Dr Marina Simi

1
STUDIJE KULTURE POSLE KULTURE
(Jelena orevi, Postkultura: uvod u studije kulture, Beograd, Clio, 2009)
Knjiga Jelene orevi, Postkultura: uvod u studije kulture, izala je u edi-
ciji Agora, izdavake kue Clio i dobila Nagradu grada Beograda za najbolju
knjigu iz drutveno-humanistikih nauka u 2009. godini.
U ovom tekstu elim da ukratko opiem neke od glavnih smernica i dosti-
gnua ove knjige i osvrnem se na analizu samog koncepta kulture ponuenog
u ovoj knjizi. Neu, meutim, ulaziti u detaljan opis svih poglavlja ove knjige
(o tome vidi Simi 2009), ve pre elim da ukaem na teorijske implikacije
koje analiza postkulture, iznesena u ovoj knjizi, ima za studije kulture, ali i za
druge discipline koje na razliite naine upotrebljavaju pojam kulture.
Knjiga Postkultura: uvod u studije kulture, Jelene ordevi, donosi sve-
obuhvatan prikaz istorije studija kulture, kao i najaktuelnijih teorijskih kreta-
nja u okviru ove discipline. Knjiga ne nudi jednostavan, jednolinearan prikaz
kretanja teorijskih tumaenja kulture od Birmingemske kole do danas, vec
pokazuje sloene i esto kontradiktorne puteve razliitih tumaenja ovog poj-
ma, smetajui ih u jasan politiki i istorijski kontekst irih drutvenih kreta-
nja. Kritiki se osvrui na razliite savremene teorijske koncepte koji nose
prefks post, autorka objanjava da se pojam postkulture odnosi i na tuma-
enje kulture iz prizme savremenih teorija, i na raanje novog tipa kulture u
vremenu informatiko/tehnoloke revolucije i globalne ekspanzije multinaci-
onalnog kapitalizma (orevi 2009: 5). Drugim reima, terminom postkul-
tura oznaava se i odreeni tip socio-politikih promena i nain tumaenja tih
promena kroz razliite teorijske postavke, koje autorka razmatra u knjizi.
Detaljnije u se osvrnuti na koncept postkulture i predstaviti neke od
naina na koji je ovaj pojam tretiran u knjizi. Kako navodi Jelena orevi,
prefks post pre svega implicira pomak od klasinog shvatanja kulture i nje-
nog mesta u drutvu (ibid, 5). Dva uobiajena shvatanja kulture kao, s jedne
strane, sfere posebne vrednosti u smislu u kojem je Rejmond Vilijams, na
primer, defnisao kulturu kao praksu i dela intelektualnih i posebno umet-
nikih aktivnosti (Williams 1983: 90), a, sa druge strane, kao nain ivota
1 Docentkinja, Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka. E-mail: marina.
simic@fpn.bg.ac.rs
482 FPN Godinjak 2010 VI DEO: Osvrti, prikazi, recenzije
odreenog naroda, odreenog perioda ili odreene drutvene grupe
2
(ibid,
90) ili, neto drugaijim jezikom reeno, kao celovite, jasno ograniene celine
koherentnog skupa karakteristika odreene grupe, potpuno su dekonstrui-
sana. Tako kultura, poput drugih holistikih pojmova modernizma, ijom
upotrebom je bilo mogue objasniti razliite drutvene pojave (ti pojmovi su
nacija, drava, drutvo, identitet), prestaje da bude analitiki upotrebljiva i u
teorijskom smislu nalazimo se u vreme posle kulture ili postkulture. U tom
smislu i studije kulture, kojima se Jelena orevi bavi u ovoj knjizi, jesu stu-
dije postkulture.
ta to u stvari znai? To znai naputanje ideje da je svet ljudskih razlika
konceptualizovan kao raznolikost meusobno odvojenih drutava ili drutve-
nih grupa od kojih svako drutvo ili drutvena grupa imaju/poseduju svoju
posebnu kulturu, odnosno posebnu potkulturu. Na slian nain to znai i na-
putanje ideje da je kultura sistem znaenja koje treba deifrovati ili proitati
da bi se otkrila jedinstvena dubinska znaenja koja oblikuju poimanje sveta ra-
zliitih drutava ili drutvenih grupa. Takva ideja kulture kao reda-poretka,
koji stoji iznad drutva poput Hobsovog Levijatana, spremna da se usprotivi
uvek prisutnim opasnostima haosa, ima dugu tradiciju u zapadnoevrospkoj
misli, bilo da je kultura zamiljena u funkcionalistikom kljuu kao neka vrsta
lepka koji dri drutvo na okupu (Dirkem), apstraktni kod koji omoguava
drutvenu komunikaciju (strukturalistiko stanovite), ili kao polje znaenja
koju dele lanovi neke grupe i koji omoguava razumevanje simbolikih ak-
cija (Veber, Gerc). U svim navedenim sluajevima koncept kulture je shvaen
kao sistem znaenja koji dele lanovi jedne grupe. Ovakvo shvatanje kulture,
koje jo uvek nekritiki dominira u mnogim disciplinama koje koriste koncept
kulture, pri emu im taj koncept nije i centralni istraivaki fokus, ozbiljno je
uzdrmano studijama kulture jo ezdesetih godina prolog veka. Jelena or-
evi navodi da su se sa studijama kulture, te sa marksistikom i feministi-
kom kritikom ezdesetih i sedamdesetih godina prolog veka, prouavaoci
kulture skoncentrisali na pitanja moi i dominacije i poeli da postavljaju pi-
tanja kako su napravljena kulturna pravila, za koga i od koga. Tako su se rane
studije kulture, ezdesetih godina prolog veka, fokurisale upravo na ovakva
i slina pitanja, usvajajui neo-marksistiku orijentaciju i bavei se pre svega
marginalnim aspektima dominantnih zapadnih kultura. To je dovelo ne samo
do interesovanje za do tada veoma malo prouavane drutvene pojave, ve i
novi pristup njihovom prouavanju, koji je kritikovao etnocentrinost dota-
danjih teorijskih postavki, ukljuujui i sam marksizam na koji se oslanjao.
2 Navedene citate je sa engleskog jezika prevela autorka ovog teksta.
483 Marina Simi STUDIJE KULTURE POSLE KULTURE
Neo-marksistika prouavanja kulture, na koja su se nadovezali radovi
poststrukturalistikih autora (Jelena orevi se osvre na radove Lakana,
Deride, Fukoa, Kristeve, Deleza i Gatarija i Bodrijara, kao i na radove Laklaua
i antal Muf), doveli su u pitanje mogunost identifkovanja kulture ili kul-
tura kao entiteta, celine ili strukture oseajnosti, kako su kulturu razumeli
oevi osnivai studija kulture (orevi 2009: 107), te tako dekonstruisali i
sam pojam kulture uvodei u prouavanje kulture nove teorijske paradigme.
U okviru razliitih vrsta postmoderne kritike, koje autorka opisuje u ovoj knji-
zi, kultura nije shvaena kao zatvoren sistem ideja, simbola i znaenja koje
dele svi pripadnici nekog drutva, ve pre kao apstraktna kategorija ije su
konkretne manifestacije fragmentovane i usko isprepletane sa silama ekono-
mije i politike. To znai da se naputa ideja da se na kulturnu stvarnost moe
referirati imenicom, kao na stvar, kao na supstancu, fziku ili metafziku
ili nauni objekat (up. Appadurai 1996), te da je svaka upotreba kulture kao
celovitog entiteta u stvari njena reifkacija koja onemoguava tumaenje kul-
turnih pojava.
Jelena orevi se u ovoj knjizi osvre i na razliite postmodernistike
teorije, objanjavajui da su razliite teorijske orijentacije, koje se obino ozna-
avaju kao postmodernistike, dovele do svojevrsnog pomeranja analitikih
granica izmeu disciplina (teorije/flozofje, umetnosti i drutvenih nauka),
kao i do dekonstrukcije (zamiljenih) granica socijalnih pojava koje se prou-
avaju (izmeu visoke i niske kulture, prirode i kulture i tako dalje). Autorka
objanjava da se to proimanje razliitih sfera moe razumeti na dva naina:
kao svet u kome se otvara mogunost za izraavanje i potovanje razlika, ali i
kao svet jednoobraznosti kome preti smrt pod naletom vetaki proizvedene
stvarnosti, u kojoj on gubi svaki razlog postojanja (orevi 2009: 234). Ova-
kve apokaliptine analize savremenog sveta posebno su vidljive u delu ana
Bodrijara, koji sebe smatra teoretiarem hiper-modernosti i ije su analize
popularne kulture i potronje snano uticale na studije kulture, posebno kod
nas, bez obzira na kritiku koju su njegovim analizama uputili Stjuart Hol i
Don Fisk, neki od najznaajnijih autora u istoriji studija kulture.
U svakom sluaju, Bodrijarovo delo je izvrilo veliki uticaj na studije
kulture i u velikoj meri otvorilo prostor za prouavanje popularne kulture,
kao jedne od najprepoznatljivijih uporinih taaka u itavoj disciplini studija
kulture, pa u se kratko osvrnuti na njihovo mesto u ovoj knjizi i na znaaj
koji su neki od postulata prouavanja popularne kulture imali na savremeno
razumevanje i prouavanje pojma kulture. Teoretiari studija kulture, koji su
se bavili prouavanjem popularne kulture, dekonstruisali su klasni karakter
kulture oslanjajui se na radove Pijera Burdijea i dela Gramija, Barta i Bahti-
na. Prouavanje popularne kulture doivelo je svoju najzreliju artikulaciju u
484 FPN Godinjak 2010 VI DEO: Osvrti, prikazi, recenzije
teoriji kruenja kulture i delu Kodiranjedekodiranje, Stjuarta Hola, koji je u
svoju teoriju popularne kulture inkorporirao flozofske ideje postmodernizma
objanjavajui da ne postoji aideoloko miljenje, kao to ne postoji stvar-
nost po sebi, i da se oblikovanje svake kulture zasniva na borbi oko znaenja
(orevi 2009: 274). Ovo je, dalje, donelo promenu fokusa u istraivanjima
popularne kulture premetajui istraivako teite sa prouavanja kulturnih
poruka na prouavanje primaoca poruka, to je rezultiralo u velikom broju stu-
dija koje su se bavile izuavanjem najrazliitijih vidova publike, koja nije vie
viena samo kao pasivni konzument, ve i kao aktivni proizvoa kulturnih
znaenja, pri emu su se studije kulture oslanjale na razliite teorijske pristupe,
poput teorije strategija i taktika Miela de Sertoa, teorije semiotikog otpora
Dona Fiska i teorije prizmene estetike Pola Vilisa. I pored nesumnjivog zna-
aja koje su ove studije imale u pomaku prema analizi praksi popularne kultu-
re (umesto statinog prouavanja struktura) i otklona od elitistiko-etnocen-
tristikih stavova ranijih tumaenja kulture, ovi radovi su esto bili nekritiki
usmereni prema konzumerizmu popularne kulture i neretko su zavravali kao
ideoloka podrka komercijalizaciji drutva. Pri tome je iz analiza iskljuivan
itav niz kulturnih pojava koje su markirane kao elitne ili elitistike, ali i
svaka mogunost donoenja vrednosnih, odnosno kritikih sudova, ime su
studije kulture znatno izgubile svoju raniju politiku i kritiku otricu (or-
evi 2009: 311317).
Iako su mnoge od ovih studija postavile vana pitanja o prirodi i nainu
prouavanja kulture, razliiti epistemoloki i ideoloki orsokaci, pre svega,
nekih postmodernistikih studija kulture, pokuali su da nau svoje razree-
nje u postkolonijalnim teorijama diskursa, teorijama orijentalizma, kulture i
nacije, te razliitim teorijama globalizacije, identiteta, hibridnosti, dijaspore,
prostora i mesta (orevi 2009: 318408). Fukoove teorije o diskurzivnoj
prirodi znanja i moi kao znanju, te feministike studije kulturne proizvodnje
znanja (Elen Siksus, Lisi Irigre, Dudit Batler, Bell Hooks, Gajatri Spivak, Lora
Malvi, Dona Haravej), koje su se oslanjale na neke od dekonstruktivistikih
radova postmodernizma, uticale su na oivljavanje interesovanja za politiku
dimenziju kulture za kulturno kao politiko i pomeranje od ideje kulture
kao teksta koji se jednostavno moe proitati. Tako centralni problem analize
kulture ili postkulture postaje odnos kulture i moi, tj. pitanje relacije izme-
u procesa identifkacija, proizvodnje razlika i lociranja smetanja kulture
(Baba, 2004). U vreme kada kulturne razlike sve vie bivaju deteritorijalizo-
vane usled masovnih migracija i transnacionalnih kulturnih tokova u kasnom
kapitalistikom, postkolonijalnom svetu, potreba za razumevanjem naina na
koji su artikulisana pitanja identiteta, razlika i moi postaje posebno vana.
Kako objanjava Jelena orevi, ovi razliiti teorijski pravci ne ine jedno-
485 Marina Simi STUDIJE KULTURE POSLE KULTURE
znaan odgovor na izazove postmodernih teorija kulture, ve nude razliita
polazita za tumaenje savremene kulture, zasnivajui se na kritici moderniz-
ma i analizi ideolokih i diskursa moi. U tom smislu, ideje postkolonijalne
kritike i teorija orijentalizma fokusiraju se na podreene i marginalizovane
kulture ili delove sveta, predstavljajui moda i najplodotvornije polje savre-
menih studija kulture, to navodi i Jelena orevi u ovoj knjizi. Ovi teorijski
pravci, dopunjeni teorijama nacionalizma Benedikta Andersona i teorijom
kulture i nacionalne pedagogije Homija Babe, izvrili su veliki uticaj na sa-
vremene teorije dijaspore i razbijanje ideje kulture kao jasno omeenog entite-
ta vezanog za odreenu teritoriju (posebno u radovima Pola Gilroja, Dejmsa
Kliforda i Ajruna Apaduraija) i stabilne kulturne identitete (programski tekst
ovih pristupa je Pitanje kulturnog identiteta, Stjuarta Hola).
Problemi tumaenja identiteta kao nefksiranih, diskurzivnih strategija
usko su povezani sa tumaenjima problema globalizacije. U okviru studija
kulture globalizacija se posmatra kao deo imperijalistikog irenja Zapada, ali
ne nuno i kao proces unitavanja nekih fktivnih autentinih lokalnih zajed-
nica, ve se u analizama insistira na procesima adaptacije i hibridizacija kroz
koji se usvajaju i transformiu zapadni kulturni trendovi, pri emu se rue
jasne granice izmeu centra i periferije. Insistiranje na lokalnim adaptacija-
ma globalnih trendova povezano je sa poveanim interesovanjem za prostor
i mesto u odnosu na ranija teorijska interesovanja za vreme, pa tako Edvard
Soda navodi da je neophodno izgraditi geografsku i prostornu imaginaciju
na osnovu koje bi se teoretisalo o promenama savremenog sveta (orevi
2009: 395396). Na taj nain, interesovanje za prostor kao deo postmoderni-
stike kritike univerzalizma i modernizacijskih evrocentrinih tendencija, na
jedan paradoksalan nain, vraaju studijama kulture teorijsku i kritiku otri-
cu koja je povremeno pretila da se izgubi u optem relativizmu. Problem nije
samo u tome da kulture nisu ni na koji nain fksirane u prostoru kao predmet,
kao stvar, koja pripada nekoj drutvenoj grupi, ili pak kao njihova emanacija,
ve i u nainu na koji vidimo vezu izmeu mesta, ljudi i kulture. Ta veza je
uvek istorijska i socioloka specifnost koja zahteva objanjenje, a ne datost.
S tim u vezi stoji i prouavanje svakodnevnog ivota i odnosa moi, kao nov
nain da se govori o kulturi, ili jo bolje o diskurzivnim praksama kao kultur-
nim praksama. Meutim, ovo vraanje na probleme lociranja ili smetanja
kulture, kako sline procese naziva Baba (2004), ne znai vraanje na ideju
kulture kao zaokruene i jedinstvene celine koja pripada odreenom naro-
du ili odreenoj drutvenoj grupi. Ukoliko se prouavanju kulture prie kroz
njena performativna svojstva, onda imamo mogunost da ovako dinamino
shvaen pojam kulture upotrebimo za dekonstrukciju kolonijalnih praksi na
kojima se dugo vremena zasnivalo evropsko shvatanje kulture.
486 FPN Godinjak 2010 VI DEO: Osvrti, prikazi, recenzije
Tako pojam kultura moe da bude zamenjen, kako to predlae Dejms Kli-
ford (Cliford 1988), konceptom diskurzivnih formacija koje nisu usko vezane
za pojmove organskog jedinstva, tradicionalnog kontinuiteta i jednostavne veze
jezika (kao kulturne specifnosti) i jedinstvenog lokaliteta. Koncept kulture
moe biti zamenjen setom relacija koje uvaju relativistike vrednosti sadrane
u ovom pojmu i funkciju koju ovaj pojam ima u oznaavanju razlika i njiho-
vom razumevanju (Cliford 1988: 274275). U tom smislu smatram da je analiza
kulture, ili postkulture, kao analiza naina na koji se politiko konstitue kroz
svakodnevni ivot, nain da se prevazie dihotomija izmeu prakse i strukture
i prouavanje svakodnevnih diskurzivnih strategija povee sa globalnim politi-
ko-ekonomskim kretanjima. U tome vidim najveu snagu savremenih studija
kulture i mogunost da se o kulturi ili postkulturi govori ne kao o nad-stvari,
kao heruistikom oruu, ve kao o rezultatu dinamikih drutvenih odnosa koji
nam mogu otvoriti vrata za dalja promiljanja savremenog sveta.
Knjiga Jelene orevi, Postkultura: uvod u studije kulture, otvara pro-
stor za razumevanje istorije studija kulture koje su oblikovale i reformisale
sm koncept kulture. Kreui se izmeu studija kulture i analize raznolikih
teorijskih kretanja u drutvenim naukama uopte, autorka uspeva da donese
sveobuhvatnu sliku savremenih teorijskih kretanja u drutvenim naukama u
celini, ukazujui na usku vezu studija kulture sa drugim srodnim disciplina-
ma. Studije kulture izvrile su snaan uticaj na mnoge humanistike discipline,
pre svega na teoriju knjievnosti, antropologiju, sociologiju i flozofju, neret-
ko bivajui nosioci teorijskih promena i briui granice izmeu disciplina.
Stupajui u kritiki dijalog sa razliitim teorijskim pravcima i tendenci-
jama u drutvenim naukama, ova knjiga predstavlja izuzetan doprinos promi-
ljanju koncepta kulture. Pri tome, to je prva knjiga na srpskom jeziku koja na
sistematian i kritian nain objanjava istoriju studija kulture i promenu zna-
enja samog pojma kulture, omoguavajui itaocima iz najrazliitijih oblasti
da se kritiki ukljue u promiljanje pojma kulture i teorijskih pretpostavki
njenog tumaenja.
LITERATURA
Appadurai, A., 1996, Modernity at Large: Cultural Dimensions of Globalization. Min-
neapolis: Univ. of Minnesota Press.
Baba, H., 2004, Smetanje kulture. Beograd: Beogradski krug.
orevi, J., 2009, Postkultura: uvod u studije kulture. Beograd: Clio.
Cliford, J., 1988, Te Predicament of Culture: Twentieth-century Ethnography, Litera-
ture and Art. Cambridge, Massachusetts and London, England: Harvard Uni-
versity Press.
487 Marina Simi STUDIJE KULTURE POSLE KULTURE
Simi, M., 2009, Jelena orevi, Postkultura: Uvod u studije kulture Jelena orevi, Postkultura: Uvod u studije kulture. Etnoloko-an-
tropoloke sveske (n.s.) 13(2): 137140.
Williams, R., 1983, Key word: A Vocabulary of Culture and Society. New York: Oxford
University Press.