PREDAVANJE 1 (PROF. D.

KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)

1
ELEKTROSTATIKA
1. Kratakistorijski uvod
Prva ljudska saznanja o elektricitetu potiu jo iz antikog doba, kada je oko 600. godine pre
nae ere grki filosof Tales iz Mileta opisao pojavu da ilibar, tj. uti jantar (tvrda, okamenjena
smola) koji su grki trgovci kupovali od nomadskih plemena sa obale Baltikog mora i koji je na
starogrkom jeziku nazvan "qcktv" |=onaj (kamen) koji privlai| ima interesantnu osobinu da
kada se protare vunenom tkaninom privlai lake delie materije (slamu, suvo lie, komadie lane-
og platna, itd.). Teofrast, najistaknutiji Aristotelov uenik, pie istoriju filosofije prirode i pominje
"kamen" (mineral) "linkurion", koji navodno ima jo veu mo privlaenja od ilibara. Nije poznato
koji je to mineral Teofrast imao u vidu, ali savremeni minerolozi pretpostavljaju da je re o topazu,
cirkonu, ili turmalinu. Mnogo docnije, usvojeno je da sma re elektricitet oznaava prisustvo naro-
itog fizikog agensa na telima koji izaziva odreeni skup pojava, meu koje spada i pomenuto pri-
vlaenje lakih tela. Za svako telo kod koga se moe zapaziti prisustvo takvog agensa kae se da je
naelektrisano. Inae, samu re "elektricitet" (koja u slobodnom prevodu znai "nailibarisavanje") u
nauku je oko 1600. godine uveo engleski naunik i hirurg na dvoru engleske kraljice Elizabete I,
Viljem Dilbert |William Gilbert (1540-1603)|, koji je pored elektrinih, daleko vie izuavao mag-
netske pojave i prvi je opisao prirodan Zemljin magnetizam u svom delu "De magnete magnetisque
corporibus ... ".
Osim ilibara, trenjem se mogu naelektrisati jo i staklo, porculan, tvrda guma, razne vrste
smola, itd. Istorijski gledano, najstariji nain naelektrisavanja ili elektrizovanja tela je putem trenja,
koje predstavlja samo vid elektrizovanja dodirom, a jedina uloga trenja je realizacija prisnog meha-
nikog kontakta izmeu tela koja se elektrizuju.
Tela se mogu naelektrisati i pomou elektrostatike indukcije ili influencije (=uticaj, upliv, de-
lovanje), koja se primenjuje za elektrizovanje metala.
Na osnovu eksperimentalnih zapaanja vezanih za elektrizovanje tela putem trenja, Dilbert je
uoio da se, u sutini, mogu razlikovati dve grupe materijala: (a) elektrici (ilibar, svila, staklo, itd.)
koji se trenjem mogu naelektrisati i (b) neelektrici (metali) kod kojih trenjem to nije mogue
postii. Skoro itav jedan vek kasnije, francuski istraiva di Fe |du Fay (1698-1739)| pokazao je
da razlika izmeu ovih grupa materijala ne poiva na njihovoj razliitoj sposobnosti da se naelektri-
u, ve na razliitoj sposobnosti zadravanja naelektrisanja na mestu pojave. Danas se materijali u
elektrinom pogledu dele prema sposobnosti provoenja elektriciteta u sledee tri grupe:
- Provodnici, u koje spadaju metali kao provodnici prve i elektrolitiki rastvori kiselina, baza i
soli (tj. elektroliti) kao provodnici druge vrste
- Poluprovodnici
- Dielektrici, ili izolatori
Mada idealni provodnici i izolatori ne postoje, ipak, u savremenoj tehnikoj praksi usvojeno
je da se izolatorima smatraju svi materijali sa elektrinom provodnou 10
15
10
20
puta manjom od
elektrine provodnosti dobrih metalnih provodnika.
Posmatranjem uzajamnog mehanikog dejstva naelektrisnih tela, ustanovljeno je postojanje
privlanih (atrakcionih) i odbojnih (repulzionih) sila. To je i navelo di Fea da pretpostavi postojanje
dve vrste naelektrisanja: "staklastog" koje po savremenoj konvenciji oznaavanja naelektrisanja
odgovara pozitivnom naelektrisanju staklene ipke protrljane svilenom tkaninom i "smolastog" koje
prema istoj konvenciji odgovara negativnom naelektrisanju ebonitne ipke protrljane krznom, ili vu-
nenom tkaninom.
PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
2
Nasuprot di Feovoj dualistikoj hipotezi o prirodi elektriciteta (postojanje dve razliite vrste
naelektrisanja), ameriki eksperimentator Benemin Frenklin |Benjamin Franklin (1706-1790)|,
postavio je unitaristiku hipotezu po kojoj u prirodi postoji samo jedna vrsta elektriciteta prisutna
do izvesne mere na svim, pa ak i na nenaelektrisanim telima (za koja se kae da su u elektrino
neutralnom stanju). Viak naelektrisanja na telu preko normalnog pretpostavljenog iznosa Frenklin
je oznaavao sa "+", a manjak sa "-", to prema di Fe-ovoj konvenciji odgovara staklastoj, odnosno
smolastoj vrsti naelektrisanja, respektivno.
Ipak, kod obe pomenute hipoteze zajedniko je bilo to to je elektricitet smatran impondera-
bilnim, kontinualnim nestiljivim fluidom. Meutim, savremena nauka o elektricitetu eksperimen-
talno je utvrdila da elektricitet ima diskretnu, a ne kontinualnu strukturu i da se u prirodi javlja u
elementarnim (nedeljivim) pozitivnim i negativnim iznosima (kvantima) kao i njihovim celobroj-
nim umnocima (videti u udbeniku: Milikenov ogled-lan 1.1.2 i Zakoni elektrolize-lan 1.1.3).
Takoe, utvreno je i da se pod odreenim uslovima elektricitet u kretanju makroskopski ponaa
kao nekakav nestiljivi fluid.
Telo neutralno u elektrinom pogledu, ima podjednak broj protona i elektrona. Nejonizovani
atomi ponaaju se posmatrano iz taaka izvan atoma kao elektrino neutralni sistemi; jezgro atoma
ima priblino oblik sfere radijusa 210
-15
10
-14
|m|, zavisno od vrste atoma. Poluprenici elektrona
koji se kreu oko jezgra reda su veliine oko 510
-15
|m|, dok je poluprenik atoma znato vei i iz-
nosi oko 10
-10
|m|=1 ||. Dakle, izmeu atomskog jezgra i elektronskog omotaa postoji ogroman
"prazan" prostor koji se zove vakuum. Za telo sa manjkom elektrona kae se da je pozitivno, a za
telo sa vikom elektrona da je negativno naelektrisano.
Fizika veliina koja opisuje stepen, odnosno meru naelektrisanosti nekog tela, zove se kolii-
na elektriciteta, koliina naelektrisanja, ili elektrino optereenje. Koliina elektriciteta je skalarna,
algebarska veliina, ija numerika vrednost govori, ili o viku, ili o manjku elektrona na nekom te-
lu i oznaava se sa Q kada je vremenski konstantna, a sa q ako je vremenski promenljiva. Jedinica
za koliinu elektriciteta nosi naziv Kulon |C| po francuskom istraivau Kulonu |Charles August de
Coulomb (1736-1806)|, koji je otkrio zakon uzajamnog mehanikog dejstva naelektrisanih kvazi-
punktualnih tela. Danas je poznato da je svaka pozitivna (negativna) koliina elektriciteta celobro-
jan umnoak jedne odreene pozitivne (negativne) elementarne koliine elektriciteta, koja se zove
pozitivan (negativan) elektrini kvant. Moduli pozitivnih i negativnih elektrinih kvantova jednaki
su modulu naelektrisanja elektrona tj. ,e,, a smo naelektrisanje elektrona je e ~ -1,60210
-19
[C].
2. Odreivanjeelektrinihkvantovaizzakonaelektrolize
Sve do pojave elektronske teorije krajem XIX veka u fizici je preovladavalo shvatanje da
elektrinu struju obrazuje kretanje kontinualnog nestiljivog fluida. Iako takvo vrlo uproeno shva-
tanje nije prualo dublji uvid u samu sutinu strujnih pojava, ono nije ni smetalo otkrivanju mnogih
kvantitativnih odnosa izmeu elektrine struje i propratnih pojava, kao to su: magnetsko polje,
toplotni (Dulov) efekat i elektroliza. Kvantitativni zakoni elektrolize koje je otkrio Faradej naveli
su Helmholca da jo jo 1881. godine ukae na diskretnu prirodu strukture elektriciteta i pretpostavi
postojanje "atoma elektriciteta", odnosno nedeljivih, elementarnih elektrinih optereenja. Pojavu
elektrolize otkrio je 1808. godine Dejvi [Humphry Davy (1778-1829)], a njene osnovne zakone koji
su odigrali vanu ulogu u otkriu diskretne strukture elektriciteta, Majkl Faradej |Michael Faraday
(1791-1867)| 1833. godine. Sada emo pokazati kako se elektrini kvanti mogu odrediti iz Farade-
jevih zakona elektrolize. Na sl. 1a je prikazan elektrohemijski voltametar sa vodenim rastvorom
srebro-nitrata (AgNO
3
). Voltametar je ureaj za elektrolizu u obliku staklene, ili porculanske posu-
de, najee sa vodenim rastvorom neke kiseline, baze, ili soli (elektrolit). U voltametar su uronjene
dve ploaste, ili tapiaste metalne ili grafitne elektrode A (anoda) i K (katoda).
PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
3
`
A K
A
K
S
E
R
I
Voltametar Voltametar
AgNO
3
+
H O
2
AgNO
3
+
H O
2
(a)
Ag Ag Ag Ag
(b)
Sl. 1
U voltametru na sl. 1a odvija se proces elektrolitike disocijacije srebro-nitrata, koji je rever-
zibilnog karaktera i odvija se po zakonu:
AgNO
3
V Ag
+
+ NO
3
.
Pretpostavimo da se zatvaranjem prekidaa S voltametar ukljui u elektrino kolo zajedno sa
otpornikom R i izvorom konstantne elektromotorne sile E (sl. 1b). U rastvoru srebro-nitrata izmeu
elektroda uspostavi se elektrino polje, koje ima ponderomotorno dejstvo na pozitivne jone srebra
(katjoni) i negativne jone kiselinskog ostatka (anjoni). Pod njegovim dejstvom, katjoni se kreu pre-
ma katodi, a anjoni prema anodi, obrazujui tako u rastvoru dvokomponentnu, jonsku, kondukcionu
jednosmernu struju. Struja otpornika R i ianih vodova koji povezuju elemente kola je elektronska,
kondukciona jednosmerna struja. U ovom sluaju se u rastvoru odvija ireverzibilan proces elektro-
lize po zakonu:
AgNO
3
Ag
+
+ NO
3
.
Elektrina neutralizacija jona srebra na katodi dovodi do taloenja srebra na njoj i poveanja
mase katode, a na anodi nastupa sekundarna hemijska reakcija elektrino neutralisanog kiselinskog
ostatka NO
3
(inae, hemijski vrlo reaktivnog) sa srebrom, tako da se formira srebro-nitrat rastvorljiv
u vodi. Krajnji rezultat elektrolize u ovom sluaju je aktivni transport srebra sa anode koja se "ota-
pa", prema katodi koja "deblja", pri emu koncentracija srebro-nitrata u rastvoru ostaje stalna. Ot-
pornik R je vezan u kolo radi kontrole i/ili ogranienja intenziteta struje I kola.
Na sl. 2 prikazana je aparatura za proveru Faradejevih zakona elektrolize. Procesi koji se od-
vijaju u prvom voltametru pri postojanju stalne jednosmerne struje I u kolu nakon zatvaranja preki-
daa S opisani su prethodno.
S
E
R
I
A A A K K K
Voltametar 1 Voltametar 2 Voltametar 3
AgNO
3
+
H O
2
CuSO
4
+
H O
2
HCl
+
H O
2
Ag Ag Cu Cu Pt Pt
Sl. 2
PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
4
U drugom voltametru na sl. 2 sa bakarnim elektrodama, pri stalnoj jednosmernoj struji u kolu,
odvijaju se sledei procesi:
(1) Elektrolitika disocijacija bakar-sulfata po zakonu,
CuSO
4
Cu
++
+ SO
4
.
(2) Joni bakra odlaze na katodu, a joni radikala SO
4

na anodu. Nakon neutralizacije jona na odgo-
varajuim elektrodama prema izrazima,
Cu
++
+ 2e Cu i SO
4
- 2e SO
4
,
elektroliza molekula bakar-sulfata je zavrena.
(3) Neutralisani joni bakra taloe se na katodi, a hemijski vrlo aktivni neutralizovani joni radikala
koji ne mogu da opstanu u slobodnom stanju, stupaju u hemijsku reakciju sa anodom po zakonu
SO
4
+Cu CuSO
4
stvarajui bakar-sulfat. Koncentracija bakar-sulfata u rastvoru ostaje stalna, a
proces elektrolize, ukljuujui i sekundarnu reakciju, svodi se na aktivan transport bakra sa anode
na katodu. U stvari, bakar sa anode prvo prelazi u elektrolit u obliku bakar-sulfata, a zatim se iz
elektrolita izdvaja na katodi. Ovaj proces primenjuje se u proizvodnji i elektrolitikom preiava-
nju bakra.
Ako bi se umesto anode od bakra upotrebila hemijski vrlo postojana anoda od platine, ili gra-
fita, neutralizovani radikali SO
4
stupili bi u hemijsku reakciju sa rastvaraem (vodom) i dobila bi se
sledea reakcija,
2SO
4
+ 2H
2
O 2H
2
SO
4
+ O
2
,
te bi krajnji produkti elektrolize i sekundarne reakcije u ovom sluaju bili drugaiji nego prethodno.
U treem voltametru na sl. 2 elektroliza se odvija po sledeemzakonu,
HCl H
+
+ Cl ,
pa se na katodi neutraliu vodonikovi, a na anodi joni hlora. Platinske elektrode su postojane i ne
stupaju u hemijsku reakciju sa neutralizovanim jonima rastvora.
Na osnovu rezultata i zapaanja do kojih je doao kroz brojne eksperimente sa elektrolizom,
Faradej je 1833. godine ustanovio sledea dva zakona:
Prvi Faradejev zakon elektrolize: Masa supstancije m koja se pri elektrolizi izdvoji na ne-
koj elektrodi srazmerna je koliini elektriciteta ,Q, koja protekne kroz rastvor, tj., m=K,Q,, gde je K
|kg/C| elektrohemijski ekvivalent izdvojene supstancije, ija veliina jedino zavisi od vrste izdvoje-
ne supstancije, a ne i od jaine struje rastvora, temperature, pritiska, oblika i uzajamnog poloaja
elektroda.
Ako u elektrolitu postoji stalna jednosmerna struja intenziteta I, tada kroz rastvor za vreme t
protekne koliina elektriciteta Q=It, pa se prvi Faradejev zakon moe napisati u obliku m=K,I,t.
Za supstanciju molarne mase A |kg/mol| i valentnog broja v, veliina A/v |kg/mol| zove se
hemijski ekvivalent te supstancije.
Drugi Faradejev zakon elektrolize: Elektrohemijski ekvivalent supstancije srazmeran je nje-
nom hemijskom ekvivalentu A/v, odnosno, K=A/(Fv), gde je F=96 497 |C/mol| eksperimentalno
odreena Faradejeva konstanta.
PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
5
Iz Faradejevih zakona sledi m=A,Q,/(Fv), tj. da je masa supstancije izdvojene na elektrodi
direktno srazmerna koliini elektriciteta ,Q, protekloj kroz rastvor i njenom hemijskom ekvivalentu
A/v. Na osnovu toga, drugom Faradejev zakonu moe se dati sledei alternativan oblik:
Drugi Faradejev zakon elektrolize (alternativan oblik): Mase supstancija m
1
, m
2
, ..., m
n
,
koje se izdvoje na elektrodama voltametara sa jednakim proteklim koliinama elektriciteta, direktno
su proporcionalne hemijskim ekvivalentima supstancija,
m
1
: m
2
: ... : m
n
=A
1
/v
1
: A
2
/v
2
: ... : A
n
/v
n
.
Sada emo pokazati kako se iz Faradejevih zakona elektrolize mogu odrediti elektrini kvanti.
Pretpostavimo da se u procesu elektrolize u kolu na sl. 2 (prekida S-zatvoren) prema nekoj uoenoj
elektrodi kreu joni supstancije i-te vrste, mase m
i
, naelektrisanja Q
i
i broja valencija v
i
. Ako se po-
sle izvesnog vremena na toj elektrodi neutralie n jona posmatrane supstancije, tada je kroz rastvor
protekla koliina elektriciteta, Q=nQ
i
, dok je masa izdvojene supstancije,
m=nm
i
=(m
i
/Q
i
)Q=|(m
i
N
A
)/(Q
i
N
A
)|Q,
gde je N
A
=6,022510
23
|mol
-1
|-Avogadrov broj. Kako je molarna masa supstancije i-te vrste jednaka
A
i
=N
A
m
i
, tada je m=(A
i
,Q,)/(,Q
i
,N
A
). Meutim, poto je prema Faradejevim zakonima m=A
i
,Q,/(Fv
i
),
to se kombinovanjem prethodne dve relacije dobija ,Q
i
,N
A
=Fv
i
, odnosno ,Q
i
,=(F/N
A
)v
i
. Poto je broj
valencija v
i
uvek prirodan, to se iz poslednje relacije zakljuuje da je naelektrisanje Q
i
jona bilo
koje vrste u bilo kojem rastvoru uvek celobrojan umnoak elementarne koliine elektriciteta |e|=
=F/N
A
~ 1,60210
-19
|C|. Time je dokazano, ne samo postojanje dve vrste elementarnih naelektri-
sanja (tj. kvantova), nego je priblino odreena i njihova veliina.
3. Naelektrisavanje(elektrizacija, elektrizovanje) tela
Sva tela se mogu nealektrisati na jedan od sledea dva naina:
- Dodirom
- Elektrostatikom indukcijom (ili influencijom).
Elektrizovanje tela trenjem predstavlja vid elektrizovanja dodirom, pri emu mehaniki kontakt
(trenje) slui jedino za realizaciju prisnijeg kontakta izmeu tela koja se elektrizuju i time olakava
prelaz elektrona sa jednog tela na drugo. Trenjem se elektrizuju dielektrina tela, a elektrostatikom
indukcijom metali. Prema usvojenoj konvenciji, za naelektrisano telo sa manjkom elektrona kae se
da je naelektrisano pozitivno, a za telo sa njihovim vikom da je naelektrisano negativno.
Elektrizovanje metala putem elektrostatike indukcije odvija se bez kontakta izmeu nekog
prethodno ve naelektrisanog tela i neutralnog metalnog tela koje elimo da naelektriemo. Taj vid
elektrizovanja poiva na konceptu elektostatikog polja koje postoji u prostoru sa naelektrisanjima i
koje razdvaja naelektrisanja u atomima i molekulima i metala i dielektrika, produkujui indukovana
naelektrisanja tj. indukovana optereenja. Meutim, kada se idealni dielektrik nalazi u stranom
elektrinom polju umerenog intenziteta, indukovana naelektrisanja obe vrste ostaju zarobljena unu-
tar atoma i molekula pod dejstvom snanih atomskih i molekularnih sila, pa se zato ta naelektrisanja
zovu jo i vezana, a nastala elastina, mehanika deformacija atoma i molekula zove se polarizacija
dielektrika. Pri polarizaciji od neutralnih atoma i nepolarizovanih molekula nastaju elektrini dipoli.
Ti dipoli su u vakuumu, karakteriu ih odgovarajui elektrini momenti i oni slabe primarno polje.
Meutim, kod supstancija koje ve imaju polarizovane molekule, strano polje izaziva njihovu do-
datnu polarizaciju i poveanje ve postojeih elektrinih momenata.
PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
6
Pojava kada bez ikakvog mehanikog kontakta sa drugim naelektrisanim telima, u metalima i
dielektricima dolazi do razdvajanja pozitivnih i negativnih optereenja pod uticajem stranog
elektrinog polja, a bez obzira na njihovu prethodnu elektrinu neutralnost, zove se elektro-
statika indukcija, ili influencija (=uticaj, upliv, delovanje).
Principi raspodeleoptereenjanametalnimtelima: Kod metalnih tela (provodnika) u stanju
elektrostatike ravnotee, naelektrisanja se uvek rasporeuju na povrima tih tela u skladu sa
sledea etiri principa:
- U unutranjosti tela ne postoji elektrostatiko polje
- Ne postoji tangencijalna komponenta tog polja na povrima tela
- Naelektrisanja se na povrima rasporeuju tako da je energija rezultantnog elektrostatikog
polja minimalna (Tomsonova teorema)
- Kada se u sistem naelektrisanih metalnih tela unese strano neutralno metalno telo i/ili, metal-
no telo na nultom potencijalu, energija elektrostatikog sistema se smanjuje.
4. Zakonokonzervaciji elektriciteta
Prema klasinoj formulaciji zakona o konzervaciji (odranju, ouvanju) elektriciteta ukupan
broj pozitivnih i negativnih elektrinih kvantova u prirodi je nepromenljiv. U dananje vreme ta je
formulacija odbaena, poto je eksperimentalno ustanovljeno da se iz g-fotona velike energije moe
generisati par elektron-pozitron. Mase elektrona i pozitrona su jednake, a naelektrisanje pozitrona je
|e|. Pozitron ne ulazi u postojani sastav materije jer ima kratko vreme ivota, reda veliine 100 |ns|.
Zato se danas zakonu o konzervaciji elektriciteta daje sledea tana formulacija:
Zakon o konzervaciji elektriciteta: Algebarska suma pozitivnih i negativnih naelektrisanja u
prirodi je nepromenljiva. Elektricitet u prirodi nije mogue trajno niti stvoriti, a ni unititi,
ve se on jedino moe razdvajati u okviru tela i premetati sa jednog tela na drugo.
5. Elektrostatikopoljeuvakuumu
Elektrostatika je oblast elektrotehnike koja prouava elektrostatika polja takastih (punktual-
nih) naelektrisanja i naelektrisanih tela i povri, koji miruju u odnosu na posmatraa i ije se stanje
naelektrisanosti ne menja u toku vremena. Elektrostatiko polje predstavlja poseban vid sloenog
kompleksa elektrinih i magnetskih pojava obuhvaenog pod pojmom elektromagnetsko polje.
Elektrostatiko polje je konzervativno fiziko polje (kao i gravitaciono), to znai da je rad
sila polja pri punom obilasku probnog punktualnog naelektrisanja po bilo kojoj zatvorenoj putanji
(konturi) ravan nuli. Ovo je direktna posledica zakona o odranju rada, odnosno energije, primenje-
nog na izolovan elektrostatiki sistem u stanju ravnotee, koji ne moe menjati svoju ukupnu ener-
giju. Elektrostatiko polje je bezvrtlonog karaktera kao i druga konzervativna polja, to prua mo-
gunost za njegovu karakterizaciju pomou jednoznane skalarne funkcije - elektrinog potencijala.
Potencijal je relativna algebarska fizika veliina, za razliku od elektrinog napona (napon je razli-
ka potencijala), koji je apsolutna algebarska fizika veliina. Jedinica za elektrini potencijal i na-
pon je ista: Volt |V|. Pored toga to je bezvrtlono, elektrostatiko polje je i izvorno, jer ima svoje
izvore i ponore izvori su tamo gde su pozitivna, a ponori tamo gde su negativna naelektrisanja.
Na sl. 3a prikazan je spektar (=slika) elektrostatikog polja sa jednim izvorom (ili ponorom). Jasno
su uoljive radijalne linije koje obrazuju spektar polja i koje se zovu linije elektrostatikog polja.
Na sl. 3b prikazan je spektar bezvrtlonog polja sa dva izvora (ili dva ponora). Donji izvor je oi-
gledno "jai" od gornjeg, jer dominantno utie na izgled rezultantnog spektra. Ova slika odgovara
spektru elektrostatikog polja koje stvaraju dva istorodna nejednaka naelektrisanja.
PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
7
(a) (b)
Sl. 3
Za razliku od elektrostatikog, magnetsko polje nije ni izvorno ni konzervativno, ve vrtlo-
no. Zbog toga su linije njegovog spektra konture one nemaju ni poetak ni kraj (zatvaraju se
same u sebe). Na sl. 4a prikazan je spektar bezizvornog vrtlonog polja sa jednim vrtlogom, a na sl.
4b spektar bezizvornog vrtlonog polja sa dva vrtloenja u suprotnim smerovima.
(a)
(b)
Sl. 4
Postoji velika slinost izmeu elektrostatikog polja naelektrisanja i naelektrisanih tela i povr-
i u dielektriku i stacionarnog (vremenski konstantnog) elektrinog polja u provodnoj sredini, koje
postoji uporedo sa stacionarnim strujnim poljem kondukcionih elektrinih struja. Svi zakoni koji
vae u elektrostatikom, vaie i u delovima stacionarnog elektrinog polja u kojima ne deluju elek-
trini izvori (generatori) neophodni za odravanje stacionarne raspodele naelektrisanja i potencijala.
U delovima elektrinih kola i mrea sa elektrinim izvorima, pored elektrostatikih, deluju i sile
drugaijeg porekla, pa zato tamo i nije mogue direktno primeniti zakone elektrostatike. Elektrini
izvori moraju stalno da ulau energiju u odravanje stacionarnog elektrinog i strujnog polja, poto
bi u suprotnom zbog provodnosti sredine dolo do spontane neutralizacije (razelektrizacije) sistema.
Meutim, kod elektrostatikog polja, energija elektrinih izvora neophodna je samo za uspostavlja-
nje tog polja. Uprkos razlici izmeu elektrostatikog i stacionarnog elektrinog polja, u elektroteh-
nici se danas esto oba ova polja jedinstveno zovu elektrinim poljem.
Polaznu taku u prouavanju elektrostatikih polja u vakuumu predstavlja Kulonov zakon koji
je eksperimentalno otkriven jo 1785. godine. Kulon je pomou torzione vage odreivao sile uza-
jamnog dejstva veoma udaljenih metalnih sfera u visokom vakuumu, naelektrisanih koliinama
elektriciteta Q
1
i Q
2
menjajui naelektrisanja sfera i rastojanje r izmeu njih, koje je uvek bilo
znatno vee od poluprenika sfera. Zbog toga je sfere bilo mogue smatrati kvazipunktualnim telima
i tretirati ih kao punktualna (ili takasta) naelektrisanja. Na sl. 5 prikazana su dva naelektrisana tela,
ne obavezno sfernog oblika, dimenzija znatno manjih od rastojanja izmeu njihovih teita. I tada je
ta tela mogue smatrati kvazipunktualnim i predstaviti ih punktualnim naelektrisanjima Q
1
i Q
2
.
PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
8
R
1
R
2
r
r >> max( R
1
, R )
2
Q
1
Q
2
r
1
2
2 1
Kvazipunktualna naelektrisana tela 1 i 2
u vakuumu i njihova predstava pomo}u
punktualnih naelektrisanja 1 i 2
Q
1
Q
2
0
( ) vakuum c
Sl. 5
U vezi sile F uzajamnog dejstva punktualnih naelektrisanja Q
1
i Q
2
(sl. 5) Kulon je doao do
sledeih zakljuaka:
- Sila F je privlanog (odbojnog) karaktera kada su naelektrisanja raznorodna (istorodna).
- Njen intenzitet F=,F, direktno je srazmeran proizvodu modula naelektrisanja, a obrnuto
kvadratu njihovog rastojanja:
1 2
2
Q Q
F k
r

= ,
gde fizika "konstanta" k za vakuum (a vrlo priblino i za vazduh) u MKSA sistemu jedinica ima
vrednost k=k
0
=910
9
|Nm
2
/C
2
|. Eksperimentalno je dokazano da k jako zavisi od fizikih osobina
sredine u kojoj se procesi odvijaju, to nagovetava vanost sredine u elektromagnetskim procesima
uopte. Kod racionalizovanog naina pisanja jednaina "konstanta" k se pie u obliku k=1/(4tc),
gde je c dielektrina propustljivost sredine, ili permitivnost dielektrika. Meutim, poneko c naziva i
dielektrinom konstantom sredine, to nije adekvatan naziv s obzirom da se kod mnogih dielektrika
c nelinearno menja sa intenzitetom elektrinog polja i radnom frekvencijom. Permitivnost vakuuma
(a priblino i vazduha kao dielektrika) iznosi c
0
~ 10
-9
/(36t) |C
2
/(Nm
2
)|, odnosno c
0
~ 10
-9
/(36t)
|F/m|, gde je [F] Farad jedinica za elektrinu kapacitivnost. Bezdimenziona veliina c
r
=c/c
0
zove
se relativna permitivnost dielektrika. Na osnovu najtanijih rezultata merenja brzine svetlosti u
vakuumu c
0
za permitivnost vakuuma se dobija c
0
= 8,85410
-12
|F/m|.
Neka je vektor poloaja drugog punktualnog naelektrisanja u odnosu na prvo r
12
=r, a prvog u
odnosu na drugo r
21
= r (sl. 5). Takoe, neka je i r=,r,. Sa F
12
oznaimo elektrostatiku ili Kulono-
vu silu koja deluje na punktualno naelektrisanje Q
2
, a sa F
21
elektrostatiku silu koja deluje na Q
1
.
Kulonov zakon se u vektorskom obliku moe formulisati na sledei nain:
Kulonov zakon: Ako se punktualna naelektrisanja Q
1
i Q
2
nalaze u vakuumu i ako je vektor
poloaja drugog naelektrisanja u odnosu na prvo r
12
=r, a prvog u odnosu na drugo r
21
= r,
tada se sile mehanikog dejstva F
12
elektrostatikog polja na drugo i F
21
na prvo naelektrisa-
nje mogu predstaviti sledeim relacijama:
1 2 1 2
12 12 21 21 12 21
3 3
0 0
4 4
Q Q Q Q
, , , r
r r

= = + = =
tc tc
F r F r F F r 0 .
U vezi Kulonovog zakona mogu se dati sledee napomene:
(a) U elektrostatici vai zakon akcije i reakcije, kako u mikroskopskom pogledu izmeu dva
punktualna naelektrisanja, tako i u makroskopskom izmeu dva naelektrisana tela, povri, itd.
(b) Kada se naelektrisana tela nalaze u homogenom dielektriku permitivnosti c=c
0
c
r
, pokazuje se
da je intenzitet Kulonovih sila c
r
puta manji nego kada se ista tela nalaze u vakuumu. Kulonov
zakon se tada pie u sledeem obliku:
PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
9
1 2 1 2
12 12 21 21 12 21 3 3
4 4
Q Q Q Q
, , , r
r r

= = + = =
tc tc
F r F r F F r 0 .
Elektrostatike sile su vie redova veliine manjeg intenziteta od elektromagnetskih i koriste
se kod indikatorske i analogne merne instrumentacije (npr. u sistemima za horizontalan i
vertikalni otklon elektronskog mlaza kod katodnog osciloskopa).
(c) Kulonova sila deluje u pravcu odreenom poloajem punktualnih naelektrisanja, a njen smer
je odbojan ako su naelektrisanja istorodna, a privlaan kada su raznorodna.
6. Elektrostatikopolje
Elektrostatiko, odnosno elektrino polje naroito je fiziko stanje u prostoru u kome se nala-
ze naelektrisanja. Njegova osnovna manifestacija je mehaniko dejstvo (elektrostatika, ili Kulono-
va sila) na uneto probno punktualno naelektrisanje AQ u obliku male naelektrisane kuglice, to se
moe iskoristiti za karakterizaciju tog polja preko vektora jaine elektrinog polja E:
Vektor jaine elektrostatikog, odnosno elektrinog polja E jednoznana je funkcija koordi-
nata taaka u prostoru definisana kolinikom vektora mehanike, tj. elektrostatike (Kulono-
ve) sile F koja deluje na uneto (probno) punktualno naelektrisanje AQ (AQ = 0) i samog na-
elektrisanja:
Q A
=
F
E .
Veliina E=,E, zove se intenzitet ili jaina elektrostatikog, odnosno elektrinog polja. Jedinica za
intenzitet polja je ili |N/C|, ili |V/m|, gde je |V|-Volt jedinica za elektrini potencijal i napon.
Posmatrajmo sada usamljeno punktualno naelektrisanje Q u vakuumu. Ako se u neku taku
njegovog polja odreenu vektorom poloaja r u odnosu na to naelektrisanje unese probno punktu-
alno naelektrisanje AQ, na AQ e delovati Kulonova (mehanika) sila:
| ,
4
3
0
r r F , =
tc
A
= r
r
Q Q
.
Tada su vektor jaine elektrinog polja E naelektrisanja Q i njegov intenzitet E, odreeni izrazima:
, , =
tc
= , , =
tc
=
A
= r E r
F
E r
r
Q
E
r
Q
Q
,
4
,
4
2
0
3
0
.
Linije elektrinog polja, ili linije sile, predstavljaju zamiljene orijentisane linije sa osobinom
da tangenta u svakoj njihovoj taki ima pravac vektora jaine elektrinog polja u toj taki.
Skup linija polja obrazuje sliku, ili spektar polja. Linije polja izviru iz pozitivnih, a uviru u
negativna naelektrisanja i one se ne mogu presecati, poto je vektor jaine elektrinog polja
jednoznana funkcija koordinata taaka u prostoru.
Na sl. 6a i 6b prikazan je spektar elektrinog polja usamljenog punktualnog naelektrisanja Q
u vakuumu, u sluaju kada je Q > 0 i kada je Q < 0. U oba sluaja, sa slike jasno se vidi da polje ima
radijalan karakter i da njegove linije "izviru" iz pozitivnog, a "uviru" u negativno naelektrisanje.
PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
10
E
E
r r
(a) (b)
c
0
Q > 0
Q< 0
Sl. 6
Posmatrajmo sada sistem od n punktualnih naelektrisanja Q
i
( n , i 1 = ) u vakuumu koji pred-
stavlja fiziki linearnu sredinu. Vektor jaine elektrinog polja u taki odreenoj vektorom poloaja
r
i
, u odnosu na punktualno naelektrisanje Q
i
( n , i 1 = ), odreuje se vektorskom superpozicijom polja
koja u toj taki stvaraju pojedina punktualna naelektrisanja:
) , 1 ( ,
4
1
1
i i i
3
i
i
0
n i r
r
Q
n
i
= , , =
tc
=

=
r r E .
Vektor jaine elektrinog polja usamljene povri u vakuumu naelektrisane sa povrinskom gu-
stinom naelektrisanja o=dQ/dS (sl. 7a) u taki X odreenoj vektorom poloaja r u odnosu na po-
jedine take povri, dobija se vektorskom integracijom polja elementarnih naelektrisanja dQ=odS:
3
0
1 d
4
S
S
, r
r
o
= =, ,
tc
}
E r r .
c
0
r
r
S
V
(a) (b)
X
X
odS
dV
Sl. 7
Vektor jaine elektrinog polja usamljenog domena V u vakuumu naelektrisanog sa zapremin-
skom gustinom naelektrisanja =dQ/dV (sl. 7b) u taki X odreenoj vektorom poloaja r u odno-
su na take domena, dobija se vektorskom integracijom polja elementarnih naelektrisanja dQ=dV:
E r r =

=
z
1
4
0
3
tc
dV
r
r
V
, , , .
PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
11
Elektrino polje kao fiziko vektorsko polje moe se okarakterisati jednoznanom vektorskom
funkcijom E=E(x, y, z)=E
x
i + E
y
j + E
z
k, gde su i, j i k jedinini vektori (ortovi), a E
x
, E
y
i E
z
komponente vektora E u pravcu ortogonalnih osa x, y i z, respektivno, koje obrazuju ortogonalni
koordinatni sistem desne orijentacije. Neka je dl=dxi+dyj+dzkvektorski element orijentisane lini-
je polja u bilo kojoj njenoj taki. Na osnovu definicije linije polja sledi da element dl i vektor polja
E u posmatranoj taki moraju biti kolinearni. Iz uslova te kolinearnosti sledi sistem diferencijalnih
jednaina linija polja, ijom se integracijom odreuje spektar elektrinog polja:
0) ( ,
d d d
z y x
z y x
= = = E E E
E
z
E
y
E
x
.
Spektar elektrinog polja prua informaciju, ne samo o pravcu i smeru vektora E, ve i o in-
tenzitetu (jaini) polja. Intenzitet elektrinog polja u bilo kojoj taki srazmeran je gustini linija, tj.
broju linija polja po jedinici povrine, koje prolaze kroz vrlo malu povr upravnu na liniju polja u
toj taki. Spektar polja moe se na grub nain eksperimentalno snimiti pomou elektreta.
7. Potencijal elektrinogpoljai napon
Elektrostatiko polje je konzervativno fiziko polje. Njegova energija u stanju elektrostatike
ravnotee je stalna i moe se menjati samo pri uspostavljanju ili iezavanju polja, ili unoenjem
naelektrisanja, naelektrisanih povri i tela, kao i elektrino neutralnih metala i dielektrika. Energija
polja menja se i promenom uzajamnog poloaja prethodno navedenih objekata.
Sada emo na elektrostatiki sistem u stanju ravnotee primeniti zakon o odranju energije.
Rad A Kulonovih sila F pri jednom obrtu unetog probnog punktualnog naelektrisanja AQ = 0, po
proizvoljno odabranoj konturi C u polju, jednak je cirkulaciji sile F po toj konturi:
A Q
C C
= =
z z
F l E l d d A ( Q = A F E ).
Pretpostavljajui, bilo da je A > 0, bilo da je A < 0, dolazi se do apsurdnog zakljuka da sistem u
stanju elektrostatike ravnotee mora promeniti svoju energiju (videti tekst u udbeniku !). Odatle
se zakljuuje da mora biti A=0. Kako je AQ = 0, to sledi da cirkulacija vektora E po bilo kojoj kon-
turi C mora biti ravna nuli i da je u svakoj taki elektrostatikog polja rot E=0:
E l E l E S E = . =
L
N
M
O
Q
P
=
z z z
d ( ): d d
Stoksova teorema
Orijentacije konture i povrsi
vezane su po pravilu desne zavojnice
(*)
(**)
C C S
C S
C S
0


, rot rot 0
Za cirkulaciju (*) kae se da izraava konzervativnu prirodu elektrostatikog polja, a za relaciju (**)
da iskazuje njegov bezvrtloan karakter. Relacija (*), takoe, vai i u onim delovima stacionarnog
elektrinog polja unutar provodnika sa stacionarnim kondukcionim strujama, gde vladaju iskljuivo
Kulonove sile (dakle, izvan elektrinih generatora). Kao to je ve pomenuto, sve veliine i zakoni
vezani za elektrostatiko polje mogu se primenjivati i kod stacionarnog elektrinog polja, uz jedino
ogranienje da konture integracije (kao to je npr. C) ne prolaze kroz elektrine izvore (generatore).
Posmatrajmo sada neku proizvoljno odabranu, orijentisanu konturu C u elektrinom polju na
koju se oslanja orijentisana povr S proizvoljnog oblika (sl. 8a). Orijentacija vektorskih elemenata
povri dS, kao i samog vektora povri S (S=}dS), vezani su po pravilu desne zavojnice sa usvojenom
orijentacijom konture C. Na istoj slici sa dl oznaen je orijentisani element konture C.
Za polje E mogu se definisati njegov elementarni fluks (=protok) d+ kroz elementarnu orijen-
tisanu povr dS predstavljenu vektorom dS i ukupni fluks + kroz orijentisanu povr S (sl. 8a):
PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
12
d d cos ( d ) , d , (=) V m
d
S
d ,
Elementarni fluks polja kroz povr S
Ukupan fluks polja
kroz povr S
+= =, , , , + = +
}
E S E S E S E S

E
C
+
S
E
V
S
C
+
A
B
b
a
E
(a) (c)
(b)
S
S
dS
dl
dV
dS
dl
Sl. 8
Za domen V u elektrinom polju E, koji je ogranien zatvorenom povri S i orijentisan prema
spoljanosti domena (sl. 8b), moe se definisati izlazni fluks polja E kroz povr S:
+=
z
E S d
S
.
Iz teoreme Gaus-Ostrogradskog i integralnog oblika Gausovog zakona za domen sa prostor-
no raspodeljenim naelektrisanjima zapreminske (tj. lokalne) gustine dobija se implikacija:
E S E E S E = . = =
z z z z
d div d
-
: d d div
(razmatra se u PREDAVANJU 2)
,
S V S V
V
Teorema Gaus Ostrogradskog
S V
Gausov zakon

1
0 0
c


c
koja predstavlja lokalni (ili diferencijalni) oblik Gausovog zakona i vai u svakoj taki polja.
Odatle se zakljuuje da su take gde se nalaze pozitivna naelektrisanja ( > 0) izvori (linija)
polja i tamo je div E > 0, dok su take gde su negativna naelektrisanja ( < 0) ponori (linija)
polja i tamo je div E < 0. Izvori i ponori polja predstavljaju take prekida linija polja. Meu-
tim, tamo gde nema naelektrisanja (=0) linije polja su neprekidne i tamo je div E=0.
Zbog konzervativnog karaktera elektrinog polja, cirkulacija vektora E po bilo kojoj orijenti-
sanoj konturi C na kojoj su proizvoljno odabrane etiri take A, a, B i b (sl. 8c) uvek je jednaka nuli:
E l E l E l E l E l E l = + = = =
z z z z z z
d d d d d d
C AaB BbA AaB BbA AbB
0 .
Poto prema poslednjoj relaciji linijski integral vektora E od take A do take B, ne zavisi od puta-
nje integracije, to daje mogunost za karakterizaciju elektrinog polja pomou relativne, algebarske
fizike veliine V(x, y, z), koja se zove elektrostatiki, ili elektrini potencijal. Elektrini potencijal
V(x, y, z) jednoznana je i neprekidna funkcija koordinata taaka u elektrinom polju koja to polje
karakterie zajedno sa vektorom E. Jedinica za elektrini potencijal je |V|-Volt. Potencijal se uvek
rauna u odnosu na odabranu referentnu taku R, koja se zove i taka nultog potencijala. Sa prakti-
nog stanovita, odreivanje raspodele potencijala kao isto skalarne veliine, znatno je lake nego
PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
13
odreivanje raspodele jaine polja E kao vektorske veliine. Kao to emo videti, vektor jaine po-
lja E moe se jednoznano odrediti preko relacije E= -grad V(x, y, z). Inverzni problem, odreivanje
raspodele potencijala u sluaju kada je poznata raspodela polja E, nema jednoznano reenje to
neposredno sledi iz sme definicije potencijala koju sada navodimo:
Elektrini potencijal bilo koje take X u elektrinom polju E je relativna, algebarska, fizika
veliina, definisana na sledei nain:
}
=
R
X
V l E d
X
(po bilo kojoj putanji integracije).
Referentna taka sistema R, ili taka nultog potencijala, moe se izabrati proizvoljno, ali se
pri njenom izboru, ipak, rukovodimo prirodom reavanog problema. U velikom broju sluajeva koji
se sreu u praksi mogue je usvojiti da je referentna taka u beskonanosti (tj. R ), tako da je:
}

=
X
V l E d
X
(po bilo kojoj putanji integracije).
Potencijal take u elektrinom polju je relativna fizika veliina, jer zavisi od izbora referent-
ne take R. U to se lako uveravamo na sledei nain. Neka je V
X
potencijal take X u odnosu
na referentnu taku R, a V
X
*
potencijal take X u odnosu na neku drugu referentnu taku R
*
.
Koristei prethodnu definiciju mogue je za bilo koju izabranu putanju integracije napisati:
. d d d d d
* * *
X
*
X
const V V
R
R
X
R
R
X
R
X
R
X
= = + = =
} } } } }
l E l E l E l E l E
Elektrini napon U
AB
izmeu taaka A i B u polju definie se kao razlika potencijala tih taa-
ka. Napon je apsolutna, algebarska, fizika veliina i njegova jedinica je kao za potencijal [V]-Volt:
AB A B AB BA
d d d d d
R R R B B
A B A R A
U V V , U U = = = + = =
} } } } }
E l E l E l E l E l .
Putanja integracije u prethodnoj relaciji je proizvoljna pod uslovom da u stacionarnom elektri-
nom polju ne prolazi kroz elektrine izvore. Jedinica za jainu polja E je |N/C|, ali i |V/m|.
Prema usvojenoj konvenciji o oznaavanju napona koristi se strelica i veliko slovo "U" ako je
napon konstantan, a vremenski promenljivi naponi oznaavaju se strelicom i malim slovom "u" (sl.
9a). Slovima "U" i "u" esto se dodaje i donji desni indeks od dva alfanumerika znaka koji obrazu-
ju ureeni par (sl. 9b i c). Strelica za napon stoji kod one take koja je oznaena prvim indeksom. U
svakom od sluajeva na sl. 9 napon je prema definiciji jednak razlici potencijala take kod vrha
strelice i take na suprotnoj strani.
A B a 1
3 2
C 4
U
AB
U
1a
u
32
u
C4
X Y
3 2
U
u
(a) (b) (c)
Sl. 9
PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
14
Ako se punktualno naelektrisanje Q nalazi u taki X elektrinog polja sa potencijalom V
X
, ta-
da na njega deluje Kulonova sila F=QE, pa je:
} }
= =
R
X
R
X
Q Q V l F l E d d
X
(po bilo kojoj putanji integracije).
Dakle, potencijal take X numeriki je jednak radu Kulonovih sila izvrenom pri premetanju
jedininog punktualnog naelektrisanja Q=+1 |C| iz take X, u referentnu taku R sistema. Kada je
V
X
Q > 0 sile polja vre rad na raun elektrostatike energije sistema koja se smanjuje. Kada je
V
X
Q < 0, rad pri navedenom premetanju naelektrisanja vre spoljanje sile F
S
protiv elektrosta-
tikih (F
S
= -F) i njihov rad se pretvara u pozitivan prirataj elektrostatike energije sistema.
Meutim, kada spoljanje sile F
S
premetaju punktualno naelektrisanje Q iz referentne take
R u taku X sistema, rad koji one pri tome izvre je:
Q V Q
R
X
X
R
R
X
X
R
= = = =
} } } }
X
d d d d l E l F l F l F
S
,
pa je potencijal take X numeriki, takoe, jednak i radu spoljanjih sila pri premetanju jedininog,
punktualnog naelektrisanja Q=+1 |C| iz referentne take sistema R, u taku X. Ako je V
X
Q > 0
spoljanje sile su te koje vre rad uz prirataj elektrostatike energije sistema. U suprotnom kada je
V
X
Q < 0, Kulonove sile su te koje vre rad, a ne spoljanje, i to na raun energije sistema.
Na osnovu prethodnog sledi:
} }
= = =
B
A
B
A
Q V V Q U Q l F l E d d ) (
B A AB
,
V
(a)
(c)
(b)
S
X
R
E
r
X
r
r
R
X
r
X
r
Usamljeno punktualno naelektrisanje
Q
Putanja
integracije
c
0
dV
dl
o dS
dV
dS
Sl. 10
Potencijal take X u elektrinom polju usamljenog punktualnog naelektrisanja Q u vakuumu
(sl. 10a) moe se odrediti na osnovu definicije potencijala:
R
X
X
3 2 2
0 0 0 0 X R
d cos ( d ) d 1 1
d d ( )
4 4 4 4
r
R R R
X X X r
Q Q l , Q r Q
V
r r r r r

= = = = =
tc tc tc tc
} } } }
r l
E l r l

,
, , = , , = ,, , = ,, , = l r r r d d
R R X X
l i r r r .
PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
15
Ako se u prethodnoj relaciji usvoji referentna taka u beskonanosti, tj. r
R
, tada se dobija
V
X
=Q/(4tc
0
r
X
). Prema principu superpozicije za vakuum kao fiziki linearnu sredinu, a uz uslov da
R , odmah slede relacije za potencijal take X u elektrinom polju u vakuumu koje potie od:
(a) usamljene povri S sa povrinskom
gustinomnaelektrisanja o:
V
S
r
S
X
d
=

z
1
4
0
tc
o
,
(b) usamljenog domena V sa zapreminskom
gustinom naelektrisanja :
d
X
V
V
r
V
=

z
1
4
0
tc

.
Ako elektrostatiki sistem u vakuumu obrazuje k punktualnih naelektrisanja Q
i
( k , i 1 = ), m na-
elektrisanih povri S
j
okarakterisanih povrinskom gustinom elektriciteta o
j
( m , j 1 = ) i n naelektri-
sanih domena V
p
okarakterisanih zapreminskom gustinom elektriciteta
p
( n , p 1 = ), tada je potenci-
jal rezultantnog elektrostatikog polja u taki X odreen relacijom:
V
Q
r
S
r
V
r
S
j
m
V
p
n
i
k
X
i
i
j j
j
p p
p
=
d d
j p
= +

+

F
H
G
I
K
J
z

z

= =
1
4
0
1 1 1
tc
o
.
Geometrijsko mesto taaka istog potencijala u elektrinom polju zove se ekvipotencijalna po-
vr. Linije elektrinog polja upravne su na ekvipotencijalne povri u takama u kojima ih prosecaju,
poto bi u suprotnom egzistirale tangencijalne komponente polja E
t
= 0 u tim takama, pa bi na istoj
ekvipotencijalnoj povri postojale dve vrlo bliske take sa razliitim potencijalima, to bi bilo u su-
protnosti sa samom definicijom ekvipotencijalne povri.
Posmatrajmo dve vrlo bliske ekvipotencijalne povri 1 i 2 u elektrinom polju (sl. 11), iji su
potencijali V i V+dV, respektivno. Na slici su crtkastim linijama ucrtane linije elektrostatikog polja
i take A i B koje pripadaju istoj liniji polja, a razliitim ekvipotencijalnim povrima.
Linije elektri~nog polja
Ekvipotencijalna povr{ 1
Ekvipotencijalna povr{ 2
E
A
B
V
V V + d
dl
Sl. 11
Poto je E=E(x, y, z)=E
x
i + E
y
j +E
z
k, dl=dxi + dyj +dzk, V
A
=V i V
B
=V+dV, tada je:
U
AB
=V
A
-V
B
= z
z
V
y
y
V
x
x
V
V z E y E x E d d d d d d d d
z y x
c
c

c
c

c
c
= = + + = l E
x y z
, tj.
V V V
E , E , E
x y z
c c c
= = =
c c c
( )
V V V
V x, y, z
x y z
c c c
= =
c c c
E i j k grad .
Vektor elektrostatikog polja E u svakoj taki ima pravac i smer u kome potencijal polja naj-
bre opada. Potencijal V(x, y, z), kao funkcija x, y i z, ne moe imati take prekida prve vrste.
PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
16
8. Primeri testzadataka
1. Zadatak: Dva jednaka nepokretna punktu-
alna naelektrisanja Q
1
nalaze se u takama A i
B u vakuumu (sl. 12). U taki C puteno je da
iz mirovanja krene pokretno punktualno na-
elektrisanje Q
2
mase m. Odrediti njegovu tra-
jektoriju i brzinu u beskonanosti. Usvojiti da
je potencijal beskonano udaljenih taaka ra-
van nuli.
Podaci: Q
1
=4Q
2
=0.6 [nC], m=9 [gr], a=10
[cm], b=20 [cm] i c
0
~ 10
-9
/36t [F/m].
x
y
0
0
c
( 0) B a,
(- 0) A a,
( 0) C b,
1
Q
1
Q
2
Q
Sl. 12
2. Zadatak: Usamljena metalna sfera nalazi
se u vakuumu i naelektrisana je koliinom
elektriciteta Q
1
(sl. 13). U taki A(a, 0) pute-
no je da iz mirovanja krene punktualno na-
elektrisanje Q
2
mase m. Odrediti njegovu br-
zinu u taki B(b, 0). Usvojiti da je potencijal
beskonano udaljenih taaka ravan nuli.
Podaci: Q
1
=1.8 [nC], Q
2
=0.5 [nC], m=1.8 [g],
a=36 [cm] i b=1 [m].
R
1
Q
2
, m Q
x
v
9
0
10 F
36 m

(
c ~
(
t
O
y
( , 0) A a
( , 0) B b
<< < R a b
R
Sl. 13
3. Zadatak: Vrlo tanak i usamljen prsten
poluprenika R nalazi se u vakuumu i ravno-
merno je naelektrisan koliinom elektriciteta
Q
1
(sl. 14). Iz veoma udaljene take X na x-osi
(praktino na nultom potencijalu), puteno je
da iz mirovanja krene punktualno naelektrisa-
nje Q
2
mase m. Odrediti njegovu brzinu pri
prolasku kroz centar prstena O. Usvojiti da je
potencijal taaka u beskonanosti ravan nuli.
Podaci: Q
1
=0.2 [nC], Q
2
= -0.1 [nC], m=1.8
[g] i R=20 [cm].
1
Q
2
Q
x osa
R
v
O
9
0
10 F
36 m

(
c ~
(
t

X
Sl. 14
Napomena: videti i primere 2 i 3 na str. 33-34 u udbeniku.