie i bups! ve se uz njega pripija,
mokra i hladna. Ebe, tamo je bila nekakva ivotinja!
Nije nita, umiruje je Eb. Verovatno neka riba.
Ali kad je to imalo tako stranu glavu, cvili dragana i zariva
mokri nos u Ebove grudi.
Eb hoe da je oinski potape po ramenu, ali na mokrom
telu suvie glasno pljeska.
No, no, guna, pogledaj, tamo vie niega nema.
Li se okrete prema laguni. To je bilo strano, dahnu i poe
naglo da cii: Tamo ... tamo ... vidi?
K obali se lagano pribliavala crna glava, kojoj se njuka
otvarala i zatvarala. Drago bie Li histerino ciknu i poe
oajniki da bei dalje od vode.
Eb je bio u nedoumici. Treba li da trim za Li, da se ne bi
bojala? Ili da ostanem ovde, da pokaem kako se ne plaim te
ivotinje? Odluio se, naravno, za ovo drugo; pristupio je blie
moru, dok nije stajao do lanaka u vodi i sa stisnutim
pesnicama gledao ivotinji u oi. Crna glava je prestala da se
pribliava, udnovato se njihala i coktala: ts, ts. ts.
Eba je bilo malo strah, ali to nije smelo da se pokae. ta
je? uzviknu otro u pravcu te glave.
Ts, ts, ts, itala je glava.
Ebe, Ebe, Ebe, cii draga Li.
Evo me, idem, odazva se Eb i lagano (da se ne bi neto
reklo) koraknu prema svojoj devojci. Jo se zaustavi i okrenu se
strogo prema moru.
Na obali, gde more u pesku ocrtava svoju venu, nestalnu
ipku, stoji na zadnjim nogama neka tamna ivotinja okrugle
glave i uvija se telom. Eb zastade, a srce mu je jako lupalo.
Ts, ts, ts, sikti ivotinja.
Ebe, vapi drago bie poluonesveeno.
Eb se povlai korak po korak ne isputajui iz vida ivotinju;
ona se ne mie, samo okree za njim glavu.
Najzad je Eb kraj svoje mile, koja lei licem okrenutim k
zemlji i piskutavo jeca od straha. To je neka foka, ree Eb
nesigurno. Treba da se vratimo na brod, Li. Ali Li se samo
trese.
To uopte nije nita opasno, tvrdi Eb; hteo bi da klekne
kraj Li, ali mora da viteki stoji izmeu nje i ivotinje. Kad
samo ne bih bio u kupaim gaicama, misli, i kad bih imao bar
depni noi; ili kad bih naao neku batinu ...
Poelo je da se smrkava. ivotinja se opet priblii otprilike na
trideset koraka i zastade. A za njom pet, est, osam istih
ivotinja izronjava iz vode i nesigurno, gegajui se, tapka na
mestu gde Eb uva drago bie Li.
Ne gledaj, Li, dahnu Eb; no to je bilo izlino, jer Li se ne bi
osvrnula ni za ta'na svetu.
Iz mora su izronile nove senke i poele da se pribliavaju u
irokom polukrugu. Ve ih je oko ezdeset, broji Eb. Tamo, ono
svetio, to je kupai ogrta dragog bia Li. Ogrta na kome je
maloas spavala. Dotle su se ivotinje pribliile onom svetlom
to je lealo iroko prostrto na pesku.
Sada je Eb uinio neto samo po sebi razumljivo i
besmisleno, kao onaj ilerov vitez kad je uao u lavlji kavez po
rukavicu svoje dame. Nema druge, po sebi su razumljive i
besmislene stvari koje e mukarci initi dok bude postojao
svet. Ne razmiljajui, uzdignute glave i stegnutih pesnica,
poao je Mr. Eb Leb meu te ivotinje po kupai ogrta drage
osobe Li.
ivotinje su malo odstupile, ali nisu pobegle. Eb uze ogrta,
prebaci ga preko ruke kao toreador i zastade.
Ebe, zapomagalo je ono za njim oajno.
Mr. Eb oseti u sebi ogromnu snagu, i hrabrost, ta je? ree
ivotinjama i priblii im se za korak. ta upravo hoete?
Ts, Ts, zacokta jedna ivotinja i nekako kvaui i staraki
lanu:
Najf!
Najf! odazva se kvakanje malo dalje.
Najf! Najf!
Ebe! '
Ne boj se, Li! doviknu Eb.
Li, kevnu ono pred njim. Li. Li. Ebe!
Ebu je izgledalo kao da sanja. ta je?
Najf!
Ebe, cvilelo je drago bie Li. Doi, doi ovamo!
Odmah. Vi mislite knife. Nemam nikakav no. Neu vam
nita uiniti. ta jo hoete?
Ts, ts, coktala je ivotinja i gegala se k njemu.
Eb se raskorai, s ogrtaem preko ruke, ali ne odstupi. Ts,
ts, ree. ta hoe? Izgledalo je da mu ivotinja prua
prednju apu, ali to se Ebu nije svidelo. ta je? uzviknu skoro
otro.
Najf, zatekta ivotinja i ispusti iz ape neto beliasto kao
kapljice. Ali to nisu bile kapljice, jer su se kotrljale.
Ebe, zajeca Li. Ne ostavljaj me ovde!
Mr. Eb nije vie oseao nikakav strah. Skloni se s puta,
ree i mahnu ivotinji kupaim ogrtaem. ivotinja urno i
nespretno odstupi. Sada se Eb mogao asno da udalji, ali neka
Li vidi kako je on hrabar; sagnuo se po ono beliasto to je
ivotinja ispustila iz ape da bi video ta je to. To su bile tri
tvrde, glatke, mutno-sjajne kuglice. Mr. Eb ih je prineo oima
jer se smrkavalo.
Ebe, jecala je naputena dragana. Ebe!
Idem, uzviknu Mr. Eb. Li, imam neto za tebe! Li, Li,
nosim ti neto! Vrtei kupaim ogrtaem iznad glave, trao je
Mr. Eb po obali kao mladi bog.
Li je uala uurena i tresla se. Ebe, jecala je i cvokotala
zubima. Kako moe ... kako moe ...
Eb sveano klee pred nju: Lili Valej, morski bogovi ili
Tritoni doli su da ti se poklone. Imam da ti saoptim da od
onog vremena kad je Venera izronila iz pene nijedna umetnica
nije na njih ostavila takav utisak kao ti. Kao dokaz svog
divljenja alju ti Eb je pruio ruku ova tri bisera.
Pogledaj.
Ne truaj kojeta, Ebe, cmizdrila je draga osoba Li.
Ozbiljno, Li. Pogledaj, to su pravi biseri!
Pokai, zacvilela je Li i prstima koji su podrhtavali
dohvatila beliaste kuglice. Ebe, jeknu, pa ovo su biseri! To
si naao u pesku?
Ali, Li, mila moja, pa u pesku nema bisera!
Ima, tvrdila je mila osoba. Ispiraju se. Vidi, ja sam ti
govorila da ovde ima mnotvo bisera!
Biseri rastu u koljkama pod vodom, ree Eb skoro sa
sigurnou. Tako mi vere, Li, to su ti doneli Tritoni. Oni su te,
naime, videli kako se kupa. Hteli su da ti ih lino predaju, ali
kad si ih se tako bojala ...
Kad su tako odvratni, ree Li. Ebe, ovo su divni biseri. Ja
jako volim bisere!
(Sad je lepa, ree kritiki glas. Kad klei s biserima na dlanu
no, krasna je, to joj se mora priznati.)
Ebe, i to su mi zaista doneli ti te ivotinje?
To nisu ivotinje, mila, to su morski bogovi. Zovu se
Tritoni.
Draga osoba se nije nimalo zaudila. To je lepo od njih, zar
ne? Oni su veoma mili. ta misli, Ebe, treba li da im se
nekako zahvalim?
Vie ih se ne boji?
Drago bie zadrhta. Bojim se, Ebe molim te, vodi me
odavde!
Eto, vidi, ree Eb. Moramo doi do naeg amca. Hajde i
ne boj se!
Ali kad ... kad nam oni stoje na putu, cvokotala je Li. Ebe,
da li bi hteo da ide do njih sam? Ali ne sme me tu ostaviti
samu!
Preneu te u naruju'', predloi Mr. Eb junaki.
To bi moglo, dahnu draga osoba..
Ali ogrni se ogrtaem, proguna Eb.
Odmah! Gospoica Li popravi obema rukama svoju uvenu
zlatnu kosu. Nisam li strano upava? Ebe, da nema kod
sebe ru za usne?
Eb joj prebaci ogrta preko ramena. Bolje poi ve jednom,
Li!
Bojim se, dahnu drago bie. Mr. Eb je podie u naruje. Li
je izgledala laka kao oblaak. Sto mu muka, tea je nego to si
mislio, je li? ree Ebu hladni i kritiki glas. A sada su ti obe
ruke zauzete, ovee; ako bi te ivotinje pole na nas ta bi
bilo onda?
Da li bi hteo da potri, predloi draga osoba.
Da, dahtao je Eb, teko batrgajui.
U tom asu poe naglo da se smrkava. Eb se pribliavao
onom irokom polukrugu ivotinja. Ebe, tri, tri, brzo,
aptala je Li. ivotinje su poele da se klate i vrte gornju
polovinu tela. Tri, tri brzo, zavapila je draga osoba,
udarajui histerino nogama, a u Ebov vrat zarie se
srebrnasto lakirani nokti.
Do avola, Li, umiri se, zahukta Eb.
Najf! zatekta ono pored njega. Ts-ts-ts. Najf. Li.
Najf. Najf. Najf. Li.
Izaoe iz onog polukruga, i Eb oseti da mu noge propadaju
u vlaan pesak. Spusti me, dahnu drago bie upravo u
trenutku kad su Ebu popustile ruke i noge.
Eb je teko dahtao, briui nadlanicom znoj sa ela. Idi brzo
u amac, naredi drago bie Li. Polukrug tamnih senki se sada
okrenuo elom prema Li i pribliavao joj se. Ts-ts-ts. Najf.
Najf. Li.'
Ali Li nije vikala. Li nije poela da bei. Li je podigla rukav
prema nebu, a kupai ogrta je skliznuo s njenih ramena. Naga
Li mahala je obema rukama prema senkama koje su se klatile i
slala im poljupce. Na njenim drhtavim usnama pojavilo se
neto to bi svako morao da nazove oaravajuim osmehom.
Vi ste tako slatki, ree drhtavi glasi. A bele ruke su se
ponovo ispruile prema tim senkama koje su se njihale.
Hodi da mi pomogne, promrmlja Eb pomalo grubo,
gurajui amac u vodu.
Drago bie Li podie svoj kupai ogrta. Zbogom, mili! ulo
se kako te senke ve ljapkaju po vodi. Brzo, Ebe, ciknu
drago bie gazei prema amcu. Ve su opet tu! Mr. Eb Leb se
oa jniki naprezao da otisne amac u vodu. A onda. je

u njega
ula gospoica Li i mahala rukom u znak pozdrava. Prei na
drugu stranu, Ebe, ne mogu da me vide.
Najf. Ts-ts-ts. E-be!
Najf, ts, najf.
Ts-ts.
Konano se amac zaljuljao na talasima. Mr. Eb se popeo i
zaveslao svom snagom. Jedno veslo udari u nekakvo ljigavo
telo.
Drago bie Li duboko odahnu. Je li da su vrlo mili? Je li da
sam to odlino izvela?
Mr. Eb veslae svom snagom prema jahti. Obuci taj ogrta,
Li, ree pomalo suvo.
Ja mislim da je to bio sjajan uspeh, konstatovala je
gospoica Li. A ovi biseri, Ebe! ta misli, koliko vrede? .
Mr. Eb prestade za trenutak da vesla. Mislim da nisi morala
da im se tako pokazuje, mila.
Gospoica Li se malo uvredi. A ta to mari? Vidi se, Ebe, da
nisi umetnik. Molim te, veslaj, hladno mi je u ovom ogrtau!
7. NASTAVAK POGLAVLJA JAHTA U LAGUNI

Te veeri na jahti Glorija Pikford nije bilo linih sukoba;
samo su se nauni pogledi buno razilazili. Fred (koga je Eb
lojalno podravao) mislio je da su to sigurno morali biti neki
guteri, dok je kapetan nagaao da su sisavci. U moru nema
gutera, tvrdio je kapetan vatreno; ali mlada gospoda s
univerziteta odolevala su njegovim prigovorima; guteri su
nekako vea senzacija. Drago bie Li zadovoljilo se time da su
to bili Tritoni, da su bili naprosto divni i da je to uopte bio
veliki uspeh; a Li (u pidami s plavim prugama, koja se Ebu
toliko sviala) sanjala je blistavih oiju o biserima i morskim
bogovima. Dudi je bila, naravno, ubeena da je sve to ala i
podvala i da su to Li i Eb izmislili, pa je ljutito namigivala na
Freda da se tog ve okane. Eb je mislio da bi Li mogla da
spomene kako je on, Eb, otiao bez straha meu te gutere po
njen kupai ogrta; zato je triput priao kako im je Li davala
silan otpor, dok je on, Eb, gurao amac u vodu, i upravo je
poeo da opisuje to etvrti put; ali Fred i kapetan uopte nisu
sluali, strasno se prepirui oko gutera i sisavaca. (Kao da je
od toga tako mnogo zavisilo ta je to bilo, mislio je u sebi Eb.)
Najzad je Dudi zevnula i rekla da ide na spavanje; pogledala je
znaajno Freda, ali se on ba tada setio da su pre potopa sveta
iveli neki stari, smeni guteri, kako li su se, sto mu gromova,
zvali, diplosaurusi, bigosaurusi, ili tako nekako, i oni su ili na
zadnjim nogama, gospodine moj; Fred je to sam video na jednoj
smenoj naunoj sliici, u tako debeloj knjizi. Silna knjiga,
gospodine, trebalo bi da znate.
Ebe, javila se draga osoba. Imam divnu ideju za film.
Kakvu?
Neto sasvim novo. Zna, naa jahta bi se potopila, a samo
bih se ja spasla na ovo ostrvo, i ivela bih na njemu kao
Robinzonka.
ta biste tu radili? primeti kapetan skeptino.
Kupala bih se i slino, reklo je drago bie prosto. A pri
tom bi se u mene zaljubili ti morski Tritoni... i donosili bi mi
sve same bisere. Zna, sasvim kao u stvarnosti. Zar ne misli
da bi to mogao biti, recimo, prirodnjaki i nauni film? Neto
kao Trader Horn.
Li je u pravu, izjavi najednom Fred. Trebalo bi da te
gutere snimimo sutra uvee za film.
To jest te sisavce, ispravi kapetan.
To jest mene, reklo je drago bie, kako stojim meu tim
morskim Tritonima.
Ali u kupaem ogrtau, uzviknu Eb.
Ja bih obukla onaj beli kupai kostim, rekla je Li. A Greta
bi morala da mi napravi estitu frizuru. Danas sam bila
naprosto strana.
A ko bi to snimio?
Eb. Da bi bar u neemu bio od vajde. A Dudi bi morala da
neim osvetljava kad nastane mrak.
A Fred?
Fred bi imao luk, a na glavi venac; kad bi Tritoni hteli da
me odnesu, onda bi ih ustrelio, zar ne?
Utivo zahvaljujem, kezio se Fred, ali revolver e mi biti
miliji. A trebalo bi, mislim, da i kapetan bude tamo.
Kapetan je borbeno nakostreio brkove. Ne brinite. Ja u
ve uraditi to bude potrebno.
A ta e to biti?
Tri oveka iz posade, gospodine. I dobro naoruani,
gospodine.
Draga Li se draesno zaprepastila. Mislite li da je to tako
opasno, kapetane?
Ne mislim nita, dete, proguna kapetan; ali imam
nareenje od Desa Leba bar to se tie gospodina Eba.
Gospoda su se strasno bacila na tehnike detalje poduhvata.
Eb je namignuo na srdace trebalo bi da ide da spava i
slino. Li je posluno pola; Zna, Ebe, rekla je u svojoj
kabini, ja mislim da e to biti silan film.
Bie, mila, sloio se Mr. Eb i hteo da je poljubi.
Danas ne, Ebe, branila se draga osoba. Mora ipak da
shvati da moram dobro da se usredsredim.
Ceo sledei dan gospoica Li se intenzivno usredsreivala;
jadna sobarica Greta imala je zbog toga pune ruke posla. Bilo
je kupanja s mirisavim solima i esencijama, pranja kose Nur-
blond amponom, masae, pedikira, manikira, ondulacije i
eljanja, peglanja i probanja haljina, prepravljanja i
minkanju i, oigledno, jo mnogo drugih priprema; i Dudi je
bila zahvaena tom urbom i pomagala je dragoj Li. (Ima tekih
trenutaka kad ene umeju da budu jedna prema drugoj zaudo
lojalne, kao to je, na primer, oblaenje.) Dok je u kabini
gospoice Li vladala ova grozniava ivost, gospoda su se
odvojila i rasporeujui po stolu pepeljare i aice s rakijom,
kovali su strategijski plan gde e ko stajati i o emu e se
starati ako bi do ega dolo; pri tom je kapetan bio nekoliko
puta teko uvreen u vezi s pitanjem prestia u komandovanju.
Posle podne su dopremili na obalu lagune aparat za snimanje,
mali mitraljez, korpu sa stolnim priborom i jelom, puke,
gramofon i druge ratne potrebe; to je sve bilo izvrsno
zakamuflirano palmovim liem. Jo pre sunevog zalaska
zauzela su svoja mesta tri naoruana oveka iz posade i
kapetan u ulozi vrhovnog zapovednika. Potom je dovezena na
obalu velika korpa s nekim sitnicama gospoice Lili Valej.
Onda je prispeo Fred sa gospoicom Dudi. Posle toga poe da
zalazi sunce u svoj tropskoj raskoi.
Meutim Mr. Eb po deseti put lupa na vrata kabine
gospoice Li. Mila. ve je zaista krajnje vreme.
Odmah, odmah, odgovara glas srdaca. molim te, ne
nerviraj me! Ta moram da se obuem, zar ne?
Kapetan, meutim, ispituje situaciju. Tamo na glatkoj
povrini zaliva blista se ravan, dugaak pojas, koji deli
ustalasano more od tihe dubine lagune. Kao da je tamo pod
vodom neki nasip ili valolom, misli kapetan; moda je to pesak
ili koralna stena, ali izgleda gotovo kao neko vetako delo.
udno mesto. Na mirnoj povrini lagune pojavljuju se tu i tamo
crne glave i kreu prema obali. Kapetan stiska usne i hvata se
nemirno za revolver. Bilo bi bolje, misli, da su te enske ostale
na lai. Dudi poinje da drhti i grevito se dri Freda. Kako je
snaan, misli, boe, kako ga volim!
Najzad se od jahte otiskuje poslednji amac. U njemu je
gospoica Lili Valej u belom kupaem trikou i u providnom
dressing-gown-u
45
, u kome e verovatno biti izbaena iz mora
kao brodolomnica; dalje mis Greta i Mr. Eb. Zato tako sporo
vesla, Ebe, prebacuje mu srdace. Mr. Eb vidi one crne glave
kako se kreu prema obali i ne govori nita.
Ts-ts.
Ts.
Mr. Eb izvlai amac na pesak i pomae dragoj osobi Li i
gospoici Greti da izau. Tri brzo k aparatu, apue
umetnica. A kad ti kaem sad, poni da snima.
Pa ve se ne vidi, primeuje Eb.
Onda Dudi mora da osvetljava. Greto!
Dok Mr. Eb Leb zauzima mesto kraj aparata, nameta se
umetnica na pesku kao umirui labud, a gospoica Greta
udeava nabore njenog dressing gown-a. Nek
!
mi se malo vidi
noga, apue brodolomnica. Gotovo? Bei! Ebe, sad.
Eb je poeo da okree ruicu. Dudi, svetlo! Ali se nikakvo
svetlo nije upalilo. Iz mora se pojavljuju senke koje se klatei
pribliuju prema Li. Greta zatvara rukom usta da ne bi vikala.
Li, zove Mr. Eb, Li, bei!
Najf! Ts-ts-ts Li. Li. Ebe!

45
Penjoaru
Neko otkoi revolver. Do avola, ne pucaj! sike kapetan.
Li, zove Eb i prestaje da snima. Dudi, svetlo!
Li polagano, gipko ustaje i die ruke prema nebu. Kao pero
lak dresing-gaun klizi joj sa ramena. Sada tamo stoji blistavo
bela Lili, pruajui arobno ruke iznad glave, kao to ine
brodolomnici kad e bude iz nesvestice. Mr. Eb je poeo besno
da okree ruicu. Sto mu muka, Dudi, osvetljavaj!
Ts-ts-ts.
Najf.
Najf.
E-be!
Crne senke se njiu i krue oko bele Li. ekajte, ekajte, to
ve nije igra. Li ve ne prua ruke iznad glave, nego gura neto
od sebe i cii. Ebe, Ebe, neto me je dodirnulo! U tom
trenutku se upali zasenjujue svetlo, Eb brzo okree ruicu,
Fred i kapetan tre sa revolverima prema Li koja ui i muca od
straha. U isti mah,mogle su se pri jakoj svetlosti videti desetine
i stotine tih dugakih, crnih senki kako beei klize u more. U
isti mah i dva mornara bacaju mreu na jednu senku koja bei.
U isti mah Greta gubi svest, padajui kao vrea. U isti mah
prasnula su dva ili tri pucnja, neto je pljusnulo i uzburkalo
more. Dva mornara s mreom lee na neem to se pod njima
savija i koprca, a svetlo u ruci gospoice Dudi se ugasi.
Kapetan je osvetlio depnom lampom. Dete, nije vam se
nita dogodilo?
Dodirnulo me neto za nogu, cvilelo je srdace. Frede, to
je bilo strano,
Sada je stigao i Mr. Eb sa svojom depnom lampom. To je
bilo kolosalno, rekao je buno, ali je trebalo da Dudi ranije
osvetli.
Nije htelo da svetli, promuca Dudi. Je li da nije htelo da
svetli, Frede?
Dudi se bojala, opravdavao ju je Fred. asti mi, ona to
nije namerno uinila, zar ne, Dudi?
Dudi se uvredila; no dotle su se pribliila i ona dva
mornara, vukui u mrei neto to se praakalo kao velika riba.
To je ovde, kapetane. I ivo.
Grdoba je trcala iz sebe nekakav otrov. Ruke su mi pune
plikova. Pee to kao eravica.
v

Mene je takode dodirnula, cvilela je gospoica Li. Posvetli,
Ebe! Pogledaj, nemam li tu plik!
Ne, nema tu nita, mila, uveravao ju je Eb; umalo to je
nije poljubio na to mesto iznad kolena koje je mila zabrinuto
trljala. Bilo je to neto hladno, brr, alilo se srdace Li.
Izgubili ste biser, madam, rekao je jedan mornar i pruio Li
kuglicu koju je podigao sa peska.
Hriste boe, uzviknu Li, oni su mi opet doneli bisere!
Deco, poite da traite bisere! Ovde e biti mnotvo bisera to
su mi ti siromaci doneli! Zar nisu divni, Frede? Evo i ovde je
biser!
I ovde!
Tri depne lampe okrenule su svoje svetlee krugove prema
zemlji.
Naao sam jedan ogroman!
Taj pripada meni, uzviknu srdace Li.
Frede, javila se hladno gospoica Dudi.
Odmah, rekao je gospodin Fred, puzei na kolenima po
pesku.
Frede, hou da se vratim na lau!
Neka te neko tamo odveze, posavetovao je Fred zaposleno.
Do avola, ala je ovo zanimljivo!
Tri gospodina i gospoica Li kretali su se dalje po pesku kao
veliki svici.
Ovde su tri bisera, rekao je kapetan.
Da vidim, da vidim, ciala je Li oduevljeno i jurila na
kolenima za kapetanom. U tom trenutku blesnulo je
magnezijumovo svetio i zakloparala ruica filmskog aparata.
Tako, sad ste tu, izjavila je osvetniki Dudi. To e biti
kolosalan snimak za novine. Ameriko drutvo trai bisere!
Morski guteri gaaju ljude biserima.
Fred je seo. Sto mu gromova, Dudi ima pravo. Deco, to
moramo dati u novine!
Li je sela. Dudi je srce! Dudi, snimaj nas jo jednom, ali
spreda.
Mnogo bi izgubila, mila moja, mislila je u sebi Dudi.
Deco, rekao je Mr. Eb, bolje bi bilo da traimo bisere.
Dolazi plima.
U mraku na obali mora pokrenula se crna treperava senka.
Li je vrisnula. Tamo, tamo
Tri depne lampe bacile su svetlost na tu stranu. Bila je to
samo Greta, koja je kleei traila po mraku bisere.
Li je drala na krilu kapetanovu kapu sa dvadeset i jednim
zrnom bisera. Eb je nalivao, a Dudi je navijala gramofon. Bila
je beskrajna zvezdana no, uz veni um mora.
Kakav emo naslov tome da damo! uzvikivao je Fred.
Kerka industrijalca iz Milvokija snima za film fosilne gmizavce.
Prepotopski guteri klanjaju se Lepoti i Mladosti, predlagao
je Eb poetino.
Jahta Glorija Pikford pronalazi nepoznate stvorove.
savetovao je kapetan. Ili Zagonetka ostrva Tahuara.
To bi bio samo podnaslov, ree Fred. Naslov mora da kae
neto vie.
Na primer: Bejzbol Fred bori se s udovitima, javi se
Dudi. Fred je bio divan kad ih je jurio! Samo da na tom filmu
to dobro izie!
Kapetan se nakalja. Ja sam, naime, pre potrao; gospoice
Dudi; ali da ne govorimo o tome! Ja mislim da bi naslov
trebalo da zvui nauno, gospodine moj. Trezveno i . . .
ukratko, nauno. Preluvijalna fauna na ostrvu u Pacifiku.
Preliduvijalna, popravljao je Fred. Ne, previdualna! Do
avola, kako? Antiluvijalna? Anteduvijalna. Ne, to ne ide.
Moramo da damo neki jednostavniji naslov da bi to svako
mogao izgovoriti. Dudi je snalaljiva osoba.
Antediluvijalna, rekla je Dudi.
Fred je vrteo glavom. Previe dugako, Dudi. Due nego ta
udovita i to s repom. Naslov mora da bude kratak. Ali, Dudi
je kolosalna, zar ne? Recite, kapetane, zar nije sjajna?
Jeste, sloio se kapetan. Divna devojka.
ovek na svom mestu, kapetane, ree zahvalno mladi din:
Deco, kapetan je silan ovek. Ali predluvijalna fauna je
glupost! To nije nikakav naslov za novine. Vie bi odgovaralo
Ljubavnici na Bisernom ostrvu ili tako neto.
Tritoni zasipaju biserom Belu Lili, viknu Eb. Posejdonovo
carstvo odaje poast! Nova Afrodita!
Glupost! protestovao je Fred ljutito. Nikakvi Tritoni nikada
nisu postojali. To je nauno dokazano, mladiu! A nije
postojala ni Afrodita, je li da nije postojala, Dudi? Sukob ljudi
sa praguterima! Hrabri kapetan juria na prepotopska
udovita! ovee, takav naslov mora da bude sve!
Vanredno izdanje, izvikivae Eb. Filmsku umetnicu
napadaju morska udovita! Seksepil moderne ene pobeduje
pradavne gutere! Fosilni gmizavci daju prednost blondinkama!
Ebe, javi se srdace Li. Ja imam ideju!
Kakvu!
Za film. To bi bila divna stvar, Ebe. Zamisli da se kupam na
obali mora ...
Taj triko ti silno stoji, Li, uzviknu Eb u asu.
Zar? A ti Tritoni bi se zaljubili u mene i odneli me na dno
mora. I ja bih bila njihova kraljica.
Na morskom dnu?
Da, pod vodom. U njihovom tajanstvenom carstvu, zna? Pa
oni tamo imaju gradove i sve drugo.
Mila, pa ti bi se tamo morala udaviti!
Ne boj se, umem ja da plivam, ree draga Li bezbrino.
Samo jedanput dnevno, isplivala bih na obalu da se nadiem
vazuha. Li je izvela vebu disanja spojenu s nadimanjem
prsiju i pokretima ruku kao pri plivanju. Otprilike tako, zna?
A na obali bi se u mene zaljubio, recimo, mladi ribar. I ja u
njega. Silno, uzdahnu srdace. Zna, on bi bio tako lep i
snaan! A ti Tritoni hteli bi da ga udave, ali ja bih ga spasla i
pola bih s njim u njegovu kolibu. Pa bi nas Tritoni tamo
opsedali, no, a onda biste, na primer, doli vi da nas
spasete.
Li, ree Fred ozbiljno, to je toliko glupo da bi se, tako mi
svega, moglo snimiti. udiu se ako stari Des od toga ne
napravi veliki film.
Fred je imao pravo; ispao je od toga, u svoje vreme, veliki
film produkcije' Jesse Loeb Pictures s gospoicom Lili Valej u
glavnoj ulozi; zatim je u njemu bilo zaposleno est stotina
Nereida. jedan Neptun i dvanaest hiljada statista preobuenih
u razliite prepotopske gutere. Ali pre nego to je do toga
dolo, proteklo je mnogo vode i zbilo se mnogo dogaaja, a
posebno ovo:
1. Zarobljena ivotinja uvana je u kadi u kupatilu srdaca
Li, radovala se dva dana ivom interesovanju itavog drutva;
treeg dana je prestala da se kree, a gospoica Li je tvrdila da,
sirota, tuguje; etvrtog dana poela je da smrdi te je morala da
bude izbaena u poodmaklom stanju raspadanja.
2. Od snimaka napravljenih na laguni bila su za upotrebu
samo dva. Na jednom mila Li unula je od straha, oajno
maui rukama prema uspravljenim ivotinjama. Svi su tvrdili
da je to divan snimak. Na drugom su se mogla videti tri
mukarca i jedna devojka kako klee s nosevima skoro do
zemlje; svi su bili leima okrenuti te je izgledalo kao da se
neemu klanjaju. Ovaj snimak je uniten.
3. Sto se tie predloenih naslova za novine, upotrebljeni su
skoro svi (ak i ono: antediluvijalna fauna) u stotinama i
stotinama amerikih i uopte svetskih novina, nedeljnih listova
i magazina; tome je bio dodat i opis itavog dogaaja s mnogo
pojedinosti i snimci; kao, fotografije mile Li medu guterima,
fotografija samog gutera u kadi, fotografija same Li u toaleti za
kupanje, fotografija gospoice Dudi, Mr. Eba Leba, Bejzbola
Freda, kapetana jahte, same jahte Glorije Pikford, samog
ostrva Taraiva i pojedinih bisera poredanih na crnom somotu.
Time je karijera mile Li bila osigurana; ak je odbila da nastupa
u varijeteu i izjavila novinskim reporterima da namerava da se
posveti samo umetnosti.
4. Nalo se, naravno, ljudi koji su pod vidom strunog
obrazovanja tvrdili da ukoliko se moe suditi prema
snimcima nisu u pitanju pradavni guteri ve neka vrsta
dadevnjaka. Jo struniji ljudi tvrdili su da ta vrsta
dadevnjaka nije u nauci poznata, pa zato uopte ne postoji. O
tom se u tampi razvila duga debata, koju je zavrio profesor
D. V. Hopkins (jelski univ.) izjavom da je ispitao izloene
snimke i da ih smatra za falsifikat (hoax) ili za filmski trik; da
snimljene ivotinje donekle lie na dadevnjaka, golemog sa
skrivenim krgama (Cryptobranchus japonicus, Sieboldia
maxima, Tritonregas Sieboldii ili Megalobatrachus Sieboldii). ali
da je netano, neveto i upravo diletantski imitiran. Ovim je
bila stvar za due vreme reena.
5. Najzad, u pogodno vreme, oenio se Mr. Eb Leb
gospoicom Dudi. Njegov najbolji prijatelj Bejzbol Fred bio mu
je svedok na venanju odranom s velikom pompom uz uee
mnogih uglednih linosti iz politikih, umetnikih i drugih
krugova.
8. ANDRIAS SCHEUCHZERI

Ljudskoj radoznalosti nema kraja. Ljudima nije bilo dovoljno
to je profesor D. V. Hopkins (Jelski univ.), najvei autoritet
tog vremena u oblasti reptilija, proglasio one zagonetne
stvorove za nenaunu prevaru i istu fantaziju; u strunoj
tampi i u novinama poele su da se mnoe vesti o pojavi na
najrazliitijim mestima Tihog okeana dosad nepoznatih
ivotinja, slinih dinovskim dadevnjacima. Prema relativno
verodostojnim podacima, nalazita su bila na Solomonskim
ostrvima, na ostrvu Shutenovom, na Kapingamarangi,
Butaritari i Tapeteuea, dalje, na itavoj grupi manjih ostrva:
Nukufetau, Funafutu, Nukonono i Fukaofu. Zatim ak na
Hiau, Uahuka, Uapu i Pukapuka. Navodile su se prie o
avolima kapetana van Toha (uglavnom u melanezijskoj
oblasti) i o Tritonima gospoice Lili (uglavnom u Polineziji).
Novine su smatrale da je, verovatno, re o razliitim vrstama
podmorskih i prepotopskih udovita, naroito zato sto je
nastala letnja sezona pa nije bilo o emu da se pie. Podmorska
udovita imala su kod italaca velik uspeh. Naroito u SAD.
Tritoni su uli u modu. U Njujorku se trista puta prikazivala
bogato opremljena revija Posejdon sa trista najlepih Tritonki,
Nereida i Sirena; u Majamiju i na kalifornijskim plaama
omladina se kupala u kostimima Tritona i Nereida (tj. tri niza
bisera i nita vie), dok je u srednjim i srednjozapadnim
dravama neobino ojaao pokret za suzbijanje nemorala
(P.S.N.); pri tom je dolo i do javnih istupa; nekoliko crnaca bilo
je koje obeeno, koje spaljeno.
Najzad je iziao u The National Geographic Magazine bilten
Naune ekspedicije Kolumbijskog univerziteta (u izdanju D. S.
Tinkera, takozvanog kralja konzervi); taj izvetaj su potpisali: P.
L. Smit, V. Klajnmit, arls Kovar, Luj Foleron i D. Herero,
dakle kapaciteti svetskog glasa, naroito u oblasti ribljih
parazita, vretenastih glista, biologije rastinja, infuzorija i biljnih
vai. Iz opirnog izvetaj a uzimamo sledee:
. . . Na ostrvu Rakahanga ekspedicija se prvi put srela sa otiscirna
zadnjih nogu dosad nepoznatog, dinovskog dadevnjaka. Otisci su
petoprsti, duina prstiju tri do etiri santimetra. Prema broju tragova
reklo bi se da obala ostrva Rakahanga mora da upravo vrvi od tih
dadevnjaka: Poto tu nije bilo otisaka prednjih nogu (izuzev jednog
etvoroprstog otiska, oigledno mladuneta), ekspedicija je zakljuila da
se ti dadevnjaci verovatno kreu na zadnjim udovima.
Napominjemo da na. ostrvcetu Rakahanga ne postoji ni reka ni
movara; ti dadevnjaci ive, dakle, u moru i svakako su jedini
predstavnici svoje vrste koji nastanjuju pelagiku oblast. Poznato je,
dakako, da aksolotl meksiki (Amblystoma mexicanum) boravi u slanim
jezerima; ali o pelagikim dadevnjacima (koji ive u moru) ne nalazimo
pomena u klasinom delu V. Korngokla Vodozemci repati (Urodela),
Berlin, 1913.
. . . ekali smo do posle podne da bismo ulovili ili bar opazili ivi
primerak, ali uzalud. Sa aljenjem smo naputali ljupko ostrvce
Rakahanga, gde je D. Hereru polo za rukom da nade lepu novu vrstu
insekata.
Daleko vie sree imali smo na ostrvu Tongareva. ekali smo na obali
s pukama u ruci. Po sunevom zalasku pojavile su se iz vode glave
dadevnjaka, srazmerno velike i donekle spljotene. asak kasnije izili
su dadevnjaci na pesak gegajui se dosta spretno na zadnjim nogama. U
sedeem stavu bili su visoki neto preko metar. Posedali su u irokom
krugu i poeli da naroitim pokretima vrte gornju polovinu tela; izgledalo
je kao da igraju. V. Klajnmit je ustao da bi bolje video. Tad su
dadevnjaci prema njemu okrenuli glave i za trenutak se potpuno ukoili;
zatim su poeli da mu se pribliavaju prilinom brzinom, isputajui
piskave i tektave glasove. Kad su bilina sedam koraaji od njega, pucali
smo u njih iz puaka. Poeli su vrlo brzo da bee i jurnuli u more; to vee
se vie nisu pojavljivali. Na obali su ostala samo dva mrtva dadevnjaka i
jedan s prebijenom kimom, koji je isputao naroiti zvuk kao ogod,
ogod, ogod. Docnije je uginuo kad je V. Klajnmit otvorio njegovu plunu
duplju . . . (Sleduju anatomske pojedinosti koje mi, laici, ionako ne
bismo razumeli. Strune itaoce upuujemo na navedeni bilten.)
Re je, dakle, kako se vidi iz navedenih znakova, o tipinom lanu
repatih vodozemaca (Urodela) kojima, kao to je svakome poznato,
pripada familija pravih dadevnjaka (Salamandrida) obuhvatajui red
vodenih gutera (Tritones) i dadevnjaka (Salamandrae) i familiju
dadevnjaka punoglavaca (Ichtyoidea), obuhvatajui dadevnjake sa
skrivenim krgama (Cryptobranchiata) i dadevnjake sa krgama
(Phanerobranchiata). Dadevnjak otkriven na ostrvu Tongareva izgleda
da je najvie srodan dadevnjacima-punoglavcima sa skrivenim krgama;
u mnogo emu, a poglavito svojom veliinom, podsea na japanskog
dadevnjaka golemog (Megalobatrachus Sieboldii) ili na amerikog
helbendera, zvanog barski avo, ali se razlikuje od njega dobro
razvijenim ulnim organima i duim, snanijim udovima, koji mu
omoguavaju da se kree dosta okretno u vodi i na suvu. (Slede dalje
pojedinosti uporedne anatomije.)
... Kad smo ispreparirali kosture ubijenih ivotinja, doli smo do
najzanimljivijeg saznanja: da se, naime, kostur tih dadevnjaka
podudara skoro savreno s fosilnim otiskom kostura dadevnjaka, koji je
pronaao na kamenoj ploi iz eningenskih kamenoloma dr Johanes
Jakub ojhcer i prikazao ga u spisu Homo diluviitestis, koji je izdan
godine 1726. itaocima koji su manje upoznati neka bude napomenuto
da je reeni dr ojhcer smatrao ovaj fosil za ostatke prepotopskog oveka.
Ovde priloena slika pie on, koju iznosim pred ueni svet u lepom
drvorezu, odista je, bez ikakve sumnje, slika oveka koji je bio svedok
potopa sveta: nema tu linija iz kojih bi bujna mata morala tek da
sastavi neto to bi liilo na oveka, ve je svuda potpuno slaganje s
pojedinim delovima ljudskog kostura i savrena simetrinost.
Okamenjeni ovek, prikazan ovde na slici to je spomenik izumrlog
oveanstva stariji od svih rimskih, grkih pa ak i egipatskih i svih
istonih nadgrobnih spomenika uopte. Docnije je Kivije prepoznao u
eningenskom otisku kostur okamenjenog dadevnjaka koji je bio nazvan
Cryptobranchus primaerus ili Andrias Scheuchzeri Tschudi te je smatran
za davno izumrlu vrstu. Osteolokim uporedivanjem polo nam je za
rukom da identifikujemo nae dadevnjake s toboe izumrlim
pradadevnjakom Andrjasom. Tajanstveni praguter, kako su ga novine
nazivale, nije nita, drugo nego fosilni dadevnjak skrivenih krga Andrias
Scheuchzeri ili, ako je potrebno novo ime, Cryptobrachus Tinekeri crcctus
ili Dadevnjak golemi polinezijski.
. . . Ostaje zagonetka zato je ovaj zanimljivi dadevnjak izmakao sve
dosad panji naunika, mada se, bar na ostrvima Rakahanga i
Tongareva iz arhipelaga Manihiki, nalazi masovno. ak ga ni Randolf i
Montgomeri u svom spisu Dve godine na ostrvima Manihiki (1885) ne
pominju. Tamonji stanovnici tvrde da se ta ivotinja koju, uostalom,
smatraju za otrovnu poela pojavljivati tek pre est ili osam godina.
Priaju da morski avoli umeju da govore (!) i da grade u zalivima gde
ive itave sisteme nasipa i bedema, nalik na podmorske gradove;
navodno, u njihovim zalivima voda je preko cele godine mirna kao u
ribnjaku; navodno, kopaju pod vodom mnogo metara dugake jame i
hodnike u kojima borave preko dana; navodno, nou kradu s njiva slatke
krompire i jamovo korenje, i odnose ljudima motike i druge alatke. Ljudi
ih uopte ne vole, pa ak ih se i boje; u mnogim sluajevima radije su se
selili na druga mesta. Jasno je da su u pitanju sasvim primitivne prie i
praznoverice, zasnovane jedino na odvratnom izgledu i uspravnom,
donekle ljudskom hodu bezopasnih golemih dadevnjaka..
S velikom opreznou treba takoe primiti i vesti putnika, prema
kojima se ovi dadevnjaci nalaze i na drugim, ostrvima, a ne samo na
Manihiki. Zato se moe, bez najmanje sumnje, odrediti recentan otisak
zadnje noge naen na obali ostrva Tongatabu koji je publikovao kapetan
Kroase u La Nature kao otisak noge Andriasa Scheuchzerija. Ovaj nalaz
je naroito vaan zbog toga to vezuje pojavu na ostrvima Manihiki s
oblau australijsko-novozelandskom, gde se sauvalo toliko ostataka
razvoja prastare faune. Setimo se prepotopskog gutera, Haterija ili
Tuatare, koji do danas ivi na Stefenovu ostrvu. Na tim usamljenim
ostrvcima, veinom malo naseljenim i gotovo nedirnutim civilizacijom,
mogli su se pojedinano sauvati ostaci ivotinjskih tipova koji su na
drugim mestima ve izumrli. Fosilnom guteru Hateriju pridruuje se
sada, zahvaljujui gospodinu D. S. Tinkeru, prepotopski dadevnjak..
Dobri dr Johanes Jakub ojhcer doiveo bi sada uskrsnue svog
eningenskog Adama . . .
Ovaj ueni bilten zaista bi bio dovoljan da nauno potpuno
osvetli pitanje zagonetnih morskih udovita o kojima je ve
bilo toliko govora. Na nesreu, istovremeno s njim iziao je
izvetaj holandskog istraivaa van Hogenhouka, koji je uvrstio
ove goleme dadevnjake sa skrivenim krgama u familiju
pravih dadevnjaka ili Tritona pod imenom Megatriton
moluccanus i utvrdio njihovu rasprostranjenost na holandsko-
sundskim ostrvima Dilolo, Morotai i Ceram; zatim izvetaj
francuskog naunika dr-a Minjara koji ih je definisao kao
tipine salamandre i oznaio kao njihova prvobitna boravita
francuska ostrva Takaroa, Rangiroa i Raroira i nazvao ih
sasvim jednostavno Cryptobranchus salamandroides; dalje,
izvetaj H. V. Spensea koji je u njima raspoznao novu familiju
Pelagidae, poreklom s Dilbertovih ostrva, podobne da dobije
strune osobine vrste Pelagotriton Spencei. Mr. Spenseu polo
je za rukom da dopremi jedan ivi egzemplar u londonski
zooloki vrt; ovde je postao predmet daljeg ispitivanja, iz kojeg
je iziao pod nazivom Pelagobatrachus Hookeri, Salamandrops
maritimus, Abranchus giganteus, Amphiuma gigans i mnogim
drugim. Neki naunici su tvrdili da je Pelagotriton Spencei
istovetan sa Cryptobranchus Tinekeri i da Minjarov
salamander nije nita drugo nego Andrias Scheuchzeri; bilo je
zbog toga mnogo sporova oko prioriteta i oko drugih, isto
naunih pitanja, Na taj nain se dogodilo da je na kraju
biologija svakog naroda imala svoje sopstvene goleme
dadevnjake i u naunom pogledu najee pobijala goleme
dadevnjake drugih naroda. Stoga, sve do kraja, u tom itavom
velikom pitanju dadevnjaka nije s naune strane moglo
konano doi do dovoljno jasnog zakljuka.
9. ENDRJU OJHCER

I dogodilo se jednog etvrtka, kad je londonski Zooloki vrt
zatvoren za graanstvo, da je gospodin Tomas Gregs, uvar u
paviljonu gutera, istio bazene i terarijume svojih tienika.
Bio je sasvim sam u odeljenju dadevnjaka, gde je bio izloen
golemi japanski dadevnjak, ameriki helbender, Andrias
Scheuchzeri i mnotvo sitnih vodenih gutera, dadevnjaka,
aksolotla, jeguljastih malih nalivnjaka, sirena i ovejih ribica,
rebronoa i krgaa. Gospodin Gregs je okretno rukovao krpom
i metlom zviduui Annie Laurie. Najednom neko iza njega
kretavo ree:
Gledaj, mama!
Gospodin Tomas Gregs se okrete, ali nikog tamo nije bilo,
samo je helbender ljapkao po svojoj bari, a onaj veliki crni
dadevnjak, onaj Andrias, naslanjao se prednjim apicama o
ivicu suda i vrteo trupom. To mi se uinilo, mislio je gospodin
Gregs produujui sa ienjem poda da je sve zvidalo.
Gledaj, dadevnjak, ulo se iza njega.
Gospodin Gregs se brzo okrete; onaj crni dadevnjak, onaj
Andrias, gledao je u njega miui donjim kapcima.
Brr, ala je odvratan, ree odjednom dadevnjak. Idi odatle,
srdace!
Gospodin Gregs je zinuo od zaprepaenja. ta!?
Ne ujeda? kreketao je dadevnjak.
Ti... ti ume da govori? mucao je gospodin Gregs, ne
verujui svojim ulima.
Ja ga se bojim, izusti dadevnjak. Mama, ta jede?
Kai dobar dan, ree zaprepaeni gospodin Gregs.
Dadevnjak izvi telo. Dobar dan. Dobar dan. Smem li da mu
dam kola?
Gospodin Gregs se mai zbunjeno u dep i izvue komadi
zemike. Evo ti, uzmi!
Dadevnjak uze zemiku u apicu i poe da je gricka.
Gledaj, dadevnjak! groktao je zadovoljno. Tata, zato je tako
crn? Naglo se zagnjurio u vodu i pomolio samo glavu. Zato,
je u vodi? Zato? Uh, to je gadan!
Gospodin Tomas Gregs poea od zaprepaenja potiljak.
Aha, to on ponavlja ono to uje od ljudi. Reci: Gregs,
pokuao je s tim.
Reci Gregs', ponavljao je dadevnjak.
Gospodin Tomas Gregs.
Gospodin Tomas Gregs.
Dobar dan, gospodine.
Dobar dan, gospodine. Dobar dan. Dobar dan, gospodine.
Izgledalo je da se dadevnjak ne moe nasititi prianja. Gregs
ve vie nije znao ta da mu kae; gospodin Tomas Gregs nije
bio previe govorljiv ovek. Sada umukni, ree, a kad budem
gotov, uiu te da govori.
Sada umukni, mrmljao je dadevnjak. Dobar dan,
gospodine. Gledaj, dadevnjak! Uiu te da govori.
Samo, uprava Zoolokog vrta nije rado gledala na to da
uvari ue svoje ivotinje nekim vetinama; slon je neto drugo,
ali ostale ivotinje slue za pouku, a ne da bi izvodile neto kao
u cirkusu. Zbog toga je gospodin Gregs provodio vreme u
dadevnjakom oeljenju manje-vie potajno, kad tamo nije
bilo nikoga. Poto je bio udovac, niko se nije udio njegovu
usamljivanju u paviljonu gutera. Svaki ovek ima svoje
naroite sklonosti. Uostalom, u odeljenje dadevnjaka dolazilo
je malo ljudi; pre bi se reklo da je krokodil uivao optu
popularnost, a Andrias Scheuchzeri provodio je svoje dane u
relativnoj samoi.
Jednom, kad se ve smrkavalo i paviljoni se zatvarali,
prolazio je upravnik Zoolokog vrta, ser arls Vigam kroz neka
odeljenja da bi se uverio da li je sve u redu. Kad je prolazio kroz
odeljenje dadevnjaka, u jednom bazenu je zapljusnulo i neko
je kreketavo rekao: Dobro vee, gospodine.
Dobro vee, odgovori upravnik iznenaeno. Ko je tamo?
Oprostite, gospodine, ree kreketavi glas. To nije gospodin
Gregs.
Ko je tamo? ponovi upravnik.
Endi Endru ojhcer.
Ser arls je priao blie posudi. Tamo je samo dadevnjak
sedeo uspravno i nepomino. Ko je ovde govorio?
Endi, gospodine, rekao je dadevnjak. Ko ste vi?
Vigam, uzviknu ser arls zaprepaeno.
Milo mi je, ree Andrias Scheuchzeri utivo. Kako ste?
Do avola! zaurla ser arls. Gregs, ej, Gregs! Dadevnjak
se pomae i sakri brzo kao strela u vodu.
Na vrata grunu Tomas Gregs zadihan i usplahiren. Molim,
gospodine?
Gregs, ta ovo znai? obrecnu se ser arls. .
Neto se dogodilo, gospodine? zamuca gospoin Gregs
nesigurno.
Ta ivotinja tu govori!
Oprostite, gospodine, ree gospodin Gregs smeteno.
Neemo tako, Endi. Hiljadu puta sam vam rekao da ne treba
da dosaujete ljudima svojim prianjem. Molim za izvinjenje,
gospodine, to se vie nee desiti.
Vi ste toga dadevnjaka nauili da govori?
Ali on je poeo, gospodine, branio se Gregs.
Nadam se da se to nee ponoviti, Gregs, ree strogo ser
arls. Pripaziu na vas.
Posle izvesnog vremena sedeo je ser arls s profesorom
Petrovom i razgovarao o takozvanoj ivotinjskoj inteligenciji, o
uslovnim refleksima i o tome kako popularni nazori precenjuju
aktivnost razuma kod ivotinja. Profesor Petrov izrazio je svoju
sumnju u elberfeldske konje, koji su, toboe, umeli ne samo da
raunaju ve i da stepenuju; ta ni normalan, obrazovan ovek
nije ume da korenuje, rekao je veliki naunik. Ser arls se
setio Gregsovog dadevnjaka koji govori. Ja ovde imam
dadevnjaka, poe oklevajui, to je onaj poznati Andrias
Scheuchzeri, a taj je nauio da govori kao papagaj.
Iskljueno, ree naunik. Pa dadevnjaci imaju prirastao
jezik!
Poite da vidite, ree ser arls. Danas je dan ienja pa
tamo nee biti mnogo ljudi. I pooe.
Na ulazu u odeljenje dadevnjaka ser arls zastade. Iznutra
se uo um metle i jednolian glas koji je neto sricao.
ekajte, proapta ser arls.
Ima li na Marsu ljudi? sricao je jednolian glas. Treba li to
da itam?
Neto drugo, Endi, odgovarao je drugi glas.
Da li e na ovogodinjem derbiju pobediti Pelhem-Bjuti ili
Gobernador?
Pelhem-Bjuti, rekao je drugi glas. No, itajte!
Ser arls otvori tiho vrata. Gospodin Tomas Gregs istio je
metlom pod, a u malom ribnjaku s morskom vodom sedeo je
Andrias Scheuchzeri i lagano, kreketavo sricao iz veernjih
novina koje je drao u prednjim apama.
Gregs, pozva ser arls. Dadevnjak se baci u vodu i ieze.
Mr. Gregs od straha ispusti metlu. Da, gospodine?
ta to znai?
Molim vas izvinite, gospodine, mucao je nesreni Gregs.
Endi mi ita dok istim. A kad on isti, itam opet ja njemu.
Ko ga je tome nauio?
To on sam naui gledajui, gospodine. Ja ... ja mu dajem
svoje novine da ne bi toliko govorio. On je hteo stalno da govori,
gospodine. Mislio sam, dakle, neka se bar naui da govori
kulturno ...
Endi, pozva ser Vigam.
Iz vode se pojavi crna glava. Molim, gospodine, zakreta.
Doao je da te vidi profesor Petrov.
Milo mi je, gospodine. Ja sam Endi ojhcer.
Kako zna da se zove Andrias Scheuchzeri?
Imam ovde napisano, gospodine. Andrias Sheuchzer,
Gilbert-Islands.
A ita li esto novine?
Da, gospodine. Svaki dan, gospodine.
A ta te u njima najvie zanima?
Sudnica, konjske trke, fudbal.
Jesi li video nekad fudbalsku utakmicu?
Ne gospodine!
A konje?
Nisam video, gospodine.
Onda, zato ita?
Zato to je to u novinama, gospodine.
Politika te ne interesuje?
Ne, gospodine. Hoe li biti rata?
To niko ne zna, Endi,
Nemaka gradi novi tip podmornica, ree Endi zabrinuto.
Zraci smrti mogu da pretvore itave kontinente u pustinju.
To si itao u novinama, zar ne? upita ser arls.
Da, gospodine! Da li e na ovogodinjem derbiju pobediti
Pelhem-Bjuti ili Gobernador?
ta ti misli, Endi?
Gobernador, gospodine; ali gospodin Gregs misli da e
pobediti Pelhem-Bjuti. Endi zaklima glavom. Kupujte englesku
robu, gospodine. Najbolje su Sniderove poramenice. Da li ve
imate novi Tankred Junior sa 6 cilindara? Brz, jevtin, elegantan!
Hvala, Endi, dovoljno je,
Koja vam se filmska umetnica najvie svia?
Profesoru Petrovu najeie se kosa i brkovi. Izvinite, ser
arlse, gunao je, ali ja ve moram da idem.
Dobro, hajdemo. Endi, da li bi ti imao neto protiv toga kad
bih ti poslao nekoliko uenih ljudi? Mislim da bi rado s tobom
razgovarali.
Bie mi milo, gospodine, zakreketa dadevnjak. Do
vienja, ser arlse. Do vienja, profesore.
Profesor Petrov je trao razdraeno frui i gunajui.
Oprostite, ser arlse, ree najzad, ali zar ne biste mogli da
mi pokaete neku ivotinju koja ne ita novine? '
Ta uena gospoda bila su: ser Bertram, D. M., profesor
Ebigem, ser Oliver Dod, Dulijan Foksli i drugi. Navodimo deo
zapisnika njihovih opita sa Andriasom Scheuchzerijern:
Kako se zovete?
Odg.: Endru ojhcer.
Koliko imate godina?
Odg.: To ne znam. elite li da izgledate mladi? Nosite mider
Libela.
Koji je danas dan?
Odg.: Ponedeljak. Lepo vreme, gospodine. Ove subote trae
u Epsomu Gibraltar.
Koliko je tri puta pet?
Odg.: Zato?
Umete li da raunate?
Odg.: Da, gospodine. Koliko je sedamnaest puta dvadeset
devet?
Pustite nas da postavljamo pitanja, Endru. Pobrojte nam
engleske reke.
Odg.: Temza
A dalje?
Odg.: Temza.
Druge ne znate, je li? Ko vlada u Engleskoj?
Odg.: Kralj ore. God Bless him
46
.
- Dobro, Endi. Ko je najvei engleski pisac?
Odg.: Kipling.
Vrlo dobro. Da li ste itali neto od njega?
Odg.: Ne. Kako vam se svia Me Vest?
Radije emo mi vas da pitamo, Endi. ta znate Iz istorije?
Odg.: Henrih Osmi.
ta o njemu znate?
Odg.: Najbolji film poslednjih godina. Divna oprema.
Kolosalan spektakl.
Gledali ste ga?
Odg.: Nisam. elite li da upoznate Englesku? Kupite Ford
Bebi.
ta biste najvie eleli da vidite, Endi?
Odg.: Takmienje KembridOksford, gospodine.
Koliko ima delova sveta?
Odg.: Pet.
Vrlo dobro. A koji su to?
Odg. : Engleska i ostali. ..
A koji su ti ostali?

46
Bog ga blagoslovio
Odg.: To su boljevici i Nemci i Italija.
Gde su Dilbertova ostrva?
Odg.: U Engleskoj. Engleska nee vezati sebi ruke za kopno.
Engleskoj je potrebno deset hiljada aviona. Posetite obalu
June Engleska.
Smemo li da pogledamo va jezik, Endi?
Odg.: Da, gospodine! istite zube pastom Flit! Izdana je,
najbolja, engleska. elite li da imate mirisan dah?
Upotrebljavajte pastu Flit.
Zahvaljujemo, dovoljno je. A sada nam recite Endi...
I tako dalje Zapisnik razgovora sa Andriasom
Scheuchzerijem imao je punih esnaest strana, te je objavljen u
The Natural Science. Na kraju zapisnika rezimirala je struna
komisija rezultate svoga opita ovako:
1. Andrias Scheuchzeri, dadevnjak koji se uva u
londonskom Zoolokom vrtu, ume da govori, mada pomalo
kreketavo; raspolae otprilike sa etiri stotine rei; govori samo
ono to je uo ili itao; o samostalnom miljenju se kod njega,
naravno, ne moe govoriti. Njegov jezik je dosta pokretan; glasne
ice u datim okolnostima nismo mogli blie da ispitamo.
2. Taj isti dadevnjak ume da ita, ali samo veernje listove.
Interesuju ga iste stvari koje i prosenog Engleza i reaguje na
njih na slian nain, tj. u pravcu ustaljenih, optih pogleda.
Njegov duevni ivot, ukoliko se moe o njemu govoriti, sastoji se
upravo iz predstava i miljenja uobiajenih u ovo vreme.
3. Njegovu inteligenciju ne treba nikako precenjivati, jer ni u
kom pogledu ne prevazilazi inteligenciju prosenog oveka naih
dana.
Uprkos ovog umerenog miljenja strunjaka, dadevnjak koji
govori postao je senzacija londonskog Zoolokog vrta. Ljubimca
Endija opsedali su ljudi koji su hteli da zapodenu s njim
razgovor o svemu i svaemu, poinjui, s vremenom a
zavravajui s ekonomskom krizom i politikom situacijom. Pri
tom je dobijao od svojih posetilaca toliko okolada i bombona
da. je teko oboleo od katara u elucu i crevima. Odeljenje
dadevnjaka moralo je konano da bude zatvoreno, ali je ve
bilo kasno; Andrias Scheuchzeri, zvani Endi, uginuo je od
posledica svoje popularnosti. Kao to se vidi, slava ubija i
dadevnjake.
10. ZAVETINA U NOVOM STRAECU

Gospodin Povondra, vratar u kui Bondijevoj, provodio je
ovog puta odsustvo u svom rodnom mestu. Sutra je trebalo da
bude zavetina; i kad je gospodin Povondra izaao napolje,
vodei za ruku svog osmogodinjeg Franju, mirisao je ceo Novi
Straec na kolae, a ulicom su promicale ene i devojke nosei
nepeene kolae pekaru. Na trgu su ve postavili svoje atore
dva poslastiara, jedan trgovac staklom i porculanom i jedna
gospoa koja je, izvikujui prodavala galanterijsku robu svake
vrste. A zatim je bila platnena atra sa svih strana pokrivena
ciradama. Nekakav sitan ovek, stojei na lestvicama, upravo je
gore na njoj privrivao plakat.
Gospodin Povondra zastade da vidi ta e to biti.
Mravi oveuljak siao je sa lestvica i gledao sa
zadovoljstvom na okaeni plakat. A gospodin Povondra je
iznenaeno itao:
KAPETAN J. VAN TOH
i njegovi dresirani dadevnjaci
Gospodin Povondra se setio velikog debelog oveka s
kapetanskom kapom koga je nekad prijavio gospodinu Bondiju.
Taj je dotle dogurao, jadnik, rekao je u sebi saoseajno
gospodin Povondra; kapetan, a sad ide po svetu s takvim
bednim cirkusom. Bio je to tako snaan, zdrav ovek! Trebalo
bi da ga vidim, mislio je Povondra samilosno.
Meutim, sitan oveuljak okai pored ulaza u atru drugi
plakat:
G U T E R I K O J I G O V O R E
!!NAJVEA NAUNA SENZACIJA!!
Ulaznica 2 krune.
Deca u pratnji roditelja plaaju pola cene.
Gospodin Povondra se dvoumio. Dve krune i kruna za deka
to je prilino mnogo. No, Franja dobro ui, a upoznavanje
ivotinja iz tuih krajeva spada u obrazovanje. Gospodin
Povondra je bio voljan da rtvuje neto za obrazovanje i zbog
toga je priao tome mravom, sitnom eveuljku. Prijatelju,
ree, ja bih hteo da govorim sa kapetanom van Tohom.
oveuljak u prugastom trikou se isprsi. Ja sam to,
gospodine.
Vi ste kapetan van Toh? zaudi se gospodin Povondra.
Da, gospodine, ree oveuljak i pokaza na svojoj
nadlaktici tetoviranu kotvu.
Gospodin Povondra ga zamiljeno pogleda. Zar se taj
kapetan tako smanjio? To ipak nije moguno. Ja, naime, znam
kapetana van Toha lino, rekao je. Ja sam Povondra.
To je neto drugo, ree oveuljak. No ovi dadevnjaci su
zaista od kapetana van Toha, gospodine. Zajameno pravi
australijski guteri, gospodine. Izvolite pogledati unutra.
Upravo poinje velika predstava, blebetao je podiui platno
na ulazu.
Hajde, Franjo, ree otac Povondra i ue unutra. Za stoi
je brzo sela neobino debela i ogromna gospoa. To je neobian
par, zaudi se gospodin Povondra plaajui svoje tri krune.
Unutra u atri nije bilo nieg osim pomalo neprijatnog zadaha i
plehane kade za kupanje.
Gde su vam ti dadevnjaci? upita gospodin Povondra.
U toj kadi, ree gigantska dama ravnoduno.
Ne boj se, Franjo, ree otac Povondra i prie kadi. U njoj je
lealo neto crno i nepomino, veliko kao stari som. Samo mu
se koa na potiljku malo nadizala i sputala.
Dakle, to je taj prepotopski dadevnjak o kome su pisali po
novinama, ree.pouno gospodin Povondra ne pokazujui
svoje razoaranje. (Opet sam dopustio da me namagare, mislio
je, ali deak to ne mora da zna. teta za te tri krune!)
Tata, zato je u vodi? upita Franja.
Zato to dadevnjaci ive u vodi, zna.
Tata, a ta jede?
Ribe i sline stvari, izree svoje miljenje otac Povondra.
(Neto mora da jede.)
A zato je tako gadan? navaljivao je Franja.
Gospodin Povondra nije znao ta da kae, no u tom trenutku
uao je u atru sitni oveuljak. Molim, dame i gospodo,
poeo je promuklo.
Imate samo tog jednog dadevnjaka?, upita gospodin
Povondra prekorno. (Kada bi ih bar bilo dva, mislio je, izvukao
bih pre svoj novac.)
Drugi je uginuo, ree oveuljak. Dakle, danie i gospodo,
to je taj uveni Andrija, redak i otrovan guter s australijskih
ostrva. U svojoj domovini dostie u rastu veliinu oveka i ide
na dve noge. No, rekao je i gurnuo prutom to crno i
ravnoduno to je nepomino lealo u kadi. To crno se
zakoprcalo i s mukom se dizalo iz vode. Franja se malo tre, ali
gospodin Povondra mu stee ruku ne boj se, ja sam uz tebe.
Sada to stoji na zadnjim nogama, a prednjim se naslanja na
ivicu kade. krge iza glave grevito se trzaju, a crna njuka lovi
po vazduhu. Koa mu je do krvi odrana i sasvim oputena,
posuta je bradavicama, a okrugle ablje oi se s vremena na
vreme bolno prevlae opnastim donjim kapcima.
Kao to vidite, dame i gospodo, nastavljao je oveuljak
promuklo, ova ivotinja ivi u vodi i zato je snabdevena
krgama, a ima i plua da bi mogla da die kad izie na obalu.
Na zadnjim nogama ima po pet prstiju, a na prednjim po etiri
kojima ume da hvata razliite predmete. Na! ivotinja je
stegla prstima prut i drala ga ispred sebe kao alostan skiptar.
Ume takode da napravi vor na uetu, objavi oveuljak,
uze ivotinji prut i dade joj neko ue. ivotinja ga je neko vreme
drala meu prstima, a onda zaista zavezala vor.
Ume takode da dobuje i igra, kretao je oveuljak
pruajui ivotinji deji dobo i palicu. ivotinja je nekoliko
puta udarila u dobo i izvijala gornju polovinu tela; pri tom je
ispustila palicu u vodu. Mar, gade!, obrecnu se oveuljak i
izvadi palicu iz vode.
Ova ivotinja, govorio je sveano podiui glas, tako je
inteligentna i obdarena da ume da govori kao ovek. Pri tom je
zapljeskao.
Guten Morgen, zakretala je ivotinja, bolno trepui
donjim kapcima. Dobar dan!
Gospodin Povondra se skoro uplaio, ali na Franju to nije
ostavilo naroit utisak.
ta e da kae potovanoj publici? upita oveuljak
otro.
Pozdravljam vas, klanjao se dadevnjak; krge su mu se
grevito stezale, Willkommen, Ben venuti
47
.
Ume li da rauna?
Umem.
Koliko je est puta sedam?
etrdeset i dva, kreketao je dadevnjak s naporom.
Vidi, Franjo, upozori otac Povondra, kako ume da
rauna.
Dame i gospodo, kretao je oveuljak, moete mu sami
postavljati pitanja.
. Zapitaj ga neto, Franjo, podstae ga gospodin Povondra.
Franja se zbunjeno vrteo. Koliko je osam puta devet?
izgovori najzad; svakako da mu je to izgledalo najtee od svih
moguih pitanja.
Dadevnjak lagano mirnu. Sedamdeset dva.
Koji je danas dan? upita gospodin Povondra.
Subota, ree dadevnjak.
Gospodin Povondra od uda zavrte glavom. Zaista, kao
ovek. Kako se zove ovaj grad?

47
Dobrodoli
Dadevnjak otvori usta i sklopi oi. Ve je umoran, urno
objasni oveuljak. Kako e rei gospoama i gospodi?
Dadevnjak se pokloni. Moje potovanje! .Zahvaljujem
utivo! Zbogom! Do vienja! i brzo se sakri u vodu.
To je to je naroita, ivotinja, udio se gospdin
Povondra; ali poto su tri krune ipak velik novac, dodade:
Nita vie nemate to biste mogli pokazati ovom detetu?
oveuljak je u nedoumici trzao donju usnu. To je sve,
ree. Ranije sam imao majmune, ali je s njima bila takva i
takva stvar, objasni neodreeno. Sem da vam pokaem svoju
enu! Ona je biva najdeblja ena na svetu, Maruka, doi
ovamo!
Maruka se s naporom die. ta je?
Pokai se gospodi, Maruka.
Najdeblja ena na svetu pokloni koketno glavu u stranu,
prui jednu nogu napred i podie suknju iznad kolena. Mogla
se videti crvena vunena arapa i u njoj neto naduveno,
krupno kao unka. Obim noge gore osamdeset etiri
santimetra, objanjavao je mravi oveuljak, ali danas, uz
ovu konkurenciju Maruka nije vie najdeblja ena na svetu.
Gospodin Povondra je povukao zbunjenog Franju napolje.
Ljubim ruke, zakreketalo je iz kade. Doite opet! Auf
Wiedersehen
48
!
Dakle, Franjo, upita gospodin Povondra kad su bili
napolju, jesi li neto nauio?
Jesam, rekao je Franja, Tata, zato ta gospoa ima crvene
arape?

48
Dovienja
11. O OVEKOLIKIM GUTERIMA

Bilo bi zaista preterano tvrditi da se u to vreme nije ni o
emu drugom govorilo i pisalo osim o dadevnjacima koji
govore. Govorilo se i pisalo i o buduem ratu, o ekonomskoj
krizi, o ligakim utakmicama, o vitaminima i o modi; pa ipak, o
dadevnjacima koji govore pisano je vrlo mnogo, a naroito vrlo
nestruno. Zato je istaknuti naunik profesor Vladimir Uher (s
Univerziteta u Brnu) napisao u Narodnim novinama lanak u
kome je ukazao na to da tobonja sposobnost Andriasa
Scheuchzerija da artikulisano govori, to jest da zapravo kao
papagaj PONAVLJA izgovorene rei, nije s naunog gledita ni
izdaleka tako zanimljivo kao neka druga pitanja koja se tiu tog
naroitog vodozemca. Nauna zagonetka Andriasa
Scheuchzerija je u neemu sasvim drugom; na primer, otkuda
on potie, gde je njegova pradomovina u kojoj je preiveo itave
geoloke formacije, zato je ostao tako dugo nepoznat kad se
sada objavljuje njegovo masovno postojanje skoro u itavoj
ekvatorskoj oblasti Tihog okeana? Izgleda da se u poslednje
vreme mnoi neobino brzo; otkuda taj ogromni vitalitet kod
prastarog tercijarnog stvora, koji je sve donedavno imao sasvim
skrivenu, dakle, verovatno krajnje sporadinu, ako ne i
topografski izolovanu egzistenciju? Nisu li se, moda, izmenili,
na neki nain, ivotni uslovi za tog fosilnog dadevnjaka, u
bioloki povoljnom pravcu, tako da je za taj retki miocenski
preiveli stvor nastao nov, neobino povoljan razvojni period?
Zatim, nije iskljueno da e se Andrias ne samo brojno mnoiti
ve i kvalitativno razvijati i da e naa nauka imati retku
priliku da asistira bar kod jedne ivotinjske vrste velikom
mutacionom procesu in actu
49
. To to Andrias Scheuchzeri
iskrekee nekoliko tuceta rei i naui nekoliko vetina, to
laiku izgleda kao znak neke inteligencije, nije, nauno uzeto,
nikakvo udo; iznenauje taj snani ivotni elan, koji je tako
naglo i obilno oiveo ukoenu egzistenciju stvorenja razvojno

49
Na delu
zaostalog i skoro ve izumrlog. Postoje tu neke naroite
okolnosti: Andrias Scheuchzeri je jedini dadevnjak koji ivi u
moru i jo upadljivije jedini dadevnjak koji se nalazi u
oblasti etiopsko-australijskoj, u mitskoj Lemuriji. Ne bismo li
skoro rekli da priroda hoe sada naknadno i gotovo uurbano
da postigne jednu od ivotnih mogunosti i formi, koju je u toj
oblasti zapostavila ili nije mogla potpuno da iivi? I dalje: bilo bi
udno kad u okeanskoj oblasti, koja lei izmeu japanskih
dinovskih dadevnjaka na jednoj strani, i aligenskih na
drugoj, ne bi postojala uopte nikakva spojna karika. Kad
Andriasa ne bi bilo, morali bismo ga zapravo pretpostavljati ba
na mestima gde se naao; to je gotovo kao da prosto ispunjava
prostor u kome bi, prema geografskoj i razvojnoj povezanosti,
morao od prastarog doba da bude. Bilo kako bilo, zavravao se
lanak uenog profesora, u tom evolucionom uskrsnuu
miocenskog dadevnjaka vidimo s potovanjem i
zaprepaenjem da genije razvoja na naoj planeti nije ni
izdaleka izvrio svoje stvaralako delo.
Ovaj lanak je iziao i pored preutnog, ali odlunog
miljenja redakcije da ovakvo nauno razglabanje ne spada u
novine. Neposredno posle toga dobio je profesor Uher pismo od
jednog itaoca.
Vrlo potovani gospodine.
Kupio sam lane kuu na trgu u aslavu. Pri razgledanju kue
naao sam na tavanu sanduk sa starim, retkim, naime naunim
spisima, kao to su dva godita Hiblova asopisa, Hyllos iz
1821. i 1822. godine. Sisari Jana Svatopluka Presla, Osnovi
jestastoslovija ili fizika Vojteba Sedlaeka, devetnaest godita
opteg svenaunog spisa Krok i trinaest godita asopisa
ekog muzeja. U Preslovom prevodu Kivijeove Rasprave o
promenama zemljine kore (iz 1834. g.) naao sam kao uloak
jedan iseak iz nekih starih novina na kome je bila tampana
vest o nekim udnim guterima.
Kad sam itao Va odlian lanak o tim zagonetnim
dadevnjacima, setio sam se tog uloka i potraio ga. Mislim da
bi Vas moglo interesovati, pa Vam ga zato kao oduevljeni
prijatelj prirode i Va revnosni italac aljem.
V. V. Najman
S potovanjem
Na priloenom iseku iz novina nije bilo ni naslova ni godine,
ali prema tipu slova i pravopisu poticao je iz razdoblja izmeu
dvadesetih i tridesetih godina prolog veka; bio je tako pouteo
i troan da se jedva mogao itati. Profesor Uher zamalo ga nije
bacio u korpu, ali je bio nekako dirnut starinom toga
tampanog papira i poeo je da ga ita. Posle nekog vremena
uzviknuo je: Do vraga!'' i uzbueno popravio naoare. Na
iseku je bio ovaj tekst:
O OVEKOLIKIM GUTERIMA
Iz jednih stranih novina saznajemo da je neki kapetan engleskog
ratnog broda, vrativi se iz dalekih zemalja, podneo izvetaj 0
neobinim gmizavcima koje je naao na jednom malom ostrvu u
Australijskom moru. Na tome ostrvu nalazi se, naime, jezero sa
slanom vodom. ali ono nije u vezi s morem i veoma je teko
pristupano; na njemu su se onaj kapetan i brodski feler odmarali.
Tada su izile iz jezera ivotinje u obliku gutera, ali koje su kao
ljudi na dve noge koraale, u veliini morskog psa ili foke, a na obali
su se ljupko i neobino kretale kao da pleu.. Komandant i feler,
opalivi iz puaka, ulovili su dve od tih ivotinja. Imaju, navodno,
telo ljigavo, bez dlaka i bez ikakvih ljusaka, tako da lie na
salamandre. Poto su sutradan doli po njih, morali su ih zbog
velikog smrada na mestu ostaviti, te naredie mornarima da
mreama love po tom jezeru i da par tih udovita dopreme ive na
lau. Obavivi lov u tom jezeru, mornari ove gutere u velikom broju
potamanie, a samo dva dovukoe na brod, priajui da imaju
otrovno telo i da are kao kopriva. Zatim su ih stavili u posude s
morskom vodom da ih ive dovezu u Englesku. Ali gle! Dok su
prolazili brodom pored ostrvu Sumatre, ulovljeni guteri, izgmizavi iz
posude i otvorivi sami prozor na donjoj palubi, nou se bacie u
more i iezoe. Prema iskazu zapovednika i brodskog felera, to su
ivotinje veoma udne i lukave, idu na dve noge i neobino kevu i
coku jezikom, ali su za oveka bezopasne. Stoga bi se s pravom
mogle zvati ovekolikim guterima.
Toliko iseak. Doavola!ponavljao je Ijutito profesor Uher,
zato tu nema neki datum ili naziv tih novina iz kojih je to neko
nekada izrezao? I koje su to bile strane novine, kako se zvao taj
neki zapovednik, koji je to bio engleski brod i koje je to ostrvce
bilo u Australijskom moru? Zar ti ljudi nisu mogli da budu
tada neto taniji, i no, malo nauniji? Pa ovo je istorijski
dokument neizmerne vrednosti . . .
Ostrvce u Australijskom moru. dakako! Jezerce sa slanom
vodom! Prema tome, to je bilo koralno ostrvo, atol s teko
pristupanom slanom lagunom: upravo mesto na kome bi se
mogla sauvati takva fosilna ivotinja, izolovana. od sredine,
poodmakla u razvoju i neometana u svome prirodom uvanom
mestu. Dakako, nije se mogla previe razmnoiti zato to u tom
jezercetu nije nala dovoljno hrane. To je jasno, rekao je u sebi
profesor. ivotinja slina guteru, ali bez krljuti, koja ide na
dve noge kao ljudi; dakle, bilo Andrias Scheuchzeri ili drugi
dadevnjak, njemu veoma srodan. Recimo da je to bio na
Andrija. Recimo da su ga ti prokleti mornari u tom jezercu
potamanili i da je samo jedan par dospeo iv na taj brod, par
koji je, o uda, kod ostrva Sumatre pobegao u more! Dakle,
upravo na ekvatoru, u uslovima bioloki visoko povoljnim i u
sredini koja prua neogranienu koliinu hrane. Da li je
mogue da je ta promena sredine dala miocenskom
dadevnjaku taj snani razvojni impuls? Sigurno je da je bio
navikao na slanu vodu. Zamislimo njegovo novo boravite kao
miran, zatvoren morski zaliv s obiljem hrane; ta e se desiti?
Dadevnjak e, budui prenesen u najbolje uslove, poeti da se
razvija s ogromnom vitalnom energijom. To je to! klicao je
naunik. Dadevnjak poinje da se razvija s neobuzdanom
voljom, baca se u ivot kao lud; mnoi se upravo strahovito
zato to njegova jaja i punoglavci nemaju u novoj sredini
specifinih neprijatelja. Naseljava ostrvo za ostrvom no
svakako je udno to neka ostrva pri svom seljenju nekako
preskae. Inae je to tipina migracija radi hrane. A sada
pitanje: Zato se nije razvijao ve ranije? Nije li to u vezi sa
injenicom to u etiopsko-australijskoj oblasti nisu, ili sve
dosad nisu bili poznati nikakvi dadevnjaci? Nisu li nastale,
moda, u toj oblasti, u toku miocena, neke promene bioloki
nepovoljne po dadevnjake? Moda je to. Mogao se, na primer,
pojaviti specifian neprijatelj koji je dadevnjake jednostavno
potamanio. Samo na jednom ostrvu, u zatvorenom jezeru,
odrao se miocenski dadevnjak, svakako po tu cenu to se
razvojno ukoio; njegov evolucioni hod se i zaustavio; bilo je to
kao navijena opruga koja se ne moe razmotati. Nije iskljueno
da je priroda imala s tim dadevnjakom velike planove, da je
trebalo da se razvija jo dalje i dalje, vie i vie, ko zna koliko
visoko . . . (Profesor Uher je oseao skoro laku drhtavicu pri
ovoj predstavi; ko zna, nije li zapravo trebalo da Andrias
Scheuchzeri postane ovek miocena!)
Ali, o uda! Ta nedovrena ivotinja dospe odjednom u novu
sredinu, koja beskrajno mnogo obeava; navijena opruga
razvoja u njoj se oslobaa . . . S kakvim ivotnim elanom, s
kakvom miocenskom bujnou i udnjom juri Andrias na put
razvoja! Kako grozniavo dostie te stotine hiljada i milione
godina koje je evoluciono propustio! Moe li se pretpostaviti da
e se zadovoljiti stupnjem razvoja na kome se sad nalazi? Hoe
li se iiveti poletom svoje vrste, iji smo svedoci ili je samo na
pragu svoje evolucije i sprema se tek da napreduje ko moe
danas rei kuda?
To su bila razmiljanja i perspektive to ih je profesor dr
Vladimir Uher pisao nad poutelim isekom starih novina,
treperei od intelektualnog oduevljenja pronalazaa. Dau to u
novine, ree, jer naune publikacije niko ne ita. Neka svako
zna kakvom velikom prirodnom dogaaju prisustvujemo. Dau
tome naslov: Imaju li dadevnjaci budunost?
Redakcija Narodnih novina'' je samo pogledala lanak
profesora Uhera i zaklimala glavom. Opet ti dadevnjaci! Ja
mislim da je naim itaocima ve do gue tih dadevnjaka.
Vreme je da izaemo s im drugim. Uostalom, takvo ueno
pripovedanje i ne spada u novine!
Zbog toga lanak o razvoju i budunosti dadevnjaka nije
uopte iziao.
12. SALAMANDER SYNDICATE

Predsednik G. H. Bondi zazvoni i ustade.
Cenjeni zbore, poe, imam ast da otvorim ovu vanrednu
godinju skuptinu Pacifikog eksportnog drutva. Pozdravljam
sve prisutne i zahvaljujem im na brojnom ueu.
Gospodo, nastavio je tronutim glasom, pala mi je u deo
tuna dunost da vam javim alosnu vest. Kapetana Jana van
Toha nema vie. Umro je na, da tako kaem, otac srene ideje
da uspostavimo trgovake veze sa hiljadama ostrva dalekog
Pacifika na prvi kapetan i najrevnosniji saradnik. Preminuo je
poetkom ove godine na palubi naeg broda arka, nedaleko
od Faningova ostrva, udaren kapljom pri vrenju svoje
dunosti. (Mora da je pravio rusvaj, jadnik, pomislio je
letimino gospodin Bondi.) Molim vas da njegovoj svetloj
uspomeni odate potu ustajanjem.
Gospoda su ustala struui stolicama i stajala su u sveanoj
tiini, obuzeta zajednikom milju nee li ova godinja
skuptina trajati previe dugo. (Siromaak Vantoh, mislio je
iskreno ganut G. H. Bondi. Kako li sada otprilike izgleda?
Verovatno su ga na dasci bacili u more ala je moralo da
bune, pa da, bio je to estit ovek:, imao je tako plave oi . . .)
Zahvaljujem vam, gospodo, dodade kratko, to ste se s
takvim pijetetom setili kapetana van Toha, mog linog
prijatelja. Molim gospodina direktora Volavku da vas upozna s
ekonomskim rezultatima s kojima moe P. E. D. ove godine da
rauna. Brojke nisu definitivne, ali molim da ne oekujete da bi
se do kraja godine mogle bitno izmeniti. Dakle, molim.
Vrlo cenjeni zbore'', poe da mrmlja gospodin direktor
Volavka, i onda razveza. Stanje na tritu bisera je veoma
nezadovoljavajue. Posle prole godine, kad je produkcija
bisera prema povoljnoj 1925. g. skoro dvadeset puta vea,
poela je cena biserima da katastrofalno pada, ak i za ezdeset
i pet procenata. Zbog toga je Upravni odbor odluio da
ovogodinju etvu bisera uopte ne baci na trite, ve da je
zadri u magacinima do asa jae potranje. Na alost, prole
jeseni biseri su izali iz mode, oevidno zato to su tako osetno
pojevtinili. U naoj filijali u Amsterdamu je ovoga asa
smeteno u magacinima preko dvesta hiljada bisera koji se
zasad gotovo ne mogu prodati.
Nasuprot tome, mrmljao je dalje direktor Volavka, ove
godine produkcija bisera ozbiljno opada. Bilo je neophodno
odrei se niza nalazita, zato to njihov prinos nije vredan da se
na ta mesta odlazi. Nalazita otvorena pre dve ili tri godine
izgleda da su u veoj ili manjoj meri iscrpena. Zbog toga je
Upravni odbor odluio da obrati panju na druge plodove
morskih dubina, kao to su korali, koljke i suneri. Uspelo se,
dodue, da se oivi trite koralnih nakita i drugih ukrasa,
meutim, od te konjunkture donose za sada vie koristi
italijanski nego pacifiki korali. Dalje, Upravni odbor prouava
mogunost intenzivnog ribolova u dubinama Tihog okeana.
Radi se, uglavnom, o tome kako da se dopremaju tamonje ribe
na evropska i amerika trita; rezultati dosadanjih
informacija nisu suvie povoljni.
No, nasuprot tome, itao je direktor neto povienim
glasom, donekle vii obrt pokazuje trgovina raznom sporednom
robom, kao to je izvoz tekstila, emajliranog posua, radio-
aparata i rukavica na ostrva Tihog okeana. Tu trgovinu je
mogue i dalje razvijati i produbljivati; u ovoj godini donee tek
relativno neznatan manjak. Dakako, sasvim je iskljueno da na
kraju godine P. E. D. isplati ma kakvu dividendu na svoje
akcije; zato Upravni odbor unapred najavljuje da ovoga puta
odustaje od ma kakvih tantijema i nagrada ...
Nastala je dua muna tiina (Kako li otprilike izgleda taj
Tening-Ajlend, razmiljao je G. H. Bondi. Umro je kao pravi
mornar, dobriina Vantoh. teta, bio je ovek na svom mestu.
Jo nije ni bio tako star . . .nije bio stariji od mene . . .). Za re
se javio dr Hupka; navodimo dalje zapisnik vanredne godinje
skuptine Pacifikog eksportnog drutva:
Dr Hupka pita ne radi li se, moda, o likvidaciji P. E. D.
G. H. Bondi odgovara da je Upravni odbor odluio da u tom
pogledu prieka na dalje predloge.
Gospodin Luj Bonanfan prigovara to se preuzimanje bisera iz
nalazita nije obavljalo posrednitvom stalnih zastupnika, koji bi
tamo trajno boravili i kontrolirali vri li se lov na bisere dovoljno
intenzivno i struno.
Direktor Volavka primeuje da se na to pomiljalo, ali se uvidelo
da bi se time suvie povisila reija preduzea. Bilo bi potrebno
najmanje tri stotine stalno plaenih agenata; dalje, izvolite
razmisliti na koji bi se nain mogli kontrolisati ti agenti da li
predaju sve naene bisere.
M. H. Brinkeler pita da li se moe pouzdati u Dadevnjake da oni
zbilja donose sve bisere koje nau, i da ne predaju kome drugom
sem osobama opunomoenim od Drutva.
G. H. Bondi konstatuje da se ovde prvi put javno pominju
Dadevnjaci. Dosad je bilo pravilo da se na ovom mestu ne navode
nikakve blie pojedinosti o tome na koji nain se vri lov na bisere.
Upozorava da je upravo zato, i bio izabran neupadljiv naziv
Pacifiko eksportno drutvo.
M. H. Brinkeler postavlja pitanje da li je moda nedopustivo
govoriti na ovom mestu o stvarima koje se tiu interesa Drutva, a
pored toga su ve odavno poznate u najiroj javnosti.
G. H. Bondi odgovara da to nije nedopustivo, ali je novo.
Pozdravlja to to sada moe da se govori otvorenije. Na prvo pitanje
gospodina Brinkelera moe da se saopti da, koliko on zna, ne
treba sumnjati u apsolutno potenje i radnu sposobnost
Dadevnjaka, zaposlenih u lovu na bisere i korale. Moramo pak
raunati s tim da su dosadanja nalazita bisera uglavnom
iscrpena ili e to biti u dogledno vreme. to se tie novih nalazita,
na nezaboravni saradnik, kapetan van Toh, umro je upravo kad je
plovio na ostrva koja do sada nisu iskoriavana. Zasad ga ne
moemo zameniti ovekom s takvim iskustvom i takvim
nepokolebljivim potenjem, kao i ljubavlju prema stvari.
Pukovnik D. V. Brajt priznaje u celini zasluge pokojnog kapetana
van Toha. Ipak upozorava na to da je kapetan, iju smrt svi alimo,
pomenute Dadevnjake isuvie mazio. (Odobravanje.) Ipak nije bilo
potrebno davati dadevnjacima noeve i drugo orue tako
prvoklasnog kvaliteta kako je to inio pokojni van Toh. Nije bilo.
potrebno da se tako skupo hrane. Bilo bi moguno znatno sniziti
izdatke vezane za izdravanje Dadevnjaka i na taj nain povisiti
prihod naih preduzea (buran aplauz).
Potpredsednik D. Dilbert sloio se sa pukovnikom Brajtom, ali
napominje da to za ivota van Toha nije bilo izvodljivo. Kapetan van
Toh je tvrdio da ima prema Dadevnjacima svoje line obaveze. Iz
raznih uzroka nije bilo moguno, a ni preporuljivo, da se u tom
smislu zanemaruju elje staroga oveka.
Kurt fon Fri pita da li je moguno da se Dadevnjaci zaposle
moda i unosnije nego to je lov na bisere. Trebalo bi uzeti u obzir
njihov uroeni, tako rei dabrovski talenat da grade brane i druge
objekte pod vodom. Moda bi bilo moguno da se upotrebe za
produbljivanje luka, graenje mola i drugih tehnikih zadataka u
vodi.
G. H. Bondi saoptava da Upravni odbor o tome intenzivno
razmilja; u tom pravcu se zaista otkrivaju velike mogunosti.
Navodi da je broj Dadevnjaka u vlasnitvu Drutva sada priblino
est miliona; uzmemo li u obzir da par Dadevnjaka ima godinje,
recimo, sto punoglavaca, moemo idue godine raspolagati sa trista
miliona Dadevnjaka; za deset godina to e biti upravo
astronomske cifre. G. H. Bondi pita ta misli Drutvo da preduzme
s tim mnotvom Dadevnjaka. koje ve sada mora da

na svojim
prepunjenim dadevnjakim farmama, zbog nedostatka prirodne
hrane, dohranjuje miroijom, krompirom, kukuruzom i slinim.
K.fon Fri pita da li se Dadevnjaci mogu upotrebiti kao hrana.
D. Dilbert: Nikako! Isto tako ni njihova koa nije ni za ta.
M. Bonanfan upuuje pitanje Upravnom odboru ta onda uopte
misli da preduzme.
G. H. Bondi (ustaje): Potovana gospodo, sazvali smo ovu
vanrednu plenarnu skuptinu da bismo vas otvoreno upozorili na
krajnje nepovoljne izglede naeg Drutva, koje je, dozvolite mi da to
napomenem, prolih godina s gordou pokazivalo dividendu od
dvadeset do dvadeset i tri procenta, pored dobro fundiranih rezervi
i smanjenja dugova. Sada stojimo na raskrsnici: nain poslovanja
koji se pokazao dobar u proteklim godinama, praktino je sada pri
kraju; ne preostaje nam drugo nego da traimo nove puteve!
(Odlino!)
Rekao bih da je moda znak sudbine to to nam je ba u ovaj
as umro na odlini kapetan i prijatelj J. van Toh. S njegovom
linou bio je povezan ovaj romantini, lepi i rei u otvoreno
pomalo luaki posao s biserom. Smatram to svrenim poglavljem
naeg preduzea; imalo je, da tako kaem, svoju egzotinu dra, ali
nije odgovaralo modernom vremenu. Cenjena gospodo, biseri ne
mogu nikada biti predmet horizontalno i vertikalno razgranatog
poslovanja. Za mene lino, taj posao s biserima bio je samo mali
divertisman. (Nemir.) Pa, gospodo, divertisman, koji je vama i
meni donosio lepe pare. Pored toga, u poetku naeg poduhvata
imali su ti Dadevnjaci neku, da tako kaem, dra novine. Trista
miliona Dadevnjaka tu dra vie nee. imati. (Smeh.)
Rekao sam, novi putovi. Dokle god je bio iv moj dobri prijatelj
kapetan van Toh, bilo je iskljueno pomiljati na to da se naem
poduhvatu da drugo obeleje nego to je da tako kaem stil
kapetana van Toha. (Zato?) Zato to imam previe ukusa,
gospodine, da bih meao razliite stilove! Stil kapetan van Toha bio
je. rekao bih, stil avanturistikih romana.To je bio stil Deka
Londona. Dozefa Konrada i drugih. Stari, egzotini, kolonijalni,
skoro herojski stil. Ne odriem da me je svojim nainom oaravao.
Ali posle smrti kapetana van Toha nemamo pravo da nastavljamo
tu avanturistiku i juvenilnu epiku. Onoto je pred nama nije novo
poglavlje, ve nova koncepcija, gospodo, zadatak za novu i
sutinski drugu imaginaciju. (Vi o tome govorite kao o romanu!)
Da. gospodine, imate pravo. Mene trgovina zanima kao umetnika.
Bez izvesne umetnosti, gospodine, neete izmisliti nikad nita novo.
Moramo biti pesnici ako hoemo da odrimo svet u pokretu!
(Aplauz.)
G. H. Bondi se poklonio. Gospodo, sa aljenjem zakljuujem
ovo, da tako kaem, vantohovsko poglavlje: u njemu, smo iiveli
ono to je u nama samima bilo detinje i avanturistiko. Vreme je da
svrimo tu bajku o biserima i koralima! Sindbad je mrtav, gospodo!
Pitanje je ta sada? (Pa to vas upravo i pitamo!) E, pa dobro,
gospodine: izvolite uzeti olovku i piite. est miliona. Napisali ste?
Pomnoite ih sa pedeset. To je trista miliona, zar ne? Pomnoite ih
opet sa pedeset. To je petnaest milijardi, je li? A sada mi, gospodo,
ljubazno posavetujte ta emo kroz tri godine da radimo sa
petnaest milijardi Dadevnjaka! ime da ih uposlimo, kako da ih
hranimo i tako dalje? (Ostavite ih da pocrkaju!) Da, ali zar to nije
teta, gospodine? Ne mislite da svaki pojedini Dadevnjak
predstavlja izvesnu ekonomsku vrednost, vrednost radne snage
koja u njemu eka da bude iskoriena? Gospodo, sa est miliona
Dadevnjaka moemo jo kako-tako gazdovati. S trista miliona to e
biti tee. Ali petnaest milijardi Dadevnjaka, gospodo, udavie nas!
Dadevnjaci e proderati Drutvo! Tako je to! (Za to ete vi biti
odgovorni! Vi ste poeli celu tu stvar sa Dadevnjacima!)
G. H. Bondi podie glavu. Ja tu odgovornost potpuno primam,
gospodo. Ko hoe, moe se odmah reiti akcija Pacifikog
eksportnog drutva. Voljan sam da svaku akciju isplatim . . .
(Koliko?) Punu vrednost, gospodine. (Uzbuenje. Predstavnitvo
daje odmor od deset minuta.)
Posle odmora javlja se za re H. Brinkeler. Izraava svoje
zadovoljstvo to se Dadevnjaci tako revnosno mnoe, zahvaljujui
emu raste imovina Drutva. Ali zaista, gospodo, bila bi ista
besmislica da ih uzalud gajimo; ako sami nemamo za njih
odgovarajui posao, predlaem, u ime grupe akcionara, da
Dadevnjake jednostavno prodajemo kao radnu snagu kome bilo,
onome ko bi hteo da preduzme neki posao u vodi ili pod vodom.
(Aplauz.) Ishrana Dadevnjaka staje dnevno nekoliko santima; kad
bi se par Dadevnjaka prodavao, recimo, po sto franaka i kad bi
radni Dadevnjak izdrao, recimo, samo jednu godinu, takva bi se
investicija svakom preduzimau amortizovala kao od ale. (Izrazi
odobravanja.)
D. Dilbert konstatuje da Dadevnjaci dostiu starost znatno
veu od jedne godine; o tome koliko upravo dugo ive nemamo jo
dovoljno dugog iskustva.
H. Brinkeler ispravlja svoj predlog u tom pravcu da se onda
cena jednog para Dadevnjaka odredi na trista franaka loco
istovarna luka.
S. Vajsberger pita kakav bi zapravo posao Dadevnjaci mogli da
rade.
Direktor Volavka: Svojim uroenim instinktom i svojom
neobinom lakoom uenja tehnikih stvari, Dadevnjaci su
naroito pogodni za graenje brana, nasipa i lukobrana, za
produbljivanje luka i kanala, uklanjanje sprudova i barskih nanosa
i za raskrivanje vodenih puteva; mogu da osiguraju i reguliu
morske obale, da proiruju kopna i slino. U svim tim sluajevima
re je o kolektivnim poslovima koji zahtevaju stotine i hiljade
radnika; o poslovima tako obimnim da se ni moderna tehnika
nikad nee usuditi da ih prihvati dok ne bude imala na
raspolaganju neogranieno jevtinu radnu snagu. (Tako je!
Odlino!)
Dr Hupka primeuje da e prodajom Dadevnjaka, koji bi se
eventualno mogli razmnoiti i na novim mestima, Drutvo izgubiti
svoj monopol na Dadevnjake. Predlae da se preduzi-maima
graevinskih radova pod vodom samo iznajmljuju radne kolone
Dadevnjaka, dobro obuenih i kvalifikovanih, pod uslovom da
njihova eventualna mladunad i dalje pripada Drutvu.
Direktor Volavka ukazuje na to da nije moguno uvati u vodi
milione, odnosno milijarde Dadevnjaka, a kamoli njihove
punoglavce; na alost ve je mnogo Dadevnjaka ukradeno za
zooloke vrtove i zverinjake.
Pukovnik D, V. Brajt: Trebalo bi da se prodaju, eventualno
iznajmljuju, samo mujaci, da se ne bi mogli razmnoavati izvan
dadevnjakih gnezda i farmi, koje su svojina Drutva.
Direktor Volavka: Ne moemo tvrditi da su farme Dadevnjaka
svojina Drutva. Ne moe se prisvojiti ili iznajmiti deo morskog dna.
Pravno pitanje, kome zapravo pripadaju Dadevnjaci koji ive u
suverenim vodama, recimo, Njenog Velianstva holandske kraljice
vrlo je neizvesno i moe dovesti do mnogih sporova. (Nemir.)
U veini sluajeva nemamo zagarantovano ni pravo ribolova;
osnivali smo, gospodo, svoje dadevnjake farme na ostrvima Tihog
okeana zapravo bez dozvole vlasti, (Sve vei nemir.)
D. Dilbert odgovara pukovniku Brajtu da prema dosadanjem
iskustvu izolovani mujaci Dadevnjaka gube; posle nekog
vremena, ivahnost i radnu sposobnost; lenji su, ravnoduni, a
esto i uginu od tuge.
Fon Fri pita zar ne bi bilo moguno Dadevnjake, odreene za
trite, prethodno kastrirati ili sterilizovati.
D. Dilbert: To bi bilo suvie skupo; prosto ne moemo spreiti
da se prodani Dadevnjaci mnoe dalje,
S. Vajsberger zahteva kao lan Drutva za zatitu ivotinja da
se budua prodaja Dadevnjaka obavlja humano i na nain koji ne
bi vreao ljudska oseanja.
D. Dilbert zahvaljuje za ovaj predlog; razume se da e hvatanje
i prevoz Dadevnjaka biti povereni samo izvebanom personalu,
pod strogim nadzorom. Ne moemo, dakako, jamiti za to kako e
sa Dadevnjacima postupati preduzimai koji ih budu kupili.
S. Vajsberger izjavljuje da je zadovoljan jemstvom
potpredsednika D. Dilberta. (Aplauz.)
G. H. Bondi: Gospodo, odrecimo se unapred misli da emo u
budunosti zadrati monopol na Dadevnjake. Na alost, prema
vaeim propisima ne moemo da ih patentiramo. (Smeh.) Svoj
povlaeni poloaj u trgovini Dadevnjacima moramo, a i moemo,
osigurati drukije; sasvim je nuna pretpostavka da se svoje
trgovine prihvatimo u drugom stilu i u daleko veoj razmeri nego
dosad. (ujmo!) Ovde lei, gospodo, itav sveanj prethodnih
ugovora. Upravni odbor predlae da se osnuje novi vertikalan trust,
pod imenom Drutvo za eksploataciju Dadevnjaka. lanovi
Drutva za eksploataciju Dadevnjaka bi, osim naeg Drutva, bila
izvesna velika preduzea i finansijski jake grupe; na primer,
izvestan koncern koji proizvoditi specijalan, patentiran metalni alat
za Dadevnjake. (Mislite na MEAS?) Da, gospodine, govorim o
MEAS-u. Dalje, hemijski i prehrambeni kartel, koji e proizvoditi
jevtinu, patentiranu hranu za Dadevnjake, grupa transportnih
drutava koja e, koristei se dosadanjim iskustvima, patentirati
naroito higijenski ureene tankere za transport Dadevnjaka; blok
osiguravajuih zavoda koji e preuzeti osiguravanje kupljenih
ivotinja od povreda i lipsavanja, kako u toku transporta tako i na
radilitima; dalje, drugi interesenti industrijski, eksportni i
finansijski, koje iz vanih razloga neemo zasada navoditi. Moda
e vam biti dovoljno, gospodo, ako kaem da bi taj sindikat
raspolagao u poetku s etiri stotine miliona funti sterlinga.
(Uzbuenje.) Ovaj fascikl ovde, prijatelji, sadri sve same ugovore,
koje je dovoljno samo potpisati da bi se rodila jedna od najveih
ekonomskih organizacija naeg vremena. Upravni odbor vas moli,
gospodo, da mu date punomo za osnivanje tog dinovskog
koncerna iji e zadatak biti racionalno gajenje i eksploatacija
Dadevnjaka. (Aplauz i glasovi protesta.)
Gospodo, zamislite preimustvo te saradnje! Drutvo za
eksploataciju Dadevnjaka nee isporuivati samo Dadevnjake ve
i celokupan alat i hranu za njih, to jest kukuruz, skrobaste
materije, govei loj i eer za milijarde hranjenih ivotinja; zatim
transport, osiguranje, veterinarski nadzor i tako dalje, sve po
najniim cenama, koje e nam omoguiti, ako ne monopol, a ono
bar potpunu nadmo nad svakom buduom konkurencijom koja bi
htela da prodaje Dadevnjake. Neka to neko pokua, gospodo
nee dugo izdrati da se s nama takmii. (Bravo!) Ali ne samo to!
Drutvo za eksploataciju Dadevnjaka isporuivae sav graevinski
materijal za podvodne radove, koje e Dadevnjaci izvoditi; zato iza
nas stoji i teka industrija, proizvoai cementa, graevinskog
drveta i kamena. (Jo ne znate kako e Dadevnjaci raditi!)
Gospodo, u ovom trenutku radi dvanaest hiljada Dadevnjaka u
sajgonskoj luci na novim dokovima, bazenima i molovima. (To nam
niste rekli!) Ne, to je prvi pokuaj naveliko. Taj pokuaj je.
gospodo, uspeo na krajnje zadovoljavajui nain. Danas je
budunost Dadevnjaka izvan svake sumnje. (Oduevljen aplauz!)
I ne samo to, gospodo. Zadaci Drutva za eksploataciju
Dadevnjaka nisu time ni izdaleka iscrpeni. Salamander Syndicate
e u celom svetu traiti posao za milione Dadevnjaka. Liferovae
planove i ideje za ovladavanje morima. Propagirae utopije i
gigantske, snove. Davae projekte za nove obale i kanale, za nasipe
koji e spajati kontinente, za itave lance vetakih ostrva za
prekookeanske letove; za nova kopna izgraena usred okeana. Tu
lei budunost oveanstva! Gospodo, etiri petine Zemljine
povrine pokriveno je morem, to je, neosporno, isuvie; povrina
naeg sveta, karta mora i kopna, mora se popraviti. Mi emo.
gospodo, dati svetu radnike mora! To ve nee biti stil kapetana
van Toha; pustolovnu priu o biserima zameniemo himnom rada!
Ili emo trgovati na sitno, ili emo stvarati! Ali ako ne budemo
raunali s kontinentima i okeanima, nismo dorasli svojim
mogunostima. Ovde se, molim, govorilo o tome poto treha da se
prodaje par Dadevnjaka. Voleo bih da mislimo o itavim
milijardama Dadevnjaka, o milionima i milionima radne snage, o
pomeranjima Zemljine kore, o novim genezama i novim geolokim
razdobljima. Moemo danas govoriti o buduim Atlantidama, o
starim kontinentima koji e se iriti dalje i dalje u svetsko more. o
Novim Svetovima koje e samo oveanstvo izgraditi. Oprostite,
gospodo, moda vam to izgleda kao utopija. Da, zaista, ulazimo u
utopiju. Ve smo u njoj, prijatelji! Moramo samo smisliti budunost
Dadevnjaka u tehnikom pogledu. (I u ekonomskom!)
..Da, naroito u ekonomskom pogledu! Gospodo, nae Drutvo
je isuvie malo da bi moglo samo eksploatisati milijarde
Dadevnjaka; nismo tome dorasli ni finansijski, ni politiki.
Bude li se menjala mapa mora i kopna, za tu stvar e se
interesovati i velike sile. No o tome neemo govoriti; neemo
pominjati velike inioce, koji se ve danas odnose prema Drutvu
veoma pozitivno. Ipak molim, gospodo, da ne gubite iz vida
neizmeran domaaj stvari za koju ete glasati. (Oduevljen,
dugotrajan aplauz. Odlino! Bravo!)
No ipak je bilo nuno pre glasanja za Drutvo za
eksploataciju Dadevnjaka obeati da e se na akcije
eksportnog drutva isplaivati bar desetprocentna dividenda na
raun rezervi. Posle toga je glasalo osamdeset i sedam
procenata akcija za predlog, a samo trinaest procenata protiv.
Prema tome, predlog Upravnog odbora je primljen. Drutvo za
eksploataciju Dadevnjaka poelo je da ivi. G. H. Bondiju
estitaju.
Vrlo lepo ste to rekli, gospodine Bondi, pohvaljivao je stari
Sigi Vajsberger. Vrlo lepo! A molim vas, gospodine Bondi, kako
ste doli na tu ideju? Kako? rekao je G. H. Bondi rasejano.
Zapravo, da vam kaem istinu, gospodine Vajsbergeru, bilo je
to zbog starog van Toha. On je te svoje Dadevnjake tako voleo
ta bi, jadnik, rekao kad bismo njegove Tapa-boys ostavili da
pocrkaju ili ih poubijali?
Kakve Tapa-boys?
Pa te gadove, Dadevnjake. Sada kad budu imali neku
vrednost s njima e bar postupati kako treba. A za drugo ta
udovita i nisu, gospodine Vajsbergeru, nego da se s njima
poe u neku utopiju.
Ja to ne razumem, izrekao je svoje miljenje gospodin
Vajsberger. A da li ste ve videli kojeg Dadevnjaka, gospodine
Bondi? Ja zapravo ne znam ta je to. Molim vas, kako on
izgleda?
To vam ne umem rei, gospodine Vajsbergeru. Otkud da
znam ta je Dadevnjak? ta mi treba da to znam? Zar ja imam
vremena da se brinem o tome kako on izgleda? Ja se moram
radovati to smo to Drutvo za eksploataciju Dadevnjaka
smestili pod krov.
(DODATAK) O POLNOM IVOTU DADEVNJAKA

Jedna od omiljenih delatnosti ljudskog duha jeste da zamilja
kako e jednom, u dalekoj budunosti, da izgleda svet i
oveanstvo, kakva e tehnika uda biti ostvarena, koja
socijalna pitanja reena, koliko e da napreduju nauka i
drutvena organizacija i tako dalje. Veina tih utopija, pak, ne
zaboravlja da se veoma ivo bavi pitanjem tta e u tom boljem,
naprednijem ili bar tehniki savrenijem svetu biti s tako starom,
ali uvek popularnom institucijom kao to je polni ivot,
razmnoavanje, ljubav, brak, porodica, ensko pitanje i slino.
Vidi u tom smislu odgovarajuu literaturu, kao Paula Adama, H.
D. Velsa, Aldosa Hakslija i mnoge druge.
Pozivajui se na te primere, autor smatra za svoju dunost da,
kad ve baca pogled u budunost nae planete, kae neto i o
tome kako e se u tom buduem svetu Dadevnjaka odvijati
seksualni ivot. To ini ve sada, da se docnije ne bi morao
vraati na tu stvar. Polni ivot Andriasa Scheuchzerija se u
osnovnim crtama, dakako, slae s razmnoavanjem drugih
repatih vodozemaca; nema tu kopulacije u pravom smislu rei,
enka nosi jaja u nekoliko etapa; oploena jaja razvijaju se u
vodi u punoglavce, i tako dalje; to se moe proitati u svakom
prirodopisu. Napomenuemo samo neke neobinosti koje su u
vezi s tim primeene kod Andriasa Schcuchzerija.
Poetkom aprila, pria H. Bolte, prilaze mujaci enkama; u
svakom seksualnom periodu dri se mujak, po pravilu, iste
enke i ne puta je ni koraka od sebe po nekoliko dana. U to
vreme ne uzima nikakvu hranu, dok enka pokazuje veliku
prodrljivost. Mujak je goni po vodi i nastoji da priblii svoju
glavu sasvim uz njenu. Kad uspe u tome, isturi malo svoju
gubicu pred njenu njuku, moda da bi je spreio da pobegne, i
ukoi se. Tako, dodirujui se samo glavama dok njihova tela
zatvaraju ugao od oko trideset stepeni, plivaju oba ivotinje bez
pokreta jedna pored druge. S vremena na vreme pone mujak
da se gri tako snano da udara svojim bokovima o bokove
enke; posle toga se opet ukoi, s nogama iroko rairenim,
dodirujui samo svojom gubicom glavu svoje izabrane drugarice,
koja dotle ravnoduno prodire sve na ta naie. Ovaj poljubac,
ako smemo tako rei, traje nekoliko dana; ponekad se enka
otrgne radi hrane, i onda je mujak goni, oevidno vrlo
razdraen, pa ak i razljuen. Najzad se enka odrie daljeg
otpora, ne bei vie, i par lebdi u vodi bez pokreta, nalik na crne
cepanice privezane jedna uz drugu. Tu pone telo mujakovo da
drhti, i za to vreme isputa u vodu obilnu, neto lepljivu spermu.
Odmah zatim naputa enku i zavlai se medu kamenje, sasvim
iscrpen; tada mu se moe odsei noga ili rep a da se on uopte
ne brani.
Meutim, enka ostaje izvesno vreme u svom ukoenom,
nepominom poloaju; zatim se jako zgri i pone da izbacuje iz
kloake ulanena jajaca u piktijastom omotau; esto se pri tome
pomae zadnjim nogama kao to ine krastave abe. Tih jajaca
ima etrdeset do pedeset i vise na telu enkinom kao pramen. S
njima enka otpliva na skrovita mesta i privruje ih na alge,
morsku travu ili prosto na kamenje. Posle deset dana snese
enka drugu seriju jajaca, dvadeset do trideset na broju, iako
se u to vreme nije srela s mujakom; verovatno da su ta jajaca
bila oploena direktno u njenoj kloaki. Po pravilu, posle daljih
sedam do osam dana dolazi do treeg i etvrtog polaganja po
petnaest do dvadeset, veinom oploenih jajaca, iz kojih se
posle jedne do tri sedmice izlegu ivahni punoglavci sa krgama
kao granice. Ve posle jedne godine ti punoglavci izrastaju u
zrele Dadevnjake i mogu se dalje rasploavati itd.
Nasuprot tome. gospoica Blan Kistemekers posmatrala je
dve zatvorene enke i jednog mujaka Andrias Scheuchzeri. U
doba parenja mujak se pridruio samo jednoj enki i progonio je
dosta brutalno; kad bi pokuala da umakne, tukao je snanim
udarcima repa. Nerado je gledao kako uzima hranu i spreavao
je u tome; bilo je jasno da eli da je ima samo za sebe i prosto ju
je terorisao. Kad je izbacio svoj mle, bacio se na drugit enku i
hteo je da je prodere; morao je da bude iznet iz bazena i
stavljen na drugo mesto. I pored toga, i ta druga enka snela je
ukupno ezdeset tri oploena jajaca. Kod sve tri ivotinje, pak,
gospoica Kistemekers je zapazila da su ivice kloake bile u to
vreme znatno nateene. Izgleda dakle pie gospoica
Kistemekers da se kod Andriasa Scheuchzerija oploenje ne
vri ni kopulacijom ni parenjem, ve posrednitvom neega to se
moe nazvati seksualni milieu. Kao to se vidi, nije potrebno ni
privremeno sparivanje da bi dolo do oploenja jajaca. To je
odvelo mladu istraivaicu daljim zanimljivim opitima. Odvojila
je oba pola; a kad je doao pogodni trenutak, iscedila je iz
mujaka spermu i stavila je enkama u vodu. Posle toga su
enke poele da nose oploena jajaca. U daljem opitu filtrirala
je gospoica Blan Kistemekrers mujakovu spermu i filtrat,
lien spermatozoida (bila je to bistra, slabo kisela tenost) stavila
enkama u vodu; enke su i sada poele da nose jajaca, svaka
oko pedeset, od kojih je veina bila oploena i dala normalne
punoglavce. Ba to je dovelo gospoicu Kistemekers do vanog
pojma polne sredine, koja ini prelaz izmeu partenogeneze i
polnog razmnoavanja. Oploavanje jaja vri se prosto
hemijskom promenom sredine (izvesnim okieljavanjem, koje
dosad nije moglo da se naini vetakim putem), promenom, koja
je na neki nain u vezi sa polnom funkcijom mujakovom; no
sama ta funkcija nije zapravo ni potrebna; to to se mujak
sparuje sa enkom, svakako je zaostatak starijeg razvojnog
stupnja, kad se oploavanje kod Andriasa vrilo isto kao i kod
drugih dadevnjaka. To sparivanje je, zapravo, kako tano
primeuje gospoica Kistemekers, izvesna nasleena iluzija
paterniteta; u stvari, mujak nije otac punoglavaca, ve samo
izvestan, u sutini sasvim bezlian hemijski inilac polne sredine
koja zapravo oploava. Kad bismo imali u jednom bazenu sto
zdruenih parova Andriasa Scheuchzerija, verovali bismo da se
tu odigrava sto individualnih rasplodnih aktova; u stvari to je
jedan jedini akt, a inae kolektivna seksualizacija date sredine,
ili tanije reeno: izvesno okieljavanje vode, u kojoj zrela jajaca
Andriasa Scheuchzerija automatski reaguju razvijajui se u
punoglavce. Nainite vetaki taj nepoznati kiseli agens, i
mujaci nee biti potrebni. Tako nam se polni.ivot udnog
Andriasa javlja kao Velika Iluzija; njegova erotika strast, njegov
brak i polna tiranija, njegova privremena vernost, njegovo
nespretno i sporo uivanje, sve su to, zapravo, suvine,
preivele, gotovo simboline funkcije, koje prate ili, tako rei,
ukraavaju pravi, bezlian mujaki akt, koji se sastoji u
stvaranju oplodne seksualne sredine. udna ravnodunost
enki s kojom primaju ono besmisleno, frenetino, lino
udvaranje mujaka oigledno svedoi o tome da u toj prosidbi
enke instinktivno oseaju samo puki, formalni obred ili uvod u
poseban svadbeni akt, u kome se one polno stapaju s oplodnom
sredinom; rekli bismo da enka Andriasa to stanje stvari shvata
jasnije i preivljava realnije, bez erotikih iluzija..
(Opite gospoice Kistemekers dopunio je zanimljivim
eksperimentima ueni opat Bontempeli. Osuio je i isitnio mle
Andriasa i stavio ga enkama u vodu; i sada su enke poele da
nose oploena jajaca. Isti rezultat je bio kad je osuio i isitnio
polne organe Andriasa ili kad ih je ekstrahirao alkoholom, ili
iskuvao ekstrakt i bacio u bazen sa enkama. To isto, s istim
rezultatom ponovio je i s ekstraktom modane hipofize pa ak i s
izluinama konih lezda Andriasa, isceenih u doba parenja. U
svim tim sluajevima enke isprva nisu reagovale na te primese;
tek posle nekog vremena prestale bi da jure za hranom i
zaustavile se nepomino, pa ak i ukoeno u vodi, a zatim je
posle nekoliko sati poelo izbacivanje piktijastih, otprilike kao
bob velikih jaja).
U vezi sa ovim da navedemo i udni obred, takozvanu igru
salamandera. (Ovde se ne misli na Salamander-Dance koji je
ovih godina uao u modu naroito u najboljem drutvu, i koji je
biskup Hiram oglasio za najrazvratniju igru o kojoj je ikad uo
da se pria.) Naime, za vreme veeri kada je pun Mesec (osim
doba rasploavanja) izlazili su Andriasi, ali samo mujaci, na
obalu, razmetali se u krug i poinjali naroitim talasavim
pokretom da izvijaju gornju polovinu tela. Bio je to pokret
karakteristian i u drugim prilikama za ove velike Dadevnjake;
ali pri ovim igrama odavali su mu se divlje, strasno i do
iznemoglosti, kao to ine dervii u svojim plesovima. Neki
naunici su smatrali ovo luako okretanje i premetanje s noge
na nogu kao kult Meseca, dakle kao verski obred, drugi su u
tome videli igru u sutini erotinu i objanjavali su je onim
naroitim seksualnim redom o kome smo ve govorili. Rekli smo
da je kod Andriasa Scheuchzerija pravi oploiva takozvana
seksualna sredina kao kolektivni i bezlini posrednik meu
jedinkama mujaka i enki. Bilo je ve reeno da enke primaju
taj bezlini polni odnos daleko realnije i razumnije nego mujaci,
koji oevidno iz instinktivno mujake uobraenosti i elje za
osvajanjem ele da sauvaju bar izgled polnog trijumfa i zato
izigravaju ljubavno osvajanje, i brano vlasnitvo. To je jedna od
najveih erotikih iluzija, zanimljivo korigovana ba tim velikim
mujakim sveanostima, koje, navodno, nisu nita drugo do
instinktivna tenja predstaviti sebe kao Mujaki kolektiv. Tom
kolektivnom igrom se, navodno, savlauje ona atavistika i
besmislena iluzija mujakog polnog individualizma; ta zaneta,
frenetina gomila koja se vrti nije nita drugo nego Kolektivni
Mujak, Kolektivni Mladoenja i Veliki Kopulator, koji izvodi
sveanu igru i predaje se velikom svadbenom obredu uz udno
iskljuenje enki, koje dotle ravnoduno mljaskaju prodirui
ribu ili sipu. Slavni arls D. Pauel, koji je ove sveanosti
Dadevnjaka nazvao igrom Mujakog Principa, pie dalje: Nije
li u tim zajednikim mujakim obredima sam koren i izvor
neobinog dadevnjakog kolektivizma? Budimo svesni toga da
stvarnu ivotinjsku zajednicu nalazimo samo tamo gde ivot i
razvoj vrste nije zasnovan na polnom paru kod pela, mrava i
termita. Zajednica pela moe se izraziti reima: Ja, Matina
Konica. Jedinstvo zajednice Dadevnjaka moe se izraziti
sasvim drukije: Mi, Muki Princip. Tek svi mujaci zajedno koji
u da tom trenutku izluuju iz sebe oplodnu seksualnu sredinu
jesu taj Veliki Mujak, koji prodire u krilo enke i tedro
umnoava ivot. Njihov paternitet je kolektivan; zbog toga je
itava njihova priroda kolektivna i pokazuje se u zajednikom
delanju, dok enke, oslobodivi se polaganja jaja, vode sve do
idueg prolea manje-vie razbijen i usamljen ivot. Samo su
mujaci zajednica. Samo mujaci izvravaju zajednike zadatke.
Ni kod jednog ivotinjskog roda ne igraju enke tako podreenu
ulogu kao kod Andriasa; iskljuene su iz zajednikog ivota i ne
pokazuju za njega ni najmanju zainteresovanost. Njihov as
nastaje kad Muki Princip natopi njihovu sredinu jedva vidljivim
hemijskim aciditetom, ali ivotno tako prodornim da dejstvuje i
pri beskrajno velikoj razreenosti nastalom morskom plimom i
osekom. To je kao da sam Okean postaje Mujak koji oplouje
na svojim obalama milione novih zametaka.
Pored sve petlovske gordosti, nastavlja arls D. Pauel,
priroda je kod veine ivotinjskih rodova dodelila vie enkama.
Mujaci su tu zbog njihova uivanja i zato da bi ubijali; oni su
naduveni i nakoopereni pojedinici, dok enke predstavljaju sam
rod u njegovoj snazi i ustaljenim vrlinama. Kod Andriasa (a
delimino i kod oveka) odnos je u sutini drukiji; stvaranjem
mujake zajednice i solidarnosti dobija mujak bioloku
nadmonost i odreuje razvoj vrste u daleko veoj meri od enke.
Moda se ba zbog tog tipino mujakog pravca razvoja tako
snano ispoljava kod Andriasa tehniki, dakle tipino muki
talenat. Andrias je roeni tehniar, sa sklonou prema
kolektivnim poduhvatima; ova sekundarna muka polna
obeleja, naime tehniki talenat i smisao za organizaciju, u
njemu se razvijaju, upravo pred naim oima, tako brzo i
uspeno da bismo morali govoriti o prirodnom udu, kad ne
bismo znali kako su snaan ivotni inilac ba seksualne
determinante. Andrias Scheuchzeri je animal faber i moda e u
dogledno vreme tehniki prestii i samog oveka; a sve to samo
zahvaljujui snazi prirodnog fakta to je stvorio isto mujaku
zajednicu.''


KNJIGA DRUGA
PO STEPENIMA CIVILIZACIJE
1. GOSPODIN POVONDRA ITA NOVINE

Ima ljudi koji sakupljaju marke, a ima i takvih koji
sakupljaju prva izdanja. Gospodin Povondra, vratar u kui G.
H. Bondija, dugo nije naao smisao svog ivota; godinama se
kolebao izmeu interesovanja za prastare grobove i strasti
prema spoljnoj politici. Ali jedne veeri iznenada mu je postalo
jasno ta mu je do tada nedostajalo da bi njegov ivot bio
potpun. Velike stvari obino dolaze iznenada.
Te veeri gospodin Povondra je itao novine, gospoa
Povondra krpila Franjine arape, a Franja se pretvarao da ui
leve pritoke Dunava. Vladala je prijatna tiina.
Ba sam ve sasvim lud, promrmlja gospodin Povondra.
ta ti je, upita gospoda Povondra udevajui konac u iglu.
Ma s tim Dadevnjacima, ree tata Povondra. Ovde itam
da ih je za poslednja tri meseca prodato sedamdeset miliona
komada.
To je dosta, zar ne? ree gospoda Povondra.
Pa svakako! To je ogromna cifra! Zamisli, sedamdeset
miliona! Gospodin Povondra je vrteo glavom. Mora da se na
tome zarauju basnoslovne pare; a tek ti radovi koji se sada
preduzimaju! dodade razmislivi malo. Ovde itam kako se
svuda vrtoglavo grade nove zemlje i ostrva. Kaem ti, ljudi e
sada moi da naine koliko hoe kontinenata. To je velika
stvar! Ma kaem, to je vei napredak nego otkrie Amerike.

Gospodin Povondra se zamisli. Nova epoha istorije, zna li?
ta da se radi, eno, ivimo u znaajnom dobu.
Nastade opet duga tiina. Najednom tata Povondra ivlje
povue dim iz lule. A kad samo pomislim da do toga ne bi ni
dolo da nije bilo mene!
Do ega?
Pa do te trgovine Dadevnjacima, do tog novog vremena.
Ako emo pravo, ja sam u stvari taj koji je sve to udesio.
Gospoa Povondra podie oi s poderane arape. Molim te,
a kako?
Zato to sam ja tada pustio tog kapetana gospodinu
Bondiju. Da ga nisam prijavio, taj kapetan se nikada ne bi sreo
s gospbdinom Bondijem. Da nije bilo mene, od te stvari ne bi
bilo nita, ba nita!
Moda bi kapetan naao nekog drugog, primeti gospoa
Povondra.
Tata-Povondrin ibuk prezrivo zakra. Kao da ti to razume.
Takvu stvar moe da izvede samo G. H. Bondi. Gospode, taj vidi
dalje nego ne znam ko. Drugi bi u tome videli samo ludost, ili
podvalu, ali gospodin Bondi, ni govora! Taj ima nos, draga
moja! Gospodin Povondra se zamisli. Onaj kapetan, kako li
se ono zvao, da, Vantoh nije ba na to liio. Bio je to
nekakav debeo ia. Drugi vratar bi mu rekao, manite se,
ovee, gospodin nije kod kue i slino; ali ja sam imao
nekakvo predoseanje ili tako neto. Najaviu ga, rekao sam
sebi; gospodin Bondi e me moda izgrditi, ali greh na moju
duu, najaviu ga. Uvek tvrdim da vratar mora da ima njuh za
ljude. Ponekad zazvoni ovek, izgleda kao baron, a ono
trgovaki putnik za friidere. Drugi put ti opet doe neki debeli
iica, pa, ded', kai ta je. ovek mora da poznaje ljude,
glasno je razmiljao tata Povondra. Iz toga vidi, Franjo, ta
moe da uradi ovek i kad je na poloaju potinjenog. Imaj ovo
na umu i nastoj da uvek savesno vri svoju dunost kako sam
to ja inio. Gospodin Povondra je sveano i ganuto klimao
glavom. Ja sam tog kapetana mogao jo na vratima da
odbijem, i potedeo bih sebe onih stepenica. Drugi vratar bi se
isprsio i pred nosom mu zalupio vrata. I time bi onemoguio
ovaj fantastini napredak u svetu. Franjo, zapamti da kad bi
svaki ovek ispunjavao svoju dunost, na svetu bi bilo ohooj.
Dobro sluaj kad ti neto govorim.
Da, tatice, mrmljao je Franja nesreno. Tata Povondra se
nakalja. Dodaj mi te makaze, eno. Treba da to iseem iz ovih
novina da posle mene ostane nekakva uspomena!
Tako je, dakle, dolo do toga da je gospodin Povondra poeo
da sakuplja novinske iseke o Dadevnjacima. Toj njegovoj
sakupljakoj strasti imamo da zahvalimo za mnogo materijala,
koji bi inae pao u zaborav. Isecao je i uvao sve to bi naao
tampano o Dadevnjacima. Ne treba kriti da se, nakon izvesne
poetnike treme, izvetio da u svojoj omiljenoj kafani rekvirira
novine u kojima bi bila kakva beleka o Dadevnjacima; i da je
u tome dostigao izuzetnu, gotovo arobnu vetinu, te je iz
novina uspevao neupadljivo da istrgne odgovarajui list i da ga
strpa u dep takorei pred oima glavnog konobara. Kao to je
poznato, svi sakupljai su spremni da ukradu ili ubiju ako se
radi o tome da za svoju zbirku nabave novi primerak; to,
meutim, nikako ne utie na njihov moralni lik.
Sada je ivot gospodina Povondre dobio neki smisao jer je
postao ivot sakupljaa. Svake veeri je redao i itao svoje
iseke pod blagonaklonim pogledom gospode Povondre, koja je
znala da je svaki mukarac pomalo luckast a pomalo i dete, pa
neka se radije igra tim isecima nego da odlazi u kafanu i da
igra karte. ak je i u ormanu napravila mesto za kutije koje je
on sam napravio za svoju zbirku. Pa moe li se vie traiti od
ene i domaice?
Sam G. H. Bondi bio je jednom prilikom iznenaen
Povondrinim enciklopedijskim poznavanjem svega to se
odnosilo na Dadevnjake. Gospodin Povondra je pomalo
stidljivo priznao da sakuplja sve to je tampano o
Salamanderima i pokazao je gospodinu Bondiju svoje kutije. G.
H. Bondi je utivo pohvalio njegovu zbirku; ta emo, samo
velika gospoda mogu da budu tako blagonaklona i samo
monici mogu da usreuju druge a da ih to ne staje ni pare;
velika gospoda uopte to dobro umeju. Tako je, na primer,
gospodin Bondi prosto naredio da se iz kancelarije Drutva za
eksploataciju Dadevnjaka gospodinu Povondri alju svi iseci
o Dadevnjacima koje nije bilo potrebno slati u arhivu. Tako je
sreni i pomalo zbunjeni gospodin Povondra svakodnevno
dobijao itave pakete materijala na svim jezicima sveta, od
kojih su ga naroito novine tampane irilicom, grkim
alfabetom, jevrejskim, arapskim, kineskim, bengalskim,
tamilskim, javanskim, burmanskim ili talik pismima
ispunjavale pobonim strahopotovanjem. Kad pomislim
samo, govorio bi nad njima, da svega toga bez mene ne bi
bilo!
Kao to smo ve napomenuli, u zbirci gospodina Povondre
sauvano je mnogo istorijskog materijala o celoj toj istoriji s
Dadevnjacima; time se, svakako, ne misli rei da bi ona mogla
da zadovolji naunika-istoriara. Prvo, gospodin Povondra, koji
nije imao struno znanje iz pomonih istorijskih nauka i
poznavanja arhivskih metoda, nije stavio na svoje iseke ni
oznaku izvora, ni odgovarajui datum, tako da uglavnom ne
znamo kada i gde je koji dokumenat iziao. Drugo, zbog obilja
materijala koji mu se nagomilavao, gospodin Povondra je uvao
uglavnom samo duge lanke, koje je smatrao za vanije, dok je
kratke izvetaje i depee jednostavno bacao u ko; zbog toga
nam se o itavom tom periodu sauvalo neobino malo vesti i
injenica. Tree, u to se podosta umeala i ruka gospode
Povondre; kada bi se kutije gospodina Povondre naglo punile,
ona bi neujno i kriom izvlaila jedan deo iseaka i spaljivala,
to se ponavljalo nekoliko puta godinje. Potedela bi samo one
koji su retko stizali, kao to su iseci tampani malabarskim,
tibetskim ili koptskim pismom; oni su ostajali gotovo
kompletno, ali zbog izvesnih praznina u naem obrazovanju
nisu nam od velike koristi. Materijal koji imamo pri ruci za
istoriju Dadevnjaka, u osnovi je, dakle, nepotpun otprilike
kao to su to zemljine knjige iz VIII veka posle Hrista, ili
sabrani spisi pesnikinje Safo. Sasvim sluajno nam se sauvala
dokumentacija o ovom ili onom momentu tog velikog svetskog
zbivanja koje emo i pored svih nedostataka pokuati da
obuhvatimo pod nazivom, Po stepenima civilizacije.
2. PO STEPENIMA CIVILIZACIJE

(Istorija Dadevnjaka)
50


U istorijskoj eposi koju je najavio G. H. Bondi na sveanom
skupu Pacifikog eksportnog drutva svojim proroanskim
reima o utopiji
51
koja nastaje, istorijski dogaaji ne mogu se
vie meriti vekovima i decenijama, kako je to bilo u
dosadanjim istorijama oveanstva, nego godinjim kvartalima
u kojima izlaze tromeseni ekonomski statistiki izvetaji
52
. U
tom periodu, naime, ako tako smemo rei, proizvodnja istorije
tee naveliko; zato se i tempo istorije neobino ubrzava (prema
proceni, otprilike, petostruko). Danas, prosto, ne moramo da
ekamo nekoliko stotina godina da bi se u svetu dogodilo neto
dobro ili ravo. Na primer, seoba naroda koja se nekada otezala
po nekoliko vekova, obavila bi se, uz dananju organizaciju
transporta za tri godine; drukije se na tome ne bi moglo
zaraditi. Slino je i s likvidacijom Rimskog carstva, s
kolonizacijom kontinenata, s istrebljivanjem Indijanaca i tako
dalje. Danas bi sve to moglo da se izvri neuporedivo bre kad
bi se poverilo jakim kapitalistima. S te strane, divovski uspeh
Drutva za eksploataciju Dadevnjaka i njegov snani uticaj na

50
Uporedi: G. Kreuzmann, Geschichte der Molche. Hans Tietze, Der Molch des XX. Jahrhunderts. Kurt Wolff, Der
Molch und das deutsche Volk. Sir Herbert Owen, The Salamanders and the British Empire. Giovanni Focaja,
Levoluzione degli amfibii durante il Fascismo. Lon Bonnet, Les Urodeles et la socit des Nations. S. Madariaga,
Las Salamandras y la Civilizacin a m.j.
51
Uporedi Rat s Dadevnjacima, Deo I, Glava XII.
52
Kao potvrda ovoga neka odmah poslui prvi iseak iz zbirke gospodina Povondre:

TRITE DADEVNJAKA

(TA) Prema poslednjem izvetaju koji je izdao Salamander-Sindikat na kraju tromeseja, promet
Dadevnjaka porastao je za trideset procenata. Za tri meseca bilo je otpremljeno gotovo sedamdeset miliona
Dadevnjaka, naroito u Junu i Srednju Ameriku, Indokinu i Italijansku Somaliju. U najskorije vreme priprema se
produbljivanje i proirivanje Panamskog kanala, ienje pristanita u Gvajakvilu i uklanjanje nekih nanosa i
podvodnih stena u Toresovom moreuzu. Prema priblinom proraunu, sami ti radovi znaili bi prebacivanje devet
milijardi kubnih metara vrstog tla. Izgradnja tekih avionskih ostrva na liniji Madera-Bermudska ostrva treba da
pone idueg prolea. Nasipanje Marijanskih ostrva, pod japanskim mandatom, i dalje traje; dosad je dobijeno osam
stotina etrdeset hiljada akri novog takozvanog lakog kopna izmeu ostrva Tinijan i Saipan. S obzirom na poveanu
potranju, Dadevnjaci su stalno na ceni: Liding 61, Tim 620. Zaliha ima dosta.
istoriju oveanstva nesumnjivo pokazuju put buduim
pokolenjima.
Za istoriju Dadevnjaka je otpoetka, dakle, znaajno to to
je bila dobro i racionalno organizovana; prva, ali ne i jedina
zasluga pripada Drutvu za eksploataciju Dadevnjaka; treba
priznati da i nauka, filantropija, prosveenost, tampa i drugi
faktori imaju prilian udeo u neverovatnom popularisanju i
napretku Dadevnjaka. Pa ipak, Drutvo za eksploataciju
Dadevnjaka bilo je, tako rei, ona snaga koja je iz dana u dan
za Salamandre osvajala nove kontinente i nove obale, i pored
toga to je morala da savladava mnoge prepreke koje su tu
ekspanziju koile.
53
Kvartalni izvetaji Drutva pokazuju kako
su Dadevnjaci postepeno naseljavali indijska i kineska
pristanita, kako dadevnjaka kolonizacija preplavljuje afrike
obale i prelazi na ameriki kontinenat, gde u Meksikom zalivu
brzo nastaju nova, najmodernija dadevnjaka legla; kako su,
pored tih irokih kolonizatorskih talasa, slate manje grupe
Dadevnjaka kao pionirska prethodnica budueg eksporta.
Tako je, na primer, Drutvo za eksploataciju Dadevnjaka
poslalo na poklon holandskom Waterstaatu hiljadu
prvorazrednih Dadevnjaka; gradu Marseju je poklonilo est
stotina Salamandera za ienje stare luke, a bilo je takvih
primera jo. Naprosto, za razliku od ljudskog naseljavanja
sveta, rasprostiranje Dadevnjaka teklo je planski i
irokogrudo; da je ostavljeno prirodi, oteglo bi se jo stotinama
i hiljadama godina. ta emo, priroda nije, a nikada nije ni bila,
toliko preduzimljiva i praktina kao ljudska proizvodnja i
trgovina. Izgleda da je iva potranja Dadevnjaka imala uticaja

53
O takvim preprekama svedoi, na primer, ova vest, iseena iz novina bez datuma:

ENGLESKA SE ZATVARA ZA DADEVNJAKE?

(Rojter) Na pitanje lana Donjeg doma g. D. Lidsa, odguvorio je danas ser Samjuel Mendevil da je vlada Njegovog
Velianstva zatvorila

Suecki kanal za sve transporte Dadevnjaka; dalje, da ne misli dozvoliti da se ijedan
Dadevnjak zaposli na obali ili u suverenim vodama Britanskih ostrva. Razlog za preduzimanje ovakvih mera,
izjavio je ser Samjuel, jeste, s jedne strane, obezbeenje britanskih obala, a s druge, odravanje starih zakona i
ugovora o suzbijanju trgovine robljem.
Na pitanje lana Parlamenta g. B. Rasela, ser Samjuel je izjavio da se to gledite svakako ne odnosi na britanske
dominione i kolonije.
i na njihovo razmnoavanje. Koliina ikre od jedne enke
porasla je ak na sto pedeset punoglavaca godinje. Izvesni
redovni gubici koje su Dadevnjaci trpeli od ajkula prestali su
skoro potpuno, poto su se Dadevnjaci snabdeli podvodnim
pitoljima s dum-dum mecima za odbranu od riba-grabljivica.
54

Ekspanzija Dadevnjaka naravno nije tekla svuda
podjednako i glatko; negde su se konzervativni krugovi otro
ograivali od tog uvoenja nove radne snage, videi u tome
nelojalnu konkurenciju ljudskom radu
55
. Drugi su izraavali
bojazan da e Dadevnjaci, koji se hrane sitnim morskim
ivotinjicama, ugroziti ribolov. Neki su opet tvrdili da oni svojim
podvodnim rupama i hodnicima podrivaju obale i ostrva.
Jednom rei, bilo je dosta ljudi koji su direktno ukazivali na
opasnost od uvoza Dadevnjaka. Ali, odvajkada su svaka
novina i svaki napredak nailazili na otpor i nepoverenje; tako je
bilo i s fabrikim mainama, pa se ponovilo i s Dadevnjacima.
Na drugim mestima se pojavilo nerazumevanje druge vrste.
56


54
Za to su se upotrebljavali, skoro svuda, pitolji koje je konstruisao in. Mirko afranek, a koje je proizvodila
fabrika oruja u Brnu.
55
Uporedi s ovim novinski izvetaj:

TRAJKAKI POKRET U AUSTRALIJI

(Avas) Voa australijskih tredjuniona, Hari Mek Namara, objavljuje generalni trajk svih lukih, saobraajnih,
elektriarskih slubenika. Strune organizacije, naime, zahtevaju da dovoz najamnih Dadevnjaka u Australiju bude
strogo kontingentiran prema zakonima o useljavanju. Nasuprot tome, australijski farmeri trae da dovoz
Dadevnjaka bude slobodan jer s njihovom ishranom raste znatno prodaja domaeg kukuruza i ivotinjskih
masnoa, naroito ovijeg loja. Vlada tei za kompromisom; Drutvo za eksploataciju Dadevnjaka nudi da
Tredjunionima isplauje za svakog uvezenog Dadevnjaka ulog od est ilinga. Vlada je voljna da garantuje da e
Dadevnjaci biti zaposleni samo u vodi i da se nee (iz moralnih razloga) pomaljati iz vode vie od etrdeset
santimetara, tj. do prsa. Tredjunioni, pak, insistiraju na dvanaest santimetara i trae za svakog Dadevnjaka uplatu
od deset ilinga, pored takse za registraciju. Izgleda da e doi do sporazuma uz pomo iz dravne kase.
56
Uporedi znaajni dokument iz zbirke gospodina Povondre:
DADEVNJACI SPASAVAJU
IVOT TRIDESETESTORICI DAVLJENIKA
(Od naeg specijalnog dopisnika)
Madras, 3. aprila
U ovdanjoj luci parobrod Indian Star udario je u amackoji je prevozio oko etrdeset domorodaca;
amac je odmah potonuo. Pre nego to je bilo mogue uputiti barkasu, policijski amac za spasavanje, pourili su u
pomo Dadevnjaci koji su radili na raiavanju mulja iz luke i doneli su na obalu trideset i estoro davljenika.
Jedan Salamander je sam izvukao iz vode tri ene i dvoje dece. Kao nagradu za to odvano delo dobili su
Dadevnjaci od mesnih vlasti pismenu zahvalnicu u nepromoivoj navlaci.
Nasuprot tome, domorodako stanovnitvo je bilo krajnje uzbueno time to se Dadevnjacima dozvolilo da se
dotaknu lica iz viih kasta koja su se davila. Naime, oni smatraju da su Dadevnjaci neisti i da ih ne treba doticati.
No zahvaljujui izdanoj pomoi svetske tampe, koja je
pravilno ocenila kako ogromne mogunosti trgovine
Dadevnjacima, tako i unosno i, u vezi s tim, tedro
oglaavanje u novinama, stacioniranje Salamandera u svim
delovima sveta doekano je, uglavnom, s velikim
interesovanjem, pa ak i s oduevljenjem.
57

Posao s Dadevnjacima bio je uglavnom u rukama Drutva
za eksploataciju Dadevnjaka, koje ga je vodilo pomou
sopstvenih, u tu svrhu naroito konstruisanih, brodova-
cisterni; sredite trgovine i neka vrsta dadevnjake berze bio je
Salamander Bilding u Singapuru.
Uporedi opirni i objektivni opis signiran oznakom e. w., 5.
oktobra:
S TRADE
Singapur, 4. oktobra. Leading 63. Heavy 317. Team 648. Odd
Jobs 26.35 Trash 0.08 Spawn 80-132.
Ovakav izvetaj italac moe svakodnevno da nae u
ekonomskoj rubrici svoga lista meu telegramima o ceni pamuka,
kalaja i penice, A znate li pak ta znae ti zagonetni brojevi i te
rei? Pa svakako, trgovinu Dadevnjacima ili S TRADE; ali kako,
zapravo, izgleda ta trgovina, o tome veina italaca ima manje
jasnu predstavu. Moda zamiljaju kako hiljade i hiljade
Dadevnjaka vrve na velikoj trnici kojom etaju trgovci s tropskim
eirima i turbanima, razgledaju ponuenu robu, i najzad pokazuju
prstom na lepo razvijenog, zdravog, mladog Salamandera, govorei:
Uzeu ovaj komad; ta staje?'.
U stvari, trite Dadevnjacima izgleda sasvim drukije. U
singapurskoj mermernoj zgradi S TRADE neete videti ni jednog

U luku se sjatilo nekoliko hiljada uroenika koji su zahtevali da se Dadevnjaci proteraju iz luke. Policija, meutim,
odrava red. Bilo je samo troje ubijenih i sto dvadeset uhapenih.
Mir je uspostavljen oko deset asova uvee. Salamanderi nastavljaju posao.
57
Uporedi sledei, veoma interesantan iseak, na alost na nepoznatom jeziku, pa zbog toga neprevodiv:

SAHT NA KCHRI TE SALAAM ANDER BWTAT

SAHT GWAN TLAP NE SALAAM ANDER BWTATI OG TCHENI BECHRI NE SIMBWANA MBENGWE
OGANDI SUKH NA MOIMOI OPWANA SALAAM ANDER SRI MOANA GWES. OGDI LIMBW OG Dl
LIWBW, OG Dl BWTAT NA SALAAM ANDER KCHRI PWE OGANDI PWE OGWANDI TE UR
MASWALI SUKH? NA, NE UR LINGO TISLAMLI KCHER OGANDA SALAAM ANDER SAHTI. BEND
OPTONGA KCHRI SIMBWANA MEDH, SALAAMI
Dadevnjaka ve samo okretne i elegantne slubenike u belim
odelima koji primaju telefonske porudbine. Da, gospodine.
Leading staje 63. Koliko? Dvesta komada? Da, gospodine. Dvadeset
Heavy i sto osamdeset Team. O kej, razumem. Brod polazi kroz pet
nedelja. Right? Thank you, sir. Cela palata S Trade odjekuje od
telefonskih razgovora; imate utisak da je to pre neka kancelarija ili
banka nego trnica; a ipak je ta lepa bela zgrada, s jonskim
stubovima na fasadi, trnica od veeg svetskog znaaja nego
bagdadski sajam za vreme Haruna al Raida.
Ali vratimo se pomenutom trinom izvetaju s njegovim
trgovakim argonom. Leading su naroito izabrani, inteligentni, po
pravilu, trogodinji Dadevnjaci, briljivo izabrani za nadzornike i
predvodnike radnih kolona Dadevnjaka. Prodaju se pojedinano,
bez obzira na telesnu teinu; ceni se samo njihova inteligencija.
Singapurski Leading, koji govori dobro engleski, smatra se
prvoklasnim i najpouzdanijim. Ponegde se nude i druge vrste
Dadevnjaka-predvodnika, takozvani Kapetanosi, Inenjeri, Malain
Chief, Foremanders i drugi, no Leading su najskuplji. Danas se
njihova cena kree oko ezdeset dolara po komadu.
Heavy su teki, snani, obino dvogodinji dadevnjaci, ija se
teina kree od sto do sto dvadeset funti.Prodaju se samo u
grupama (tzv. bodies) po estoro. Uvebani su za najtee fizike
poslove kao to je razbijanje stena, valjanje kamenih blokova i
slino. To to u navedenom izvetaju stoji Heavy 317, znai da se
grupa (body) od est tekih Dadevnjaka plaa trista sedamnaest
dolara. Uz svaku grupu tekih odreuje se jedan Leading kao voa i
nadzornik.
Team su obini Dadevnjaci, radnici, teine osamdeset do sto
funti, koji se prodaju samo u radnim druinama (team-ima) od po
dvadeset; odredeni su za grupne poslove, i rado ih upotrebljavaju
za bagerske radove, za izgradnju bedema ili nasipa i slino. Na
svaki team od dvadeset lanova dolazi jedan Leading.
Odd Jobs su posebna vrsta. To su Dadevnjaci koji iz razliitih
razloga nisu grupno i specijalno obueni; na primer, zbog toga to
su izrasli izvan velike, struno vodene dadevnjake farme. To su,
zapravo, poludivlji, ali esto veoma daroviti Dadevnjaci. Kupuju se
pojedinano ili na tuce i upotrebljavaju za razne pomone poslove
ili sitnije zadatke na koje ne vredi slati cele dadevnjake grupe ili
druine. Ako Leading smatramo za elitu Dadevnjaka, onda su Odd
Jobs neto kao sitan proletarijat. U poslednje vreme rado se kupuju
kao dadevnjaka sirovina koju pojedini preduzimai dalje gaje i
razvrstavaju na Leading, Teke, Team ili Trash.
Trash ili kart (bofl otpaci) jesu Dadevnjaci manje vrednosti,
slabi ili s nekim telesnim nedostatkom, koji se ne prodaju
pojedinano ni u odreenim partijama, nego grupno na vagu,
obino na itave desetine tona; kilogram ive vage staje danas
sedam do deset centi. Nije, zapravo, poznato emu slue i u koju se
svrhu kupuju moda za neke lake radove u vodi. Da ne bi dolo
do nesporazuma, napominjemo da su Dadevnjaci neupotrebljivi za
jelo. Ovaj Trash kupuju skoro iskljuivo kineski prekupci; kuda ga
odvoze, nije poznato.
Spawn je prosto dadevnjaki mrest, tanije reeno, to su
punoglavci do godine dana. Prodaju se i kupuju na stotine, a imaju
veoma dobru prou, uglavnom zbog toga to su jevtini i to im je
transport najjevtiniji; oni se tek na mestu isporuke odgajaju dok ne
postanu sposobni za rad. Spawn se transportuju u buradima, jer
punoglavci ne naputaju vodu kao to to svakodnevno moraju da
ine odrasli Dadevnjaci. esto se deava da od spawn postaju
pojedinci izvanredno nadareni, koji ak prevazilaze standardizovani
tip Leading. Zbog toga trgovina mrestom postaje naroito
interesantna. Visoko obdareni Dadevnjaci prodaju se zatim za
nekoliko stotina dolara po komadu. Ameriki milioner Deniker
platio je ak i dve hiljade dolara za Dadevnjaka koji je teno
govorio devet jezika i transportovao ga specijalnim brodom sve do
Majamija; samo prevoz stajao je gotovo dvadeset hiljada dolara. U
poslednje vreme dadevnjaki mrest se rado kupuje za takozvane
dadevnjake tale, gde se odabiraju i treniraju brzi Dadevnjaci-
sportisti. Oni se zatim upreu po troje u plitke amce u obliku
koljke. Takmienja koljki koje vuku Dadevnjaci sada su uveliko
u modi i najomiljenija su zabava mladih Amerikanki na Palm Biu,
u Honoluluu ili na Kubi; zovu ih Triton-Races ili Venerine regate. U
lakoj, ukraenoj koljci, koja klizi po morskoj povrini, stoji
takmiarka u najkraem i najelegantnijem kupaem kostimu i dri
u rukama svilene uzde dadevnjakog troprega takmii se,
prosto, za titulu Venere. Mister J. S. Tinker, kralj konzervi, kupio
je svojoj kerici tropreg takmiara Dadevnjaka Posejdona,
Hengista i King Eduarda, nita manje nego za trideset i est hiljada
dolara. Ali sve je to izvan okvira pravog S Trade, koji se
ograniava na to da izvozi za itav svet solidne radnike Leading,
Heavy i Team.
Pomenuli smo ve dadevnjake farme. Neka ih italac ne
zamilja kao divovske staje ili torove; to je nekoliko kilometara gole
morske obale na kojoj su razasute kuice od talasastog lima. Jedna
kuica je za veterinara, druga za upravnika, a ostale za
nadzorniki personal. Tek za vreme oseke moe se videti kako se sa
obale prema moru pomaljaju dugi nasipi koji obalu dele na
nekoliko bazena. Jedan je za mrest, drugi za Leading-vrstu itd.
Svaka vrsta Dadevnjaka posebno se hrani i obuava. I jedno i
drugo se ini nou. U sumrak Dadevnjaci izlaze iz svojih rupa na
obalu gde se kupe oko svojih uitelja; to su obino islueni veterani
iz vojske. Najpre je as govora; uitelj izgovara Dadevnjacima rei,
na primer, kopati i oiglednim sredstvima objanjava njihov
smisao. Zatim ih postroji u kolonu po etiri i ui ih mariranju;
nakon toga dolazi pola asa gimnastike i odmor u vodi. Posle
odmora ui se rukovanje raznim oruem i orujem, nakon ega se,
otprilike po tri asa, pod nadzorom uitelja, vre praktine vebe iz
podvodnog graevinarstva. Onda se Dadevnjaci vraaju u vodu,
gde se hrane dadevnjakim dvopekom koji je uglavnom od
kukuruznog brana i loja; Leading i Teki Dadevnjaci prihranjuju
se mesom. Lenost i neposlunost kanjava se oduzimanjem hrane,
drugih telesnili kazni nema; uostalom, osetljivost Salamandera na
bol je neznatna. S izlaskom sunca nastaje na dadevnjakim
farmama mrtva tiina; ljudi idu na spavanje, a Dadevnjaci nestaju
pod morskom povrinom.
Ovaj raspored rada menja se samo dvaput godinje. Jednom,
radi parenja, kad su Dadevnjaci po etrnaest dana preputeni
sami sebi, i, drugi put, kad na farmu doplovi brod-cisterna Drutva
za eksploataciju Dadevnjaka i upravniku donese nareenje koliko
od koje vrste Dadevnjaka treba da bude isporueno. Regrutovanje
se vri nou; kapetan broda, upravnik farme i veterinar sedaju za
maleni sto s lampom, dok nadzornici i brodska posada ne zatvore
Salamanderima put u more. Zatim Dadevnjaci jedan za drugim
pristupaju stolu, gde ih oglaavaju za sposobne ili nesposobne,-
Dadevnjaci oglaeni kao sposobni, posle toga, ulaze u amce koji
ih prebacuju na brod-cisternu. Oni to ine veinom dobrovoljno, to
jest samo na otru zapovest; tek ponekad je potrebna blaa presija,
kao to je vezivanje. Spawn ili mrest lovi se, naravno, mreama.
Isto tako humano i higijenski obavlja se transport Dadevnjaka
u brodovima-cisternama; svakodnevno im se pumpama menja voda
u bazenima, a hrane se to je mogue obilnije. Smrtnost u toku
transporta dostie jedva deset procenata. Na zahtev Drutva za
zatitu ivotinja, na svakom brodu-cistemi nalazi se brodski
kapelan koji bdi nad humanim postupanjem sa Salamanderima i
svake noi im dri propoved u kojoj im posebno stavlja na srce
potovanje prema ljudima, zahvalnu poslunost i ljubav prema
svojim buduim poslodavcima, koji ne ele nita drugo do to da se
oinski staraju o njihovoj srei. Istina, dosta je teko
Dadevnjacima objasniti tu oinsku brigu, poto je njima pojam
oinstva nepoznat. Medu obrazovanijim Salamanderima za
brodskog kapelana uobiajio se naziv Otac Dadevnjaka. Kao
veoma korisni pokazali su se i vaspitni filmovi, u kojima se
Dadevnjacima za vreme transporta prikazuju kako uda ljudske
tehnike tako i budui rad i dunosti Dadevnjaka.
Ima ljudi koji skraenicu S Trade (Salamander Trade)
prevode i sa Slave Trade ili trgovina robljem. Meutim, kao
objektivni posmatrai moemo rei da je nekadanja trgovina
robljem bila ovako dobro organizovana i higijenski tako
besprekorno sprovoena kao dananja trgovina Dadevnjacima,
mogli bismo robovima samo da estitamo na poloaju. Naroito se
sa skupljim Salamanderima postupa zaista vrlo korektno i paljivo
ve i stoga to kapetan i posada broda svojim platama i nagradama
jeme za ivote poverenih im dadevnjaka. Autor ovog lanka bio je
svedok toga kako su i najokoreliji mornari na brodu-cisterni S. S.
14 bili duboko dirnuti kad se dvesta etrdeset prvoklasnih
dadevnjaka u jednom bazenu razbolelo od tekog proliva. Dolazili
su da ih gledaju oiju gotovo punih suza i svoja ljudska oseanja
izraavali grubim reima: Kog avola su nam bile potrebne te
mrcine!
Uz poveani promet u izvozu Dadevnjaka javila se, naravno,
i divlja trgovina. Drutvo za eksploataciju Dadevnjaka nije
moglo da kontrolie i upravlja svim dadevnjakim leglima koja
je pokojni kapetan van Toh posejao naroito po malenim i
udaljenim ostrvima Mikronezije, Melanezije i Polinezije, tako da
su mnogi zalivi s Dadevnjacima bili preputeni sami sebi.
Zbog toga se pored racionalnog gajenja Salamandera u znatnoj
meri razvio i lov na divlje Dadevnjake, koji po mnogo emu
podsea na nekadanje pohode na foke; bio je to, unekoliko,
ilegalan lov, ali poto nisu postojali zakoni za zatitu
Dadevnjaka, on je suzbijan ponajvie kao nedozvoljeno
stupanje na tle ove ili one suverene drave; a kako su se na tim
ostrvima Dadevnjaci strahovito mnoili i tu i tamo po poljima i
batama uroenicima inili izvesne tete, taj divlji lov na
Dadevnjake preutno je priman kao prirodna regulacija
dadevnjake populacije.
Citiramo autentian savremen opis:
GUSARI XX VEKA
E. E. K.
Bilo je jedanaest asova uvee kada je kapetan naeg broda
izdao zapovest da se skine dravna zastava i spuste amci. No je
bila puna meseine i srebrnasto zamagljena. Ostrvce ka kome smo
veslali mislim da se zvalo Gardner Island, u Feniksovom arhipelagu.
Za vreme takvih noi, obasjanih meseinom, Dadevnjaci izlaze na
obalu i igraju; moete im se pribliiti a da vas i ne uju toliko su
zaneti svojom grupnom, nemom igrom. S veslima u rukama nas
dvadeset se iskrcalo na obalu i, razvijeni u strelce, poeli smo u
polukrugu da opkoljavamo tamnu gomilu koja je, pri mlenoj
meseini, vrvela na alu.
Teko je opisati utisak koji ostavlja dadevnjaka igra. Oko trista
ivotinja sedi na zadnjim nogama, u besprekorno pravilnom krugu,
okrenuto prema sredini; unutranjost kruga je prazna. Dadevnjaci
se ne miu, izgledaju kao ukoeni; to lii na krunu palisadu oko
nekog tajanstvenog oltara; ali nema tu ni oltara ni boga. Najedamput
jedna od ivotinja zacoke ts-ts-ts, i njiui se pone da izvija
gornju polovinu tela; ovaj elastini pokret prenosi se sve dalje i dalje i
za nekoliko trenutaka svi Dadevnjaci njiu gornju polovinu tela
ne pokreui se s mesta sve bre i bre, bez uma, sve fanatinije,
u besomunom i pijanom kovitlanju. Nakon jedno etvrt asa jedan
za drugim malaksavaju, umorno se klate i zamru; ponovo svi sede
ukoeno, kao kipovi; u sledeem trenu odjekne s druge strane tiho
ts-ts-ts, drugi Dadevnjak poinje da se savija, a njegova se igra
odmah prenosi na itav krug. Znam da ovaj opis izgleda prilino
mehanian, ali dodajte tome kao kreda belu meseinu i ravnomerni,
otegnuti um morske plime; ima u tome neeg beskrajno maginog i
kao ukletog. Ja sam se zaustavio, grlo mi se steglo, a u meni se i
nehotice pojavilo oseanje groze ili uasa. ovee, kreni ve
jednom, opomenu me najblii sused, inae e nainiti prolaz!
Suavali smo svoj krug oko ivotinja koje su igrale. Ljudi su vesla
drali unakrst i govorili poluglasno, vie stoga to je bila no, nego
da ih Dadevnjaci ne bi uli. Trkom ka sredini! viknuo je oficir koji
je komandovao. Potrali smo prema tom uskovitlanom krugu; tupi
udarci vesala padali su po leima Dadevnjaka. Tek sada su se
Dadevnjaci uplaili i stali uzmicati prema sredini, ili su pokuavali
da izmeu vesala kliznu u more, ali su dobijali udarce veslom, koji
su ih odbacivali u more, pa su skiali od bola i straha. Potiskivali
smo ih motkama ka sredini, zbijene i natrpane; oni su, naslagani u
nekoliko redova, gazili jedni preko drugih. Deset ljudi ih je stezalo u
kordon od vesala, a deset guralo i veslima udaralo one koji su
pokuavali da se provuku i uteknu. Bilo je to jedno klupko crnog
mesa, koje se grilo i unezvereno kreketalo i po kome su padali teki
udarci. Zatim se naini otvor izmeu dva vesla kroz koji promae
Dadevnjak i odmah pade onesveen udarcem toljage u potiljak; za
njim drugi, trei dok ih nije tu lealo oko dvadeset. Zatvori!
naredi oficir, i prostor izmeu vesala nestade. Buli Bil i melez Dingo
obema rukama uhvatie za noge dva onesveena Dadevnjaka i
kao vree ih povukoe po pesku ka amcu. Ponekad bi telo koje su
vukli zapalo medu kamenje; tada bi mornar, naglim i gnevnim
trzajem, povukao, a noga bi se otkinula. Nita to nije, mrmljao je
stari Majk koji je stajao pored mene. To e mu, ovee, opet narasti.
Kad su onesveene Dadevnjake nabacali u amce, oficir je suvo
zapovedio: Pripremite sledee. I opet su padali udarci toljagom u
potiljak Dadevnjaka. Taj oficir zvao se Belami, bio je obrazovan i tih
ovek, odlian ahista; ali kad je u pitanju lov, ili, jo bolje, trgovina,
emu onda ustezanje. Na ovaj nain je ulovljeno preko dvesta
onesveenih Dadevnjaka; tamo ih je ostalo oko sedamdeset, koji
su, verovatno, bili mrtvi i nije ih vredelo odnositi.
Pohvatani Dadevnjaci baeni su u brodski bazen. Naa laa
bila, je stara tank-ship za transport nafte; loe oiene cisterne
zaudarale su na petroleum, a voda je u njima na povrini bila
masna, pa se prelivala u duginim bojama; samo je poklopac bio
skinut da bi unutra dopirao vazduh. Kad su u nju nabacali
Dadevnjake, ta gusta i odvratna masa liila je na nekakvu orbu s
rezancima; ona se mestimino slabo i alosno micala, ali preko dana
Dadevnjaci su ostavljani na miru da bi se osvestili. Sutradan su
dola tri oveka s dugim akijama koje su zabadali u tu orbu (ona
se struno zove soup); meali su ta gusto nabacana tela i motrili na
one koji se ne miu ili s kojih otpada meso; njih su onda nabadali na
duge kuke i izvlaili ih iz baena. Je li orba ista? - upitao je zatim
kapetan. Jeste,gospodine. Dolijte u nju vode. Dobro, gospodine.
To preiavanje orbe moralo se svakodnevno ponavljati; svaki put
se u more bacalo est do deset komada pokvarene robe kako se
to kae; na brod je verno pratila povorka velikih i do sita
naderanih ajkula. U bazenu je strahovito zaudaralo; i pored
povremenog menjanja vode, ona je u bazenima bila uta, puna
izmeta i raskvaenog dvopeka; u njoj su se iznemoglo koprcala ili
nepomino, teko dahui, leala crna telesa. Ovde im je dobro,
tvrdio je stari Majk. Ja sam video brod koji ih je. prevozio u plehanoj
buradi od benzola; tamo su im svi pocrkali Nakon est dana
natovarili smo novu robu na ostrvu Nanomea.
Ovako, dakle, izgleda trgovina Dadevnjacima; dodue, ilegalna
trgovina ili, tanije reeno, moderno gusarstvo koje je, tako rei,
preko noi nabujalo. Tvrdi se da je gotovo etvrtina svih prodavanih i
kupovanih Dadevnjaka na ovaj nain hvatana. Drutvu za
eksploataciju Dadevnjaka ne isplati se da na svim dadevnjakim
leglima osniva stalne farme; na manjim tihookeanskim ostrvima
Dadevnjaci su se toliko namnoili da postaju prava napast;
uroenici ih ne vole, jer tvrde da su itava ostrva: izbuili svojim
rupama i hodnicima; stoga i kolonijalne vlasti i Drutvo za
eksploataciju Dadevnjaka zatvaraju oi pred tim razbojnikim
prepadima na adevnjaka naselja. Rauna se da ima oko etiri
stotine gusarskih brodova koji se bave samo kraom Dadevnjaka.
Pored onih sitnih pojedinaca, ovim modernim gusarstvom bave se i
itave brodarske kompanije, od kojih je najvea Pacifik Trade Comp.
sa seditem u Dablinu; njen predsednik je uvaeni gospodin arls B.
Hariman. Pre godinu dana prilike su bile neto gore; tada je neki
kineski bandit Teng sa tri broda napadao direktno farme Drutva za
eksploataciju, Dadevnjaka i nije se ustruavao ni da pobije njihovo
osoblje ukoliko bi mu se suprotstavilo; prolog novembra je amerika
topovnjaa Minetonka kod Midvejskih ostrva potopila Tengovu
malu flotilu. Od tog vremena dadevnjako gusarstvo dobilo je manje
divlje forme i sve vie se razvija otkako su utanaeni izvesni uslovi
pod kojima se ono preutno trpi, kao na primer: da se pri napadu na
tuu obalu sa jarbola skine pomorska zastava zaviajne drave; da
se pod formom gusarstva ne obavlja dovoz i izvoz druge robe; da se
ukradeni Dadevnjaci ne prodaju po damping cenama nego da se u
trgovini oznae kao roba drugorazrednog kvaliteta. Dadevnjaci se u
ilegalnoj trgovini prodaju za dvadeset do dvadeset dva dolara po
komadu; smatraju ih, dodue, za niu, ali veoma ilavu vrstu jer su
na gusarskim laama izdrali strahovit postupak. Pretpostavlja se
da ovakav transport proseno preivi dvadeset pet do trideset
procenata uhvaenih Dadevnjaka; ali ovi su onda kadri mnogo
tota i da izdre. U trgovakom jeziku zovu ih Maccaroni, a u
poslednje vreme pominju se i u redovnim izvetajima s trita.
Dva meseca nakon toga igrao sam s gospodinom Belami ah u
holu hotela.Frans u Sajgonu; tada3 naravno, nisam vie bio
najamni mornar.
Vidite, Belami, rekoh mu, vi ste poten ovek i, tako rei,
dentlmen. Nije li vam ponekad odvratno da sluite neemu to je u
osnovi najmizernija trgovina robljem?
Belami slee ramenima. Dadevnjaci su Dadevnjaci, mrmljao
je izbegavajui odgovor.
Pre dvesta godina govorilo se da su Crnci Crnci.
A zar to nije bila istina? ree Belami. ah!
Tu partiju sam izgubio. Uinilo mi se odjednom da je svaki potez
na ahovskoj tabli zastareo i da ga je nekad neko ve odigrao.
Moda je i naa istorija bila ve jednom igrana, a mi vuemo svoje
figure istim potezima ka istim porazima kao nekad. Moda je upravo
takav isti poten i tih Belami nekada lovio i Crnce na Obali Slonovae
i prevozio ih na Haiti ili u Luizijanu, putajui ih da crkavaju na dnu
lae. Taj Belami pri tome nije mislio nita rdavo. Belami nikad ne
misli nita ravo. Zato je nepopravljiv.
Crni je izgubio ree Belami zadovoljno i ustade da se protegne.
Pored dobro organizovane trgovine Dadevnjacima i obilate
propagande preko tampe, za irenje Dadevnjaka najveu
zaslugu imao je ogromni talas tehnikog idealizma koji je u tom
periodu preplavio ceo svet. Gospodin Bondi je tano predviao
da e ljudski duh poeti sada da radi s celim novim
kontinentima i novim Atlantidama. Za sve vreme
dadevnjakog perioda meu tehnikim strunjacima vodila se
iva i plodna diskusija o tome da li treba graditi vrsta kopna s
armiranobetonskim obalama ili sprudove nasute morskim
peskom. Gotovo svakodnevno su nicali novi gigantski projekti:
italijanski inenjeri su predlagali, s jedne strane, izgradnju
velike Italije koja bi obuhvatala gotovo celo Sredozemno more
sve do Tripolisa, Baleara i Dodekaneza, s druge strane,
osnivanje novog kontinenta, takozvane Lemurije, istono od
Italijanske Somalije, koja bi jednom zahvatila ceo Indijski
okean. I zaista, na taj nain je pomou ogromne armije
Dadevnjaka bilo nasuto novo ostrvce preko puta somalijske
luke Mogadi s povrinom od trinaest i po akri. Japan je
projektovao, a delimino i izgradio veliko novo ostrvo na mestu
ranijih Marijanskih ostrva i pripremao spajanje Karolinkih i
Maralkih ostrva u dva velika, unapred nazvana Novi Nipon; na
svakom od njih je ak trebalo da se izgradi vetaki vulkan koji
bi budue stanovnike podseao na svetu Fudijamu. Proulo se
i da nemaki inenjeri u Sargasovom moru potajno grade jako
betonsko kopno koje treba da bude budua Atlantida; ona bi,
kau, mogla da ugroava francusku zapadnu Afriku. Meutim,
kako izgleda, dolo je samo do postavljanja temelja. U Holandiji
se pristupilo isuivanju Zelanda; Francuska je na Gvadelupu
spojila Grande Terre, Basse Terre i La Desirade u jedno bogato
ostrvo; Sjedinjene Drave poele su da na 37 meridijanu grade
prvu avionsku bazu (dvospratnu, s ogromnim hotelom,
sportskim stadionom, zabavnim parkom i bioskopskim salama
za pet hiljada ljudi). Naprosto, izgledalo je da su sad pale
poslednje granice koje je ljudskom napretku postavljalo svetsko
more; nastupila je srena epoha grandioznih tehnikih planova;
ovek je postao svestan da tek sada postaje gospodar sveta, i to
zahvaljujui Dadevnjacima koji su stupili na svetsku
pozornicu u pravi as i, tako rei, istorijski nuno. Nema
sumnje da do tako silnog irenja Dadevnjaka ne bi dolo da
na vek tehnike nije za njih spremio toliko radnih zadataka i
tako divovsko polje stalnog delanja. Izgledalo je sada da e
budunost radnika mora biti na vekove osigurana.
Znaajan udeo u uspenom razvoju trgovine Dadevnjacima
imala je i nauka koja je odmah obratila svoju panju na telesno
i psihiko ispitivanje Dadevnjaka.
Navodimo referat o naunom kongrpsu u Parizu iz pera oevica R.
D.:
Ier Congres d'Urodelles
58

Skraeno ga nazivaju Kongres repatih vodozemaca, dok mu je
zvanini naziv neto dui: Prvi meunarodni kongres zoologa za
psiholoko ispitivanje repatih vodozemaca. Ali, pravi Parianin ne
voli kilometarski duge nazive; ti ueni profesori, koji zasedaju u
amfiteatru Sorbone, za njega su prosto Messieurs les Urodeles

58
Prvi kongres repatih vodozemaca
gospoda repati vodozemci, i svreno. Ili jo krae i pogrdni je: Ces
Zoos-l.
59

Poii smo, dakle, da pogledamo Ces Zoos-l, vie iz radoznalosti
nego po dunosti izvetaa. Shvatate li, iz radoznalosti koja se nije
odnosila na one univerzitetske kapacitete, veinom starije i s
naoarima, nego upravo na ona ... stvorenja (to nam ispod pera
nee re ..ivotinja?), o kojima se ve toliko pisalo poev od velikih
naunih knjiurina pa do bulevarskih pesmica i koje su, navodno, po
nekima, novinarska patka a, po drugima, bia umnogome darovitija
od samog gospodara svih stvorova i krune stvaranja kako se i
danas (mislim posle svetskog rata i drugih istorijskih dogaaja) za
oveka kae. Nadao sam se da e slavna gospoda uesnici kongresa
za psiholoko ispitivanje repatih vodozemaca dati nama laicima
jasan i konaan odgovor na to kako stoji stvar s tom uvenom
lakoom uenja Andriasa Scheuchzerija; da e nam rei: da, to je
razumno bie ili je bar isto toliko sposobno za civilizaciju kao vi ili ja;
stoga se ubudue s njim mora raunati kao to moramo da raunamo
s budunou onih ljudskih rasa koje su nekada smatrane za divlje i
za primitivne . . . Kaem, na kongresu nije dat takav odgovor, pa ak
nije postavljeno ni pitanje; dananja nauka je i suvie . . . struna da
bi se bavila problemima te vrste.
E pa, obavestimo se dakle, o tome, ta se nauno naziva duevni
ivot ivotinja. Onaj visoki gospodin s lepravom bradom arobnjaka,
koji upravo grmi na podijumu, jeste slavni profesor Dibosk; izgleda
da pobija neku nakaradnu teoriju izvesnog potovanog kolege, ali tu
stranu njegovog izlaganja nismo u stanju da dobro pratimo. Tek
nakon dueg vremena shvatamo da taj strasni arobnjak govori o
Andriasovoj osetljivosti na boje i o sposobnosti njegovoj da razlikuje
razne nijanse boja. Ne znam da li sam to dobro razumeo, ali poneo
sam utisak da je Andrias Scheuchzeri moda unekoliko slep za boje,
no profesor Dibosk mora da je strano kratkovid jer jc svoje hartije
dizao ak do debelih stakala naoara koje su divlje sijale. Zatim je
govorio nasmejani japanski naunik dr Okagava; govorio je neto o
luku reakcije i o pojavama koje nastaju kad se presee neki senzorni
nerv u Andriasovom mozgu; zatim je govorio ta Andrias ini kad mu
se uniti organ koji odgovara usnom lavirintu. Nakon toga je profesor
Reman potanko objanjavao kako Andrias reaguje na elektrine
nadraaje. Tada izbi vatrena raspra izmeu njega'i profesora
Bruknera. Cest un type, taj profesor Brukner, mali, prgav i gotovo
tragino ivahan. On je, izmeu ostalog, tvrdio da Andrias, kao i

59
Ovi zoolozi
ovek, ima loa ula i da se odlikuje istim siromatvom instinkta. S
isto bioloke strane, to je, veli, isto tako ivotinja u, opadanju kao i
ovek, pa slino njemu trai da svoju bioloku inferiornost naknadi
onim to se zove intelekt. ini se, meutim, da ostali strunjaci nisu
profesora Bruknera shvatili ozbiljno, moda zato to nije presecao
nijedan senzoran put i nije putao na Andriasov mozak nikakav
elektrini ok. Posle toga je profesor Van Diten lagano i
bogobojaljivo izlagao o tome kakvi poremeaji nastaju kod Andriasa
kad mu se amputiraju desni eoni modani reanj i okcipitalna
vijuga na levoj strani mozga. Zatim je odrao referat ameriki
profesor Devrijent. ..
Oprostite, zaista ne znam o emu je referisao jer me je u tom
trenutku poelo da kopkakakvi bi se 'poremeaji pojavili kod
profesora Dervijenta kad bi mu .amputirali desni eoni modani
reanj; kako bi reagovao nasmejani dr Okagava kad bi ga draili
elektrinim puteni; i kako bi se ponaao profesor Reman kad bi mu
neko smrskao uni lavirint. Osetio sam i neku nesigurnost u tome
kako zapravo stoji s mojim razlikovanjem boja ili s faktorom t u
mojim motornim reakcijama. Muila me je sumnja da li imamo pravo
(u strogo naunom smislu) da govorimo o svom (mislim ljudskom)
psiholokom ivotu dok jedan drugom nismo izvadili modane
renjeve i presekli senzorne putove. Trebalo bi, zapravo, da se sa
skalpelima u ruci bacimo jedan na drugog da bismo meusobno
ispitivali svoj duevni ivot. to se mene tie, bio bih voljan da u
interesu nauke razbijem naoari profesora Diboska, ili da putam
elektrine okove na elu profesora Ditena, nakon ega bih objavio
lanak o tome kako su oni na to reagovali. Istinu govorei, u stanju
sam da tu sliku veoma ivo sagledam. Manje ivo mogu da zamislim
ta se pri takvim opitima dogadalo u dui Andriasa Scheuchzerija;
ali siguran sam da je on beskrajno strpljivo i dobroudno bie.
Naime, nijedan od tih referenata-kapaciteta nije rekao da se siromah
Andrias Scheuchzeri ponekad i razbesneo.
Ne sumnjam da je Prvi kongres repatih vodozemaca znaajan
nauni uspeh; ali prvog slobodnog dana poi u u arden de Plante,
pravo k bazenu Andriasa Scheuchzerija i tiho u mu rei:
Dadevnjae, kad jednom doe tvoj dan . . . Nemoj da ti padne na
pamet da nauno ispituje duevni ivot Ljudi!
Zahvaljujui tom naunom ispitivanju, ljudi su Dadevnjaka
prestali da smatraju za nekakvo udo; u trezvenoj svetlosti
nauke Salamanderi su izgubili mnogo od prvobitnog oreola
neobinosti i izuzetnosti; postavi predmet psiholokih testova,
oni su pokazivali veoma prosene i neinteresantne osobine;
nauka je pokazala da njihova velika darovitost spada u carstvo
bajki. Nauka je otkrila Normalnog Salamandera koji se pokazao
kao sasvim dosadno i dosta ogranieno stvorenje; samo su jo
novine pronalazile udotvornog Dadevnjaka koji je u glavi
mogao da pomnoi petocifrene brojeve, ali je i to prestalo da
interesuje ljude, pogotovo kad se pokazalo da to, uz
odgovarajuu vebu, moe da naui i obian ovek. Ljudi su,
prosto, poeli da smatraju Dadevnjake za obinu pojavu, kao
to je maina za raunanje ili drugi automat; u njima vie nisu
videli neto tajanstveno to je izronilo iz neznanih dubina,
bogzna zato i emu. Sem toga, ljudi nikad ne smatraju
tajanstvenim ono to im slui i koristi, nego samo ono to im
teti ili ih ugroava. Zbog toga to su Dadevnjaci, kao to se
pokazalo, bili bia veoma i mnogostruko korisna, primani su,
naprosto, kao neto to u osnovi pripada racionalnom i
obinom poretku stvari.
Korisnost Dadevnjaka naroito je prouavao hamburki
istraiva Vurman, iz ijih odgovarajuih rasprava u kratkom
izvodu navodimo njegov:
BERICHT UBER DIE SOMATISCHE VERANLAGUNG DER
MOLCHE
60

Ogledi koje sam vrio na pacifikom golemom Dadevnjaku
(Andrias Scheuchzeri Tschudi) u svojoj hambvrkoj laboratoriji imali
su sasvim odreen cilj: ispitivanje otpornosti Dadevnjaka prema
promenama sredine i drugim spoljnim uticajima i, u okviru toga,
saznavanje njihove praktine upotrebljivosti u razliitim geografskim
oblastima i pod razliitim promenljivim uslovima.
Prvom serijom opita trebalo je da se u tvrdi koliko dugo
Dadevnjak izdri van vode. Opitne ivotinje drane su u suvim
kacama na temperaturi od 4050 C. Posle nekoliko dana one su
pokazivale oigledan umor, ali im bi ih pokropili vodom, opet bi
ivnule. Posle dvadeset etiri asa leale su nepomino, miui samo
onim kapcima; puls je bio usporen, a rad celog organizma sveden
na minimum. ivotinje se, oevidno, mue, a najmanji pokret staje ih

60
Izvetaj o Somatolokom ustrojstvu Dadevnjaka
mnogo napora. Nakon tri dana nastupa stanje kataleptine
ukoenosti (kseroza); ivotinje ne reaguju ni kad ih pale
elektrokuterom. Povea li se vlanost vazduha, one poinju da daju
bar neke znake ivota (zatvaraju oi pred jakom svetlou i sl.). A
ako se, posle sedam dana, ovako sueni Dadevnjak baci u vodu,
nakon dueg vremena on e ipak oiveti, dok pri dugotrajnijem
suenju vei broj opitnih ivotinja ugine. Na direktnom suncu uginu
ve posle nekoliko asovat
Neke opitne ivotinje bile su prisiljene da po mraku, u vrlo suvoj
prostoriji, okreu vretena. Nakon tri asa njihova snaga je poela da
opada, ali je posle obilnog prskanja vodom opet porasla. Uz esto
prskanje ivotinje su izdrale da ruicu vretena okreu bez
prestanka sedamnaest, dvadeset, a u jednom sluaju i dvadeset i
est asova, dok je ovek, uzet kao kontrola, na istom mehanikom
poslu bio prilino iscrpen ve posle pet asova. Iz navedenih opita
moemo zakljuiti da su Dadevnjaci upotrebljivi i za rad na suvu,
naravno, uz dva uslova: da nisu direktno izloeni suncu i da se
povremeno, po itavoj povrini tela, polivaju vodom.
Druga serija opita odnosila se na otpornost Dadevnjaka
prvobitno tropskih ivotinja prema hladnoi. Pri naglom hlaenju
vode uginuli bi od katara u crevima; ali pri postepenoj aklimatizaciji
oni su se lako navikavali na hladniju sredinu. Posle osam meseci
ostali su ili i na temperaturi vode od7C, ukoliko im je u hrani
davano vie masnoe (dnevno 15 do 20 dkg na svakog). Kada je
temperatura vode sniena ispod 5 C, nastupala je ukoenost od
zime (geloza). U tom stanju mogli su da se zamrznu i da u ledenom
bloku ostanu i po nekoliko meseci; kad bi se led otopio i temperatura
vode popela iznad 5 C, opet su poinjali da pokazuju znake ivota,
a na 7 ili 10 C ivahno da trae hranu. Iz toga se moe zakljuiti da
se Dadevnjaci sasvim lako mogu prilagoditi naoj klimi sve tamo do
severne Norveke i Islanda. Za polarne klimatske uslove bili bi
potrebni dalji opiti.
Nasuprot tome, Dadevnjaci pokazuju prilinu osetljivost na
hemijske uticaje. Pri opitima s vrlo razblaenom luinom, fabrikim
otpadnim vodama, kiselinama za tavljenje koa itd, otpadala im je
koa u komadima, pa su ivotinje na kojima su vreni eksperimenti
ginule od nekakve gangrene krga. Dadevnjaci su, dakle, za nae
reke praktino neupotrebljivi. U daljem nizu eksperimenata polo
nam je za rukom da utvrdimo koliko dugo Dadevnjaci izdre bez
hrane. Mogu da gladuju tri nedelje, pa i due, a da ne pokau druge
znake osim izvesne malaksalosti. Jednog od opitnih Dadevnjaka
pustio sam da gladujt est meseci; poslednja tri meseca neprestano
je spavao i bio nepomian; kada sam mu zatim bacio u kacu mlevenu
digericu, bio je toliko slab da na nju nije ni reagovao, pa je morao
da bude vetaki hranjen. Posle nekoliko dana uzimao je hranu
normalno i mogao se upotrebiti za dalje eksperimente.
Poslednjim nizom opita ispitivana je regeneraciona sposobnost
Dadevnjaka. Odsee li se Dadevnjaku rep, za etrnaest dana
izraste mu nov. Na jednom Dadevnjaku smo taj opit ponovili sedam
puta s istim, rezultatom. Isto tako mu izrastaju i odseene noge.
Jednoj opitnoj ivotinji smo amputirali sva etiri uda i rep; za trideset
dana bila je opet cela. Ako se Dadevnjaku polomi butna ili
nadlaktna kost, otpada mu ceo prelomljeni ud i izraste novi. Isto tako
ponovo naraste izvaeno oko ili odseeni jezik; interesantno je da je
Dadevnjak kome sam odsekao jezik zaboravio da govori, tako da je
morao ponovo da ui. Ako se Dadevnjaku amputira glava ili presee
telo u predelu izmeu vrata i karline kosti, ivotinja ugine. Nasuprot
tome, mogu mu se izvaditi i eludac, deo creva, dve treini jetre i
drugi organi a da se njegove ivotne funkcije ne poremete, tako da se
moe rei kako Dadevnjak s gotovo izvaenom utrobom i dalje moe
da ivi. Ni jedna druga ivotinja nema toliku otpornost na ozlede. S
te strane on bi mogao da bude prvorazredni, gotovo neunitivi
ratniki stvor; na alost, smeta mu miroljubivost i uroena
nesposobnost za odbranu.
Pored ovih eksperimenata moj asistent, dr Valter Hinkel, ispitivao
je vrednost Dadevnjaka kao korisne sirovine. Posebno je utvrdio da
telo Dadevnjaka sadri neobino veliki procenat joda i fosfora; nije
iskljueno da bi se iz njih, u sluaju potrebe, ti vani elementi mogli
industrijski koristiti. Njihova koa, sama po sebi loa, moe se
samleti i pod velikim pritiskom presovati; ovako dobijena vetaka
koa je laka, dosta vrsta, pa bi mogla da slui kao zamena goveoj
koi. Dadevnjaka mast je zbog neprijatnog ukusa neupotrebljiva,
ali je dobra za tehniko mazivo jer se smrzava tek na veoma niskim
temperaturama. Isto se tako i meso Dadevnjaka smatralo
neupotrebljivim, pa ak i otrovnim; ako se pojede sirovo, izaziva otre
bolove, povraanje i ulne halucinacije. Dr Hinkel je, posle mnogih
eksperimenata koje je vrio na samom sebi, utvrdio da se ta tetna
dejstva gube ako se iseeno meso popari vrelom vodom kao kod
nekih otrovnih gljiva i posle temeljnog pranja ostavi dvadeset i etiri
asa u slabom rastvoru hipermangana. Posle toga moe da se kuva
ili pirjani i ima ukus loe govedine. Tako smo pojeli Dadevnjaka
koga smo zvali Hans; bila je to obrazovana i pametna ivotinja, sa
specijalnim smislom za nauni rad; radio je u odeljenju dr Hinkela
kao njegov laborant i mogle su mu se poveriti i finije hemijske
analize. Za dugih veeri razgovarali smo s njim, zabavljujui se
njegovom neutoljivom ei za znanjem. Na alost, morali smo naeg
Hansa da likvidiramo jer je oslepeo posle mojih opita s trepanacijom.
Njegovo meso bilo je tamno i sunerasto, ali nije prouzrokovalo
nikakve neprijatne posledice. Sigurno je da u sluaju ratne potrebe
adevnjako meso moe da bude dobrodola i jevtina zamena
goveem mesu.
Na kraju krajeva, potpuno je prirodno da su Dadevnjaci,
im su. se namnoili na stotine miliona, prestali da budu
senzacija. Interesovanje koje su kod ljudi izazivali dok su jo
bili kakva-takva novina odjekivalo je jo neko vreme u filmskim
groteskama (Sali i Endi dva dobra Salamandera) i na
kabaretskim pozornicama, gde su pevai i subrete, nadareni
posebno loim glasom, istupali u neodoljivoj ulozi kretavih
Dadevnjaka koji su se i jeziki loe izraavali. im su
dadevnjaci poeli postajati masovna i svakodnevna pojava,
menjala se, da tako kaemo, i njihova problematika.
61
Istina je

61
Karakteristino svedoanstvo daje anketa lista Dejli Star na temu Imaju li Dadevnjaci duu? Iz te ankete
navodimo (dakako, bez jemstva za tanost), nekoliko miljenja istaknutih linosti:

Dear Sir,
moj prijatelj, reverend H. B. Bertram, i ja prilino smo dugo posmatrali Salamandere za vreme gradnje nasipa u
Adenu; isto tako smo razgovarali s njima dva ili tri puta, ali nismo kod njih naili ni na kakve znakove viih
oseanja, kao to su ast, vera. patriotizam ili sportski duh. A ta drugo, pitam se, moemo s pravom oznaiti kao
duu?
Truly yours
Colonel John W. B rit ton

Nikada nisam video nijednog Dadevnjaka, ali sam uveren da stvorenja koja nemaju svoju muziku, nemaju ni duu.
Toscanini

Ostavimo po strani pitanje due; ali ukoliko sam mogao da posmatram Andriase, rekao bih da nemaju
individualnosti; izgleda da su jedan kao drugi, jednako marljivi, jednako sposobni i jednako bezizrazni. Jednom
reju, ispunjavaju izvestan ideal moderne civilizacije, naime, prosenost.
Andre d'Artois

Bez sumnje je da nemaju duu. U tome se podudaraju s. ovekom.,
Va
G. B. $haw

Vae pitanje me dovodi u nedoumicu. Znam, na primer, da moje kinesko psetance Bibi ima malu i finu duu; isto
tako, moja persijska maka Sidi Hanum ima duu, i to jo kakvu divnu i okrutnu! Ali Dadevnjaci? Da, veoma su
daroviti i inteligentni, ti jadnici znaju da govore, da raunaju i da budu strahovito korisni; ali kad su tako odvratni!
Vaa
da je. Velika dadevnjaka senzacija brzo izvetrila kako bi
nainila mesto neemu drugom, do izvesne mere solidnijem
tj. Dadevnjakom pitanju. Prvi pobornik Dadevnjakog pitanja
ne i prvi put u istoriji ljudskog progresa bila je, naravno,
ena. Bila je to madam Lujza Cimerman, upravnica devojakog
pansiona u Lozani, koja je s neobinom energijom i istrajnim
oduevljenjem po celom svetu propagirala svoje plemenito
geslo: Dajte Dadevnjacima redovno kolsko obrazovanje! Dugo
je nailazila na nerazumevanje javnosti kad je neumorno
upozoravala kako na prirodnu sklonost Dadevnjaka ka uenju
tako i na opasnost koja bi za ljudsku civilizaciju mogla da
nastane ako Salamanderi ne bi dobili savesno moralno i
intelektualno vaspitanje, Kao to je rimska kultura propala
usled najezde varvargi, propala bi i naa obrazovanost im bi
postala ostrvo u moru bia duhovno podjarmljenih, kojima se
osporava uee u ostvarenju najviih ideala savremenog
oveanstva. Tako je proroanski vapila na svojih est hiljada
trista pedeset i sedam predavanja koja je odrala u enskim
klubovima po celoj Evropi i Americi, kao i u Japanu, Kini,
Turskoj i drugde. Ako kultura treba da se odri, ona mora da
bude svojina svih. Ne moemo mirno da koristimo darove nae
civilizacije ni plodove nae kulture dok oko nas postoje milioni i
milioni nesrenih i niih bia, vetaki odravanih u
animalnom stanju. I kao to je osloboenje ene bilo lozinka
19. veka, tako i deviza naeg veka mora da bude: Dajte

Madeleine Roche

Nemaju duu. Kada bi je imali, morali bismo im dati ekonomsku ravnopravnost, to bi bilo apsurdno.
Henry Bond

Neka to budu i Dadevnjaci, samo kad nisu marksisti.
Kurt Huber

Nikakav seksepil nemaju. Zato nemaju ni duu.
Mae West

Imaju duu kao to je ima svako bie i svaka biljka, kao to je ima sve to ivi. Ceo ivot je velika tajna.
Sandrabharata Nath

Imaju interesantnu tehniku i stil plivanja; moemo se od njih mnogo emu nauiti, naroito u plivanju na duge staze.
Tony Weissmller
Dadevnjacima redovne kole! I tako dalje. Zahvaljujui svojoj
reitosti i neverovatnoj upornosti, madam Lujza Cimerman je
mobilisala ene celog sveta i sakupila dovoljno materijalnih
sredstava za osnivanje Prvog liceja za Dadevnjake u Bolijeu
(kod Nice), u kome su mladunci Salamandera, koji rade u
Marseju i Tulonu, uili francuski jezik i knjievnost, retoriku,
drutveno ponaanje, matematiku i kulturnu istoriju.
62
S
poneto manjim uspehom radila je devojaka kola za
Dadevnjake u Mentonu, gde su uglavnom kursevi iz muzike,
dijetalne kuhinje i finih runih radova (koje je gospoa
Cimerman forsirala ponajvie iz pedagokih razloga) nailazili na
upadljivo odsustvo sklonosti prema uenju, da ne kaemo i na
upravo tvrdoglavu nezainteresovanost mladih dadevnjakih
licejki. Nasuprot tome, ve prvi javni ispiti mladih Dadevnjaka
imali su toliko iznenaujui uspeh da je odmah posle toga, na
troak Drutva za zatitu ivotinja, osnovana Pomorska
politehnika za Dadevnjake u Kanu i Dadevnjaki univerzitet

62
Poblie vidi u knjizi: Mme Louise Zimmermann. sa vie, ses ides. son oeuvre (Alcan). Iz ovog dela navodimo
uspomenu punu pijeteta jednog Dadevnjaka, koji je bio jedan od njenih prvih uenika;
" Tumaila nam je Lafontenove basne, sedei u naem jednostavnom, ali istom i udobnom bazenu. Smetala joj je,
dodue, vlaga, no ona nije marila za to. potpuno predana svom uiteljskom pozivu. Govorila nam je "mes petits
Chinois" zato to, kao i Kinezi, nismo mogli da izgovaramo glas "r". Ali vremenom jc na to navikla tako da je i sama
izgovarala svoje ime Mme Zimmelmann. Mi, punoglavci, oboavali smo je; oni mali, koji jo nisu imali razvijena
plua i zbog toga nisu mogli da napuste vodu, plakali su to je ne mogu pratiti u njenim etnjama po kolskom vrtu.
Bila je tako tiha i ljubazna da se koliko znam razljutila samo jednom: bilo je to jednog toplog letnjeg dana
kada je naa mlada uiteljica istorije obukla kupai kostim i sila meu nas u bazen s vodom, gde nam je predavala
o borbi Nizozemaca za slobodu, sedei u vodi do grla. Tada se naa draga gospoda Cimerman ozbiljno naljutila:
Idite odmah da se okupate, gospoice, idite. idite!" vikala je sa suzama u oima. Za nas je to bila fina ali
razumljiva pouka da mi ipak ne spadamo meu ljude; kasnije smo naoj duhovnoj majci bili zahvalni to nam je
ulila svest o tome na tako energian i taktian nain.
Kada smo dobro uili, kao nagradu za to itala nam je moderne pesme, na primer. Fransoa Kopca." To je, dodue.
isuvie moderno", govorila je, " ali, na kraju krajeva, danas i to spada u dobro obrazova nje". Na kraju kolske
godine prireena je javna akademija, na koju je bio pozvan gospodin prefekt iz Nice i druge zvanine i istaknute
linosti. Talentovane i naprednije uenike koji su ve imali plua sluitelj je osuio i obukao u nekakva bala odela, a
zatim su iza tanke zavese (da ih se dame ne bi plaile) recitovali Lafontenove basne, matematike formule i redosled
Kapetovaca s odgovarajuim godinama vladavine.

Posle toga je gospodin prefekt u dugom, lepom govoru izrazio zahvalnost i potovanje naoj dragoj upraviteljici,
ime je taj radosni dan i zavren. Kao to je vodena briga o naem duhovnom napretku tako su se starali i za na
telsni razvitak. Jednom mcseno nas je pregledao mesni veterinar, a dvaput godinje kontrolisano je da li svaki od
nas ima propisanu teinu. Naa uvaena upraviteljica nam je naroito stavljala na srce to da odbacimo odvratni,
razuzdani obiaj igara na meseini; stid me je da kaem da su se i pored toga neki zreliji vaspitanici, u Vreme
punog meseca ipak potajno odavali toj ivotinjskoj sramoti. Verujem da za to naa kao majka-dobra prijateljica nije
nikada saznala; to bi slomilo njeno Veliko, plemenito srce puno ljubavi
u Marseju; ovde je kasnije prvi Dadevnjak postigao stepen
doktora prava.
Problem dadevnjakog obrazovanja poeo se sada razvijati
brzo i normalno. Uzornim Ecoles
63
Zimmermann napredniji
nastavnici stavili su mnotvo ozbiljnih primedaba; naroito se
tvrdilo da obrazovanju dadevnjakog podmlatka ne odgovara
zastareli humanistiki kolski sistem namenjen ljudskoj
omladini; odluno se odbacivalo izuavanje knjievnosti i
istorije i preporuivalo da se najvie mesta i vremena posveti
praktinim i modernim predmetima, na primer: prirodnim
naukama, radu u kolskim radionicama, tehnikoj praksi
Dadevnjaka, gimnastici i tako dalje. Ovu takozvanu
reformistiku kolu, ili kolu praktinog ivota, vatreno su
pobijale pristalice klasinog obrazovanja, tvrdei da se
Dadevnjaci mogu pribliiti kulturnom nasleu oveanstva
samo na latinskim osnovama i da nije dovoljno nauiti ih da
govore ako se ne naue da citiraju pesnike i da dre govore s
ciceronskom reitou. Oko toga se vodio dug i dosta ogoren
spor, koji se najzad okonao time to su kole za Salamandere
podravljene, a kole za omladinu reformisane, kako bi se to
vie pribliile idealima Reformisane kole za Dadevnjake.
Prirodno je da se sada i u drugim dravama pojavio zahtev
za redovnim i obaveznim kolovanjem Dadevnjaka pod
kontrolom drave. Do toga je postepeno dolo u svim
primorskim zemljama (izuzev, naravno; Velike Britanije); kako
te dadevnjake kole nisu bile optereene starim klasinim
tradicijama kola za ljude, mogle su, dakle, da primene sve
najnovije metode psihotehnike, tehnolokog obrazovanja,
predvojnike obuke i drugih pedagokih dostignua; iz njih se
ubrzo razvilo ono najmodernije i nauno najnaprednije kolstvo
na svetu koje je s pravom postalo predmet zavisti svih
pedagoga i kolskih strunjaka.
Uporedo s dadevnjakim kolstvom iskrslo je i jeziko
pitanje. Koji od svetskih jezika treba Salamanderi prvenstveno

63
kolama
da ue? Prvobitni Dadevnjaci s ostrva Tihog okeana izraavali
su se na pidgin-English jeziku, onako kako su to uli od
uroenika i mornara; mnogi su govorili malajskim jezikom ili
nekim drugim lokalnim govorima. Dadevnjaci odgajani za
singapursko trite navoeni su na to da govore basic-English,
tj; onaj nauno uproeni engleski jezik koji se moe savladati s
nekoliko srotina izraza bez zastarelih gramatikih finesa; otuda
se i ovaj izmenjeni, standardni engleski jezik poeo da naziva.
Salamander-English. U uglednim Ecoles Zimmermann
Dadevnjaci su govorili Kornejevim jezikom, ali ne iz
nacionalnih pobuda nego stoga to to spada u vie obrazovanje;
nasuprot tome, u reformisanim kolama uio se esperanto kao
jezik sporazumevanja. Sem toga, u to vreme, pojavilo se pet do
est novih Univerzalnih Jezika koji su hteli da ree vavilonsku
zbrku ljudskih govora i da daju jedan zajedniki maternji jezik
celom svetu ljudi i Dadevnjaka; bilo je, naravno, mnogo
raspri oko toga koji je od tih meunarodnih jezika
najcelishodniji, najmelodiniji i najuniverzalniji. Na kraju se to,
naravno, zavrilo time sto se u svakom narodu propagirao
drugi Univerzalni Jezik.
64

Podravljenjem dadevnjakog kolstva cela stvar se upfo-
stila. U svakoj dravi Dadevnjaci su prosto bili vaspitavani na
jeziku naroda dotine drave. Iako su Salamanderi strane
jezike uili relativno lako i revnosno, njihova sposobnost za
uenje jezika pokazala je posebne nedostatke kako zbog
ustrojstva njihovih govornih organa tako i iz psihikih razloga;

64
uveni filolog Kurcijus je, izmeu ostalog, predlagao u spisu Janua linguarum apcrta da se latinski jezik
Virgilijevog zlatnog veka prihvati kao jedini dadevnjaki jezik. "Danas je u naoj moi", uzvikivao je on, "da
latinski, najsavreniji, gramatikim pravilima najbogatiji i nauno najbolje obraeni jezik postane opet ivi i svetski
jezik. Ako obrazovano oveanstvo ne iskoristi ovu mogunost, uite vi to sami, Salamandrae, gens maritima
(Salamanderi, poorski narode, prim. prev.) izaberite za svoj maternji eruditam linguam latinam (ueni latinski jezik,
prim. prev.), jedini jezik dostojan da njime govori orbis terrarum (ceo svet,prim. prev.). Salamanderi, vaa besmrtna
zasluga bie ako vaskrsnete u novi ivot veni jezik bogova i heroja jer s tim jezikom, gens Tritonum (Tritonski
narode, prim. prev.), preuzeete jednom i amanet Rima koji je vladao svetom.
Nasuprot tome, neki letonski telegrafski inovnik, po imenu Volteras, zajedno s pastorom Mendelijusom, pronaao
je i obradio specijalni govor za Dadevnjake, pod imenom pontiki govor (pontic lang); za njega je upotrebio
elemente svih svetskih jezika, naroito afrikih dijalekata. Taj dadevnjaki jezik (kako su ga zvali) rairio se u
izvesnoj meri u severnim dravama, na alost, samo meu ljudima. U Upsali je ak osnovana i katedra za
dadevnjaki jezik, ali od Dadevnjaka, koliko je poznato, niko nije njime govorio. Istinu reeno, meu
Salamanderima se najvie ukorenio basic-English, koji je kasnije postao, slubeni jezik Dadevnjaka.
tako, na primer, oni su s mukom izgovarali duge, vieslone
rei i gledali da ih svedu na jedan slog koji su izgovarali kratko
i pomalo kretavo; izgovarali su l mesto r, a piskave suglasnike
su meko vrskali; izostavljali su gramatike nastavke, nikad
nisu nauili da prave razliku izmeu ja i mi, bilo im je
svejedno da li je neka re enskog ih mukog roda (moda se u
tome ispoljavala njihova polna ravnodunost, izuzev u doba
parenja). Naprosto, svaki jezik se u njihovim ustima
karakteristino izmenio i nekako racionalizovao na
najjednostavnije i rudimentarne oblike. Vredno je panje da su
njihove kovanice, njihov izgovor i primitivizam u gramatici
poeli brzo da usvajaju, s jedne strane, drutveni olo u
lukama a, s druge, takozvano najbolje drutvo; otuda se taj
nain izraavanja proirio i na tampu i ubrzo se uoptio. I kod
ljudi su umnogome iezli gramatiki rodovi, otpadali nastavci,
izumrla deklinacija; dina omladina izbacila je r i nauila da
vrska; teko da bi jo ko od obrazovanih ljudi mogao da kae
ta znai indeterminizam ili transcedentno, prosto stoga to su
te rei postale i za ljude suvie duge i teke za izgovor.
Ukratko, bilo kako bilo, Dadevnjaci su umeli da govore
gotovo svim jezicima sveta, ve prema tome na kojoj su obali
iveli. Tada je kod nas (ini mi se u Narodnim listovima) iziao
lanak koji je (odista s pravom) otro postavio pitanje: zato
Dadevnjaci ne ue eki, kad na svetu ve ima Salamandera
koji govore portugalski, holandski i druge jezike malih naroda.
Na narod, na alost, nema svoju morsku obalu govorilo se u
navedenom lanku i zato kod nas nema ni morskih
Dadevnjaka; meutim, ako i nemamo svoje more, to ne znai
da u svetskoj kulturi nemamo isti, u mnogo emu i vaniji udeo
od mnogih naroda ije jezike ue na hiljade Dadevnjaka. Ipak
bilo bi pravo da Dadevnjaci upoznaju i na duhovni ivot; ali
kako da o njemu saznaju kad meu njima nema nikog ko
poznaje na jezik? Ne oekujmo da e bilo ko u svetu uvideti taj
kulturni dug i osnovati katedru ekog jezika i knjievnosti na
nekom od dadevnjakiti uilita. Kao to kae pesnik: Ne
verujmo nikom na belom svetu, nemamo tamo nijednog
prijatelja. Potrudimo se, stoga, da to sami ispravimo pozivao
je lanak. Sve to smo u svetu postigli, izvrili smo sopstvenom
snagom! Nae je pravo i naa dunost da se potrudimo da
steknemo prijatelje i meu Dadevnjacima; ali, kako izgleda,
nae Ministarstvo inostranih poslova ne pokazuje mnogo
interesovanja za odgovarajuu propagandu naeg imena i naih
proizvoda meu Dadevnjacima, iako drugi i manji narodi daju
milione na to da bi Dadevnjacima otvorili svoje kulturno blago
i istovremeno pobudili njihovo interesovanje za svoje
industrijske proizvode. lanak je izazvao znatnu panju,
uglavnom u Savezu industrijalaca, i postigao je bar toliko da je
izdat mali prirunik eki za Dadevnjake s primerima iz
ehoslovake lepe knjievnosti. Zvui to, moda, neverovatno,
ali od te knjige je stvarno prodato preko sedam stotina
primeraka; bio je to, dakle, uspeh dostojan panje.
65


65
Uporedi feljton iz pera Jaromira Sajdla-Novomneskog, sauvan u zbirci gospodina Povondre.
NA PRIJATELJ NA OSTRVIMA GALAPAGOS
Putujui sa svojom enom, pesnikinjom Hajndrihom Sajdlovom-Hrudimski, oko sveta da bismo arima novih i
snanih utisaka bar delimino preiveli bolni gubitak nae potovane tetke, spisateljke Bogumile Jana-Steovicki,
nali smo se ak na usamljenim, mnogim bajkama obavijenim ostrvima Galapagos. Imali smo samo dva asa
vremena, pa smo ih iskoristili za etnju po obali tog pustog arhipelaga.
Gle, kako danas divno zalazi sunce, govorio sam svojoj supruzi, Ne ini li ti se kao da ceo nebeski svod tone u
moru zlata i krvi?
Gospodin je eh? odazva se, iznenada iza nas neko, na pravilnom i istom ekom jeziku.
Pogledasmo iznenaeni u tom pravcu. Tamo nikog nije bilo, samo je veliki crni Dadevnjak sedeo na stenju i drao
u ruci neto nalik na knjigu. U toku svog putovanja oko sveta videli smo ve nekoliko Dadevnjaka, ali dosad nismo
imali prilike da se upustimo s njima u razgovor. Stoga e ljubazni italac shvatiti nae uenje kada smo na tako
naputenoj obali sreli dadevnjaka, a povrh toga i uli pitanje na svom maternjem jeziku.
Ko tu govori? uzviknuh na ekom.
Ja sam bio toliko slobodan, gospodine, odgovori Dadevnjak, utivo ustajui. Ne mogoh odoleti jer ujem prvi
put u ivotu eki jezik.
Kako? zapanjih se, vi znate eki!
Upravo sam se bavio promenom nepravilnog glagola, biti, odvtati Dadevnjak. Taj glagol je, naime, nepravilan u
svim jezicima.
Kako, gde i zato ste, navaljivao sam, nauili eki?
Sluajno mi doe do ruku ova knjiga odgovori Dadevnjak i dade mi knjigu koju je drao u ruci; bila je to
knjiga eki za Dadevnjake, a na njenim stranicama bilo je tragova este i marljive upotrebe. Dospela je ovamo
s poiljkom knjiga poune sadrine, Mogao sam da izaberem geometriju za vie razrede srednjih kola, istoriju ratne
taktike, vodi kroz Dolomite ili principe bimetalizma. Meutim, izabrao sam ovu knjiicu koja mi je postala
najmiliji prijatelj. Znam je ve celu napamet, ali u njoj nalazim stalno nove izvore razonode i pouke.
Moja supruga i ja iskreno samo se obradovali i zaudili njegovom pravilnom i gotovo razumljivom izgovoru. Na
alost, ovde nema nikog s kim bih govorio eki, ree skromno na novi prijatelj, a nisam ni siguran da li je sedmi
pade mnoine od rei kun koni ili konmi.
Konmi, rekoh.
A, ne, koni, povika ivo moja supruga.
Pitanje obrazovanja i jezika bilo je, naravno, samo jedna
strana velikog dadevnjakog problema koji je, tako rei, rastao
naoigled ljudi. Tako je, na primer, ubrzo iskrslo pitanje kako,
zapravo, treba postupati s Dadevnjacima, da tako kaemo, u

Da li biste bili ljubazni da mi kaete pitao je usrdno na dragi sabesednik, ta ima novo u Pragu, gradu sa
stotinu tornjeva?
On se razvija, prijatelju, odgovorih zadovoljan njegovim interesovanjem i u nekoliko rei opisah mu razvoj nae
zlatne metropole.
Kako su to radosne vesti! ree Dadevnjak s neskrivenim zadovoljstvom. Da li na Mostovskoj kuli jo vise
odseene glave pogubljene eke vlastele?
Ve odavno ne, rekoh mu, donekle (priznajem) iznenaen njegovim pitanjem.
To je, doista, teta, smatrao je simpatini Dadevnjak. To je bio redak istorijski spomenik. ali boe to je toliko
znamenitih spomenika propalo u tridesetogodinjem ratu! Ako se ne varam, eka zemlja je tada bila pretvorena u
pusto, natopljena krvlju i suzama. Sva srea to tada nije iezao odreni genitiv. U ovoj knjiici stoji da je u
izumiranju. Bilo bi mi ga veoma ao, gospodine.
Vas je, dakle, zainteresovala i naa istorija, uzviknuh radosno.
Doista, gospodine, odgovori Dadevnjak. Naroito katastrofa na Beloj Gori i tristogodinje robovanje. Bilo je to
veliko doba, gospodine.
Da, teko doba, potvrdih. Doba tlaenja i patnje.
A da li ste jadikovali? pitao je na prijatelj s velikim interesovanjem.
Jesmo, neizrecivo trpei pod jarmom svirepih ugnjetaa.
To mi je drago, odahnu Dadevnjak. U mojoj knjizi ba tako i stoji. Veoma sam zadovoljan to je to istina.
Odlina je to knjiga, gospodine, bolja od geometrije za vie razrede srednjih kola. Rado bih jednom stao na
znamenito mesto gde je bila pogubljena eka vlastela, kao i na druga slavna mesta svirepog bezakonja.
Trebalo bi da doete k nama i da pogledate, predloih mu srdano.
Hvala na ljubaznom pozivu, poklonio se Dadevnjak. Na alost, u svojim postupcima nisam toliko slobodan .
Mi bismo vas kupili, uzviknuh. ,Hou da kaem, moda bismo sabirnom akcijom obezbedili sredstva koja bi vam
omoguila . . .
Najsrdanije zahvaljujem, mrmljao je na prijatelj, oito ganut. No uo sam da voda u Vltavi nije dobra. Mi,
naime, u renoj vodi patimo od teke srdobolje. Na to se malo zamisli i dodade: A i teko bih napustio svoju malu
baficu.
Ah, uzviknu moja supruga, i ja sam vatrena batovanka. Kako bih vam bila zahvalna kada biste nam pokazali
deicu ovdanje flore!
S najveim zadovoljstvom, potovana gospodo, ree Dadevnjak utivo se klanjajui. Nee li vam, moda,
smetati to je moj vrt pod vodom?
Pod vodom?
Da. Dvadeset dva metra.
A, kakvo cvee tamo gajite?
Morske moruzgve, ree na prijatelj, u nekoliko retkih vrsta. Isto tako i morske zvezdice i morske krastavce, ne
raunajui koralovo bunje. Srean je onaj ko odgaji otadbini svoju jednu ruu, jednu voku, kako kae pesnik.
Na alost, morali smo se rastati jer je brod ve davao signal za polazak. A ta biste poruili, gospodine
gospodine, rekoh, ne znajui kako se na dragi prijatelj zove.
Zovem se Boleslav Jablonski, ree nam Dadevnjak stidljivo. Da, to je, po mome miljenju, lepo ime. Izabrao
sam ga iz svoje knjige.
ta biste, gospodine Jablonski, poruili naem narodu?
Dadevnjak se za trenutak zamisli: Recite vaim zemljacima, ree najzad duboko ganuit,recite im da se klone
stare slovenske nesloge . . . i da u zahvalnoj uspomeni uvaju Lipane, a naroito Belu Goru! Zdravo, moje
potovanje, zavri iznenada, trudei se da savlada svoja oseanja.
Odlazili smo amcem, zamiljeni i dirnuti. Na prijatelj je stajao na steni i mahao za nama rukom; izgledalo je kao
da neto vie.
ta je to viknuo? upita moja supruga.
Ne znam, rekoh, ali je to nekako zvualo kao: Pozdravite gospodina gradonaelnika doktora Baksu!
drutvenom pogledu. U prvim, gotovo predistorijskim godinania
dadevnjake ere Drutva za zatitu ivotinja su, razume se,
bila ta koja su se revnosno starala o tome da se prema
Dadevnjacima ne postupa okrutno i neoveno; zahvaljujui
njihovim upornim intervencijama, ostvareno je da vlasti gotovo
svuda paze na to da se prema Dadevnjacima sprovode
policijski i veterinarski propisi koji vae za ostalu domau
stoku. Isto tako, principijelni protivnici vivisekcije potpisali su
mnoge proteste i peticije kako bi se zabranilo izvoenje naunih
eksperimenata na ivim Dadevnjacima; u mnogim zemljama je
takav zakon bio zaista i donesen.
66
Meutim, s porastom
obrazovanosti kod Salamandera, sve vie se oseala sumnja u
to to se Dadevnjaci prosto stavljaju pod zatitu kao ivotinje;
smatralo se da je to iz nekakvih, ne sasvim jasnih razloga
donekle i nezgodno. Tada je osnovana meunarodna Liga za
zatitu Dadevnjaka (Salamander Protesting League), pod
pokroviteljstvom vojvotkinje Hadersfilda. Ova Liga, koja je,
uglavnom u Engleskoj, brojala preko dvesta hiljada lanova,
uinila je Salamanderima znatne i vrlo dobre usluge; naroito
je postigla to da su na morskim obalama podignuta specijalna
dadevnjaka igralita, gde su oni, neometani radoznalcima,
odravali svoje mitinge i sportske sveanosti (misli se tu,
valjda, na tajne igre na meseini); da se u svim kolama (pa ak
i na Oksfordskom univerzitetu) uenicima stavljalo na srce da
ne bacaju na Dadevnjake kamenje; da se, do izvesne mere,
vodilo rauna o tome da mladi punoglavci u dadevnjakim
kolama ne budu preoptereeni uenjem; i, najzad da se
dadevnjako radilite i stambene prostorije ograde visokim,
daanim plotom koji bi Dadevnjake titio od raznih
uznemiravanja, a to je glavno, dovoljno odvajao svet
Salamandera od ljudi.
67


66
Naroito je u Nemakoj svaka vivisekcija bila strogo zabranjena, razume se, samo jevrejskim naunicima
67
Izgleda da se ovde radilo o izvesnim moralnim pobudama. Medu papirima gospodina Povondre naen je proglas
na mnogim jezicima, objavljen oevidno u svim svetskim novinama, a koji je potpisala lino vojvotkinja od
Hadersfilda, i u kome je stajalo ovo:

LIGA ZA ZATITU DADEVNJAKA OBRAA SE NAROITO VAMA, ENE, DA U INTERESU
PRISTOJNOSTI I DOBROG MORALA POMOGNETE SVOJIM RADOM VELIKU AKCIJU KOJA
Meutim, ova pohvale vredna, privatna inicijativa; koja je
nastojala da uspostavi pristojan i human odnos izmeu
ljudskog drutva i Dadevnjaka, ubrzo nije bila dovoljna.
Dodue, bilo je relativno lako Salamandere ukljuiti u, kako se
to kae, proizvodni proces, ali se pokazalo daleko sloenijim i
teim ukljuiti ih nekako u postojei drutveni red.
Konzervativniji ljudi su, naravno, tvrdili da tu nema ta da se
govori o nekim pravnim i javnim problemima; Dadevnjaci su,
vele, prosto svojina poslodavca koji za njih garantuje i odgovara
i za eventualne tete koje bi prouzrokovali njegovi Dadevnjaci;
i pored svoje nesumnjive inteligencije, Salamanderi nisu nita
drugo do pravni objekat, stvar ili imovina, a svaka posebna
zakonska zatitna odredba koja bi se ticala Dadevnjaka bila

IMA ZA CILJ DA SNABDE DADEVNJAKE PRISTOJNOM ODEOM. U TU SVRHU JE
NAJPRIKLADNIJA SUKNJA DUGAKA ETRDESET SANTIMETARA, A IROKA U PASU
EZDESET SANTIMETARA, NAJBOLJE S UIVENOM GUMENOM VRPCOM. PREPORUUJE SE
PLISIRANA SUKNJICA, KOJA DOBRO STOJI I DOZVOLJAVA VEU SLOBODU U KRETANJU.
ZA TROPSKE OBLASTI JE DOVOLJNA KECELJA S VRPCOM ZA VEZIVANJE U PASU.
NAINJENA OD POTPUNO PROSTE GRUBE MATERIJE, NA PRIMER, OD STARIJIH DELOVA
VAEG ODELA. TIME ETE POMOI UBOGIM DADEVNJACIMA DA SE U SVOM RADU U
BLIZINI LJUDI NE POJAVLJUJU BEZ IKAKVE ODEE, TO ZAISTA VREA NJIHOVU
STIDLJIVOST I NEMILO SE DOTIE SVAKOG PRISTOJNOG OVEKA, A NAROITO ENE I
MAJKE."

Po svemu sudei,, ova akcija nije naila na eljene razultate i nije poznato da su se Dadevnjaci priklonili da nose
suknjice ili keceljice; valjda im je to pod vodom smetalo, ili se odea nije mogla odrati na njima. Kada su, pak,
Dadevnjake odelili od ljudi daanim ogradama, i kod jednih i kod drugih su, dakako, otpali bilo kakvi razlozi za
stidljivost ili neprijatna oseanja.
to se tie nae napomene da je Dadevnjake trebalo uvati od raznih uznerniravanja, mislili smo, uglavnom, na pse
koji se nikada nisu sprijateljili s Dadevnjacima, progonei ih pomamno i pod vodom, ne obazirui se na to to su
dobijali u gubici upalu sluzokoe kad bi ugrizli Dadevnjaka koji je beao. Ponekad su se i Dadevnjaci branili, i ne
jednom oveku je motikom ili budakom ubijen poneki redak pas. Uopte, izmeu pasa i Dadevnjaka razvilo se
trajno i smrtno neprijateljstvo, koje se ni podizanjem ograda nikako nije izmenilo ve se, naprotiv, jo pojaalo i
produbilo. Ali, to se esto dogaa, i ne samo kod pasa.
Uzgred budi reeno, ti katranisani plotovi, koji su se du morske obale na mnogim mestima protezali na stotine i
stotine kilometara upotrebljeni su u vaspitne svrhe; celom duinom ispisani su veliki natpisi i parole prikladne za
Dadevnjake, kao na primer:

VA RAD VA USPEH!
KORISTITE SVAKI TRENUTAK!
DAN IMA SAMO 86.400 SEKUNDU!
SVAKO VREDI SAMO ONOLIKO KOLIKO URADI!
JEDAN METAR NASIPA MOETE IZGRADITI ZA PEDESET I SEDAM MINUTA!
KO RADI, SLUI SVIMA! KO NE RADI, NE TREBA DA JEDE!

I tako dalje. Ako uzmemo u obzir da su te daane ograde na celom svetu oiviavale preko trista hiljada kilometara
morske obale, moemo zamisliti koliko podsticajnih i opte korisnih parola je stalo na njih!
bi, kau, povreda svetih prava privatnog vlasnitva. Nasuprot
tome, druga strana je dokazivala da Dadevnjaci, kao
inteligentna i do znatne mere odgovorna bia, mogli samovoljno
i na najrazliitije naine da kre postojee zakone. Kako bi
vlasnik Dadevnjaka mogao da snosi odgovornost za
eventualne prestupe koje uine njegovi Salamanderi? Takav
rizik bi nesumnjivo podrio privatnu inicijativu u oblasti
dadevnjakih radova. U moru nema ograda govorilo se;
Dadevnjake ne moete zatvoriti da biste ih drali pod
nadzorom. Stoga Dadevnjake treba obavezati putem zakona
da potuju ljudski pravni poredak i da se upravljaju, prema
propisima koji e se za njih izdati.
68

Prvi zakoni za Salamandere doneseni su, koliko je poznato u
Francuskoj. Paragraf prvi odreivao je dunosti Dadevnjaka u
sluaju mobilizacije i rata; drugi zakon (nazvan lex Deval)
dozvoljavao je Dadevnjacima da se mogu naseljavati samo na

68
Uporedi prvi Dadevnjaki proces koji je odranu Durbanu i koji je obilno komentarisala svetska tampa (vidi
iseke gospodina Povondre). Luka uprava u A. zaposlila je radnu etu Dadevnjaka. Tokom vremena oni su se
toliko namnoili da u luci nisu vie imali dovoljno mesta, pa se nekoliko punoglavakih kolonija naselilo na
susednim obalama. Vlastelin B., ijem zemljitu je pripadao deo te obale, zahtevao je da luka uprava iseli sve
Salamandere s njegove privatne obale jer on tamo ima svoje kupalite. Luka uprava je odgovorila da se to nje nita
ne tie: im su se Dadevnjaci naselili na zemljitu tuioca, postali su njegovo privatno vlasnitvo. Dok se taj spor,
ve po utvrenom pravilu, oteao, Dadevnjaci su (s jedne strane, po uroenom, instinktu, s druge iz revnosti
prema radu, koja im je vaspitanjem usaena), bez nadlenog nareenja i odobrenja poeli da grade nasipe i luke
bazene na obalama gospodina B. Tada gospodin B. podnese albu protiv dotine uprave zbog oteenja njegova
poseda. U prvoj instanci alba je odbijena s obrazloenjem da posed gospodina B. tim nasipima nije oteen ve
usavren. Druga instanca dala je za pravo tuiocu u tome da niko nije duan da na svom posedu trpi priplodnu stoku
svog suseda i da je luka uprava u mestu A. odgovorna za svu tetu koju prouzrokuju Dadevnjaci, kao to i seljak
nadoknauje tetu koju susedima naini njegova marva. Optueni je, naravno, stavio prigovor da ne moe da
garantuje za Salamandere jer ih u moru ne moe zatvoriti. Na to je sudija izjavio da po njegovom miljenju, na tetu
koju su priinili Dadevnjaci treba gledati isto kao i na tetu koju priine kokoi, koje se takoe ne mogu zatvoriti
jer umeju da lete. Advokat luke uprave postavio je onda pitanje na koji nain treba, dakle, njegov klijent da iseli
Dadevnjake ili da ih prisili na to da sami napuste privatnu obalu gospodina B. Sudija je odgovorio da to nije stvar
suda. Advokat je tada upitao kako bi potovani sudija gledao na to kada bi optuena uprava naredila da se poubijaju
ti nepoeljni Dadevnjaci. Sudija je na to odvratio da bi to kao britanski dentlmen smatrao za krajnje nedostojan
postupak, a, sem toga, i za krenje lovakog prava gospodina B. Optuena strana je, dakle, duna da iseli
Dadevnjake s privatnog poseda tuioca i da nadoknadi tetu prouzrokovanu nasipima i regulacijom obale, i to na taj
nain to e onaj deo obale dovesti u prvobitno stanje. Zastupnik tuene strane postavio je zatim pitanje: da li se za
to ruenje smeju upotrebiti Salamanderi. Sudija je odgovorio da to, po njegovom miljenju, nikako ne moe ukoliko
na to ne pristane tuilac, ija se ena gadi Dadevnjaka i ne moe da se kupa na obali zagaenoj Salamanderima.
Tuena strana stavila je prigovor da bez Dadevnjaka ipak ne moe da ukloni postavljene nasipe, koji se nalaze pod
morskom povrinom. Na to je sudija odgovorio da sud nee i ne moe da odluuje o tehnikim pojedinostima;
sudovi postoje zato da uvaju prava svojine, a ne da razmatraju ta je izvodljivo a ta ne.
Time je stvar pravno okonana; nije poznato kako se luka uprava u A. iskobeljala iz ove mune situacije; ali se iz
celog sluaja pokazalo da e se dadevnjako pitanje morati da regulie novim pravnim sredstvima.
onim priobalnim mestima koja im odredi njihov vlasnik ili
nadleni oblasni ured; trei zakon je odreivao da su
Dadevnjaci bezuslovno obavezni da se pokoravaju svim
policijskim odredbama; u sluaju da to ne uine, policijski
uredi imaju pravo da ih kazne zatvorom na suvom i svetlom
mestu ili ak odstranjivanjem s posla za due vreme. Na to su
stranke levice u parlamentu podnele predlog da se za
Salamandere izradi socijalno zakonodavstvo koje bi odredilo
njihove dunosti i poslodavcima postavilo odreene obaveze
prema Dadevnjacima-radnicima (na primer
etrnaestodnevni godinji odmor za vreme prolenog parenja);
nasuprot tome, krajnja levica je zahtevala da se Dadevnjaci,
kao neprijatelji radnog naroda, sasvim uklone, jer u slubi
kapitalizma rade suvie i gotovo badava, ime ugroavaju
ivotni standard radnike klase. Kao potvrda tog zahteva dolo
je do trajka u Brestu, a do velikih demonstracija u Parizu; bilo
je mnogo ranjenih, a Devalovo ministarstvo bilo je prisiljeno da
da ostavku. U Italiji su Salamanderi bili podreeni posebnoj
dadevnjakoj korporaciji, sastavljenoj od poslodavaca i
predstavnika vlasti; u Holandiji su bili pod upravom
Ministarstva za hidrogradnju, ukratko, svaka drava je na
svoj nain i razliito reavala dadevnjaki problem; meutim,
gomila zvaninih akata kojima su se odreivale javne dunosti
Dadevnjaka i prilino im se ograniavala animalna sloboda
bila je svuda sasvim ista.
Razume se da su se odmah s prvim zakonima za
Dadevnjake pojavili ljudi koji su, u ime pravne logike,
dokazivali da ako ljudsko drutvo postavlja Salamanderima
odreene dunosti, ono mora da im prizna i neka prava. Drava
koja Dadevnjacima daje zakone, priznaje ih ipso facto za
odgovorna i slobodna bia, za pravne subjekte, pa ak i za svoje
dravljane; u tom sluaju nuno da se nekako odredi njihov
graanski odnos prema dravi pod ijim zakonodavstvom ive.
Dodue, Dadevnjaci bi se mogli smatrati za stranu imigraciju,
ali u tom sluaju drava im ne bi mogla davati odreenu slubu
i dunosti u vreme mobilizacije i rata, kako se to dogaa (s
izuzetkom Engleske) u svim civilizovanim zemljama. Zaista
emo zahtevati od Dadevnjaka da brane nae obale u sluaju
ratnog sukoba; ali im onda ne moemo osporavati izvesna
graanska prava, na primer pravo glasa, pravo zbora,
predstavnitvo na raznim javnim skupovima i tako dalje.
69
ak
se predlagalo da Salamanderi dobiju i nekakvu podvodnu
autonomiju; ali ovakva i slina razmatranja ostala su u isto
akademskim okvirima; ni do kakvog praktinog reenja nije
dolo, uglavnom stoga to Dadevnjaci nikada i nigde nisu
zahtevali graanska prava.
Isto tako, bez neposredne zainteresovanosti i uea
Dadevnjaka, odvijala se i druga velika diskusija, koja se vrtela
oko pitanja da li se Dadevnjaci mogu krstiti. Katolika crkva je
otpoetka dosledno zauzimala negativan stav; kako
Dadevnjaci nisu Adamovi potomci, nisu ni zaeti u
praroditeljskom grehu, pa se ni svetinjom krtenja ne mogu

69
Neki su ravnopravnost Dadevnjaka shvatili tako bukvalno da su zahtevali da Salamanderi mogu vriti sve javne
slube u vodi i na kopnu (. Kurto); ili da se od njih obrazuju potpuno naoruani podmorski pukovi s vlastitim,
dubinskim zapovednicima (general Defur); ili ak da se dozvole meoviti brakovi izmeu ljudi i Dadevnjaka
(advokat Luj Pjero). Biolozi su, dodue, napominjali da su takvi brakovi apsolutno nemogui, ali maitre Pjero je
izjavio da nije re o prirodnoj mogunosti nego o pravnom principu i da je sam voljan da za enu uzme enku
Dadevnjaka kako bi pokazao da pomenuta reforma izbora branog para nee ostati samo na papiru. G. Pjero je
posle toga postao veoma traen advokat za razvode brakova.
(Uzgred, nevezano, da napomenemo i to da se, naroito u amerikoj tampi, povremeno javljala vest o devojkama
koje su, navodno, bile pri kupanju silovane od Dadevnjaka. Zato je u Sjedinjenim Dravama bilo sve vie sluajeva
da su Dadevnjaci, hvatani i linovani, veinom spaljivani na lomai. Uzalud su naunici ustajali protiv te varvarske
navike, tvrdei da je, iz anatomskih razloga, takav zl oi n od st r ane Sal ar nander a f i zi ki nemogu;
mnoge su se devoj ke zakl el e da su i m Dadevnj aci dosai val i , i me j e st var za svakog
est i t og Amer i kanca bi l a j asna. Kasni j e se t o omi l j eno sp al j i vanj e Dadevnj aka ogr ani i l o
ut ol i ko t o se smel o vr i t i samo subot om i pod nadzor om vat r ogasaca. Tada j e i ni kao Pokr et
pr ot i v l i novanj a Dadevnj aka, na i j em j e el u st aj ao cr naki svet eni k Rober t D.
Vai ngt on, i kome su pr i st upal e st ot i ne hi l j ada l anova, nar avno, got ovo bez i zuzet ka sami
Cr nci . Amer i ka t ampa j e poel a da t vr di kako j e t o pol i t i ki i f anat i ki pokr et ; zat o j e
dol o do napada na cr nake kvar t ove, pa j e spal j eno mnogo Cr naca koj i su se u svoj i m
cr kvama mol i l i za br au Dadevnj ake. Ogor enj e pr ot i v Cr naca dost i gl o j e vr hunac kada se
od zapal j ene cr nake cr kve u Gondonvi l u ( L. ) upal i o ceo gr ad. Al i t o ve samo i ndi r ekt no
spada u i st or i j u Dadevnj aka. )
Od ci vi l ni h ur edbi i pogodnost i koj e su Dadevnj aci zai st a dobi l i navedi mo, bar neke: svaki
Sal amander j e bi o uveden u dadevnj ake mat i ce i r egi st r ovan u mest u svoga r ada; mor ao j e
da i ma zvani nu dozvol u bor avka; mor ao j e da pl aa por ez po gl avi , koj i j e za nj ega davao
nj egov vl asni k, a odbi j al o mu se t o od hr ane ( j er Dadevnj aci ni su dobi j al i pl at u u novcu) ;
i st o t ako j e mor ao pl aat i ki r i j u za nasel j avanj e obal e, opt i nske pr i r eze, namet za podi zanj e
daane ogr ade, kol ske t akse i dr uge j avne dabi ne; pr ost o, mor amo l oj al no pr i znat i da se u
t om pogl edu s nj i m post upal o i st o kao i s ost al i m gr aani ma, pa j e t ako ui vao i pak neku
r avnopr avnost .
oistiti od tog greha. Sveta Crkva ne eli nikako da reava
pitanje da li Dadevnjaci imaju besmrtnu duu ili neki drugi
udeo u milosti i spasenju bojem; njena naklonost prema
Dadevnjacima moe se izraziti samo time to e ih pominjati u
posebnoj molitvi koja e se itati u odreene dane. uz molitvu
za due onih koji su u istilitu i uz molitve za nevernike.
70
U
protestantskim crkvama je to sloenije; priznavale su, dodue,
Dadevnjacima razum, a i sposobnost da shvataju hriansko
uenje, ali su se kolebale da ih naine lanovima crkve, a time i
braom u Hristu. Stoga su se ograniile na to to su za
Dadevnjake izdale (u skraenom obliku) Sveto pismo na
nepromoivoj hartiji i rasturile ga u nekoliko miliona
primeraka; razmiljalo se i o tome da se za Dadevnjake sastavi
(po uzoru na Basic-English) neki Basic-Christian, neko
osnovno i uproeno hriansko uenje; ali pokuaji uinjeni u
tom pravcu izazvali su tolike teoloke raspre da se od toga
konano odustalo.
71
Manje skrupula su imale neke verske
sekte (naroito amerike) koje su Dadevnjacima slale svoje
misionare da im propovedaju pravu veru i da ih krste prema
reima Svetog pisma: Idite u ceo svet, uite sve narode. Ali
samo malom broju misionara je polo za rukom da prodru iza
daane ograde koja je delila Salamandere od ljudi; poslodavci
su im zabranjivali pristup k Dadevnjacima, da ih svojim
propovedima ne bi nepotrebno zadravali od posla. Mogao se,
dakle, tu i tamo videti propovednik kako stojei kraj
katranisanog plota, meu psima koji besno laju na svoje
neprijatelje s druge strane plota, uzaludno ali vatreno tumai
re boju.
Koliko je poznato, kod Dadevnjaka se neto vie proirio
monizam; neki Dadevnjaci su verovali i u materijalizam, zlatni
standard i druge naune dogme. Jedan popularni filozof, po
imenu Georg Sekvenc, sastavio je ak specijalnu versku nauku
za Dadevnjake, ija je glavna i najvia dogma verovanje u
Velikog Salamandera. Dodue, ova vera kod Dadevnjaka

70
Vidi enci kl i ku Svet og Oca Mirabilija Dei opera.
71
U stvari pojavila se tako bogata literatura da bi samo njena bibliografija obuhvatila dve debele knjige.
uopte nije uhvatila korena, ali je zato kod ljudi naila na
mnoge pristalice, naroito u velikim gradovima, gde je gotovo
preko noi niklo mnotvo tajnih hramova kulta Salamandera.
72

Kasnije su skoro svi Dadevnjaci sami primili drugu veru, ali se
ne zna kako je ona do njih dospela; bilo je to klanjanje Molohu,
koga su zamiljali kao divovskog Dadevnjaka s divovskom
glavom; kau da su pod morem imali ogromne idole od livenog
gvoa, koji su nainjeni kod Armstronga ili Krupa, ali blie
pojedinosti o njihovim verskim obredima, navodno neobino
strogim i tajanstvenim, ostale su nepoznate jer su se vrile pod
vodom. Izgleda da se kod njih ta vera rasprostranila zato to ih
je ime Moloh podsealo na bioloki (molehe) ili nemaki (Molch)
naziv za Dadevnjaka.
Kao to se iz prethodnih odeljaka vidi, dadevnjako pitanje
se najpre dugo vremena postavljalo samo u tom smislu da li su
i do koje mere Dadevnjaci kao razumna i dosta civilizovana
bia dostojni da koriste izvesna ljudska prava, makar samo na
periferiji ljudskog drutva i poretka; drugim reima, to je bilo
interno pitanje pojedinih drava, reeno u okviru graanskog
prava. Godinama nikom na pamet nije palo da dadevnjako
pitanje moe da ima dalekosean meunarodni znaaj i da e

72
Vidi u hartijama gospodina Povondre veoma pornografsku brouricu koja, je, navodno, pretampana iz
policijskih raporta u B***. Podaci iz te privatne publikacije izdate u naune svrhe ne mogu se citirati u pristojnoj
knjizi. Navodimo samo neke pojedinosti:

Hram kulta Salamandera, koji se nalazi u ulici ***, broj***, ima u sredini veliki bazen obloen tamnocrvenim
mramorom. Voda u bazenu je namirisana parfemima, zagrejana, a iz dubine osvetljena raznobojnim svetlom koje se
neprestano menja, u hramu je, inae, mrak. Uz pevanje dadevnjakih litanija nagi vernici i vernice stupaju u
duhovni bazen mramornim stepenicama, s jedne strane muki, s druge enske, svi iz najboljeg drutva; navodimo
naroito baronicu M., filmskog glumca S., poslanika na strani D., i mnoge druge istaknute linosti. Iznenada plavi
reflektor obasja ogromnu mramornu stenu koja stri nad vodom, na njoj lei i teko dahe veliki, stari, crni
Dadevnjak, zvani Majstor Salamander. Nakon trenutka utanja majstor poinje da govori; poziva verne da se
potpuno i svom duom predaji nastupajuim obredima dadevnjake igre i da iskau potovanje Velikom
Salamanderu. Zatim ustane i pone da se njie i vrti gornju polovinu tela. Tada muki vernici, zaronjeni do vrata u
vodu, poinju besno, sve bre i bre da se klate i vrte, navodno zato da se stvori seksualna atmosfera; potom enke
Salamandera isputaju resko ts, ts, ts i kretave krikove. Na to se pod vodom gasi jedno svetlo za drugim i nastaje
opte orgijanje.

Ne garantujemo, dodue, za ovaj opis, ali je sigurno da je policija u svim veim evropskim gradovima, s jedne
strane, otro progonila te sekte Salamandera, a s druge strane, imala pune ruke posla oko suzbijanja velikih
drutvenih skandala koji su bili s tim u vezi. Mislimo, meutim, da je kult Velikog Salamandera bio neobino
rasprostranjen, ali da se obavljao veinom s manje fantastinog sjaja, a kod siromanih slojeva ak i na suvu.
se, moda, sa Salamanderima morati da pregovara ne samo
kao s inteligentnim biima nego i kao s dadevnjakim
kolektivom ili s dadevnjakim narodom. Istinu reeno, prvi
korak ka takvom shvatanju dadevnjakog problema uinile su
one, unekoliko nastrane hrianske sekte koje su pokuale da
pokrste Dadevnjake, pozivajui se na rei iz Sv. pisma: Idite
po celom svetu i uite sve narode! Time je prvi put reeno da
su Dadevnjaci u neku ruku narod.
73
Ali prvo stvarno
meunarodno i naelno priznavanje Dadevnjaka kao naroda
doneo je tek uveni manifest Komunistike internacionale,
potpisan od druga Molokova, a upuen svim ugnjetenim i
revolucionarnim Dadevnjacima celog sveta''.
74
Iako taj proglas,
kako izgleda, nije na Dadevnjake direktno uticao, ipak je u
svetskoj tampi imao znatan odjek, pa su ga, bar, u tom
pravcu, obilato podraavali, tako da se na Salamandere
spustila upravo prava kia vatrenih poziva s najrazliitijih

73
I ve spomenuta molitva za Dadevnjake definisala ih je kao Dei creatura de gente Molehe (Boji stvorovi
dadevnjakog naroda).
74
Proglas sauvan medu hartijama gospodina Povondre glasio je:

DRUGOVI DADEVNJACI!

Kapitalistiki poredak je naao svoju poslednju rtvu. Kada je njegova tiranija poela da se definitivno razbija o
revolucionarni polet klasno svesnog proleterijata, truli kapitalizam je u svoju slubu upregao vas, radnike mora,
duhovno vas porobio svojom buroaskom civilizacijom, potinio vas svojim klasnim zakonima, liio vas svake
slobode i uinio sve da vas moe nekanjeno brutalno iskoriavati.

(14 redova konfiskovano)

Radnici Dadevnjaci! dolazi as kada poinjete da postajete svesni sve teine ropstva u kome ivite.

(7 redova konfiskovano)

i da zahtevate svoja prava kao klasa i kao narod!
Drugovi Dadevnjaci! Revolucionarni proletarijat celog sveta prua vam ruku.

(11 redova konfiskovano)

svim sredstvima. Osnivajte fabrike savete, birajte poverenike, formirajte trajkake fondove! Raunajte na to da vas
svesno radnitvo nee napustiti u vaoj pravednoj borbi i da e rame uz rame s vama preduzeti poslednji napad

(9 redova konfiskovano)

Potlaeni i revolucionarni Dadevnjaci celog sveta ujedinite se! Poslednja bitka ve nastupa!

Potpisan: Molokov
strana da se kao Velika dadevnjaka zajednica pripoje ovom ili
onom idejnom, politikom ili socijalnom programu ljudskog
drutva.
75

Sada se dadevnjakim problemom poeo da bavi i
Meunarodni ured za rad u enevi. Tamo su se sukobila dva
gledita: jedno je priznavalo Dadevnjake za novu klasu
radnika i zahtevalo da se i na njih proiri celokupno socijalno
zakonodavstvo koje se tie radnog vremena, plaenog godinjeg
odmora, invalidskog i penzijskog osiguranja i tako dalje;
nasuprot fome, po drugom gleditu, Dadevnjaci su opasna
konkurencija ljudskoj radnoj snazi, pa zato dadevnjaki rad
treba kao antisocijalan naprosto zabraniti. Od tog predloga
ogradili su se ne samo zastupnici poslodavaca nego i radniki
delegati, ukazujui na to da Dadevnjaci nisu vie samo nova
radna armija nego i veliki i sve vaniji potroa. Prema njihovim
navodima, u poslednje vreme se, u dosad neuvenoj meri,

75
U zbirci gospodina Povondre nali smo samo nekoliko takvih proglasa; ostalo je, verovatno, tokom vremena
spalila gospoa Povondra. Iz sauvanog materijala navodimo bar neke naslove:

DADEVNJACI, ODBACITE ORUJE!
(Pacifistiki manifest)

MOLCHE; WIRFT JUDEN HERAUS!
(Nemaki letak)

DRUGOVI DADEVNJACI!
(Proglas grupe anarhista bakunjinista)

DRUGOVI DADEVNJACI!
(Javni poziv skauta na vodi)

PRIJATELJI DADEVNJACI!
(Zvanina adresa glavnog odbora akvaristikih drutava i odgajivaa vodozemaca)

DADEVNJACI, PRIJATELJI!
(Poziv Drutva za moralni preporod)

GRAANI DADEVNJACI!
(Poziv reformistike graanske frakcije u Dijepu)

KOLEGE DADEVNJACI! STUPITE U NAE REDOVE!
(Potporno udruenje bivih pomoraca)

KOLEGE DADEVNJACI!
(Plivaki klub Aegir)
poveala zaposlenost u metalkoj struci (alati, maine i metalni
kipovi za Dadevnjake), naoruanju, u hemijskoj struci
(podmorski eksplozivi), u proizvodnji papira (udbenici za
Dadevnjake), cementa, drveta, vetakih namirnica
(Salamander-Food) i mnogim drugim strukama; tonaa
brodova, za razliku od preddadevnjakog perioda, porasla je za
27%, eksploatacija uglja za 18,6%. Drugim reima, poveanjem
zaposlenosti i standarda ljudi raste proizvodnja i u drugim
industrijskim granama. Najzad, u poslednje vreme Dadevnjaci
poruuju razne delove maina, prema sopstvenim nacrtima, od
kojih sami, pod vodom, montiraju pneumatine builice,
ekie, podvodne motore, tamparske maine, vodne
radiostanice i druge maine sopstvene konstrukcije. Te delove
plaaju poveanjem radnog uinka; danas ve petina
celokupne svetske proizvodnje u tekoj industriji i preciznoj
mehanici zavisi od dadevnjakih porudbina. Unitite li
Salamandere, moete zatvoriti petinu fabrika; umesto
dananjeg prosperiteta, imaete milione nezaposlenih.
Meunarodni biro za rad nije, naravno, mogao da ne vodi
rauna o ovim zapaanjima; najzad je, nakon duih pregovora,
postignuto bar sledee kompromisno reenje:da gore navedeni
radnici grupe S (vodozemci) smeju biti zaposleni samo pod
vodom ili u vodi, na obali, i to samo na deset metara
udaljenosti od linije najvee plime; da ne smeju vaditi tigalj ili
naftu s morskog dna; da ne smeju za suvozemnu potronju
proizvoditi papir, tekstil ili vetaku kou od morskih algi, i
tako dalje; ova ogranienja postavljena dadevnjakoj
proizvodnji sabrana su u pravilnik od devetnaest lanova, koje
poblie ne navodimo uglavnom stoga to se o njima, razume se,
nikad nije vodilo rauna; meutim, navedeni pravilnik je kao
irokogrudo, zaista meunarodno reenje dadevnjakog
problema s ekonomskog i socijalnog gledita, bilo zasluno i
impozantno delo.
S drugim meunarodnim priznanjem Dadevnjaka naime,
na polju kulturnih veza, ilo je neto sporije. Kada je u strunoj
tampi izila mnogo citirana rasprava Geoloki sastav
morskog dna kod Bahamskih ostrva, potpisana imenom Don
Simen, niko, naravno, nije znao da se tu radi o naunom radu
naunika-Salamandera; ali kada su na naune kongrese i na
adrese raznih akademija i naunih drutava od Dadevnjaka-
istraivaa poeli da stiu izvetaji i studije iz oblasti
okeanografije, geografije, hidrobiologije, vie matematike i
drugih egzaktnih nauka, izazvalo je to veliku nedoumicu, pa i
negodovanje koje je veliki dr Martel izrazio recima: eli li ta
bagra neemu da nas naui? Japanski naunik dr Onoita,
koji se osmelio da citira saoptenje jednog Dadevnjaka (neto
o razvoju opne umanceta kod punoglavca dubinske morske
ribe Argyropelecus hemigymnus Cocco), bio je nauno
bojkotovan i izvrio je harakiri; za nauku na univerzitetu bila je
to stvar asti i klasnog ponosa da ne prihvata nikakav nauni
rad Dadevnjaka. Jo veu panju (ako ne i ogorenje) izazvao
je gest koji je uinio Centre universitaire de Nice
76
time to je

76
U zbirci gospodina Povondre sauvan jc feljtonistiki, dosta povran opis te sveanosti na alost, tu je samo
polovina; drugi deo se nekako izgubio.

Nica, 6. maja
U lepoj, svetloj zgradi instituta za sredozemnomorska ispitivanja na Promenade des Anglais danas je ivo; dva
policijsku agenta odravaju na trotoaru slobodan prolaz za zvanice, koje koraaju po crvenom tepihu do udobnog,
prijatno hladnog amfiteatra. Vidimo nasmejanog gospodina gradonaelnika Nice; gospodina prefekta policije u
cilindru, generala u plavoj uniformi, gospodu s crvenom rozetom Legije asti, dame odreenog doba starosti (ove
godine preovlauje modna boja terakota), viceadmirale, novinare, profesore i otmene starie svih narodnosti, kojih
je na Cote d'Azur uvek puno. Odjednom mala senzacija: medu tim uglednim linostima plaljivo i neprimetnonastoji
da se provue udno, malo stvorenje; od glave do pete je ogrnuto nekom dugom crnom pelerinom ili dominom, na
oima su mu ogromne crne naoari; urno i nesigurno tapka ka prepunom vestibilu. "He, vous", uzviknu jedan
straar, "qu'est-ce que vous cherchez ici?" Ali uplaenom doljaku u tom trenu ve pristupaju univerzitetski
dostojanstvenici i na sve strane se uje cher docteur, cher docteur. To je, dakle, dr Charles Mercier, ueni
Dadevnjak koji e danas, pred svetom Azurne obale, odrati predavanje! Brzo unutra da jo uhvatimo mesto u
sveano uzbuenom audilorijumu!
Na podijumu zauzimaju mesta Monsieur le Maire, Monsieur Paul MalIory, veliki pesnik, Mme Maria Dimineanu
kao delegatkinja Meunarodnog instituta za intelektualnu saradnju, direktor Instituta za sredozemnomorska
ispitivanja i druge zvanine linosti; sa strane podijuma nalazi se pult za predavaa, a iza njega gle, pa to je
prava plehana kada! Obina plehana kada kakva se nalazi u kupatilima. Dva funkcionera privode podijumu plaho
stvorenje, zamotano u dugu kukuljicu. Zau se pomalo nesiguran aplauz. Dr Charles Mercier se bojaljivo klanja i
nesigurno pogleda gde bi seo. "Voila, Mon s i e u r , " a p e jedan funkcioner i pokazuje na plehanu kadu. "To je
za vas." Dr Mercier se, oevidno jako stidi, ne zna k a k o da sa sebe odvrati panju; pokuava, koliko je mogue, da
neupadljivo zauzme mesto u kadi, ali se saplie o dugu pelerinu i s bunim pljas! pada u kadu. Dobro je to
poprskalo gospodu na podijumu, k o j a se, naravno, prave kao da se nita n i j e dogodilo; u auditorijumu se neko
histerino nasmejao, ali se gospoda iz pr v i h redova prekorno okreu i ite pst, pst! U tom trenutku Monsieur le
Maire et Dput u s t a j e i uzima re. "Gospoe i gospodo," ree, "imam ast da na tlu divnog grada Nice
pozdravim doktora arla Mersijea, istaknutog predstavnika naunog ivota kod naih bliskih suseda, stanovnika
morskih dubina. (Dr Mersije se do polovine tela pomalja iz vode i duboko klanja.) Ovo je prvi put u istoriji
civilizacije da more i kopno pruaju jedno drugom r u k u z a intelektualnu sar a d n j u . Dosada je u duhovnom
na sveano predavanje pozvao dr arla Mersijea, visokouenog
Dadevnjaka iz tulonske luke, koji je s izvanrednim uspehom
govorio o teoriji preseka krivuljom prave i kupaste povrine u
neeuklidovskoj geometriji. Toj manifestaciji je kao delegat
enevske organizacije prisustvovala i madam Marija
Dimineanu; ova istaknuta, plemenita dama bila je tako dirnuta
skromnim ponaanjem i uenou dr Mersijea (Pauvre petit
77
,
rekla je navodno, il est tellement laid!)
78
, da je kao zadatak
svog neumorno aktivnog ivota uzela priznanje Dadevnjaka za
lana Drutva naroda. Uzalud su dravnici krasnoreivoj i
energinoj dami objanjavali da Salamanderi, koji, nigde u
svetu nemaju svoj dravni suverenitet niti svoju dravu ne
mogu biti lanovi Drutva naroda. Madam Dimineanu je poela

ivotu postojala nepremostiva granica, a ta je bio svetski okean. Mogli smo ga prekoraiti, mogli svojim korabljem
krstariti po njemu u svim pravcima, ali pod njegovu povrinu, gospoe i gospodo, civilizacija nije mogla da prodre.
Ta j maleni komadi kopna na kome ivi oveanstvo bio je dosad opkoljen devianskim i divljim morem; bio je to
divan okvir, ali i vena granica; na jednoj strani civilizacija u razvoju, na drugoj vena i neizmenljiva priroda.
Ta granica, dragi moji sluaoci, sada pad.a. ( Ap l a u z ) . Mi , deca ovog velikog doba, imamo neizmernu sreu da
budemo oevici toga k a k o raste naa duhovna mo, k a k o prelazi preko svojih sopstvenih obala, silazi u talase
morske, osvaja dubine morske i staroj kulturnoj zemlji pripaja moderni i civilizovani okean. Kako je to silan prizor!
(Bravo!) Gospoe i gospodo, tek raanjem okeanske kulture, ijeg eminentnog predstavnika imamo ast da danas
pozdravimo u naoj sredini, naa Zemaljska kugla postala je planeta stvarno i sasvim civilizovana. (Oduevljeni
aplauz! Dr Mersije ustaje iz kade i klanja se.)
Dragi doktore i veliki naunie, obratio se zatim Monsieur Je Mairc et Dput dr Mersijeu koji
se naslanjao na kraj kade, uzbueno i teko trzajui svojim krgama, budite svojim zemljacima i prijateljima na
morskom dnu tuma naih estitki, naeg divljenja i nae najtoplije simpatije. Recite im da u vama, naim morskim
susedima, pozdravljamo avangardu progresa i kulture, avangardu koja e korak po korak kolonizovati beskrajne
morske oblasti i na dnu okeana osnovati novi kulturni svet. Vidim ve kako u dubinama morskim izrastaju nove
Atine i novi Rimovi; vidim kako tamo procvetava nov Pariz s podmorskim Luvrima i Sorbonama, s podmorskim
Trijumfalnim kapijama i Grobovima neznanih junaka, s pozoritima i bulevarima; dopustite da izrazim i svoju
najintimniju misao; verujem da e, nasuprot naoj dragoj Nici, u plavim sredozemnim talasima izrasti nova slavna
Nica, vaa Nica, koja e svojim divnim podmorskim ulicama, vrtovima i promenadama oiviiti nae aurne obale.
Hoemo da vas upoznamo, hoemo da nas vi znate; lino sam uveren da e blii nauni i drutveni dodir, koji danas
s tako srenim izgledima uspostavljamo, povesti nae narode ka sve tenjoj kulturnoj i politikoj saradnji, u interesu
celog oveanstva, u interesu svetskog mira, blagostanja i napretka. (Dugotrajan aplauz.)
Tada ustaje dr arl Mersije i pokuava da se s nekoliko rei zahvali gospodinu gradonaelniku i poslaniku Nice; ali
je, s jedne strane, suvie uzbuen, s druge ima pomalo neobinu artikulaciju; iz njegovog govora uhvatio sam
neto malo muno izgovorenih rei; ako se ne varam, bilo je to veoma poaen, kulturne veze, Viktor lgo.
Nakon toga, oevidno pun treme, opet se uvukao u kadu.
Re uzima Pol Malori; to to izlae nije govor nego himna proeta dubokom filozofijom. Zahvaljujem sudbini, kae,
to sam doekao da se ispuni i potvrdi jedna od najdivnijih bajki celog oveanstva. To je udna potvrda i
ostvarenje: umesto potopljene mitske Atlantide zadivljeni vidimo novu Atlantidu koja izronjava iz dubina. Dragi
kolega Mersije, vi koji ste pesnik prostorne geometrije, i vai ueni prijatelji, prvi ste poslanici tog novog sveta koji
se die iz mora, ali ne kao iz pene roena Afrodita, nego kao Pala Anadiomene. Ali mnogo je udnovatije i
neuporedivo tajanstvenije to to za to...
77
Siromah mali
78
On je tako ruan
da propagira misao da se Dadevnjacima, dakle, negde da
slobodan prostor za njihovu, podmorsku dravu. Ova je ideja,
naravno, bila dosta nezgodna, da ne kaemo direktno opasna,
ali je konano naeno sreno reenje: da se pri Drutvu naroda
organizuje specijalna Komisija za prouavanje dadevnjakog
pitanja, u koju e biti pozvana i dva dadevnjaka delegata; kao
prvi, na insistiranje gospoe Dimineanu, pozvan je dr arl
Mersije iz Tulona; drugi je pak bio neki don Mario, debeo i uen
Dadevnjak sa Kube, koji nauno radi u oblasti planktona i
neritikog pelagijala. Ovim su Dadevnjaci postigli do tada
najvie meunarodno priznanje svog postojanja.
79

Vidimo, dakle, da su Salamanderi u snanom i neprestanom
porastu. Ceni se da ih je ve oko sedam milijardi, mada s
porastom civilizacije njihov natalitet naglo opada (godinje
dvadeset do trideset punoglavaca od svake enke). Zaposeli su
ve preko ezdeset procenata svih obala u svetu; jo su samo
polarne oblasti ostale nenaseljene, ali kanadski Dadevnjaci
poinju da naseljavaju obale Grenlanda, gde ak potiskuju
Eskime u unutranjost zemlje i u svoje ruke preuzimaju ribolov
i trgovinu ribljim masnoama. Uporedo s njihovim materijalnim
napretkom ide i progres njihove civilizacije; stupaju u red
obrazovanih naroda, s obaveznim pohaanjem kole i mogu da
se ponose stotinama i stotinama vlastitih podmorskih listova
koji izlaze u milionima primeraka, uzorno izgraenim naunim
institutima i tako dalje. Razume se da taj kulturni uspon nije u
svemu tekao tako glatko i bez unutranjeg otpora; o internim
odnosima kod Dadevnjaka znamo, dodue, veoma malo, ali

79
Meu hartijama gospodina Povondra sauvana je donekle nejasna fotografija iz novina, na, kojoj se oba
dadevnjaka delegata penju stepenicama iz enevskog jezera na Kej di Mon Blan da bi se uputili na zasedanje
Komisije. Izgleda da su zvanino bili smeteni ba u Lemanskom jezeru.
to se tie enevske Komisije za dadevnjako pitanje, ona je izvrila veliki i zasluan posao, uglavnom na taj nain
sto se briljivo uvala svih goruih politikih i ekonomskih pitanja. Zasedala je permanentno dugi niz godina i
odrala preko hiljadu i trista sednica, na kojima se buno raspravljalo o izjednaenju meunarodne terminologije za
Dadevnjake. U tom pogledu, naime, vladao je beznadean haos; uz naune nazive: Salamander, Molche, Batrachus
i slino (koji su poeli d a

se oseaju, donekle kao neuljudni) predlagano je itavo mnotvo drugih imena; trebalo je
da se nazovu Tritoni, Neptunidi, Tetidi, Nereidi; Atlanti, Okeandi, Posejdoni, Lemuri, Pelazgi, Litorali, Pontiki,
Batidi, Abisi, Hidrioni, andemeri (Gens de Mer morski narod), Sumarini itd, Trebalo je da Komisija za studij
dadevnjakog pitanja od svih tih naziva izabere najprikladnije ime, to je inila do samog kraja dadevnjakog
veka; do konanog, jednodunog zakljuka, naravno, nije dolo.
sudei po nekim znacima (na primer po tome sto su naeni
leevi Dadevnjaka s odgrizenim nosevima i glavama), izgleda
da je due vreme pod morskom povrinom vladala dugotrajna i
strastvena ideoloka borba izmeu Starodadevnjaka i
Mladodadevnjaka. Mladi su, jasno, bili za progres bez
ogranienja i izuzetaka i zalagali se za to da se i pod vodom
dostigne celokupna kultura, ne izuzimajui tu ni fudbal, flert,
faizam i seksualnu perverznost; nasuprot tome,
Starodadevnjaci su se, kako izgleda, konzervativno drali
prirodnog dadevnjatva, ne elei da napuste stare, dobre
ivotinjske navike i instinkte; nesumnjivo da su vatreno
osuivali tenju ka novotarijama i u tome videli dekadentnu
pojavu i izdaju nasleenih adevnjakih ideala; istinski su
ustajali i protiv stranih uticaja, kojima slepo podlee dananja
zavedena omladina, i pitali se da li je to majmunsko
podraavanje ljudi dostojna ponosnih i svesnih Dadevnjaka.
80

Moemo pretpostaviti da su bile propagirane i parole kao:
Natrag ka miocenu! Dole sa svim to hoe da nas poistoveti s
ljudima! U borbu za neoskvrnjeno dadevnjatvo! I tako dalje.
Postojali su tu, nesumnjivo, svi preduslovi za uzbudljiv sukob
gledita izmeu generacija i za duboku duhovnu revoluciju u
razvoju Salamandera; ao nam je to o tome nismo u stanju da
navedemo blie detalje, ali nadajmo se da su Dadevnjaci iz tog
konflikta izvukli ono to su mogli.
Sada, dakle, zatiemo Salamandere na putu najvieg
procvata; meutim, i ljudski rod doivljuje neuven napredak.
Vredno se grade nove obale, umesto starih pliaka izrastaju
novi sprudovi; usred okeana se diu vetake avionske baze; ali
sve to jo nita nije prema divovskim tehnikim projektima
potpuno nove izgradnje Zemljine kugle, koji samo ekaju onoga
koji e ih finansirati. Po celu no Dadevnjaci rade bez predaha
u svim morima i na obalama svih kontinenata; izgleda da su
zadovoljni i da za sebe ne trae nita sem da imaju posla i da u
obale mogu da bue rupe i hodnike za svoja mrana

80
Gospodin Povondra je uveo u svoju zbirku i dva ili tri lanka iz Narodne politike, koji su se odnosili na
dananju omladinu; verovatno je da ih je samo nepanjom prikljuio ovom periodu dadevnjake civilizacije.
obitavalita. Na morskom dnu, na dubini od dvadeset do
pedeset metara, imaju svoje podmorske i podzemne gradove,
svoje dubinske metropole, svoje Esene i Birmingeme; imaju
svoje prenaseljene fabrike kvartove, luke, saobraajne linije i
milionske aglomeracije; prosto, imaju svoj manje-vie
nepoznati,
81
ali, kako izgleda, tehniki vrlo napredan svet.
Nemaju, dodue, svoje visoke pei i topionice, ali ljudi ih
snabdevaju metalima u zamenu za njihov rad. Nemaju svoj
eksploziv nego im ga ljudi prodaju. Njihova pogonska materija
je more sa svojom plimom i osekom, sa svojim dubinskim
strujama i razlikama u temperaturi; turbine su im, dodue,
dali ljudi, ali oni umeju da se njima slue; pa zar je civilizacija
neto drugo do sposobnost da se koriste stvari koje je izumeo
neko drugi? Mada Dadevnjaci, recimo, nemaju svoje vlastite
ideje, oni sasvim lepo mogu da imaju svoju nauku. Nemaju,
dodue, svoju muziku ni knjievnost, ali se savreno snalaze i
bez njih; ljudi poinju da uviaju da su Salamanderi u tome
veoma moderni, I tako, gle, ve moe ovek poneto nauiti od
Dadevnjaka a nije ni udo: zar Dadevnjaci nemaju
ogromne uspehe, a ta drugo treba ljudima da poslui kao
primer ako ne uspesi? Jo se nikada u istoriji oveanstva nije
toliko proizvodilo, gradilo i zaraivalo kao u ovoj velikoj eposi.
ta emo, s Dadevnjacima je na svet doao divovski napredak
i ideal koji se zove Kvantitet. Mi, ljudi Dadevnjake Ere
govori se s opravdanim ponosom; kuda bi bauljao zastareli
Ljudski Vek sa svojim laganim, sitniavim i beskorisnim
pipavim poslom koji se naziva kultura, umetnost, ista nauka
ili neto slino! Pravi, svesni ljudi Dadevnjake Ere nee vie
traiti vreme u razmiljanju o Sutini Stvari; dosta e posla

81
Jedan gospodin iz Dejvica priao je gospodinu Povodri kako se kupao na plai u Katvijku am ze. Zaplivao je
daleko u more, kad ga je pozvao mornar da se vrati. Dotini gospodin (neki Pihoda, komisionar) nije se na to
osvrtao te je plivao i dalje; tada uvar kupalita skoi u amac i zavesla za njim. Hej, gospodine, ree mu, ovde
se ne smete kupati!
Zato ne? upita gospodin Pihoda.
Tu su Dadevnjaci.
Ja ih se ne bojim; ree gospodin Pihoda.
Oni tu, pod vodom, imaju neke fabrike i slino, mrmljao je uvar. Ovde se niko ne kupa, gospodine.
A zato?
Dadevnjaci to ne vole.
imati samo sa svojim brojem i s masovnom proizvodnjom. Cela
budunost sveta je u tome da se neprestano poveava
proizvodnja i potronja; a zato je potrebno jo vie
Dadevnjaka, kako bi mogli jo vie da proizvedu i da poderu.
Dadevnjaci su, prosto, Mnotvo; njihov epohalni in je u tome
to ih je tako mnogo. Tek sada ljudska otroumnost moe da
radi punom parom, jer radi na veliko, s maksimalnim
proizvodnim kapacitetom i s rekordnim ekonomskim efektom;
ukratko, to je veliko doba. ta, dakle, jo nedostaje da bi se
u optem zadovoljstvu i prosperitetu ostvario Sreni Novi Vek?
ta ometa da nastane eljena Utopija u kojoj bi bili ponjeveni
svi tehniki trijumfi i divne mogunosti, koje se ljudskom
blagostanju i dadevnjakoj marljivosti otvaraju sve dalje i dalje
do u beskonanost?
Zaista, nita; jer sada e trgovina Dadevnjacima biti
krunisana i dravnom mudrou, koja e se unapred brinuti o
tome da jednom neto ne zakripi u mehanizmu Novog Veka. U
Londonu se odrava konferencija primorskih zemalja na kojoj
je izraena i usvojena meunarodna konvencija o
Salamanderima. Visoke drave-ugovornice obavezuju se meu
sobom da nee slati svoje Dadevnjake u suverene vode drugih
drava; da nee dozvoliti da njihovi Dadevnjaci bilo kako
povrede teritorijalni integritet ili priznatu interesnu sferu ma
koje druge drave; da se ni na koji nain nee meati u
dadevnjake prilike drugih pomorskih sila; da e u sluaju
sukoba izmeu vlastitih i stranih Salamandera stvar predati
Hakom mirovnom sudu; da svoje Dadevnjake nee
naoruavati nikakvim orujem iji je kalibar vei od obinog
podvodnog pitolja protiv ajkula (zvanih afranek-gun ili
shark-gun); da nee dopustiti da vlastiti Dadevnjaci sklapaju
bilo kakve blie veze sa Salamanderima, pripadnicima neke
druge drave; da nee Dadevnjacima pomoi da grade nova
kopna ili da proiruju svoje teritorije bez prethodnog odobrenja
Stalne pomorske komisije u enevi, i tako dalje. (O tome je bilo
trideset i sedam paragrafa.) Nasuprot tome, odbaen je
britanski predlog da se pomorske sile obaveu da svoje
Dadevnjake nee podvrgavati obaveznoj vojnoj obuci;
francuski predlog da se Salamanderi internacionalizuju i
podvrgnu Meunarodnom dadevnjakom birou za upravu
voda u svetu; zatim, nemaki predlog da se svakom
Dadevnjaku utisne znak drave iji je podanik; drugi nemaki
predlog da svakoj pomorskoj dravi prema ustanovljenoj
brojnoj srazmeri, bude odobren samo odreen broj
Dadevnjaka; italijanski predlog da dravama s prevelikim
brojem Salamandera budu dodeljene nove obale za kolonizaciju
ili parcele na morskom dnu; japanski predlog da japanski
narod, kao predstavnik obojenih rasa, nad Dadevnjacima (koji
su po prirodi crni) dobije meunarodni mandat.
82
Veina ovih
predloga odloena je za narednu konferenciju pomorskih sila
koja se, meutim, iz raznih razloga nije odrala.
Ovim meunarodnim aktom, napisao je g. il Sauertof u
listu Le Temps, osigurana je budunost Dadevnjaka i miran
razvoj oveanstva za dugi niz godina. estitamo Londonskoj
konferenciji uspean zavretak njenih napornih veanja;
estitamo i Dadevnjacima na tome to su donesenim statutom
dobili zatitu Hakog suda; sada se mirno i s poverenjem mogu
posvetiti svom poslu i svom napretku pod morem. Treba istai
da je depolitizacija dadevnjakog problema, koja je dola do
izraaja u londonskoj konvenciji, jedna od najvanijih garancija
svetskog mira; naroito razoruanje Salamandera umanjuje
mogunost podmorskih sukoba izmeu pojedinih drava.
injenica je da i pored postojanja tako brojnih pograninih
sukoba i borbe o prevlast svetski mir, bar sa strane mora, ne
ugroava nijedna aktuelna opasnost. Ali izgleda da je i na
kopnu mir osiguran bolje nego sto je to ikada bio. Pomorske
drave su prezauzete izgradnjom novih obala i umesto tenje da
svoje granice proiruju na kopnu, one svoja podruja mogu
proirivati prema moru. Nee vie biti potrebno elezom i
plinom boriti se za svaki pedalj zemlje; dovoljne su obine
motike i lopate pa da svaka drava dobije onoliko teritorije

82
Taj predlog je, oigledno, bio u vezi s ogromnom politikom propagandom, o kojoj, zahvaljujui sakupljakoj
delatnosti gospodina Povondre, imamo neobino vaan dokument.
koliko joj je potrebno; a taj mirni dadevnjaki rad za mir i
blagostanje svih naroda garantuje upravo londonska
konvencija. Jo nikada svet nije bio tako blizu trajnom miru i,
dodue, mirnom ali slavnom procvatu, kao upravo sada.
Umesto dadevnjakog problema, o kome se ve toliko toga
naprialo i napisalo, sada e se, moda, s pravom govoriti o
Zlatnoj Dadevnjakoj Eri.
3. GOSPODIN POVONDRA OPET ITA NOVINE

Ni na kome se ne vidi tako tok vremena kao to se vidi na
deci. Gde li je sada mali Frantiek koga smo ostavili (kako je to
nedavno bilo!) nad levim pritokama Dunava?
Gde li je opet taj Frantiek? mrmljao je gospodin Povondra,
otvarajui svoje veernje novine.
Pa zna, kao i uvek, ree gospoda Povondra nagnuta nad
iem.
Tako, dakle, otiao devojci, ree prekorno tata Povondra:
Prokleti deak! Tek mu je trideset godina a nijedno vee ne
presedi kod kue!
Koliko samo tih arapa pocepa! uzviknu gospoa
Povondra, navlaei opet jednu beznadenu arapu na drvenu
peurku: ta s tim da radim? premilja ona nad velikom
rupom na peti, po obliku slinoj Cejlonu. Da je bacim?
rezonuje kritiki ali posle dueg strategijskog premiljanja ipak
odluno zabada iglu u junu obalu Cejlona.
Zavladala je dostojanstvena porodina tiina, tata Povondri
toliko draga; samo novine ute, a njima odgovara brzo
provlaena nit.
Da li su ga ve uhvatili? upita gospoa Povondra.
Koga?
Pa, toga zlikovca to je ubio onu enu.''
Ba me briga za tvog ubicu, rei gospodin Povondra
pomalo Ijutito. Upravo itam da je nastala zategnutost izmeu
Japana i Kine. To je ozbiljna stvar. Tamo je to uvek ozbiljna
stvar.
Ja mislim da ga vie nee uhvatiti, zakljuuje gospoa
Povondra.
Koga?
Pa toga ubicu. Kad neko ubije enu, onda ga retko uhvate.
On, taj Japanac, nerado gleda na to da Kina regulie utu
reku. Takva ti je politika. Dok ta uta reka tamo ini udo i
pokor u Kini je svakog asa poplava i glad a to, zna,
Kineze slabi: eno, daj mi te makaze, isei u ja ovo.
Zato?
T, ovde stoji, da na utoj reci radi dva miliona
Dadevnjaka.
To je dosta, zar ne?
I te kako. Ali, draga moja, sigurno ih plaa Amerika. Zato bi
taj Mikado hteo tamo da naseli svoje Dadevnjake. A, gle!
ta to?
Petit Parisien pie da Francuska to nee dozvoliti. Pa, to je
tano. Ni ja to ne bih dozvolio.
ta to ne bi dozvolio?
Da Italija proiruje ostrvo Lampedus. To je, zna, jako
vana strategijska pozicija. Taj Italijan bi s Lampedusa mogao
da ugrozi Tunis. Petit Parisien' tu pie da bi taj Italijan kao
hteo da od tog Lampedusa izgradi prvoklasnu pomorsku bazu.
Kau da tamo ima ezdeset hiljada naoruanih Dadevnjaka.
To nije makar ta. ezdeset hiljada to su tri divizije, draga
moja! Kaem ja, tamo na Sredozemnom moru e jednom doi
do neega. Daj makaze, isei u ja to.
Za to vreme Cejlon je iezao pod marljivom rukom gospoe
Povondre i sveo se, otprilike, na dimenzije ostrva Rodosa.
A ta Engleska, premiljao je tata Povondra, i ta e imati
tekoa. U Donjem domu se govorilo da Velika Britanija,
navodno, zaostaje iza ostalih drava u tim gradnjama u vodi.
Dok, navodno, druge kolonijalne sile grade navrat-nanos nove
obale i kopna, britanska vlada zbog svog konzervativnog
nepoverenja prema Dadevnjacima ... To je istina, draga
moja. Englezi su strano konzervativni. Ja sam poznavao
jednog lakeja iz britanskog poslanstva, a taj ni za ivu glavu ne
bi u usta uzeo na eki vargl. Veli da se to kod njih ne jede i
zato ni on to nee da jede. Ne udim se onda to ih druge
drave pretiu. Gospodin Povondra je ozbiljno vrteo glavom. A
Francuska kod Kalea proiruje svoje obale. A novine u
Engleskoj sad podiu larmu to e ih Francuska, kad se taj
kanal suzi, preko kanala gaati iz topova. Tako im i treba! Sami
su mogli kod Dovera da proire svoje obale i da na Francusku
pucaju!
A to da pucaju? upita gospoa Povondra.
Ti to ne shvata. To su vojni razlozi. Ne bih se udio kad bi
se jednom tamo neto zakuvalo. Ili tamo ili negde drugde.
Razume se, sada je zbog tih Dadevnjaka situacija u svetu
sasvim drukija, moja draga. Potpuno drugaija.
Misli da bi moglo da bude rata? zabrinu se gospoa
Povondra. Zna, to je zbog naeg Franje, da ne bi morao u
rat.
Rat? razmiljao je tata Povondra. Morae doi do svetskog
rata da bi drave mogle da podele more. Ali mi emo ostati
neutralni. Neko ipak mora da ostane neutralan da bi one druge
snabdevao orujem i svim onim drugim. Tako je to, zakljui
gospodin Povondra. Ali vi, ene, to ne razumete.
Gospoa Povondra je uutala i brzim ubodima igle
dovravala likvidaciju ostrva Cejlona sa arape mladog
gospodina Frantieka.
A kad pomislim, odazva se tata Povondra s teko
priguenim ponosom, da do te strane situacije ne bi ni dolo
da nije bilo mene! Da ja tada nisam tog kapetana priveo
gospodinu Bondiju, cela istorija bi izgledala drukije. Drugi
neki portir ga ne bi ni pustio unutra, ali ja sam u sebi rekao:
primiu to na sebe. I sad, eto ti, kakve muke imaju s tim i
takve drave kao to su Engleska i Francuska! I jo ne znam
ta sve iz toga moe da bude ... Gospodin Povondra uzbueno
zapuka na svojoj luli. Tako je to, draga moja. Pune su novine
tih Dadevnjaka. Gle, i ovde. Tata Povondra ostavi lulu na
stranu. Evo, tu pie da su kod grada Kankesanturaja na
Cejlonu Dadevnjaci napali neko selo; navodno su uroenici
tamo, pre toga, pobili nekoliko Dadevnjaka. Pozvana je i
policija i eta uroenike vojske, naglas je itao gospodin
Povondra, nakon ega je dolo do uzajamnog pukaranja
izmeu Dadevnjaka i ljudi. Na strani vojske bilo je nekoliko
ranjenih. Tata Povondra ostavi novine. To mi se, draga moja,
ne dopada.
Zato? zaudi se gospoa Povondra, udarajui briljivo i
zadovoljno drskom od makaza po mestu na kome je bilo ostrvo
Cejlon. Pa, to nita nije!
Ne znam, izusti tata Povondra i poe uzbueno da eta po
sobi. To mi se ne dopada. Ne; to ja ne volim. Pukaranje
izmeu ljudi i Dadevnjaka toga ne bi smelo da bude.
Moda su se ti Dadevnjaci samo branili? smirivala ga je
gospoa Povondra i ostavila na stranu arape.
U tome i jeste stvar, mrmljao je gospodin Povondra
uznemireno. im se ti gadovi jednom ponu da brane, bie zlo.
To je prvi put da su tako neto uradili . . . Do avola, to mi se
ne svia! Gospodin Povondra se neodluno zaustavi. Ne
znam, ali . . . moda, ipak, nije trebalo da tog kapetana pustim
gospodinu Bondiju!


KNJIGA TREA
RAT S DADEVNJACIMA
1. POKOLJ NA KOKOSOVIM OSTRVIMA

U jednoj se stvari gospodin Povondra prevario: pukaranje
kod grada Kankesanturaj nije bio prvi sukob izmeu ljudi i
Dadevnjaka. Do prvog, istorijski poznatog konflikta dolo je
nekoliko godina pre toga na Kokosovim ostrvima, jo u zlatnoj
eri gusarskih pohoda na Salamandere; ali ni to nije bio
najstariji incident te vrste, jer se u tihookeanskim lukama
dosta prialo o izvesnim sluajevima dostojnim aljenja, kad su
Dadevnjaci pruili neznatan otpor ak i normalnom S-Trade;
naravno, o takvim sitnicama istorija i ne pie.
Na tim Kokosovim ili Kilingovim ostrvima se to ovako
dogodilo: tamo je, pod zapovednitvom kapetana Demsa
Lindlija, doplovio gusarski brod Montroz, poznatog
Harimanovog drutva Pacific Trade, u uobiajeni lov na
Dadevnjake tipa Makaroni. Na Kokosovim ostrvima postojao je
poznati i bogati dadevnjaki zaliv koji je jo kapetan van Toh
naselio, ali je zbog svoje udaljenosti bio, kako se to kae,
preputen samom Gospodu bogu. Kapetanu Lindliju se ne
moe prebaciti da je bio neoprezan, ni to da se posada iskrcala
na obalu nenaoruana. (Naime, tada je ve razbojnika trgovina
Dadevnjacima imala svoje utvrene forme; dodue, istina je da
su ve pre toga gusarski brodovi i njihove posade bili naoruani
mainskim pukama, pa i lakim topovima, ali ne protiv
Salamandera nego protiv nepotene konkurencije drugih
gusara. Tako se na ostrvu Karakelong sukobila jednom posada
Harimanovog parobroda s posadom danskog broda iji je
kapetan smatrao Karakelong za svoje lovite; tada su obe
posade preistile svoje stare raune, naroito svoje nesuglasice
oko prestia i trgovine, na. taj nain to su ostavili lov na
Dadevnjake i poeli jedni na druge da pucaju iz puaka i
hotschkissa; Danci su, dodue, pobedili na kopnu borbom na
no, ali je Harimanov brod uspeno otvorio vatru iz svojih
topova na dansku lau i potopio je zajedno s kapetanom
Nilsom; to je takozvani Karakelong incident. Tada su se u
stvari morale da umeaju i administracije i vlade dotinih
drava; razbojnikim laama je nadalje bila zabranjena
upotreba topova, miinki i runih bombi; sem toga, gusarska
drutva su podelila takozvana slobodna lovita tako da je
svaku dadevnjaku oblast poseivao samo odreeni
razbojniki brod; ovaj gentlemen's agreement
83
velikih pirata
zaista su potovali i odravali i mali razbojnici. (Ali da se
vratimo kapetanu Lindliju koji je postupao potpuno u duhu
tada uobiajene trgovake i pomorske prakse kada je u lov na
Dadevnjake na Kokosova ostrva poslao svoje ljude naoruane
samo toljagama i veslima, a kasnija slubena istraga dala je
pokojnom kapetanu punu satisfakciju.)
Posadom koja se one noi pune meseine iskrcala na
Kokosova ostrva zapovedao je porunik broda Edi Mek Kart,
ve iskusan u toj vrsti lova. Istina je da je krdo Dadevnjaka na
koje je na obali naiao bilo neobino brojno prema proceni
est do sedam stotina odraslih, snanih mujaka, dok je
porunik Mek Kart zapovedao samo esnaestoricom ljudi; ali ne
treba ga kriviti to nije odustao od svog poduhvata ve i stoga
to se oficirima i posadi razbojnikih brodova, po obiaju,
premija isplaivala prema broju ulovljenih komada. Kasnijom
istragom pomorske vlasti su konstatovale da je porunik Mek
Kart, dodue, odgovoran za nemili dogaaj, ali da u datim
okolnostima, oigledno, niko ne bi drukije postupio. Uprkos
tome, nesreni mladi oficir pokazao se veoma promuuran to
je, umesto postepenog opkoljavanja Dadevnjaka, koje se i tako
zbog brojne nesrazmere nije moglo potpuno izvriti, naredio
iznenadni napad, kako bi se Dadevnjaci odsekli od mora i
potisnuli u unutranjost ostrva i onda jedan po jedan
onesvestili udarcima toljage i vesala. Na nesreu, pri
razvijenom napadu obru mornara je probijen i skoro dvesto
Salamandera je pobeglo u vodu. Dok su napadai dokusurivali
Dadevnjake odseene od mora, iza njihovih lea poeli su da
prate kratki pucnji podvodnih pitolja (shark-guns); niko nije
slutio da su ti prirodni, divlji Dadevnjaci na Kilingovim

83
Dentlmenski sporazum
ostrvima naoruani pitoljima protiv morskih pasa, a nikad se
nije ustanovilo ko ih je snabdeo orujem.
Mornar Majki Keli, koji je preiveo katastrofu, pria: Kad su
poeli da prate pucnji, mislili smo da na nas puca neka druga
posada koja je takoe dola u lov na Dadevnjake. Porunik
Mek Kart se odmah okrenuo i uzviknuo: ta to radite, volovi,
ovde je posada Montroza'! U tom trenu bio je ranjen u kuk, ali
je uspeo da izvue svoj revolver i poeo da puca. Zatim je dobio
drugi pogodak u vrat i pao. Sad smo tek uvideli da to pucaju
Dadevnjaci i da ele da nas odseku od mora. Na to Long Stiv
podie veslo i jurnu na Dadevnjake, viui: Montroz,
Montroz'! I mi ostali smo vikali Montroz' i veslima udarali po
tim gadovima onako kako se moglo. Oko petorica naih ostalo
je mrtvih, a mi ostali smo se probili do mora. Long Stiv je
skoio u vodu i probijao se ka amcu, ali se na njega tamo
okailo nekoliko Dadevnjaka i povuklo ga pod vodu, I arlija
su udavili; urlao je na nas; Momci, za ime boga, momci, ne
dajte me!' Ali mu mi nismo mogli pomoi. Te svinje su nam
pucale u lea; Bodkin se okrenuo i dobio u stomak, samo ree
ali ne!' i pade. I tako smo onda ponovo nastojali da se
doepamo unutranjosti ostrva; ve smo na tim mrcinama
prebili vesla i toljage, pa smo sada kao zeevi beali. Ostalo nas
je jo samo etvorica. Nismo smeli da se mnogo udaljimo od
obale, jer ne bismo mogli natrag na brod; sakrili smo se iza
kamenja u bunje i gledali kako Dadevnjaci dokusuruju nae
drugove. Kao maie su ih davili u vodi, a kad bi poneki jo
plivao, udarili bi ga polugom po glavi. Ja sam tek tada osetio da
mi je noga iaena i da ne mogu dalje.
Izgleda da je, u meuvremenu, kapetan Dems Lindli, koji je
ostao na Montrozu, uo tu paljbu s ostrva; bilo da je pomislio
da je tamo dolo do sukoba s uroenicima, ili da su tamo drugi
trgovci Dadevnjacima, tek on je prosto pokupio kuvara i
dvojicu mainista, to su jo ostali na lai, i naredio da se u
preostali amac utovari mitraljez koji je mudro, uprkos strogoj
zabrani, skrivao na lai, te je svojoj posadi zaplovio u pomo.
Bio je dosta oprezan te se nije iskrcao na obalu nego joj se
samo pribliio amcem, na ijem kljunu je bio spremljen
mitraljez, i stao skrtenih ruku. Pustimo da dalje pria
mornar Keli.
Nismo hteli da zovemo kapetana, da nas Dadevnjaci ne bi
otkrili. Gospodin Lindli je stajao u amcu skrtenih ruku i
vikao: ta se tu dogaa?' Na to se Dadevnjaci okrenue k
njemu. Na obali ih je bilo nekoliko stotina, a novi su
neprestano stizali iz mora i opkoljavali amac. ta se tu
dogaa?' ponovi kapetan, na ta mu jedan veliki Dadevnjak
prie blie i ree: Idite natrag!'
Kapetan ga pogleda, trenutak zauta, a zatim upita: Jeste li
vi Dadevnjak?'
Mi smo Dadevnjaci', odvrati ovaj. Gospodine, idite natrag!'
Hou da znam ta. ste uradili s mojim ljudima', ree na
stari.
Nije trebalo da nas napadnu', ree Dadevnjak. Gospodine,
vratite se na svoj brod'.
Kapetan ponovo za trenutak uuta i ree sasvim mirno: Pa,
dobro. Denkins, pucajte!'
I mainist Denkins poe iz mitraljeza da puca na
Dadevnjake.
(Prilikom kasnijeg isleenja cele stvari pomorske vlasti su
objavile doslovno sledee: U tom pogledu kapetan Dems
Lindli je postupio onako kako se moe oekivati od britanskog
pomorca.)
Dadevnjaci su bili u gomili, nastavlja Kelijevo
svedoanstvo, pa su padali kao snoplje u polju. Neki su iz
svojih pitolja pucali na gospodina Lindlija, ali je on stajao
nepomino skrtenih ruku. U tom trenutku je iz vode iza
amca izronio crni Dadevnjak koji je u api drao neto nalik
na plehanu konzervu, drugom apom s nje neto otkide i baci
predmet u vodu pod amac. Dok bi izbrojao do pet, na tom
mestu izbi stub vode i u se priguena ali snana eksplozija, da
nam je zatutnjala zemlja pod nogama. (Prema Kelijevom
svedoenju, istrana komisija je utvrdila da je to bio eksploziv
W3, koji se davao Dadevnjacima koji su radili na utvrivanju
Singapura za lomljenje podvodnih stena. Ali ostalo je tajna
kako je taj eksploziv iz ruku tamonjih Dadevnjaka dospeo na
Kokosova ostrva; po miljenju jednih, verovatno su ga prenosili
ljudi, a prema drugima Dadevnjaci su ve tada izmeu sebe
morali odravati nekakve veze izmeu udaljenih mesta. Javno
mnenje je tada zahtevalo da se Dadevnjacima zabrani davanje
u ruke tako opasne eksplozivne materije; ali nadlene vlasti su
izjavile da je zasad nemogue da se ovaj efikasan i relativno
siguran eksploziv W3 zameni nekakvim drugim; i na tome je
ostalo.)
amac je odleteo u vazduh, nastavlja se Kelijev iskaz, i
raspao se u komade. Na tom mestu su se okupili Dadevnjaci
koji su jo ostali u ivotu. Nismo dobro videli da li je kapetan
Lindli iv; ali sva tri druga Donoven, Bark i Kenedi
iskoie i potrae mu u pomo, da ne padne u ruke
Dadevnjaka. I ja sam hteo da potrim, ali mi je lanak bio
iaen, pa sam seo i obema rukama vukao stopalo da bih
zglob doveo na mesto. Zato ne znam ta se u tom trenutku
deavalo, ali kad sam pogledao, Kenedi je leao lica zarivena u
pesak, a od Donovena i Barka nije bilo ni traga; samo se pod
vodom jo neto praakalo.
Mornar Keli je posle toga pobegao dublje u ostrvo i naiao na
uroeniko selo; ali ovi uroenici su se prema njemu udno
ponaali i nisu hteli ni krov nad glavom da mu prue. Moda
su se bojali Dadevnjaka. Tek nakon sedam nedelja jedna
ribarska laa pronala je potpuno opljakan i prazan
Montroz, ukotvljen kod Kokosovih ostrva, i spasla Kelija.
Nekoliko nedelja kasnije do Kokosovih ostrva doplovila je
topovnjaa Njegovog Velianstva Fireball i usidrena saekala
no. Opet je no bila sva bela, puna meseine; iz mora su
izlazili Dadevnjaci, posedali na pesak u veliki krug i poeli
sveano da igraju. Tada je brod Njegova Velianstva ispalio
prvu granatu posred njih, Dadevnjaci koji nisu bili razneseni
u komade za trenutak se prenerazie, a zatim se razbeae u
pravcu vode; u taj as grunula je strahovita salva iz est topova
i jo se samo nekoliko razbijenih Salamandera vuklo prema
vodi. Zatim je grunula druga, pa trea.
Nakon toga se brod Njegovog Velianstva Fireball za pola
milje povukao i, plovei lagano kraj obale, poeo da puca pod
vodu. To je trajalo est asova, a ispaljeno je oko osam stotina
metaka. Zatim je brod Fireball otplovio. Jo dva dana posle
toga morska povrina kod Kilingovih ostrva bila je pokrivena
hiljadama i hiljadama raskomadanih Dadevnjaka.
Iste noi je i holandski bojni brod Van Dijek ispalio tri
granate u gomilu Dadevnjaka na ostrvcetu Goenong Api;
japanska krstarica Hakodate ispalila je tri granate na
dadevnjako ostrvce Ailinglaplap; francuska topovnjaa
Bechamel sa tri granate rasturila je dadevnjaku igru na
ostrvu Rawaiwai. Bila je to opomena Dadevnjacima. Nije to
bilo uzalud: slian sluaj (nazivali su ga Keeling-killing) se na
drugom mestu vie nije ponovio, a redovna, divlja trgovina
Dadevnjacima mogla je i dalje da cveta nesmetano i naveliko.
2. SUKOB U NORMANDIJI

Sukob u Normandiji, do koga je dolo neto kasnije, bio je
drugog karaktera. Tamo su Dadevnjaci, koji su radili,
uglavnom, u erburu i naseljavali okolne obale, jako zavoleli
jabuke; ali kako im poslodavci, uz uobiajenu dadevnjaku
hranu, nisu hteli da nabavljaju i jabuke (to bi, navodno,
povealo trokove graenja preko odreenog budeta),
Dadevnjaci su odlazili u oblinje vonjake u krau. Seljaci su
se na to alili prefekturi policije, i Dadevnjacima je strogo
zabranjeno da skitaju po obali van takozvanog dadevnjakog
pojasa; ali to nita nije pomoglo; voe je u vonjacima stalno
nestajalo, nestajala su, kau, i jaja iz kokoinjaca, a to dalje
sve vie je svakog jutra bilo ubijenih pasa-uvara. Tada seljaci,
naoruani starim pukama, poee sami da uvaju svoje
vrtove, a Dadevnjake-kradljivce da ubijaju. Na kraju krajeva,
sve bi to ostalo samo lokalna stvar; ali normandijski seljaci,
ogoreni izmeu ostalog i poveanjem poreza i poskupljenjem
municije, smrtno su zamrzli Dadevnjake i itavim naoruanim
etama poduzimali pohode na njih. Kad su Dadevnjake poeli
masovno da ubijaju i na njihovim radilitima, tada se
preduzimai hidrograevina poalie prefektu, a ovaj naredi da
se seljacima oduzmu njihove zarale pucaljke. Seljaci su se,
naravno, tome usprotivili, pa je dolazilo do nemilih sukoba sa
andarmerijom; tvrdoglavi Normanani, pored Dadevnjaka,
poee da ubijaju i andarme. Tada je u Normandiju dovueno
pojaanje andarmima, pa su po selima pretresali kuu po
kuu.
Upravo u to vreme dogodila se vrlo neprijatna stvar; u
okolini Kutanse seoski momi su napali Dadevnjaka koji se,
navodno, sumnjivo prikradao kokoarniku; opkolili su ga i
pritesnili uza zid ambara, pa stali da ga kamenuju ciglama.
Ranjeni Salamaner tada zamahnu rukom i tresnu o zemlju
neto nalik na jaje; nastade eksplozija, koja raznese na komade
Dadevnjaka. ali i tri deaka: jedanaestogodinjeg Pjera Kaija,
esnaestogodinjeg Marsela Berara i petnaestogodinjeg Luja
Kermadeka; sem njih, jo petoro dece bilo je uglavnom teko
ranjeno. Vest o tome proirila se po itavoj okolini; oko sedam
stotina ljudi sjatilo se autobusima sa svih strana i, naoruani
pukama, vilama i mlatilima, napali dadevnjako naselje u
zalivu Bas Kutans. Dok andarmima nije polo za rukom da
potisnu razjarenu masu, ubijeno je oko dvadeset Dadevnjaka.
Pozvani Vojni pionirski odredi iz erbura opasali su zaliv Bas
Kutans bodljikavom icom; nou su Dadevnjaci, meutim,
izili iz mora, runim granatama raskidali iane prepreke i
oevidno se pripremali da prodru u unutranjost zemlje. Tada
se, na brzinu, vojnim kamionima dovezlo nekoliko eta peadije
s mitraljezima, pa je lanac vojske nastojao da Dadevnjake
odvoji od ljudi. U meuvremenu su seljaci demolirali poreske
uprave i andarmerijske stanice, a jedan omrznuti egzekutor
obeen je na ulinu svetiljku s natpisom: Dole Dadevnjaci!'
Novine, naroito nemake, pisale su o revoluciji u Normandiji;
parika vlada je, meutim, to energino demantovala.
Dok su se krvavi sukobi izmeu Dadevnjaka i seljaka irili
dalje niz obale Kalvadosa, Pikardije i Pa de Kalea, iz erbura je
u pravcu zapadne obale Normandije isplovila stara francuska
krstarica il Flambo; kako je kasnije utvreno, radilo se samo
o tome da njeno prisustvo deluje smirujue kako na mesno
stanovnitvo tako i na Dadevnjake. il Flambo se zaustavio
na milju i po od zaliva Bas Kutans; kad je pala no zapovednik
lae naredio je da se radi jaeg utiska puste raznobojne rakete.
Mnogo naroda je na obali posmatralo taj divni prizor; iznenada
se uo siktav um i kod pramca krstarice izbi ogroman stub
vode; brod se nakrenu, a tog trenutka grunu snana eksplozija.
Jasno je bilo da krstarica tone; za etvrt asa iz okolnih luka u
pomo pohita nekoliko brodova, ali to vie nije bilo potrebno.
Cela se posada spasla, sem tri oveka ubijena prilikom same
eksplozije, a pet minuta kasnije il Flambo je potonuo, dok je
njegov zapovednik poslednji napustio palubu sa znaajnim
reima: Tu pomoi nema.
Zvanian izvetaj, izdat jo iste noi, glasio je da je stara
krstarica il Flambo', koja je, uostalom, u najskorije vreme
trebalo da bude povuena iz upotrebe, pri nonoj plovidbi
naila na stenu, pa je zbog eksplozije kotlova potonula. Ali
novine se ovim nisu dale uutkati. Dok je poluzvanina tampa
tvrdila da je brod naiao na nemaku minu skoranjeg porekla,
opoziciona i inostrana tampa je donela ogromne naslove:
DADEVNJACI TORPEDOVALI FRANCUSKU KRSTARICU!
ZAGONETNI DOGAAJ NA NORMANDIJSKOJ OBALI!
POBUNA DADEVNJAKA!
Pozivamo na odgovornost, vatreno je u svom listu pisao
poslanik Bartelemi, one koji su naoruali ivotinje protiv ljudi;
one koji su u ape Dadevnjaka stavili bombe da njima ubijaju
francuske seljake i nevinu decu koja se igraju; one koji su
morskim udovitima dali najmodernija torpeda da njima mogu
potapati francusko brodovlje kad god im se to prohte. Kaem,
pozivamo ih na odgovornost: da se optue za zloin, da se
pozovu pred ratni sud zbog izdaje otadbine, da se ispita koliko
su dobili od fabrikanata oruja zato to morski olo snabdevaju
orujem protiv brodovlja civilizovanog sveta. I tako dalje;
prosto je nastupio opti uas, narod se sakupljao po ulicama i
poinjao da gradi barikade; na parikim bulevarima su stajali
senegalski strelci s pukama u kupama, a u predgraima su
ekali tenkovi i oklopna kola. U tom trenutku u skuptini je,
bled ali odluan, stajao ministar mornarice gospodin Fransoa
Ponso i izjavljivao: Vlada prima na sebe odgovornost to je na
francuskoj obali naoruala Dadevnjake pukama, vodenim
mitraljezima, podmorskim baterijama i bacaima torpeda. Ali
dok su francuski Dadevnjaci naoruani samo lakim topovima
malog kalibra, nemaki Salamanderi su naoruani podmorskim
merzerima kalibra 32 cm; dok na francuskoj obali proseno na
svakih dvadeset i etiri kilometra dolazi po jedan podmorski
magacin runih bombi, torpeda i eksploziva, na italijanskoj
obali postoje dubinska skladita ratnog materijala na svakom
dvadesetom kilometru, a u nemakim vodama na svakom
osamnaestom kilometru. Francuska ne moe i nee svoje obale
ostaviti nezatiene. Francuska ne moe da se odrekne
naoruavanja svojih Dadevnjaka. Ministar e odmah narediti
da se to stroe ispita ko je kriv za sudbonosni nesporazum na
normandijskoj obali; izgleda da su Dadevnjaci shvatili obojene
rakete kao signal za vojniku intervenciju te su hteli da se
brane. U meuvremenu otputen je i zapovednik broda il
Flambo i erburki prefekt policije; specijalna pak komisija
ispituje kako preduzimai graevina u vodi postupaju s
Dadevnjacima; ubudue e se u tom pogledu voditi stroga
kontrola. Vlada duboko ali gubitke u ljudskim ivotima; mladi
narodni junaci Pjer Kai, Marsel Berar i Luj Kermadek bie
odlikovani i sahranjeni o dravnom troku, a njihovi roditelji e
dobiti poasnu penziju. U najvioj komandi francuske
mornarice doi e do znaajnih promena. Vlada e Skuptini
postaviti pitanje poverenja im bude bila u mogunosti da
podnese iscrpnije izvetaje. Nakon toga je kabinet objavio, svoje
permanentno, zasedanje.
Za to vreme novine su prema svojoj politikoj obojenosti
predlagale kazneni, istrebljivaki, kolonizacioni ili krstaki
pohod protiv Dadevnjaka, generalni trajk, ostavku vlade,
zatvaranje dadevnjakih voda, hapenje komunistikih voa i
agitatora, i mnoge druge sline zatitne mere. Povodom vesti o
moguem zatvaranju obala i luka ljudi su poeli grozniavo da
se snabdevaju namirnicama, pa su cene svoj robi skakale
vrtoglavom brzinom; berza je tri dana bila zatvorena. Bila je to
prosto, za poslednja tri ili etiri meseca, najnapetija i
najopasnija situacija. Meutim, u tom momentu u stvar se
veto umeao ministar poljoprivrede g. Monti. On je, naime,
naredio da se na francuskoj obali dva puta nedeljno u more
sipa nekoliko stotina vagona jabuka za Dadevnjake, razume se
na dravni troak. Ova mera je neobino zadovoljila
Dadevnjake, a u Normandiji i drugde umirila voare. Meutim,
g. Monti je u tom pravcu poao i dalje: poto su ve due
vremena postojale tekoe s dubokim i opasnim
nezadovoljstvom u vinogradarskim krajevima zbog slabe
prodaje, on je naredio da drava potpomogne Dadevnjake na
taj nain to e svaki Salamander dnevno dobijati po pola litra
belog vina. U poetku Dadevnjaci nisu znali ta da rade s
vinom, jer su od njega dobijali jake prolive, pa su ga prosipali u
more; ali tokom vremena su se na njega oevidno navikli, pa je
primeeno da se otada francuski Dadevnjaci strasnije pare,
mada s manjom plodnou nego ranije. Tako je jednim
udarcem reeno i agrarno pitanje i dadevnjaka afera; opasna
napetost je otklonjena, a kad je uskoro izbila nova kriza vlade
zbog finansijskog skandala g-e Tepler, veti i iskusni g. Monti
je u novom kabinetu postao ministar pomorstva.
3. INCIDENT U LAMANU

Uskoro posle toga plovila je belgijska putnika laa
Odenborg iz Ostendea za Remzget. Kad je bila nasred
Kalejskog kanala opazi deurni oficir da se pola milje na jug od
uobiajenog pravca puta neto u vodi zbiva; kako nije mogao
da razabere da li to tamo neko tone, naredi da se plovi ka tom
jako uzburkanom mestu. Oko dvesta putnika s one strane lae
koja je bila izloena vetru posmatralo je udni prizor: tu i tamo
bi iknula voda okomitim mlazom, a pogdegde bi se iz nje izvilo
neto nalik na crno telo; pri tome se morska povrina u
preniku od oko trista metara divlje talasala i kljuala, a iz
dubine ula se snana tutnjava ili huka. Izgledalo je kao da je
pod vodom proradio neki omanji vulkan. Kad se Odenborg
lagano pribliio tom mestu, odjednom na deset metara od
pramca izbi ogroman okomiti talas i grunu strana eksplozija.
Cela laa se naglo izdie, a na palubu se srui kia gotovo
kljuale vode; zajedno s njom na pramac pljusnu snano crno
telo koje se previjalo i isputalo prodorne krike; bio je to
izlomljen i oparen Dadevnjak. Zapovednik broda naredi da se
poe unazad da brod ne naie pravo posred tog uzavrelog
pakla; ali u taj mah poee eksplozije na sve strane i morska
povrina se prekri delovima raskomadanih Dadevnjaka.
Konano, brod uspe da se okrene i punom parom pobee
prema severu. U tom, est stotina metara iza njega, grunu
strana eksplozija, a iz mora izbi ogroman, oko sto metara
visok stub vode i pare. Odenborg se uputi prema Harviu,
aljui preko radija na sve strane opomenu: Panja, panja,
panja! Na liniji Ostende-Remzget velika opasnost od
podmorskih ekspolozija. Ne znamo ta je to. Savetujemo svim
brodovima da zaobiu to mesto! U meuvremenu tutnjava i
huka trajali su i dalje skoro kao kad se vre pomorski manevri,
ali nita se nije moglo videti od uskovitlane vode i pare koja je
ikljala uvis. Iz Dovera i Kalea pak ve su punom, parom
isplovile torpednjae i razarai, a i eskadrile vojnih aviona jurile
su ka tom mestu; kada su, meutim, tamo stigli, nali su samo
mirnu povrinu vode zamuenu utim muljem i pokrivenu
uginulim ribama i raskomadanim Dadevnjacima.
U prvi mah govorilo se o eksplozijama nekakvih mina u
Kanalu; ali kad su na obe strane Kalea obale zatvorene lancem
vojske i kad je engleski premijer u subotu uvee etvrti put u
istoriji sveta prekinuo svoj vikend i hitno se vratio u London,
poelo se nasluivati da je u pitanju vrlo ozbiljan problem
meunarodnog znaaja. Novine su donosile najalarmantnije
prie, ali su, zaudo, ovaj put bile jo daleko od stvarnosti; niko
ni slutio nije da je u toku nekoliko kritinih dana. Evropa, a s
njom i celi svet, bila je svega jedan korak od ratnog sukoba.
Tek kada je posle nekoliko godina lan tadanjeg britanskog
kabineta ser Tomas Malberi propao na izborima za parlament i
povodom toga izdao svoje politike memoare, moglo se proitati
ta se, zapravo, u to vreme deavalo; ali tada to ve nikoga nije
ni interesovalo.
Ukratko reeno, stvar je bila u ovome: i Francuska i
Engleska, svaka sa svoje strane, poele su u kanalu Lamanu
da grade dadevnjaka podmorska utvrenja koja bi u sluaju
rata zatvorila. ceo Kanal; zatim su se, naravno, obe sile
uzajamno, optuivale da je prvo poela da gradi ona druga; ali,
po svoj prilici su radove oko utvrivanja obe zapoele
istovremeno iz bojazni da bi ih mogla pretei susedna i
prijateljska drava. Ukratko, pod povrinom Kalea rasla su,
jedno nasuprot drugom, dva ogromna betonska utvrenja
naoruana tekim topovima, bacaima torpeda, irokim
minskim poljima i uopte svim najmodernijim dostignuima do
kojih je u to vreme dospeo ljudski napredak u ratnoj vetini; na
engleskoj strani to jako utvrenje u dubini mora zaposele su tri
divizije tekih Dadevnjaka i oko trideset hiljada Salamandera-
radnika; na francuskoj strani bile su tri divizije prvorazrednih
Dadevnjaka-ratnika.
Izgleda da su se onog kritinog dana nasred Kanala na
morskom dnu srele dve radne kolone britanskih Dadevnjaka i
francuskih Salamandera i da je meu njima dolo do nekakvog
nesporazuma. S francuske strane se tvrdilo da su njihovi
Dadevnjaci koji su mirno radili bili napadnuti od britanskih
koji su hteli da ih oteraju; britanski naoruani Dadevnjaci
pokuali su, navodno, da odvuku nekoliko francuskih
Dadevnjaka koji su se, naravno, branili. Na to su britanski
vojni Salamanderi poeli da gaaju francuske Dadevnjake-
radnike runim granatama i minobacaima, pa su francuski
Dadevnjaci tako bili prisiljeni da upotrebe isto oruje.
Francuska vlada se osea pobuenom da od vlade Njegovog
Britanskog Velianstva zatrai punu satisfakciju i naputanje
spornog podmorskog zemljita, kao i garanciju da se ubudue
slini sluajevi nee ponoviti.
Nasuprot tome, britanska vlada je posebnom notom
obavestila vladu Francuske Republike da su francuski
militarizovani Dadevnjaci prodrli u englesku polovinu Kanala i
spremali se da tamo postave mine. Britanski Dadevnjaci su ih
upozorili da se nalaze na njihovom radnom zemljitu; na to su
im francuski, do zuba naoruani Salamanderi odgovorili
bacanjem runih bombi kojima su ubili nekoliko britanskih
Dadevnjaka-radnika. Vlada Njegovog Velianstva se sa
aljenjem osea prinuena da od vlade Francuske Republike
zatrai punu satisfakciju i garanciju da francuski vojni
Dadevnjaci nee ubudue kroiti na engtesku polovinu kanala
Lamana.
Francuska vlada je na to izjavila da ne moe dalje trpeti da
susedna drava gradi podmorska utvrenja u neposrednoj
blizini francuskih obala. to se tie nesporazuma na dnu
Kanala, vlada Republike predlae da se, u smislu Londonske
konvencije, nastali spor preda Hakom mirovnom sudu.
Britanska vlada je odgovorila da bezbednost britanskih
obala ne moe i nee prepustiti nikakvom odluivanju spolja.
Kao napadnuta drava ponovo energino zahteva izvinjenje,
naknadu tete i garanciju za budunost. Istovremeno je
englesko Sredozemno brodovlje, ukotvljeno kod Malte, isplovilo
punom parom u pravcu zapada; atlantsko brodovlje dobilo je
nareenje da se koncentrie kod Portsmauta i Jermauta.
Francuska vlada je naredila mobilizaciju pet godita
mornarice.
Izgledalo je da ni jedna ni druga strana ne mogu da popuste;
na kraju krajeva bilo je jasno da se radi nita manje nego o
prevlasti nad celim Kanalom. U tom kritinom momentu ser
Tomas Malberi je konstatovao zapanjujuu injenicu da na
engleskoj strani zapravo i, ne postoje (bar de jure) ni radni ni
bilo kakvi vojni Dadevnjaci, jer je na Britanskim ostrvima jo
na snazi zabrana, izdata nekada u vreme ser Samjuela
Mandevila, prema kojoj nijedan Salamander ne sme da bude
zaposlen na obali ili u suverenim vodama Britanskih ostrva.
Prema tome, britanska vlada nije mogla zvanino smatrati da
su Francuski Dadevnjaci napali engleske. Cela stvar se, dakle,
svela na pitanje da li su francuski Dadevnjaci namerno ili
samo grekom stupili na dno britanskih suverenih voda. Vlasti
Republike su obeale da e to ispitati; engleska vlada nije ni
predloila da se spor preda Meunarodnom sudu u Hagu.
Nakon toga su se britanski i francuski admiraliteti sporazumeli
da izmeu podmorskih utvrenja u kanalu Lamanu ostave
neutralni pojas u irini od pet kilometara, to je prijateljstvo
dveju zemalja neobino ojaalo.
4. DER NORDMOLCH
84


Nekoliko godina nakon naseljavanja prvih dadevnjakih
kolonija na Severnom i Baltikom moru, nemaki naunik dr
Hans Tiring utvrdio je da baltiki Dadevnjak pokazuje
oigledno pod uticajem sredine neke drukije fizike osobine;
tako je, navodno, neto svetliji, koraa uspravnije, a njegov
indeks lobanje svedoi da ima duu i uu lobanju nego to je
glava drugih Dadevnjaka. Ovaj varijetet dobio je ime der
Nordmolch ili der Edelmolch
85
(Andrias Scheuchzeri var. nobilis
erecta Thring)
Posle ovoga se i nemaka tampa ivo zainteresovala za
baltikog Dadevnjaka. Poseban znaaj video se u tome to se
ovaj Dadevnjak, upravo pod uticajem nemake sredine, razvio
u drukiji i vii rasni tip Dadevnjaka, neosporno superioran u
odnosu na sve ostale Salamandere. S prezirom se pisalo o
degenerisanim mediteranskim Dadevnjacima, zakrljalim
telesno i duevno, o divljakim tropskim Dadevnjacima i
uopte o niskim, varvarskim i ivotinjskim Salamanderima
drugih naroda. Od Veledadevnjaka ka nemakom
Naddadevnjaku tako je glasilo geslo tog vremena. Zar nije
prapoetak svih savremenih Dadevnjaka bio na nemakom
tlu? Zar nije njihova kolevka bila kod Eningena, gde je nemaki
naunik dr Johanes Jakub ojhcer naao njihov velianstveni
trag jo u miocenu? Nema, naime, ni najmanje sumnje da se
prvobitni Andrias Scheuchzeri rodio pre mnogo geolokih
vekova na germanskom tlu; to se potom rairio i po drugim
morima i pojasevima, platio je svojim opadanjem u razvoju i
degeneracijom; im se, pak, opet naselio na tlu svoje
pradomovine, ponovo postaje ono to je i bio: plemeniti
nordijski ojhcerijev Dadevnjak, svetao, uspravan, duguljaste
lobanje. Samo tu, na nemakom tlu, mogu Dadevnjaci ponovo
da dobiju svoj isti i najvii tip kakav je u otisku naao veliki

84
Severni Dadevnjak
85
Plemeniti Dadevnjak
Johanes Jakub ojhceri u eningenskim majdanima. Nemakoj
su stoga potrebne nove i due obale, potrebne su joj kolonije,
potrebna su svetska mora da bi se svuda, u nemakim
vodama, mogle da razviju nove generacije rasno istih
prvobitnih nemakih Salamandera. Potreban nam je nov
ivotni prostor za nae Dadevnjake pisale su nemake
novine; a da bi ta injenica nemakom narodu bila neprestano
pred oima, u Berlinu je podignut velelepni spomenik
Johanesu Jakubu ojhceru. Veliki doktor predstavljen je tu s
debelom knjigom u ruci; kraj njegovih nogu uspravno sedi
plemeniti nordijski Dadevnjak, zurei u daljinu, u nedogledne
obale svetskog okeana.
Prilikom otkrivanja ovog narodnog spomenika odrani su,
naravno, sveani govori koji su izazvali neobinu panju u
svetskoj tampi. Nemaka ponovo preti konstatovali su
naroito engleski izvetaji. Mi smo, dodue, ve navikli na
ovakav ton, ali ako se u tako zvaninoj prilici govori o tome da
je Nemakoj u roku od tri godine potrebno pet hiljada
kilometara nove morske obale, prisiljeni smo da odgovorimo to
jasnije: Dobro, pokuajte to! Na britanskim obalama ete
polomiti zube! Mi smo spremni, a kroz tri godine biemo jo
spremniji. Engleska e imati, i mora da ima, toliko ratnih
brodova koliko dve najvee kontinentalne sile zajedno; taj
odnos snaga ostaje jednom za svagda nepromenjen. elite li da
u pomorskom naoruanju razvijete besomuno nadmetanje,
neki vam bude; nijedan Britanac nee dozvoliti da zaostanemo
ma i za stopu.
Prihvatamo nemaki izazov, izjavio je u ime vlade u
parlamentu lord admiraliteta, gospodin Fransis Drejk.Ko
posegne rukom za bilo kojim morem, naii e na oklope naih
brodova. Velika Britanija je dovoljno jaka da odbije svaki napad
na svoja ostrva i na obale svojih dominiona i kolonija. Za takav
napad smatraemo i izgradnju novih kopna, ostrva, utvrenja i
avionskih baza u svakom moru iji talasi zapljuskuju i
najmanji deli britanske obale. Neka to bude poslednja
opomena svakom ko bi hteo da makar i za jard pomakne svoju
morsku obalu. Na to je parlament odobrio izgradnju novih
ratnih brodova za preliminarnu sumu od pola milijarde funti
sterlinga. Bio je to zaista dostojan odgovor na podizanje
provokativnog spomenika Johanesu Jakubu ojhceru u
Berlinu; taj spomenik je, razume se, stajao samo dvanaest
hiljada maraka.
Na ove izjave odgovorio je sjajni francuski publicista markiz
d'Sad, u tom smislu, po pravilu, odlino informisan: britanski
lord admiraliteta je izjavio da je Velika Britanija spremna na
svaku eventualnost. Dobro; da li je, pak, cenjenom lordu
poznato da Nemaka u baltikim Dadevnjacima ima stalnu i
strahovito naoruanu armiju koja danas broji pet miliona
Salamandera, profesionalnih vojnika, koje moe odmah da
ubaci u borbu u vodi i na obali? Ovome dodajte jo nekih
sedamnaest miliona Dadevnjaka za tehniku i pozadinsku
slubu, spremnih da u svako doba nastupe kao rezervna i
okupaciona armija. Danas je baltiki Salamander najbolji
vojnik na svetu; psiholoki savreno pripremljen, on u ratu vidi
svoje pravo i najuzvieniju misiju; poi e u svaku borbu s
oduevljenjem fanatika, s hladnom trezvenou tehniara i sa
stranom disciplinom upravo pruskog Dadevnjaka.
Da li je, dalje, britanskom lordu admiraliteta poznato da
Nemaka grozniavo gradi transportne brodove koji celu
brigadu Salamandera-ratnika mogu da prevezu odjednom? Da
li mu je poznato da gradi na stotine i stotine malih podmornica;
s akcionim radijusom od tri do pet hiljada kilometara, ija e
posada biti samo baltiki Dadevnjaci? Da li mu je poznato da
u raznim deloviina okeana izgrauje ogromne podmorske
rezervoare za pogonski materijal? Dakle, upitajmo se ponovo:
da li je britanski graanin siguran da je njegova velika zemlja
zaista dobro pripremljena za syaku eventualnost?
Nije teko zamisliti nastavljao je markiz d'Sad ta e u
buduem ratu za blokadu obala znaiti Dadevnjaci naoruani
podmorskim bertama, minobacaima i torpedima; zaista, prvi
put u istoriji sveta niko ne mora da pozavidi Engleskoj na
njenom ostrvskom poloaju. Ali, kada smo ve kod tih pitanja,
da li je britanskom admiralitetu poznato i to da su ti baltiki
Dadevnjaci snabdeveni mainom, inae miroljubivom, koja se
zove pneumatina builica, i da ta najmodernija sprava za
jedan sat izbui najbolji vedski granit, u dubini od deset
metara, a od pedeset do ezdeset metara englesku kredu?
(Dokazala su to probna buenja koja je potajno izvela nemaka
tehnika ekspedicija u noi 11., 12. i 13. prolog meseca na
engleskoj obali izmeu Hitea i Folkestana, dakle, direktno pod
nosom doverske tvrave.) Preporuujemo svojim prijateljima
preko Kanala da sami izraunaju za koliko se nedelja mogu
Kent ili Eseks da izbue ispod morske povrine rupama kao
kotur sira. Do sada je stanovnik Britanskih ostrva brino
pogledao u nebo otkuda, navodno, jedino moe da doe propast
njegovim cvatuim gradovima, njegovoj Bank of England, ili
njegovim mirnim koteima tako prijatnim u veno zelenom
okviru brljana. Bolje neka sad prisloni uho k zemlji na kojoj se
igraju njegova deca nee li, danas ili sutra, uti kako u njoj zuji
i korak po korak sve dublje prodire neumorna i strana burgija
dadevnjake builice krei put za leite dosad nevienih
eksploziva? Poslednja re naeg vremena nije vie rat u
vazduhu nego rat pod vodom i pod zemljom. uli smo
samouverene rei s komandnog mosta gordog Albiona; da, sve
dosad je to moni brod koji se uzdie nad talasima i savlauje
ih; ali jednom bi se ti talasi mogli da sklope nad razbijenim
brodom koji tone u morske dubine. Zar ne bi bilo bolje
suprotstaviti se toj opasnosti pre? Kroz tri godine za to e biti
suvie kasno!
Ova opomena briljantnog francuskog publiciste izazvala je u
Engleskoj ogromno uzbuenje; i pored svih demantija, ljudi su
u najrazliitijim delovima Engleske uli podzemno zujanje
dadevnjakih builica. Nemaki zvanini krugovi su, naravno,
otro odbacili i opovrgli citirani lanak, proglasivi ga od
poetka do kraja za puko hukanje i neprijateljsku
propagandu; meutim, na Baltiku su istovremeno vreni
kombinovani manevri nemake mornarice, suvozemnih snaga i
Salamandera-ratnika. Na ovim manevrima su minerske ete
Dadevnjaka, pred oima inostranih vojnih ataea, u blizini
Rigenvalda digle u vazduh deo izbuenih peanih dina u
prostoru od est kvadratnih kilometara. Bio je to, kau,
velianstven prizor kad se, uz groznu tutnjavu, podigla zemlja
kao izlomljena santa, pa se tek potom rasprsla u divovski zid
dina, peska i kamenja; nastala je tama skoro kao u noi; a
uskovitlani pesak je padao gotovo sto kilometara u krug, ta
vie, posle nekoliko dana pao je u vidu peane kie ak u
Varavi. U atmosferi je posle te velianstvene eksplozije ostalo
toliko slobodno lebdeeg sitnog peska i praine da su sve do
kraja te godine zalasci sunca u celoj Evropi bili neobino lepi,
krvavo crveni i plameni, kao nikad ranije.
More koje je prelilo razbijeni deo obale nazvano je nakon
toga Scheuchzer-See
86
, i postalo je cilj nebrojenih kolskih
izleta i pohoda nemake dece koja su pevala omiljenu
dadevnjaku himnu:
Solche Erfolche erreichen nur deutsche Molche
87


86
ojhcerovo more
87
Takve uspehe (Erfolche zbog rime s Molche) postiu samo nemaki Dadevnjaci
5. VOLF MAJNERT PIE SVOJE DELO

Moda su upravo pomenuti prekrasni i tragini zalasci
sunca inspirisali usamljenog kenigsberkog filozofa Volfa
Majnerta da napie svoje monumentalno delo Untergang der
Menschheit. Moemo ga ivo sebi predstaviti kako bludi du
morske obale, gologlav, s ogrtaem koji mu lepra, i kako
ushienih oiju posmatra tu poplavu ognja i krvi koja zahvata
vie od polovine nebeskog svoda. Da, ape u zanosu, da,
vreme je ve da se pie epilog uz istoriju oveka! I napisao
ga je.
Dovrava se tragedija ljudskog roda poeo je Volf Majnert.
Neka nas ne buni njegova grozniava preduzimljivost i tehniko
blagostanje, to je samo tuberkulozno rumenilo na licu
organizma smru ve obeleenog. Nikada oveanstvo nije
prolazilo kroz tako visoku konjunkturu kao danas; ali naite
mi samo jednog oveka koji je srean; pokaite mi drutvenu
klasu koja je zadovoljna, ili narod koji se ne osea ugroen u
svom bitisanju. Okruene svim darovima, civilizacije, u
krezovskom bogatstvu duhovnih i materijalnih dobara,
obuzima nas sve vie i vie neotklonjivo oseanje nesigurnosti,
teskobe i neprijatnosti. I Volf Majnert je neumoljivo analizovao
duevno stanje dananjeg sveta, tu smesu straha i mrnje,
nepoverenja i megalomanije, cinizma i malodunosti; jednom
reju, oajanja kratko je zakljuio Volf Majnert. Tipine
oznake smaka sveta. Moralna agonija.
Pitanje glasi: Da li je ovek sada i uopte bilo kada bio
sposoban za sreu? ovek, nesumnjivo, kao i svaki ivi stvor;
meutim, oveanstvo nikako. Sva ovekova nesrea je u
tome to je bio prinuen da postane oveanstvo, ili to je to
postao suvie kasno, kada je ve nepovratno bio izdiferenciran
u narode, rase, vere, stalee i klase, na bogate i siromane, u
obrazovane i neobrazovane, u gospodare i robove. Saterajte u
jedno stado konje, vukove, ovce i make, lisice i srndae,
medvede i koze; zatvorite ih u jedan tor i prisilite ih da ive u
toj besmislenoj gomili koju ete nazvati drutveni poredak i da
se dre zajednikih ivotnih pravila; bie to nesreno, nemirno,
fatalno, ratrkano stado u kome se nijedan boji stvor nee
oseati prijatno. To je u osnovi verna slika velikog i beznadeno
heterogenog stada koje se naziva oveanstvo. Narodi, stalei,
klase ne mogu da trajno ive zajedno a da se uzajamno ne
stenjavaju i smetaju jedni drugima do oseanja
nepodnoljivosti; oni mogu da ive ili veito odvojeno to je
bilo mogue samo toliko dugo dok je svet bio za njih dosta velik
ili jedni protiv drugih, u borbi na ivot i smrt. Za ljudsku
bioloku celinu kao to su rasa, narod ili klasa jedini prirodni
put ka homogenoj i neoskrnavljenoj srei jeste u tome da se
naini mesto samo za sebe, a da se istrebe oni drugi. A to je
upravo ono to je ljudski rod propustio da blagovremeno uini.
Danas je za to ve kasno. Stvorili smo suvie mnogo doktrina i
obaveza kojima titimo one druge, umesto da ih se reimo;
izmislili smo moralni red, ljudska prava, ugovore, zakone,
jednakost, humanost i kojeta drugo; stvorili smo fikciju
oveanstva, koje obuhvata nas i one druge u jedno
apstraktno vie jedinstvo. Kakva sudbonosna greka! Uzdigli
smo moralni zakon iznad biolokog. Povredili smo veliki
prirodni preduslov za svaku zajednicu: samo homogeno
drutvo moe da bude sreno. A ovu dostupnu nam sreu
rtvovali smo velikom, ali nemoguem snu: od svih ljudi,
naroda, klasa i nivoa stvoriti jedno oveanstvo i jedan
poredak. Bila je to velikoduna glupost. Bio je, to, na svoj
nain, jedini astan pokuaj ovekov da se izdigne iznad samog
sebe. I za taj svoj krajnji idealizam ljudski rod sad plaa svojim
nezadrivim raspadanjem.
Proces kroz koji ovek pokuava nekako da se organizuje u
oveanstvo star je koliko i sama civilizacija, koliko i prvi
zakoni i prve optine; ako se, konano, nakon toliko hiljada
godina dolo samo do toga da se jaz izmeu rasa, naroda, klasa
i pogleda na svet produbio tako otro i toliko duboko kako to
danas zapaamo neemo tad vie zatvarati oi pred
injenicom da je nesreni istorijski pokuaj da od svih ljudi
stvorimo kakvo-takvo oveanstvo definitivno i tragino propao.
Na kraju krajeva, poinjemo ve da toga bivamo svesni; otuda ti
pokuaji i planovi da se ljudsko drutvo ujedini, drukije, tj. da
se radikalnim putem naini mesto samo za jedan narod, za
jednu klasu ili jednu veru. Ali ko moe da kae koliko smo ve
duboko inficirani neizleivom boleu diferencijacije? Svaka e
se, toboe homogena celina, pre ili posle neizostavno opet
raspasti na raznovrsno mnotvo razliitih interesa, partija,
stalea itd. koji e se meu sobom ili unitavati ili e opet trpeti
od ivota u zajednici. Nikakvog izlaza nema. Kreemo se u
zaaranom krugu; ali razvoj se nee veno okretati u krug; za
to se postarala sama priroda tako to je na svetu nainila
mesto za Dadevnjake.
Nije sluajno rezonovao je Volf Majnert to su Dadevnjaci
doli do izraaja u ivotu tek u vreme kad hronina bolest
oveanstva tog makroorganizma koji je loe srastao i koji se
stalno raspada prelazi u agoniju. Dadevnjaci se
predstavljaju, uz neznatna odstupanja, kao jedna ogromna i
homogena celina; oni nisu dosad stvorili s dubljim razlikama
svoja plemena, jezike, narode, drave, vere, klase ili kaste;
nema meu njima gospodara i robova, slobodnih i porobljenih,
bogatih i siromanih; dodue, postoje medu njima razlike
stvorene raspodelom posla, ali sama po sebi to je istorodna,
monolitna, tako rei istozrna masa u svim svojim delovima
bioloki podjednako primitivna, podjednako od prirode slabo
obdarena, podjednako podjarmljena i na isto tako niskom
stupnju ivota. Poslednji Crnac ili Eskim ivi u neuporedivo
boljim ivotnim uslovima, koristei nesrazmerno bogatija
mterijalna i kulturna sredstva nego te milijarde civilizovanih
Dadevnjaka. Pa ipak nema znakova da Dadevnjaci zbog toga
pate. Naprotiv! Vidimo, pak, da im nije potrebno ba nita od
onog u emu olakanje i utehu trae metafiziki uas i ivotna
teskoba ovekova; ive bez filozofije, bez vere u zagrobni ivot i
bez umetnosti; ne znaju ta je fantazija, humor, mistika, igra ili
san; oni su u ivotu apsolutni realisti. Nama, ljudima, oni su
isto tako daleko kao mravi ili haringe; od njih se razlikuju samo
po tome to su se prilagodili drugoj ivotnoj sredini, tj. ljudskoj
civilizaciji. Nastanili su se u njoj kao to su se i psi nastanili u
ljudskim naseljima; ne mogu bez njih da ive, ali zato nee
prestati da budu ono to jesu; veoma primitivna i malo
izdiferencirana ivotinjska vrsta. Dovoljno im je da ive i da se
razmnoavaju; mogu ak da budu i sreni, jer nisu optereeni
nikakvim oseanjem meusobne nejednakosti. Naprosto, oni
su homogeni. Zato mogu jednog dana, da, bilo kog sutranjeg
dana, bez tekoa da ostvare ono to ljudima nije polo za
rukom; jedinstvo svoje vrste na celom svetu, svoje svetsko
drutvo, jednom rei Univerzalno Dadevnjatvo. Tog dana
e se zavriti hiljadugodinja agonija ljudskog roda. Na naoj
planeti nee biti dovoljno mesta za dve tendencije koje tee da
osvoje ceo svet. Jedna mora da ustukne. Znamo ve koja e to
biti.
Danas na celoj Zemljinoj kugli ivi oko dvadeset milijardi
civilizovanih Dadevnjaka, ili oko deset puta toliko koliko svih
ljudi; iz toga, po biolokoj nunosti i istorijskoj logici, proizilazi
da e Dadevnjaci, budui da su porobljeni, morati da se
oslobode; a poto su homogeni, morae se ujediniti; i tako,
postavi najvea sila koju je svet ikada video, morae da
preuzmu vlast nad svetom. Mislite da su takve budale da e
tada tedeti oveka? Mislite da e ponoviti njegovu istorijsku
greku koju je odvajkada inio time to je pobeene narode i
klase porobljavao, umesto da ih je unitavao? I to je iz
egoizma meu ljudima stvarao nove razlike, da bi potom, iz
velikodunosti i idealizma, nastojao da ih opet ukloni? Ne,
takvu istorijsku ludost Dadevnjaci nee uiniti uzvikivao je
Volf Majnert ve i zbog toga to e nai opomenu u mojoj
knjizi! Oni e biti naslednici cele ljudske civilizacije; pae im u
naruje sve to smo uradili i pokuali da uradimo u tenji da
zavladamo svetom; ali bili bi protiv sebe ako bi s tim
nasledstvom hteli i nas da preuzmu. Moraju se osloboditi ljudi
ako hoe da sauvaju svoju vrstu. Ako to ne uine, uneemo
medu njih, pre ili posle, svoju dvostruko destruktivnu sklonost:
da stvaramo razlike i da ih podnosimo. Ali toga ne treba da se
plaimo; danas vie nijedno stvorenje koje u istoriji bude
nasledilo oveka nee ponoviti samoubilake ludosti
oveanstva.
Nema sumnje da e dadevnjaki svet biti sreniji nego to je
bio svet ljudi; on e biti jedinstven, homogen i proet istim
duhom. Dadevnjaci se meu sobom nee razlikovati po
govoru, shvatanjima, veri i ivotnim potrebama. Meu njima
nee biti kulturnih niti klasnih razlika, nego samo podele rada.
Niko nee biti gospodar ni rob, jer e svi sluiti samo Velikoj
Dadevnjakoj Zajednici koja e biti bog, vladar, poslodavac i
duhovni voa. Bie samo jedan narod i samo jedan nivo. Bie
to lepi i savreniji svet od naeg. Jedini mogui, sreni Novi
Svet. Dakle, nainimo mu mesta; oveanstvo koje se gasi ne
moe nita drugo ni da uradi do da ubrza svoj kraj u
traginoj lepoti, ukoliko i za to ne bude kasno.
Iznosimo ovde poglede Volfa Majnerta u, to je mogue
pristupanijoj formi; svesni smo da time mnogo gube od svoje
delotvornosti i dubine kojom su u svoje vreme opinili celu
Evropu, a naroito omladinu, koja je oduevljeno prihvatila
veru u propast i nastupajui kraj oveanstva. Vlada Rajha je,
dodue, zabranila uenje velikog pesimiste iz nekih politikih
razloga i Volf Majnert je morao da se skloni u vajcarsku; pa
ipak, ceo obrazovani svet je sa zadovoljstvom prihvatio
Majnertovu teoriju o propasti oveanstva; knjiga je (na 632
strane) izila na svim jezicima sveta, a dospela je u mnogo
miliona primeraka i meu Dadevnjake.
6. X UPOZORAVA

Moda je posledica Majnertove proroke knjige bilo i to to je
knjievna i umetnika avangarda u kulturnim centrima izbacila
parole: Posle nas neka dou Salamanderi! Budunost pripada
Dadevnjacima! Dadevnjaci to je kulturna revolucija! Ako i
nemaju svoje umetnosti, bar nisu optereeni idiotskim
idealima, uvelim tradicijama i gomilom trule, dosadne,
pedantske starei koju su nazvali poezijom, muzikom,
arhitekturom, filozofijom i uopte kulturom senilne rei od
kojih nam se u stomaku sve prevre. Utoliko bolje to dosad
nisu poeli da preivljavaju preivele ljudske umetnosti: mi
emo im stvoriti nove. Mi, mladi, krimo put buduem
svetskom salamanderizmu: mi hoemo da budemo prvi
Dadevnjaci, mi smo Salamanderi sutranjice! I tako je nastao
mladi pesniki pokret Salamandrida, nikla je tritonska (tri
tonska) muzika i pelako slikarstvo koje se inspirisalo
plastinim svetom meduza, morskih beskimenjaka i korala.
Sem toga, rad Dadevnjaka na regulaciji otkriven je kao novi
izvor lepote i monumentalnosti. Govorilo se: priroda nam je
izala ve na vrh glave, umesto starih razbijenih grebena dajte
nam glatke betonske obale! Romantika je mrtva; budua kopna
bie oiviena istim pravama i preraena u sferne trougaonike i
rombove; stari geoloki svet mora, biti zamenjen geometrijskim.
Ukratko, bilo je tu opet neto novo i budue, nove duhovne
senzacije i novi kulturni manifesti; oni pak koji su propustili da
blagovremeno krenu putem budueg salamanderizma, s
gorinom su osetili da je njihovo vreme prohujalo, pa su se
stoga svetili na taj nain to su zastupali ideje istog
oveanstva, vraanje oveku i prirodi, i druge reakcionarne
lozinke. U Beu je izvidan koncert tritonske muzike, u
parikom Salonu nezavisnih nepoznati prestupnik je isekao
pelaku sliku nazvanu Capriccio en bleu
88
; Salamanderizam je
prosto kretao ka pobedonosnom i nezadrivom usponu.

88
Kaprio u plavom
Naravno, bilo je i reakcionarnih glasova koji su se
suprotstavljali dadevnjakoj maniji kako su to nazivali.
Najprincipijelni ji u tom pravcu bio je anonimni engleski
pamflet, koji je iziao pod nazivom X OPOMINJE. Ova se
broura dosta rairila, ali identitet njenog autora nikada nije
utvren; mnogi su mislili da je napisao neki visoki crkveni
dostojanstvenik, sudei po tome to je u engleskom X kratica
za Hrista.
U prvoj glavi autor je pokuao da da statistiku Dadevnjaka,
izvinjavajui se istovremeno zbog nepreciznosti brojki koje
navodi. Tako ve u ono vreme procena celokupnog broja
Dadevnjaka varira izmeu sedam i dvadeset puta veeg broja
od ukupnog broja ljudi na svetu. Nesigurno je i nae.znanje o
tome koliko Dadevnjaci imaju pod morem fabrika, naftonosnih
izvora, plantaa algi, farmi jegulja, iskoriene vodene snage i
drugih prirodnih izvora; nemamo ni pribline podatke o tome
koliki je proizvodni kapacitet dadevnjake industrije, a od
svega nam je opet najmanje poznato kako stoji s naoruanjem
Dadevnjaka. Znamo, dodue, da su Salamanderi za svoje
potrebe u metalima, delovima maina, eksplozivima i mnogim
hemikalijama upueni na ljude; ali, s jedne strane, sve drave
strogo kriju kakvo oruje i koliko drugih proizvoda isporuuju
svojim Dadevnjacima, a s druge neobino malo znamo ta,
zapravo, Dadevnjaci proizvode u morskim dubinama od
polufabrikata i sirovina koje od ljudi kupuju. Sigurno je da
Salamanderi i ne ele da mi to znamo; poslednjih godina se
toliko ronilaca sputenih na morsko dno utopilo ili uguilo, da
se to vie ne moe smatrati pukim sluajem. To je, svakako,
alarmantna pojava i s industrijskog i s vojnog gledita.
Svakako da je teko pretpostaviti, nastavljao je X u sledeim
poglavljima, ta bi Dadevnjaci mogli ili hteli da uzmu od ljudi.
Na suvu ne mogu da ive, a mi im, u sutini, ne moemo
smetati da pod vodom ive po svojoj volji. Naa i njihova ivotna
sredina su jedna od druge strogo i zauvek odeljene. Dodue,
istina je da od njih zahtevamo da vre odreene poslove, ali
zato ih velikim delom hranimo i dajemo im sirovine i robu koju
bez nas uopte ne bi imali, na primer metale. Ali, iako nema
praktinog razloga za nekakav antagonizam izmeu nas i
Dadevnjaka, postoji, rekao bih, metafizika suprotnost:
nasuprot biima na povrini postoje bia u dubini (abyssal),
bia noi nasuprot biima dana, mrane vodene dubine
nasuprot svetloj i suvoj zemlji. Granica izmeu vode i zemlje
postala je nekako otrija nego to je bila: njihova voda dotie se
nae zemlje. Mogli bismo da za sva vremena ivimo potpuno
odvojeno i da uzajamno izmenjujemo samo odredene usluge i
proizvode; ali teko je osloboditi se munog oseanja da to
verovatno nee ii. Zato? Ne mogu vam dati tane razloge, ali
to oseanje postoji, to je neto kao slutnja da e se vode, jednog
dana, same dii protiv zemlje, da bi se reilo pitanje ko je od
njih jai.
Priznajem da je to pomalo iracionalan strah, kae dalje X; ali
bilo bi mi mnogo lake kad bi Dadevnjaci istupili pred ljude s
bilo kakvim zahtevima. Bar bi se s njima moglo pregovarati,
mogle bi se s njima zakljuivati razne koncesije, ugovori i
kompromisi; ali utanje njihovo je strano. Bojim se njihove
neshvatljive uzdrljivosti. Mogli bi, na primer, da za sebe trae
izvesne politike ustupke; iskreno reeno, zakonodavstvo za
Dadevnjake u svim dravama je donekle zastarelo i nije
dostojno tako civilizovanih i brojno tako silnih bia. Dobro bi
bilo da se prava i dunosti Dadevnjaka ponovo reguliu i to na
nain koji e za njih biti pogodniji; moglo bi se razmisliti o
nekoj vrsti autonomije za Salamandere; bilo bi pravo da se
poboljaju njihovi radni uslovi i da se njihov rad bolje
nagrauje. Dakle, u mnogom smislu bi se njihova sudbina
mogla poboljati, samo kad bi to oni zahtevali. Mogli bismo im
tad i pruiti neke ustupke i vezati ih dopunskim ugovorima; u
najmanju ruku dobilo bi se u vremenu za itav niz godina.
Meutim, Dadevnjaci nita ne trae, samo poveavaju svoj
radni uinak, i svoje porudbine. Ve se najzad moramo
zapitati gde e se to jednom zaustaviti. Nekada se govorilo o
utoj, crnoj ili crvenoj opasnosti; ali to su bar bili ljudi i kod
njih moemo kako-tako zamisliti ta bi mogli da ele. Meutim,
mada jo nemamo pojma, kako i od ega e se, zapravo,
oveanstvo morati da brani, treba bar jedno da nam bude
jasno: ako na jednoj strani budu Dadevnjaci, na drugoj e biti
celo oveanstvo.
Ljudi protiv Dadevnjaka! Vreme je da to ve jednom bude
tako formulisano. Jer, iskreno reeno, normalan ovek
instinktivno mrzi Salamandere, gadi ih se i boji ih se. Na
celo oveanstvo pada neto kao ledena senka uasa. ta drugo
moe da bude to frenetino sladostrae, ta neugasiva e za
zabavama i uivanjima, ta orgijaka razuzdanost koja je
ovladala dananjim ljudima? Slinog opadanja morala nije bilo
od vremena kad na Rimsko Carstvo samo to se nije sruio
upad varvara. Nije to samo plod nevienog materijalnog
blagostanja, nego i oajniki uguivani strah od raspadanja i
propasti. Dajte poslednju au, dok nam nije doao kraj! Kakva
sramota, kakvo ludovanje! Izgleda da bog iz stranog milosra
puta da propadnu narodi i klase koji srljaju u propast. elite li
da proitate plamene rei mene, tekel ispisane na sveanoj
gozbi oveanstva? Pogledajte svetlosne natpise koji po cele
noi svetle na zidovima nemoralnih i razvratnih gradova! U tom
pogledu se mi, ljudi, ve pribliavamo Dadevnjacima jer ivimo
vie nou nego danju.
Kad ti Salamanderi ne bi bar bili tako strano proseni
uzviknuo je X nekako bojaljivo. Da, nekako su i obrazovani, ali
su zato jo ogranieniji jer su od ljudske civilizacije primili
samo ono to je u njoj proseno i upotrebljivo, mehaniko i
ponovljivo. Stoje uz bok oveanstva kao famulus Vagner uz
bok Fausta; ue iz istih knjiga kao i ljudski Faust, samo s tom
razlikom to je njima to dovoljno i to ih ne nagriza sumnja.
Najstranije je to to su taj posluni, ogranieni i tati tip
civilizovanog mediokriteta naveliko umnoili u milione i
milijarde jednakih primeraka; ali, ne, varam se: najgroznije je
to to postiu toliki uspeh. Nauili su da koriste maine i
brojke i pokazalo se da je to dovoljno da postanu gospodari
svog sveta. Iz ljudske civilizacije ispustili su sve ono to je u
njoj bilo necelishodno, lepravo, fantastino ili drevno; na taj
nain su iz nje ispustili sve ono to je u njoj bilo ljudsko i
preuzeli samo njenu golu, praktinu, tehniku i utilitarnu
stranu. A ta bedna karikatura ljudske civilizacije vrlo je
sposobna za ivot; stvara uda u tehnici, obnavlja nau staru
planetu i, konano, poinje da fascinira samo oveanstvo. Od
svog aka i sluge Faust e uiti tajnu uspeha i prosenosti.
oveanstvo e se ili sukobiti s Dadevnjacima u istorijskoj
borbi na ivot i smrt, ili e se neizbeno posalamandriti. to se
mene tie, zakljuivao je X melanholino, radije bih video ono
prvo.
X vas, dakle, opominje, nastavio je nepoznati pisac. Jo je
mogue otresti se tog hladnog i ljigavog obrua koji nas sve
stee. Moramo se osloboditi Salamandera. Ve ih je suvie
mnogo; naoruani su i mogu da protiv nas okrenu ratni
materijal o ijoj ukupnpj snazi ne znamo skoro nita; ali za nas
ljude stranija je opasnost ne u njihovom broju i snazi nego u
njihovoj uspenoj, ak trijumfalnoj inferiornosti. Ne znam od
ega vie da strahujemo da li od njihove ljudske civilizacije
ili od njihove podmukle i hladne ivotinjske okrutnosti; ali, to
dvoje zajedno daju neto nepojmljivo uasno i gotovo avolsko.
U ime kulture, u ime hrianstva i oveanstva, moramo se
osloboditi Dadevnjaka. I tada je anonimni apostol zavapio: Vi,
budale, prestanite, konano, da hranite dadevnjake!
Prestanite da ih zapoljavate, odrecite se njihovih usluga,
pustite ih da se odsele kud im je volja, gde e se sami moi
hraniti kao i drugi stvorovi u vodi! Sama priroda e ve uiniti
reda s njihovim prekomernim brojem - samo da ljudi, ljudska
civilizacija i ljudska istorija ne rade vie za Salamandere!
I prestanite da Dadevnjacima liferujete oruje, obustavite im
isporuku metala i eksploziva, ne aljite im vie maine i
ljudsku robu! Prestaete da tigrovima liferujete zube a zmijama
otrov; prestaete da podstiete oganj u vulkanu a poplavama
nasipe da prokopavate. Neka se stavi zabrana na isporuke za
sva mora, neka se Dadevnjaci stave van zakona, neka budu
prokleti i iskljueni iz naeg sveta neka se osnuje Liga
naroda protiv Dadevnjaka! Neka celo oveanstvo bude
spremno da s orujem u ruci brani svoj opstanak; neka se na
inicijativu Drutva naroda vedskog kralja ili rimskog pape
sastane svetska konferencija svih civilizovanih drava koja e
zakljuiti svetsku uniju, ili bar udruenje, svih hrianskih
naroda protiv Salamandera! Danas je sudbonosni trenutak kad
pod stranim pritiskom dadevnjake opasnosti i ljudske
odgovornosti moe da se ostvari osnivanje Sjedinjenih Drava
Sveta, to nije uspeo ni svetski rat sa svim svojim bezbrojnim
rtvama. Daj, Boe! Kad bi to uspelo, znailo bi da Dadevnjaci
nisu uzalud doli i bili bi oruje boje.
Ovaj patetini pamflet izazvao je ivi odjek u najiroj
javnosti. Starije dame su se sloile naroito s onim da je
nastupio neuven pad morala. Nasuprot tome, privredne
rubrike novina s pravom su ukazivale na to da je nemogue
ograniavati isporuke Dadevnjacima jer bi to prouzrokovalo
veliko opadanje proizvodnje i teku krizu u mnogim granama
ljudske industrije. I poljoprivreda danas nuno rauna s
velikom prodajom kukuruza, krompira i drugih proizvoda za
dadevnjaku ishranu; kad bi se broj Salamandera smanjio, na
tritu ivotnih namirnica nastao bi straan pad cena, zbog
ega bi se zemljoradnici nali na ivici propasti. Strukovni
radniki savezi osumnjiili su gospodina X kao reakcionara, pa
su izjavljivali da nee dozvoliti da se obustavi izvoz bilo kakve
robe za Dadevnjake; tek to je radni narod dobio puno
zaposlenje i premije za ispunjene norme, gospodin X eli da mu
otme hleb iz ruku; radnitvo saosea s dadevnjacima i
odbacuje svaki pokuaj da se njihov ivotni standard snizi i da
se osiromaeni i nezatieni predaju u ruke kapitalizmu. to se
pak tie lige naroda protiv Dadevnjaka, sve znaajne politike
instance su se ograivale da bi ona bila suvina; s jedne
strane, postoji ve, ipak, Drutvo naroda a, s druge, Londonska
konvencija kojom su se pomorske drave obavezale da svoje
Salamandere nee snabdevati tekim naoruanjem. Razume se
da takvo razoruanje nije lako zahtevati od drave koja nije
sigurna da druga pomorska sila potajno ne naoruava svoje
Dadevnjake i time poveava svoj ratni potencijal na tetu
svojih suseda. Isto tako nijedna drava ili kontinent ne moe da
prisiljava svoje Dadevnjake da se presele drugde, prosto stoga
to bi se tim neeljenim nainom poveao kako industrijski i
poljoprivredni promet tako i vojna snaga drugih drava ili
kontinenata. A takvih prigovora, koje je morao da prizna svaki
razuman ovek, bilo je navedeno mnogo.
I pored svega pamflet X opominje ostavio je dubok utisak.
Skoro u svim zemljama irio se antidadevnjaki pokret
naroda, osnivala se drutva za istrebljenje Dadevnjaka,
klubovi antisalamandrijanaca, komiteti za zatitu oveanstva i
mnoge druge sline organizacije. U enevi su dadevnjaki
delegati bili napadnuti kad su ili na hiljadu dvesta trinaesto
zasedanje komisije za prouavanje dadevnjakog pitanja.
Drevne ograde na morskoj obali bile su iscrtane preteim
natpisima, kao: Smrt Dadevnjacima! Dole Salamanderi! i
slino. Mnogo Dadevnjaka bilo je kamenovano; nijedan
Salamander nije se usuivao da danju pomoli glavu iz vode. I
pored toga, s njihove strane nije dolazilo ni do kakvih izjava,
protesta ili akata Odmazde. Prosto su bili nevidljivi, bar danju,
a ljudi koji su virili kroz dadevnjake ograde videli su samo
beskrajno i apatino more kako hui. Gledajte, s mrnjom su
govorili ljudi, ti gadovi se i ne pokazuju!
A usred te mune tiine zagrme takozvani Zemljotres u
Lujzijani.
7. ZEMLJOTRES U LUJZIJANI

Toga dana bilo je to 11. novembra u jedan sat ujutru
osetio se u Nju Orleansu jak zemljotres; nekoliko baraka u
crnakim kvartovima je srueno; ljudi su u panici istravali na
ulice, ali potresi se nisu vie ponovili; samo je, fijuui s
pomamnom estinom, dunuo snaan i kratak ciklon koji je
porazbijao prozore i sruio krovove u crnakim uliicama;
nekoliko desetina ljudi je poginulo; nakon toga sruio se nagli
pljusak mulja.
Dok su orleanski vatrogasci kretali u pomo najugroenijim
ulicama, telegrami iz Morgan Sitija, Plakmina, Baton Rua i
Lafajeta otkucavali su SOS! Poaljite ete za spasavanje!
Napola smo zatrpani zemljotresom i ciklonom; nasipi reke
Misisipi samo to nisu probijeni; odmah uputite pionire,
bolniko osoblje i sve ljude sposobne za rad! Iz Fort-
Livingstona dolo je samo lakonsko pitanje: Halo! Da li je i vas
tamo zadesilo udo i pokora? Zatim je iz Lafajeta stigla depea:
Panja! Panja! Najgore je postradala Nju Iberija. Izgleda da je
veza izmeu nje i Morgan Sitija prekinuta. Poaljite tamo
pomo! Ubrzo zatim Morgan Siti javlja: Nemamo vezu s Nju
Iberijom. Izgleda da su porueni i drum i pruga. Poaljite u
Vermilion Bej brodove i avione! Nama nita vie nije potrebno.
Imamo oko trideset mrtvih i stotinu ranjenih. Na to doe
telegram iz Baton Rua: Imamo vesti da je najtee pogoena
Nju Iberija. Pobrinite se najvie za Nju Iberiju! Ovamo poaljite
samo radnike, ali brzo jer e nam se provaliti nasipi! inimo
to moemo. A na to: Halo, halo, revport, Neitoiz,
Aleksandrija alju pomone vozove u Nju Iberiju. Halo, halo,
Memfis, Vinona, Dekson alju vozove preko Nju Orleansa. Svi
automobili voze ljude u pravcu nasipa Baton Ru. Halo, ovde
Peskagula. Imamo nekoliko mrtvih. Treba li vam pomoi?
Za to vreme su vatrogasna kola, ambulantni i pomoni
vozovi kretali u pravcu Morgan-Siti Peterson Franklin.
Prve tanije vesti stigle su posle etiri asa ujutru: Voda je
prekinula prugu na mostu izmeu Franklina i Nju Iberije,
sedam kilometara zapadno od Franklina; izgleda da se tamo od
zemljotresa pojavila duboka provalija koja ide do Vermilion
Beja i koja je poplavljena morem. Koliko se zasad moe utvrditi,
ova pukotina prua se od Vermilion Beja u istono-
severoistonom pravcu, blizu Franklina savija prema severu,
uliva se u Grand Lejk, zatim ide dalje ka severu sve do linije
Plakmin Lafajet, gde se zavrava u starom jezeru; druga
grana provalije prema zapadu spaja Grand Lejk s
Napoleonvilskirn jezerom. Cela duina provalije iznosi oko
osamdeset kilometara, a irina joj je od dva do jedanaest
kilometara. Ovde je, izgleda, bio epicentar zemljotresa. Moe se
rei da je pukim sluajem ova provalija zaobila sva vea
mesta. Pa ipak, ljudski gubici su po svoj prilici znatni. U
Franklinu je napadalo 60 cm mulja, a u Petersonu 45 cm.
Ljudi iz Afelej Beja priaju da se u vreme zemljotresa more
povuklo za oko tri kilometra, a zatim se na obalu stutilo
talasom visokim oko trideset metara. Postoji bojazan da je na
obali poginulo mnogo ljudi. S Nju Iberijom jo uvek nemamo
vezu.
U meuvremenu je sa zapada u Nju Iberiju stigao voz s
ekspedicijom iz Neitoiza; prve vesti poslane obilaznim putem
preko Lafajeta i Baton Rua bile su strane. Ve nekoliko
kilometara pred Nju Iberijom voz nije mogao dalje, jer je pruga
bila zatrpana muljem. Izbeglice priaju da se, navodno, oko dva
kilometra istono od grada otvorio blatni vulkan koji je
najednom izbacio brda retkog, hladnog blata. Nju Iberija je,
kau, nestala pod bujicom mulja. Dalje napredovanje po tami i
neprestanoj kii krajnje je oteano. S Nju Iberijom dosad nema
nikakve veze.
Istovremeno stigle su vesti iz Baton Rua: Na nasipima
Misisipija radi ve nekoliko hiljada ljudi stop kad bi bar
prestala ta kia stop potrebne su motike, lopate kola ljudi stop
aljemo pomo u Plakmin dogorelo je do nokata tim ugavcima.
Depea iz Fort Deksona:
u pola dva ujutru odneo nam je morski talas trideset
kua ne znamo ta je to bilo oko sedamdeset ljudi je odnela
voda sada sam tek opravio aparat i potu je odnela voda
halo telegrafiite odmah ta se to zapravo desilo
telegrafista fred dalton halo isporuite miniji lakostovoj da
se meni nije nita desilo samo mi je to slomilo ruku i odnelo
odelo ali samo kad je opet aparat okej
fred
Iz Port Idsa je stigla najkraa vest:
imamo mrtvih ceo barivud je odnelo more
U meuvremenu bilo je to oko osam asova ujutru
vraali su se prvi avioni upueni u postradala podruja. Cela
obala, od Port Artura (Teksas) do iza Mobila (Alabama), bila je,
navodno, poplavljena nou navalom talasa; svuda se vide
zbrisane ili oteene kue. Jugoistona Lujzijana (od puta Lejk
arls Aleksandrija Nei) i juni deo Misisipija (do iza
linije Dekson Hatisburg Peskagula) zatrpani su muljem.
U Vermilion Beju u kopno prodire novi morski zaliv, irok oko
tri do deset kilometara, koji vijugavo dopre u unutranjost
zemlje kao dugi fjord skoro do iza Plakmina. Izgleda da je Nju
Iberija teko oteena, ali vide se mnogi ljudi kako skidaju mulj
koji je zasuo domove i puteve. Aterirati nije bilo mogue.
Najvei gubici u ljudskim ivotima bie verovatno na morskoj
obali. Nasuprot Poantolera tone parobrod sigurno meksiki.
U endeler Ajlendsu more je prekriveno olupinama. U celoj
oblasti kia prestaje. Vidljivost je dobra.
Prva specijalna izdanja njuorleanskih novina izala su,
naravno, ve posle etiri asa ujutru; kako je dan odmicao
novih izdanja i pojedinosti bilo je sve vie; oko osam asova
novine su ve donosile fotografije postradalog podruja i mape
novog morskog zaliva. Oko osam i po odtampale su intervju s
istaknutim seizmologom Memfiskog univerziteta, dr Vilburom
Braunelom, o uzrocima zemljotresa u Lujzijani. Zasada ne
moemo donositi konane zakljuke izjavio je uveni
naunik, - ali izgleda da ti potresi nisu u vezi s vulkanskom
delatnou, dosad intenzivno ivom u srednjomeksikom
vulkanskom pojasu koji lei direktno nasuprot postradalom
podruju. Dananji zemljotres je, izgleda, pre tektonskog
porekla, tj. prouzrokovan pritiskom planinskih masiva: s jedne
strane Stenovitih planina i Sijera Madre, s druge
Apalahijanskih gora na prostranu udubinu Meksikog zaliva
iji je produetak iroka nizija uz donji tok Misisipija. Pukotina
koja poinje od Vermilion Beja samo je nov i relativno
beznaajan prolom, sitna epizoda u geolokom pomeranju od
koga je nastao Meksiki zaliv i Karipsko more s vencem Velikih
i Malih Antila tim ostatkom nekadanjeg povezanog
planinskog venca. Nema sumnje da e sleganje tla u srednjoj
Americi ii dalje u vidu novih potresa, proloma i pukotina; nije
iskljueno da je vermilionska provalija samo uvertira u oivljeni
tektonski proces iji je sektor upravo u Meksikom zalivu; u
tom sluaju moemo biti svedoci divovskih geolokih katastrofa
od kojih bi gotovo petina Sjedinjenih Drava mogla da postane
morsko dno. Meutim, ako bi do toga dolo, mogli bismo s
izvesnom verovatnoom oekivati da e se u okolini Antila ili jo
istonije, na mestima gde stari mit trai propalu Atlantidu,
poeti da die morsko dno.
Nasuprot tome, nastavljao je uveni naunik neto utenije,
ne treba ozbiljno uzimati strahovanje da e se u postradaloj
oblasti pojaviti dejstvo vulkana; tobonji krateri koji izbacuju
blato nisu nita drugo do erupcija movarnih gasova do koje je,
verovatno, dolo u Vermilionskoj provaliji. Ne bi bilo udo kad
bi se u misisipskoj poplavljenoj oblasti pojavili ogromni
podzemni mehuri plina koji bi u dodiru s vazduhom mogli da
eksplodiraju i da sa sobom dignu stotine hiljada tona vode i
mulja. Naravno, za definitivno objanjenje, ponovio je dr V. R.
Braunel, bie potrebna dalja iskustva.
Dok su Braunelova predvianja o geolokim katastrofama
prolazila kroz rotacione maine novina, dobio je guverner
drave Lujzijane iz Fort Deksona telegram sledee sadrine:
Saaljevamo gubitke u ljudskim rtvama stop nastojali
smo da mimoiemo vae gradove ali nismo raunali s
odbojnom i udarnom snagom morske vode pri eksploziji
stop konstatovali smo trista etrdeset i est ljudskih rtava
na celoj obali stop izraavamo sauee stop chief
salamandera stop halo halo ovde fred dalton potanska
stanica fort dekson upravo su odavde otila tri
dadevnjaka doli su pre deset minuta na potu predali
telegram uperili na mene pitolje ali su ve otili odvratni
gadovi platili su i pojurili u vodu gonio ih je samo
apotekarov pas ne bi trebalo da idu po gradu inae nita
novo pozdravite mini lakostovu aljem joj poljupce
telegrafista fred dalton
Guverner drave Lujzijane dugo je vrteo glavom nad tim
telegramom. Taj Fred Dalton je nekakav aljivdija, ree najzad.
Bolje da to i ne damo u novine.
8. CHIEF
89
SALAMANDERA POSTAVLJA ZAHTEVE

Tri dana posle zemljotresa u Lujzijani stigla je vest o novoj
geolokoj katastrofi, ovoga puta u Kini. Od snanog, gromovitog
zemljotresa u provinciji Kiangsu severno od Nankinga
raspukla se morska obala otprilike na sredini izmeu ua
Jangce i .starog korita Gvang-Ho; u tu pukotinu prodrlo je
more i spojilo se s velikim jezerima Pan-jin i Hung-tsu, izmeu
gradova Hvaingan i Fugjang. Izgleda da zbog zemljotresa
Jangce ispod Nankinga naputa svoje korito i kotrlja se u
pravcu jezera Tar i dalje ka Hangou. Broj ljudskih rtava nije
zasad mogue ni priblino proceniti. Na stotine hiljada ljudi
bei u severne i june provincije. Japanski ratni brodovi dobili
su nareenje da isplove u pravcu postradale obale.
Mada su zemljotresi u Kiangsu po obimu daleko prevazili
nesreu u Lujzijani, njima se posveivalo malo panje jer je svet
ve navikao na katastrofe u Kini i, kako izgleda, tamo i nije
vaan koji milion ivota; sem toga, nauno je bilo jasno da,je u
pitanju obian tektonski zemljotres povezan s dubinskom
morskom brazdom kod arhipelaga Riukiu i Filipina. Meutim,
tri dana posle toga evropski seizmografi su zabeleili nove
potrese iji je epicentar bio negde kod Kapverdskih ostrva
(Zapadna Afrika). Podrobnije vesti su javljale da je od tekog
zemljotresa stradala obala Senegambije juno od Sen-Luja.
Izmeu mesta Lampil i Mboro nastala je duboka provalija
preplavljena morem; ona se proirila prema Merinagenu sve do
Dimara. Prema izjavama oevidaca, iz zemlje je, uz stranu
buku, izbio stub vatre i pare, razbacujui daleko unaokolo
pesak i kamenje; na to se ula huka mora koje je kuljalo u
otvorenu provaliju. Ljudskih rtava nije bilo mnogo.
Ovaj trei zemljotres izazvao je neto nalik na paniku.
Da ne oivljuje moda vulkanska aktivnost zemlje?
postavljale su pitanje novine.

89
Voa
Zemljina kora poinje da puca objavljivale su veernje
novine. Strunjaci su izrazili miljenje da je senegambijska
raselina nastala, moda, samo erupcijom vulkana Piko, na
ostrvu Fogo u Kapverdskom otoju; taj vulkan je bacao lavu jo
1847. godine, a od tog vremena smatralo se da je ugaen.
Zapadnoafriki zemljotres nema, dakle, nieg zajednikog sa
seizmolokim pojavama u Lujzijani i Kiangsu, koje su oito bile
tektonskog porekla. Ali ljudima je, kako izgleda, bilo potpuno
svejedno da li zemlja puca iz tektonskih ili vulkanskih razloga.
injenica je da su toga dana sve crkve bile prepune gomila
vernih. U nekim krajevima hramovi su morali ostati otvoreni i
nou.
Oko jednog asa ujutru (bilo je to 20. novembra) radio-
amateri u veem delu Evrope osetili su na svojim radio-
aparatima velike smetnje, kao da radi neka nova, neobino
jaka radio-stanica. Pronali su je na talasnoj duini 203; ulo
se neto nalik na um maina ili morskih talasa; kroz taj
otegnuti, neprekidni um odjednom se zauo straan, kretav
glas (svi su ga slino opisivali: potmuo, kreketav, kao da
;
je
vetaki, uz to jo jako pojaali megafonom); i taj ablji glas je
uzbueno pozivao: Hallo, Hallo, Hallo! Chief Salamander
speaking. Hallo, Chief Salamander speaking. Stop all
broadcasting, you men! Stop your broadcasting! Hallo, Chief
Salamander speaking!
90
Zatim je drugi, udnovato potmuo glas
upitao: Ready? Ready.
91
Na to se ulo praskanje, kao da se
zatee vod ice; i opet drugi neprirodno otegnut: Attention!
Attention! Attention! Hallo! Now!
92

I tada je kroz nonu tiinu odjeknuo promukao, umoran, ali
ipak zapovedniki glas: Halo, ljudi: Ovde Lujzijana! Ovde
Kiangsu! Ovde Senegambija! alimo ljudske rtve! Ne elimo da
priinjavamo suvine gubitke. elimo samo da evakuiete
morske obale na mestima koja emo vam unapred oznaiti.

90
Halo, govori voa Salamandera. Halo, govori voa Salamandera. Zaustavite sve emisije, ljudi!.Zaustavite svoje
emisije! Halo, govori voa Salamandera!
91
Gotovo? Gotovo!
92
Panja, panja, panja, Halo! SAD!
Uinite li to, izbei ete nemile katastrofe. Ubudue emo vam
najmanje etrnaest dana unapred javiti na kome emo mestu
proirivati svoje more. Dosad smo vrili samo tehnike probe.
Vai eksplozivi su se pokazali kao dobri. Hvala vam!
Halo, ljudi! Sauvajte mir! Nemamo prema vama
neprijateljskih namera! Samo nam za ivot treba vie vode, vie
obala, vie pliaka. Suvie nas je. Na vaim obalama za nas
vie nema dovoljno mesta. Moramo stoga otkinuti deo vaeg
kopna. Nainiemo od njega same zalive i ostrva. Na taj nain
e se duina obala sveta upetostrupiti. Gradiemo nove pliake.
Ne moemo da ivimo u dubokom moru. Vaa kopna bie nam
potrebna kao materijal za nasipanje dubina. Nita nemamo
protiv vas, ali nas je mnogo. Zasad, moete se odseliti u
unutranjost zemlje. Moete se skloniti u planine; one e biti
ruene tek na kraju.
Vi ste eleli. Vi ste nas posejali po celom svetu. Sad smo tu.
Hoemo da se s vama lepo nagodimo. Liferovaete nam elik za
nae builice i pijuke. Isporuivaete nam eksploziv. Davaete
nam torpeda. Radiete za nas. Bez vas ne bismo mogli da
uklonimo stara kopna. Halo, ljudi! Chief Salamander, u ime
svih Dadevnjaka sveta, nudi vam saradnju! Radiete s nama
na ruenju svoga sveta! Hvala vam.
Umorni, promukli glas je uutao i samo se ulo otegnuto
huanje slino umu maina ili mora. Halo, halo, ljudi, uo
se opet kretavi glas, sad emo vam prenositi zabavnu muziku
s vaih gramofonskih ploa. Na redu je Mar Tritona iz bogato
opremljenog filma Posejdon.
Novine su, razume se, ovaj noni proglas okarakterisale kao
grubu i neumesnu alu neke divlje radio-stanice; no, i pored
toga, milioni ljudi su idue noi oekivali kraj svojih radio-
aparata hoe li opet progovoriti onaj strani, vatreni, kretavi
glas. Javio se tano u jedan as uz pratnju otegnutog i
zapljuskujueg huanja. Good evening, you people
93
,
zakreketao je veselo. Najpre emo vam odsvirati s gramofonske

93
Dobro vee, ljudi
ploe Salamander-Dance iz vae operete, Galatea. Kad se
zavrila buna i bestidna muzika, odjeknuo je opet onaj strani
i nekako radosni kreket. Halo, ljudi! Upravo je torpedovana
britanska topovnjaa Erebus jer je na Atlantskom okeanu
htela da uniti nau radio-stanicu. Posada se podavila. Halo,
pozivamo ka zvuniku britansku vladu. Brod Aminhatep, luka
Port Said, usprotivio se da u naoj luci Makalahu preda
porueni eksploziv. Kau da je dobio nareenje da obustavi
dalju isporuku eksploziva. Brod je, razume se, potopljen.
Savetujemo britanskoj vladi da tu naredbu do sutra u podne
opozove putem radija inae e brodovi Vinipeg, Manitoba,
Ontario i Kvebek, koji natovareni itaricama plove iz Kanade
za Liverpul, biti potopljeni. Halo, pozivamo k zvuniku
francusku vladu. Opozovite krstarice koje plove prema
Senegambiji. Potrebno nam je da tamo jo proirimo
novostvoreni zaliv. Chief Salamaner je naredio da obema
vladama izjavim njegovu nepokolebljivu elju da s njima
uspostavi to prijateljskiji odnos. Kraj vesti. Sad emo s
gramofonske ploe prenositi vau pesmu Salamandria', valse
erotique.
Sutradan posle podne, jugozapadno od Mizen Hida,
potopljeni su brodovi Vinipeg, Manitoba, Ontario i
Kvebek. Svetom je zavladao talas uasa. Uvee je BBC (bi-bi-
si) objavio da je vlada Njegovog Velianstva zabranila isporuku
Dadevnjacima svake hrane, hemijskih proizvoda, orua,
oruja i metala. U jedan as po ponoi zakretao je na radiju
razjaren glas: Hallo, hallo, hallo, Chief Salamander speaking!
Halo, Chief Salamander is going to speak! Tada se javi umoran,
promukao, razjaren glas: Halo, ljudi! Halo, ljudi! Halo, ljudi!
Mislile li da emo dopustiti da nas umorite glau! Ostavite se
vaih gluposti! Ma ta vi preuzeli, okrenue se protiv vas! U
ime svih Dadevnjaka sveta pozivam Veliku Britaniju! Od ovog
asa objavljujemo neogranienu blokadu Britanskih ostrva,
izuzev Slobodne Drave Irske. Zatvaram kanal Laman!
Zatvaram Suecki kanal! Zatvaram Gibraltarski moreuz za sve
brodove! Sve britanske luke su zatvorene. Svi britanski brodovi,
u bilo kom moru, bie torpedovani! Halo, pozivam Nemaku!
Desetostruko poveavam narudbinu eksploziva. aljite odmah
loco glavni depo Skagerak. Halo, pozivam Francusku! Hitno
isporuite naruena torpeda u podmorske forove C 3, BFF i
Quest 5, Halo, ljudi! Upozoravam vas ako nam ograniite
isporuke hrane, uzeu je sam iz vaih brodova! Ponovo vas
opominjem! Umorni glas se pretvarao u utavo, jedva
razumljivo krkljanje. HaIo, pozivam Italiju. Pripremite se za
evakuaciju podruja Venecija Padova Udine. Ljudi!
Opominjem vas poslednji put! Ve je dosta vaih besmislica!
Nastala je duga pauza za vreme koje je hualo kao crno i
ledeno more. A tada opet progovori veseli i kretavi glas: Sada
emo vam s vaih gramofonskih ploa zasvirati poslednji uspeh
Triton-Trot.
9. KONFERENCIJA U VADUCU

Bio je to udan rat ako se to uopte i moe nazvati ratom
jer nije postojala nikakva dadevnjaka drava, ni priznata
dadevnjaka vlada kojoj bi se zvanino moglo objaviti
neprijateljstvo. Prva drava koja se sa Salamanderima nala u
zaraenom stanju bila je Velika Britanija. Dadevnjaci su
odmah, u prvim asovima sukoba, potopili gotovo sve njene
lae ukotvljene u lukama; to se nije moglo nikako spreiti.
Samo brodovi na otvorenom moru bili su tog trenutka relativno
sigurni ukoliko su krstarili na veim dubinama; na taj nain
spasao se jedan deo britanske ratne mornarice, koja je probila
dadevnjaku blokadu na Malti i koncentrisala se na dubinama
Jonskog mora; ali i te jedinice brzo su pronalazile male
dadevnjake podmornice i jednu za drugom ih potapale. Za
est nedelja Velika Britanija je izgubila etiri petine svoje
celokupne brodske tonae.
Don Bul je jo jednom u istoriji mogao da ispolji svoju
uvenu tvrdoglavost. Vlada Njegovog Velianstva nije s
Dadevnjacima pregovarala, pa nije ni povukla zabranu
isporuka. Britanski dentlmen izjavio je u ime celog naroda
engleski premijer ivotinje titi, ali s njima ne pregovara.
Ve nekoliko nedelja kasnije na Britanskim ostrvima se osetio
nedostatak hrane. Samo su deca dobijala dnevno komadi
hleba i nekoliko kaiica aja ili mleka; britanski narod je to s
besprimernom hrabrou podnosio, pa i onda kad je pao toliko
nisko da je pojeo sve svoje trkake konje. Princ od Velsa je
sopstvenom rukom zaorao prvu brazdu na igralitu Rojal Golf
kluba da bi tamo za londonska sirotita gajili argarepu. Na
teniskim igralitima u Vimbldonu posaen je krompir, na
trkalitu u Askotu bila je posejana penica. Podneemo sve, pa
i najvee rtve, uveravao je Parlament voa konzervativaci, ali
britansku ast neemo izdati.
Poto je blokada britanskih morskih obala bila potpuna,
Engleskoj je preostao samo jedan slobodan put za snabdevanje
i vezu s kolonijama, i to, razume se, vazduhom. Potrebno nam
je sto hiljada aviona, izjavljivao je ministar vazduhoplovstva, i
sve to je imalo ruke i noge stavilo se u slubu te parole; vrene
su grozniave pripreme za proizvodnju hiljadu aviona dnevno.
Ali tada su vlade ostalih evropskih sila istupile otro protiv
krenja ravnotee u avijaciji; britanska vlada morala je da
odstupi od svog vazduhoplovnog programa i da se obavee da
nee sagraditi vie od dvadeset hiljada aviona, i to u toku pet
godina. Dakle nije preostalo drugo nego i dalje gladovati ili
platiti basnoslovnu cenu za hranu koja je prenoena avionima
drugih drava; funta hleba stajala je deset ilinga, par pacova
jednu gvineju (dvadeset i jedan iling)., a kutijica kavijara
dvadeset pet funti sterlinga. Bilo je to zlatno doba za
kontinentalnu trgovinu, industriju i poljoprivredu. Poto je
ratna mornarica jo u poetku izbaena iz stroja, vojne
operacije protiv Dadevnjaka vrene su samo na kopnu i iz
vazduha. Kopnena armija pucala je iz topova i mitraljeza u
vodu, ne priinivi izgleda Salamanderima velike gubitke; neto
uspenije su bile avionske bombe bacane u more. Dadevnjaci
su uzvraali paljbom iz podmorskih topova na britanske luke
koje su pretvorili u gomile ruevina. Sa ua Temze gaali su i
London; tada je vrhovna komanda uinila pokuaj da
Dadevnjake otruje bakterijama, petroleumom i luinama koje
su sipali u Temzu i u neke druge morske zalive. Na to su
Dadevnjaci odgovorili putanjem na englesku obalu talasa
bojnih otrova u duini od sto dvadeset kilometara. Bilo je to
samo primera radi, ali dovoljno; britanska vlada je prvi put u
istoriji bila prinuena da zatrai intervenciju ostalih sila,
pozivajui se na zabranu ratovanja bojnim otrovima.
Sledee noi preko radija je odjeknuo promukli, ljutiti, teki
glas Chief Salamandera: Halo, ljudi! Neka Engleska ne ini
gluposti! Ako nam budete trovali vodu, mi emo vama trovati
vazduh. Mi samo koristimo vae sopstveno oruje. Nismo
nikakvi varvari, ne elimo da ratujemo s ljudima. Ne traimo
nita drugo sem da moemo iveti. Nudimo vam mir.
Liferovaete nam svoje proizvode i prodaete nam svoje kopno.
Voljni smo da vam dobro platimo; nudimo vam vie nego mir;
nudimo vam trgovinu; nudimo vam zlato za vau zemlju. Halo,
pozivam vladu Velike Britanije. Javite mi vau cenu za juni
deo Linkolnajra kod zaliva Uo. Dajem vam tri dana na
razmiljanje. Za to vreme obustavljam sva neprijateljstva, sem
blokade.
U tom trenutku na engleskoj obali prestala je da tutnji
podmorska kanonada. Uutali su i topovi na kopnu. Bila je to
udna, gotovo jeziva tiina. Britanska vlada je u Parlamentu
izjavila da s Dadevnjacima ne namerava da pregovara.
Stanovnici kraj zaliva Uo i Lejn Dip upozoreni su da verovatno
predstoji veliki napad Dadevnjaka i da bi bolje bilo evakuisati
obalu i odseliti se u unutranjost zemlje; ali pripremljeni
vozovi, automobili i autobusi odvezli su samo decu i neto
ena. Mukarci su svi ostali u mestu, prosto im nije ilo u
glavu da bi Englez mogao da izgubi svoje tle. Minut nakon
isteka trodnevnog primirja odjeknuo je prvi pucanj; to je bio
hitac iz engleskog topa koji je ispalio Lojal Nort Lankair
Rediment, svirajui pri tom pukovski mar Crvena rua.
Zatim je zagrmela strahovita eksplozija. Ue reke Nen
potopljeno je sve do Uosbeka i preplavljeno morem iz zaliva
Uo. Pored ostalih, u vodi je nestala i uvena ruevina Uisbek
Ejbej, Holand Kasti, gostionica Kod ura i Adaje, i druga
znamenita mesta.
Sledeeg dana britanska vlada je na postavljeno pitanje u
Parlamentu saoptila da je s vojnike strane sve pripremljeno
za odbranu britanske obale; da nisu iskljueni dalji i daleko
jai napadi na britansko tle, ali da vlada Njegovog Velianstva
ipak ne moe da pregovara s neprijateljem koji ne tedi civilno
stanovnitvo, pa ni ene (odobravanje). Danas vie nije u
pitanju sudbina Engleske, nego celog civilizovanog sveta. Velika
Britanija je voljna da razmotri meunarodne garancije za
ogranienje stranih i varvarskih napada koji ugroavaju samo
oveanstvo.
Nekoliko nedelja posle toga u Vaducu se sastala svetska
konferencija drava,
Bilo je to u Vaducu jer u Visokim Alpima nije bilo opasnosti
od Dadevnjaka, a tamo se ve ranije sklonila veina imunih i
drutveno istaknutih ljudi iz primorskih zemalja. Konferencija
je, prema optem priznanju, energino pristupila reavanju
svih aktuelnih svetskih problema. Pre svega, sve zemlje
(ukljuujui vajcarsku, Abisiniju, Avganistan, Boliviju i druge
kontinentalne drave) principijelno su odbile da priznaju
Dadevnjake za samostalnu ratnu silu, uglavnom stoga to bi
se onda i njihovi Salamanderi mogli smatrati kao pripadnici
dadevnjake drave; nije iskljueno da bi tako priznata
dadevnjaka drava elela da ima dravni suverenitet nad
svim vodama i obalama gde ive Dadevnjaci. Stoga je pravno i
praktino Salamanderima nemogue objaviti rat ili na njih
vrtiti kakav drugi meunarodni pritisak; svaka drava ima
pravo da istupi samo protiv svojih Dadevnjaka; to je njena
isto unutranja stvar. Zato ne moe biti ni govora o
kolektivnom diplomatskom ili vojnom koraku protiv
Dadevnjaka. Dravama koje su Dadevnjaci napali moe se
pruiti meunarodna pomo samo na taj nain to e im se
odobriti inostrani zajmovi za uspenu odbranu.
Na to je Engleska predloila da se sve drave bar obaveu da
e prestati Dadevnjacima da alju oruje i eksploziv. Posle
temeljnog razmatranja predlog je odbaen, prvo stoga to je tu
obavezu ve prihvatila londonska konvencija; drugo, nijednoj
dravi se ne moe zabraniti da svojim Dadevnjacima prua
samo za linu upotrebu tehniku opremu i oruje za
odbranu sopstvenih obala; tree, pomorskim dravama je,
razumljivo, stalo do odravanja dobrih odnosa sa
stanovnicima mora i zato smatraju umesnim da se
privremeno uzdre od svih mera koje bi Dadevnjaci mogli
osetiti kao represivne; pa ipak, sve drave su voljne da obeaju
da e oruje i eksploziv isporuivati i dravama koje napadnu
Salamanderi.
U poverljivim razgovorima prihvaen je kolumbijski predlog
da se s Dadevnjacima otponu bar nezvanini pregovori. Chief
Salamaner bie pozvan da na konferenciju poalje svoje
opunomoenike. Predstavnik Velike Britanije je protiv toga
otro protestovao, odbijajui da zaseda zajedno s
Dadevnjacima; meutim, konano se zadovoljio time da
privremeno, iz zdravstvenih razloga, otputuje, u Engadin. Te
noi je preko dravnih signalnih sistema svih primorskih sila
poslan poziv Njegovoj Ekselenciji, gospodinu Chief
Salamanderu da imenuje svoje predstavnike i da ih poalje u
Vaduc. Promuklo im je odgovoreno: Da, ovog puta emo jo
doi k vama; ubudue e vai delegati doi k meni u vodu. Uz
to jo slubeno obavetenje: Opunomoeni predstavnici
Dadevnjaka doi e prekosutra uvee, orijent-ekspresom,
stanica Buks.
U najveoj brzini vrile su se sve pripreme za dolazak
Dadevnjaka; pripremljena su najluksuznija kupatila u
Vaducu, a specijalnim vozom u cisternama je dovezena morska
voda u kade za Dadevnjake. Uvee je na stanici u Buksu
trebalo da bude samo takozvani nezvanini doek; doli su
sqmo sekretari delegacija, predstavnici mesnih vlasti i oko
dvesta novinara, fotoreportera i filmskih snimatelja. Tano u 6
asova i 25 minuta uao je u stanicu orijent-ekspres. Iz
salonskih kola na crveni tepih stupila su tri visoka, elegantna
gospodina, a za njima nekoliko besprekornih, prevejanih
sekretara s tekim tanama. A gde su Dadevnjaci? upita
neko prigueno. Dve ili tri zvanine linosti koraknue
nesigurno u susret onoj trojici gospode; ali tad prvi od ovih
prigueno i brzo ree: Mi smo dadevnjaka delegacija. Ja sam
profesor dr Van Dot iz Haga, Maitre Roso Kasteli, advokat iz
Pariza, Doktor Manoel Karvalho, advokat iz Lisabona. Gospoda
su se klanjala i predstavljala. Pa vi niste Dadevnjaci,
uzdahnu francuski sekretar. Razume se da nismo'', ree dr
Roso Kasteli. Mi smo njihovi advokati. Pardon, ova gospoda
moda ele da snimaju? Na to su nasmejanu dadevnjaku
delegaciju ustro snimali i fotografisali. I prisutni sekretari
delegacija izraavali su svoje zadovoljstvo. Ipak je to od tih
Dadevnjaka razumno i pristojno to su ljude poslali kao svoje
zastupnike. S ljudima se pre moe pregovarati. A glavno,
otpadaju izvrsne neprijatne drutvene nedoumice. Jo iste noi
je s dadevnjakom delegacijom drano prvo veanje. Na
dnevnom redu je bilo pitanje kako da se to bre uspostavi mir
izmeu Dadevnjaka i Velike Britanije. Za re se javio profesor
Van Dot. Nema sumnje, ree, da je Velika Britanija napala
Dadevnjake; britanska topovnjaa Erebus napala je na
otvorenom moru brod s radio-stanicom Dadevnjaka; britanski
admiralitet je prekinuo normalne trgovinske veze s
Dadevnjacima time to je zabranio da brod Amenhoter
istovari naruenu koliinu eksploziva; tree, britanska vlada je
svojom zabranom bilo kakvih liferacija otpoela blokadu
Salamandera. Dadevnjaci se na te neprijateljske postupke
nisu mogli aliti ni u Hagu, jer im londonska konvencija nije
dozvolila pravo albe, niti pak u enevi, jer nisu lanovi
Drutva naroda; nije im, dakle, preostalo nita drugo nego da
pribegnu samoodbrani. Uprkos tome Chief Salamander voljan
je da obustavi ratne operacije, ali uz sledee ulove: 1. Da se
Velika Britanija izvini Dadevnjacima za napred navedene
nepravde; 2. Da opozove sve zabrane liferovanja
Dadevnjacima; 3. Da se kao oteta bez naknade
Salamanderima ustupi dolina poreja u Pendabu da tamo
izgrade nove obale i morske zalive. Zatim je predsednik
konferencije izjavio da e te uslove saoptiti svome potovanom
prijatelju, predsedniku Velike Britanije, koji je trenutno
odsutan; ali nije prikrio svoju bojazan da e ti uslovi biti teko
prihvatljivi; pa ipak, postoji nada da oni budu polazna taka za
dalje pregovore.
Nakon toga je dola na red optuba Francuske povodom
senegambijske obale, koju su Dadevnjaci digli u vazduh,
zadirui na taj nain u francusko kolonijalno carstvo. Za re se
javio predstavnik Dadevnjaka, uveni pariki advokat dr
ilijen Roso Kasteli. Dokaite to, rekao je. Svetski kapaciteti u
oblasti seizmografije izjavljuju da je zemljotres u Senegambiji
bio vulkanskog porekla i da je u vezi s nekadanjom aktivnom
delatnou vulkana Piko, na ostrvu Fogo. Ovde su uzviknu
dr Roso Kasteli udarajui dlanom o svoj dosije. njihova
nauna miljenja. Molim vas, imate li dokaze da je zemljotres u
Senegambiji nastao dejstvom mojih klijenata? ekam na njih!
Belgijski delegat Kro: Va Chief Salamander je sam izjavio da
su to uinili Dadevnjaci!
Profesor Van Dot: Njegova izjava bila je nezvanina.
G. Roso Kasteli: Opunomoeni smo da pomenutu izjavu
demantujemo. Zahtevam da se sasluaju tehniki strunjaci da
li je mogue vetakim putem prouzrokovati u zemljinoj kori
pukotinu dugu ezdeset i sedam km. Predlaem da nam izvedu
praktian eksperiment istog obima. Ukoliko takvih dokaza
nema, gospodo, onda emo govoriti o vulkanskom dejstvu. No i
pored toga Chief Salamander je voljan da od francuske vlade
otkupi morski zaliv koji se nainio u senegambijskoj pukotini i
podesan je za osnivanje dadevnjakog naselja. Opunomoeni
smo da se s francuskom vladom sporazumemo o ceni.
Francuski delegat, ministar Deval: Ako u, tome treba da
vidimo naknadu za priinjenu tetu, moemo o tome da
pregovaramo.
Dr Roso Kasteli: Vrlo dobro. Meutim, vlada Dadevnjaka
zahteva da odgovarajui kupoprodajni ugovor obuhvati i
podruje Land od ua ironde do Bajone, u povrini od est
hiljada sedam stotina dvadeset kvadratnih kilometara. Drugim
reima, dadevnjaka vlada je voljna da od Francuske otkupi i
taj njen juni deo.
Ministar Deval (roen u Bajoni, poslanik za Bajonu): Da Vai
Salamanderi od jednog dela Francuske naine morsko dno?
Nikada! Nikada!
Dr Roso Kasteli: Gospodine, Francuska e zaaliti zbog ovih
rei. Danas se jo govorilo o kupoprodajnoj ceni.
Posle ovog zasedanje je bilo prekinuto.
Na sledeem sastanku predmet razgovora bio je veliki
meunarodni predlog upuen Dadevnjacima: da umesto
nedopustivog oteivanja starih, gusto naseljenih kopna, grade
sebi nove obale i ostrva; u tom sluaju zagarantovae im se
obilan kredit; nova kopna i ostrva bie, zatim, priznata kao
njihova samostalna i suverena dravna podruja.
Dr Manoel Karvalho, slavni lisabonski pravnik, zahvalio se
na tom predlogu koji e preneti dadevnjakoj vladi; meutim,
svako dete e shvatiti, rekao je, da je graditi nova kopna daleko
sporije i napornije nego ruiti stare zemlje. Naim klijentima su
u najkraem vremenu potrebne nove obale i zalivi; to je za njih
ivotno pitanje. Za oveanstvo bi bolje bilo da prihvati
plemenitu ponudu Chief Salamandera koji je danas jo voljan
da od ljudi kupi svet umesto da ga osvoji silom. Nai klijenti su
pronali nain kako da iz morske vode dobijaju zlato; prema
tome, raspolau gotovo neogranienim sredstvima, te vam
mogu va svet dobro, pa ak i sjajno platiti. Raunajte s tim da
e za njih tokom vremena cena svetu padati, naroito ako
nastanu, kako se moe predvideti, dalje vulkanske ili tektonske
katastrofe, mnogo obimnije nego one iji smo svedoci bili i
smanji li se time u velikoj meri povrina kontinenata. Danas je
jo mogue prodati svet u itavom njegovom obimu; a kada od
njega nad morskom povrinom ostanu samo krajici planina,
niko vam za njih ni pare nee dati. Dodue, ja sam ovde
predstavnik i pravni savetnik Dadevnjaka, uzviknuo je dr
Karvalho, i moram da branim njihove interese; ali sam,
gospodo, ovek kao i vi i dobro ljudi mi lei na srcu ne manje
nego vama. Zato Vam savetujem, ne, zaklinjem vas: prodajte
kopna dok nije kasno! Moete ih prodati u celini ili ih
rasprodavati pojedinano po zemljama. Chief Salamander, ije
je velikoduno i moderno miljenje danas ve svakom poznato,
obavezuje se da e prilikom buduih nunih promena zemljine
povrine koliko god je mogue tedeti ljudske ivote; potapanje
kopna vrie se postepeno, tako da ne doe o panike ili do
neeljenih katastrofa. Opunomoeni smo da pregovore
otponemo sa slavnom svetskom konferencijom kao celinom ili
s pojedinim dravama. Prisustvo tako istaknutih pravnika kao
sto je profesor Van Dot ili gospodin ilijen Roso Kasteli moe
vam biti garancija da emo, pored pravednih interesa naih
klijenata, Dadevnjaka, rame uz rame s vama braniti ono to
nam je svima najdrae: ljudsku kulturu i dobro celog
oveanstva.
U donekle potitenoj atmosferi stavljen je na dnevni red
sledei predlog; da se Salamanderima ustupi srednja Kina da je
potope; Dadevnjaci bi se za to obavezali da e za veita
vremena garantovati obale evropskih drava i njihovih naselja.
Dr Roso Kasteli: Na veita vremena to je malo dugo. Da
bude, recimo, na dvanaest godina.
Profesor Van Dot: Srednja Kina, to je dosta malo. Recimo,
provincije Nganhuej, Honan, Kiangsu, i-li i Feng-tien.
Japanski predstavnik protestovao je zbog ustupanja
provincije Feng-tien koja lei u japanskoj interesnoj sferi.
Kineski delegat uzima re, ali ga je, na alost, nemogue
razumeti. U sali za pregovore vlada sve vei nemir; ve je jedan
as po ponoi.
Tog trenutka u salu ulazi sekretar italijanske delegacije i
neto ape na uho italijanskom predstavniku, grofu Tostiju.
Grof Tosti bledi, ustaje i, ne obazirui se na to to kineski
delegat dr Ti i dalje govori, promuklo uzvikuje: Gospodine
predsednie, molim za re. Upravo je stigla vest da su
Dadevnjaci potopili deo nae venecijanske provincije u pravcu
prema Portogruaru.
Nastade jeziva tiina; samo je kineski delegat govorio i dalje.
Chief Salamaner vas je ve davno opominjao, gunao je
dr Karvalho.
Profesor Van Dot se nestrpljivo pokrenu i podie ruku.
Gospodine predsednie, moda bismo se mogli vratiti na stvar.
Na dnevnom redu je provincija Feng-tien. Opunomoeni smo
da za nju japanskoj vladi ponudimo odtetu u zlatu. Dalje se
postavlja pitanje ta zainteresovane drave daju naim
klijentima za uklanjanje Kine.
Tog trenutka su noni radio-amateri sluali dadevnjaki
radio. Upravo ste s gramofonskih ploa sluali Barkaroluiz
Hofmanovih pria, kretao je spiker. Halo, halo, sad vas
povezujemo s italijanskom Venecijom.
Zatim se ulo samo crno i beskrajno huanje slino umu
kad voda nadolazi.
10. GOSPODIN POVONDRA PRIMA STVAR NA SEBE

Ko bi rekao da je toliko vode i toliko godina proteklo! Pa ni
na gospodin Povondra nije vie vratar u kui G.H. Bondija;
sada je to, da tako kaemo, potovan starac koji u miru moe
da uiva plodove svog dugog i zaslunog ivota u vidu male
penzijice; ali kako bi tih nekoliko stotina bilo dovoljno na tu
ratnu skupou! Jo je dobro to ovek pokatkad uhvati poneku
ribicu; sedi u amcu s prutom u ruci i gleda koliko li te vode
za dan protee i otkuda je se toliko nakupi? Ponekad se na
udicu uhvati kesega, ponekad je to grge; uopte, tih riba je
sad nekako vie, valjda zato to su reke danas podosta krae.
Ono grge nije rav; dodue, u njemu su same kosti, ali meso
ima pomalo ukus badema. A ena ume da ih pripremi.
Gospodin Povondra i ne zna da mu ena pod njegove grgee
obino loi one iseke iz novina koje je on nekada sakupljao i
sreivao. Istina, gospodin Povondra je kad je otiao u penziju
ostavio to sakupljanje; zato je napravio akvarijum u kome je,
pored zlatnih arania gajio male mrmoljke i salamandre; po
itave sate ih je posmatrao kako nepomino lee u vodi ili puu
uz obalu koju im je nainio od kamenia; zatim bi vrteo
glavom i govorio: eno, ko bi to za njih rekao! Ali ovek ne
moe da izdri samo da gleda; stoga se gospodin Povondra dao
na pecanje. ta da se radi, mukarci uvek moraju neim da se
bave misli blagonaklono gospoa Povondra. Bolje to nego da
ide u kafanu i da bistri politiku.
Zaista je mnogo, ba mnogo te vode proteklo. Pa ni Frantiek
nije vie ak koji ui zemljopis, ni mladi koji cepa arape
trei za zemaljskim tatinama. Ve je i taj Frantiek stariji
gospodin; hvala Bogu, nii inovnik je na poti ipak je
neemu koristilo to to je tako savesno uio zemljopis. I ve
poinje da biva pametniji misli gospodin Povondra i svojim
amcem se sputa malo nie pod most Legija. Pa on e danas
doi do mene, nedelja je i ne radi. Uzeu ga u amac i poi
emo gore ka vrhu Streljakog ostrva; tamo ribe bolje grizu; a
Frantiek e mi ispriati ta ima u novinama. A onda emo
kui, na Viehrad, a snaha e nam dovesti oba deteta . . .
Gospodin Povondra se za trenutak predade spokojnom
blaenstvu dedice. Pa, za godinu dana Marenka e ve u kolu
i raduje se tome; a mali Frantiek, to jest unuk, teak je ve
trideset kilograma. Gospodin Povondra ima snano, duboko
oseanje da je ipak sve u potpunom i dobrom redu.
Gle, tamo kraj vode sin ve eka i mae rukom. Gospodin
Povondra zavesla amcem ka obali. Dobro da si ve stigao
ree prekorno. Pazi da ne padne u vodu!
Grizu li? upita sin.
Slabo, mrmlja, stari. Idemo gore, zar ne?
Lepo je nedeljno popodne; jo nije vreme kad one budale i
bitange jure kui s fudbala i s drugih slinih gluposti. Prag je
pust i miran; ono nekoliko ljudi to se mota po obali i po mostu
ne uri se i koraa pristojno i dostojanstveno. To su bolji i
pametni ljudi koji se ne sakupljaju u gomilice i ne podsmevaju
vltavskim pecaima. Tata-Povondru ponovo obuzima ono dobro
i duboko obeanje reda.
Pa, ta ima u tim novinama? Upita s oinskom
strogou.
Gotovo nita, tata, kae sin. Samo ovde proitah da se ti
Dadevnjaci ve probijaju sve do iza Drezdena. ,
To znai, dakle, Nemac je gotov, konstatuje stari gospodin.
Zna, Franjo, ti Nemci, jako je to udan narod bio. Kulturan,
ali udan. Ja sam poznavao jednog Nemca, bio je ofer u jednoj
fabrici; a bio je to tako grub ovek, taj Nemac. Ali kola je drao
u redu to je pravo pravo je; Eto vidi, i Nemaka je ve
nestala s mape sveta, premiljao je gospodin Povondra. A
kakav je dar-mar ranije pravila! To je bilo strano: samo vojska
i rat. Pa dabogme, tim Dadevnjacima ni Nemci nisu dorasli!
Da, da, ja te Dadevnjake znam. Sea li se kako sam ti ih
pokazivao kad si jo bi ovako mali?
Tata, pazite, ree sin. Riba vam grize.
To je samo mrena! mrmljao je stari gospodin i povue
udicu. Tako, dakle, i Nemaka, razmiljao je. Pa da, ovek se
vie niemu ne udi. Koliko je pre bilo vike kad su Dadevnjaci
potopili neku zemlju! Makar to bila samo Mesopotamija, ili
Kina, novine su bile pune toga. Danas se to vie ne uzima tako,
rezonovao je melanholino Povondra, lagano trepui nad
svojom udicom. ovek se navikne, ta da se radi. Kod nas toga
nema, pa ta; samo da nije tolika skupoa! Na primer, koliko
danas trae za tu kafu? Istina, i taj Brazil je ve nestao u
talasima. Ipak, samo se u trgovini oseti kad se neki deo sveta
potopi!
uni gospodina Povondre poigrava na lakim talasiima. ta
su sve ti Dadevnjaci poplavili morem, prisea se stari
gospodin. Ovo ovde je Egipat i Indija i Kina. I na Rusiju su se
usudili; a kako je to bila velika zemlja ta Rusija! Kad se
uzme da Crno more sad dosee ak gore do severnog polarnog
kruga, koliko je to samo vode! Pravo da kaemo, dosta su nam.
tog kopna oglodali! Jo je dobro to im to ide tako sporo!
Kae, javi se stari gospodin, da su ti Dadevnjaci ak kod
Drezdena?
esnaest kilometara od Drezdena. Znai da je gotovo cela
Saksonija pod vodom,
Jednom sam ja tamo bio s gospodinom Bondijem, ree tata
Povondra. Bila je to, Franjo, silno bogata zemlja; ali ako misli
da se tamo dobro jede to ne. Inae, to je bio vrlo dobar
narod, bolji nego Prusi. Kakvi, to se ne da ni uporediti.
Pa i Pruska je ve zbrisana.
Ne udim se, procedi stari gospodin, Ja Pruse ne volim.
Ali za Francuza je to dobro kad je Nemac zbrisan. Odahnue.
Ne mnogo, tata, primeti Franja. Onomad je bilo u
novinama da je i dobra treina Francuske ve pod vodom.
Da, uzdahnu stari gospodin. U nas, tj. kod gospodina
Bondija, bio je jedan Francuz, sluga, zvao se an. A taj ti je bio
enskaro da je to bila prosto sramota. Zna, to se sveti, takva
lakomislenost.
Ali, kau, da su deset kilometara od Pariza te Dadevnjake
potukli, saoptavao je sin Frantiek. Vele da su tamo imali
same lagune i da su ih digli u vazduh. Kau da su dva armijska
korpusa Dadevnjaka tamo razbili.
E, pa Francuz je dobar vojnik, struno je rezonovao
gospodin Povondra. Pa ni onaj an nije sve dozvoljavao. Ne
znam otkud to u njemu. Mirisao je kao drogerija, ali kad se
tukao onda se tukao. No, dva armijska korpusa Dadevnjaka
to je malo. Kad se samo setim, zamislio se stari gospodin,
ljudi su se protiv ljudi umeli bolje da bore. I nije to ni trajalo
tako dugo. S tim Dadevnjacima se to otee ve dvanaest
godina, i nikad nita, samo puka priprema pogodnijih pozicija.
Kakvi, za mojih mladih dana bile su to bitke! Ovde je bilo tri
miliona ljudi, i tamo tri miliona, pokazivao je stari gospodin
tako da se od toga amac zaljuljao, a onda, sto mu gromova,
jedni su na druge napadali. Ovo sada nije nikakav estiti
rat, ljutio se tata Povondra. Stalno samo neki betonski
bedemi, ali borbe na bajonet nema. Kakvi!
Kad se ljudi i Dadevnjaci ne mogu meusobno boriti,
branio je mladi Povondra moderni nain ratovanja. Vriti juri
bajonetom u vodu to ipak ne ide.
U tome i jeste stvar, mrmljao je gospodin Povondra
prezrivo. Oni se meusobno ne mogu valjano boriti. Ali pusti
ljude protiv ljudi pa e vide ti ta umeju. ta vi o ratu znate!
Samo da ne doe ak ovamo, ree sin Frantiek malo
neoekivano. Znate, kad ovek ima dece...
Kako to, ovamo, izusti stari gospodin nekako razdrae-no.
Misli, kao, ovamo u Prag?,
Uopte, k nama u eku, ree mladi Povondra zabrinuto.
Ja mislim, kad su Dadevnjaci ak kod Drezdena...
Ti, prevejanko, prekorevao ga je gospodin Povondra. Kako
bi ovamo dospeli? Preko naih planina!
Moda Labom, a zatim dalje Vltavom.
Tata Povondra ljutito frknu. Gle, molim te, Labom! To bi
mogli samo do Podmokla, ali dalje vie ne. Tamo su, brajko,
same stene. Ja sam tamo bio. Kojeta, Dadevnjaci ovamo ne
mogu, mi smo od njih sigurni. I u vajcarskoj mogu biti
sigurni, zna, u tome je ta divna prednost to mi nemamo
nikakvu morsku obalu. Ko danas ima more, nesrenik je.'
Ali kad sada more dopire ak do Drezdena,. . .
Tamo su Nemci, izjavi stari gospodin odluno. To je
njihova stvar. Ali k nama Dadevnjaci ne mogu, to je jasno.
Najpre bi morali da uklone one stene; a nema pojma kakav bi
to bio posao!
Kakav posao, primeti natuteno mladi Povondra. Za to su
oni majstori! Valjda znate da su u Gvatemali uspeli da potope
itave planinske masive.
To je neto drugo, ree odluno stari gospodin. Ne govori
tako glupo, Franjo! To je bilo u Gvatemali, a ne kod nas. Ovde
su ipak druge prilike.
Mladi Povondra uzdahnu. Kako hoete, tata. Ali kad ovek
pomisli da su ti gadovi potopili ve oko petinu celokupnog
kopna ...
Kraj mora, tikvane jedan, ali drugde ne. Ti ne shvata tu
politiku. One drave to su kraj mora vode s njima rat, ali mi
ne. Mi smo neutralna drava, pa nam zato oni nita ne mogu.
Tako je to. I ne govori stalno jer nita neu upecati.
Nad vodom je bila tiina. Drvee na Streljakom ostrvu ve
je prualo duge i tanke senke na povrinu Vltave. Na mostu je
zvonio tramvaj, po obali su etale dadilje s kolicima i razumni,
sveano obueni ljudi.
Tata, uskliknu mladi Povondra gotovo kao dete.
ta je?
Nije li ono tamo som?
Gde?
Iz Vltave, ba pred Narodnim pozoritem, virila je iz vode
velika crna glava i polako se kretala uz vodu.
Je li to som? ponovio je Povondra junior.
Stari gospodin ispusti pecaljku. Ono? izusti, pokazujui
drhtavim prstom. Ono?
Crna glava ieze pod vodom.
To nije bio som, Franjo, ree stari gospodin nekakvim
tuim glasom. Hajdemo kui. To je kraj.
Kakav kraj?
Dadevnjak. Tako, ve su i ovde. Hajdemo kui, ponavljao
je, sklapajui nesigurnim rukama svoj pecaki pribor. To je,
dakle, kraj.
Vi drhtite, uplai se Franja. ta vam je?
Hajdemo kui, mucao je stari gospodin uzbueno, a brada
mu se alosno tresla. Meni je zima. Meni je zima. Samo nam je
to trebalo! Zna, to je kraj. Dakle, oni su ve tu. Doavola,
kako mi je hladno! Ja bih iao kui.
Mladi Povondra ga pogleda upitnim pogledom i dohvati
vesla. Tata, ja u vas odvesti, ree i on nekakvim tuim
glasom i snanim zamasima vesala potera amac ka ostrvu.
Pustite to, ja u ga ve privezati.
Zar je tako hladno, udio se stari gospodin cvokoui
zubima.
Tata, ja u vas pridravati. Samo hajdete, bodrio ga je
mladi ovek i uhvatio pod ruku. Ja mislim da ste se na toj vodi
prehladili. Ono je bio samo komad drveta.
Stari gospodin je drhtao kao list. Znam ja , komad
drveta. Meni e da pria! Ja znam najbolje ta su
Dadevnjaci. Ostavi!
Povondra junior uinio je ono to nije jo nikada u ivotu:
mahnuo je rukom taksiju. Na Viehrad, ree i ubaci oca u
kola. Tata, ja u vas odvesti. Ve je kasno.
Da, ve je kasno, cvokotao je tata Povondra. Jako kasno.
Ve je kraj, Franjo. To nije bio komad drveta. To su oni.
Kod kue je mladi Povondra mora oca skoro da ponese uz
stepenice. Raspremite postelju, majko, apnuo je u urbi na
vratima. Tatu moramo staviti u krevet, razboleo nam se.
Tako, i sad tata Povondra lei u perinama; nos mu nekako
udno stri na licu, a usne neto nerazumljivo preivaju i
mrmljaju; kako star izgleda, kako star izgleda! Sad se malo
umirio.
Je li vam bolje, oe?
elo nogu postelje mre i plae u kecelju mama Povondra;
snaha loi pe, a deca, Franja i Marenka, upiru iroke,
prestravljene oi u dedicu, kao da ga ne mogu da poznaju.
Tata, hoete li doktora?
Tata Povondra gleda decu i neto apue; najednom mu iz
oiju kanue suze.
elite li neto, tata?
Ja sam to, ja sam to, apue stari gospodin. Da zna da
sam ja za sve to kriv. Da onda nisam tog kapetana pustio
gospodinu Bondiju, sve se to ne bi dogodilo ...
Pa nita se nije dogodilo, tata, umirivao ga je mladi
Povondra.
Ti to ne razume, siktao je stari gospodin. Zna, ipak je to
kraj. Kraj sveta. Sad kad su tu Dadevnjaci i ovamo e doi
more. To sam ja uinio; nije trebalo tog kapetana pustiti
unutra... Jednom ljudi da saznaju ko je za sve to bio kriv.
Glupost, ree sin grubo. Tata, ne lupajte time glavu. To su
uinili svi ljudi. To su uinile drave, to je uinio kapital. Svi su
hteli da imaju to vie tih Dadevnjaka. Svi su na njima hteli
da zarade. I mi smo slali oruje i kojeta drugo ... Svi smo za to
krivi.
Tata Povondra se nemirno vrteo: Svuda je pre bilo more i
opet e biti. To je kraj sveta. Jednom mi je jedan gospodin
rekao da je i kod Praga bilo morsko dno . . . Ja mislim da su to
i tada uinili Dadevnjaci. Zna, nije trebalo tada da prijavim
tog kapetana. Neto mi je stalno govorilo: ne ini to, ali sam
ipak mislio, moda e mi taj kapetan dati napojnicu. A vidi,
nije dao. I tako ovek uzalud uniti ceo svet. Stari gospodin
gutao je neto kao suze. Ja znam, ja dobro znam da je s nama
svreno. Ja znam da sam to uinio ja.
Dedice, hoete li aja? upita ga saaljivo mlada gospoa
Povondra.
Ja bih samo hteo, uzdahnu stari gospodin, ja bih samo
hteo da mi ova deca to oproste.
11. AUTOR GOVORI SAM SA SOBOM

Ti e to tako da ostavi? javi se na tom mestu autorov
unutranji glas. -
A ta to? upita pisac pomalo nesigurno.
Pustie gospodina Povondru da tako umre?
Pa ja to ne inim rado, branio se autor, ali . . . Na kraju
krajeva gospodin Povondra je ve u godinama; recimo da mu je
prilino, preko sedamdeset.
I ti e ga pustiti da se tako psihiki mui? Nee mu rei
ni: dedice, pa nije tako zlo; svet nee propasti od Dadevnjaka i
oveanstvo e se spasti, samo jo priekajte i doiveete to?
Molim te, zar ne moe za njega nita da uini?
Pa, poslau mu doktora, predloi autor. Stari gospodin,
verovatno, ima nervnu groznicu; u tim godinama mogao bi,
dodue, od toga da dobije zapaljenje plua, ali moda e to, s
Bojom pomoi preiveti; moda e jo Marenku na kolenu
cupkati i ispitivati je ta je u koli uila. Radost u starosti;
neka stari gospodin jo ima radosti u starosti!
Lepe li radosti, podsmevao se unutranji glas. Pritiski-
vae to dete starim rukama k sebi i strahovati, ovee,
strahovati da e i ono jednom morati da bei pred bujicom vode
koja neumoljivo plavi ceo svet; u uasu e mrtiti svoje
nakostrene obrve i aputati: Marenko, to sam ja uradio, to
sam ja uradio, uj, hoe li zaista, da dozvoli da propadne
celo oveanstvo?
Autor se namrti. Ne pitaj me ta hou. Misli da se to od
moje volje ljudska kopna raspadaju u paramparad, misli da
sam ja eleo takav kraj? To je prosto logika dogaaja; zar ja
mogu na njih da utiem? inio sam to sam mogao;
blagovremeno sam opominjao ljude; onaj X, to sam, delimino,
bio ja. Propovedao sam: ne dajte Dadevnjacima oruje i
eksploziv, obustavite tu odvratnu trgovinu sa Salamanderima, i
tako dalje zna kako je sve ispalo. Svi su imali hiljadu
potpuno opravdanih ekonomskih i politikih protivrazloga zato
to ne ide. Ja nisam ni politiar, ni ekonomista; ja ih ipak ne
mogu ubeivati. ta da se radi svet e, verovatno, propasti i
utonuti; ali bar e se to dogoditi iz opte priznatih politikih i
ekonomskih razloga, bar e se to izvriti uz pomo nauke,
tehnike i javnog mnenja, s ulaganjem sveg ljudskog duha!
Nikakva to kosmika katastrofa nije ve su to samo isto
dravni, ekspanzionistiki, ekonomski i drugi razlozi. Protiv
toga se ne moe nita uiniti.
Unutranji glas za trenutak uuta. A nije li ti oveanstva
ao?
ekaj, ne tako brzo. Pa ne mora da izgine celo oveanstvo!
Dadevnjacima je potrebno samo vie obala da imaju gde da
stanuju i gde da polau jaja. Oni e, recimo, umesto povezanih
kontinenata, od te suve zemlje nainiti duge rezance da tih
obala bude to vie. Recimo da e se na tim uskim pojasevima
zemlje neki ljudi i odrati, zar ne? Oni e za Salamandere
izraivati metale i druge stvari. Zna, Dadevnjaci ipak ne
mogu da rade s vatrom!
Ljudi e, dakle, sluiti Dadevnjacima?
Hoe kad to tako eli da nazove. Radie prosto, kao i
sada, u fabrikama. Imae samo druge gospodare. Na kraju
krajeva, moda se i nee tako mnogo izmeniti.
A nije li ti ao oveanstva?
Zaboga, pusti me! ta da radim? Pa to su ljudi hteli; svi su
hteli da imaju Dadevnjake, htela ih je trgovina, industrija i
tehnika, hteli su ih dravnici i vojna gospoda. I mladi
Povondra je to govorio: svi smo mi za to odgovorni. Molim te,
kako mi ne bi bilo ao oveanstva! Ali najvie mi ga je bilo ao
kad sam video kako samo po svaku cenu srlja u tu propast.
ovek bi vriskao kad to gleda. Urlao bi i dizao obe ruke kao kad
bi ugledao kako voz ulazi na pogrean kolosek. Sad se to ne
moe vie zaustaviti! Dadevnjaci e se i dalje razmnoavati, i
dalje e ruiti stara kopna. Samo se seti kako je to dokazivao
Volf Majnert: ljudi moraju nainiti mesta Dadevnjacima; tek e
Salamanderi stvoriti srean, jedinstven i homogen svet.
Molim te, Volf Majnert! Volf Majnert je intelektualac! Da li si
ve naao neto tako uasno, ubistveno i besmisleno a da time
neki intelektualac nije eleo da preporodi svet? No, pusti to.
Zna li ta sad radi Marenka?
Marenka? Ona se, mislim, igra na Viehradu. Mora biti
mirna, rekoe joj, dedica spava. A ona ne zna ta bi i jako joj je
dosadno.
A ta radi?
Ne znam. Verovatno vrhom jezika pokuava da dosegne vrh
svoga nosa.
Eto vidi. I ti bi dopustio da doe neto kao novi potop
sveta?
Ma prestani jednom. Zar ja mogu uda da stvaram? Neka
bude to mora da bude! Neka stvari idu svojim neizbemm
tokom! I to je neto kao uteha da ono to se zbiva ispunjava
svoju nunost i svoj zakon.
Ne bi li se mogli ti Dadevnjaci nekako zaustaviti?
Ne bi. Suvie ih je. Mora im se nainiti mesta.
Zar ne bi mogli nekako da izumru? Recimo da naie na njih
nekakva bolest ili degeneracija
Suvie jevtino, brajko. A zato uvek Priroda da ispravlja ono
to su ljudi zamesili? Tako, dakle, ni ti vie ne veruje da e
sami sebi pomoi. Eto vidi, eto vidi; na kraju biste opet hteli
da se pouzdate u to da e vas neko ili neto spasti! Neto u ti
rei: zna li ko jo i sada, kad je ve petina Evrope potopljena,
liferuje Dadevnjacima eksploziv, torpeda i builice? Zna li ko
to tako grozniavo, danju i nou, radi u laboratorijama da nae
jo efikasnije maine i materije za ruenje sveta? Zna li ko
Dadevnjacima pozajmljuje novac, ko finansira ovaj kraj sveta,
sav taj novi potop?
Znam. Sve fabrike. Sve banke. Sve drave.
Eto vidi. Kad bi samo Dadevnjaci bili protiv ljudi, tu bi se i
moglo, moda, neto uiniti; ali ljudi protiv ljudi, to se, ovee,
ne moe zaustaviti.
. . . ekaj, ljudi protiv ljudi! Neto mi pade na pamet.
Moda bi se najzad mogli nai Dadevnjaci protiv
Dadevnjaka!
Dadevnjaci protiv Dadevnjaka? Kako to misli?
Na primer . . . kad je tih Salamandera suvie, mogli bi se
meusobno potui oko nekakvog komadia obale, oko
nekakvog zaliva ili tako neto; zatim e se ve meusobno boriti
za sve vee i vee obale, a na kraju bi se borili o obale celog
sveta, zar ne? Dadevnjaci protiv Dadevnjaka! ta misli, zar
ne bi to bila logika istorije?
. . . Ma ne, to ne ide. Dadevnjaci ne mogu da se bore jedni
protiv drugih. To je protiv prirode. Oni su ipak ista vrsta.
I ljudi su ista vrsta, ovee. A vidi, to im ne smeta; ista
vrsta a o ta se sve ne bore! ak vie ne ni za mesto na kome bi
iveli, ve za vlast, za presti, za liticaj, za slavu, za trite, i ta
ja znam za to jo! Zato i Salamanderi ne bi mogli izmeu sebe
da se bore, makar i o presti?
Zato bi to inili? Molim te, ta bi imali od toga?
Nita, sem to bi jedni privremeno imali vie obala i veu
vlast nego drugi. A vremenom bi se to opet okrenulo;
A zato da jedni imaju vie vlasti od drugih? T, svi su
jednaki, svi su Dadevnjaci; svi imaju isti kostur, jednako su
povratni i jednako proseni . . . Zato da se uzajamno ubijaju?
Molim te, u ime ega bi se meusobno borili?
Samo ti njih pusti, ve e se neto nai. Pogledaj, jedni ive
na zapadnoj, a drugi na istonoj obali: tui e se makar u ime
Zapada protiv Istoka. Ovde su evropski Salamanderi, a tamo
dole afriki; u tome i jeste taj avo najzad oni prvi nee hteti
da budu vie ono to su oni drugi! Pa ta, poi e da im to i
dokau u ime civilizacije, ekspanzije, ili ta ti ja znam ega;
uvek e se nai neki idejni ili politiki razlozi zbog kojih e
Dadevnjaci jedne obale biti prinueni da ubijaju Dadevnjake
druge obale. Salamanderi su civilizovani kao i mi; oni nee
oskudevati u ekspanzionistikim, ekonomskim, pravnim,
kulturnim i drugim argumentima.
A imaju oruje. Ne zaboravi da su sjajno naoruani.
Da, imaju silu oruja. Eto vidi! udo bi bilo da od ljudi ne
naue kako se stvara istorija!
ekaj. ekaj momenat! (Autor skoi i stade etati po radnoj
sobi.) Istina, bio bi u tome neki avo kad to ne bi umeli. Ja to
ve vidim! Dovoljno je da se pogleda na mapu sveta! Doavola,
gde postoji neka mapa sveta!
Ja je vidim!
Pa dobro. Tu ti je Atlantski okean sa Sredozemnim i
Severnim morem. Ovde je Evropa, tamo Amerika. Eto, ovde
je kolevka kulture i moderne civilizacije. Ovde je negde
potopljena stara Atlantida.
A sad tamo Dadevnjaci potapaju novu Atlantidu.
Tako je. A tu ti je Tihi i Indijski okean; stari tajanstveni
Orijent, ovee! Kolevka oveanstva, kako se to kae. Ovde
negde istono od Afrike potopljena je mitska Lemurija. Tu je
Sumatra, a malo zapadnije od nje ...
. . . ostrvce Tana Masa. Kolevka Dadevnjaka.
Da. Tamo vlada King Salamander, duhovna glava
Dadevnjaka. Ovde jo ive tapa-boys kapetana Van Toha,
prvobitni tihookeanski, poludivlji Dadevnjaci. Prosto njihov
Orijent, razume? Ta cela oblast se sad zove Lemurija, dok je
ona druga, civilizovana, evropeizirana i amerikanizirana,
moderna i tehniki usavrena, Atlantida. Tamo je, dakle,
diktator Chief Salamander, veliki Osvaja, tehniar i vojnik,
Dingiskan dadevnjaki i ruilac kontinenata. Strana linost,
ovee.
(... uj, je li on zaista Dadevnjak?)
( . . . Ne, Chief Salamaner je ovek. Zove se, zapravo
Andreas Schultze, a za vreme svetskog rata bio je negde
narednik.)
(Tako!)
(Pa da. Tako ti je to.) Eto tu su Atlantida i Lemurija. Ta
podela ima svoje razloge geografske, administrativne,
kulturne.
. . . i nacionalne. Ne zaboravi na nacionalne razloge.
Lemurski Salamanderi govore pidin-ingli, dok atlantski
bazik-ingli.
Pa dobro. Tokom vremena prodiru atlantski Dadevnjaci
kroz bivi Suecki kanal u Indijski okean.
Prirodno. Klasini put na istok.
Tano. Nasuprot tome, lemurski Dadevnjaci probijaju se
pored rta Dobre Nade prema zapadnoj obali bive Afrike.
Naime, oni tvrde da Lemuriji pripada cela Afrika.
Prirodno.
Parola je Lemurija Lemurima! Dole sa strancima! i slino.
Izmeu lemurskih i atlantskih Dadevnjaka produbljuje se jaz
nepoverenja i nekakvog neprijateljstva. Neprijateljstva na ivot i
na smrt.
Ili od njih postaju narodi.
Da. Atlantski Dadevnjaci preziru lemurske i nazivaju ih
prljavim divljacima; Lemuri pak fanatino mrze atlantske
Dadevnjake i u njima vide imperijaliste, zapadne avole i
ruioce starog istog, prvobitnog Dadevnjatva. Chief
Salamaner trai koncesiju na lemurskim obalama, toboe u
interesu izvoza i civilizacije. Uzvieni starac King Salamaner,
iako nerado, mora da popusti; naime, slabije je naoruan. U
Tigridskom zalivu, nedaleko od nekadanjeg Bagdada, izbie
sukob: domoroci Lemuri napae atlantsku koncesiju i ubie
dva atlantska oficira, navodno zbog neke nacionalne uvrede.
Kao posledica toga, . . .
doi e do rata. Prirodno.
Da, doi e do svetskog rata Dadevnjaka protiv
Dadevnjaka.
U ime kulture i prava.
I u ime pravog Dadevnjatva. U ime narodne slave i
veliine. Parola je: Ili mi ili oni! Lemuri, naoruani malajskim i
joga bodeima, klae bez milosti atlantske uljeze; zato e
napredniji, evropski obrazovani, atlantski Dadevnjaci ubaciti
u lemurska mora hemijske otrove i kulture smrtonosnih
bakterija s takvim ratnim uspehom da e se od toga okuiti svi
okeani sveta.
More je zaraeno vetaki odgajenom kugom krga. I to je
kraj, ovee. Dadevnjaci e izginuti.
Svi?
Svi, do poslednjeg. Bie to izumrla vrsta. Od njih e se
sauvati samo onaj stari eningenski otisak Andriasa
Scheuchzerija,
A ta je s ljudima?
S ljudima? Ah, da, s ljudima. Pa oni e polako poeti da se
vraaju iz planina na obale onoga to ostane od kopna; ali
okeani e jo dugo smrdeti od raspadanja Dadevnjaka. Kopna
e opet polako da porastu nanosom reka; more e malo-pomalo
da se povlai i sve e skoro biti kao i pre. Nastae nova legenda
o potopu sveta koji je poslao Bog zbog grehova ljudskih. Bie i
pria o potopljenim mitskim zemljama koje su, navodno, bile
kolevka ljudske kulture; priae se, moda, bajke o nekoj
Engleskoj, ili Francuskoj, ili Nemakoj.
A zatim?
... Dalje vie ni ja ne znam.

Preveli:
I knjiga: Slobodanka Uroevi
II i III knjiga: Dragutin Mirkovi
BELEKA O PISCU

Karel apek (18901938), eki romansijer, pripoveda,
dramski pisac i esejista, roen je u gradu Male Svatonovice, u
lekarskoj porodici. Studirao je filozofiju u Pragu, Parizu i
Berlinu. Zbog slabog zdravlja nije uestvovao u prvom
svetskom ratu, nego je radio kao uitelj. Kasnije se zaposlio kao
novinar i to je, u neku ruku. ostao do kraja ivota (bio je
urednik prakog lista Lidove Noviny). U mladosti se sprijateljio
s Tomaom Masarikom, prvim predsednikom ehoslovake
Republike, koji mu je na fakultetu bio profesor, i razvijao se
pod njegovim uticajem. Drame R.U.R. (Rosumovi univerzalni
roboti) i Iz ivota insekata donele su mu 1920. evropsko
priznanje sugestivnom vizijom sila dezintegracije skrivenih
ispod povrine prividno mirnog i spokojnog ivota i kulture
Evrope. Romanima Fabrika apsolutnog (1922) i Krakatit (1924)
pokuao je da odgovori na pitanje kakvim se pretnjama izlae
ovek u doba razvijene nauke i materijalizma, snano
naglaavajui tezu da ljudska tenja da zagospodari svetom,
menjajui prirodni poredak stvari, moe da znai samoubistvo
oveanstva. I u podtekstu trilogije Hordubal (1933), Meteor
(1934) i Obian ivot (1934), pisane u slinom duhu, ispod
optimistikih teorija otkriva se dublja svest o ljudskom udesu i
oseanje krajnje rezigniranosti, koje se samo pojaalo usled
razvoja politike situaci je u Evropi. Pojava faizma i pretnje
kojima je njegova domovina bila izloena agresivnou Hitlerove
politike naveli su apeka da dramom Bela bolest (1937) iskae
svoj gorki protest. U drami Majka (1938) otiao je korak dalje
zalaui se za ideju da se individualna i nacionalna sloboda
moraju braniti orujem. Pored romana i drama apek je pisao
pripovetke (Raspee na raskru, Mune prie, Pripovetke iz
levog i desnog depa), putopise, eseje i reportae. Bio je najvie
prevoeni eki pisac modernog doba. Umro je u Pragu,
takorei ubijen posledicama Minhenskog sporazuma.