Број 351

w
w
w
.
s
r
p
s
k
a
-
r
e
c
.
c
o
.
y
u
BROJ 351 4. AVGUST 2004. CENA 50 DINARA
ZA ISTINU, PRAVDU I SLOBODU
SRBIJA JEDE SAMU SEBE
A
A
l
l
e
e
k
k
s
s
a
a
n
n
d
d
a
a
r
r
T
T
i
i
j
j
a
a
n
n
i
i
}
}
SRPSKA RE^ ! BROJ 351 ! 4. AVGUST 2004. 3
T
reba li ili ne povu}i tu`bu protiv osam ze-
maqa NATO pakta, pitawe asocira na podse-
}awa o Srbima kao parni~arskoj naciji, kada
po pravilu trijumfuje inat u korist sopstve-
ne {tete. Jer, kako sada stvari stoje, prema
izve{tajima nekih zapadnih dopisnika iz Haga, u ~iju
obave{tenost ne treba sumwati, Me|unarodni sud prav-
de ima ve} pripremqenu odluku o odbacivawu tu`be
biv{e SRJ i samo se ~eka dolazak sudija sa letweg ras-
pusta da parnica bude i zvani~no pocepana.
Optu`nicu u kojoj se kao glavna tema provla~i geno-
cid po~iwen u vreme bombardovawa sud navodno smatra
ni{tavnom progla{avaju}i se nenadle`nim za vo|ewe
takvog spora budu}i da podnosilac tu`be, biv{a SRJ,
tada nije imala legitimni status u Ujediwenim nacija-
ma a da je Konvenciju o genocidu potpisala tek u martu
2001. kao nova ~lanica svetske organizacije. Ukoliko je
sve to ta~no, a izgleda da jeste, do su{tine spora se ne-
}e ni sti}i, naro~ito kada je re~ o kr{ewu me|unarod-
nog prava, zlo~ina protiv ~ove~nosti, ubijawa nedu`-
nih qudi i razarawa neselektivnih ciqeva ni~im op-
ravdane i izazvane vojne odmazde.
Svakako da su ove ~iwenice bile poznate ministru
spoqnih poslova Vuku Dra{kovi}u kada je bez poli-
ti~kih kalkulacija o vlastitom rejtingu izgovorio je-
res da se Srbija i Crna Gora ~asno povuku bar iz ovog
posledweg poraza Milo{evi}eve diplomatije sukoba
sa celim svetom, ne samo zarad ulaska u Partnerstvo
za mir (da ne budemo taoci minulih ratova), nego i
radi sti{avawa politi~ke radikalizacije u zemqi u
slu~aju da Me|unarodni sud pravde zaista donese ne-
povoqnu odluku po tu`bi SRJ. Takva bi presuda, ne-
ma sumwe, dala novi polet [e{eqevim ratoborcima
i Vu~eli}evim rodoqupcima da se opet okome na pro-
klamovane strate{ke interese zemqe ulazak u NA-
TO i evropsku zajednicu naroda, {to oni i nedvosmi-
sleno najavquju zahtevom za vanrednim zasedawem re-
publi~ke Skup{tine, ~iji bi dnevni red bio Predlog
rezolucije o zabrani povla~ewa ili odustajawa od
tu`be protiv dràva ~lanica zapadnog vojnog saveza.
U tom, uzgred, marketin{kom poslu zapostavili su va`-
no pitawe za{to nisu traìli podr{ku parlamenta
kada su podnosili parnicu, a sad od tog istog parla-
menta, gde ne dominira crveno-crna koalicija, zahte-
vaju da ona ne sme da bude povu~ena.
Tek {to je Srbija provirila iz dubokog bunara pro-
{losti, ova koalicija opet priprema bezdan, jer ne tre-
ba zapostaviti ~iwenicu da se pred tim istim Me|una-
rodnim sudom pravde re{ava tu`ba Bosne i Hercegovi-
ne, pa i Hrvatske, po kojima se potraùje nadoknada rat-
ne {tete od basnoslovnih dvesta milijardi dolara. Ne-
ki pravni eksperti tvrde da su obe tu`be osnovane, na-
ro~ito ona bosanska, a da li }e biti doneta takva pre-
suda po kojoj }e Srbija u}i u vekovno du`ni~ko ropstvo
zavisi pre svega od dobre voqe najmo}nijih zemaqa NA-
TO, protiv koji su radikali i socijalisti voqni da vo-
de doìvotnu parnicu. Duh palanke, bar kako kaù sva
istraìvawa, rado prihvata ovakvu ideju, spreman da
tera mak na konac do sopstvenog samouni{tewa. Oni ko-
ji daqe vide iza brda opet se progla{avaju izdajnici-
ma i stranim pla}enicima kao u blistavim vremenima
milo{evi}evsko-{e{eqevskog orgijawa, ~iji je inat,
bes i mr`wa postao amblem na{e prepoznatqivosti u
svetu. I taj palana~ki osvetni~ki duh nasilno isteto-
viran kao nezasluèni beleg tradicionalno ~estitom
narodu, umesto da ode u istoriju ru`ne pro{losti, opet
kao bauk kruì Srbijom.
Niko ne pori~e da su Amerikanci i wihovi NATO sa-
veznici u misiji milosrdni an|eo nemilosrdno raz-
lupali ovu zemqu, kolateralno i hotimi~no uzeli to-
liko nevinih ìvota i ostavili duboke oìqke u du{i
jednog naroda, pa ipak sve je to nemerqivo sa strada-
wem Hiro{ime i Nagasakija, gde je samo u jednom minu-
tu bukvalno masakrirano nekoliko stotina hiqada qu-
di koji nisu imali blage veze sa zlo~inima carske im-
perijalne vojske. Japanci, potomci Samuraja, sa dubokim
ose}ajem nacionalnog dostojanstva, i pored poniàvaju-
}e kapitulacije odbili su da o{tre ma~eve osvete. Na-
protiv, u ime opstanka preìvelog naroda pruìli su
ruku pomirewa Amerikancima i svoja su zgari{ta ubrzo
pretvorili u ekonomsku velesilu sveta. Taj se iskorak
za Srbiju, po svoj prilici, ~ini prete{kim.
U
U
V
V
O
O
D
D
N
N
I
I
K
K
! BOGOQUB PEJÎ]
4 SRPSKA RE^ ! BROJ 351 ! 4. AVGUST 2004.
I
I
O
O
V
V
O
O
J
J
E
E
S
S
R
R
B
B
I
I
J
J
A
A
[ [T TA A ] ]E E T TO OA AL LE ET TI I P PO OR RE ED D
T TO OL LI IK KI IH H L LI IV VA AD DA A
Olimpijske igre u Atini posluìle su
Ministarstvu trgovine i turizma da prove-
ri stawe javnih toaleta u Srbiji, pa i da
postavi neke rokove od-
govornima za wih, kako
bi ih koliko-toliko
upristojili za turiste.
U prvoj fazi kontro-
le ekipe turisti~kih i
sanitarnih inspektora
obi{le su stotinak ugo-
stiteqskih objekata na
putevima od hrvatske
do makedonske granice.
Posle kontrole podneto je 18 zahteva su-
diji za prekr{aje, doneto jedno re{ewe o
zabrani rada, 23 re{ewa o otklawawu ne-
pravilnosti, a napla}ene su tri mandatne
kazne od ukupno 3.100 dinara. U drugoj fazi,
koja je trajala do po~etka avgusta, inspek-
tori su posetili 1.267 objekata na putevi-
ma, aerodromima, autobuskim i èlezni~-
kim stanicama. Tada su doneli 80 re{ewa o
zabrani rada, 415 o otklawawu nepravil-
nosti, podneli 348 zahteva sudiji za pre-
kr{aje i naplatili 55 mandatnih kazni.
Najve}i broj pregledanih toaleta u kafa-
nama i restoranima nije ispunio ni mini-
mum uslova koje zakon propisuje. Umesto da
su obloèni vodootpornim materijalom,
zidovi i podovi puni su rupa od odavno
obijenih plo~ica ili oqu{tene farbe,
vrata nemaju kvaku a kamoli propisanu re-
zu, nema kanti, sapuna ni toalet papira,
iako bi, prema pravilniku, tu trebalo da
se na|e i aparat za su{ewe ruku. Tek u ma-
lom broju toaleta postoje odvojene prosto-
rije za prawe ruku, kao i prozori sa nepro-
zirnim staklom na kabinama.
Ugostiteqi su za ovakvo o~ajno stawe
okrivili turiste, koji zbog nedostatka jav-
nih toaleta odlaze u kafanske. Neki su u
propisanom roku od pet dana uspeli da po-
prave stvar, a zatvoreni su restorani i ka-
fane koji su gostima umesto toaleta poka-
zivali livadu. U turisti~koj inspekciji
kaù da je stawe lo{ije na jugu zemqe, a da
je potpuno uobi~ajeno da vrata ve-cea ne mo-
gu da se zatvore. Nema ni ve{alice na koju
bi mogle da se ostave ode}a i ta{na, tako
da gosti svoje stvari i daqe drè u zubima
dok koriste toalet.
Stara i Nova Pazova, Ruma, Irig, Pe}in-
ci, Novi Be~ej, Titel, Vrbas, Temerin, Beo-
~in, Sremski Karlovci, Sombor, Kikinda,
Vrawe, Pirot, Lebane, Leskovac, Uìce,
Vaqevo, [abac, Prijepoqe, Nova Varo{ i
jo{ mnogo drugih gradova na turisti~koj
trasi nemaju nijedan javni toalet. Najvi{e
ih ima u Beogradu (21), potom Ni{u (5), po
dva u Novom Sadu i Subotici, i jedan u
Vrwa~koj bawi, izuzimaju}i toalete na sta-
nicama, mada ih neki nemaju ni tamo.
B BA AG GZ ZI I U U D DR RU U[ [T TV VU U Z ZA A[ [T TI I] ]E EN NI IH H S SV VE ED DO OK KA A
Posle Qubi{e Buhe ûmeta i jo{ nekolicine sa poternice za ubistvo Zorana \in|i-
}a, i Dejan Milenkovi} Bagzi moè postati za{ti}eni svedok u procesima koji se vode
protiv pripadnika zemunskog klana.
Gr~ka policija je na osnovu podataka iz srbijanskog MUP-a skoro
dva meseca pre no {to je uhapsila Milenkovi}a znala da je on u Gr~-
koj. Predstavnici srpske policije i pravosu|a stupili su sa wim u
kontakt kako bi utvrdili koliko zna o ubistvima i ostalim krivi~-
nim delima, i od tada traju pregovori o wegovom statusu. Milenko-
vi} je gr~koj policiji poverio da strahuje za svoj ìvot, pa ga u zatvo-
ru ~uva specijalna policija, koja mu je obezbedila i pancir prilikom
transporta.
Bagzi pred sudom u Solunu odgovara za ilegalni ulazak i boravak
u Gr~koj, ~ekaju}i zahtev SCG za izru~ewe. Ono se moè o~ekivati za
najmawe dva meseca, kaè Rasim Qaji}, ministar SCG za qudska prava, dok u Central-
nom zatvoru u Beogradu ve} spremaju }eliju u okviru krila znanog kao Hajat. Tu se ve}
nalazi Legija, a pre odlaska u Hag u tom delu CZ-a je boravio i Slobodan Milo{evi}.
Ukoliko Bagzi bude primqen u dru{tvo za{ti}enih svedoka, prema novom zakonu, ~i-
je se usvajawe o~ekuje najesen, mogao bi od dràve da dobije apsolutnu promenu identi-
teta. To podrazumeva dobijawe novih dokumenata i prebivali{ta, redovan mese~ni xe-
parac i plasti~nu operaciju lica.
B
B
U
U
B
B
R
R
E
E
Z
Z
I
I
,
,
S
S
Q
Q
U
U
B
B
A
A
V
V
Q
Q
U
U
Srbija je na posledwem mestu u Evropi kada je re~ o kadaveri~noj transplantaciji, tj.
uzimawu organa sa preminulog. U svim razvijenim zemqama ova metoda je uobi~ajena pri
le~ewu pacijenata sa hroni~nim bolestima bubrega, jetre, pankresa i srca.
A zbog inertnosti ovda{wih zdravstvenih vlasti, samo pro{le godine umrlo je 750 pa-
cijenata na hemodijalizi, od ~ega je najvi{e bilo dece. Zakon o uzimawu i presa|ivawu
delova qudskog tela, bez koga je kadaveri~na transplantacija nezamisliva, ve} drugu
godinu je u skup{tinskoj proceduri, iako bi wegovo usvajawe obolelima omogu}ilo kva-
litetnije le~ewe i duì ìvot. Za sada je jedinu akciju ovog tipa pokrenula Vojno-medi-
cinska akademija u Beogradu, kada je predloìla da zdravi qudi jo{ za ìvota zave{ta-
ju svoje organe u slu~aju smrti. Prema podcima sa VMA, donatorske kartice za sada su do-
bili samo lekari ove ustanove. Oni navode da je kadaveri~na transpanatacija isplati-
va ve} posle godinu dana dijalize, jer ko{ta 16.000 evra, dok je jedina nada za decu na di-
jalizi upravo transplantacija bubrega.
Za razliku od razvijenih evropskih zemaqa, u Srbiji ne postoji ni propagandna eduka-
cija gra|ana o tome koliko bi se ìvota spaslo ukoliko bi porodice pokojnika odobri-
le donaciju organa.
I
I
O
O
V
V
O
O
J
J
E
E
S
S
R
R
B
B
I
I
J
J
A
A
KOGA (NE)]EMO ZA IZBORE
Posle katastrofalnog poraza predsedni~kog kandidata Dragana Mar{i}anina, u DSS-
u vladaju nezadovoqstvo i podele. To je pokazala i zatvorena sednica Glavnog odbora
ove stranke, iz koje je procurilo i to da se deo ~lanstva zalagao da se ovakvi sastanci
otvore za javnost, po uzoru na DS. Od Mar{i}anina se o~ekivala ostavka na mesto pot-
predsednika stranke, jer Izvr{ni odbor nije prihvatio wegov izve{taj o kampawi. Mar-
{i}anin se, me|utim, na sednici nije ni pojavio, zauzet godi{wim odmorom, ali jesu
drugi potpredsednik Aleksandar Popovi} i direktor DSS-a Obren Joksimovi}.
Nude}i ostavke koje nisu prihva}ene, oni su jedan drugog usput i optuìvali Joksi-
movi} Popovi}a zato {to je u Ministarstvu za nauku zadrào ~etvoricu ~lanova DS-a, dok
se nekada{wem ministru zdrav-
stva zamerilo {to samovoqno ra-
stura op{tinske odbore DSS-a.
Ostavka na strana~ke funkcije
o~ekivala se i od drugooptuè-
nog za debakl predsedni~ke kam-
pawe, Dejana Mihajlova. I on je to
odbio, uporno tvrde}i da bi po-
novo pro~itao sada ve} ~uvenu
optu`bu na ra~un Borisa Tadi}a i
Zorana @ivkovi}a o ubicama pre-
mijera \in|i}a. Na pritisak ve}ine, u tu situaciju ne}e do}i jer je odstrawen iz kampa-
we za lokalne izbore. Tek desetak glasova bilo je za predlog jednog od ~lanova da se na
sednici raspravqa i o radu Vlade Srbije, kao i smeni Branka Pavlovi}a sa mesta direk-
tora Agencije za privatizaciju, iako je predlog obrazloèn ~iwenicom da je tom smenom
DSS u medijima sama sebi poquqala ugled stranke ~istih ruku, te da se o woj ve} govo-
ri kao o profiterskoj stranci.
U DSS-u je odlu~eno i da se kadrovski problemi gurnu pod tepih do kraja lokalnih iz-
bora, kada }e biti odràna skup{tina ove stranke. Ispostavilo se, me|utim, da to ne-
}e biti tako lako, jer je isplivao i problem koga kandidovati za gradona~elnike dva
va`na politi~ka centra, Beograda i Novog Sada. Istiri~ar Dejan Mikavica, vojvo|an-
ski favorit DSS-a, budu}u kandidaturu bi mogao da odbije izgovaraju}i se zdravstve-
nim stawem, s obzirom da ispred sebe ima jake protivkandidate u liku Maje Gojkovi} iz
SRS, Branislava Pomori{kog iz LSDV Nenada ânka i sada{weg gradona~wlnika No-
vog Sada iz DS, Borislava Novakovi}a. Sa druge strane, u DSS su svesni koliko malo
{ansi na pobedu ima Zoran Drakuli} (zasad kandidat za Beograd) . Zato upu}eni tvrde
da ne}e biti iznena|ewe ukoliko DSS na kraju ipak podrì predsednika NDS Slobo-
dana Vuksanovi}a.
Ve}ina ministara Vlade Zorana \in|i-
}a, koju je preuzeo Zoran @ivkovi}, odli~-
no se sna{la u biznismenskim vodama.
@ivkovi} tvrdi da ìvi od dràvne
plate na koju ima pravo pola godina od na-
pu{tawa funkcije, ali kaè da }e ve} od
jeseni u}i u neki posao. Vratio se iz Beo-
grada u Ni{, ali se trenutno odmara u Cr-
noj Gori, u Rosama, gde ima vikendicu.
Wegov ministar
finansija Boà \e-
li} nastanio se u Be-
ogradu, tvrde}i da
wegov ìvot nema
smisla bez srpske
prestonice. On sa
svojim kolegama,
biv{im ministrom
trgovine Sloboda-
nom Milosavqevi-
}em i doskora{wim
direktorom Agencije za internet i infor-
misawe Banetom An|eli}em, priprema ot-
varawe najve}e konsultanstske firme na
Balkanu, tako|e najesen. Za to vreme, pre-
ma sopstvenim tvrdwama, radi bankarske
poslove, u transakcijama izme|u Zapada i
Istoka. U tome ima podr{ku i saradwu do-
ju~era{weg guvernera Kori Udovi~ki, dok
sa biv{im ministrom kulture Branisla-
vom Le~i}em radi na tajanstvenom projek-
tu iz oblasti medija.
Sam Milosavqevi} je na ~elu Privredne
komore Srbije.
Nekada{wi potpredsednik srpske vla-
de Joèf Kasa otvara filijalu Agroban-
ke u Subotici, u politici je ostao vode-
}i svoju stranku. Dragan Milovanovi}, biv-
{i ministar za rad, ostao je u IMT-u, gde je
nekada bio metalac, a sada je predsednik
Upravnog odbora. Tvrdi da se ìvi neka-
ko uz {estomese~na ministarska primawa.
Vladan Bati} je otvorio advokatsku kan-
celariju jo{ dok je bio ministar pravosu-
|a, i sada se u wu povukao, dok se biv{i mi-
nistar prosvete Ga-
{o Kneèvi} vratio
na Pravni fakultet
kao vanredni profe-
sor, gde razmi{qa
da li da iz mati~nog
GSS-a pristupi De-
mokratskoj stranci,
kojoj bi u miraz do-
neo i jedno poslani~-
ko mesto. U profeso-
re su oti{li (tj. vra-
tili se) i biv{i vicepremijer @arko Ko-
ra} i ministar gra|evine Dragoslav [u-
marac. Prvi radi na Odeqewu za psiholo-
giju Filozofskog fakulteta, a drugi na
Gra|evinskom fakultetu.
Iz javnog ìvota potpuno su nestali biv-
{i ministar policije Du{an Mihajlovi} i
biv{a ministarska za telekomunikacije
Marija Ra{eta Vukosavqevi}, koja je bila
glavni akter nikada razja{wene afere oko
dràvnih fondova i gradwe puteva mafi-
ja{kim ma{inama, zbog kojih je morala da
podnese i ostavku.
Jedino je nekada{wi vicepremijer Ne-
boj{a ôvi} ostao na politi~koj funkciji
predsednika Koordinacionog centra za Ko-
sovo i Metohiju.
B BI IV V[ [I I U U I IS ST TO OM M K KO OL LU U
I
I
O
O
V
V
O
O
J
J
E
E
S
S
R
R
B
B
I
I
J
J
A
A
MINISTAR ZA ENERGETIKU TVRDIO
DA SU TRAFO-STANICE LEKOVITE
Stanovnici beogradskog naseqa Mirijevo jo{ se se}aju kako je Radomir
Naumov, sada{wi ministar energetike, pro{le godine u martu poku{ao da
ih pridobije za izgradwu velike trafo-stanice u sred wihovog naseqa.
Elektroprivreda Srbije je za ovaj poduhvat ve} dobila kredit od Svet-
ske banke, pa je Naumov, tada jedan od ~elnih qudi u Upravnom odboru EPS-
a, tvrdio da su elektromagnetna zra~ewa koja su neminovna u radu ovog po-
strojewa, zaista odgovorna za mnoge bolesti qudi u okolini, ali da su u
nekim slu~ajevima i lekovita! Odnosno, mogu, kako je tada rekao, da pomognu u oporavku
odre|enih (ali nenavedenih) bolesti.
Pozivaju}i se na norme Evropske unije,
Naumov je tada istakao da }e magnetno poqe
koje bi emitovala ova trafo-stanica, ina~e
mnogo opasnije od elektri~nog poqa, biti
mawe od gorweg limita. To vaì i za jonizu-
ju}e zra~ewe koje emituju dalekovodi koji se
prostiru oko naseqa. Ni ja verovatno ne bih
voleo da ìvim iz estetskih razloga u blizi-
ni jednog postrojewa, ali, fokusiraju}i se na
medicinski aspekt i na vezu sa dozvoqenim
ja~inama elektri~nog i magnetnog poqa, sma-
tram da ne predstavqa problem za qude koji
ìve u neposrednoj blizini, zakqu~io je
Naumov.
Iako bi ta trafo-stanica re{ila snabde-
vawe eletri~nom nergijom u Beogradu, glatko
odobrewe za wenu gradwu bilo je prevelik
zalogaj i za Ministarstvo za za{titu ìvot-
ne sredine, i za Institut u Vin~i. Stru~waci
sa oba mesta nekoliko puta su podnosili pot-
puno kontradiktorne izve{taje o uticaju tra-
fo-stanice na zdravqe qudi, ali niko od
stru~waka nije hteo da potpi{e da je ovakav
objekat potpuno bezbedan. Ina~e, prema nor-
mama EU, postrojewe tako velike snage (400
kilovolti) trebalo bi da bude udaqeno najma-
we pet kilometara od rubnih delova naseqa.
V
V
U
U
^
^
E
E
L
L
A
A
B
B
E
E
Z
Z
T
T
I
I
T
T
U
U
L
L
E
E
Jo{ uvek nepoznati po~inioci skinuli su plo~icu sa vrata kabineta potpredsedni-
ka SPS-a Milorada Vu~eli}a u sedi{tu ove stranke u Beogradu.
Istrovremeno, Vu~eli}u je iskqu~ena i telefonska linija, pa on i wegova sekreta-
rica koriste privatni telefonski broj. Iako Vu~eli} smatra da je cela stvar ujdurma
nekih Da~i}evih omladinaca
koja ne}e uticati na wegovo me-
sto u stranci, i drugi znaci govo-
re da se SPS sve ja~e cepa na ma-
lobrojne, odane Slobodanu Milo-
{evi}u, i one druge, koji bi ga ra-
do prepustili istorijskoj ulozi
u Hagu.
Najnoviji sukob je nastao posle
zahteva iz Haga da Ivica Da~i}
bude smewen sa mesta predsedni-
ka Glavnog odbora stranke, a da ime nekada neprikosnovenog {efa stranke moè ponovo
da se koristi na izborima ukoliko Da~i}evo mesto zauzme Milorad Vu~eli}. Po{to za
ovakav predlog Slobina struja nije dobila dovoqno glasova, razmi{qalo se i da se na
lokalnim izborima kandiduju nezavisno od ostalog dela SPS-a. Kandidat za gradona~el-
nika Beograda u tom slu~aju je trebalo da bude poznati obnoviteq Srbije, Milutin Mrko-
wi}. Od toga se, bar za sada, odustalo, jer se ispostavilo da ta struja nema upori{te u
najmawe 40.000 ~lanova i pristalica, koliko je potrebno potpisa za ovu kandidaturu.
NA[I HA[KI TRIBUNI
Suprotno izjavi ministra policije Dra-
gana Jo~i}a da kancelarija Ha{kog tribu-
nala nema svoju obave{tajnu mreù, ovo
odeqewe u Beogradu ima nekoliko ekipa za
potragu. U wima se nalaze biv{i i aktivni
slu`benici zapadnih obave{tajnih slu`-
bi. Wihov prvi zadatak
nije, kako bi se moglo
pretpostaviti, da loci-
raju imena optuènih za
ratne zlo~ine, nego da
stvore saradni~ku mre-
ù koja moè da ukaè
na trag, pre svih, Ratka
Mladi}a i Radovana Ka-
raxi}a.
Saradnike nalaze me-
|u doma}im aktivnim i
biv{im oficirima, po-
licajcima, ali i novi-
narima koji se isti~u
svojim patriotizmom.
Ti obave{tajci, kako se
moè saznati, rade le-
galno razgovaraju sa
svedocima, analizira-
ju {tampu, vode polu-
zvani~ne pa i zvani~ne
razgovore sa qudima iz
vlasti, a izve{taje pod-
nose prvim qudima
kancelarije Haga u Beo-
gradu, koji ih daqe pro-
sle|uju Tuìla{tvu.
Postoji i tajna grupa
istraìteqa, koji se
naj~e{}e nalaze pri hu-
manitarnim misijama,
nevladinim organizacijama i predstavni-
{tvima stranih firmi. Me|u wima su i qu-
di koji pose}uju tribine i mitinge podr{ke
sada{wim i potencijalnim stanarima za-
tvora u [eveningenu. Obavezno su obu~eni
u majice sa likovima Karaxi}a i Mladi}a,
i me|u najbu~nijima su kada treba izviki-
vati parole protiv wihovog hap{ewa.
^ Ô OV VI I] ] P PR RI IB BL LI I@ @I IO O
S SR RB BE E I I S SR RB BE E I I S SR RB BE E
I I A AL LB BA AN NC CE E
Srpski i albanski lideri na Kosovu
prvi put su se sloìli u jednom da pred-
sednik Koordinacionog centra Neboj{a
ôvi} olako mewa mi{-
qewe. Od kada je posta-
vqen na ovu funkciju
ôvi} je govorio da se
na Kosovu moraju posta-
viti standardi me|u-
narodne zajednice pre
statusa. Me|utim, u jed-
noj od svojih posled-
wih izjava po~eo je da
se zalaè za kona~an
status Kosova, {to je, ina~e i èqa al-
banskih politi~ara. I, dok ôvi} naglu
promenu mi{qewa obrazlaè aktuelnim
trenutkom i de{avawima na terenu,
Ran|el Nojki}, poslanik koalicije Po-
vratak kaè da je ôvi} izgubio kompas
na Kosovu, dok Milan Ivanovi}, predsed-
nik SNV severnog Kosova misli isto, ali
kaè da gubi tlo pod nogama. Kada je po-
kojni premijer \indi} iza{ao sa tezom
hitnog re{avawa statusa Kosova, ôvi} je
protivre~io takvoj strategiji, upozorava-
ju}i \in|i}a da me|unarodne instituci-
je insistiraju na standardima pre statu-
sa, podsetio je Nojki}. Ivanovi}, me|u-
tim, smatra da {ef Koordinacionog cen-
tra KiM svoje mi{qewe formira upravo
prema èqama svojih stranih mentora.
I premijer Kosova, Bajram Rexepi smatra
da ôvi} preko no}i mewa svoju politi-
ku, ali da se Vlada Kosova i daqe koncen-
tri{e na ispuwavawe standarda, koje od
Kosova traè me|unarodne institucije i
SAD.
I
I
O
O
V
V
O
O
J
J
E
E
S
S
R
R
B
B
I
I
J
J
A
A
K
ad je krajem aprila ove godine po-
~elo demontirawe (kasnije se is-
postavilo deset godina starih)
prislu{nih ure|aja iz privatne
ku}e Vuka i Danice Dra{kovi}, laici su
pomislili da je time po~elo i kona~no
demontirawe jednog teroristi~kog i
zlo~ina~kog reìma.
Tom prilikom skinuta su dva prislu-
{na ure|aja i prese~en jedan kabl koji
vodi do tre}eg. Po {emi koju su Dra{ko-
vi}i dobili, to bi bilo sve, iako
su postojale brojne indicije da ih
ima mnogo vi{e. Naprimer, na su-
|ewu su tri sata ~itani izvodi raz-
govora, koje su Dra{kovi}i vodi-
li, ukqu~uju}i i one re~enice koje
su neposredno razmenili u spava-
}oj sobi pred polazak na Ravnu go-
ru, jedan sat pre nego {to se desio
zlo~in na Ibarskoj magistrali. Da-
nica Dra{kovi} se se}a da to nije
bio razgovor preko telefona, te je
o~ito da se bubice nalaze i u spa-
va}oj sobi, tamo gde ih demonteri ni-
su ni traìli. I pored toga, prisut-
ni {ef BIA Rade Bulatovi} je naja-
vio da }e BIA dati ~ak pisanu ga-
ranciju da u Dra{kovi}evoj ku}i vi-
{e nema prislu{nih ure|aja koje je
postavila ta slu`ba.
Da bubica ima zapravo bezbroj, po-
tvrdio je na su|ewu i Rade Markovi},
biv{i {ef DB. On je rekao da bi se
uklawawe prislu{nih ure|aja moglo
izvesti samo ru{ewem ~itave ku}e.
Kako su izvedeni prikqu~ci, da li
su zbirno postavqeni u jedan kabl ili
ih ima uvedenih sa vi{e strana, bilo
je mogu}e utvrditi samo pomo}u ela-
borata za koji se zna da postoji, ali
je u Sudu, navodno izgubqen. I Stevan
Basta, slu`benik DB, potvrdio je da
je ku}a snimana i audio i video tehni-
kom spoqa, tako da bi svaki put kada
bi Dra{kovi}i pozvali ekipu da ot-
krije prisustvo bubica, mikrofoni
bili spoqa deaktivirani.
Nekolio dana kasnije, posle vi{e
nego ozbiqnih gra|evinskih radova,
slu`benici tajne policije izvadili su
javno dve bubice iz zida i sa plafona u
slu`benim prostorijama Srpskog po-
kreta obnove u Knez-Mihailovoj ulici u
Beogradu. Re~eno je da ih ni tamo vi{e
nema.
Tim povodom je i predsednik Vlade
Vojislav Ko{tunica, preko svog glasno-
govornika poru~io da time po~iwe era
u kojoj ne}e biti prislu{kivawa poli-
ti~kih neistomi{qenika.
U junu ove godine privatno angaòvana
i vrhunski opremqena ekipa identifi-
kovala je u redakciji Srpske re~i (u pro-
storijama direktora, glavnog urednika i
urednika) najmawe {est prislu{nih ure-
|aja, sa svim tehni~kim karakteristikama.
Ve} u julu iz srca BIA-e procureo je
strogo poverqivi izve{taj, koji vam pred-
stavqamo i koji govori u kakvom dru-
{tvu i daqe ìvimo i ~emu svi zajedno
moèmo da se nadamo.
STRA[NO: PRISLU[KIVAWE
Ne}e iz zidova, pa to ti je
! ILIJA STAMENKOVI]
K
ako teku postupci u kojima se Srbi-
ja i Crna Gora brane od optu`bi za
agresiju na nekada{we republike
SFRJ i genocid prema pripadnici-
ma drugih nacionalnosti?
Na tom poslu je dosta ura|eno u posledwe
tri godine, ali je sada neophodno da se odabe-
ru strani advokati sa kojima }emo pripremati
odbranu. Na{i pravni stru~waci nisu eduko-
vani za nastupawe pred sudovima koji prime-
wuju proceduralna pravila razli~ita od na-
{ih. Me|unarodni sud pravde u Hagu, recimo,
primewuje anglosaksonski pravni postupak uz
elemente evropskog. U anglosaksonskom postup-
ku mi ne bismo mogli da se sna|emo, {to je
vrlo opasno, jer ako propustite neku procesnu
radwu u postupku moète da izgubite ceo spor.
O onim su{tinskim stvarima mi svakako znamo
vi{e od stranih advokata, ipak je na{a zemqa
u pitawu, ali je zbog poznavawa procedure wi-
hova pomo} neophodna.
Kada je re~ o tu`bama Hrvatske i BiH, do-
kazni postupak se svodi na slede}e: da li je
za vr{ewe zlo~ina postojala motivacija Srbi-
je? I u hrvatskoj i u bosanskoj tu`bi kao mo-
tiv se navodi stvarawe Velike Srbije. U pri-
log takvoj tvrdwi navodi se ne{to {to, po na-
{em poznavawu stvari, i nije tako ~vrst argu-
ment, pozivawe na Memorandum SANU. U bo-
sanskoj tu`bi se ~ak kaè da je taj dokument
potpisalo 250 srpskih intelektualaca, {to je
faktografska gre{ka: ispod tog dokumenta se
nisu potpisali ~ak ni oni koji su u~estvovali
u wegovoj izradi. Takozvani Memorandum je
objavqen u radnoj verziji. Dakle, niti je ko
potpisao taj dokument niti je o wemu glasano
u SANU.
Postoji jo{ jedno va`no pitawe koje jo{ ni-
je obra|eno podatak da je u obe tu`be SRJ oz-
na~ena kao agresor. Na{e je stanovi{te da je to
bio unutra{wi me|uetni~ki sukob, tj. gra|an-
ski rat. Ali, mi to moramo da dokaèmo doku-
mentima, umesto literaturom. U tom smislu
pripremamo najzna~ajnije dokumente, {to u
ovom trenutku nije za javnost. To je advokatski
posao, koji je tajna sve dok ne iza|e pred sud.
Mislim da, ipak, ne}emo imati ve}ih te{ko}a
u tom dokazivawu.
NIJE SVAKI ÔVEK DR@AVA
Pojedine politi~are i pravnike zabriwa-
va mogu}nost da SCG, kao pravni sledbenik
tuène SRJ, bude obavezana na pla}awe rat-
ne {tete Hrvatskoj i BiH. Koliko je, po Va-
{em mi{qewu ovakva opasnost realna?
Ja samo i do sada imao stru~ne polemike sa
kolegama iz Zagreba (mawe iz Sarajeva), kao
recimo sa profesorom me|unarodnog prava Bu-
dislavom Vukasom, s kojim se odli~no pozna-
jem. Moj je stav da u unutra{wem gra|anskom
ratu ne postoji institucija ratne {tete i da
se, pravno gledano, ratna {teta moè traì-
ti samo ako je u ugovorima o miru, kojim je za-
vr{en jedan rat, uneto da neko mora da ispla-
ti ratnu {tetu. Po{to u sporazumu iz Dejtona,
kojim je okon~an bosanski rat, nema takve od-
redbe, mi moèmo da se pozovemo na Ha{ku kon-
venciju iz 1907. godine, u kojoj je izri~ito na-
vedeno da takva obaveza mora biti uneta u mi-
rovni ugovor. To se odnosi i na slu~aj Hrvat-
ske i rezoluciju UN, kojom je okon~an rat u toj
dràvi. Prema tome, oni nemaju pravni osnov.
A Vukas meni na to kaè: Zaboga, pa video si
vaqda Vukovar, tamo je uni{tena ili te{ko
o{te}ena skoro svaka ku}a! Vaqda je red da
se qudima koji su izgubili svoj dom nadokna-
di {teta. Odgovorio sam da je to sasvim ta~-
no, da sam i ja za to, ali moramo imati pri tom
na umu da je u samom Vukovaru 1991. oko 36 pro-
cenata bilo srpskog stanovni{tva, u okolini
grada mo`da i ve}ina, u odnosu na
Hrvate. Koliko je meni poznato, zna-
~ajan broj tih qudi i danas ìve u
Srbiji kao izbeglice, mnogi su u me-
|uvremenu primili srpsko dràv-
qanstvo, pa se postavqa pitawe:
ko }e wihovu {tetu da nadoknadi?
Zbog toga sam ja sklon da u pogledu
ratne {tete individualizujemo
pristup pa da bude obe{te}en sva-
ki ~ovek a ne dràva, to nije me|u-
dràvni odnos.
Kako, pak, posmatrate izjedna-
~avawe Milo{evi}eve diktature
i jednopartijskog vladawa Srbi-
jom sa odgovorno{}u dràve i na-
roda, {to na{i susedi uporno po-
ku{avaju?
Rat koji je vodio Milo{evi} ne
moè da se stavi na teret srpskoj
dràvi, a pogotovo ne narodu. Mi-
lo{evi}eva vlast se ne moè iden-
tifikovati sa srpskom dràvom i
srpskim narodom. Srpsku dràvu
pored wegove vlasti ~inila je i
opozicija, koja je postojala sve vre-
me, od po~etka antiratno nastroje-
na. Setite se samo da je u pojedinim
krajevima Srbije 80 odsto vojnih ob-
veznika odbilo poziv za mobiliza-
ciju kada je izbio rat u Hrvatskoj.
Znam da je Milo{evi} prosto polu-
deo zbog informacija o pravim po-
bunama u kasarnama, gde su mladi}i ~ak okre-
tali oru`je prema svojim oficirima. Dakle,
postojao je vrlo izraèn otpor tom ratu u naj-
{irem smislu re~i. Opoziciju ne bi trebalo
potcewivati, jer je opozicija uvek imala ve-
}inu podr{ke naroda u odnosu na Milo{evi-
}ev SPS. Kada smo i{li na izbore sa Deposom
socijalisti su imali svega 32 odsto glasova i
nisu mogli da sastave vladu dok im nije pri-
{ao Du{ko Mihajlovi}.
Prema tome, ne moè se osuditi dràva, od-
govornost za ta dela je individualna i bi}e su-
|eni oni koji su po~inili krivi~na dela, ukqu-
R RA AD DO OS SL LA AV V S ST T O OJ JA AN NO OV VI I] ], ,
P PR RO OF FE ES SO OR R M ME E\ \U UN NA AR RO OD DN NO OG G P PR RA AV VA A
Za{to Milo{evi}
nije tuìo Ameriku!
Pravni savet Ministarstva spoqnih poslova, kao savetodavni
pravni organ, postojao je kod nas oduvek, a nije funkcionisao
jedino za vreme prethodnog ministra, Gorana Svilanovi}a.
Na mestu predsednika Saveta danas je profesor me|unarodnog
prava dr Radoslav Stojanovi}. On je i koordinator ekspert-
skog tima za pripremawe odbrane pred Me|unarodnim su-
dom pravde u Hagu, po tu`bi Bosne i Hercegovine i Hrvatske
protiv na{e zemqe.
~uju}i i genocid, ako se to dokaè. Me|utim,
smatram da nije mogu}e dokazati Milo{evi}u
genocid, {to bi zna~ilo da je on imao nameru
da uni{ti hrvatski narod ili Muslimane. Ako
je zlo~in u Srebrenici progla{en za zlo~in
genocida ({to je za mene sporno ali je sada res
judicata, jer je pravno zavr{en postupak protiv
generala Krsti}a, osu|enog pred Tribunalom)
trebalo bi dokazati da postoji komandni la-
nac odgovornosti izme|u Milo{evi}a i Mla-
di}a. Ja mislim da to nije dokazivo; Milo{e-
vi} moè da se optuì za ratne zlo~ine koje
su ~inile paravojne jedinice u odnosu na koje
je on sasvim sigurno imao komandni poloàj
(Arkan, [e{eq, Beli orlovi, Du{an Sil-
ni) samim tim {to su naoruàvani u regular-
nim jedinicama u Srbiji. Ali, ~ak da Milo{e-
vi} bude osu|en za genocid, to ne zna~i auto-
matski i osudu dràve za genocid. Konvenci-
ja o genocidu tu mogu}nost da {ef dràve bu-
de optuèn i osu|en za genocid ne podrazume-
va kao odgovornost dràve, kao {to bi bilo u
obrnutom slu~aju da je dràva po~inila ge-
nocid a da {ef dràve nije za to kriv.
Nadamo se da }e ove tu`be dve susedne dr-
àve povu}i, ako èlimo da postanemo ravno-
pravni partneri, da sara|ujemo, ako smo sprem-
ni na me|usobno pra{tawe... Te{ko je zamisli-
ti da vi sa nekim imate iskrene partnerske od-
nose a da istovremeno vodite ovakvu parnicu.
SVEST O IMIXU
Da li taj princip smatrate kqu~nim i kod
predloga da mi povu~emo tu`bu protiv zema-
qa ~lanica NATO, zbog vojne intervencije
1999. godine?
Tu tu`bu protiv osam evropskih zemaqa pod-
nela je vlada SRJ sa jednim krajwe pragmati~-
nim politi~kim ciqem: Milo{evi} i wegova
klika morali su nekako da se opravdaju pred
gra|anima Srbije zbog ~iwenice da su prihva-
tili ({to se naravno dogodilo pod pritiskom
sile) rezoluciju UN 1244, kojom je Srbija iz-
gubila vr{ewe vlasti na Kosovu. Iako je ta~-
no da je bombardovawe izvr{eno ilegalno, jer
nije bilo odobrewa Saveta bezbednosti za tu
akciju, ~iwenica je i to da je Savet bezbedno-
sti usvojio rezoluciju 1244 {to predstavqa
akt naknadne legalizacije tog nelegalnog ~i-
na. Pitawe Milo{evi}u glasi: za{to si to pri-
hvatio, za{to nisi zahtevao da se u rezoluci-
ju unese da je NATO obavezan da nam plati {te-
tu, jer nas je nelegalno napao? Interesantno je
i da ta tu`ba ne obuhvata Ameriku, koja je ima-
la vode}u ulogu u vojnim operacijama protiv
Srbije. Dakle, osam evropskih zemaqa sa ko-
jima sutra treba da sedimo u Evropskoj uniji mi
tuìmo za genocid i traìmo naknadu {tete.
Smatram da tu`bu za genocid treba povu}i
iz vi{e razloga. Najzna~ajniji je pravni raz-
log da mi ne moèmo dokazati, pa samim tim
dobiti zadovoqavaju}u presudu, da je osam ev-
ropskih zemaqa htelo da uni{ti srpski narod
ili jedan wegov deo. Tome bih dodao i jedan
moralni stav: treba da po|emo od toga da mi
ne èlimo ni da poverujemo da su oni hteli da
uni{te srpski narod. Jer, bilo bi prosto ne-
shvatqivo verovati u tako ne{to i pokaziva-
ti èqu da sa takvima sedimo u EU, prikqu~i-
mo se Partnerstvu za mir, a kasnije i NATO
paktu. Koji bi to onda bio na{ moralni iden-
titet, ako bi takva gledi{ta istovremeno eg-
zistirala?! Prema tome, treba odustati od
tu`be, bez postavqawa bilo kakvih uslova,
jer nismo dràva koja bilo kome moè postav-
qati uslove. Moramo biti svesni na{eg lo{eg
imixa u svetu.
Potpuno se slaèm sa ocenom biv{eg bri-
tanskog ambasadora Kroforda, koji je odlaze-
}i sa tog poloàja rekao: Srbi imaju lo{ imix
u svetu, ali je problem {to oni toga nisu sve-
sni. E, moramo postati svesni toga, i da bismo
popravili svoj imix nu`no je da ~inimo akte
dobre voqe, uz istovremeno po{tovawe me|u-
narodnog prava.
TOMA IZ TITOVOG VREMENA
Neke politi~ke snage o~ekuju da se tu mo-
è izvr{iti vezana trgovina, tako {to bi se
povla~ewe na{e tu`be uslovilo pritiskom
SAD i EU na Hrvatsku i BiH, da one povuku
tu`be protiv nas?
Uprkos nekim stavovima na doma}oj politi~-
koj sceni, mi ne moèmo traìti (jer to nije
pravno opravdano) od velikih sila da natera-
ju Hrvatsku i Bosnu da one povuku svoje tu`be
protiv nas. To jednostavno nije mogu}e. Ali je-
ste ne{to drugo: ako smo mi ve} u~inili gest
dobre voqe, velike sile treba ozbiqno da
uti~u na BiH i Hrvatsku, kako bismo po~eli da
re{avamo na{e me|usobne odnose na drugi na-
~in. Mislim da je to pravi put za na{ izlazak
iz uàsa u kome se nalazimo. Alternativu tom
putu predstavqa usamqenost i izolovanost.
Ne znam ko jo{ nije svestan ~iwenice da jedi-
no mi u Evropi nismo na tom putu integracija,
sve dràve oko nas su ~lanice Partnerstva za
mir, sve postaju kandidati za prijem u EU, dok
mi ostajemo po strani, da propadamo. I zbog
toga mi nismo u poziciji da se cewkamo, ve}
moramo jednostrano, velikim potezima, da u|e-
mo u svetsku politiku, kako bismo stekli po-
verewe i povratili prijateqstvo onih koji
nam u protekloj deceniji nisu bili naklowe-
ni. Onaj ko pori~e ~iwenicu da je nacionalni
interes pretvarawe neprijateqa u prijateqa,
taj ne poznaje su{tinu i smisao spoqne poli-
tike.
Kako komnentari{ete zahteve stranaka,
pogotovo onih koje snose svu odgovornost
za na{e sukobe sa celim svetom iz devede-
setih, za uvo|ewe svojevrsnog moratoriju-
ma na povla~ewe tu`be protiv NATO?
Narod izabere jednu vlast da bi ona vodila
tu dràvu, ali ne treba da o~ekuje da }e ta
vlast da mu se udvara tako {to }e povla~iti
evidentno lo{e poteze. Poznata je stvar iz
istorije da je u svakom ratu bilo zlo~ina i da
su mnogi zlo~inci progla{avani za heroje, dok
istorijski nije utvr|eno da su bili zlo~inci.
Kod nas je stvorena, pa i u delu stranaka na
vlasti, jedna nazovimo je antiha{ka klima.
Vlast u Srbiji mora da bude svesna ~iwenica
da je, ako mi ne u|emo u svet, ovaj narod pro-
pao. Setite se da je za vreme Milo{evi}eve
vladavine preko 200.000 mladih qudi napu-
stilo Srbiju, od kojih prema istim procenama
oko 34.000 sa fakultetskim obrazovawem. Gle-
damo i danas pred zapadnim ambasadama redo-
ve mladih koji ~ekaju na vizu, shvataju}i odla-
zak iz ove zemqe kao svoju posledwu {ansu.
Prema tome, razmislimo o interesu ovog na-
roda: ako si na vlasti, iza|i pred narod sa
M MO O@ @D DA A B BI I S SE E I I K KL LI IN NT TO ON N I IZ ZV VI IN NI IO O
Kako bi rezultati predsedni~kih izbora u Americi mogli da se odraze na politiku
prema Srbiji postoji zebwa od pobede kandidata demokrata i povratka na scenu Klin-
tonovih diplomata poput Olbrajtove, Holbruka i drugih? Verujete li u formirawe srp-
skog lobija u Va{ingtonu?
Ako budemo vodili politiku koja je suprotna ameri~kim interesima, tu nikakav lo-
bi ne moè da nam pomogne. Ja sam bio na kongresnom saslu{awu povodom Kosova 1990.
godine, i mogu vam re}i da to ni{ta ne vredi ako niste uklopqeni u neki segment ameri~-
kog nacionalnog interesa. Ako, recimo, pozivate na bojkot izbora koje Amerika podrà-
va, nema tog lobija, sve da imamo trideset tri senatora i kongresmena srpskog porekla
(a ne tri koliko ih je sada) koji bi tu ne{to promenio naboqe u odnosu prema Srbiji.
A ameri~ki interesi se ustanovquju konsezusom, tu ~ak nije va`no ko je republikanac a
ko demokrata. Keri je celu svoju kampawu gradio na optu`bama protiv Bu{a zbog neo-
pravdanog rata u Iraku. Ali, Keri je glasao za vojnu intervenciju kada je o tome odlu-
~ivano, on je protiv zbog toga {to, po wegovom mi{qewu, Bu{ nije izneo prave podatke,
drugim re~ima prevario je ameri~ku javnost. Mi ne treba da o~ekujemo da }e nas podrà-
vati vi{e republikanci nego demokrate, to je wihova unutra{wa stvar, a spoqna po-
litika SAD je zasnovana iskqu~ivo na nacionalnim interesima o kojima oni uvek po-
stiù konsenzus.
To {to se pri~a da su Albanci parama kupili naklonost raznih jakih ameri~kih li~-
nosti pri~e su za malu decu. Amerikanci su imali interesa da pomaù Albance, kao i
Muslimane u BiH, iz svojih politi~kih razloga. Niko wih ne bi mogao da nagovori da
podràvaju ovog ili onog da nije bilo wihovih interesa. Oni javno nisu rekli koji
su to interesi, ali moja je procena da su oni podràvali Muslimane na Balkanu zbog
toga da bi se pomirili sa Muslimanima na Sredwem Istoku. @eleli su da dokaù da
oni nisu protiv Muslimana ve} protiv teroristi~kih reìma, a uvek podràvaju Mu-
slimane koji su dobri; u Bosni, na Kosovu itd.
Ali, sada se situacija mewa, Americi je potreban globalni antiteroristi~ki blok.
Jer, centar teroristi~kih aktivnosti danas je u islamskom svetu. I tu mi imamo nekih
{ansi da neke stvari popravimo u na{u korist. Koliko sam ~uo, Klinton je nekom pri-
likom nedavno izjavio da danas ose}a potrebu da se izvini Srbima. Prema tome, stva-
ri se u svetskoj politici mewaju kao {to se mewaju i u ìvotu uop{te i mi treba da
pratimo u kom smeru se okre}e ameri~ki interes.
otvorenim kartama, nemoj da mu se udvara{.
Pokazalo se da je u Srbiji ogromna ve}ina qu-
di za evropske integracije, mawina je protiv.
Ako vlast ho}e da se udvara narodu time {to
}e biti antiha{ki i antizapadno nastrojena,
mora biti svesna da ide protiv interesa ve-
}ine, a da se udvara mawini. Uostalom, boqe
je izgubiti vlast nego upropastiti zemqu. Mi-
lo{evi} je upropastio zemqu da bi o~uvao
vlast. Dajte da umesto radikalizma, la`nog
patriotizma, hrabrosti i ponosa, malo pro-
mislimo da li mi moèmo da se i daqe suprot-
stavqamo svetu. Danas nastaviti antizapadnu
ksenofobiju Slobodana Milo{evi}a zna~i si-
gurnu propast. Ne mogu da prihvatim ideje a la
Toma Nikoli} ja }u da sara|ujem i sa Istokom
i sa Zapadom, pa }u da kupujem tehnologiju na
Zapadu a onda da izvozim na Istok. Kao da su
oni budale! [ta }emo im mi u tom lancu? To
je hladnoratovska logika, a Toma je zaboravio
da ovo nije Titovo vreme, kada je on igrao tu
ulogu. Glavni spoqnotrgovinski partner Kine
danas je Amerika, i to se zna. Za{to nisu Rusi-
ja i Kina glasale protiv stvarawa Ha{kog tri-
bunala? Ili protiv sankcija UN prema SRJ?
Pa zato {to smo mi verovatno u~inili ne{to
{to oni jednostavno nisu smeli da podrè.
Jo{ je Milovan Milovanovi}, ministar spoq-
nih poslova Srbije po~etkom dvadesetog veka,
govorio da mala dràva mora da po{tuje me|u-
narodno pravo, jer samo tako daje argumente
velikoj sili (koja je iz svojih interesa podrà-
va) da joj pruì legalnu za{titu od onih sila
koje tu malu dràvu ho}e da uni{te.
PODR@ATI DRA[KOVI]A
Premijer Ko{tunica je Srbima na Kosovu
sugerisao da bojkotuju lokalne izbore, jer
nije prihva}en predlog vlade Srbije o de-
centralizaciji pokrajine. Kakve bi posle-
dice iz takvog stava mogle proiste}i?
Za{to se uop{te predlaù pregovori sa Al-
bancima ako se polazi od toga da ono {to vla-
da Srbije predloì mora biti prihva}eno?
Moramo da se pomirimo s tim da ne moèmo na-
metati svoje ideje i planove Albancima, ako
ho}emo kroz pregovore sa wima da re{imo pi-
tawe statusa Kosova. Da je Milo{evi} posle
Dejtona zapo~eo pregovore sa Albancima na
Kosovu ne bi se ni OVK stvorila, a kamoli onaj
uàs do koga je do{lo kasnije, da je 200.000
Srba napustilo Kosovo, pa imamo nove izbegli-
ce u Srbiji. Dokle }emo mi da se igramo sudbi-
nom sopstvenog naroda? Odbijawe plana Z-4,
ponu|enog Srbima u Hrvatskoj, dovelo je do pri-
nudnog napu{tawa dvesta hiqada Srba. Zar je
boqe to od one nu|ene vrlo {iroke autonomi-
je za Srbe? Moramo da shvatimo da ne moèmo
mi nametati svoju voqu, pogotovo ako zastupa-
mo stav da ni od nas to niko ne sme da traì,
da nama name}e svoju voqu.
I zbog toga mislim da je politika Vuka Dra-
{kovi}a prema svetu zaista ona koju bi treba-
lo svi da podrìmo.
Status Kosova?
Ta dva stava koja se me-
|usobno suprotstavqaju
ne vode uspehu pregovora
koji bi se obavili izme-
|u Beograda i Pri{tine.
Razni predlozi koji po-
stoje, ukqu~uju}i ovaj po-
sledwi, ministra Bota,
da se napravi neka vrsta
trojne federacije, bila
bi dobar osnov za razgovore, ali mislim da to
Albanci ne}e prihvatiti. Me|utim, Albanci
su u zabludi da se pitawe wihovog statusa re-
{ava referendumom. Jeste on naveden kao na-
~in re{avawa u samoj rezoluciji 1244 (to je
preuzeto iz sporazuma u Rambujeu), ali se po-
sle sprovedenog referenduma saziva me|una-
rodna konferencija koja re{ava pitawe sta-
tusa Kosova. Imaju}i to u vidu, oni koji vode
na{u dràvu moraju biti kooperativni sa me-
|unarodnim faktorima koji }e o tome doneti
kona~nu odluku. Podsetimo se primera iz isto-
rije: odluka o tome da Kosovo pripadne Srbi-
ji je doneta na Londonskoj konferenciji 1913.
godine, iako se srpska vojska ve} nalazila na
toj teritoriji. Londonska konferencija je od-
redila granice izme|u Srbije i Albanije 1913.
godine, bila je to konferencija ambasadora
evropskih sila tog vremena. Prema tome, mora-
mo biti svesni, to lepo pi{e u Rezoluciji 1244
i nije potrebno da sada vr{imo psihoanalizu
svetskih dràvnika. Posle referenduma se
saziva me|unarodna konferencija, koja }e do-
neti odluku o statusu Kosova. Stavqaju se ne-
ke prethodne radwe kao uslovi za postizawe
tog re{ewa: po{tovawe prava ~oveka, bezbed-
nost za sve gra|ane itd., {to danas ne postoji
na Kosovu i zato se re{ewe jo{ ne nazire.
MO@DA EU KAO UZOR
[ta nam je ~initi ukoliko bi to kona~no
re{ewe bilo nepovoqno za Srbiju?
Ako se donese odluka da Kosovo postane ne-
zavisno, mi moramo da imamo spremnu varijan-
tu {ta u tom slu~aju da traìmo. Ne moè se da-
ti nezavisnost Kosovu bez kompenza-
cije Srbiji. Jedan od takvih predlo-
ga pripremili su zna~ajni qudi na
svetskoj sceni, kao {to su Henri Ki-
sinxer i lord Oven. Oni smatraju da
bi za smirivawe Balkana trebalo iz-
vr{iti rekonstrukciju postoje}ih dr-
àva, tako da dràve budu zasnovane
uglavnom na etni~kom principu. U tom
slu~aju Kosovo dobija nezavisnost na
jednom procentu dana{we teritorije
(po wima oko 70 odsto), kojoj se pri-
druùje zapadna Makedonija, gde su
Albanci u ogromnoj ve}ini, i to ~ini
jedan entitet koji treba sam da odlu-
~i da li }e u}i u konfederalne veze
sa Albanijom (ne ujediwewe) ili ne-
}e. Onaj drugi deo Makedonije dobija
tako|e mogu}nost da se opredeli da
li }e u}i, i s kim, u konfederalne veze sa ne-
kom od susednih dràva. A Srbija, ako izgubi
Kosovo, dobija kao kompenzaciju pravo Repu-
blike Srpske da se izjasni za konfederalno
povezivawe sa Srbijom. Time bi, po wihovom
mi{qewu, bilo re{eno balkansko pitawe po
etni~kom principu, {to je, naàlost, u Evro-
pi jo{ jedino krizno podru~je.
Me|utim, ovakav predlog ima svojih nedo-
stataka, jer bi to proizvelo ozbiqne poreme-
}aje, {to pretpostavqam samo kao mogu}nost,
sukoba izme|u Srbije i Bugarske oko pravo-
slavnog dela Makedonije, tu bi mogla i Gr~ka
da se ume{a... Mo`da je najboqi put da se to re-
{i po modelu EU. Bilo bi dobro da ~ak i Sr-
bija i Crna Gora budu ukqu~ene, jer nije te{ko
dokazati da su sada Srbija i Crna Gora me|u-
sobno mawe integrisane nego, recimo, Nema~-
ka i Francuska. Ako bismo sa Crnom Gorom po-
stigli takav stepen integracije to bi bilo vi-
{e nego {to danas predstavqa dràvna zajed-
nica. Me|utim, kod Kosova se zaista postavqa
pitawe {ta sa Albancima u Makedoniji ne-
zavisnost Kosova automatski otvara pitawe
statusa zapadne Makedonije gde su Albanci u
ve}ini. Ako bismo mi svoje odnose re{ili po
principima organizovawa iz Ustava EU, onda
mi svi zajedno moèmo da se prikqu~imo ovoj
zajednici dràva. Jer tada nestaje pitawe et-
ni~kog razgrani~ewa kao bitno i postavqa se
samo pitawe ekonomskog razvoja.
Da li je to mogu}e (ja li~no mislim da nije)
ostaje da se vidi, ali je zato najboqe da koo-
peri{emo sa evropskom i svetskom zajedni-
com po pitawu Kosova, a ne da se suprotstav-
qamo.
D
D
R
R
A
A
[
[
K
K
O
O
V
V
I
I
]
]
O
O
T
T
U
U
@
@
B
B
I
I
[ef diplomatije Srbije i Crne Gore Vuk Dra{kovi} najavio je da
}e veoma brzo na sednici Saveta ministara predloìti da se po-
vu~e tu`ba koju je SR Jugoslavija podnela Me|unarodnom sudu prav-
de u Hagu protiv zemaqa NATO zbog bombardovawa 1999. godine.
Dra{kovi} je posle susreta sa predsedavaju}im Saveta ministara Evropske unije,
{efom holandske diplomatije Bernardom Botom, ocenio da je re~ o tu`bi koja je pod-
neta od strane Slobodana Milo{evi}a i wegovih advokata i da bi je trebalo povu}i
jer je rat pro{ao, a Milo{evi} oti{ao. Na{ je dràvni i nacionalni interes da u|e-
mo {to pre u Partnerstvo za mir, Evropsku uniju i NATO, a nemogu}e je graditi odnose
savezni{tva i prijateqstva sa tu`bom i na osnovama tu`be, istakao je Dra{kovi}, iz-
raàvaju}i uverewe da }e tu`be protiv SCG pred istim sudom povu}i i Hrvatska i BiH.
Ja sam siguran da }e posle takvog na{eg poteza i na{i prijateqi i susedi Hrvatska
i Bosna, shvatiti da je potpuno nelogi~no i nemogu}e zajedno sa Srbijom sutra sedeti u
Partnerstvu za mir, u Briselu, u Evropskoj uniji, a tuìti Srbiju za genocid, za ratne
zlo~ine, rekao je Dra{kovi}.
Po wegovom mi{qewu, sva ta bolna pitawa naknade imovine, od{tete porodicama
poginulih postiù se na drugi na~in, a ne na na~in generalnog podno{ewa tu`bi pro-
tiv nacija i dràva.
Bot je, sa svoje strane, izrazio zadovoqstvo Dra{kovi}evom najavom, rekav{i da mu
je drago da ~uje da postoji voqa da se tu`ba eventualno povu~e.
O
vih dana Vojislav Ko{tunica, kao ne-
kada Milo{evi}, postavqa ultimatu-
me me|unarodnoj zajednici. Zahteva da
Organizacija ujediwenih nacija (OUN)
i svi drugi me|unarodni faktori pri-
hvate plan Vlade Srbije o Kosovu ili Srbi ne-
}e iza}i na izbore na Kosovu zakazane za okto-
bar. Ko{tunica u svojoj umi{qenosti, autizmu,
odsustvu bilo kakvog ose}aja za realno, mogu-
}e, logi~no i ostvarivo, u svojevrsnoj hiber-
naciji u izvesnom smislu nadma{uje u arogan-
ciji prema celom svetu ~ak i Slobodana Mi-
lo{evi}a, {ampiona i pravog asa ignorisawa
celog sveta. Biti premijer dràve koja je izo-
lovana od svih svetskih i evropskih tokova,
koja po svim parametrima uspe{nosti zauzima
pretposledwe ili posledwe mesto u Evropi,
kojoj preti potpuni politi~ki, ekonomski i so-
cijalni kolaps i propast u svim elementima
koji jednu dràvu ~ine dràvom, a nadmeno po-
stavqati uslove OUN i svima koji ne{to zna-
~e u savremenoj svetskoj politici i koji je kre-
iraju, ravno je samoubistvu. To moè samo iz-
razito neodgovoran ~ovek, bez ikakvog smisla
za politiku, diplomatiju, dràvne poslove i
upravqawe qudima u jednoj, ipak, skoro dese-
tomilionskoj qudskoj zajednici kakva je drà-
va Srbija.
PITAWE SVIH PITAWA
Slobodan Milo{evi} je svoju politiku srp-
skog sunovrata po~eo tako {to je odbijao da
primi ameri~kog ambasadora. Vojislav Ko{tu-
nica povodom Kosova ucewuje one od kojih naj-
vi{e zavisi kona~no re{ewe statusa Kosova.
Ta ucena se odmah vra}a kao bumerang. Naime,
sve novine izve{tavaju da je Specijalni iza-
slanik generalnog sekre-
tara OUN, norve{ki di-
plomata Kai Eide, u svom
izve{taju Kofiju Ananu
preporu~io brì prenos
ovla{}ewa na lokalnu
administraciju na Koso-
vu i preispitivawe po-
litike standardi pre
statusa.
Dakle, svako ina}ewe
sa mo}nijim, merodavni-
jim i onim koji se za odre-
|eni problem iskqu~i-
vo pitaju i o tom proble-
mu odlu~uju, zavr{ava se na sopstvenu {tetu.
Ve} pune ~etiri godine Ko{tunica vodi svoj
privatni rat protiv Ha{kog tribunala i to iz
nekog svog animoziteta, neke pizme, mr`we i
samo wemu znanih potpuno iracionalnih raz-
loga, bez imalo pijeteta i qudskog razumeva-
wa za stotine hiqada `rtava zlo~ina za koje
sudi Ha{ki tribunal. Ovih dana poznati beo-
gradski advokat Sr|a Popovi} pozdravio je iz-
javu premijera Ko{tunice da je za na{u drà-
vu Ha{ki tribunal pitawe svih pitawa. Advo-
kat je podsetio da je Ko{tunici trebalo pune
~etiri godine da od izjave o Ha{kom tribuna-
lu kao devetoj rupi na svirali, do|e do izjave
o Ha{kom tribunalu kao pitawu svih pitawa
na{e dràve i politike. Me|utim, bez obzira
na tu izjavu, na to zakasnelo priznawe na{e
realnosti, na to uvi|awe da je Ha{ki tribunal
biti ili ne biti za Srbiju, ~ak i za sam wen op-
stanak, Ko{tunica i daqe ignori{e Tribunal.
U dobro obave{tenim diplomatskim krugo-
vima u Beogradu tvrde da je Ko{tunica rekao
ameri~kom ambasadoru da }e on pre podneti
ostavku nego {to }e Tribunalu bilo koga izru-
~iti. Uostalom, od va`nijih ha{kih optuèni-
ka samo je Vlada Zorana \in|i}a izru~ila Mi-
lo{evi}a i to je, po svemu sude}i, premijera
ko{talo ìvota. Predsednik Nacionalnog sa-
veta za saradwu sa Ha{kim tribunalom, Ra-
sim Qaji}, izjavio je da su ~lanovi Saveta iz
Crne Gore najozbiqnije i vrlo o{tro postavi-
li pitawe saradwe sa Ha{kim tribunalom i
ignorisawa svih zahteva Tribunala od strane
srpskih vlasti. Najvi{i crnogorski funkcio-
neri ve} duè vreme isti~u da su taoci Srbi-
je zbog wenog upornog odbijawa saradwe sa Tri-
bunalom. S pravom iznose da bi bez srpskog ba-
lasta Crna Gora odavno bila ~lan Evropske
unije, NATO pakta i svih evroatlanskih inte-
gracija. Ve} je postalo degutantno i mu~no za
sve gra|ane Srbije da svako ve~e, po vi{e od
dvadeset minuta, u polusatnim informativ-
nim TV i radio emisijama, kao i u svim novina-
ma, slu{aju i ~itaju o ~etiri generala, o Mla-
di}u, Haxi}u i drugim pitawima vezanim za
Ha{ki tribunal koja svakodnevno postavqaju
svetski zvani~nici, od najniìh do najvi{ih,
a srpska strana ne reaguje kao da se to ne od-
nosi na Srbiju ve} na Sudan, recimo.
POSEBNO KRIVI^NO DELO
U protekloj deceniji, od kada postoji i radi
Ha{ki tribunal u Srbiji se formirao, omaso-
vio, isprofilisao i funkcioni{e izuzetno
jak, mo}an i uticajan antiha{ki lobi. Sa~iwa-
vaju ga biv{i i sada{wi politi~ari, oficiri
i policajci; novinari, kwièvnici i akade-
mici; mafija{i, pripadnici tajnih slu`bi i
bogata{i; samozvane ili stvarne vo|e, pred-
vodnici i mesije Srba iz Krajine, Bosne i sa
Kosova; politi~ki analiti~ari, istraìva~i
javnog mnewa i publicisti; istori~ari, socio-
lozi i psiholozi; sudije, tuìoci i advokati;
popovi, vladike i mitropoliti; ~lanovi mi-
litantnih desni~arskih udruèwa Obraz,
Sveti Justin Popovi} i Svetozar Mileti};
profesori beogradskog Univerziteta, poseb-
no studenti i profesori Pravnog fakulteta
koji predstavqa bazu, centralu i pravi epi-
centar antiha{kog lobija u Srbiji. Svojevre-
meno, ~ak 51 profesor Pravnog fakulteta pot-
pisao je neku antiha{ku peticiju, a docent tog
fakulteta u Hagu zastupa interese Sloboda-
na Milo{evi}a.
Ovih dana objavqena je u svim sredstvima
javnog informisawa vest koja nagove{tava naj-
ve}i uspeh antiha{kog lobija od wegovog uspo-
stavqawa. To bi ustvari bio pravi trijumf
antiha{kog lobija, a mo`da i wegova kona~na
pobeda.
Naime, predsednik Radne grupe za izradu
Nacrta novog Krivi~nog zakona Srbije, prof.
Zoran Stojanovi}, izjavio je da se komandna od-
govornost ({to zna~i odgovornost komandana-
ta za zlo~ine koje izvr{i wegov pot~iweni,
ako je za wih znao ili mogao znati) uvodi u Kri-
vi~ni zakon kao posebno krivi~no delo. Ob-
ja{wavaju}i novo krivi~no delo Stojanovi}
kaè:
Zakon }e praviti razliku izme|u umi{qaj-
nog i nehatnog izvr{ewa dela. Komandant ko-
ji ho}e to {to rade pot~iweni jeste isto {to i
! DRAGOQUB
TODOROVI]
DA LI ]E NOVIM KRIVI^NIM ZAKONOM
BITI ABOLIRANI RATNI ZLOÎNCI
Fantom komandne
odgovornosti kruì
Srbijom
Srpski premijer Vojislav Ko{tunica jo{ je jednom, po ko
zna koji put, pokazao da je uporan, dosledan, nepokoleb-
qiv i apsolutno dostojan nastavqa~ i sledbenik politike
Slobodana Milo{evi}a. Ne postoji ni minimalna razli-
ka izme|u Milo{evi}a i Ko{tunice skoro ni u jednom pi-
tawu. Potpuno su identi~ni stavovi Milo{evi}a i Ko{tu-
nice u odnosu na Evropsku uniju, SAD, kompletan Zapad,
evroatlantske integracije, Ha{ki tribunal, Kosovo i u
odnosu na skoro svako pitawe srpske dràvne politike.
naredbodavac i za takvo delo smo predvide-
li stroge sankcije do 40 godina zatvora. Kod
nehatnog oblika kad komandant nije znao, jer
je nesposoban, ali je mogao da zna, predvi|ena
je kazna zatvora do tri godine.
Ako se ovo krivi~no delo unese u novi Kri-
vi~ni zakon i ako on bude usvojen, za wega mo-
gu da odgovaraju samo komandanti izvr{ila-
ca ratnih zlo~ina u nekim budu}im ratovima
koji }e se voditi nakon stupawa na snagu ovog
Zakona. Ovo zbog toga {to u modernom krivi~-
nom zakonodavstvu ve} puna dva veka vaì
princip nulla crimen sine lege ili: nema zlo-
~ina bez zakona, ili kako je to predvi|eno u
na{em zakonu: Nikome ne moè
biti izre~ena kazna ili druga
krivi~na sankcija za delo koje,
pre nego {to je u~iweno, nije
zakonom bilo odre|eno kao kri-
vi~no delo i za koje nije bila za-
konom propisana kazna.
Dakle, za novo krivi~no delo
komandne odgovornosti ne}e mo-
}i da odgovaraju nadre|eni voj-
nicima koji su ubijali civile u
ratovima na prostoru biv{e Ju-
goslavije od 1991-1995. i 1998-
1999. godine. Ne}e odgovarati ni
desetari, ni vodnici, ni zastav-
nici, ni potporu~nici, kapetani,
majori, pukovnici, generali, ni
komandiri odeqewa, vodova, ~e-
ta, ni komandanti bataqona,
brigada, korpusa, armija, ni na-
~elnici general{tabova, vrhov-
ni komandanti, ministri, premijeri, predsed-
nici republika, niti bilo ko drugi.
NAJRAZLIÎTIJA ZNAÊWA
Po{to je Savet bezbednosti OUN usvojio Re-
zoluciju o prestanku rada Ha{kog tribunala
koji }e do kraja mandata suditi samo najzna~aj-
nije predmete, a sve ostale slu~ajeve preuze}e
nacionalni sudovi, to }e na{i tuìoci, sudi-
je i politi~ari u ogromnoj ve}ini slu~ajeva
re}i:
Izvinite, tom i tom nadre|enom, komandi-
ru, komandantu, premijeru, {efu dràve ne mo-
èmo da sudimo, jer u vreme izvr{ewa dela
nije postojalo krivi~no delo komandne odgo-
vornosti.
Na taj na~in bi}e abolirani mnogi krivci za
najstra{nije zlo~ine po~iwene u stravi~nim
ratovima na prostorima biv{e Jugoslavije, u
kojima je poginulo preko 200.000 qudi.
Do ovakve, apsurdne i prosto neverovatne
pravne situacije do{lo se prvenstveno zaslu-
gom antiha{kog lobija, ~iji su ~lanovi uporno,
do besvesti, punih deset godina eksploatisa-
li termin komandna odgovornost i pripisi-
vali mu najrazli~itija zna~ewa i varijante.
Primera radi, govorili su i pisali: komand-
na odgovornost je objektivna odgovornost, ko-
mandna odgovornost je politi~ka odgovornost,
komandna odgovornost je kolektivna odgovor-
nost, norme komandne odgovornosti su bezobal-
ne, po woj svaki u~esnik u ratu moè da odgova-
ra, po komandnoj odgovornosti odgovaraju bra-
nioci na{e otaxbine, junaci i heroji na{eg ot-
pora, ~uvari na{ih ogwi{ta, na{ih svetiwa i
na{e neja~i, i sve u tom stilu i tom fazonu.
I{lo se ~ak dotle da je Vojislav Ko{tunica,
kao mandatar nove srpske Vlade u wenom pro-
gramu predatom budu}im koalicionim partne-
rima u Vladi, predvideo i ta~ku da se Ha{kom
tribunalu ne}e izru~ivati optuèni po osno-
vu komandne odgovornosti. Iako sva navedena
tuma~ewa nemaju nikakve veze sa istinom, iako
su floskule i najcrwa propaganda, antiha{ki
lobi je metodom gebelsovske propagande, da
jedna la` sto puta ponovqena postaje istina,
uspeo da termin komandna odgovornost posta-
ne fantom. Taj fantom je po~eo da kruì Sr-
bijom. Po{to je fantom, on je bio bez svojstava
zna~ewa i karakteristika i svako je po svom
naho|ewu, svojim merilima i znawima tom ter-
minu fantomu po~eo da daje svojstva, zna~e-
wa i karakteristike, da ga tuma~i, obja{wa-
va, da o wemu drì predavawa, pi{e u stru~-
nim ~asopisima, diskutuje na TV i drugim pa-
nelima. Po{to imamo mawak kompetentnih, a
vi{ak onih koji o svakoj temi, od lekovitog bi-
qa preko literature, mostogradwe, astrono-
mije do komandne odgovornosti, mogu da govore
~itav sat, a da ne kaù ni{ta, rodio se moder-
ni srpski Franke{tajn termin komandna od-
govornost. Kad se ve} rodio treba ga quqa-
ti. Quqaju}i ga, antiha{ki lobi je tog Fran-
ke{tajna komandnu odgovornost uspeo da
ubaci u Nacrt novog Krivi~nog zakona, ni{ta
mawe nego kao posebno krivi~no delo. Anti-
ha{kom lobiju je to uspelo u toj meri da we-
govi protivnici nisu ni primetili da je time
izvr{ena abolicija najve}eg broja najokore-
lijih zlo~inaca iz ratova na podru~ju biv{e
Jugoslavije 1991-1995. i 1998-1999. godina.
PROBLEM MLADIH PRAVNIKA
Statutom Ha{kog tribunala nije predvi|e-
no krivi~no delo komandne odgovornosti, ni-
ti se u Statutu uop{te spomiwe termin ko-
mandna odgovornost. U ~lanovima 2-5 Statuta
predvi|ena su krivi~na dela za koja se sudi
pred Tribunalom i to su: Te{ka kr{ewa è-
nevskih konvencija iz 1949. godine, Kr{ewe
zakona i obi~aja rata, Genocid, Zlo~ini pro-
tiv ~ove~nosti. U ~lanu 7. stav 3. Statuta Ha-
{kog tribunala, koji ima naslov Pojedina~-
na odgovornost, pi{e:
îwenica da je neko od dela navedenih u
2 do 5 ovog Statuta po~inio podre|eni, wego-
vog nadre|enog ne osloba|a krivi~ne odgovor-
nosti, ako je on znao ili imao razloga da zna
da }e wegov podre|eni po~initi takvo delo
ili je to delo ve} po~inio, a nadre|eni nije
preduzeo neophodne i razumne mere da spre~i
takvo delo ili da kazni wegove po~inioce.
Ovim ~lanom Statut Tribunala samo dodat-
no individualizuje krivi~nu odgovornost, u~-
vr{}uje princip pojedina~ne i subjektivne od-
govornosti na {ta ukazuje i to vrlo eksplicit-
no i sam naslov ovog ~lana pojedina~na od-
govornost. Ovaj institut iz ~lana 7. Statuta
ima karakter i obele`ja op-
{te norme krivi~nog prava
i po svome zna~ewu odgova-
ra institutima iz op{teg
dela na{eg Krivi~nog zako-
na, kao {to su, primera radi:
vinost, ura~unqivost, nu`-
na odbrana, zastarelost, sa-
u~esni{tvo i drugi, i u funk-
ciji je nastojawa da svi od-
govorni, pored neposrednog
izvr{ioca, budu izvedeni
pred sud. Ova norma samo
predvi|a uslove pod kojim
odgovara i nadre|eni i prak-
ti~no defini{e vinost nad-
re|enog.
Tuma~e}i ovu odredbu
mnogi protivnici antiha{-
kog lobija, uglavnom mladi
qudi, tek svr{eni pravnici
(neki i nisu pravnici), bez iskustva sa kri-
vi~nim sudovawem, bez ikakvog dodira sa tzv.
ìvim krivi~nim predmetima, atmosferom u
sudnici, a, naàlost, pretenciozni, nadobud-
ni, bez smisla za dijalog i uvaàvawe druga-
~ijeg stava, argumenta i tuma~ewa (sti~e se
utisak da sebe smatraju velikim pravnicima
u toj meri da u svojim najboqim godinama o svo-
joj pravni~koj veli~ini tako nisu mislili ni
Toma @ivanovi}, Barto{, Luki} ili Zlatari})
po~eli su da pi{u i govore o komandnoj odgo-
vornosti kao me|unarodnom obi~ajnom pravu,
doktrini, nauci, àrgonu, kolokvijalnom ter-
minu. Zatim su ustanovqavali podele koman-
dne odgovornosti na de iure i de facto, a de iure
daqe na ~etiri dela, onda o standardima za
utvr|ivawe komandne odgovornosti, testovi-
ma po kojima se komandna odgovornost prepo-
znaje i sli~no. U prilog svojoj tezi navodili
su primere direktno suprotne onome {to su è-
leli da dokaù. Tako, da bi dokazali koman-
dnu odgovornost, navode su|ewe ~etvorici ko-
mandanata Oslobodila~ke vojske Kosova (OVK),
tzv. Lapska grupa, koji su osu|eni za ratni zlo-
~in po ~lanu 142. na{eg KZ, izvr{en ne~iwe-
wem u smislu ~lana 30. na{eg KZ. Navedenim
istupima protivnici antiha{kog lobija navo-
dili su vodu na wihov mlin, jer su termin ko-
mandna odgovornost mistifikovali i bez
ikakve potrebe, nestru~no, nekompetentno i
skoro lai~ki tuma~e}i va`ne, suptilne, deli-
katne i vrlo komplikovane institute krivi~-
nog prava, doprineli da kampawa antiha{kog
lobija urodi plodom i da se u Krivi~ni zakon
uvede komandna odgovornost kao posebno kri-
Masovna grobnica u Batajnici
vi~no delo i time potpuno prenebregne kao su-
za ~ista krivi~na odgovornost komandanata
ili nadre|enih, predvi|ena u postoje}em kri-
vi~nom zakonodavstvu. Time antiha{ki lobi
dobija novo krivi~no delo koje nije postojalo
u vreme ratova na teritoriji biv{e Jugoslavi-
je i zbog principa nulla crimen sine lege prak-
ti~no dobijaju i aboliciju od krivi~nog gowe-
wa za najve}i broj izvr{ilaca najteìh kri-
vi~nih dela.
Kod nas, u na{em Krivi~nom zakonu, postoji
glava sa naslovom: Krivi~na dela protiv ~o-
ve~nosti i me|unarodnog prava me|u kojima
su i genocid, ratni zlo~in protiv civilnog
stanovni{tva, ratni zlo~in protiv ratnih za-
robqenika i druga tzv. ratna krivi~na dela.
Zakon je vaìo i u vreme rata, a vaì i danas.
Analizom krivi~nog dela ratni zlo~in protiv
civilnog stanovni{tva ve} na prvi pogled se
uo~ava da su u wega inkorporirane odredbe
svih relevantnih me|unarodnih konvencija o
postupawu u ratu, ~ak se u zakonskom opisu ovog
krivi~nog dela navodi formulacija: Ko kr{e-
}i pravila me|unarodnog prava za vreme ra-
ta.... U izrekama presuda izre~enim okrivqe-
nim za ratne zlo~ine po~iwene otmicom i ubi-
stvom civila iz voza u [trpcima, iz autobusa
u Sjeverinu i streqawem civila u dvori{tu
jedne ku}e u Podujevu, kao i u izreci optu`ni-
ce o{tuènim za zlo~in u Ov~ari, precizno
se navodi koje su sve odredbe @enevske kon-
vencije od 12. avgusta 1949. godine i Dopun-
skog protokola I i II o za{titi `rtava me|una-
rodnih oruànih sukoba iz 1977. godine, pre-
kr{ene. Radwe izvr{ewa krivi~nog dela rat-
ni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva su,
pored ostalih i mnogobrojnih, i raseqavawe
ili preseqavawe, ubistva, protivzakonito od-
vo|ewe u koncentracione logore. Sve izloè-
no pokazuje da svi po~inioci krivi~nog dela
Ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva
bilo nadre|eni, bilo podre|eni, bilo nepo-
sredni izvr{ioci ili oni koji ta izvr{ewa
narede, ili su za wih znali, ili su mogli da
znaju, mogu da odgovaraju pred na{im sudovima,
po na{em zakonu, u granicama svoje vinosti ili,
preciznije, svog umi{qaja ili svog nehata, za-
visno od toga da li su izvr{ioci, saizvr{io-
ci, podstreka~i, pomaga~i ili su odgovorni za
izvr{ewe dela ne~iwewem. Citirana presu-
da ~etvorici komandanata OVK na Kosovu (tzv.
Lapska grupa), navedena kao primer komandne
odgovornosti, predstavqa obrazac, paradigmu
i {kolski primer da komandanti ili nadre-
|eni odgovaraju za krivi~no delo Ratni zlo-
~in protiv civilnog stanovni{tva izvr{en
ne~iwewem u skladu sa ~lanom 142. u vezi ~la-
na 30. Krivi~nog zakona Jugoslavije, postoje-
}eg i vaè}eg, kako u toku rata tako i danas
(dodu{e, sada se zove druk~ije, ali krivi~no
delo je potpuno isto).
U GRANICAMA SVOJE VINOSTI
Razmatrawem primera konkretnih krivi~-
nih dela ratnog zlo~ina protiv civilnog sta-
novni{tva u ratovima na teritoriji biv{e Ju-
goslavije najboqe se vidi da za to delo moè
da odgovara vrlo {irok krug odgovornih lica,
po~ev od neposrednih izvr{ilaca pa preko ~i-
tavog lanca nadre|enih sve do {efa dràve.
Naravno, svi odgovaraju u granicama svoje vi-
nosti i svi, kako pred Ha{kim tribunalom, po
wegovom Statutu, tako i pred na{im sudovi-
ma, po na{em krivi~nom zakonu.
Primer prvi: Nema nikakve dileme da za
ubijawe civila u selima u okolini \akovice
(me|u kojima je bilo i dece sa cuclama u usti-
ma), za wihovo pakovawe u hladwa~e, tran-
sport do Kladova, gurawe hladwa~e u Dunav,
kasnije isplivavawe hladwa~e iz Dunava, pre-
voz le{eva do Batajnice i wihovo sahrawiva-
we u masovne grobnice u krugu policijskog ob-
jekta, ne mogu da odgovaraju samo neposredni
izvr{ioci, obi~ni vojnici ili milicioneri
i da oni nisu mogli sami da organizuju ~itavu
operaciju, ve} da su odgovorni i mnogi drugi
na svim nivoima i po svim linijama. Naravno
da svi oni mogu da odgovaraju i po na{em zako-
nu i pred na{im sudovima isto kao i u Hagu po
Statutu Tribunala;
Primer drugi: Ne mogu za ratni zlo~in da
odgovaraju samo straàri i ~uvari koncentra-
cionih logora, primera radi, Keraterma, Omar-
ske i Trnopoqa, ve} i ~itav niz wihovih nadre-
|enih, jer ne mogu da tvrde da za te logore nisu
znali, po{to to pravno, logi~ki i ìvotno ni-
je mogu}e. Naravno da svi odgovorni za ratni
zlo~in mogu da odgovaraju i u Hagu i kod nas i
da za tu odgovornost nije potrebno uvoditi po-
sebno krivi~no delo komandne odgovornosti;
Primer tre}i: U vreme bombardovawa NA-
TO pakta sa Kosova je prinudno iseqeno oko
800.000 gra|ana albanske nacionalnosti. To
je bio dug, masovan i vrlo uo~qiv proces, tako
da niko ne moè da se pravda da za wega nije
znao ili da nije mogao da zna i time umawi
svoju ulogu i smawi krivi~nu odgovornost.
U uslovima kada komandna odgovornost pred-
stavqa posebno krivi~no delo niko se ne}e
usuditi da krivi~no goni za, primera radi,
ratni zlo~in nadre|ene, bez obzira na pravnu,
zakonsku i ~iweni~nu osnovanost takvog gowe-
wa. Po{to se novouvedeno delo komandne od-
govornosti ne moè primewivati retroaktiv-
no, to }e veliki broj krivaca za zlo~ine u ra-
tovima na prostoru biv{e Jugoslavije izbe}i
krivi~nu odgovornost, a to predstavqa svoje-
vrsnu aboliciju.
KOSOVSKI IZBORI
Za po~etak pro~itati Plan
L
a`na dilema treba li ili ne iza}i na predstoje}e parlamentarne izbore na Koso-
vu podelila je ne samo zvani~nike Srbije nego i pojedine lidere Srba u ovoj pokra-
jini, naro~ito posle izjave Vojislava Ko{tunice da se izlaskom na birali{ta po-
ni{tava Plan Vlade Srbije o decentralizaciji i teritorijalnoj autonomiji pokrajine,
uz tvrdwu da ni dosada{we u~e{}e Srba u kosovskim institucijama mawinskom narodu
ni{ta nije donelo dobro. Ovakvom stavu se, naàlost, priklonio i Vladika Artemije
koji kaè da bi izlazak na izbore zna~io na{u propast i dodao da ne postoji nijedan
razlog da Srbi u~estvuju na wima.
Da li je to zaista tako?
Pre svega, u~e{}em na izborima pod jedinstvenom listom Srbi mogu da osvoje ~ak 30
poslani~kih mesta od mogu}ih 120, {to, izraèno u procentima, zna~i da 4 odsto ukupnog
broja stanovnika moè da osvoji 25 odsto parlamentarne mo}i koja zaista predstavqa
respektabilnu snagu u borbi za svoje nacionalne interese. S druge strane, ukoliko bi
Srbi i daqe nailazili na odbojni zid ve}ine, mogli bi u svakom trenutku da napuste
takvu Skup{tinu i jasno pokaù me|unarodnoj zajednici da Albanci ne prihvataju mul-
tietni~ki ìvot na Kosovu i Metohiji.
Sva je prilika, me|utim, da mnogi odgovorni za sudbinu ove na{e pokrajine nisu ni
pro~itali, niti su upoznati sa Planom UNMIK-a, u kome je sadràno gotovo 90 odsto Pla-
na Vlade Srbije, a razlika je samo u nijansama, gde, na primer, Vlada Srbije insistira
na etni~koj autonomiji, dok Plan UNMIK-a zagovara samo autonomiju op{tina, a da de-
centralizacija obuhvata i etni~ku decentralizaciju. Ovakva lokalna samouprava ne
samo da su{tinski ne mewa poloàj Srba, ve} podrazumeva da se oni ose}aju kao svoji
na svome uz garanciju za brì povratak raseqenih i otvarawe novih radnih mesta.
S tim u vezi i austrijska inicijativa za re{avawe kosovske krize ide tim pravcem,
pre svega zalagawem za specijalnim statusom crkava, manastira i wihove imovine i to
iskqu~ivo pod jurisdikcijom Beograda i da svi srpski duhovni centri budu pod pa-
tronatom i budnim okom me|unarodne zajednice, {to podrazumeva i pruàwe pomo}i u
wihovom obnavqawu.
I diplomate u Briselu smatraju da je potrebno da vlasti u Beogradu i svi kosovski
Srbi prihvate Plan UNMIK-a kao osnovu za razgovor. Oni su obelodanili da se tim Pla-
nom za prenos ovla{}ewa na lokalne organe vlasti predlaè stvarawe opitnih op-
{tinskih projekata na Kosovu ve} po~etkom 2005. godine, uz preoblikovawe op{tina u
pokrajini u ciqu boqe za{tite Srba tokom te i 2006. godine, kao i pravo u~e{}a na iz-
borima Srba i svih mawina koje su tamo ìvele pre 1999. godine.
Zato i Evropska zajednica ve} ispoqava zabrinutost zbog krutog stava Beograda da
kosmetski Srbi ne iza|u na izbore u pokrajini. Uz ocenu da bi neizlazak na izbore naj-
vi{e {tetio kosmetskim Srbima, u Briselu ne kriju da od Beograda o~ukuju da promeni
ispoqeni stav.
Po svoj prilici, s pravom. (S. R.)
U
burnim danima krajem osamdesetih,
kada se Slobodan Milo{evi} gr~evi-
to borio za apsolutnu vlast u Srbi-
ji, uz wega se pojavio jedan mladi} u
jakni tada zvanoj vijetnamka. Izgle-
dao je potpuno obi~no, skromno, kao
uostalom i svi novinari. Isticao se samo po
jednom: gledao je u Milo{evi}a kao u Svevi{-
weg boga.
Posle izvesnog vremena isti taj mladi} po-
javquje se u potpunu novoj ulozi, kao direktor
RTS. Tada se vidi da je Milorad Vu~eli} jedan
od glavnih uzdanica tada{weg vladara. Ipak,
ovog puta Vu~eli} nije skroman i u vijetnamci,
ve} u skupocenim odelima najpoznatijih svet-
skih kreatora. Nekako istovremeno po~iwe i
finansijski uspon Milo{evi}evog pulena, li-
~nog prijateqa i najblièg saradnika Jovice
Stani{i}a i Mihaqa Kertesa, udarnih pesni-
ca srpskog vladara.
Kao i svi socijalisti, veliki borac za so-
cijalnu pravdu, Vu~eli}, po~iwe finansira-
we velikog filmskog projekta Podzemqe u sa-
radwi sa distributerskom ku}om Komuna. Pro-
jekat je bio lepo zami{qen, dràva tj. RTS,
snosi sve tro{kove snimawa filma, dok dis-
tributer uzima svu zaradu. Posle zavr{etka,
Vu~eli} postaje vlasnik Komune, u kojoj }e na-
}i uto~i{te svaki put kada ga Milo{evi} od-
baci od sebe. Pre nego {to ga je prvi put odba-
cio, Milo{evi} je Vu~eli}u obezbedio otprem-
ninu, ku}u na Dediwu, da mu bude blizu ukoli-
ko mu ponovo zatreba.
Tada po~iwu bahanalije mladog novinara i
socijaliste Vu~eli}a. Sa govornice srpske
Skup{tine opozicija ga je nazvala mucavim
tuca~em kafanskih peva~ica. Wegova tada-
{wa afera sa Vesnom Zmijanac odrazila se i
na program Ku}e u kojoj je bio direktor. Niste
mogli da upalite televizor, a da ne vidite
ovu peva~icu na ekranu. Ostali su upam}eni i
po no}nim {etwama kroz Beograd, sa crnim li-
muzinama i u pratwi mnogobrojnog obezbe|ewa.
Osetio je mladi Vu~eli} {ta je sila, mo} i pa-
re i tada ga je vladar prvi put {utnuo.
Kao {to to ponekad biva, vladar je imao obi-
~aj da nakon {utirawa {utnutog vrati u igru.
Tako je mladi Vu~eli} posle nekoliko godina
ponovo zaigrao nakon protesta 96-97. Zaigrao
je u prvom timu, naravno opet uz uslov da se mo-
ra imati i para, te je postao predsednik uprav-
nog odbora Telekoma Srbija. Iz tih dana qudi
pamte da je Vu~eli} u svakom poslu koji je ra-
dio Telekom morao biti miro|ija.
Profesori {kole Vladislav Ribnikar
pamte kako se bahato tih godina pona{ao i Vu-
~eli}ev sin, obezbe|ewe ga je dovozilo u {ko-
lu, ocene su poklawane zbog uspe{nog tate,
iako je mali Bane bio najlo{iji |ak u odeqewu.
Tih dana se}aju se i profesori i |aci Prve be-
ogradske gimnazije, gde je mladi Vu~eli} po-
strojavao profesore zbog lo{ih ocena, zajed-
no sa tada{wom direktorkom ove {kole Mili-
com Areìnom.
Kada ga je vladar drugi put {utnuo, Vu~eli}
svoga sina {aqe na {kolovawe u [vajcarsku.
Kao i svaki drugi po{teni i prose~ni gra|a-
nin Srbije, na{ao je tri~avih stotinak hiqa-
da maraka kako bi isfinansirao u~ewe svog
sina u inostranstvu. Posle se jo{ i quti ka-
da ga novinari u emisiji pitaju odakle mu pa-
re da u inostranstvu {koluje decu.
Tre}i put {utnuti se vra}a na scenu sada
kada vladaru, koji je u zatvoru, vi{e niko ne
odgovara. [utnuti je ipak, ponovo, postao we-
gov ~ovek od najve}eg poverewa. Vu~eli} ho}e
da bude sam i slobodan sa svojim idolom i vla-
darom.
Lako je Vu~eli}u, borcu za qudska prva i so-
cijalnu pravdu, da prosipa pri~e o sirotiwi
u Srbiji. Li~ni prijateq Kertesa i Stani{i-
}a danas se, dok su svi oni u zatvoru, ponosno
br~ka u svom bazenu u Crvenki pu{e}i tompus
od nekoliko hiqada dinara, decu {koluje u
inostranstvu, vozi se u besnim i skupocenim
kolima, uz pratwu mnogobrojnog obezbe|ewa.
Neka si|e malo u narod da vidi kako ìve
obi~ni qudi i kako sastavqaju kraj sa krajem.
Tako je skromni momak iz Sivca postao jedan
od najbogatijih qudi u Srbiji, uz to borac za
socijalnu pravdu. Sve dok ne zavr{i gde i we-
govi najboqi drugovi. (S. R.)
Pu{i}e on i ve}i
Ili: kako je skromni momak iz Sivca postao jedan od naj-
bogatijih qudi u Srbiji, uz to borac za socijalnu pravdu
M
M
I
I
L
L
O
O
R
R
A
A
D
D
V
V
U
U
^
^
E
E
L
L
I
I
]
]
,
,
J
J
E
E
D
D
A
A
N
N
T
T
I
I
P
P
I
I
^
^
A
A
N
N
N
N
A
A
R
R
O
O
D
D
S
S
K
K
I
I
^
^
O
O
V
V
E
E
K
K
! SENA TODOROVI]
N
a po~etku Va{eg mandata ~uli smo kak-
vo stawe ste zatekli u RTS. [ta se do-
ga|a ~etiri meseca kasnije?
O RTS se mawe-vi{e sve zna. Za mene je fra-
pantno, recimo, da ceo informativni program
nije funkcionisao na principu tajm-koda, ve}
primitivno, na nivou zavr{nih re~i. Vest se
nije merila sekundama, ve} su se ~ekale posle-
dwe re~i. To je praistorija televizije. Lekto-
ri nisu kori{}eni, iako se za wima ose}ala po-
treba. îtav sistem pra}ewa vesti izgledao
je kao da se svi trude da ne upadnu u o~i bilo
kome, ni po kvalitetu, ni po èstini, pa ni po
ta~nosti informacija. To je bila jedna borba za
opstanak, ali tako da se ne upadne u o~i lavo-
vima. To ne moè. Novinarstvo je profesija...
BILO JE KOMI^NO
Ko su lavovi?
Govorim o politi~arima. Meni je bilo ne-
shvatqivo da se jako mali broj qudi usu|ivao,
smeo, da polemi{e sa Crkvewakovom ili ured-
nicom Informativnog programa i wenom po-
mo}nicom. Mislim na Bojanu Leki}. Ne{to ma-
lo su poku{avali sindikati. Nekoliko qudi
je oti{lo iz redakcije ili ili je otpu{teno.
Mislim da je u pitawu strah od neizvesnosti.
Danas je vrlo te{ko na}i posao na nekoj tele-
viziji. Pretpostavqam da je to bio strah od
represije. Leki}ki niko nije smeo da kaè da
dizajn studija ne vaqa. Niko nije smeo da ka-
è da se scenografija za wenu emisiju ne pra-
vi od wenih o~iju, pa makar bile plave. Kad zo-
ve u goste qude ne treba da se pravda unapred
i na kraju emisije. To je bilo prosto komi~no.
Nekoliko wenih emisija su antologijski pri-
meri lo{eg novinarstva. I udvori~kog novi-
narstva. Ali, tamo nije bilo qudi koji bi joj to
rekli. Danas se otvoreno govori o intervjuu
Gordane Su{e i Tadi}a, ukqu~uju}i i samu Su-
{u koja je bila kriti~na prema sebi i onome
{to je odradila kao posao. To jeste vid profe-
sionalnog i civilizacijskog napretka. Dakle,
slobodan razgovor o u~incima svih, {to ne po-
drazumeva javni trg na kome }e se raspravqa-
ti i samoupravqati. Ali, podrazumeva da se
vrlo po{teno i otvoreno razgovara.
Da li ste zadovoqni napretkom?
Daleko od toga da sam zadovoqan. Ali, mno-
gi qudi koji nisu gledali dnevnik ranije, sada
gledaju. Mnogi koji su se vrlo kratko zadràva-
li na RTS-u sada se zadràvaju duè. Zna~i, i
statisti~ki gledanost na{eg programa je po-
rasla u situaciji kada gledanost televizije
ina~e pada. To mora da raduje ~oveka. Leto je,
konkurencija zabavnih programa je èstoka.
Sve me to raduje, ali ne predstavqa razlog za
zadovoqstvo.
Mnogi qudi koji su vodili RTS imali su sa-
mo jedan motiv, da {to duè ostanu u svojoj fo-
teqi. Tako su i vodili RTS. Ja mogu sutra da
odem. Ja ga vodim, hajde da kaèm, rukovo|en
samo jednim, novinarskim uslovom. A to je in-
teres srpskog javnog mnewa i zakonit proces.
Onda bi trebalo da bude obrnuto, da se za
ostajawe u foteqi bore dobrim programom!
Politika i novinarstvo nikada ne}e biti
prijateqi. To je neprirodno, ma ko bio premi-
jer ili predsednik. To je veza izme|u dvoje ma-
loumnih, iz koje se ra|aju maloumna deca. To ni-
je dobro. Ja poku{avam da to promenim. Ima tu
dobrih qudi, mogu da se proberu 25-30 odsto
ovih qudi koji sada rade tamo, ali treba da im
se pomogne.
Ja radim jednu antologijsku zbirku hedova
za dnevnik kako te vesti glase u originalu i
kako glase kada ih popravim. Ja sam na po~et-
ku traìo, po{to sam prvih ~etrdeset dana sam
ure|ivao dnevnik, uz pomo} nekoliko zate~e-
nih qudi da mi ~itaju hedove. [ta sam tu sve
~uo to je antologija nepoznavawa srpskog je-
zika, politike, ekonomije, novinarstva, itd.
Ali, toga je ve} mawe. Prva ekipa koja radi je
kreativna, mada jo{ ima {upqina. Pojavquju se
qudi koji ne bi mogli nigde drugo: saop{tava-
ju neke stvari na jednom uàsnom jeziku, za ko-
ji ne znam odakle poti~e. Vrlo je mali broj qu-
di koji su specijalizovani. Ali, uprkos tome
{to sam u{ao u probleme, ve}i sam optimista
sada nego {to sam bio kad sam dolazio. Napre-
dak se vidi i po marketingu, ~ija realizacija
je u odnosu na pro{lu godinu porasla za 58 od-
sto. To je veliko pove}awe u situaciji kada je
privreda u veoma te{koj situaciji. Neki moji
prijateqi koji nikada nisu gledali dnevnik
u posledwih devet godina sada ga gledaju.
STAQINISTI^KI MANIRI
Ima li aktuelna Vlada vi{e sluha, vi{e
razumevawa nego prethodne?
Ova vlada nema para. To je velika razlika.
I nije spremna da toleri{e neke crne izvore.
Postoje indicije da je tu bilo izvora nekog cr-
nog novca za finansirawe qudi u Televiziji,
A
A
L
L
E
E
K
K
S
S
A
A
N
N
D
D
A
A
R
R
T
T
I
I
J
J
A
A
N
N
I
I
]
]
G
G
E
E
N
N
E
E
R
R
A
A
L
L
N
N
I
I
D
D
I
I
R
R
E
E
K
K
T
T
O
O
R
R
R
R
T
T
S
S
naravno uz uslove, jer ko daje pare postavqa i
uslove. To je bilo u svim posledwim vladama.
Ko su ti finansijeri?
Ne mogu da tvrdim ni{ta. Ja mogu samo da
pretpostavim da je re~ o onima koji su proda-
vali poslovne prostore, oru`je, drogu... ili su
uzimali profit od privatizacije i {lepera.
Koji je problem bio sa zamenikom glavnog
urednika koga ste nedavno suspendovali?
Nije tu bio nikakav problem. Jednostavno,
onaj ko naru{i disciplinu i pravila ku}e mora
da snosi posledice. Neko je za vreme wegovog
deùrstva falsifikovao izjavu na~elnika
VMA. Nalepio je izjavu od pre podne na popo-
dnevnu izjavu. I to se progla{ava jezi~kom gre-
{kom. A posle mesec dana, taj urednik je pravio
spisak qudi koji su dolazili kod mene, javno
ga pokazivao i prakti~no ucewivao qude.
Kakve veze to ima sa programom?
O~igledno da neko drì da kod mene ne tre-
ba da se ulazi, jer sam ja samo generalni di-
rektor RTS!
@IVOTNI PRINCIP
Na konferenciji za novinare, a povodom
te suspenzije, podeqen je materijal sa pot-
pisima podr{ke qudi iz redakcije glavnoj
urednici Gordani Su{i. O ~emu je re~?
Glavna urednica ni~im nije ugroèna, ako
radi kvalitetno i po zakonu. Mi funkcioni{e-
mo, uz izvesne probleme. To se zna. Znaju svi
razlike koje postoje izme|u nas, one su vrlo
jasne. Vide}emo kako }e to da se zavr{i.
Ako neko misli da je Gmitri} (suspendovani
urednik) potrebniji programu nego Tijani}, ne-
ka u tom pravcu radi. A ja mislim da onaj ko
pravi staqinisti~ke spiskove posetilaca ge-
neralnog direktora nije dobronameran. Istra-
ìva~ki centar RTS posle toga je sproveo jed-
nu anonimnu anketu u Informativnom progra-
mu. Rukovodstvo je oceweno sa 2,88 od pet mo-
gu}ih. Nije ~ak ni trojka. Jedva prelazna ocena.
Kao glavni problemi navedeni su: nepraved-
nost u nagra|ivawu i veoma lo{i me|uqudski
odnosi. To bitno uti~e na rad, na kvalitet
programa. Potro{io sam vi{e energije na re-
{avawe ovog slu~aja neko da sam napravio pet
emisija.
Vi u~estvujete u pravqewu programa?
U~estvujem silom prilika, jer su neke emi-
sije pokrenute iskqu~ivo autoritetom gene-
ralnog direktora. Bilo je mnogo poku{aja da
ne{to ne krene kako vaqa, da ne krene na vre-
me, da ne krene dobro... Pogledajte {ta smo mi
sve uradili, ko je sve do{ao na televiziju i
radi pod istim uslovima kao i ostali radni-
ci. Imamo Laneta Gutovi}a. Snimili smo {ou
\oleta Bala{evi}a. Zatim, imamo Kulturni
nokaut Maje Uzelac, koji veoma dobro ide. Pa
novu emisiju Kqu~, koju ure|uje i vodi Nata-
{a Miqkovi}. Oqa Jovi}evi} priprema emi-
siju Okno.
Imamo potpuno nov dizajn, novi imix dnev-
nika i celokupnog info sistema. Sve smo to
uradili prakti~no za 100 dana. To je ogroman
posao. Nova scenografija, tehnika, izborne
no}i, korektno pra}ewe predizbornih aktiv-
nosti... Ne moè se re}i da ne postoje rezul-
tati. Ja samo smatram da moè mnogo boqe. Ja
ne}u da me qudi vole. Nikome ne tepam: du{i-
ce, srce, qubavi... Ja sam u radu nemilosrdan
prema glupostima, aqkavostima i onima koji
sluè bilo ~ijem interesu, ako to nije inte-
res profesije i ku}e u kojoj radim. Ho}u da oni
budu boqi novinari kada se rastanemo. Ne}u
da me niko voli i nikom ne dam da mi se pri-
bliì u tom smislu. Ali ho}u da oni budu bo-
qi novinari i televizija da bude boqa kada
ja odem odande. To je moj posao. U tom poslu ne-
ki qudi }e biti pregaèni, neki odstraweni,
a neki }e postati mnogo boqi novinari nego
{to su bili. I jednoga dana }e biti zadovoq-
ni {to su u~estvovali u tom projektu.
Ima li politi~kih pritisaka?
Nisam ~ovek na koga se moè uticati.
A da li neko poku{ava?
Kako mislite? Da me neko pozove telefonom
i kaè: ja bih voleo da uradi{ ovo ili ono...
Da. Ili da pita za{to ste uradili ovako,
a ne druga~ije...
Sa mnom takav razgovor nije mogu}. Mo`da
postoje qudi sa kojima je mogu}e tako razgova-
rati, ali sa mnom ne. Ne zato {to sam ja ja~i u
odnosu na politi~are, ve} jednostavno to ne
moè da bude predmet razgovora izme|u mene
i wih. Pa, znate li {ta sam ja sve pisao u ì-
votu? I o kome sam pisao? I kako sam pisao?
Zamislite da su mi se oni javqali i presli{a-
vali me. Ja ure|ujem i pi{em na svoj sopstveni
rizik i o svom sopstvenom tro{ku. To je moj
ìvotni princip. Ne traìm da mi iko poma-
è, ne traìm da me iko {titi, da me ~uva, ni-
sam ~lan nijedne stranke od dolaska Milo-
{evi}a na vlast...
Ja imam zdrav princip. U ovom trenutku je
moja procena i zato sam i prihvatio funkci-
ju da vi{e ja koristim RTS-u nego RTS meni.
Kako sam do{ao bez velikog odu{evqewa, ta-
ko }u oti}i bez ikakvog àqewa, ~im se usta-
novi da ja taj posao ne radim dobro, ili da
radim pristrasno, ili da je televizija lo{i-
ja nego {to je bila kada sam do{ao. To je jedi-
ni kriterijum koji priznajem...
POLITI^KI DELEGATI
Moè li neko da proglasi da je lo{e,
ako ne ispuwavate zahteve i èqe...?
To bi bilo vrlo te{ko. Kako neko moè da
proglasi da je onaj prethodni informativni
program bio boqi nego ovaj, kad stvarno nije
tako. Ili da je onaj studio bio lep{i... Pogle-
dajte emisije, dizajn, qude... Uskoro }e Nenad
Stefanovi} po~eti da vodi politi~ki tok-{ou.
Pogledajte spisak qudi koji su do{li na ovu
televiziju i bi}e vam sve jasno. Jer, za razli-
ku od qudi koji su se bojali dobrih i uspe{-
nih, ja èlim da iz ove posade svako od wih bu-
de boqi novinar od mene, a ne da ne dovodim
nikog od imena da bih ja bio veliki novinar,
da bih dominirao...
Jedni dolaze kao kadrovsko poja~awe, a
drugi strepe od otkaza...
U samom novinarskom sastavu nema previ{e
qudi, pogotovu nema dobrih i upotrebqivih.
Tu, ustvari, ima posla za sve. Ali, moj uslov
je napredovawe, profesionalizam i otklon od
politike, od sluèwa politici. Oni treba da
budu na{i qudi u politici, a ne produène
ruke politike me|u nama, {to ina~e nije redak
slu~aj.
Ima li takvih delegata kod vas?
To je mawe-vi{e javna tajna.
N Ne ek ki im ma a n ne e
o od dg g o ov va ar ra a n no or r- -
m ma al ln na a i i u ur re e| |e en na a
S Sr rb bi ij j a a, , t t r r` ì i{ {t t e e, ,
z za ak ko on n i i s s i ig g u ur rn no os s t t . .
T To o n ni ij j e e p pi it t a aw we e
m me en nt t a al li it t e et t a a, , v ve e} }
n ne e~ ~i ij j e e k ko or ri is s t t i i. .
O Ov va a i is s t t a a S Sr rb bi ij j a a
v ve eo om ma a j j e e s s l lu u- -
{ {a al la a T Ti it t a a. .
N Ne e u ul la az zi im m u u t t o o
d da a l li i j j e e T Ti it t o o b bi io o
d do ob ba ar r i il li i l lo o{ {. .
H Ho o} }u u d da a k ka a` è em m
d da a s s u u S Sr rb bi i b bi il li i
v ve eo om ma a d do ob br ri i
g g r ra a| |a an ni i. .
Kako Vama, kao dugogodi{wem politi~-
kom novinaru, izgleda na{a politi~ka si-
tuacija?
Na{a politi~ka situacija je standardno srp-
ska. To zna~i, moglo je biti boqe da smo mi bi-
li boqi, pametniji, hrabriji. Ja mislim da je
tragedija Srba {to nikada, nijednu istorijsku
situaciju nismo iskoristili u svoju korist. Ni-
je istorija pravqewe rata i glupo opirawe
ne~emu ~emu pomo}i nema. Istorija je kad isko-
ristite kretawe sveta u jednom smeru, pa se
prika~ite kao putnik, ili slepi putnik, ili
kao oficir na tom brodu. Ali, ako ste vi sa-
mo alga na koritu tog broda, koja moè da otpad-
ne svakog trenutka, kakav je onda va{ smisao za
istoriju, za inteligenciju?
Jedina zemqa na svetu koja nije iskoristila
raspad komunizma je Srbija i Crna Gora. Ne ra-
~unam Kubu. Rusija se promenila. Imali smo
nekoliko ponuda ~ak i tokom ratova, da prome-
nimo kurs, da postanemo
partner sveta. Imali smo
priliku posle Dejtona, so-
cijalisti su ukrali izbore.
Bilo je mnogo prilika koje
smo propustili. Ja dolazim
do jednog zakqu~ka: stara,
debeovska struktura, novo
bogatstvo, neki politi~ki
interesi diktirani spoqa
i iznutra wima ne odgova-
ra normalna i ure|ena Sr-
bija, trì{te, zakon i sigur-
nost. To nije pitawe menta-
liteta, ve} ne~ije koristi.
Ova ista Srbija veoma je
slu{ala Tita. Ne ulazim u
to da li je Tito bio dobar ili lo{. Ho}u da ka-
èm da su Srbi bili veoma dobri gra|ani.
SVE, SVE, ALI ZAKON
[ta nas je to pokvarilo?
Pokvarilo nas je to {to je neko rekao da se
neke stvari iz istorije mogu ispraviti, posle
svega.
Srbija i Crna Gora su odgajile 10 do 15 hiqa-
da profesionalnih kriminalaca, koji imaju u
proseku oko 20 godina. Nikada se vi{e oni ne-
}e baviti normalnim poslom. Mi imamo pro-
tiv sebe diviziju kriminalaca, fantasti~no
obu~enu, fantasti~no stimulisanu, fantasti~-
no naoruànu. Oni }e uvek probati da uzmu ne-
ki medij ili neku politi~ku opciju. To je sud-
bina Srbije. Ko }e da re{i pitawe tih 15 hiqa-
da kriminalaca, a mnogima me|u wima je prvo
teè krivi~no delo ubistvo. Ubiju taksistu
da bi mu oteli auto. Gde to ima?
[ta zna~i ispravqawe istorije?
Veoma je lako igrati na kartu povre|enosti
nacije, na kartu siroma{tva, bede, i na kartu
da je sve {to otmete va{e. A to moè da nam
se desi u neposrednoj budu}nosti. Da se poja-
vi socijalna snaga koja }e re}i: ko god ima par
pantalona, imate pravo da mu jedne otmete. Ko
ima sobu vi{e u stanu, smete da u|ete unutra.
Ko ima dva automobila, otmite mu jedan. Nisu
ba{ svi ukrali. Nema dràve, nema pravne
sigurnosti.
Ve} dugo se pi{e ustav. Stalno se usvaja-
ju neki zakoni...
To je pitawe voqe vladara, politi~ke voqe
da se uvede red. Ja moram da kaèm ne{to od
~ega }e verovatno svi da se sablazne: boqi je
~vrst zakon, nego balkanski oblik demokrati-
je koji funkcioni{e kao anarhija. To nije za
sve boqe, ali za Srbe uvek jeste. Govorim o bi-
lo kakvom zakonu pod uslovom da se sprovodi.
Mi smo imali pre godinu dana situaciju da
je jedna privatna grupa neznalica uzela celu
Srbiju pod svoje. O ~emu onda pri~amo? Ovde
je mogu}e sva{ta. Mogu}e je da se pojavi novi
diktator. Da se pojavi socijalni pokret koji
zvu~i kao socijaldemokratski, a da bude kla-
si~an musolinijevski.
ONI JEDU SRBIJU
To bi zna~ilo da vlast ne funkcioni{e,
da ne funkcioni{e dràva...
Ne samo to. Dràva je funkcionisala u Ne-
ma~koj, pa je Hitler izabran glasovima Nema-
ca. Spoqa imate uticaje koji
su ponekad kontroverzni. Ne-
{to nam koristi, ne{to ne.
Srbija je propustila {ansu
da napravi dobar start za
Evropu na paketu Ko{tunica
\in|i}. Tu stvar je pokva-
rila privatna grupa koja je
htela da vlada Srbijom. Na-
ravno da i sada moè da se
napravi takva grupa, ~ak gora,
sa iskustvima ove grupe koja
je opqa~kala Srbiju i na kra-
ju \in|i}a ko{tala ìvota.
Pogledajte tu galeriju. Stam-
boli} je ubijen na najzverskiji mogu}i na~in.
Wegova smrt je najboqa metafora jednog re-
ìma. Na~in na koji je ubijen, vreme u kojem je
ubijen, ~as kada je pokupqen sa xoginga, ~i-
wenica da je wega nadìvela wegova patika
je najstra{nija. Bilo je jo{ stra{nijih smrti,
Ali je on, u po bela dana, usred Beograda, od-
veden u smrt i streqan. Na Vuka su pucali ne-
koliko puta i slali kamione. Milo{evi} je
zavr{io u Hagu uz pucwavu. \in|i} je ubijen.
Ubijeno je oko 30 qudi koji su bili u vrhu ili
oko vrha dràve. To nema ni Kolumbija. Nijed-
na velika politi~ka bitka nije zavr{ena ni-
ti ja nazirem re{ewe u narednim godinama.
Nama je najteà neizvesnost. Gotovo svim
nacijama Evrope budu}nost }e doneti ne{to do-
bro. Mawe ili vi{e dobro. Ali, niko ne moè
da kaè: bi}e gore. Makar }e biti isto. Jedini
narod danas u Evropi za koji se sa izvesno{}u
moè re}i da }e mu u narednih nekoliko godi-
na biti gore, jesu Srbi. To vi{e ne zavisi ni od
toga ko vlada. Stvari su takve da mi ne}emo
mo}i da izbegnemo naplatu ~eka za ono {to smo
uradili sami sebi. E, taj ~ek sada stiè na na-
platu. I to je za nas katastrofalna situacija.
Albanija }e biti boqa od nas. Hrvatska }e za
~etiri godine postati ozbiqna evropska zem-
qa. Slovenija je danas, prema podacima UN, de-
veta zemqa za dobar ìvot u celom svetu. A
mo`da }e u}i u pet prvih u naredne ~etiri go-
dine. A mi ne}emo mo}i da u|emo u Evropu ni za
deset. Meni nije stalo do EU u smislu ~lan-
stva. Ja bih voleo da mi ìvimo evropski, pa
da sami glasamo na referendumu ho}emo li da
u|emo u Evropu ili ne. Kao [vajcarska, na pri-
mer. Ali, ne postoji dilema da li treba da ì-
vimo evropski, da li evropska pravila za nas
vrede. Naravno da vrede. Za{to ne ìvimo do-
bro? Zato {to onima koji od jadne Srbije uzima-
ju godi{we izme|u tri i pet milijardi crnih pa-
ra ne odgovara ta vrsta reda. Oni jedu Srbiju.
U ~emu je spas?
Srbi jo{ uvek èle samo dve stvari: da iz-
begnu pla}awe ~eka za sve {to su uradili se-
bi, svojoj naciji i dràvi, i da se pojedina~-
no spasu, svako za sebe. Zna~i, meni da bude
boqe, makar ostalima bilo gore.
Ozbiqno sam u dilemi da li su Srbi ozbiq-
na nacija...
I da li smo, pored ovoliko proma{enih pri-
lika, {ansi i istorijskih prevrata koje nismo
iskoristili pravi potomci nekada{wih
slavnih predaka.
K
K
O
O
J
J
E
E
T
T
U
U
M
M
O
O
R
R
A
A
L
L
N
N
I
I
J
J
I
I
Jedan od problema elektronskih medija je i nefunkcionisawe Radiodifuznog save-
ta. Vi nemate problema sa frekvencijama, ali...
To je, ~ini mi se, postalo politi~ki problem. Kroz taj savet se prelamaju uticaji nekoli-
ko sektora: politi~kog, parapoliti~kog i, rekao bih, delegatskog. Zna~i, poslatih od nekih
institucija da odrade odre|en posao. Govorim o strujama koje se bore da svoje delegate insta-
liraju u Radiodifuzni savet. On je najboqi ako se uop{te ne vidi. Treba da postavi okvire
i da se ne me{a u neposredno ure|ivawe programa. Ali, ja ne vidim na~in da se ovde u slede-
}ih nekoliko godina re{i medijsko pitawe. Kao {to mislim da }e ovde biti vrlo te{ka po-
liti~ka situacija, tako mislim i da }e medijska situacija biti te{ka. Postoji ~itav sloj qu-
di koji ve} 10, ~ak 20 godina ìvi od toga {to sluì interesima onih koji ih pla}aju. Ne-
kad je taj novac odavde, nekad iz kriminalnih sfera, nekad iz inostranstva, potpuno je sve-
jedno. Princip je uvek isti. Ko pla}a, traì da se rade odre|ene stvari. To uni{tava trì-
{te, jer oni ne}e da se izloè trì{tu, ve} ho}e da na osnovu tzv. ispravnog politi~kog sta-
va a zapravo traè monopol na javno mnewe Srbije dobiju odlu~uju}i paket uticaja na srp-
sko javno mnewe. @ele da nametnu da je wihov stav ispravan, iako oni nikada nisu ve}ina.
I da su se oni pitali, i da su oni odlu~ivali o strategiji i taktici, Sloba bi jo{ bio na vla-
sti. Iako su oni bili protiv wega. A oni su bili protiv Slobe tako {to su vi{e Srba upisa-
li u slobiste nego sami slobisti. Danas su protiv radikala tako {to su vi{e qudi upisali
u radikale nego sami radikali. Zna~i, to je jedan jalovi, neproduktivni ìvot, kao otpla}i-
vawe kreditnih rata. Za mene principijelno nema nikakve razlike izme|u onih koje pla}a
bilo koji bogata{ i onih koje pla}a bilo ko iz inostranstva. Svejedno da li je to Rusija, Ame-
rika, Kari}, Kole-{e}er ili ja. To je potpuno ista pri~a. Niko ne moè da kaè drugom: ja sam
moralniji od tebe, jer mene pla}aju tajkuni, a tebe pla}a inostranstvo. I obrnuto.
! QIQANA ÔLI]
B
alast duga kragujeva~ke Zastave Fi-
atu od 42 miliona evra, nagomilan po-
~ev od 1992. godine kada je kragujeva-
~ka fabrika propustila da obnovi ugo-
vor o poslovno-tehni~koj saradwi sa
italijanskim automobilskim liderom, kona~no
je skinut sa ple}a doma}eg proizvo|a~a auto-
mobila. Ugovorom izme|u Fiata i Zastava
automobila, Italijani su kragujeva~koj fa-
brici otpisali 30 miliona evra duga, ili do-
bre dve tre}ine. Ostatak duga od 11 miliona
evra Zastava }e otplatiti za 18 meseci iz
nov~ane mase stvorene od privatizacije fa-
brika iz nekada{weg sastava grupe Zastava.
Menaxeri Zastave kaù da je najva`nije to
{to je skidawe dobrog dela duga koji je Zasta-
va imala prema Fiatu otvorilo put privati-
zaciji 26 fabrika iz nekada{we kompanije,
~ija je prodaja upravo zahvaquju}i ovom finan-
sijom optere}ewu do sada bila nemogu}a. Iako
ve} odavno postoje zainteresovani kupci za
neke od najuspe{nijih fabrika iz grupe Zasta-
va, dug prema Fiatu koji je optere}ivao sve
fabrike podjednako bio je ko~nica wihovoj
privatizaciji. Drugim re~ima, princip soli-
darne odgovornosti dozvoqavao je italijan-
skom proizvo|a~u da od kupca bilo koje od fa-
brika iz nekada{we grupe Zastava zatraì
isplatu celokupnog duga.
OTVOREN PUT
Tako se, tvrde u rukovodstvima Zastavinih
fabrika, osloba|awem od ovog duga, vrlo br-
zo mogu o~ekivati dobre vesti o privatizaci-
ji Zastava kova~nice, Zastava alatnice,
Kraguja iz Bato~ine, Zastava 21. oktobra,
Livnice iz Topole, fabrika iz nekada{we
Grupe Zastava koje mahom odli~no posluju,
~ak i izvoze. Dobrom se svakako moè smatra-
ti i vest da su pregovori izme|u Zastave i
Fiata po~eli sa tvrdim italijanskim stavom
o otpisu 50 procenata duga, da bi u dve runde
razgovora na{a pregovara~ka ekipa tu cifru
popela na 72,5 odsto.
Ovim poslom su, ~ini se, najzadovoqniji
predstavnici Zastava vozila, fabrike koja
}e, kako kaù weni menaxeri, najvi{e i dobi-
ti otpisivawem dve tre}ine duga Fiatu. Zo-
ran Radojevi}, generalni direktor fabrike i
~lan Ministarskog saveta za Zastavu, kaè
da je ugovor o otpisu duga zna~ajan za wegovu
fabriku pre svega sa stanovi{ta pronalaè-
wa stranog partnera. Radojevi} je optimista i
tvrdi da }e nakon ovog dogovora Zastava vo-
zila lak{e krenuti u modernizaciju svojih po-
gona i tehnolo{ki razvoj {to je i preduslov za
projekat koji su Vozila nedavno promovisala
proizvodwa novog doma}eg automobila na
platformi inostranog proizvo|a~a (strana {a-
sija i strani motor). Radojevi} smatra da }e na
ovaj na~in doma}a autoindustrija uspeti da se
odrì na trì{tu do privatizacije.
Potez Fiata i osloba|awe velikog dela
duga Zastave }e sigurno ohrabriti investi-
tore, pa vrlo brzo o~ekujemo dobre vesti o mo-
gu}em strate{kom partneru. Pregovaramo i sa
odre|enim proizvo|a~ima automobila oko teh-
ni~ko-poslovne saradwe na odre|enim mode-
lima, tako da onaj projekat novog modela vozi-
la na platformi inopartnera, prezentiran
krajem pro{le godine, ima {ansi da bude rea-
lizovan, kaè Zoran Radojevi}.
Ni sindikati u Zastavi nemaju primedbe
na ovaj, kaù , dobro obavqen posao. I radni~-
ka o~ekivawa su, sude}i prema izjavama wiho-
vih sindikalnih lidera, velika.
Za Zastavu ovo je mogu}nost da se ubrza-
no izvr{i privatizacija atoindustrije, ta~ni-
je da brzo dobijemo ozbiqnog strate{kog part-
nera. Ne bi bilo dobro da se na ovome stane,
jer, da ne zaboravimo, dug Fiatu jo{ nije pot-
puno ispla}en i ~eka nas obaveza od 11 mili-
ona evra i svo|ewe duga na nulu, kaè Zoran
Mihajlovi}, predsednik Samostalnog sidnika-
ta Zastava automobili.
DRUGA STRANA MEDAQE
Dug nije dobar drug , pa nije lo{e kada neko
oprosti nekome dugovawa, kaù neki stru~wa-
ci i tu se wihov pozitivan odnos prema pro-
{lonedeqnom ugovoru Zastave i Fiata za-
vr{ava . Drugim re~ima, pojedini predstavni-
ci stru~ne javnosti skeptici su kada je re~ o
ovom dogovoru. Oni, suprotno na{oj poslovi~-
noj povr{nosti sa kojom prihvatamo svaku vest,
pogotovo onu koja nam se u~ini dobra, stvari
vole da malo dubqe proanaliziraju. Deo stru~-
ne javnosti je tako postavio dva va`na pita-
wa: karakter otpisanog duga i stvarne name-
re Fiata prema Zastavi, sakrivene iza ovog
xentlimenskog poteza.
Svaki otpis duga je dobro do{ao, me|utim
o~igledno je da otpis u slu~aju Zastave u su-
{tini predstavqa onaj deo duga koji se zove
kamata na kamatu, a osnovni dug prema Fiatu
sa osnovnom kamatom je ostao. On nije tako ve-
liki, ali je dug, kaè prof. dr Branko Ivko-
vi}, ~lan Me|unarodne akademije menaxera i
profesor na Ma{inskom fakultetu u Kragujev-
cu. On misli da je ovim potezom Fiat jasno
stavio do znawa da ne èli nikakve dubqe
aran`mane sa kragujeva~kim proizvo|a~em,
pogotovo dugoro~niju saradwu, ili ono {to u
Kragujevcu nazivaju strate{kim partnerstvom.
Ivkovi} tvrdi da }e pored ìvog Fiata Za-
stava te{ko na}i drugog strate{kog partnera.
Kritikuje i koncept novog modela vozila za
koji u fabrici tvrde da je trenutno jedini put
za ukqu~ivawe na{eg proizvo|a~a automobi-
la u evropsku autoindustriju.
Zastava neprekidno insistira na sopstve-
nom vozilu, {to nije mogu}e u ovom vremenu.
Oni moraju da prihvate ~iwenicu da ne mogu
imati sopstveno vozilo, jer nemaju sopstveni
razvoj. Ali, mogu se prikqu~iti proizvodwi
bilo kojeg evropskog ili svetskog vozila, jer
~itav niz podsklopova i sklopova, ukqu~uju}i
i montaù, mogu da se proizvode u Zastavi,
kaè profesor Branko Ivkovi}.
Kako kaù u Zastavi, u Fiatu su jasno sta-
vili do znawa da za sada nemaju namere, a ni
finansijskih sredstava da ulaù ili budu
partneri kragujeva~koj autoindustriji. îni se,
dakle, da je ovakvim stavom Italijana, Zasta-
va sa jedne strane dobila znatno finansijsko
olak{awe, ali je sa druge bar za izvesno vre-
me izgubila partnera koji je u Kragujevcu jo{ od
1953. Ako nije tako, za{to Fiat svoj dug nije
pretvorio u obveznice na{e fabrike. Kraguje-
va~ku autoindustriju tako jo{ uvek ~eka golem
posao druga faza restrukturirawa i dekom-
ponovawa, privatizacija i tehnolo{ka moder-
nizacija i snalaèwe na zahtevnom svetskom
automobilskom trì{tu.
I IT T A AL LI IJ JA AN NS SK KI I F FI IA AT T O OT T P PI IS SA AO O
Z ZA AS ST T A AV VI I D DU UG G
Niko ne otpisuje,
a da ne{to ne dopi{e
Fiat je doma}oj fabrici automobila otpisao dve tre}ine
duga, {to su menaxeri i radnici Zastave, ali i ve}i deo
kragujeva~ke javnosti, primili kao xentlimenski potez Ita-
lijana prema na{oj autoindustriji. Neki, opet, tvrde da
Zastava nije dobila onoliko koliko kaù.
! MILENA M. POPOVI]
D
o~epav{i se celih dvadeset od-
sto glasova na proteklim pred-
sedni~kim izborima, Bogoqub
Kari} se, potpuno zasluèno,
sve ~e{}e obra}a javnosti, po-
sebno gra|anima koji su ga podràli na izbo-
rima. Ovoga puta to je u~inio povodom otpo~i-
wawa drugoga seta u DOS-ovoj igri zvanoj po-
rez na ekstraprofit sa posebnim osvrtom na
Kompaniju BK. Naime, Mla|en Dinki} je pre
nekoliko dana dao nalog slu`benicima Mini-
starstva za finansije da otpo~nu sa drugim
poku{ajem naplate poreza na ekstraprofit
pomenutoj kompaniji. Kari} na ovo nasiqe
uzvra}a poput nedu`nog plemi}a koga su haj-
duci upravo opkolili u {umi ~ije svako drvo
poznaju do posledweg lista. Neka uzmu pare
(izvor B92), neka uzmu sve, samo da sa~uvamo
ìve glave, uzvikuje iz sveg glasa Bogoqub Ka-
ri} kao da je Mla|an Dinki} pre dolaska na ~e-
lo Ministarstva finansija bio komandant Mi-
lo{evi}evih eskadrona smrti. Oni }e mi na-
platiti porez na silu, kaè Kari} i dodaje:
Ni vlada premijera Ko{tunice ne po{tuje pra-
vnu dràvu. O~ekivao sam da }e to biti ~ovek
(Ko{tunica). Naàlost, vidim da je i kod we-
ga ista situacija (kao kod prethodne vlasti).
Oslawaju}i se na svoj nedavno ste~eni rej-
ting u bira~kom telu, Kari} }e, kao odgovor na
Dinki}eve optu`be da Kompanija BK putem svo-
je televizije podsti~e sindikate na proteste
protiv vlade, re}i i ovo: Ma, ja }u da dignem
celu Srbiju na noge, a ne sindikate, ceo narod
}e da ustane da se obra~una sa tim qudima,
ceo narod! Ne moè ovo niko da izdrì, ovo
je kraj Srbije!.
Onome ko je i ovla{ saslu{ao ove Kri}eve
re~i moralo je biti jasno da on kao najve}i pro-
blem dana{we Srbije ozna~ava wenog premije-
ra Vojislava Ko{tunicu. Kada se uzme u obzir
da je Kompaniji BK porez na ekstraprofit raz-
rezala vlada Zorana \in|i}a (~uvena je \in-
|i}eva uzjava da Kari}i prodaju iskqu~ivo ma-
glu), onda postaje jasno da Kari}, kada poziva
narod na bunu, misli i na otpor politici De-
mokratske stranke, biv{e vode}e vladaju}e
partije.
Nepunu nedequ nakon ove verbalne bune
na dahije Bogoqub Kari} otkriva na koji na-
~in }e se odvijati obra~un sa hara~lijama ko-
je su, kako izgleda, donele Zakon o porezu na
ekstraprofit samo zato da bi oglobili Kompa-
niju BK. U svojstvu predsednika nove politi~-
ke partije Snaga Srbije, Bogoqub Kari} je, oce-
wuju}i da }e ta stranka sigurno u}i u vladu na-
kon predstoje}ih vanrednih parlamentarnih
izbora, izjavio slede}e: U}i }emo u koalici-
ju sa DS i DSS. Moramo da sara|ujemo. Ja sam
Dinki}a zvao vi{e puta. Sporovi moraju da se
re{avaju u skladu sa zakonom. Izgleda da je
Kari} shvatio da ponovni Dinki}ev poku{aj da
mu naplati porez na ekstraprofit ne pred-
stavqa kraj Srbije. Iza Dinki}a stoji Zakon
usvojen u Narodnoj Skup{tini Srbije. Iza Ka-
ri}a naklonost vi{e od pola miliona gra-
|ana Srbije koji smatraju da je Dinki} obave-
zan da kona~no napravi pravi spisak ekstra-
profitera. A ne da koristi onaj sa jednim je-
dinim imenom na wemu.
Zakqu~ak: narod koji je trebalo, kako pri-
preti Kari}, da se obra~una sa vla{}u, bi}e
pozvan da aplaudira budu}oj trojnoj koalici-
ji Demokratske stranke, Snage Srbije i Demo-
kratske stranke Srbije.
[E]ER, DRUGI KRUG
Ukinut je embargo na izvoz {e}era iz SCG
u zemqe Evropske unije. Ako je neko o~ekivao
da }e krupni proizvo|a~i {e}era, posebno srp-
ski kraq {e}era MK, biti prijavqeni EU
kao krivci za reeksport (prepakivawe) {e}e-
ra, prevario se. Dovoqno pou~an primer o od-
nosu vlasti prema krupnim kapitalistima iz
Srbije je onaj vezan za privatizaciju Poslov-
nog centra U{}e (zgrada biv{eg CK SKJ).
Svojevremeno je savezna vlada (srpski deo:
DS i DSS) prodala U{}e me|unarodnom kon-
zorcijumu u kome je glavnu ulogu igrao upravo
MK Komerc koji se nalazi u vlasni{tvu pome-
nutog kraqa {e}era (biv{eg direktora DS).
Obaveza kupca je bila da zgradu CK poru{i
do temeqa i na wenom mestu izgradi novu (no-
va gra|evina zahteva i novu gra|evinsku do-
zvolu koja je u slu~aju investicije kakvu su po-
nudili pobednici na tenderu enormno skupa).
Me|utim, ~udnim razvojem doga|aja, novi vla-
snici U{}a pristupili su wegovoj rekonstruk-
ciji, {to je u~inilo, kad se odbiju kalkulisa-
ni tro{kovi uklawawa sru{enog objekta i tro-
{kovi za novu gra|evinsku dozvolu, da su jed-
nu od najve}ih gra|evina biv{e SFRJ dobili
gotovo besplatno! Ovaj razvoj doga|aja naveo
je kraqa {e}era da proda svoj deo U{}a
partneru iz Slovenije. Uslovi pod kojim je to
u~iweno javnosti nisu poznati. Me|utim, jasno
je da je u ovim novim uslovima objekat vredeo
neuporedivo vi{e nego {to je pla}en.
Da li je kraq {e}era ikada javno prozvan
zbog ovoga kriminalnog izigravawa uslova pod
kojima je U{}e prodato? Nije! Zakqu~ak:
identi~na situacija bi}e i sa prepakivawem
{e}era. Za{to je takav ishod izvestan? Zato
{to je Evropskoj uniji prodavan na{ {e}er, a
wegovo mesto na doma}em trì{tu zauzeo je
{e}er uvezen po trostruko niìm cenama od
onih koje je pla}ala EU za na{ {e}er! Mio-
drag Kosti} (MK) tvrdi da je ovaj scenario sup-
stitucije podràvao i Miroqub Labus, u to
vreme zaduèn za ekonomske odnose savezne
dràve sa inostranstvom!
Tako je ispalo da ono {to se u EU smatralo
trì{nim vi{kovima doma}eg {e}era ({to je
EU prihvatala za subvencionisani uvoz) ustva-
ri predstavqalo na{u kompletnu proizvodwu!
To je bila formula za prevaru Evropske unije.
Sada Miroqub Labus najavquje da }e u na-
redna tri meseca biti imenovani krivci za
{e}ernu aferu. To je zahtev EU postavqen u
paketu sa ukidawem embarga. Analiti~ari ve}
iskazuju bojazan da }e bolest zvana {e}erna
podvala recidivirati. To bi bio kraj za na{
izvoz {e}era, op{ti je zkqu~ak.
IZME\U DVA BROJA
Ima li Vojina
svirala uop{te rupe
Kako se to desilo da u kratkom periodu saradwa sa Ha-
{kim tribunalom od devete rupe na svirali preraste
u pitawe svih pitawa.
Da je ovakav scenario mogu} svedo~e mnogi
podvizi ekonomista, koji su svoja najzna~aj-
nija iskustva sticali u Milo{evi}evoj eri,
eri op{teg ekonomskog embarga. Metode trgo-
vine razvijene u to vreme dovele su, kona~no,
i do {e}erne afere. Evropa sporo, ali dosti-
`no, osuje}uje te metode.
O~ekujemo sa nestrpqewem da na{a vlada
po~ne sa imenovawem krivaca za {e}ernu afe-
ru. Unapred smo sigurni da }e biti pomiwana
samo ona imena za koje javnost nikada nije ~u-
la. Kraqevska se, izgleda, ne pori~e. To vaì
i za kraqa {e}era.
DEVETA RUPA PITAWE
SVIH PITAWA
Neboj{a Bakarec nastavqa da uveseqava
publiku koja jo{ ima snage da prati srpsku po-
liti~ku scenu. Ovoga puta, u skladu sa veli-
kim letwim snièwima konfekcije u zemqa-
ma EU, izjavio je kako SCG zasluùje ha{ki
popust. Evo kako je to obrazloìo: Boris Ta-
di}, politi~ar po voqi SAD, izabran je po-
dr{kom demokratskih snaga (dakle, i DSS!)
protivusluga za ovaj na{ podvig trebalo bi da
se realizuje u vidu ha{kog popusta! Prema to-
me: mi korak napred u demokratizaciji, Vi ko-
rak nazad u zahtevima da Vam isporu~imo osum-
wi~ene za ratne zlo~ine.
Ova neverovatna Bakar~eva konstrukcija
posledica je sve sna`nijeg pritiska SPS na
vladaju}u koaliciju da se ni{ta ne mewa u od-
nosima sa Ha{kim tribunalom. Neka se u SPS
zna da smo kao znak po{tovawa wihove podr-
{ke mawinskoj vladi traìli ha{ki popust!
Kriti~ni moment po stabilnost mawinske
vlade nastupio je nakon ultimativnog zahteva
SAD na{oj zemqi da se Ratko Mladi} uhapsi i
isporu~i Ha{kom tribunalu u roku od mesec da-
na. U protivnom prete sankcije poput onih ko-
je smo ve} iskusili. Tada je, sude}i po izjavama
~elnika vladaju}eg demokratskog bloka, plus
kohabitacioni partner Boris Tadi}, postignut
konsenzus o tome da treba nastaviti punu sa-
radwu sa Tribunalom (ta~nije: prihva}en je po-
znati stav SPO). âk je i lider DSS Vojislav
Ko{tunica na nedavno odrànoj sednici GO
svoje stranke izjavio da je Hag pitawe svih pi-
tawa. Kako treba da izgleda ta saradwa? Da
ne bi bilo zabune, iz me|unarodne zajednice je
upravo ovih dana poru~eno da ta saradwa tre-
ba da se odvija ne onako kako se u SCG zami{-
qa, ve} onako kako to zahteva sam Tribunal.
Izbor SPS za koalicionog partnera koji }e
podràvati mawinsku vladu neminovno je vo-
dio ubrzavawu sukoba sa me|unarodnom zajed-
nicom. Naime, woj je bilo poznato da je glavni
zahtev Milo{evi}evih socijalista, ispostav-
qen DSS-u, bio da se saradwa sa Ha{kim tri-
bunalom odvija upravo onako kako se danas od-
vija. Kako je ipak jasno da nikakvog ha{kog po-
pusta ne}e biti, najve}oj vladaju}oj partiji
preostaje samo to da odlu~i ho}e li odmah
raspisivati prevremene parlamentarne izbo-
re ili }e smerno zamoliti DS da u|e u vlada-
ju}i koalicioni tim umesto SPS, koji se ve}
sa obe noge nalazi izvan wega.
Ako se DSS odlu~i na raspisivawe vanred-
nih izbora (i na taj na~in ustupi ha{ki teg Ta-
di}u i Kari}u), to bi bio znak da je ta stranka
bacila kopqe u trwe i pre po~etka bitke. Na-
ime, nijedno va`no obe}awe ove stranke tada
ne bi bilo ispuweno. Posebno se to odnosi na
dono{ewe novog ustava i izgradwu instituci-
ja dràve.
Pre nego {to se u vrhu DSS odlu~e na koa-
liciju sa DS (druga mogu}nost) bilo bi logi~no
da se prethodno pruè ~lanovima te stranke i
wenim koalicionim partnerima neka va`na
obja{wewa. Najpre, potrebno je objasniti ka-
ko se to desilo da u kratkom periodu saradwa
sa Ha{kim tribunalom od devete rupe na svi-
rali preraste u pitawe svih pitawa. Potom,
potrebno je dati obja{wewe za spektakular-
ni zaokret u odnosima sa DS. [ta se to desilo
od ~asa (po~etak ove godine) kada su u DSS
tvrdili da }e radije i}i na nove izbore nego
{to }e u}i u koaliciju sa DS?
Ne treba zaboraviti ni to da
je otpor saradwi sa DS u DSS
kulminirao u toku predsedni-
~ke predizborne kampawe. O
ovome svedo~i ona antologij-
ska izjava Dejana Mihajlova u
kojoj se na{ao i sam Boris Ta-
di}. Dakle, zaista treba argu-
mentovano objasniti ove tek-
tonske poreme}aje u politi~-
kim stavovima. Potom, ~lan-
stvu DSS treba podneti ra~un
za ogromni pad rejtinga te
stranke, koji bi bio neupore-
divo mawi da je odmah na~i-
wena ve}inska vlada sa DS.
Da je to u~iweno, ono {to se
danas de{ava u protestima
sindikata pred zgradom Vla-
de bilo bi upereno u najve}oj
meri upravo protiv DS. Sva-
ko bi ovu ekonomsku situaci-
ju tuma~io kao logi~ni nasta-
vak omraène DOS-ove ekonomske politike.
Logi~no je da se pretpostavi da u takvim uslo-
vima Boris Tadi} nikada ne bi postao pred-
sednik Srbije. Ovako deklasirao je predsed-
ni~kog kandidata DSS.
Kona~no, iz vrha DSS trebalo bi da uslede
i neka obja{wewa koalicionim partnerima.
Najpre, u DSS bi trebalo javno da priznaju da
su potpuno neopravdano vr{ili pritisak na
SPO nakon one poznate izjave Vuka Dra{kovi-
}a da wegova stranka ne}e u}i u vladu koju }e
podràvati Milo{evi}evi socijalisti. Dra-
{kovi} je jasno video kuda vodi taj |avoqi
savez. Ko{tunica mu je tada sasvim nediplo-
matski poru~io: Ako me Vuk sada izda, za we-
ga }e vrata zauvek biti zatvorena. Ovaj nago-
ve{taj da Ko{tunica drì za kvaku nekakva
vrata kroz koja }e se u narednoj deceniji ula-
ziti na vlast, u tolikoj meri je uzbudio pre-
tedente iz SPO na ministarska mesta da su
Dra{kovi}u postavili ultimatum: ili u vla-
du, ili odlazimo u Novu Srbiju! âk se {u{ka-
lo da je napravqen scenario za smenu predsed-
nika SPO! Da je SPO tada ostao izvan zagrqa-
ja Milo{evi}evih socijalista, danas bi imao
neuporedivo ve}u podr{ku gra|ana Srbije. Pad
rejtinga DSS poput virusa preneo se i na osta-
le stranke vladaju}e koalicije. Ovo se poseb-
no odnosi na G17 Plus, stranku u kojoj nisu bi-
li u stawu da procene da je savez sa SPS za wih
poguban, po{to dele isto bira~ko telo sa DS.
Dakle, sve ove va`ne stvari treba javno ra-
spraviti u slu~aju da se Vojislav Ko{tunica
odlu~i na savez sa Borisom Tadi}em. Ha{kog
popusta ne}e biti, a bez wega nema podr{ke
socijalista mawinskoj vladi.
PREDSEDNIK NE PO[TUJE
INTELEKTUALNU SVOJINU
Gostuju}i na RTS predsedenik Srbije Boris
Tadi} je 25. jula izjavio da bi trebalo povu}i
tu`be BiH i Hrvatske protiv Beograda i tu`-
bu SCG protiv NATO. Tadi} je predlog obraz-
loìo ovim re~ima: Ja smatram da sve tu`be
treba da padnu istovremeno da bismo napra-
vili novu politi~ku klimu, novu investicionu
klimu, novu bezbednosnu klimu u regionu, jer
moramo da razmi{qamo o stabilnosti zemqe,
o novim radnim mestima.
Ova izjava, me|utim, predstavqa gotovo do-
slovan citat predloga koji je ministar ino-
stranih poslova dràvne zajednice SCG izneo
odmah po stupawu na tu du`nost. Ovaj slu~aj je
jedan od brojnih u kojima na{i politi~ari do-
slovno ponavqaju Dra{kovi}eve izjave (Dra-
{kovi} je, ~ak, povodom svoje izjave napravio
ovaj slogan: Da tu`be povuku svi protiv svih!)
i predstavqaju ih kao svoje. Da podsetimo, jo{
jednom, ove protivnike intelektualne svojine:
Xozef Bajden, sa kojim je i nedavno qubazno
razgovarao i Boris Tadi}, morao je svojevre-
meno da se povu~e iz predsedni~ke kampawe
u SAD jer je bez navo|ewa izvora citirao ne-
koliko re~enica iz govora starog 80 godina
jednog predsedni~kog kandidata. Novinari su
to otkrili, i to je bio kraj predsedni~kih am-
bicija Xozefa Bajdena. Dakle, gospodine pred-
sedni~e Republike Srbije, trebalo je tu izja-
vu da formuli{ete ovako: Slaèm se, kako je
ve} predloìo na{ ministar inostranih po-
slova, da bi trebalo povu}i tu`be BiH i Hr-
vatske protiv Beograda i tu`bu SCG protiv
NATO.
! SENA TODOROVI]
Dok mi razgovaramo {trajkuju kostola~ki
rudari...
Mi nemamo organizaciju sindikata u Kostol-
cu. Ali, tamo se poku{ava da se jedan veliki
sistem dekomponuje i privatizuje na na~in ko-
ji ne odgovara radnicima. Oni zato pruàju ot-
por i mislim da je to jedina brana jednom kri-
minalnom konceptu kao {to je, uostalom, sve
vezano za privatizaciju u ovoj zemqi, da se do-
|e do velikih para na nezakonit na~in a na
{tetu radnika.
Vlada je smenila direktora Agencije za
privatizaciju, ocewuju}i da je on usporio
taj proces. Statistika, pak, pokazuje da je
procenat realizacije projekta privatizaci-
je vi{i u prvih pola ove, nego prethodnih
godina. O ~emu se tu radi?
Vlada, a ~ini mi se i Ko{tunica li~no, in-
sistirali su da Branko Pavlovi} do|e na to
mesto, po{to se radi o ~oveku visokog integri-
teta i koji ne pristaje na trule kompromise i
kombinacije. Zato je u jednom trenutku onima
koji te kompromise sprovode zasmetao. On je
dosta uradio na ukqu~ivawu sindikata, da za-
jedni~ki sudelujemo u procesima privatizaci-
je u kojima }e se sve znati: ko je kupac, o kom se
kapitalu radi, koje su obaveze u tom kapitalu,
kakav je status radnika. Taman pomislimo da
}e to dati rezultate u smislu da se normali-
zuje proces, da ne bude obojen kri-
minalom, kad ~oveka smeni{e.
Vlahovi} je sve {to je vredelo
privatizovao, a Pavlovi} je od
onog {to je ostalo da se privati-
zuje hteo da napravi jedan zasek i
da krene u normalan proces u kome
bi dràva imala svoj prihod po zakonu, a rad-
nici ne bi imali {tetu. To je neko prepoznao i
brzo su ga smenili. Mislim da je to G 17 plus i
direktno Dinki}, koji jedino èli {to vi{e
para u buxet, da bi mogao da vlada, da sebe do-
ìvqava kao vlast nad vla{}u, da on raspore-
|uje kao finansijski vladar iznad vlasti.
NIKAKAV UÎNAK
Ako privatizacija potpuno stane, koliko
su radnici ugroèni? [ta }e biti sa soci-
jalnim programima?
Radnici su apsolutno ugroèni. Analize o
tome bi trebalo da uradi vlada, jer je ina~e
te{ko do}i do tih podataka, i da interveni{e
blagovremeno. Od 1.200 privatizacija, bar 30
odsto bi mogle odmah da budu poni{tene zbog
nepridràvawa socijalnih programa koje je ku-
pac kapitala preuzeo kupovinom. Samo u oko
tridesetak posto se taj socijalni program de-
limi~no po{tuje, u 20 odsto slu~ajeva se mo-
difikuje, a samo u oko desetak odsto ukupnih
privatizacija socijalni program se po{tuje u
potpunosti.
[ta to modifikovawe podrazumeva?
Pa, recimo, kupac se obaveè da pet godina
nema otpu{tawa radnika, potpi{e kolektivne
ugovore, a onda posle par meseci iza|e sa po-
nudom da svi napuste firmu i uzmu na primer
400 eura po godini staà. Tako se oslobodi hi-
qada qudi, koji ostanu bez posla u pedesetoj
godini, te pare potro{e, a onda tumaraju Srbi-
jom, jer u tim godinama niko ne}e da ih primi.
Uloga sindikata je marginalizovana i jedino
pobunom, {trajkovima i protestima moèmo da
izborimo ta prava.
Direktor Filipa Morisa, novog vlasni-
ka Duvanske industrije Ni{, izjavio je da
sindikat ometa proces privatizacije i opo-
ravka duvanske industrije...
Poznato mi je stawe u DIN-u, jer su oni u na-
{em sindikatu. Govorio sam da }e tu do}i do
najgore pobune. Filip Moris je firma koja
DIN nije kupila da bi ga unapre|ivala ve} da
bi je eliminisala sa trì{ta kao konkurenta.
Wima je ova firma bila potrebna samo da bi
je ugasili. Taj direktor, koji tako izjavquje,
igra za taj koncept. Jer, 450 miliona eura, ko-
liko su oni navodno dali za tu firmu, kada je
Vlahovi} otvarao {ampawac i slavio, ustva-
ri je neka si}a u odnosu na stvarnu vrednost
koju ta fabrika ima za dràvu. Dràva se, na-
ime, nikad ne odri~e monopola na duvan i al-
kohol. Tu je najve}i prihod. Za{to je to drà-
va prodala Filipu Morisu? Radnici se ne
bune xabe.
Ovih dana ste traìli ostavku Vojislava
Ko{tunice, sa duhovitim zahtevom da man-
dat preda Vama. Sve vi{e radnika dolazi i
{trajkuje ispred zgrade Vlade. Kako vidite
ulogu Vlade, da li se dobro drì?
Vlada se ne drì nikako. Nemam utisak da
se oni zbog toga uzbu|uju. Oni se brane da su na-
sledili lo{e stawe od prethodne vlasti i to
ne mogu da isprave, a da su radnici optere}e-
ni samoupravqawem i da èle da vrate stare
odnose. To su gluposti. Ta~no je, mi idemo pred
Vladu. To je prava adresa. Ja ina~e nisam tra-
ìo Ko{tuni~inu ostavku, ve} vi{e da se on
probudi iz zimskog sna, da krene sa re{ava-
wem problema. On je predsednik Vlade, a ne
ambasador kome je posao da se bavi diploma-
tijom. Onda sam ja {aqivo traìo da on abdi-
cira u moju korist, jer ja zapravo re{avam pro-
bleme koji su u wegovoj nadle`nosti. A on sedi
u nekom kabinetu i pi{e ustave. On je kona~no
iza{ao iz zimskog sna i mi smo razgovarali.
Pa, da ne budem zlurad, nadam se da }e to dati
neke rezultate.
BEZ SPEKTAKLA
Objektivno, moè li vlada u ovim uslo-
vima da re{i sve zahteve koji se woj ispo-
stavqaju?
Ne mogu se problemi re{iti spektakularno,
preko no}i. Ali se mogu zapo~eti dogovori, so-
cijalni dijalog kojim se dolazi do dogovora.
Kada se taj dogovor potpi{e, obe strane posta-
M
M
I
I
L
L
E
E
N
N
K
K
O
O
S
S
M
M
I
I
Q
Q
A
A
N
N
I
I
]
]
,
,
P PR RE ED DS SE ED DN NI IK K
S SA AV VE EZ ZA A
S SA AM MO OS ST T A AL LN NI IH H
S SI IN ND DI IK KA AT T A A
S SR RB BI IJ JE E
Od 2000. ne videsmo nijednu veliku ajkulu da je odgovarala.
[ta je sa Boòvi}em, sa Kertesom? Za{to pri~amo o tome
da je neko upropastio privredu, ako nikoga nismo kaznili?
ju saveznici u wegovoj realizaciji. I ako svi
ispune svoj deo obaveze onda nema pobuna i
protesta. Za{to se, na primer, ~ekalo toliko
dugo da se sa malinarima sklopi ugovor o ne-
~emu. Ministarstvo poqoprivrede ima svog
ministra, ministar ima podministre, stru~ne
slu`be, znawe o poqoprivredi. Oni treba da
znaju {ta je srpski strate{ki proizvod, da je
dobro rodilo. Zar }emo qude da udaramo po
prstima {to je dobro rodilo? Sada treba da
se interveni{e ako idu}e godine rodi lo{e.
A oni }e to davati za istu cenu. Zna~i treba
napraviti dogovore i onda wihova realizaci-
ja svodi proteste i nezadovoqstva na malu me-
ru. Imate saveznike a ne protivnike. Vlada ne
moè sve to da re{i preko no}i, ali moè da
sklapa dogovore sa socijalnim partnerima, sin-
dikatima, naravno i drugim asocijacijama ka-
da je u pitawu poqoprivreda i da onda te pro-
bleme re{ava bezbolno ili mawe bolno.
SVE ZAVR[AVA PRIÔM
Blokade puteva povremeno parali{u ì-
vot, dovode u pitawe ~ak i ugled dràve.
Neke zemqe savetuju svojim gra|anima da
nas zaobilaze. Koga Vu u tome podràvate?
Mi smo izveli samo jednu blokadu puteva, jer
je re~ o ~itavom regionu Bora i Majdanpeka, za
koji je Vlada preuzela obavezu da se o wemu
stara. Taj region je po~eo ponovo da propada,
jer se Vlada potpuno izvukla iz te obaveze,
imenovala neki odbor, pa direktora Bora, pa
davala subvencije, a onda ih odjedanput nema.
Rudari ne{to rade, ali se vidi da propada
~itav region. Qudi su onda ustali da opome-
nu svet, da podsete da stotine hiqada qudi ne
èle da propadnu, kao logora{i koji su mirno
i{li u gasnu komoru, a da pritom ne pruè ot-
por. Ni{ta prirodnije od toga. Ta blokada re-
zultirala je pregovorima. Ja sam do zadweg
trenutka bio za to da se sedne i razgovara.
Ube|ivao sam Ko{tunicu i Labusa da prihva-
te dogovor. Na kraju se ipak uradilo ono {to
je moglo i pre, da do blokada puteva ne do|e.
U principu nisam za blokade, ali kad nema
drugih sredstava, onda sam za to kao jedino
re{ewe. Ne bih se sloìo sa vama da to ru{i
imix zemqe u svetu. Znate li koliko ugled
zemqe ru{i {e}erna afera? Ili korupcija ko-
ja bukti kod nas. Ili kada se gangsteri obra-
~unavaju na ulicama Novog Beograda usred be-
la dana. Qudi, prolaznici se bacaju na plo~ni-
ke da bi se spasli pucwave. To smo gledali sa-
mo u gangsterskim filmovima. Ugled ove zem-
qe ru{i to {to su neki gradili put tri, ~eti-
ri godine, uzeli ogromne pare, a samo je utu-
can neki kamen u zemqu... Ogromne pare su uze-
te. Napla}ivana je i putarina. E, to ru{i ug-
led dràve, a ne radnici koji blokiraju put.
U Evropi je od 2000. do danas bilo 27 èsto-
kih blokada puteva, u Italiji desetak, Berlu-
skoni je ~upao kosu zbog toga. U Francuskoj ta-
ko|e. U Engleskoj su kamionxije blokirale pu-
teve. Carinska blokada je zatvorila sve gra-
nice zato {to je do{lo do ugroàvawa radni~-
kih prava. Dakle, blokada puteva je krajwe
sredstvo za opravdane zahteve prema dràvi.
Mislim da to podiè ugled radni{tvu, jer po-
kazuje da je spremno da vodi ra~una o sebi. A
ako je spremno da brine o sebi onda }e mo}i i
da proizvodi i da bude pravi socijalni part-
ner u kapitalisit~kim odnosima.
Kada je u pitawu korupcija i kriminal, to
ne samo da stvara lo{u sliku o nama u sve-
tu, ve} i nas ovde demorali{e. Pre par da-
na procurila je vest da }e biti ukinut anti-
korupcijski savet!?
Od 2000. ne videsmo nijednu veliku ajkulu da
je odgovarala. [ta je sa Boòvi}em, sa Kerte-
som? Sem ovih ha{kih optuènika, kojima se
svi bave, mi nemamo nijednu potvrdu da je sve
bilo regularno. Za{to pri~amo o tome da je ne-
ko upropastio privredu, ako nikoga nismo ka-
znili? Niko nije izveden pred sud. Jurili smo
nekog Uskokovi}a {to je napravio sto ku}a, a ni
on nije ka`wen. Nismo ni{ta uradili na tom
planu. Od nalaza komisije koja je to istraìva-
la, od svih na{ih prijava, niko nije procesui-
ran. Prethodni {ef policije i sam je, po svoj
prilici, bio u tome. Ovaj mladi}, Jo~i}, ne de-
luje mi ubedqivo. Kaè, uop{te nije za istragu
va`no gde je Legija bio 14 meseci. Kada bi u ne-
koj drugoj dràvi {ef policije tako ne{to lu-
pio, morao bi odmah da podnese ostavku. Zna~i,
nema stru~nih kapaciteta, a ni politi~ke vo-
qe da se to re{ava. Sve se zavr{ava na pri~i.
SVI ILI NIKO
Nedavno je ministar pravosu|a obeloda-
nio dràvnu korupciju. Sudije Vrhovnog su-
da su primale enormne plate direktno iz
trezora, bez kontrole. Ho}e li to podsta}i
na nove zahteve, nove sli~ne pritiske?
Ministar pravosu|a se ovih dana istakao
jo{ jednom nebulozom. Blokadu puteva je pro-
glasio za demonstracije, ustvrdio da to nije
{trajk. I da to nije po zakonu. Po~eo je i on da
preti gladnim radnicima, a za to vreme mu se
u ministarstvu doga|aju svetska ~uda. Sudije
primaju, bez wegovog znawa, po tri plate, itd.
Najmawe {to je trebalo da se desi je da neko
bude uhap{en. Zamislite da negde radite i
obezbedite sebi tri plate. A ministar je za-
pawen. Pa, ako je zapawen, mora da naredi
istragu, pa da se krivci izvedu pred sud i ka-
zne. Opet niko ne}e odgovara-
ti. I ministar i svi ostali }e
ostati na svojim mestima. To je
na{a specijalnost. Odgovorni
nikada ne snose posledice za
svoju odgovornost. Se}ate se,
kada je ubijen premijer, mini-
star policije je davao izjave, postao je medij-
ska zvezda, ne{to nam je tuma~io. Umesto da je
tog trenutka podneo ostavku, makar kao jedan
moralni ~in, da vidimo da postoji moral kao
dru{tvena kategorija. Mi smo zemqa ~uda. Po-
uzdano je utvr|eno da je Alisa iz Para}ina.
[ta uop{te iz svega moè da ispadne?
Va`no je re}i da nekada ne treba novac za
re{avawe problema. Uvek se sa tim sudaramo.
A ~esto se problemi mogu izbe}i, re{iti kroz
dogovor. Na primer: imate fabriku Insa iz
Zemuna. U jednom trenutku je, kao i mnoge dru-
ge firme zapala u probleme. A onda je dobila
menaxment, tim koji se sada strahovito trudi
da izvu~e iz problema 800 radnika i wihovih
osam stotina porodica. Jedino im je potrebno
da im se dugovi reprogramiraju. Da ne po~nu sa
vra}awem sada, nego kroz godinu dana. I oni
su se izvadili. Dugovi nisu veliki, osam mili-
ona. Treba zna~i samo odluka, kao {to je nama
Londonski klub, Pariski klub odloìo dugo-
ve. Zna~i da se samo malo dugovi pomere. I da
se prati. U onoj meri kako izlaze iz krize, to-
liko }e biti para. Me|utim, dràvni ~inovni-
ci, poreska uprava, nastupaju birokratski. Ad-
ministrativnim, birokratskim merama jednu
dobru firmu i osam stotina porodica guraju u
socijalne probleme. A u drugim slu~ajevima,
gde je u pitawu politi~ka igra, onda se oglu-
{uju. Na primer, bra}a \or|i} iz Subotice,
koji duguju milijarde za porez. E, to moè. Sve
dok ne{to za jedne vaì, a za druge ne, nema
izlaska iz krize. Zakon je ili za sve ili ni
za koga.
KO[TUNICA JE TORTA
Otprilike, sve to funkcioni{e na bazi
ravnoteè politi~ke krivice. Nemoj slu-
~ajno da me dira{, jer ja o tebi znam to i
to! Onda su svi ne{to mutni, svi }ute, i
ako jedan o ne~emu progovori... Ko{tuni-
ca koji vaì za ~oveka sa visokim moral-
nim integritetom, izgleda da nema snage
da se sa tim uhvati u ko{tac, da to raz-
otkriva, da se tu~e... Sav je {qonuo, kao
torta na suncu. Niti romori, nit govori.
Tu i tamo se pojavi sa nekom izjavom.
! ANA RADAKOVI]
K
atastrofalnu gre{ku, ili, boqe re-
}i, propu{tenu a sjajnu priliku da ot-
po~ne proklamovane reforme u po-
qoprivredi, na~inila je Vlada Sr-
bije, ovoga puta oli~ena iskqu~ivo
u svom premijeru Vojislavu Ko{tuni-
ci. Kao i svi raniji, i sada{wi premijerski ka-
binet je podlegao zahtevima malinara i ume-
{ao se u wihov sukob sa vlasnicima hladwa~a,
koji otkupquju, zamrzavaju i isporu~uju maline
Evropi i svetu. Iako prsti dràve nemaju {ta
da traè na slobodnom trì{tu vo}a, kakvo od
Srbije zahteva Evropska unija, Ko{tuni~in ka-
binet je prakti~no stao na stranu neobave{te-
nih proizvo|a~a tzv. crvenog zlata. Oni su
ostali uporni da im se isplati otkupna cena
na koju su se godinama navikavali, od 1,28
evra po kilogramu na dan isplate (sa ukalku-
lisanim prihodom od izvoza) i pored toga {to
su iz resornih ministarstava, na primer poqo-
privrede, pani~no mahali podacima, da glav-
ni konkurenti Srbije u proizvodwi malina nu-
de dva, pa i tri puta niù cenu od evra na svet-
skom trì{tu. Nude}i 50 dinara po kilogramu,
(tj. za 15 dinara mawe nego pro{le godine) i
hladwa~ari su tvrdili da je wihova cena ot-
kupa najvi{a u Evropi.
MILO[EVI] I JULOVCI
êkaju}i premijera na protestnom skupu u
Beogradu, malinari su optuìli hladwa~are
da su se obogatili bez trunke znoja, i da ~eka-
ju momenat kada }e seqaci morati da prodaju
vo}e budza{to. Neki su pomiwali i dobra Mi-
lo{evi}eva vremena, dok su drugi, me|utim,
tvrdili da malinarima cenu odre|uju julov-
ski magnati, tj. oni hladwa~ari koji su jo{ od
Vlade Mirka Marjanovi}a dobili bespovrat-
na sredstva za podizawe hladwa~a. Takvi su,
tvrdili su pobuweni seqaci, ministra fi-
nansija Mla|ana Dinki}a prevarili da jedan
ar moè da da 240 kilograma malina, a ustva-
ri daje 80.
Jagodasto vo}e mora da se plati jer je to ne-
{to od ~ega ova dràva prosperira i zara|u-
je dolare, smatraju malinari. Stoga su i za-
traìli da dràva za{titi malinu kao stra-
te{ki proizvod, i da im se, za po~etak, daju
uputstva koliko da zasade slede}e godine.
Mla|an Dinki}, tako|e prozvan ispred
Vlade Srbije da je zaboravio predizborna obe-
}awa o otkupu i kreditima u poqoprivredi,
tvrdi da je dràva iz buxeta ve} odredila 3,8
milijarde dinara kredita za poqoprivredni-
ke ~im se sklope ugovori sa zainteresovanim
bankama, ali ne onakvih kredita koje je obe-
}ao Ko{tunica: da dràva hladwa~arima kre-
ditira razliku izme|u ponu|ene i zatraène
cene.
Mnogi hladwa~ari su, me|utim, prepla{e-
ni da }e ostati bez posla budu}i da i za wih
vaè trì{ni zakoni. Zato ne èle kredite,
pristaju samo na dràvne subvencije, tj. pare
za xabe. U protivnom, dràva moè da ispla-
ti razliku u ceni direktno malinarima.
Za razliku od prethodne, 2004. godina je ro-
dna i kod nas i kod konkurencije, u Poqskoj,
Ma|arskoj i îleu, kaè za Srpsku re~ Evi-
ca Mihaqevi}, predsednica Zajednice vo}ara
i povrtara Srbije i visoki funkcioner Po-
slovnog udruèwa hladwa~ara. Primera radi,
u Poqskoj je ove godine po~etna otkupna cena
malina bila 0,62 evra, da bi posle samo ne-
dequ dana pala na polovinu, tj. na 0,33 evra,
gde je i danas. Ona napomiwe da je inostrano
trì{te najmerodavnije u proceni koju koli-
~inu malina moè i da primi i da plati.
Inostrano trì{te pla}a nisku cenu za-
mrznute maline po klasama, koja se za na{u ma-
linu kre}e od 1,35 evra za prvu klasu, do jed-
nog evra za tzv. griz sortu. O~igledno je da,
ako hladwa~ari i prera|iva~i malina daju
taj novac samo za otkup, mogu da stave kqu~ u
bravu, kategori~na je g|a Mihaqevi} i navo-
di da su tako i propale hladwa~e u dru{tve-
nom sektoru: Tokom 1993. i 94. godine ino-
strano trì{te je prihvatilo nisku cenu od
1,5 nema~kih maraka po kilogramu zamrznute
maline, dok su hladwa~ari u zemqi otkupqi-
vali malinu po vi{e od dve marke, koliko, u
evrima, i danas traè malinari. Gubitak bi se,
smatra ona, odrazio i na sve ostale u lancu
trgovine malinama, a naro-
~ito na proizvo|a~e, jer
ko }e onda otkupiti nared-
ni rod?
Hladwa~ari re{ewe vi-
de i u tome da proizvo|a~i
zakupe dru{tvene hladwa-
~e, tvrde}i da bi ~lanovi
Udruèwa hladwa~ara i u
tome videli opstanak: Mo-
gli bi da budu sprega mali-
nara sa Vladom, da im po-
sluè ispitiva~i inostra-
nog trì{ta, i kao infor-
macioni centar, tvrdi sa-
govornica Srpske re~i.
Ona odbija navode o neume-
renom boga}ewu hladwa~a-
ra, i kaè da ove godine ni-
ko nije otkupio ni kesu ma-
lina: Desetak hladwa~a pro{le godine je ve}
zatvoreno. Dràvne ove godine nisu otkupile
ni jedan kilogram maline, a privatne malo
ulaù u odràvawe. Pedeset odsto hladwa~a
ne bi zadovoqilo evropske standarde, a ako
ve} od 1. januara idu}e godine ne budemo zado-
voqavali evropski pravilnik o kvalitetu,
ne}emo mo}i da izvozimo malinu. Trenutno, sa-
mo dvadesetak hladwa~a bi bilo spremno da
ih prihvati.
Iako dràva nema prava da se me{a u odno-
se na slobodnom trì{tu, hladwa~ari }e po-
zdraviti i najavqenu Vladinu komisiju za ma-
line (ako se najavqena ~etiri ministarstva
odazovu pozivu), ali samo ako to bude zna~ilo
novu starategiju u malinarstvu.
PRETHODNICI BOQE OBE]AVALI
Za{to izvoziti samo zamrznutu malinu, ko-
ja je najjeftinija? Ukoliko èlimo da i proiz-
vo|a~i i hladwa~ari i dràva lepo ìve od
malina, neophodno je investirati u finaliza-
ciju u proizvodwi vo}a. Dràva bi mogla da se
ume{a u razvoj novih sorti, visoku tehnolo-
giju prerade, a naro~ito na pravqewe marke-
tin{kog imixa u svetu, kaè ona. Re~ je, narav-
no, o staroj pri~i o Slovencima koji su od Sr-
bije jeftino kupovali vo}e, a onda ga Srbiji
prodavali vi{estruko skupqe kroz sokove i
ostale prera|evine.
Dok je za uzgajiva~e malina normalno da
dràva interveni{e, pa makar to bilo i jedi-
nicama àndarmerije na wihove blokade, me-
BLOKADE I [TRAJKOVI: I VO]E PO
U zemqi u kojoj je privilegija da blokiraju ìvot ostalima
decenijama pripadala pravoj radni~koj klasi rudari-
ma, metalcima, tekstilcima ili energeti~arima, pojava
revolucionarnih malinara i vi{wara unela je pometwu.
Pogotovo zbog toga {to, zapravo, skoro niko, ni u Vladi ni
me|u malinarima, ne razume za{to se Vlada (a time i svi
poreski obveznici u dràvi) u sve to uop{te me{a.
|u hladwa~arima nemaju odgovor za{to je to
dràva i ovog puta u~inila, osim {to to ~ini
svakog leta. Oni }e ionako sa~ekati da seqa-
ci budu prinu|eni da u posledwi momenat pro-
daju rod pre nego {to ode u propast. Ukoliko,
naravno, ne prevlada ~uveni srpski inat oli-
~en u narodnoj: nek kom{iji crkne krava, pa ma-
linari pobacaju i preostale gajbice od onih
simboli~nih, koje su izru~ili na vreli beo-
gradski asfalt.
Protesti malinara, sa sve blokadama pute-
va, od 5. oktobra redovni su svakog leta, pa ni-
je jasno za{to nisu bili predupre|eni. Umesto
toga, ponovo se poseglo za intervencijom drà-
ve, i to najgoreg tipa, koji podse}a na komuni-
sti~ko upravqawe privredom na dogovor
Vlade i malinara hladwa~ari, bez kojih nema
dogovora, uop{te nisu pozvani. Stoga je Mini-
starstvo poqoprivrede Srbije ve} prenelo
upozorewe Evropske unije da }e se ukinuti
olak{ice i na izvoz malina, odnosno da }e se
ograni~iti do sada jedan od malobrojnih slo-
bodnih izvoza. Na sve to, ekonomisti izvan pre-
mijerovog kruga upozoravaju i na ozlogla{nu
hiperinflaciju koja je obeleìla devedese-
te, jer posle malinara pred dràvnu kasu ko-
motno mogu da stanu i {qivari, vi{wari, bre-
skvari, jabu~ari...
I kabinet pokojnog Zorana \in|i}a je 2002.
godine intervenisao, ali obe}awima da }e da-
ti kredite iz banaka a ne iz dràvnog buxeta,
kao i da }e se smawiti porezi koje pla}aju pro-
izvo|a~i. Vlada Zora-
na @ivkovi}a je obe}a-
vala novac iz inostra-
nih kredita, a ve} tra-
dicionalni protesti
pokazuju da ni{ta od
toga nije ispuweno. Ko-
{tunica je pored ovih
iskustava dopustio da
se na|e zate~enim, a u
wegovom dogovoru sa
malinarima nije raz-
ja{weno odakle }e se
isplatiti razlika.
Blizu je pameti da }e
pobuwenim seqacima,
ovoga puta, navike i
standard odràvati
svi gra|ani Srbije ko-
ji pla}aju porez. Stoga
u najmawu ruku zvu~e
paranoi~no upozorewa
Mla|ana Dinki}a da Bogoqub Kari} podsti-
~e sve ~e{}e proteste i blokade Srbije, tim
pre {to su oni, bar {to se malinara ti~e, po-
stali tradicionalni i pre Kari}evog uzleta
u politiku. Kari} i wegova stranka Snaga
Srbije jesu jedan od razloga za{to je Vlada
Srbije ponovo intervenisala na op{tu {te-
tu, ali jedan od posrednih. Kari}ev prediz-
borni populizam, oli~en izme|u ostalog i u
tvrdwama da }e isplatiti seqacima sve za-
ostale otkupe poqoprivrednih dobara, pa ~ak
i malina, realan je isto onoliko koliko i isto-
vetna obe}awa koje je davao Mla|an Dinki},
kada se pre dve godine preporu~ivao za pre-
mijera Srbije.
Ipak, takva obe}awa itekako prijaju u{ima
seqaka, pogotovo kada se daju preko nacional-
ne frekvencije BK televizije, {to Kari}a ~i-
ni velikim konkurentom svih konzervativnih
stranaka. Tu je pre svega Ko{tuni~in DSS, ko-
ji se ve} suo~io sa katastrofalnim porazom na
predsedni~kim izborima. A za razliku od svo-
jih prethodnika, sada{wi premijer ne moè da
daje olaka obe}awa jer je ve} suo~en sa novim,
lokalnim izborima u septembru. To {to on i
wegovi anonimni ekonomski savetnici nisu
spremni da javno objasne za{to su se opredeli-
li za najgore re{ewe, da koriste buxet za krp-
qewe rupa umesto za planske investicije, po-
staje jasno kada se pogleda i politi~ka geo-
grafija: u protestima malinara me|u najbroj-
nijima su bili i najpoznatiji, iz Ariqa, ali su
za wima bili i oni iz vaqevskog, ~a~anskog,
kopaoni~kog, lozni~kog kraja i jo{ dvadesetak
op{tina u Srbiji. Sve sami gledaoci Kari}e-
ve TV koji }e iza}i na jesewe izbore.
Tako je Ko{tunica, kao i u natezawima sa
obavezama prema Ha{kom tribunalu, ponovo od-
govorio zahtevima dnevne politike i odrà-
vawu izbornog rejtinga. Kao wegovi prethodni-
ci, i on }e propustiti priliku da zaustavi {te-
tu koju svake godine donose sukobi izme|u pro-
izvo|a~a i izvoznika, i navikne ih da u trì{-
noj privredi vlada konkurencija. To zna~i pre-
lazak na novi na~in ìvota, sa vi{e rada, i
umora na kraju radnog dana, a vrlo ~esto i raz-
mi{qawa da se pre|e na profitabilnije po-
slove. Popularno nije, ali jeste realan i uspe-
{an plan, na duge staze.
STALO REVOLUCIONARNO SREDSTVO
I ARKAN VOLEO MALINE
Od izvoza vo}a svake godine stigne u Srbiju stotinak miliona dolara, a bavqewe tim
poslom je bilo je unosan posao ~ak i za vreme ekonomskih sankcija. Na primer, u godini
bombardovawa, ali i velikih ki{a, izvezeno je vo}a za 103 miliona dolara, {to je bila
uobi~ajena zarada i cele prethodne decenije. I tada i danas najvi{e se izvozi malina,
na kojoj se godi{we zaradi i do 60 miliona dolara. Pre devedesetih, izvoz malina je
vredeo polovinu te sume, ali su ga dopuwavale vi{we i {qive, ~iji je izvoz danas za-
nemarqiv.
Koliko je izvoz malina isplativ posao vidi se i po novim hladwa~ama i po broju
izvoznika. Danas ima ukupno 70 hladwa~a, od kojih je vi{e od 20 privatnih izgra|eno u
posledwoj deceniji. Me|utim, za to vreme nije se pove}ao ni broj hektara ni ukupne ko-
li~ine malina, pa se cela situacija moè opisati kao mala bara, puna krokodila. Me-
|u 270 registrovanih vlasnika deviznog priliva od izvoza malina postoji i veliki
broj onih koji su videli priliku da samo obrnu novac, a ne i da se dugoro~no bave tim
poslom. Zato nije ni ~udo {to su se u vremenima krize, kada je uslov izvoza bilo pose-
dovawe sopstvenih deviza, izvozom malina bavili svi kojima su iz raznih razloga bi-
le potrebne pare za kupovinu strane robe. Me|u wima su bili Jugopetrol, elektronska
i industrija name{taja, a poznato je da je kontrolu nad izvozom malina jedno vreme
drào i @eqko Ra`natovi} Arkan.
I MALINE KAO JAGODE
Prema podacima koje je Dinki} izneo
Slobodnoj Evropi, Vlada je ve} dala 500
miliona dinara kredita za obrtna sred-
stva onima koji otkupquju malinu, zato
{to malinarima nude ve}u cenu nego {to
je u Poqskoj. Time se uzaludno predupre-
|ivalo ono {to se ve} dogodilo dok su
malinari postavqali barikade na pute-
ve a premijer Srbije gasio proteste obe-
}awima o jednokratnoj pomo}i, stigla je
vest i da }e se najve}i evropski uvoznik
spornog vo}a, Nema~ka, okrenuti poqskim
malinama, za koje se na{i stru~waci sla-
ù da su u odnosu na na{e tek osredweg
kvaliteta.
Tako smo osamdesetih godina pro{log
veka ispustili jo{ unosniju proizvodwu
jagoda. Dok smo se u zemqi pregawali oko
cene otkupa, Poqska nas je izgurala sa
proizvodwom od 120.000 tona godi{we,
dok smo se mi sveli na 5.000 do 7.000 tona,
koliko imamo danas, kaè Evica Miha-
qevi}.
J
edna od hiqadu mana koja Vam je
pripisivana tokom niza godina bi-
la je, izme|u ostalog, i da ste srp-
ski nacionalista. Nedavno ste u je-
dnom intervjuu na pitawe da li
ste i u ovoj fazi, kada ste ministar
spoqnih poslova, i daqe srpski naciona-
lista, dali zanimqiv odgovor. Se}ate li
se kako je glasio?
A {ta sam mogao da odgovorim! Samim tim
{to sam Srbin normalno je da mogu biti samo
srpski nacionalista, a ne mogu da budem ame-
ri~ki ili kineski ili zambijski. Ali, moj je na-
cionalizam uvek bio, i sada je, nacionalizam
~oveka koji veruje u Boga i hri{}anske vrli-
ne ~oveka i nacije. Ja sam od onih koji duboko
veruju u na~elo ne ~ini nikada drugima ono
{to ne èli{ da drugi ~ine tebi.
Vaqda je jedino kada ste Vi u pitawu mo-
gu}e da Vas isto toliko koliko Vas optuù-
ju za srpski nacionalizam optuùju i za mal-
tene veliku izdaju Srbije. Tako je bilo u
vreme Milo{evi}a, tako je i do dana{wih
dana. Tu dolazimo, naravno, i do pitawa Ha-
ga. Kako obja{wavate taj paradoks?
To je logi~no. Ja mislim da danas u Srbiji
postoje dve Srbije. Postoji srpska Srbija i po-
stoji jedna Srbija koje nikada nije bilo u na-
{oj nacionalnoj vertikali do pojave Sloboda-
na Milo{evi}a i onih koji su prihvatili we-
govo ludilo i wegovu politiku, koja je obe{~a-
stila i srpsku naciju i srpsku istoriju i srp-
sku tradiciju. Naàlost, sada se, iako su sko-
ro ~etiri godine od Milo{evi}evog sloma, ta
antisrpska Srbija dramati~no i opasno razma-
hala. Oni su glasni, oni su okupirali sve mi-
krofone, ~ini mi se i krivicom vlasti koja je
do{la 2000. godine. Pokojni Zoran \in|i} je
lansirao jedan slogan koji je glasio Pomire-
we za budu}nost. Ja sam smatrao da tome mo-
ra da prethodi ne{to, a to je istina radi po-
mirewa. Da se istinom izle~imo sami od se-
be samih i to je najpre~i zadatak. Ja danas bra-
nim, i branio sam uvek, onu Srbiju koju sam vo-
leo, kojoj pripadam, kojoj }u pripadati, onu Sr-
biju koja nikada nije do pojave Milo{evi}a ni
ru{ila sela, ni gradove, ni ubijala zarobqe-
nike, ni ubijala civile, ni ~inila etni~ka ~i-
{}ewa. Naprotiv, bivali smo, naro~ito u Dru-
gom svetskom ratu, `rtve i etni~kih ~i{}ewa
i genocida, ali bili smo narod bo`ji, u kojem
je stanovao Bog, pa ni u prilici kada smo bi-
li ratni pobednici nismo nikada hteli da se
ma{imo ma~a revan{a i da zlo koji su drugi
~inili nama mi u~inimo drugima.
Ja sam to govorio onda kada je to bilo naj-
teè i onda kada je ova antisrpska Srbija bi-
la najja~a, najobesnija. Tada sam oti{ao u Sa-
va centar, gde ih je bilo nekoliko stotina, ta-
mo je bila elita te odnaro|ene pameti. Do{ao
sam i rekao: Ovde sam da vam kaèm ko ste vi.
Vi ste mizerija, vi ste duhovni podrum, vi ste
najve}e zlo srpskog naroda. Ja pripadam onoj
Srbiji koja je, kad se razduìvala sa Turcima
i za Kosovo i za Kumanovo i za vekove zlo~i-
na, nije htela da se razduì za ]ele-kulu. Mi
nismo hteli da napravimo ]ele kulu. Ja pri-
padam onoj Srbiji ~ije su ime pobe|eni izgo-
varali sa ponosom, ~ija je vojska 1918, posle
proboja Solunskog fronta, u jednom naletu,
kao vihor, stigla gotovo do Be~a, a da usput
nije sru{ila nikome crkvu, nije ubila nijed-
nog zarobqenika, nije ubila nijednog civila,
niti se ogre{ila o bilo ~ije nacionalno pra-
vo i veru. To je moja Srbija, ja wu branim i woj
sluìm.
ZNA SE SVAKI DETAQ
Voditeq: Vi ste, kao ministar spoqnih
poslova, rekli da je Srbija potpisala oba-
vezu, da je uslov za pripajawe Evropi i bi-
lo kakav napredak na{e zemqe saradwa sa
Hagom, svidelo se to nekom ili ne. No, u je-
dnom trenutku se opet dogodilo da se lici-
tiralo Va{im imenom, da je poku{avamo na
neki na~in da ~itav taj problem Haga bude
oka~en, da tako kaèm, o Va{ vrat... Kako Vi
celu tu ujdurmu oko Haga vidite i kako mi-
slite da }e se to zavr{iti?
Po zakonu koji je donet u vreme kada je Vo-
ja Ko{tunica bio predsednik SRJ, Nacional-
ni savet za saradwu sa Ha{kim tribunalom ne-
ma apsolutno nikakve nadle`nosti da odlu-
~uje ni o isporu~ewu ni o neisporu~ewu, niti
da odlu~uje o tome da li bi isporu~ewe ugro-
zilo dràvnu bezbednost i suverenitet drà-
ve, pa bi se zbog toga prekinuo proces isporu-
~ewa. Po na{em doma}em zakonu sve je krista-
lno jasno. Naime, Ha{ki tribunal optu`nice
prosle|uje Ministarstvu spoqnih poslova,
MSP istog trenutka kada dobije otpu`nice
obavezno je da ih prosledi Okru`nom sudu u
Beogradu ili u Podgorici, zavisno od toga iz
koje dràve ~lanice su optuèni, a Okru`ni
sud istog momenta po hitnom postupku je duàn
da pokrene tu proceduru izru~ewa. Procedura
izru~ewa moè biti prekinuta samo tako {to
}e vlada dràve ~lanice, dakle srpska ili
V VU UK K D DR RA A[ [K KO OV VI I] ], , M MI IN NI IS ST T A AR R S SP PO OQ QN NI IH H
P PO OS SL LO OV VA A S SC CG G I I P PR RE ED DS SE ED DN NI IK K S SP PO O
Car Lazar neka
malo odmori
Intervju koji je ministar spoqnih poslova Srbije i Crne
Gore i predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{ko-
vi} dao Radiju Slobodna Evropa, u emisiji Pono}ni
gost Nata{e Odalovi}, privukao je pa`wu i doma}e i me-
|unarodne javnosti. Prenosimo ga uz zna~ajna skra}ewa.
crnogorska, ili Savet ministara Dràvne za-
jednice, da zakqu~e da bi isporu~ewe ugrozi-
lo suverenitet ili dràvnu bezbednost i on-
da se prekida izru~ewe, taj postupak, a vlada
odnosno sud nalaè MIP-u da o tome obavesti
Ha{ki tribunal i da uloì protest, {to MIP
mora da u~ini. Ovo je zakonska procedura i za-
kon mora da se po{tuje. Nacionalni savet sa
ovim nema nikakve veze...
Voditeq: Niti Vi imate ikakve veze s
tim?
Pa, naravno. Ja da imam neka ovla{}ewa, da
taj Nacionalni savet ima bilo kakva ovla{-
}ewa da ne{to ~ini ili ne ~ini, ne bih beào
od odgovornosti, a ovako, po{to taj Savet ne-
ma nikakvih ingerencija ne pada mi na pamet
da budem meta raznih podmetawa i da neko
onda svoju opstrukciju ili neku vrstu solidar-
nosti sa zlo~inom, zahvaquju}i medijskoj kam-
pawi i hajci, svaquje na mene...
Voditeq: Posle duèg vremena nalazite
se u vlasti. U pre|a{woj predsedni~koj kam-
pawi svi kandidati su govorili da je oba-
veza svih wih da sara|uju i sa Istokom i sa
Zapadom, sa dvema najve}im silama, SAD i
Rusijom. Kako se Vi sada kao ministar spoq-
nih poslova pona{ate u tom smislu, a da to
ne zvu~i frazerski? Kakvi su Va{i prvi ko-
raci i da li je ovo pitawe preuraweno?
Nije preuraweno. Ja sam odmah po preuzima-
wu ove funkcije definisao na{u spoqnopoli-
ti~ku dràvnu strategiju i bio sam malo i sli-
kovit. EU u koju moramo da u|emo, jer Evropi
pripadamo, za nas je kao trup aviona, a dva
krila tog aviona su na{e strate{ke veze sa
SAD i Rusijom. [ta sam u~inio? Mislim da
treba da se nau~imo da kada govorimo o bilo
~emu, a pogotovo o Kosovu, da i u Va{ingtonu i
u Wujorku i u Briselu i u Moskvi, bilo gde, go-
vorimo kratko, jasno, jezikom koji svet razume
i da pri tome koristimo principe kojima se
svet ne moè usprotiviti. Ja o Kosovu ne pri-
~am duge pri~e. Naprosto, na mestima gde sam
sa ministrima inostranih poslova, na mini-
starskim konferencijama, sa {efovima dr-
àva i vlada, ne moè se i nije potrebno ras-
predati nikakve pri~e od Kulina Bana, ni od
Kosovske bitke i Cara Lazara...
NEVIDQIVE GRANICE
Voditeq: Zna~i, nema deseterca...
...Ja sam na{oj diplomatiji, na{im ambasa-
dorima dao nalog da svuda svi ponavqaju ~eti-
ri-pet ta~aka o Kosovu, koje nisu duè od jed-
ne stranice. Prva je, na primer, ta~ka da se
apsolutno, maksimalno moraju za{tititi pra-
va Srba na Kosmetu i da je to obaveza me|una-
rodne zajednice, zatim da se obezbede uslovi
za povratak vi{e od 200.000 Srba prognanih
za posledwih pet godina, {to podrazumeva oba-
vezu obnove svih poru{enih ku}a, crkava...
Druga ta~ka je pitawe granica, dràvnih gra-
nica prema Albaniji. Nastupam sa evropskim
principom da se dràvne granice Srbije sa Al-
banijom ne mogu mewati, one su tu gde su, ali
istovremeno dràvne granice Srbije sa Alba-
nijom ne smeju da postoje u praksi, moraju da
dobiju evropski kvalitet, da budu prozirne,
nevidqive, kao {to su granice u Evropi. I ne
samo kad su u pitawu granice prema Albaniji,
nego i granice prema BiH, Hrvatskoj, Bugarskoj.
Naime, ne moèmo mi na nekim antievropskim
na~elima da idemo u EU. Kada danas putujem,
kada bilo ko od nas putuje od Lisabona do Var-
{ave, pi{e doma}i let. Nigde vi{e u EU ne
postoje granice. One postoje, a ne postoje. I, od
Va{ingtona do Moskve, preko Brisela, svuda
je ovo dobilo podr{ku.
Voditeq: Jedno pitawe koje nije dnevno-
politi~kog karaktera. Naime, Vi ste nekada
bili poznati kao rusofil. Je li to ostalo?
Nekada!? [to sam bio nekada, to sam i sa-
da. Kako mogu biti Srbin a da ne volim svoje
korene? Na stranu ideologije, odnosi izme|u
Srba i Rusa, ti bratski odnosi, ta ose}awa su
starija od svake ideologije, starija od ruske i
od srpske dràve. Kad odete u tu veliku zem-
qu, Vi po jeziku, po svemu {to tamo vidite,
prepoznajete jedan kulturni i duhovni miqe
kojem pripadate ili ste mu veoma bliski. Kod
nas su mnoge stvari naopako postavqene. De-
cenijama se smatralo da voleti Rusiju zna~i
biti boq{evik. Kao da Rusije nije bilo pre
boq{evika. Kao da je Pu{kin bio bo{qevik,
kao da je Dostojevski bio boq{evik, ~lan ko-
munisti~ke partije, kao da je Tolstoj bio ~lan
Politbiroa... I kao da taj veliki ruski narod
nije bio najve}a `rtva boq{evizma.
JEDINO BOG MUÎ
Voditeq: Vi ste u najteìm trenucima
svog ìvota dobili ideju za svoju kwigu
No} |enerala, onda je do{ao period po-
sle 5. oktobra kada ste se prili~no povu-
kli sa politi~ke scene... Ne znam da li ste
tada pisali i o ~emu, a sada smo u periodu
u kome se ponovo suo~avate sa nekim kate-
gorijama koje ste i sami pomenuli, dakle sa
nekom politi~kom i qudskom usamqeno-
{}u, sa nekom razapeto{}u izme|u svetov-
nog i religioznog, u ~emu ste uvek bili ne-
kako razapeti...
Prvo da kaèm da se ja posle 5. oktobra
2000. nisam povukao iz politi~kog ìvota. Ni-
sam nikada toliko naporno, ba{ strana~ki, ra-
dio kao posle 5. oktobra 2000. Mislim da sam
pre ovih izbora dva-tri puta, uzdu` i popre-
ko, od sela do sela, pro{ao Srbijom, ali bi-
li smo bojkotovani od saveznika, prijateqa,
od nove vlasti posle 5. oktobra i ~ak smo, na
neki na~in, bili meta broj 1.
[to se ti~e ovog religijskog pitawa, znate
{ta Ivan kaè Aqo{i Karamazovu? Kaè jed-
nu divnu re~enicu, i nemam ja tome {ta da do-
dam: Brate, mene Bog mu~i, on jedino i mu~i.
Pitawe Boga je po~etak i kraj svih duhovnih
naprezawa ~oveka.
Voditeq: Kako da se le~i ovaj narod? Vi
ste sada u mawinskoj Vladi, takvoj kakva je.
Kako se ona uklapa u celu tu Va{u pri~u o
na{em te{kom ulasku u Evropu. Kako vidi-
te sada{wu Vladu i wenu ulogu u ulasku Sr-
bije u Evropu?
Ne znam da li je to strah od Evrope, ali da
je ko~ewe jeste. Tu ima jedna prepreka koja
se ispre~ila, jedna kamen~ina ogromna na tom
putu koji je otvoren za nas, a ona se zove Ha-
{ki tribunal. Kada sam razgovarao sa ameri~-
kim dràvnim sekretarom Kolinom Pauelom,
on se posluìo metaforom. Kazao je: Gospodi-
ne Dra{kovi}u, Srbija i Crna Gora se nalazi
pred ulazom na jedan veliki autoput i vi tre-
ba samo da platite putarinu za ulazak na taj
put. Ta putarina se zove ispuwavawe obave-
za prema Tribunalu u Hagu. I posle toga Srbi-
ja i Crna Gora ulazi na taj autoput sa mnogo
traka, svaka }e vam biti dostupna i brzina kre-
tawa bi}e neograni~ena. I u tome }e vas SAD
apsolutno pomagati, i finansijski i politi~-
ki. I sada ja zaista ne razumem o ~emu se ovde
radi. Ako bilo koji sud, zvao se on doma}i, me-
|unarodni, ha{ki, wujor{ki, moskovski, optu-
ùje nekoga u ovoj zemqi da je po~inio zlo~in,
da je mogu}e da vlada dràve `rtvuje i svoju
hri{}ansku ~ast i ose}awe zakonitosti i sud-
binu dràve i nacije... Zbog ~ega? Da se onaj
koji je osumwi~en, optuèn za zlo~in ne suo~i
na sudu sa time je li on zlo~in po~inio ili ni-
je. To su neverovatne stvari. To normalnom ~o-
veku ne moè da do|e do pameti, ali to {to ja
sada govorim naàlost ogromna ve}ina Srba
ne razume i tu je problem.
Voditeq: A malo je i onih koji im to tako
obja{wavaju.
Naravno da im ne obja{wavaju. Mislim da
nema kafane u Srbiji, da nema ludnice, da ne-
ma redakcije, da nema pijace na kojoj nije sad,
u ovom trenutku, nekakav kultni ~ovek jedan
serijski ubica Legija. I on se u ovoj zemqi
nametnuo, ve} mesecima, u neku prvorazrednu,
politi~ku, sad jo{ i moralnu ~iwenicu. Stva-
ri se kre}u u tom pravcu, samo {to jo{ nije on
gurnuo onog sudiju na optuèni~ku klupu i le-
po po~eo da sudi. Takav stepen nekakve ve}in-
ske solidarnosti sa zlo~inom je meni bio ne-
zamisliv. Ali, to se sada, evo sada, odigrava
u Srbiji. Pa, za vreme rata kada je Milo{evi}
bio najja~i, kad je to nacionalno ludilo bilo
pijano, kad je radilo {ta je htelo, imali smo
snage i duha da mu se suprotstavimo, da poka-
èmo pesnicu, da kaèmo da ne moè, a sada
cela nacija pognula glavu, i to je taj osnovni
problem. I sama Vlada Srbije je zarobqenik
i talac ovakvoga stawa nacije. A zapravo, ne-
ma pravo da bude talac. Ako ste premijer, ako
ste predsednik dràve, nemate pravo da po-
{tujete ve}inu kada ste ube|eni da ona nije u
pravu. Vi imate obavezu da vodite, da kreira-
te put i da mawinsko raspoloèwe, ako je pro-
gresivno i u interesu dràve i nacije, ~inite
ve}inskim. Posledwe je vreme da politi~ki
lideri demokratskih snaga u Srbiji shvate
jedno: Vodi, sledi ili se skloni.
Voditeq: Kako objasniti da se qudi ko-
ji su ~inili zlo~ine ovih dana progla{ava-
ju za heroje?
Pa time, ~ini mi se, {to Bog ne stanuje u mno-
go ku}a u Srbiji i {to se posle 2000. nismo
iscelili istinom, {to politi~ari, {to medi-
ji, intelektualci, na{a duhovna elita spava,
nisu bili ofanzivni u interesu dobra i saop-
{tavali qudima one istine koje qudi nisu
znali i nisu mogli saznati za vreme Milo{e-
vi}a. Za{to mi doìvqavamo ove dane i ovu
bruku da posle zlo~ina, zapravo, koji su neki
drugi, olo{ neki nacionalni, po~inili u srp-
sko ime, branimo to zlo i skrivamo zlo~ine,
one jame oko Srebrenice, masovne grobnice ot-
krivene na policijskim poligonima ovde, u
Beogradu. Trebalo je da mi prvi poùrimo po-
sle 5. oktobra 2000. da kaèmo ovde su osra-
motili Srbe, evo, ovde su ubijaju}i i zakopa-
vaju}i ove nevine qude, zapravo, oni ubijali
nas. Me|utim, toga ni~ega nije bilo. I sad ima-
te ovo {to imate.
NISU KRIVI DATUMI
Voditeq: Da li ste se setili Srebrenice
sada kada se nesre}nim sticajem okolnosti
desilo da se inauguracija predsednika Sr-
bije poklopi sa tim danom?
Mislim da datumi nisu krivi ni za {ta. Da-
tumi su nevini. Ponedeqak je nevin, subota je
nevina, sreda je nevina. Ta logika bi nas od-
vela ko zna kud. Da prigovaramo Bosni i Her-
cegovini {to im je dan dràvnosti 6. april, a
6. aprila 1941. bombardovan je Beograd. [to
se Srebrenice ti~e, ja sam o woj govorio kada
je o Srebrenici trebalo govoriti i pozivaju-
}i se na tu vertikalu srpskog naroda da nismo
nikada na Jasenovac odgovorili Jasenovcem
i da je, usred rata sam to rekao, ovde, u ovom
gradu, do pojave Slobodana Milo{evi}a i ovih
takozvanih patriota, srpsko ime bilo upisa-
no samo u jednoj kwizi, u kwizi jagweta. Kako
pi{e u otkrovewu Jovanovom, tu kwigu drì
jagwe zape~a}enu sa sedam pe~ata i sedi po-
red samoga Boga, a u kwizi srama i zlo~ina bi-
lo je upisano ime onih koji su nas ubijali po
Jasenovcu, Jadovnu, po kre~anama, koji su pra-
vili genocid nad nama. Na àlost, Slobodan
Milo{evi} je uspeo da nas Srbe upi{e i u ne-
prolaznu kwigu sramote, da `rtve genocida i
zlo~ina u prethodnim vremenima budu sada
progla{eni za zlo~ince. Koji oblik solidar-
nosti? Nikakav. Kakva sloboda medija? Dove-
dete nekoga ko predaje pravo i ne znam {ta,
koji brani sa uìvawem zlo~in i pri tome se
poziva na naciju. Ne, tu mora duhovna elita Sr-
bije da se suprotstavi, neka do|e pa neka ga
sahrani pred o~ima Srbije kad to radi. Sa jed-
ne nacionalne pozicije o kojoj ja govorim, {ta
se ovo doga|a sa Srbijom? Za{to oni koji joj
pripadaju, koji pripadaju wenoj istoriji, tradi-
ciji, danas }ute? Za{to su dozvolili onima
koji su nas obe{~astili da opet to sada ~ine?
Okuraìlo se, podivqalo... O ~emu mi to pri-
~amo? Zna se da je Milo{evi}eva komanda dr-
àvnog terorizma izgledala ovako. Da pre|e-
mo sada na Srbiju, da vidimo {ta su ovde ~ini-
li. Od zlo~ina na Ibarskoj magistrali, streqa-
wa Slavka ]uruvije, do ubistva Ivana Stam-
boli}a, sve je zlo~ine nare|ivao Slobodan
Milo{evi}, organizaciju poveravao Radomiru
Markovi}u i Milanu Radowi}u, {efovima dr-
àvne bezbednosti Srbije i Beograda, oni su
operativnu organizaciju poveravali Legiji, a
Legija je neposredne izvr{ioce odabirao u
eskadronu smrti, u Crvenim beretkama, uvek
svoje najpouzdanije qude i uvek iste qude.
Isti su oni koji ubijaju Ivana Stamboli}a, ko-
ji ~ine zlo~in na Ibarskoj magistrali, koji ubi-
jaju Slavka ]uruviju i da ne pomiwem atentat
na mene u junu 2000. u Budvi. Na kraju, zbog nao-
pakog odnosa prema zlu, zbog nedopustivih gre-
{aka i grqewa sa ubicama i razbojnicima po-
sle 5. oktobra, eto desilo nam se da streqaju
predsednika Vlade ti isti, Legija i wegovi
qudi, u po bela dana, u sred prestonice. I sa-
da doìvqavate da novine pripremaju javno
mwewe da to uop{te nisu bili zlo~ini. Kakvi
zlo~ini? Izvr{avali nare|ewa, neko je to dru-
gi, to nam se samo ~ini. Jo{ malo pa }e mo`da
biti zahtevi da se podignu optu`nice protivu
`rtava. Mi ne shvatamo kojih je razmera ovaj
duhovni rak koji sada grize Srbiju.
Voditeq: Ove godine se prvi put niste po-
javili na Ravnoj gori. Za{to?
Nisam bio na Ravnoj gori jer nisam mogao da
budem u istom danu, u isto vreme na dva posve
razli~ita mesta. Imao sam neke druge obave-
ze koje nisam mogao da izbegnem, a rado bi ih
izbegao da sam mogao. Naravno da sam posve-
}en tome da se izle~imo od greha po~iwenog
prema Ravnoj gori, Ravnogorcima i |eneralu
Dragoqubu Draì Mihailovi}u.
@ @A AL LO OS SN NA A E EL LI IT TA A
Aleksandar Tadi}, Beograd: Gospodine
Dra{kovi}u, da li smo kao narod zaslu-
ìli svoju tragi~nu sudbinu kada su nam
ubice i Milo{evi}evi podrepa{i, nazo-
vi generali, postali heroji koje danas
brani premijer i pojedini ministri Vla-
de, profesori prava, novinari, uredni-
ci televizija, koji u toj odbrani po svaku
cenu ne na|o{e vremena ni da pro~itaju i
ispo{tuju zakone koje su oni sami, ~ini mi
se, i predlagali i usvojili?
Ja mislim da je spasena ~ast Srbije i u
onoj deceniji zla od 1990. do 2000. godine.
Ipak je na prostoru one velike Jugoslavije
postojala samo jedna zemqa koja je svih tih
godina demonstrirala i protiv rata i pro-
tiv zlo~ina i protiv razbijawa dràve i
protiv etni~kih ~i{}ewa, samo jedna zemqa
u kojoj su weni najboqi ukazivali na balvan
u svome oku pre nego {to bi ukazali prstom
na trun u oku suseda. Ta zemqa je bila Srbi-
ja i ne zaboravimo one na{e antiratne de-
monstracije i one proteste protiv Milo{e-
vi}a. Uzgred, prvi tenkovi komunisti~ke voj-
ske izvedeni su 1991. na Beograd i srpsku
omladinu. Ta Srbija je spasla ~ast Srbiji i
mislim da nema mesta nikakvoj kolektivnoj
odgovornosti i krivici srpskog naroda. Ali,
naravno, krivica elite je ne{to opasno, à-
losne elite, jer àlosna je ona elita koja u
bilo kom trenutku treba da se koleba izme-
|u dobra i zla, i da zlo~in proglasi za do-
bro i da smrt nadredi ìvotu. I u tom smi-
slu, opet, nikada ta elita ne strada, nego su
drugi `rtve wenog slepila, bezdu{nosti i
bezbo`ni{tva.
S SA AM MI I S SM MO O K KR RI IV VI I
Ivana Ze~evi}: Da li je potpuno obesmi-
{qena institucija zajednice Srbije i Cr-
ne Gore posle najnovijih poteza crnogor-
skih vlasti, stvarawa nove himne i posta-
vqawa nove zastave na crnogorskoj skup-
{tini. Mislite li da je ovo kra}i ili du-
ì put za ulazak u Evropsku uniju?
Mislim da nije nikako logi~no da se raz-
vodimo kad smo ve} ven~ani, pa da se onda
ven~avamo odvojeno kada stignemo u Brisel,
ako tamo ikad stignemo. Mislim da treba za-
jedno da idemo u Evropu i mislim da je to za-
jedni{tvo izme|u Srbije i Crne Gore stari-
je od svake vlasti, od svake ideologije. Ja
verujem, naravno, u opstanak i snaèwe te
dràvne zajednice, ali ni od eventuelnog
razvoda ne bih pravio nikakvu dramatiku,
niti bih pristao uz one koji bi {irili anti-
crnogorska ose}awa me|u Srbima, jer bih li-
~io na ~oveka koji bi {irio mr`wu prema se-
bi samom. [to se ti~e crnogorske zastave i
himne, oni su tako odlu~ili, oni su tako oda-
brali, to je wihovo pravo. Ja se nerviram
zbog toga {to moja zemqa Srbija nema jo{ ni
himnu ni zastavu, nema uop{te svoju kr{te-
nicu, a za to nam uop{te nisu krivi Crnogor-
ci niti iko drugi.
! ALEKSANDAR ÔTRI]
D
evet godina je pro{lo od prestanka
oruànih sukoba u Bosni i Hercego-
vini, ali je za to vreme rat nastav-
qen samo drugim sredstvima!
U ovoj, biv{oj centralnoj jugoslovenskoj re-
publici ratuju svi protiv svih! Nisu u pitawu
samo nacionalne netrpeqivosti, ve} postoje
duboki jazovi i unutar nacionalnih korpusa.
Tako se Bo{waci (slu`beni naziv za predrat-
ne Muslimane) dele na one koji su bili uz Izet-
begovi}a i one koji su ratovali za Fikreta Ba-
bu Abdi}a. Ni Hrvati nisu jedinstveni, jer jed-
ni bi, oni iz Hercegovine, da se prikqu~e Hr-
vatskoj, a oni iz centralne Bosne su za o~uva-
we Federacije. Ve} po tradiciji, najzamr{e-
nije je sa Srbima. Oni se dele na asove, tako-
zvane Alijine Srbe, koji su ceo rat proveli
na teritoriji pod kontrolom Armije BiH, na Sr-
be koji su posle Dejtona potpali pod bo{wa~-
ku vlast, i na one koji su krvqu stvarali i
branili Republiku Srpsku.
PONOVO EKSPLOZIJE
Kada sam jula 1995. posledwi put bio u Sa-
rajevu nedaleko od mene u gradskom parku po-
ginule su dve ène od eksplozije minobaca~ke
granate. Sada, kada sam krajem jula ponovo na
mestu zlo~ina ovim gradom su opet odjekiva-
le eksplozije. Ovaj put radilo se o podmetnu-
tim minama pod vozila jednog kriminalca bo-
{wa~ke nacionalnosti i jednog srpskog poli-
cajca.
Jedna eksplozija odjeknula je u delu grada
koji pripada Federaciji, a druga je raznela vo-
zilo na teritoriji Republike Srpske. Mediji
su javili da se radi o obra~unima povezanim
sa svetom kriminala. Sre}om, sa jednonacio-
nalnim predznakom, pomislio sam.
Sarajevo nije podeqeno fizi~ki, kao neka-
da Berlin, ali jeste stotinama drugih prepre-
ka strahovima, podozrewima, predrasudama,
neznawem...
Vremenom se, od Dejtona, razlike izme|u Bo-
sanaca ne smawuju, nego pove}avaju.
Na ovom malom prostoru, ispod uske trake
neba, umesto nekada{weg jednog govore se tri
jezika: bosanski, srpski i hrvatski. Zato se,
vaqda, narodi sve slabije razumeju. Posebno je
zanimqiv bosanski jezik, na kojem se @eqez-
ni~ar zove nogometni klub, a Sarajevo je
fudbalski klub. Nekada{wu republi~ku cr-
venu zastavu zamenila su tri nacionalna bar-
jaka i jedan internacionalni, nametnuti, u ù-
to-plavim bojama, posut zvezdama petokrakama.
Svaki od konstitutivnih naroda ima i svo-
je vojske, policije, televizije, poreske uprave,
penzione fondove, zablude, mr`we...
U Sarajevo sam sleteo po mraku. Napustio
sam ga posle tri dana, po mraku. U me|uvreme-
nu je bilo malo svetlih
trenutaka.
Prvi i najsna`niji
utisak je da je obnovqe-
na ve}ina poru{enih i
o{te}enih zgrada. Sada
u centru Sarajeva ima
mawe ru{evina nego u
Beogradu od posledica
NATO bombardovawa.
Mnogo ve}a o{te}ewa
su, me|utim, u du{ama
Sarajlija. Ne}e oni to
da pokaù u kontaktima
koji su sasvim qudski i
korektni, pa ~ak i srda~-
ni. Na kioscima novina
mogu da se kupe Novo-
sti, Svet, Lepota i zdravqe, na radio sta-
nicama se vrte ôli}, Bajaga, Joksimovi}, u
bioskopskom repertoaru je srpski film Ma-
li svet, a na sarajevskom festivalu je pri-
kazan novi film Qubi{e Samarxi}a.
Ali, treba preìveti uspenu{ane politi-
~are Stranke demokratske akcije, koji ne}e da
~uju za povla~ewe tu`be protiv na{e zemqe,
koji optuùju za navodni nacionalizam i novog
predsednika Srbije, koji se zalaù za ukida-
we Republike Srpske, za promenu wenih sim-
bola, kao i za promenu naziva gradova koji no-
se prefiks srpski. Kwièvnik i kolumnista
Mile Stoji} (Hrvat) u nedeqniku Dani pi{e
povodom nedavnog hirotonisawa vladike Mak-
sima, vikara Dabrobosanske mitropolije, da taj
~in predstavqa slu`beni povratak struktu-
ra SPC u Sarajevo, koje su one napustile u vri-
jeme opsada grada od strane JNA i Karaxi}e-
vih ~etnika.
Pomenuti list o{tro je kritikovao i funk-
cionere Fudbalskog saveza Republike Srpske
{to su suspendovali izvesnog fudbalera-ama-
tera Begu Alihoxi}a, koji je posle postignutih
golova za svoj klub Jawu kle~ao i uzvikivao:
Alahu ekber!
NE SLU@IMO ALKOHOL
U restoranu Mori}a han, kada sam naru~io
pi}e, konobar mi je umesto hladnog piva, hlad-
no odgovorio: Ovdje ne sluìmo alkohol.
Kada sam se docnije osvrnuo oko sebe bilo
mi je jasno i za{to. Nisam nikada video pri-
padnike Al Kaide, ali ja ih tako zami{qam;
sa obrijanim glavama, ~udnim bradama, {iro-
kim haqama. U wihovom dru{tvu su bile za-
bra|ene ène, a jednoj su se ispod velova i za-
rova videle samo setne o~i.
Sarajevske xamije su prepune mladih qudi.
U nasequ Alipa{ino poqe iznikla je posle-
ratna velelepna mo{eja dar saudijskog kra-
qa Fahda. Plakatima po gradu qudi se obave-
{tavaju da }e narednih dana biti sve~anosti
povodom izgradwe novih xamija u Jawi i Tesli-
}u. Na nekoj lokalnoj radio stanici, za koju sam
kasnije ~uo da je finansira iranska vlada, do-
pisnica iz Brisela svoje ukqu~ewa po~iwe
re~ima: Selam alejkum, a u redakcijskom ko-
mentaru o zbivawima na Bliskom istoku za
Izrael i Jevreje iskqu~ivo se koristi izrazi
Palestina i cionisti.
Da je Bosna zemqa ~uda svedo~i i jedna pri-
vatna televizija, ~iju ure|iva~ku koncepciju
~ini miks programa srpske BK televizije i
neke iranske TV stanice.
Na Ba{-~ar{iji u jednoj prodavnici suveni-
ra prodaju se majice na kojima pi{e: Jebe{ ze-
mqu koja Bosne nema!
Pri odlasku iz Sarajeva razmi{qam da bi
prikladniji natpis bio: Jebe{ Bosnu koja ze-
mqe nema!
NA LICU MESTA: SARAJEVO
Pre i posle }evapa
ne vaqa
]evapi kod ~uvenog Ferhatovi}a na sarajevskoj Ba{-
~ar{iji i daqe su dobri kao nekada. Sve drugo, me|utim,
promenio je rat.
SRBI U SARAJEVU
Pre rata Sarajevo je bilo najve}i srp-
ski grad posle Beograda. U nekada{wem
olimpijskom gradu na obalama Miqacke
ìvelo je oko 200 hiqada Srba, i oni su
~inili ta~no jednu tre}inu populacije.
Danas, ne ra~unaju}i Srpsko Sarajevo ko-
je se nalazi na periferiji nekada jedin-
stvenog grada i obuhvata Lukavicu i Pa-
le, u glavnom gradu BiH ìvi od 15 do 20
hiqada Srba, ~iji udeo ne prelazi osam
posto ukupnog stanovni{tva.
Srbi dolaze u Sarajevo, naj~e{}e iz
dva razloga: zato {to rade u zajedni~kim
organima vlasti BiH, ili da prodaju sta-
nove i ku}e.
! Aleksandar TASI]
D
o 1. avgusta nije bilo vidqivih
promena u odnosima izme|u Ha-
ga i Beograda. Naravno, ako se ne
ra~unaju (a ne ra~unaju se) ver-
balni stimulansi tipa sa-
ra|iva}emo, isporu~i}emo, uhapsi}emo...,
jer na kraju svakog od wih stoji, ~ak kad nije
izre~eno, jedno va`no ali. A Tribunal niti
poznaje niti priznaje nikakvo ali. Poznaje
samo: ili ili.
Najpre je, dakle, srpska Vlada stavqena
pred ispit koji se zove Goran Haxi}. Potom je
usledio nastavak najavqene radikalne od-
luke o daqem toku su|ewa Slobodanu Milo-
{evi}u. Finale je bila odluka o privreme-
nom pu{tawu na slobodu Jovice Stani{i}a i
Franka Simatovi}a i weno promptno storni-
rawe po ve} vi|enom scenariju iz slu~aja [a-
inovi} Ojdani}, ali s mogu}im druga~ijim
ishodom.
PRA]EWE HAXI]EVOG
PROBNOG BALONA
Glavni tuìlac Karla del Ponte oti{la je
korak daqe od, u pro{lom broju Srpske re-
~i, anticipiranog primera saradwe s Hagom
najpre Haxi} pa vojni i policijski generali,
ili Haxi} kao akontacija, pruèna ruka i
mogu}nost za kupovinu vremena za generale.
Otvoreno je pokazala da Tuìla{tvo ne radi
ni{ta slu~ajno i da uspe{no prati probne ba-
lone koje lansira.
Tri dana po{to je objavqena optu`nica pro-
tiv nekada{weg magacionera iz okoline Vuko-
vara i biv{eg predsednika SAO Slavonija,
Barawa i zapadni Srem, Del Ponte je u Hagu
pro~itala detaqno saop{tewe iz kojeg ned-
vosmisleno proizlazi da je Goran Haxi} bio
obave{ten o optu`nici istog dana kada je ona
uru~ena Ministarstvu inostranih poslova Sr-
bije i Crne Gore, odakle je odmah prosle|ena
nadle`nim organima u Srbiji, i da je istog da-
na optuèni pobegao. [tavi{e, navodno o~e-
kuju}i ovakav scenario, a da bi na o~iglednom
primeru pokazalo da ha{ki optuènici, aktu-
elni ili potencijalni, imaju jatake u MUP (i)li
nekim drugim dràvnim organima, Tuìla{tvo
je objavilo rezultate nadzirawa dela Haxi}e-
vog kretawa iz sata u sat, paralelno sa izve-
{tajima koje je o ovom slu~aju primalo od nad-
le`nih organa u Srbiji.
Odmah je, naravno, povu~ena paralela izme-
|u Mladi}evog slu~aja od pre vi{e meseci, ka-
da je Del Ponte, navodno, upoznala vlast u Sr-
biji o lokaciji u Srbiji na kojoj se nalazio
biv{i komandant VRS, a vlast je, po wenoj oce-
ni, namernim non{alantnim odnosom, ili upo-
zoravaju}i Mladi}a na opasnost, propustila da
ga uhapsi. Sad je Haxi} izmakao 17 sati pre ne-
go {to je MUP Srbije zvani~no dobio nalog da
ga uhapsi. Nekoliko dana po objavqivawu ovih
podataka Tuìla{tvo je objavilo i Haxi}eve
fotografije snimqene na dan uru~ivawa op-
tu`nice i wegovog nestanka.
Usledila je odmah klasi~na milo{evi}ev-
ska zamena teza u stilu: Eto, u Srbiji deluje
paralelna istra`na slu`ba Ha{kog tribuna-
la koja prati potencijalne optuènike. Jasno
je i o~igledno da Tuìla{tvu Tribunala ne ne-
dostaju informacije. Drugo je pitawe kako ih
i od koga pribavqa. Ali je, tako|e, jasno i da
paralelna ha{ka slu`ba nije tako sofisti-
cirana kao {to bi to takozvani antiha{ki lo-
bi hteo da pokaè. Jer, da jeste, za{to ne bi
bilo objavqeno i kuda je Haxi}a odvezao auto-
mobil u koji je u{ao 13. jula u 18,50 ~asova is-
pred svoje ku}e, a koji je kasnije vratio voza~.
Dakle, gde se optuèni skriva, a MUP ga ne
traì, iako je o tome obave{ten.
Dogodila se najgora varijanta i za Haxi}a i
za ~etvoricu vojnih i policijskih generala op-
tuènih jo{ pro{le godine. âk i da se pri-
hvati teza da je odlazak ~etvorice (ili troji-
ce, jer zvani~no za jednog nije poznato gde se
nalazi) stvar dràvnog interesa, Haxi} te{ko
moè biti ~ovek aktuelnog dràvnog interesa
Srbije i SCG.
KAKO (PRE)SUDITI
SLOBODANU MILO[EVI]U
Novi vetrovi dunuli su i u Milo{evi}evom
slu~aju. Gotovo je apsolutno trasiran teren da
mu sudsko ve}e imenuje advokata u pripravno-
sti. Uloga tog potencijalnog branioca jo{ nije
definisana kao {to, dok ovo pi{emo (1. avgust)
nije poznato da li je i koga Sekretarijat Tribu-
nala predloìo sudskom ve}u za ovaj posao.
Poznato je da je Tuìla{tvo veoma op{irno
elaboriralo mogu}u ulogu nametnutnog brani-
oca. Dosada{wa praksa pokazuje, me|utim, da
Tuìla{tvo uvek u situacija-
ma kad su argumenti relativ-
no klimavi upu}uje sudskom
ve}u op{irne elaboracije
svojih teza. Plan oko angaò-
vawa nametnutog Milo{evi-
}eviog branioca bio bi da se,
logi~no, najpre upozna s do-
sada{wim tokom procesa, za-
tim da prati tok wegove od-
brane i, ukoliko optuèni iz
zdravstvenih razloga ne mo-
è da prisustvuje su|ewu, us-
ka~e i preuzima odbranu.
Nepoznanica ovakve hipo-
teze je: {ta }e ovaj advokat
u~initi ako svedoci koje je
Milo{evi} imenovao i pred-
loìo ne budu hteli s wim da
sara|uju. Drugim re~ima, da
li }e i koliko, u ovakvoj pret-
postavqenoj situaciji, sudsko
ve}e u{tedeti novac i vreme,
na ~emu neprestano insisti-
ra, pored interesa pravi~nog
su|ewa, i koliko je onda rea-
lan zakqu~ak da se izvo|ewe
dokaza Milo{evi}eve odbra-
ne zavr{i do oktobra slede-
}e godine. Tehni~ki, to je mo-
gu}e, ali {ta je s pomenutom
pravi~no{}u su|ewa i, kako
se to u Tribunalu kaè, jedna-
ko{}u oru`ja Tuìla{tva i
odbrane optuènog? Pitawa
su, jasno je, ~isto pravne pri-
rode, bez obzira ko je optu-
H HA A[ [K KA A D DI IJ JA AS SP PO OR RA A
Kad te Karla uslika
Ha{ki tribunal i Tuìla{tvo ovog suda opipavali su
pred po~etak letwe pauze i puls vlasti u Srbiji i (naj)-
zna~ajnijih ha{kih optuènika. înili su to ne samo in-
tenzivnije nego obi~no, nego i jasnije i nedvosmislenije
nego ranije.
èn i da li je i koliko po ne~ijoj oceni kriv
ili nevin. Paralelno s tezom o Milo{evi}e-
vom advokatu, sudsko ve}e je lansiralo i ide-
ju o razdvajawu optu`nica protiv Milo{evi-
}a za Kosovo, Hrvatsku i BiH. Iza ove naivne
formulacije, ukoliko bi je sudije ozvani~ile,
stoji mogu}nost da se optuènom presu|uje po
svakoj pojedina~noj optu`nici ili, mo`da, po
dve spojene.
Me|u posmatra~ima u Tribunalu ovaj korak
protuma~en je i kao izraz bojazni sudskog ve}a
da bi, ako bi lo{e zdravqe kojim slu~ajem za-
ista spre~ilo najzna~ajnijeg ha{kog optuèni-
ka da na bilo koji na~in (sa ili bez branioca)
u~estvuje u su|ewu stole}a, proces bio zavr-
{en bez ikakve presude.
Tuìla{tvo i advokati prijateqi suda slo-
ìli su se, ina~e, da bi Milo{evi} svoj do-
kazni postupak trebalo da po~ne izvo|ewem
dokaza po optu`nici za Kosovo. Kao {to se,
svako sa svojih pozicija, ne slaù o razdvaja-
wu optu`nica. Advokati Stiven Kej, Timoti
Mek Kormak i Xilijen Higins, usprotivili su
se razdvajawu postupaka po optu`nicama, ka-
ko se nezvani~no moglo saznati, i zbog toga {to
je Tuìla{tvo izvodilo svoje dokaze protiv
Milo{evi}a u jedinstvenom postupku za sve
tri optu`nice. Stav Tuìla{tva obrazloèn
je, pored ostalog, i konstatacijom da bi na taj
na~in bio onemogu}en uvid u skoro deseto-
godi{wi period Milo{evi}eve kriminal-
ne delatnosti, koja mu je stavqena na te-
ret u optu`nicama za Hrvatsku, BiH i Ko-
sovo. Ali, kona~nu odluku donosi sudsko ve-
}e a predlozi i mi{qewa optu`be i odbra-
ne ga ne obavezuju. Jeste po~ela letwa pau-
za, ali, kako je rekao Xim Lendejl, portpa-
rol Tribunala, sudije mogu da donose odlu-
ke kad ho}e.
BLA[KI]EV SLUÂJ
Hrvatska se uveliko proteklih dana bav-
ila preina~enom kaznom biv{em generalu
Hrvatskog vije}a odbrane (HVO) Tihomiru
Bla{ki}u. Wemu je prvostepena presuda od
45 godina zatvora zbog zlo~ina nad Musli-
manima u BiH zamewena kona~nom deveto-
godi{wom kaznom koju je on prakti~no ve}
odlusluìo, jer se dobrovoqno predao 1996.
Predsednik Tribunala, Amerikanac Teodor
Meron, odlu~io je da Bla{ki} moè iz [e-
veningena jer je izdrào dve tre}ine kaz-
ne. Dok se ova presuda u Hrvatskoj tuma~i kao
dokaz da se Tribunal ne bavi politikom ve}
pravom (!?), u Srbiji se povla~e ne ba{ pri-
merene paralele Bla{ki}evog sa Milo{evi-
}evim i ostalim slu~ajevima u kojima su op-
tuèni Srbi.
Najkra}e, Bla{ki}u kazna nije dramati~no
umawena, ve} je preina~ena i to na osnovu
dokaza koji su bili predo~eni tek drugostepe-
nom sudskom ve}u. U prvom stepeni nisu bili
poznati, jer to, najprostije re~eno, nije dozvo-
lio tada{wi hrvatski predsednik Frawo Tu|-
man, koga je smrt spasla da ne sedne na optu-
èni~ku klupu u Hagu. Slede}i tu logiku, Mi-
lo{evi}eva uloga mogla bi se porediti s Tu|-
manovom i Izetbegovi}evom, koji je, tako|e od-
laskom na onj svet, spasen odlaska u Hag.
Da bi za{titio neke druge visoke ~asnike
i sebe, naravno, Tu|man je Tribunalu dao Bla-
{ki}a. Kao vid, grubo re~eno, kompenzacije
ovom optuèniku koji se dobrovoqno predao,
on je isposlovao Bla{ki}u ku}ni pritvor u
Hagu, umesto boravka u pritvoru UN u [evenin-
genu. Ubrzo je biv{i general HVO, ipak, morao
u [eveningen i zbog visokih tro{kova zakupa
ku}e (na nepoznatoj lokaciji) i obezbe|ewa,
jer holandske vlasti koje odgovaraju za bez-
bednost optuènih nisu bile spremne da ispu-
ne sve {to je od wih traèno. Nezvani~no, Bla-
{ki}, recimo, nije smeo da pri|e prozoru bez
odobrewa ~uvara. S obezbe|ewem je ~ak morao
i u toalet. Velikodu{nost biv{eg hrvatskog
reìma krunisana je u datim uslovima ~etrde-
setpetogodi{wom kaznom zatvora. Stvari su
kasnije do{le na svoje kad je Tu|manov nasled-
nik Stjepan Mesi} otvorio arhive, dozvolio
kori{}ewe dokaza, a kao kolateralna {teta u
Hag su nedavno dobrovoqno otpremqena jo{
osmorica hrvatskih generala.
JEDNODNEVNA SLOBODA
STANI[I]A I SIMATOVI]A
Dva dana uo~i letwe pauze, sudsko ve}e Ha{-
kog tribunala (predsedavao Patrik Robinson
sa Jamajke, koji je predsedavaju}i i na su|ewu
Milo{evi}u) odlu~ilo je da Jovica Stani{i},
biv{i na~elnik SDB Srbije, i Franko Sima-
tovi}, nekada{wi komandant JSO MUP Srbi-
je, budu privremeno pu{teni na slobodu do po-
~etka su|ewa. Samo dan kasnije, izvr{ewe ove
odluke zaustavqeno je do daqeg zbog àlbe Tu-
ìla{tva. Kao u slu~aju Nikole [ainovi}a i
Dragoquba Ojdani}a, kada je ve}e kojim je pred-
sedavao danas pokojni Ri~ard Mej (i on je bio
prvi sudija u procesu Milo{evi}u) odlu~ilo u
rekordno brzom roku da ih pusti na slobodu,
ali je realizacija odloèna zbog àlbe Tuì-
la{tva.
[ainovi} i Ojdani} su, poznato je, i daqe u
pritvoru a pridruìo im se i Milan Miluti-
novi}, ~iji je zahtev za privremeno osloba|a-
we, tako|e, odbijen.
Konstatacija Aleksandra Simi}a, savetni-
ka srpskog premijera Ko{tunice, da je odluka
o Stani{i}evom i Simatovi}evom privreme-
nom pu{tawu dokaz dvosmerne saradwe, do-
kaz je jednosmernog, od prilike do prilike,
razmi{qawa ovog ~oveka. Isti je, na primer,
bio u srpskoj delegaciji koja je 10. maja ove
godine bila u Hagu kako bi ministar pravde
Srbije Zoran Stojkovi}, u svojstvu svedoka, ob-
razloìo garancije Vlade Srbije za Stani{i-
}a i Simatovi}a. To nije stra{no, naprotiv
dobro je {to je premijerov savetnik do{ao u
Tribunal i u~estvovao u razgovoru sa predsed-
nikom ovog Suda Teodorom Meronom. Nezgodno
je to {to se Simi}, po zavr{etku tog razgovora,
a povodom neprijatne bosonoge Stojkovi}eve
{etwe po trwu u ha{kog sudnici nekoliko sa-
ti ranije, pona{ao kao kalif umesto kalifa.
Nepristojno je upadao u re~ ministru Stojkovi-
}u dok je ovaj obja{wavao novinarima kako je i
za{to pristao da garancije obrazlaè sa sto-
lice za svedoke. I pod zakletvom. Isticao je
tada kako je na taj na~in grubo povre|eno me-
|unarodno pravo.
Te{ko je prognozirati kakav }e biti ishod
po àlbi Tuìla{tva za Stani{i}a i Simato-
vi}a, jer su wih dvojica, iako isto tako nekada
bliski s Milo{evi}em, ipak druga~iji liko-
vi od [ainovi}a i Ojdani}a. Stani{i} poseb-
no. Ne bi bilo iznena|ewe da u ovom slu~aju
odluka bude doneta u kra}em roku nego {to je
to bilo kod [ainovi}a i Ojdani}a. Ne bi bi-
lo iznena|ewe ni da, kojim slu~ajem, zahtevi
Stani{i}a i Simatovi}a budu razdvojeni ta-
ko {to bi u Stani{i}evom slu~aju bilo odobre-
no privremeno pu{tawe. Ne samo zbog wegovog
zaista lo{eg zdravqa nego i zbog nesumwive
podr{ke koju je svojevremeno uìvao u SAD. S
druge strane, i Milo{evi} je, na primer, u jed-
nom periodu za SAD bio faktor mira na Bal-
kanu da bi posle postao balkanski kasapin.
Nije, naime, samo Srbima svojstveno da spo-
ro pamte a brzo zaboravqaju. De{ava se to,
namerno ili slu~ajno, zavisno od slu~aja, i
interesa naravno, i dràvnoj administraci-
ji SAD.
! MIODRAG MILOJEVI]
L
okalni SUBNOR â~ka nije sedeo
skr{tenih ruku, niti je mogao mirno
da posmatra kako se skrnave sveti-
we NOB-a. Presavio je tabak, posle
~ega je, zbog prekrajawa istorije, do-
{lo i do sudskog epiloga. Zahvaquju}i podr-
{ci lokalnih medija, sre}i, nagradi koju su do-
bili zbog razotkrivawa zatamwene pro{lo-
sti, istori~ari su se na sudu jedva izvukli.
Mo`da je dokumentarna serija Crveno doba,
objavqena na beogradskoj televiziji, bila pri-
lika da dve generacije zava|enih â~ana su~e-
le argumente? Prilika je bila lepa, ali nije
iskori{}ena. â~anski SUBNOR je dobio mno-
go vi{e prostora, a istori~ari, koji su jedini
u Srbiji napravili istraìvawe o `rtvama
komunizma, jedva su se pojavili na ekranu. Go-
vorili su oni, nisu }utali, ali je ono {to su
govorili okvalifikovano kao govor mr`we,
izbrisano, cenzurisano.
REVOLUCIONARNO PISMO
Devedesetih godina se uveliko govorilo o
crvenom teroru. Jedna kwiga koja se bavi komu-
nisti~kim zlo~inima u ~a~anskom kraju zove se
Crvena kuga, dok je dokumentarna serija na
dràvnoj televiziji, objektivnosti radi, da bi
se izbegao govor mr`we, nazvana ni malo slu-
~ajno Crveno doba.
Sumiraju}i `rtve komunizma, Davidovi} i
Timotijevi} su stigli do dve hiqade i {esto
pobijenih u ~a~anskom kraju, {to nije kona~an
broj. Da bi se istraìvalo daqe, potrebno je
da se u|e u dobro ~uvane trezore podataka u ~a-
~anskom SUP-u, da se istraè arhive ~a~an-
skog Suda koje su nedostupne. A mo`da su,
pretpostavqa Goran Davidovi}, uni{tene za
vreme bombardovawa.
Istoriju pi{u pobednici, a predaju profe-
sori, a ~a~anskim pobednicima do danas nije
jasno kakva se istorija predaje na Filozof-
skom fakultetu u Beogradu. Stoga je jedan biv-
{i ozna{ u ime SUBNOR-a uputio pismo direk-
torki ~a~anskog me|uop{tinskog arhiva Zori-
ci Matijevi}. Pismo je napisano u revolucio-
narnom duhu i slede}e je sadrìne. Da se do-
stave podaci o radniku-istori~aru Goranu Da-
vidovi}u. Kada je i gde ro|en, ko su mu rodite-
qi, iz kakve je porodice, gde je diplomirao i
sa kakvom ocenom. Jeste Davidovi} diplomi-
rao istoriju, ali ocena iz istorije je kona~na
i wu daje SUBNOR â~ka. Hrabra direktorka
Istorijskog arhiva se oglu{ila na prozivku
SUBNOR-a. Nije ni odgovorila na pismo.
Zbog istraìvawa zatam-
wene pro{losti Goran Da-
vidovi} i Milo{ Timotije-
vi} su dospeli na stub sra-
ma i doìveli da u â~ku
budu plakatirani. Jedna
li~nost, ~ije ime ne smeju
ni da pomenu, jer je u me|u-
vremenu visoko odsko~ila
i danas je negde u vrhu srp-
skog pravosu|a, izloìla
je wihove fotografije na
vidnom mestu jedne ~a~an-
ske nevladine ustanove i
proglasila ih fa{istima.
Panika u SUBNOR-u na-
stupila je onog trenutka ka-
da se pojavilo drugo izda-
we kwige Zatamwena pro-
{lost, koje je prodavano po
ceni od 700 dinara, umesto
da bude uni{teno. [tampa
o svemu tome nije pisala da
ne bi uznemirila javnost.
ZASLU@NI
ANONIMAC
Goran Davidovi} zapo-
slen je u Istorijskom arhivu u â~ku, a wegov
kolega Timotijevi} radi u Istorijskom muzeju
u â~ku. Kako su istraìva~i zatamwene pro-
{losti do{li do 2600 imena i prezimena?
Kako su ~eprkali po pro{losti i zatirali
tragove? Ispostavqa se da je kwiga pisana u
ilegali, kao {to su to nekada komunisti ~i-
nili, da je materijal umnoàvan u desetak
primeraka, na pet kompjutera. Autori diske-
te nisu ni brojali. Materijal su ilegalno
umnoàvali, zatim skrivali, a ~iwenicu da
istraùju zatamwenu pro{lost krili su kao
zmija noge. Vi{egodi{wi ilegalan rad dao je
rezultate. Ali je, da bi kwiga ugledala sve-
tlo dana, uprkos svim mogu}im pritiscima,
bitno {to su kod kolega, ~elnih qudi ~a~an-
skih, gorwomilanova~kih institucija, nai{li
na razumevawe. Presudno je bilo, po priznawu
Davidovi}a, {to je direktor Istorijskog mu-
zeja u Kraqevu qubiteq zatamwene pro{lo-
sti i ~lan SPO.
Da se direktor muzeja u Kraqevu povukao
verovatno iza nas niko ne bi stao. Posle we-
ga iza nas su stali Narodni muzej u â~ku, Mu-
zej rudni~ko-takovskog kraja iz Gorweg Mila-
novca i Istorijski arhiv u â~ku.
Moglo bi se posebno i na{iroko diskutova-
ti sme li istina i istorija zavisiti od poli-
ti~kih simpatija i trenutnog raspoloèwa ne-
kolicine direktora va`nih dràvnih insti-
tucija.
Bilo kako bilo, zahvaquju}i hrabrosti i
raspoloèwu direktora, kwiga dvojice mladih
~a~anskih entuzijasta, kako bi ih komunisti
nazvali, prva je kwiga o zlo~inima pod komu-
nizmom napisana na osnovu arhivske gra|e.
F FE EN NO OM ME EN NI I: : U U ^ Â A^ ^K KU U S SU UB BN NO OR R J JO O[ [ J JA A^ Î I I I J JO O[ [ M ML LA A\ \I I
Partizani â~ku o rep
Dvojica mladih ~a~anskih istori~ara, Milo{ Timotijevi} (1969) i Goran Davidovi} (1970),
samovoqno su, mimo znawa lokalnog SUBNOR-a, ~eprkali po pro{losti, objavili dva toma
kwige Zatamwena pro{lost, dobili nagradu za najboqe delo iz oblasti istoriografije i
arhivistike za 2002. godinu. I tako oklevetali tekovine NOB-a.
R RI IT TA AM M Z ZL LO O^ Î IN NA A
Goran Davidovi} je kategori~an: Sve
je po~elo u ~a~anskom kraju. U selu Gube-
revcima kod â~ka postugnut je sporazum
izme|u ~etnika i partizana. Dogodilo se
to 21. jula 1941. Oktobra 1941. godine Je-
li~ki ~etni~ki odred pod komandom po-
ru~nika Jovana Bojovi}a je (1. oktobra 41.)
oslobodio â~ak. Poru~nik Bojovi} 15.
oktobra gine u Kraqevu. Na{a istraì-
vawa su pokazala da su zlo~ine ~inile
obe strane. Ali je na osnovu dokumenata
lako utvrditi redosled. Prvo partizani
u|u u selo ubiju poznatog ~etni~kog pri-
stalicu zatim ~etnici vr{e odmazdu. To
je svakodnevni, jedan te isti ritam zlo-
~ina.
Devedesetih godina je bilo od strane savre-
menika koji su preìveli crveno doba svako-
jakih licitirawa. Broj streqanih u â~ku je
varirao od 500 do 12.000, kako je objavqeno na
jednom mitingu opozicije. Ovo je, naravno, be-
smislica ako je poznato da je ceo â~ak 1944.
godine brojao 12 hiqada stanovnika.
Najve}u uslugu mladim â~anima je u~inio
nekada{wi radnik ~a~anskog muzeja, koji je na-
merno, umesto da ga uni{ti, ostavio jedan na-
crt dosijea.
Goran Davidovi} kaè: Kao institucija, Ar-
hiv ima nadle`nost nad nekim institucijama,
uìva pravo da nadgleda wihove arhive. Ono
{to je u~inio nepoznati radnik Arhiva bila
je usluga od neprocewive vrednosti. Nacrt do-
sijea, koji je on ostavio kao zave{tawe, ima
oko 700 strana sa imenima narodnih neprijate-
qa. To je elaborat koji je sa~inila policija za
svoje potrebe. Pored imena, prezimena, stoji
ko je kakvoj organizaciji pripadao, a u produ-
ètku pi{e streqan, odbegao ili osu|en na
vremensku kaznu. Nijedan originalni dosije
nismo prona{li. Oni se nalaze ili u ~a~an-
skom ili gorwomilanova~kom SUP-u, ili su,
pak, uni{teni. Imam informaciju da je jedan
deo materijala preba~en u Beograd. Nad SUP-
om â~ak Arhiv nema ingerencije, pa je taj ma-
terijal nedostupan.
KLASIFIKACIJA SMRTI
Do prvih podataka ~a~anski istori~ari su
do{li u mati~noj ku}i, u samom Arhivu, gre-
{kom nekog od svojih prethodnika koji nije
mario za odgovornost pred istorijom nego je
pokazao ose}aj za istoriju. Igrom slu~aja da-
qi tok istraìvawa po-
mogao je SUBNOR. Narav-
no, nesvesno.
U Arhivu smo, zatim,
prona{li upitnike koje je
radio SUBNOR. Vrlo pe-
dantno SUBNOR je za svo-
je potrebe radio upitnike
o poginulim neprijateqi-
ma NOP-a u â~ku i okoli-
ni. Svako selo je imalo me-
snu organizaciju SUBNOR-
a i svako je davao podatke.
Otkrili smo da i ovo, kao
svako pravilo, ima izuze-
taka. Ako je neko iz mesne
organizacija SUBNOR-a
imao ~lana familije na neprijateqskoj stra-
ni namerno je upisivao poginuo da ga daqe ne
bi gonili.
Davidovi} odbija da kaè kako su i gde na-
{li upitnike SUBNOR-a: To ne}u da vam ka-
èm. To ~uvamo u tajnosti.
Da bi se dobila nagrada za delo iz oblasti
istoriografije sve ovo nije bilo dovoqno.
Podaci o konfiskaciji imovine narodnih ne-
prijateqa su bili pohraweni u Istorijskom
arhivu u â~ku. To je trebalo i{~upati iz pra-
{ine, zaborava, prelistati i klasirati.
Postoji u SUP-u takav spisak, ali mi tamo
nismo mogli da prodremo. Ali uz spisak {ta je
u konfiskaciji oduzeto od imovine stoji spi-
sak i uz spisak pi{e streqan, streqan, stre-
qan, odbegao, streqan....
Davidovi} se jo{ kao student sreo sa arhiv-
skom gra|om, jer je za svoj diplomski rad iza-
brao provokativnu temu Narodni pokret
Zbor Dimitrija Qoti}a.
Rade}i diplomski do{ao sam do penzioni-
sanog radnika SUP-a koji je pao u vreme Ranko-
vi}a i on me je uputio na SUP u â~ku. Znao je
da materijal za koji se interesujem postoji i
gde se ~uva. U daqem tragawu stièm do Okru-
`nog suda u â~ku. Tada{wi predsednik suda
me je, na moje iznena|ewe, lepo primio i glat-
ko odbio uz obrazloèwe da dokumentacija ne
sme da se izdaje, jer ima jo{ ìvih svedoka.
Sve to iako je zakonski rok za ~uvawe dokumen-
tacije od 30 godina davno istekao.
NA KOJOJ STRANI
Spiskove `rtava komunisti~kog terora Da-
vidovi} i Timotijevi} su punili radom na te-
renu.
Pokupili smo po mesnim kancelarijama i
crkvama mati~ne kwige umrlih. Tu smo se suo-
~ili sa velikim problemom. Pojedini sve{te-
nici ih straha nisu smeli da pi{u pripadnost
poginulih. Zatim smo napravili komparativ-
no istraìvawe, jer su komunisti napravili
spisak palih `rtava NOB-a u ~a~anskom kra-
ju. Wihov spisak ima ne{to vi{e od 4.600 ime-
na za sva ~etiri sreza ~a~anskog okruga dra-
ga~evski, trnavski, takovski i qubi}ki. Ako
nekoga nema me|u `rtvama NOP-a, a pi{e po-
ginuo zna~i da je poginuo na suprotnoj stra-
ni. I komunisti~ke spiskove smo revidirali.
Na tim spiskovima je dosta poginulih ~etni-
ka i ~etni~kih pristalica. êtnike, poginule
prilikom opsade Kraqeva, pisali su kao par-
tizane. Tada se partizani i ~etnici jo{ nisu
razdvojili i ti ~etnici su za wih pristali-
ce borbe protiv okupatora. Oko dvesta ~etni-
ka je na ovaj na~in prevedeno u partizane. Ka-
da smo wihov spisak smawili za dvesta ime-
na, prona{li smo jo{ dve hiqade i {esto ime-
na to su `rtve komunisti~kog terora u ~a-
~anskom kraju. Spisak, naravno, nije kona~an.
Kada gra|a prvoga reda nije dostupna isto-
ri~arima, ne preostaje ni{ta drugo nego da po-
sredno do|u do podataka. Pored cenzure sa-
da su se suo~ili sa autocenzurom. Poku{ali su
da animiraju porodice, potomke narodnih ne-
prijateqa, da se jave i daju podatke. Pokazalo
se da niko nije èleo da bude iz neprijateq-
ske porodice. Niko se nije javio.
Javno smo ogla{avali putem medija tra-
ìmo pomo} od porodica koje imaju poginule
na suprotnoj strani, da se jave i dostave po-
datke. Svi }ute. I daqe vlada strah....
Komunisti su radi zastra{ivawa javno isti-
cali imena streqanih na banderama. U â~ku
je to trajalo vrlo kratko, ustanovqeno je da su
se 44. pojavila samo tri takva letka u â~ku.
Neko je sugerisao Milki Mini} da se prekine
sa takvom praksom.
Od tri letka koja su od{tampana u â~ku
jedan je ipak sa~uvan. Sa~uvao ga je i predao
nam ga stari â~anin, Adam Vasilijevi}, otac
Vladana Vasilijevi}a. Adam je poznati â~a-
nin, zavr{io je pravo na Sorboni. Posle dola-
ska komunista {ikaniran je, zatvaran, radio je
kao fizi~ki radnik, tako se izdràvao. Inte-
resantno je da su se leci sa imenima streqa-
nih pojavili na istim mestima gde su ih za
vreme okupacije lepili Nemci.
EGZEKUTOR U GODINAMA
Kada je ~a~anski SUBNOR podneo tu`bu
protiv dvojice istori~ara tu`ba je, bez ok-
levawa, prihva}ena u policiji i prosle|e-
na sudu. Me|utim, kada je grupa o{te}enih
â~ana podnela tu`bu protiv ozlogla{e-
nog ~a~anskog egzekutora za ratne zlo~ine
tu`ba je u SUP-u odbijena pod izgovorom za-
starelosti. Egzekutor jeste, zbiqa, bio ~o-
vek u godinama. Sve dok ne do|ete u â~ak
ìvite u uverewu da je najve}e `rtve u
NOP-u podneo uì~ki kraj, da je tamo proli-
veno najvi{e krvi na obe strane. Takav za-
kqu~ak }e ste}i svako ko pro~ita obimnu,
na nekoliko stotina stranica, ispisanu hro-
niku Uìca pod okupacijom, akademika Qubo-
mira Simovi}a. â~ani, u pitawu je tradicio-
nalni rivalitet, ne}e za to da ~uju. Sada, po-
sle dva toma zatamwene pro{losti, za to ima-
ju i dokaze.
Dvojica mladih istori~ara su u ilegali na-
pisala kwigu. Ali u strahu od ìvih a vital-
nih ~lanova SUBNOR-a nikome nije palo na pa-
met da se otrgne i krene da iskopava masovnu
grobnicu. Strahuje se po malo od ~lanova SUB-
NOR-a, a mnogo vi{e od potomaka koji su, shod-
no tradiciji, danas na visokim poloàjima. Za-
to su â~ani izmislili pri~u o velikoj popla-
vi koja se dogodila 1965, kada su kosti odno-
{ene. Zato â~ak i danas ìvi u strahu od po-
plave i SUBNOR-a. Poplavu â~ani ne mogu
da tuè SUBNOR su tuìli, pa su tu`be od-
bijene.
S SV VE E D DO O K KA A[ [I IK KE E
Tragaju}i za `rtvama komunisti~kog be-
zumqa Goran Davidovi} i wegov kolega
Timotijevi} su nailazili na interesant-
nu prepisku referenata takozvane Zemaq-
ske uprave narodnih dobara i vi{ih in-
stanci. Iz prepiske se vidi {ta su komu-
nisti oteli od naroda.
Ta dokumentacija je potpuno sa~uvana.
Do ka{ike i viqu{ke! U dokumentima pi-
{e: pe{kira 4! Jastu~nica 4! Jorgana
4! Krajem 44. se nije znalo ko konfiskuje.
Konfiskacije vr{i vojska, Ozna, Narodna
milicija. Postoje podaci o dragocenosti-
ma. Ali ne pi{e nigde zlato, srebro. Pi-
{e ogrlice, prstewe, satovi. Mnoge dra-
gocenosti, vidi se iz prepiske sa Upravom
narodnih dobara, zavr{ile su u privatnim
xepovima. Iz prepiske se vidi da su mno-
gi konfiskatori otkriveni, ka`weni...
! ILIJA STAMENKOVI]
B
ili ste u rukovodstvu za bezbednost
Univerzijade u Zagrebu, gde je sistem
bezbednosti savr{eno funkcionisao.
Kako procewujete dosada{we bezbed-
nosne pripreme za Olimpijadu koja po~iwe
uskoro u Gr~koj?
Me|unarodne sportske manifestacije, po-
sebno olimpijade, pored izuzetne ~asti pred-
stavqaju veliku odgovornost za zemqe organi-
zatore. Ukoliko manifestacija protekne bez
problema dràvi raste rejting. Ona tako do-
kazuje svoju sposobnost i profesionalizam, a
pre svega unutra{wu snagu dru{tva. Me|utim,
ako se ne sprovede masovna samoorganizacija,
pre svega dru{tva, a zatim i sistema odbrane,
moè do}i do iznena|ewa sa aspekta bezbed-
nosti. Podse}awa radi, prve olimpijske igre
odràne su 776. godine pre nove ere u Olimpi-
ji, dakle pre 2780 godina, i odràvane su sva-
kih ~etiri godine, sve dok ih nije zabranio
rimski car Teodosije kao paganske. Igre su po-
novo obnovqene 1896. godine u Atini. Dakle,
pored tradicionalizma, olimpijske igre imaju
veliki me|unarodni zna~aj. Za bezbedno odr-
àvawe igara veliku odgovornost ima dràva
organizator, kao i me|unarodna zajednica, pa
su neophodne sveobuhvatne i totalne bezbedo-
nosne pripreme, koje su verovatno sprovedene.
Da li, po Va{oj proceni, postoji mogu}-
nost ugroàvawa bezbednosti olimpijade
od strane teroristi~kih organizacija?
Teroristi~ke organizacije, posebno islam-
ske, imaju sigurno nameru da naprave skandal
na Olimpijskim igrama u Gr~koj. Poznato je da
su teroristi veoma solidarni i da postoji ~ak
i teroristi~ka internacionala na globalnom
nivou, a kad je u pitawu region Balkana, sigur-
no je da }e pored islamskih najaktivnije biti
regionalne teroristi~ke skupine, ANA, 17
novembar, Crvena ruà, Kobre, Duka|i-
ni... Na opasnost od me|unarodnog terorizma
upozorava i Me|unarodni institut za strate-
{ke studije iz Londona, isti~u}i da samo Al
Kaida broji vi{e od 18.000 veoma obu~enih te-
rorista i da je prisutna u 60 zemaqa. Gr~ki
{ef kontraobave{tajne slu`be
Serafim Cicimpis najve}u opa-
snost po bezbednost olimpijskih
igara vidi upravo od Al Kaide.
Ova upozorewa treba ozbiqno
shvatiti, jer ako je neka terori-
sti~ka organizacija odlu~ila da
izvede teroristi~ku aktivnost,
te{ko se to moè spre~iti. Pri-
preme za akciju odvijaju se veoma
dugo, nisu poznati ni akteri ni
metode ni sredstva koja }e upo-
trebiti, a vreme i mesto akcije
su prosto nepredvidivi, zato je
potreban dodatni oprez i uvere-
we da nikada slu`be bezbedno-
sti nisu u~inili dovoqno da bi
gra|ani bili potpuno sigurni.
Setimo se teroristi~ke aktiv-
nosti na olimpijadi u Minhenu,
kada je teroristi~ka organizaci-
ja Crni septembar kidnapova-
la, a zatim i likvidirala 11 iz-
raelskih sportista. Treba znati
da su aktivnosti terorista u Gr~-
koj 100 dana pre otpo~iwawe iga-
ra ve} po~ele, a to potvr|uje pri-
mer la`ne dojave o podmetnutoj
bombi u atinskoj TV ANT 1. Zatim,
eksplozija tri bombe u Atini, ko-
je su podmetnute u blizini poli-
cijske stanice u Kalitei, delu
grada u ~ijoj se neposrednoj bli-
zini zavr{avaju olimpijski objekti, i na glav-
noj saobra}ajnici koja priobalni deo treba da
poveè sa Pirejom, u kojem su hoteli i veli-
ki medicinski centar. Dakle, teroristi, po-
red psiholo{kog nasiqa, proveravaju puls jav-
nosti i spremnost gr~kih slu`bi bezbednosti.
No, u svakom slu~aju, ~e~enski teroristi }e
predstavqati opasnost za rusku sportsku de-
legaciju, palestinski po Izraelce, a op{ta
pretwa takmi~arima i olimpijskim igrama po-
ti~e od teroristi~ke mreè Al Kaide, koja }e
svoje aktivnosti najverovatnije planirati u
saradwi sa lokalnim teroristi~kim skupi-
nama.
Jesu li preduzete sve potrebne bezbedno-
sne mere za uspe{no odvijawe olimpijskih
igara?
îni mi se da je organizator vema ozbiqno
shvatio svoju ulogu u pripremi i organizaciji
ove najve}e sportske manifestacije, pa i opa-
snost od teroristi~kih skupina. Tako je u tu
svrhu anagaòvano 70.000 vojnika i policajaca
i suma od preko 750 miliona evra. Grci su for-
mirali, vrhunski opremili i osposobili jedi-
nicu od 200 qudi, koja }e reagovati u slu~aju
hemijskih, biolo{kih i atomskih akcidenata,
a olimpijske igre }e nadgledati 14.000 kame-
ra, avaksi, borbeni avioni, sateliti... Olim-
pijsko selo je okruèno dostrukim zidom od
~eli~nih blokova i armiranog betona, kao za-
{tita od eventualnih kamikaza, u slu~aju da
te{kim kamionima, natovarenim eksplozivom,
poku{aju prodor u olimpijsko selo. Direktor
FBI Robert Miler je nedavno odao priznawe
gr~kim kriminalisti~kim slu`bama za wiho-
vu aktivnost u slamawu otpora teroristi~ke
organozacije 17. novembar, koja se smatra od-
govornom za 23 ubistva i niz drugih akcija od
1975. godine na teritoriji Gr~ke. Bez obzira
DR RADOSLAV GA]INOVI], VI[I NAU^NI SARADNIK, STRU^WA
Pripreme za akciju odvijaju se veoma dugo, nisu poznati
ni akteri ni metode ni sredstva koja }e upotrebiti, a vre-
me i mesto akcije su prosto nepredvidivi, zato je potreban
dodatni oprez i uverewe da nikada slu`be bezbednosti
nisu u~inili dovoqno da bi gra|ani bili potpuno sigurni.
na ovakvo mi{qewe direktora FBI, gr~kim
snagama bezbednosti tokom Olimpijade je ne-
ophodna pomo} najelitnijih jedinica za pro-
tivteroristi~ka dejstva iz sveta kao i speci-
jalizovanih jedinica NATO pakta. Sigurno je
da su preduzete sveobuhvatne mere protivte-
roristi~ke za{tite olimpijskih igara, ali je
pitawe da li su ze te mere i dovoqne da za-
{tite preko 26.000 sportista i slu`benih li-
ca i na desetine hiqada gledalaca, jer niko ne
zna da li su teroristi~ke organizacije ~vrsto
odlu~ile da izvr{e napad, da li su ve} stvo-
rili mreù, saradnike i duboko se ukorenile
u Gr~koj.
[ta biste Vi sigurno preduzeli radi bez-
bednosnih priprema za po~etak igara?
Sproveo bih sistem totalne za{tite. Gr~ke
snage bezbednosti bi trebalo da su ve} odavno
u potpuno mobilnom stawu. U prvoj fazi, tj. u
fazi bezbednosnog trijaà {ire teritorije,
mora se sprovesti edukacija stanovni{tva za
prepoznavawe sumwivih qudi, wihovih aktiv-
nosti, po{iqki... Zatim masovna samoorgani-
zacija dru{tva i odlu~nost da se svaki tero-
risti~ki napad shvati kao napad na celo dru-
{tvo ili svakog ~oveka pojedina~no. To je prva
faza u kojoj se priprema javno mwewe za tako
veliki i odgovoran zadatak sprovo|ewe ko-
lektivne bezbednosti. Same snage bezbedno-
sti ne mogu uspe{no izvr{iti tako odgovoran
zadatak bez sadejstva ~itave populacije. Na-
kon toga, treba veoma savesno i stru~no radi-
ti na bezbednosnoj pripremi sportskih objeka-
ta i objekata za sme{taj u~esnika olimpijskih
igara. Ova aktivnost je veoma bitna, jer se pu-
tem tehni~kih sredstava otkrivaju eksploziv-
ne naprave koje su ranije postavqene, razni
prislu{kiva~i, predajnici, kamere i sl. Na-
kon sveobuhvatne tehni~ko-bezbednosne pro-
vere objekta nastupa faza totalnog bezbedno-
snog posedawa objekta, zna~i, postavqa se fi-
zi~ka i aktivira tehni~ka za{tita svih peri-
metara objekta u obliku kon-
centri~nih krugova. Sistem
bezbednosti mora biti sve-
obuhvatan, totalan i kombi-
novan skokovit.
Tako|e, {iri rejon mora
biti bezbednosno pokriven.
Detektori za otkrivawe ek-
splozivnih naprava i vatre-
nog oru`ja moraju biti nevi-
dqivo postavqeni na mno-
gim punktovima van objekata
gde se igre odvijaju i gde su
sportisti sme{teni. Poseb-
na pa`wa mora biti posve-
}ena kontroli prevoznih
sredstava kojima se sporti-
sti odvoze na takmi~ewe i vra}aju u olimpij-
sko selo. Ta prevozna sredstva moraju biti kon-
trolisana pre svake upotrebe od strane stru~-
nih slu`bi. Verovatno je predvi|ena ugradwa
specijalizovanih kamera sa infracrvenim zra-
cima i rendgen ure|ajima koje imaju mo} da sni-
maju unutra{wost svakog vozila. Dakle, total-
na za{tita se sprovodi i uz pomo} skokovitih
bezbednosnih, vrhunski osposobqe-
nih i opremqenih grupa van rejona
odvijawa igara, kako bi se pravo-
vremeno otkrile i neutralisave
eventualne teroristi~ke skupine.
Bezbednosne slu`be moraju biti
strogo proverene, kako bi se iskqu-
~ila mogu}a infiltriranost tero-
rista u te slu`be. Pored toga, ne-
ophodna je totalna kontrola svih
lica na zadwem perimetru objekta,
kao i stalno osmatrawe vazdu{nog
prostora, gde se posebna pa`wa mo-
ra obratiti na niskolete}e vazdu-
hoplove, motorne zmajeve, paraglaj-
dere... I, na kraju, preduzeo bih jo{
mnoge mere i aktivnosti konkretno za svaki
objekat pojedina~no u odnosu na procenu bez-
bednosne situacije u {irem regionu za vreme
odràvawa olimpijskih igara.
Koje bi mogle biti najve-
rovatnije mete terorista
na Olimpijskim igrama?
Teroristi obi~no traè
tzv. meke mete, gde bezbed-
nosna struktura nije toli-
ko razvijena da ih zaustavi.
Ranije su teroristi nastoja-
li da ubiju jednu osobu, a da
to gledaju milioni qudi, i
da tako zastra{e celu po-
pulaciju ciqnu grupu, a da-
nas teè da ubiju {to vi{e
qudi koliko god mogu.
Dakle, danas teroriste ka-
rakteri{e afektivna indi-
ferentnost, a wihove akci-
je neselektivnost u odabiru `rtava, {to je ve-
oma opasno. Mogu}e mete terorista su nepred-
vidive. Dakle, oni nastoje da sa {to mawe
svojih snaga u~ine {to vi{e zla da ubiju {to
vi{e qudi sa ciqem da celo dru{tvo zapad-
ne u turbulentno stawe kroz strah, zebwu, de-
fetizam i paniku. No, osetqivih mesta za
vreme olimpiskih igara ima mnogo. Svi masov-
ni skupovi su osetqive i mogu}e mete tero-
rista.
Posebnu pa`wu gr~ke slu`be bezbednosti
moraju posvetiti atinskom metrou, koji }e u da-
ne igara, prema o~ekivawima, dnevno prevo-
ziti 1.500.000 qudi. U takve objekte se obi~-
no postavqaju mobilni senzori na eksploziv
i hemijske materije, kao i alarmni sistemi ko-
ji }e na vreme upozoriti gra|ane na opasnost.
Pored metroa, za vreme Olimpijskih igara, te-
roristi~ki udari se mogu o~ekivati na vazdu
tunele, mostove...
AK ZA BEZBEDNOST I BORBU PROTIV ME\UNARODNOG TERORIZMA
N
a nivou fenomena: sve TV zvezde su
nas privremeno napustile i oti{le
na zasluèni odmor diqem desti-
nacija, pri-jebalnih pojaseva ili na
kakvo krstarewe... Ne bih da plagi-
ram Isidoru Bjelicu, ali moram re}i kako je
nekima, u jednom tabloidu, strastveno skre-
sala wihove jahte i ostale oblike vrhunskog
verbalnog hedonizma, osmi{qenog i obliko-
vanog na narodnoj rudarskoj bedi, pa i patwi
odgajiva~a jagodi~astog vo}a... E, pa, kad je
prevr{ilo Isidori, koja, po sopstvenom ka-
zivawu, nije gadqiva na pare, a moèmo je
mestimice prepoznati i kao verifikovanog
snoba, jasno je koliko je sati! Kaèm TV zve-
zde, misle}i na kultne voditeqke kultnih
politi~kih {ou-izdawa, koje su se uqudno op-
rostile s gledali{tem i krenule put egzo-
ti~nih odredi{ta, do slede}e zamke, klopke,
utiska ili suo~avawa, napose suo~avawa...
A mi ostali na kontinentu da zurimo u
ispra`wene TV ekrane i propratimo even-
tualno kakvu emisiju iz kulture, kako bismo
po prvi i enti jubilarni put zakqu~ili da je
pozori{ni arbitrarni kriti~ar Medenica,
naàlost, uvek u pravu. Urnisao je letwi po-
zori{ni festival Belef, pa je ~ak i Jago-
{a Markovi}a sveo na pravu meru. Ovoga puta
nultu. Nikome se ne sme verovati na re~ da
}e realizovati vaqan projekat. Sve se mora
prethodno proveriti, kaè Medenica. Sva-
ka ~ast.
A tako mora biti i u politi~kom ìvotu. I
radu. I na sceni i iza we... Jer su nas na{e
provere unazad i unazadile.
A {to se ti~e Borisa Tadi}a, koga neki
kritikuju da je posle nedequ dana provede-
nih na novoj funkciji oti{ao na odmor, vaqa
mu uvaìti opravdawe da je prethodnih osam
meseci proveo u kampawi! A ~ijoj? Pa, narav-
no, svojoj. E, onda, neka se odmori.
No, da vidimo kako se moja, do malo~as,
najomiqenija kreatorka medijske visoke mo-
de Bojana Leki}, suo~ila sa svojim gaz-
dom Bogoqubom Kari}em.
Suo~ila se tako {to je radila po modelu
scenarija koji se svakom studentu tre}eg ste-
pena na ameri~kim univerzitetima za marke-
ting uru~uje kao diplomsko ispitno pitawe,
{to de{ifrovano izgleda ovako: dogovori-
ti se sa sagovornikom {ta je to {to bi treba-
lo, navodno, javno najvi{e da ga boli, pa mu
pruìti priliku da demistifikuje bolno
mesto sopstvenim ironi~nim otklonom, uz
neophodnu pomo} najprovokativnijeg i naj-
drskijeg pitawa voditeqa.
Tada budu}i stru~wak za humani marke-
ting smisli {kakqiva pitawa, koja, zapra-
vo, skrivaju prava i pusti sagovornika da se
koprca, kako bi u navodnom lavirintu jav-
nih nedoumica o sebi isplivao ~ist kao suza,
a podstrekiva~, odnosno voditeq, ispao hra-
bar i nepotkupqiv do granica opsenarstva...
Me|utim, u svakom ~inu s predumi{qa-
jem, makar koncipiranom i kao savr{en,
krije se gre{ka koja uru{ava konstrukciju, te
je Bogoqub Kari} na Leki}kino pitawe o fa-
mi wegovog sumwivog obrazovawa, taksativ-
no naveo sve visoke {kole koje je zavr{io po
provincijskoj srpskoj dijaspori, sa zavr{nom
titulom magistra i jo{ uvek, ali samo neveri-
fikovanog doktorata! Tako|e je jakim efek-
tom blesnuo odgovor na veoma nezgodno pi-
tawe ve} notornog antagonisti~kog odnosa
Dinki}-Kari}, jer je gost najglavnije ured-
nice BK televizije izjavio kako bi se uvek s
wim rado sreo, bez ikakvih problema... Zna-
~i, i to smo re{ili. A, kako smo se obogatili
tu ve} ponavqamo te variramo ~uvenu me-
dijsku pri~u o enormnoj porodi~noj vredno}i
i sposobnosti, a o dirqivoj arhai~noj i pa-
trijarhalnoj pastorali spavawa s mladom
Marom u sobi prepunoj ro|a~ke ~eqadi, da
ne govorimo...
Gde su, zapravo, pomenute gre{ke? One,
naizgled, ne postoje. Ali su za pronicqivo
oko s ne{to malo rasudne mo}i, uo~qive u
svakom dramatur{kom obrtu razgovora, u sva-
kom (la`nom) osmehu, fingiranoj iskrenosti
i mekoj varijanti raskrinkavawa. I to, obo-
strano. Mada je reìja napravila profesio-
nalnu gre{ku kad na Bogoqubovo upozorewe
da }e svojim podanicima skresati plate, ni-
je kamermanu naloìla da Bojanino lice sni-
mi krupno, kako bismo se nauìvali u upe~at-
qivom izraàjnom razumevawu balkanske me-
dijske carice, kada su u pitawu finansijske
nevoqe srpskog doma}ina Kari}a. Makar i wu
li~no lupio po xepu. Dama, kakvom ju je bog
dao, Leki}ka bi i ovaj udarac, barem javno,
stoi~ki podnela.
A u nedostatku premijernih izdawa kult-
nih politi~kih tra~-partija, zbog sezone go-
di{wih odmora, opet je na nivou fenomena
zanimqivo reprizirawe starih; kada, na pri-
mer, vidite @arka Kora}a s punim diskret-
nim {armom svetskog humaniste, kako u jednoj
minuloj i prohujaloj postavci, sada deluje
retro i neumesno, pa se ~ovek zapita da li
}e i aktuelni likovi koji se pojavquju premi-
jerno, u bliskoj budu}nosti delovati skoro
arhivski, kao da nam je istorija strip, a ne
roman-reka...
No, {to se ti~e slobista na medijskoj sce-
ni, tipa in`. Mrkowi} (Kqu~, RTS), tek se
to otima svakom razmatrawu, jer je za isto
prekasno, po{to je jo{ prerano...
Ali, vrati}e nam se na{e medijske dive,
osun~anije tu|im suncem nego ikad, u jeku kam-
pawe lokalnih izbora. Jedva ~ekam da ~ujem
wihovo Laku no}, pod pretpostavkom da Do-
bro ve~e pre~ujem...
M
M
E
E
D
D
I
I
J
J
A
A
L
L
E
E
! OLGA
STOJANOVI]
Dnevnik Isidore Bjelice
Kud mali Mujo,
tud i svi Turci
NA LETOVAWU...
Dugo smo razmi{qali kuda da odemo, a on-
da kao i svi Srbi, odosmo put Turske... Isti-
na, zamalo zaginusmo na izmirskom aerodro-
mu zbog jakog vetra, ali nije bilo prvi put.
U posledwe vreme imam te{ka sletawa. I u
Tunisu, i u Tripoliju, i sad u Izmiru. Mali
grad ê{me nalazi se sedamdesetak kilome-
tara od Izmira. [iroki turski drumovi kroz
pejsa` koji je mene i mog supruga stra{no pod-
setio na Bosnu, na one uklesane kasabe ko-
jima smo prolazili na putu od mora za Sara-
jevo. Turska nije fotogeni~na kao Afrika, a
Istambul nije Turska. Put uz more boje apsin-
ta i jak vetar pro|e brè nego {to smo o~e-
kivali. Vodi~ turski sav razneèn {to vodi
poznatu kwièvnicu, iako ni jedna moja kwi-
ga nije prevedena na turski. Turci uop{te pu-
no vole selebritis. Kad je nekoliko put-
nika traìlo da se fotografi{e sa mnom na
aerodromu krenuli i Turci, {ta fali, mo`-
da moja slava do|e i u ove krajeve, pa da ima-
ju za svaki slu~aj.
Hotel [eraton ê{me lep je i rasko{an.
Ipak, niko od mojih slavnih prijateqa nije
mi rekao da ovde vetar duva kao u Orkanskim
visovima. ôve~e, tri dana nismo mogli ni da
provirimo iz hotela. Istina, Pajki} je ve}
na putu do hotela video neke ~udne bele ve-
trewa~e koje izgledaju kao iz Hi~kokovih
filmova i konstatovao da smo najebali. Ali,
ipak nisam o~ekivala ba{ takvu vetrometi-
nu... Tri dana smo bezuspe{no poku{avali da
do|emo do plaè. Vetar je Vilu nosio kao pa-
piri}. U ekskluzivnom hotelu erkondi{n ni-
je radio kako treba pa sam morala da urlam
na menaxera. Uop{te uzev, posluga je ovde je-
zivo lewa. Sobarica dolazi oko pet da spre-
mi sobu, a konobari ne znaju re~i engleskog.
Uzalud naru~i{ ~aj kad dobije{ mleko, ili
mleko a ono do|e kafa... Van toga [eraton
kao [eraton, nema mu zamerke. Izvanredna
hrana, rasko{ne sale, predivan Spa sa ter-
malnim izvorima vode.
Zbog lo{eg vremena sve sam pare slupala
na masaù i razne tretmane, a Meliha, ma-
serka ro|ena u Turskoj, postade mi najboqa
drugarica. Meliha je neka vrsta [eratono-
vog ekskluzivca. Ona masira i one najve}e
zvezde kad slete ovde svojim helikopterom.
I Hulia Iglezijasa, i An|elinu Xoli i [a-
kiru. Meliha govori izvanredno srpski, bu-
garski i ruski. Jedini problem ovog hotela
je wegova bogata klijentela koja hoda nao-
kolo razga}ena i u nanulama. Svi ti bogata-
{i sa nanulama i jahtama ne unose ni malo
glamura u svoje letwe dane, pa prosto skr-
nave taj rasko{ ambijenta. Onako razga}eni
sedaju na svoje jahte i u svoja besramno sku-
pa kola i odlaze... Tako se ja sa svojim {e-
{irima, rukavicama, {alovima i biserima
ose}am kao davqenik, koji se jo{ jedino hva-
ta za poneku glamurozno obu~enu babu koja
du{ka u lobiju pijuckaju}i bakardi i slu{a-
ju}i klavir. Bogati danas sve vi{e li~e na
siroma{ne. Pomislim da mi je boqe da za-
redam po hotelima sa tri zvezdice, tamo
mo`da sretnem ponekog glamuroznog. ê{me
su malo mesto puno bogatih turista. Osim
za~ina, koè i fantasti~nih falsifikata
svih svetskih marki, ~ovek ovde nema {ta
da traì.
Vila je skinula pelene, {to smatramo izu-
zetnim postignu}em i vetra i letovawa i sa-
mog [eratona koji je svojski zapi{ala. Sa-
gra|en na rimskom izvoru, na mestu gde su se
hiqadama godina br~kale i le~ile razne na-
cije, [eraton sam pre svega doìvela kao
terapeutski boravak u tamnoùtim termal-
nim bazenima, prelepim mramornim hamami-
ma i hidromasa`nim kadama punim aromati~-
nih uqa. Spa je moja opsesija i ontolo{ko
ishodi{te. Meliha je plakala na rastanku,
kaè da se retko vezuje za one koje masira,
ali, eto, desilo se...
NA PRIJEMU
Ja sam oksidentalist, ili magrebofil...
Ja sam onaj deo apartnih stanovnika Evrope
koji je apsolutno zaqubqen u Orijent. Ve~e u
marokanskoj ambasadi zato ne bih dala ni za
deset prijema u nekoj smornoj ambasadi EU.
Dvadeset i tre}eg sam propustila prijem u
egipatskoj, jer sam bila na putu, pa da bar
malo zaka~im od ukusa Maroka. U vili Jele-
na ambasador nas do~ekuje u kaftanu i fe-
su, naokolo veselo dru{tvance, marokanska
muzika i svakojake |akonije od {kampi do
nekih prelepih pitica. îwenica da ne po-
znajem nikoga na ovom prijemu, izuzev doma-
}ina i direktorke afri~kog muzeja, koja ne
moè da me vidi o~ima, prevazi|ena je na je-
dnostavan na~in. Pri{lo mi je desetak ne-
verovatno zanimqivih osoba pa smo tako Paj-
ki} i ja proveli izuzetno leèrno ve~e i jo{
upoznali nove zanimqive qude, {to u Beo-
gradu nije vi{e jednostavno...
U TAKSIJU
Zapalo me da vozim B 92 taksi ba{ po naj-
goroj ki{i. Pqu{ti na sve strane a ja vozim.
Totalno sam se iscrpla. Qudi su istina, mo-
je mu{terije mislim, bili divni i kulturni,
}askali smo lepo, ali taksirawe je ba{ za-
moran posao... Prevezla sam ~ak sina i oca
sa aerodroma. To je bio hajp. Tata pri~a o Fi-
{eru, a sin se buni {to sedi nazad. Imala
sam zamalo jedan sudar i ne{to malo bliskih
susreta sa drumskim manijacima, ali sve u
svemu pro{lo je OK. Mo`da jednom i ja kre-
nem da taksiram. Qudi vole da ih ja vozam...
U DORJAN GREJU
Kakav prelep, fensi lokal... A tek klopa.
Subotu ve~e na plus petnaest uìvamo u ve-
~eri sa Stoj~i}em i wegovom Olgicom. Am-
bijent D.G. daje malu nadu da Bgd moè li~i-
ti na svetske metropole. Dobijam i kwigu na
poklon od osobqa restorana, Portret Dor-
jana Greja dakako. Moja Qubav u Emiratima
jo{ nije iza{la.
U KADI
Sa Marijom âli} radim neki foto se{n
za Gloriju. Ideja foto se{na je verovatno da
se pokaè da su javne li~nosti totalno ne-
normalne. Ha, ha, ba{ sam se zabavila. Se-
dim u najlep{em autfitu, u mom |akuziju, i
~itam Talmud. Sve sa {e{irom i novim Pra-
da opancima. Onda smo radile i neke reli-
giozno manijakalne fotke. Po{to sam u toj
anketi obja{wavala da su psihijatri za ate-
iste, a duhovnici za vernike, a Spa za fensi
dame, to smo i ilustrovale. Moj jedini monah
koji me razume javqa se iz Italije po{to je
ba{ odlikovao padobransku jedinicu. Nije
vi{e lako na}i ni duhovnika.
VOX POPULI...
Okej, priznajem volim da sam vox populi, ali
ipak ne razumem za{to toliko qudi veruju da
bi im ba{ ja mogla pomo}i. Pa ja sam jebeni,
jadni pisac. Osoba bez mo}i i uticaja. Osim
onog dugoro~nog. Svaki dan bar petoro zove
ili kuca na vrata i traì da ih zaposlim.
Nezaposlenost je u dràvi, dakle ogromna, a
ja da imam ikakvog uticaja prvo bih sebe za-
poslila... Kad bi se zajebavali...
P
omozi nam, Boè, jer ne znamo {ta
radimo. Boqe bi nam ~esto bilo i da
ni{ta ne radimo (a takvih oko sebe
imamo na izvoz) nego da radimo to-
liko toga naopako i u dalekose`nom
vidu protiv sebe. Mawe bismo (z)gre-
{ili i mawe budu}ih neda}a sebi priu{tili.
Negde sam pro~itala da verovatno nikad u
istoriji Srbije sudbina zemqe nije toliko za-
visila od li~ne odluke jednog ~oveka kao {to
je to slu~aj ovih dana. Ova se re~enica odnosi
na slu~aj penzionisanog generala Ratka Mla-
di}a, ali iako zvu~i dramati~no ta~no sa da-
na{weg stanovi{ta ona je ipak neta~na. Zapra-
vo, pre~esto je i predugo sudbina Srbije po pra-
vilu zavisila od li~nih odluka pojedinaca,
toliko da nam katkad izgleda da u novijoj isto-
riji ni od ~ega drugog nije ni zavisila, {to je
nezamislivo u normalnim dràvama i ozbiq-
nim narodima. Ono {to se mnogima moè dogo-
diti u retkim istorijskim prilikama kao izu-
zetak i nesre}a, kod nas je u svim situacijama
i pravilo i nesre}a.
Bespomo}no posmatramo kako ne samo na{a
sudbina, ve} i sudbina nero|ene dece u ovoj
tragikomi~noj dràvi zavisi od nekog neodgo-
vornog pojedinca, a sada od gesta jednog pro-
blemati~nog patriote koji je imao deceniju vre-
mena da shvati kako bi mu i za{to najpatriot-
skiji gest u ìvotu i vojnoj karijeri bio da se
otisne u Hag i tamo poku{a dokazati nevinost
ako u wu danas i sam veruje, ili barem ospori-
ti deo optu`bi, a u najmawu ruku re}i istinu
koja nam je svima toliko potrebna.
[ta god da u~ini ili ne u~ini Ratko Mla-
di}, me|utim, ~ini mi se mawe va`nim iako je
svet nedvosmislen u izjavama kakve }e posle-
dice prouzrokovati wegovo neodazivawe Tri-
bunalu. Naime, verujem da jedan ~ovek moè da
izgubi razum, hrabrost, moral, svest o realno-
sti, da ogluvi i obnevidi, da se zainati ili
otka~i. ôvek je ipak sa-
mo ~ovek. Mogu da ga ra-
zumem i kada ga ne op-
ravdavam. Ali ono {to
ne mogu da razumem i
prihvatim jeste da toli-
ko qudi, koliko ih ovih
godina {titi i slavi
Mladi}a, Karaxi}a i
ostale, istovremeno po-
gubi pamet, smisao za
objektivno rasu|ivawe
i realnost, ose}aj odgo-
vornosti i samokriti~-
nosti. Meni je takva ma-
sovna mentalna blokada, takav fanati~ni su-
icidni zanos nepojmqiv i zastra{uju}i, morbi-
dan, neizmerno opasniji i tragi~niji od pomu-
}ene svesti ili uspavane savesti jednog (ili
petorice) penzionisanih generala.
Poku{avam godinama da shvatim ovu mu~nu
pri~u. Recimo da je u pitawu lojalnost naroda
prema lojalnom vojniku otaxbine, a da je loja-
lan vojnik otaxbine u nacionalno opredeqenoj
i osetqivoj svesti i patrijarhalnom kodeksu
uzvi{ena eti~ka kategorija. Me|utim, lojalne
vojnike je imao svaki manijakalni vo|a u isto-
riji ratovawa, ali se ne{to ne se}am da su wi-
hovi sunarodnici potpisivali svoju propast
zbog tih i takvih lojalnih vojnika.
Gde je grani~na linija izme|u lojalnog voj-
nika i zlo~inca? Svakako ju je najlak{e povu-
}i u pona{awu prema civilnom stanovni{tvu
za vreme rata. Nedu`ne civilne `rtve moraju
da budu no}ne more i najlojalnijih vojnika otax-
bine. Ili ne moraju, ~im u tolikim slu~ajevi-
ma o~igledno nisu? Ako na{i lojalni vojnici ni
posle tolikih godina nisu poludeli, izvr{ili
samoubistvo, predali se ako ni zbog ~ega dru-
gog ono zbog rezigniranosti ili no}nih mora,
ve} drè do sopstvenog ìvota provedenog u
nimalo juna~kom skrivawu i potucawu kao do
dragocenosti kojoj smo svi taoci, onda je pi-
tawe savesti zaista bespredmetna, teorijska
kategorija.
Bilo kako bilo, te{ko mi je zamisliti bilo
kojeg na{eg lojalnog vojnika kako u nekoj rupi
rezonuje da je ispravan i savestan ~ovek samo
zato {to wegov hrvatski ili muslimanski ko-
lega jo{ uvek nemaju savesti, ili {to veruju da
je nema Tribunal, neosetqiv za na{e eks-jugo-
slovenske nacionalne kantare.
MO@E LI SE STEPENOVATI MORAL
Odmeravawe kazne za zlo~in je qudski po-
ku{aj da se mrak osvetli, te da se koli~ina
mraka podvrgne kakvom-takvom objektivnom me-
rewu. Ostaje diskutabilno da li je kvantitet u
tim stvarima uop{te ikakva mera ili je teh-
ni~ko pitawe. Sa stanovi{ta Bo`jih zapove-
sti ubica je ubica i kada ubije jednog ~oveka i
ako zapali crkvu punu qudi. Te{ko se obi~-
nom, savremenom ~oveku sna}i ~ak i u kvalifi-
kovawu zlo~ina i hijerarhiji grehova, a kamo-
li u poslovima wihovog kvantifikovawa. Ako
se sloìmo da je ubistvo najteì greh, onda je
lopovluk sitnica a sve ostalo {to po~ini
smrtnik bezna~ajno (da ne govorimo o {armant-
nom grehu preqube koji je to odavno i prestao
biti). I tako u nedogled, u zavisnosti od vre-
mena, obi~aja i svetonazora, sve dok se na mno-
ge nepodop{tine dru{tvo ne privikne u meri
da ih vi{e i ne ose}a kao ~in koji vaqa sank-
cionisati.
Po{to su masovna ubistva dugo bila deo na-
{e svakodnevice, pojedina~no ubistvo je po-
stalo tek surovi sport, a poku{aj ubistva be-
zna~ajna epizoda u ìvotu xelata i potenci-
jalne `rtve. Ovakva su nas merila sasvim po-
merila. Ni{ta nas vi{e ne uzbu|uje niti iz-
nena|uje. Sve se pome{alo i istumbalo u na-
{im glavama, posledice i uzroci izmewali
mesta. @alimo xelate, mrzimo `rtve, okriv-
qujemo nevine, amnestiramo krive, ravnodu-
{ni smo prema lopovima, korupciji, relativi-
zujemo (ne)moral, divimo se ni{tarijama, si-
lexijama, sumwivim bogata{ima, agresivnoj
gluposti, zaboravqamo zasluge, pamtimo se-
lektivno, rezonujemo nakaradno, inaxijski, po-
vr{no, zlurado, egoisti~no... Institucije su
nam uru{ene i zatrovane, postupci motivisa-
ni koristoqubqem i zlonamerno{}u, udvori-
{tvom i nezdravim karijerizmom.
Granice su nam {upqe kao {vajcarski sir.
Ubice, mafija{i, lopovi beè preko wih (ma-
kar u Crnu Goru, gde se ose}aju sigurno kao u
inostranstvu) ~im im zapreti sud ili zatvor.
Ko se jo{ uop{te pita gde su Mira i Marko i
ko je dozvolio da cini~no zbri{u, kako je Bag-
zi dospeo u Gr~ku, kako su Dafina i Jezda svo-
jevremeno odjezdili u beli svet, kamo se de-
nuo magacioner Haxi}? Ko god se u ovoj dràvi
nakrao ili u raznim fazama wenog raspada
sumwivo obogatio, moè da plati nezasluè-
nu ili ugroènu slobodu, sudijama ili cari-
nicima, diplome profesorima, lekove i astro-
nomski skupe lekarske usluge, radno mesto,
rang listu na prijemnim ispitima, azil na ne-
uropsihijatriji, da podmaè komisije za pre-
vremenu penziju, da kupi stan ili {togod dru-
go. Da li je u ovoj zemqi uop{te vest da su dve
Te{ko mi je da zamislim bilo kojeg na{eg lojalnog voj-
nika kako u nekoj rupi rezonuje da je ispravan i save-
stan ~ovek samo zato {to wegov hrvatski ili musliman-
ski kolega jo{ uvek nemaju savesti, ili {to veruju da
je nema Tribunal, neosetqiv za na{e eks-jugoslovenske
nacionalne kantare.
! QIQANA
[OP
sudinice Trgovinskog suda, optuène da
su primale mito, iskoristile sudijski
imunitet da pobegnu od eventualne ka-
zne? Ne, ovde je prvorazredna vest da se
Legija predao, umesto da normalno ne-
stane kao toliki drugi zlo~inci i pre-
kr{ioci zakona i svih mogu}ih moralnih
normi. Ovde zlo~inci postaju heroji ako
se kojim slu~ajem sami predaju ili sa~e-
kaju hap{ewe. Ovde su upravo sumwivi
tipovi prvorazredne zvezde i najpopu-
larniji gra|ani u dràvi. Ovde je isko-
ristiti, zeznuti i opqa~kati dràvu
vrhunac snala`qivosti, a ojaditi suna-
rodnike specifi~an vid patriotizma.
Kojem se i oja|eni dive, sve àle}i {to
li~no nisu sreli i ugostili te rasne pa-
triote, da imaju o ~emu pripovedati po-
tomcima.
Radikalni recept po{tewa nedavno
je manifestovao i istaknuti radikal
Aleksandar Vu~i}. Lepo ~ovek priznao
da mu se telefonski ra~uni godinu i po
dana nisu uklapali u skromni ku}ni bu-
xet narodnog poslanika te ih nije ni pla-
}ao, {to uop{te nije naqutilo gra|ane
neuporedivo skromnijih primawa i de-
set puta mawih telefonskih ra~una. Po-
na{aju}i se kao mangup uhva}en u simpa-
ti~nom prestupu nadmudrivawa s dràv-
nim zakeralima, Vu~i} }e dobiti oprost
~ak i od onih koji redovno pla}aju svoje ra~u-
ne. Logi~no, jer ako oni koji nisu ubijali {ti-
te ubice, za{to oni koji pla}aju ra~une ne bi
razumevali neplati{e? Koga bi jo{ trebalo da
za~udi ovako jednostavan nivo solidarnosti
na svim nivoima kr{ewa normi?
Vu~i} je po partijskom kqu~u, najefikasni-
jem od svih na{ih kqu~eva, kandidat za gra-
dona~elnika Beograda. Predlaèm da ga jed-
noglasno izaberemo na tu funkciju pod uslo-
vom da izdejstvuje svim gra|anima Beograda
besplatno telefonirawe barem u visini we-
govog duga. Tada bismo makar znali za{to smo
~oveka birali, u ~emu je na{ interes a wego-
vo ume}e. U slu~aju gradona~elnikovawa Rad-
mile Hrustanovi} nismo imali ovako konkret-
ne parametre, mada ne zna~i da ih nije bilo.
PRAGMATIZMOM DO UTOPIJE
Iako je, izrekav{i opaske o ~oveku koje }u
citirati, Hose Ortega i Gaset pisao o teoriji
prevo|ewa, one se u potpunosti odnose na sve
{to ~ovek radi. ...Sve {to ~ovek ~ini je uto-
pijsko. Trudi se da zna, a ni{ta ne uspeva u pot-
punosti da sazna. Kada izvr{ava pravdu na
kraju neizostavno napravi nekakvu budala{ti-
nu. Veruje da voli a zatim primeti da je ostao
na obe}awu da }e to u~initi.
Qudi naj~e{}e ne prime}uju da je wihovo
delawe utopijsko ili sebe uspevaju ubediti da
nije takvo. Ina~e bi u ve}ini slu~ajeva, mada
iz razli~itih razloga, od delawa odustali.
Ovakav previd je zapravo odbrambeni meha-
nizam koji omogu}ava da qudsko delovawe, i
ono dobro i ono r|avo, i korisno i beskorisno,
uop{te opstane. Svet se, ovakav kakav jeste,
bez qudskog delovawa ne moè ni zamisliti,
{to ipak ne zna~i da je taj svet zahvaquju}i
qudima boqi, lep{i ili pravedniji. Samo je
druga~iji i neuporedivo komplikovaniji nego
{to bi po sebi bio.
Svako je qudsko stvarawe drskost i subver-
zija, samo {to se to lak{e uvi|a na primeru
pose~ene {ume da bi se sagradile ku}e, pre-
gra|ene reke da bi se dobilo ve{ta~ko jezero
ili elektri~na energija, nego na primeru na-
pisane pesme, naslikanog platna, komponova-
ne muzike. Istinski je veliki umetnik svestan
svog subverzivnog duha i ~ina, a obi~an ~ovek
nije svestan bilo kakvih razmera bilo koje de-
latnosti, jer mu misao ne seè daqe od sop-
stvenog trajawa i svojih malih potreba. Izgle-
da da ne postoji ta~ka u kojoj se milioni malih
subverzija seku sa onim retkim, prekretni~-
kim, bogohulno drskim. Otuda samo}a, nepri-
lago|enost i otu|enost, tragedija genija i ve-
likih umetnika i nau~nika u svome vremenu,
kao i privid masa da su u svom vremenu ispuni-
le svoju ulogu, natopiv{i istoriju svojim bez-
imenim postojawem i kvantitetom delovawa.
Istorija qudskog roda, pa i svaka nacional-
na istorija, razlikuje se od istorije umetnosti
po tome {to sve {to je ~iweno u weno ime, u we-
nu slavu ili na sramotu, nikada nije doìvqa-
vano niti razumevano kao utopija. Naprotiv.
Kako je istorija u svojoj biti naj~e{}e istori-
ja sukoba (ideja, ideologija, klasa, naroda, po-
jedinaca...), pobednici je po pravilu doìvqa-
vaju kao uspeh svog aktivizma i ispravnost ide-
ja, a gubitnici kao nepravdu, izdaju, nesre}an
sklop okolnosti i nepravovremenu akciju. Ni
jedni ni drugi ne prime}uju utopisti~ku zam-
ku koja vreba na kraju svakoga puta i koja ni-
veli{e svaki ishod. Nerealizovane ideje tek
su primamqivija utopija od onih koje su se kak-
vom-takvom realizacijom izvrgle u svoju su-
protnost, ~ime su samo dokazale svoj osnovni,
utopisti~ki karakter.
Danas su na ceni pragmati~ni qudi jer
je svetom ovladala materijalisti~ka lo-
gika. Pragmati~ni politi~ari, pa ~ak i
pragmati~ni umetnici iako je re~ o be-
smislenom spoju smatraju se dobitni~-
kom kombinacijom u ure|ivawu nacional-
ne i svetske budu}nosti. Pri tome se malo
ko dose}a elementarne istine o utopij-
skom karakteru svake qudske aktivnosti,
ne uvi|aju}i ili prenebregavaju}i ~iwe-
nicu da i najpragmati~nije vo|e u su{tini
nude ubedqivu pre~icu do neke utopije.
Pragmati~nim qudima ne smeta sazna-
we da je sve {to ~ovek ~ini utopijskog ka-
raktera. Jo{ mawe ih takva spoznaja zbu-
wuje. Wihovi su ciqevi ome|eni vreme-
nom i prostorom, a drugi qudi su samo
sredstvo da se do tih ome|enih ciqeva
dospe. Stoga zazirem od pragmati~nih qu-
di, premda je wihova energija u svakodne-
vici dostojna po{tovawa a katkad i div-
qewa. Zapravo, zazirem od svakoga grup-
nog ciqa. Borba za bilo koji i kakav grup-
ni ciq potire individuu, a {teta od ko-
lektivnih utopija neuporedivo je opasni-
ja od svakog individualnog utopijskog de-
lovawa. Proizvod individualne utopije
je stvarala{tvo, umetnost, a rezultat
kolektivnih utopija su dru{tveni siste-
mi koji mahom okon~avaju u represiji i na-
silnom smewivawu novim oblicima pot-
~iwavawa i tla~ewa. Znam veoma dobro da je
zagovarawe individualnosti u pravilima sa-
vremenog ìvota tako|e utopija. Me|utim, {to
sam prozvanija u svakodnevnom ìvotu da re-
{avam pitawa op{tih i kolektivnih intere-
sa, to mi je bekstvo u individualni svet ve}i
izazov i zamamniji san.
KWIGE ZA POSEBNE TRENUTKE
Nikada nisam verovala pri~ama qudi da
nemaju vremena za ~itawe. Sada im verujem, ali
otimam vreme: od sna, na putu, izme|u dva sa-
stanka ili telefonska razgovora, dok neko ka-
sni, dok ~ekam konobara da istovremeno do-
ru~kujem, ru~am i ve~eram. Grozni~avo vadim
kwigu iz ta{ne u liftu, ~ekaju}i red u banci
ili po{ti. Prvi put razumem za{to je pri~a
prakti~nija od romana, a pesma od pri~e, i
besnim na ceo svet kada me neko prekine u bri-
{u}em letu preko stranica neke kwige kakav
doskora nisam ni smatrala ~itawem. S tugom
i ~u|ewem prime}ujem da ovako otete, istrgnu-
te, ukradene re~enice pamtim boqe od mnogih
nad kojima sam satima i danima sedela u sa-
vr{enoj ti{ini, i da mi se neka duboka zna~e-
wa i neo~ekivana razumevawa pro~itanog otva-
raju, kao za pakost, u najneverovatnijim situ-
acijama, kada pri sebi vi{e nemam ni kwigu,
ni olovku, ni papir. Verovatno tada izgledam
~udno mojim sagovornicima ili slu~ajnim pro-
laznicima, ali gledaju}i kroz wih uporno na-
stojim da zapamtim re~enice koje ~ujem u sebi.
Zvu~e mi kao odlomci eseja i kritika koje ve-
rovatno nikada ne}u napisati. Mo`da i nisu
vredni, ali mi je ipak ào {to se tope i zau-
vek nestaju u gomili izgovorenih, sasvim si-
gurno bezna~ajnih re~i kojima jedni druge bo-
drimo ili osporavamo u ovom na{em opusto-
{enom svakodnevqu.
I radnici su qudi
od krvi i mesa,
iako se to na prvi pogled
ne bi reklo.
! ! !
Najve}i uspeh na{ih
politi~ara je {to nam za
Crnu Goru nisu potrebne vize.
! ! !
Brioni su Mar{alska ostrva.
! ! !
Srbi su muzikalan narod.
Kod nas je sve oti{lo
na dobo{.
! ! !
Na{i politi~ari nisu
korumpirani.
Oni sami uzimaju
koliko im treba.
! ! !
Policija ni{ta nije otkrila,
ali to ne saop{tava
u interesu istrage.
! ! !
Vratili smo se u evropsku
porodicu naroda.
Najblià nam je
Familija sa Sicilije.
! ! !
U Hrvatskoj je nedavno po~elo
testirawe voza~a na drogu.
Kod nas bi trebalo uvesti
takvo testirawe politi~ara.
Dolazi vreme
godi{wih odmora.
Da se radnici malo
odmore od {trajkova.
! ! !
Najboqi na~in da spre~ite
starewe je da umrete mladi.
! ! !
Ranije smo ìveli
katastrofalno lo{e.
Sada ìvimo
katastrofalno dobro.
! ! !
Nismo ostvarili ideju
svi Srbi u jednoj dràvi,
ali smo blizu realizacije
svi Srbi u blokadama
puteva i ulica.
! ! !
Dragi gledaoci, vreme u Srbiji
je danas lepo i sun~ano, zato
i nema prohodnih puteva.
Ose}am se kao Amerikanac.
Saop{tili su da svaki
stanovnik Srbije duguje
hiqadu dolara.
! ! !
Sve ovo smo ve} ve} videli.
I pro{li put su od nas
napravili slepce.
Moja o~ekivawa su velika.
Igrao sam sportsku prognozu.
! ! !
Kad se sirotiwa uèli mesa,
kupi ùtu {tampu,
pa gleda slike peva~ica.
! ! !
Najboqi na~in da spre~ite
starewe je da umrete mladi.
! ALEKSANDAR
ÔTRI]
Re{ewe za radnike koji
primaju male plate:
Da na putevima koje blokiraju
napla}uju putarinu.
Po~ela je da raste
proizvodwa...
Skandala i afera.
Predsednik Boris Tadi} je posle osmodnevne posete
SAD oti{ao na vi{ednevni odmor u Gr~ku.
Nadamo se da }e u dogledno vreme navratiti i do Srbije.
KRATKI REZOVI U KWI@ARI SRPSKE REÎ
Najnovija kwiga aforizama Aleksandra ôtri}a Krat-
ki rezovi moè da se kupi iskqu~ivo u kwiàri Srp-
ske re~i Zmaj u Beogradu (ugao îka Qubine i Zmaj Jo-
vine ulice).
U kwizi se nalazi oko 400 izabranih aforizama nasta-
lih u protekle ~etiri godine. Recenzenti kwige su kwi-
èvnici Slobodan Simi} (autor kratkih pri~a Ukratko
koje govori Seka Sabqi} na TV Pink) i Milan Be{ti}
(autor aforizama Volim seks i rado ga se se}am, U na-
{oj banci va{ ulog je siguran. Ni vi ga ne moète podi-
}i...), a naslovnu stranu uradio je poznati slikar i ka-
rikaturista Milenko Mihajlovi} (autor naslovne stra-
ne Studenta No} vampira 1987. godine, {to je isko-
ri{}eno za po~etak obra~una Slobodana Milo{evi}a sa
Ivanom Stamboli}em). Kwigu je objavila Izdava~ka ku}a
Srpska re~, a cena je 100 dinara.
P PO OV VO OQ QN NE E V VE ES ST TI I
Deda Stanoje je posledwe tri godine
ìvota proveo kod nas. Bio je bolestan i
uglavnom je leào. Wegova penzija od sve-
ga sedamdeset evra nije bila dovoqna ni
za hranu, a kamoli za lekove i jo{ lekar-
ske preglede na koje je ~esto morao da ide.
Povremeno smo dedi morali da kupujemo
skupe injekcije, a i svaki wegov boravak
u bolnici ko{tao nas je jer smo lekarima
i medicinskim sestrama morali da kupu-
jemo parfeme, kafu, pi}e, cigarete, ~oko-
lade i ostalo {to ide u takvim prilika-
ma. I pored na{e nege, dedi je posle jed-
ne prehlade bilo sve lo{ije, pa je posle
nekoliko dana provedenih na intenziv-
noj nezi umro.
Umro je od zapaqewa plu}a, saop{tio
nam je deùrni lekar.
Kako nalaù na{i obi~aji, dedu smo
prevezli u ku}u, gde su se od wega opro-
stili brojni ro|aci, prijateqi i kom{i-
je. Opet, prema obi~ajima, svi oni su na
odar poloìli novac, fla{u pi}a ili ko-
{uqu.
Kada smo kasnije izbrojali novac, usta-
novili smo da je mrtav deda zaradio pre-
ko dve hiqade evra.
Ovo je neverovatno rekao je moj brat
pa deda je za jedan dan dobio vi{e nego
za ~etiri godine od penzije.
Kada smo dedu sahranili na grobqu Or-
lova~a, kod nas je do{ao ro|ak Mitar i
rekao da vra}a dug od 250 evra. Toliko mu
je, pre 11 godina pozajmio deda Stanoje, a
on je, kaè, re{io da sad vrati novac, da
mu ne ide greh na du{u.
Zatim su nas obavestili iz zdravstve-
nog i penzionog fonda da do|emo i podig-
nemo novac za kov~eg i tro{kove sahrane,
u ukupnom iznosu od 400 evra. Preuzeli
smo ovaj novac, koji je dvostruko prema{i-
vao izdatke za ukop, jer smo dedu sahrani-
li najskromnije mogu}e. Pomo} na{oj po-
rodici od 500 evra uplatio je i Pamu~ni
kombinat, u kojem je deda radio sve do od-
laska u penziju.
Po{to penzije u Srbiji kasne vi{e od
{est meseci, nastavili smo da dobijamo
dedin novac, samo {to sada vi{e nije bi-
lo rashoda za wegovu hranu i lekove.
Pokojni deda, izra~unala je moja sestra,
koja ide u ~etvrti razred, doneo je u ku}u
3550 evra. Roditeqi su kona~no woj mogli
da kupe najki trenerku i mobilni telefon,
a ja sam dobio dugo èqeni kompjuter.
Od pre sedam dana u bolnici je baka
Mica.
Sestra i ja o~ekujemo povoqne vesti.
Polovina radnika je
stupila u {trajk,
ali to se ni najmawe
nije odrazilo na
proizvodwu u na{oj zemqi.
Nekad se
za platu radilo.
Danas je dovoqno
da blokirate autoput.
Ministar sve radi
transparentno.
Za najboqu ponudu mita
raspisao je tender.
K KU UP PU UJ JM MO O D DO OM MA A] ]E E! !
Odlu~io sam, najzad, da i ja kao pojedi-
nac dam svoj skromni doprinos akciji Mi-
nistarstva za trgovinu Kupujmo doma-
}e. Kada mi je èna dala spisak stvari
koje treba da nabavim u subotwoj kupovi-
ni, shvatio sam da je to pravi trenutak da
ispunim patriotsku du`nost i da, isto-
vremeno, kupovinom iskqu~ivo srpskih
proizvoda, kako tvrdi Ministarstvo, u{-
tedim novac ku}nom buxetu.
Zaokupqen ovim prijatnim mislima
u{ao sam u samoposlugu Trejd, koja je,
naravno, srpsko vlasni{tvo.
Prvo na spisku potrebnih stvari bilo
je maslinovo uqe. Obi{ao sam sve gondo-
le sa robom, ali ni na jednoj fla{i ni-
sam video natpis: Made in Serbia. Pi-
tao sam prodavce, ali ni oni nisu mogli
da mi pomognu. Jednostavno, nije bilo do-
ma}eg maslinovog uqa. Pod rednim bro-
jem dva bile su sardine. Me|utim, i po-
red tragawa na kome bi mi zavidela i po-
licija, nigde nisam uspeo da prona|em srp-
ske sardine. Nekako sam prihvatio obja-
{wewe da nema doma}ih banana i anana-
sa, ali nije mi bilo jasno da su i sve izlo-
ène jabuke, kru{ke, luk, pasuq i krom-
pir uvezeni iz Turske, Kazahstana, Itali-
je i [panije.
Od traèwa {ibica proizvedenih u ne-
koj srpskoj fabrici brzo sam odustao, jer
mi je prodava~ica rekla da se one uop{te
ne proizvode u na{oj zemqi. Isto je bilo
i sa sijalicama, grafitnim olovkama, ke-
~apima, pastama za cipele, dezodoransi-
ma...
Najblièg prodavca upitao sam:
Imate li doma}i {e}er?
Nemamo, gospodine. Sav je oti{ao u
izvoz u Evropsku uniju.
Iz velike srpske samoposluge iza{ao
sam bez ijednog artikla, ali veoma zado-
voqan iz dva razloga: Dokazao sam patri-
otizam time {to nisam kupio nijedan stra-
ni proizvod, a tako sam i znatno u{tedeo.
! SOWA JOVI]EVI
G
odine 1865, dvadeset tre}eg maja (po starom kalendaru) obele-
èna je 50. godi{wica Drugog srpskog ustanka u Top~ideru. Knez
Mihailo je prvi srpski vladar koji je shvatio ulogu naroda a po-
sebno wegovo jedinstvo u eri antagonizma izme|u kara|or|evi-
}evaca i obrenovi}evaca. Svojom harizmom spajao je stare ratni-
ke, svoje ministre, savetnike, ugledne qude iz naroda i poslanike i
kmetove.
Zahvaquju}i pre svega wemu, na dan slave svih
Obrenovi}a Cveti, 6. aprila 1867. (po starom
kalendaru) Srbija je najzad do~ekala (posle ~e-
tiri veka) svoju potpunu nezavisnost. Toga dana
na beogradskoj tvr|avi prvi put se na duè zavi-
jorila srpska zastava. Kao {to je znao da unutra-
{we prilike re{ava lagano ali sigurno, dakle
diplomatski, tako je znao i da bez dobro vo|ene
spoqne politike nema napretka mlade dràve.
Naruku je i{lo i to {to su se evropske sile po-
~ele prestrojavati sve jasnije i glasnije protiv
Turaka.
Vrsnim diplomatskim re~nikom obratio se ca-
rigradskom veziru Ali-pa{i i zahtevao da se Sr-
biji bez borbe vrate gradovi [abac, Smedere-
vo, Kladovo i Beeograd.
Diplomatska prepiska izme|u Mihaila Obre-
novi}a i Ali-pa{e trajala je puna ~etiri meseca
i posle veoma mu~nih pregovora, veliki turski
vezir je pismom od 19. februara 1867. godine oba-
vestio kneza Mihaila da je Velika porta odlu~i-
la da mu se vrate traèni gradovi.
Mesec kasnije srpska diplomatska delegacija
na ~elu sa knezom Mihailom Obrenovi}em kre-
nula je brodom u Carigrad na audijenciju kod sul-
tana. Iz Varne je put nastavqen carskom jahtom
Sultanija.
Hroni~ar tih vremena i ~lan delegacije ovako
opisuje susret kneza i sultana: Okruèn svitom
ponosito stav{i pred sultana knez ga je pozdra-
vio kra}im govorom, izgovorenim jasnim i krep-
kim glasom. Dostojanstveno dràwe kneèvo, wegova nao~ita pojava,
wegov vite{ki stav i ozbiqne crte wegovog gospostvenog lica, sve je
to u~inilo silan utisak na sultana Abdul-Azisa. U duga~kom crnom ka-
putu, sa {irokim fesom na glavi, onizak i trapav, bleda, podnadula li-
ca koje je odavalo razbludan haremski ìvot, sultan je svojim stakla-
stim o~ima uko~eno, kao oma|ijan gledao svoga sjajog vazala (kneza Mi-
haila). Smeten i zbuwen, on je nervozno otkop~avao i zakop~avao dug-
meta na svom kaputu i nervozno pomerao nogama. On je jedva umeo pro-
govoriti nekoliko isprekidanih re~i, koje je Ali-pa{a, i sam zbuwen,
isporu~io (prevodio) knezu Mihailu. Uloge su izgledale obrnute: knez
pre be{e suveren koji pobedni~ki oslovqava svoga vazala, nego vazal
koji ~ini podvorewe suverenu.
Knez Mihailo i srpska diplomatska delegacija trijumfalno su se
vratili u Beograd. Tako je posle vi{egodi{we diplomatske borbe pre-
daja srpskim vlastima kqu~eva Beograda, [apca, Smedereva, Uìca,
Kladova i Sokola, odmah posle povratka kneza Mihaila u Srbiju iz Ca-
rigrada postala legitimna. Za ostvarewe tog nacionalnog sna, na koji
se ~ekalo toliko dugo, Srbija je imala podr{ku i razumevawe ne samo
Rusije i Francuske, ve} i nekih islamskih zemaqa (!) Za vreme posete
kneza Mihaila Carigradu egipatski ministar inostranih poslova Nu-
bar-pa{a je srpskom poslaniku u Turskoj, diplomati Jovanu Risti}u,
predloìo da dve zemqe zajedni~ki nastupe prema Porti ({to je bio di-
plomatski presedan). Tom prilikom egipat-
ski diplomata je izjavio: Kada je prilika
zgodna, hajde da o~upamo {to vi{e. Knez Mi-
hailo je po povratku iz Carigrada odlu~io
da se predaja gradova obavi odmah, ve} tre-
}eg dana boravka u Beogradu, 6. aprila, na
Cveti, dinasti~koj slavi Obrenovi}a.
Jedan od najzna~ajnijih dana u istoriji Sr-
bije zapo~eo je veli~anstvenim izlaskom ì-
teqa na ulice Beograda. Na sve~anost su do-
lazili i gra|ani Zemuna i Pan~eva. Sa sve-
~ane tribine koja se nalazila na po~etku ka-
lemegdanskog parka vojni orkestar je svirao
Drino, vodo hladna. Dok su ~ekali kneza
Mihaila, na sve~anoj tribini mesta su ve}
zauzeli ~lanovi Ministarskog i Dràvnog
Saveta, visoke li~nosti srpskog dru{tva,
strani konzuli, kao i turski bataqon na ~e-
lu posledweg beogradskog muhafisa Ali Ri-
za-pa{e. Naravno, tu je bio postrojen i srp-
ski garnizon. Kada je najzad knez Mihailo
kro~io na binu, po~ela je sve~anost predaje
kqu~eva. Turski pa{a je iz svilene kese iz-
vadio carski ferman, poqubio ga i dodir-
nuo wime ~elo, a onda ga dao vi{em turskom
~inovniku koji ga je glasno pro~itao. Tekst
preveden na srpski jezik pro~itao je kneèv
sekretar Dimitrije Joksi}. Posle ~itawa
fermana sa kalemegdanske tvr|ave se ogla-
sio plotun iz 21 topa, a potom pozdrav, uz tur-
sku, a zatim i srpsku muziku obema zastava-
ma. Dok su topovi grmeli pa{a je pri{ao kne-
zu Mihailu i na malom jastuku od crvene svile predao mu kqu~eve gra-
da. Knez Mihailo ih je primio i predao srpskom ministru vojske. Napo-
kon, turska zastava je spu{tena a srpska ostala visoko da se vijori.
Uve~e su ~lanovi Beogradskog peva~kog dru{tva, uz bakqadu kakva u
Beogradu do tada nije vi|ena, do{li pred kneèv konak i otpevali ne-
koliko srpskih pesama. Okupqenoj masi sveta sa balkona se obratio
sam knez Mihailo koji je rekao da mu je to bio najmiliji dan u ìvotu.
Ovu veliku diplomatsku pobedu Srbije poku{ali su da osujete Austri-
janci. Sramno je da predajete gradove bez borbe, suflirali su oni Tur-
cima.
Kao {to se to ~esto doga|alo u srpskoj istoriji, jedan od najzaslu`-
nijih i najomiqenijih srpskih vladara, knez Mihailo Obrenovi}, neza-
sluèno i brutalno je uklowen sa vlasti samo godinu dana po{to je uspeo
da od Turaka povrati Beograd i druge srpske gradove, 29. maja 1868.
P PO OV VO OD DO OM M D DV VA A V VE EK KA A S SR RP PS SK KE E D DI IP PL LO OM MA AT T I IJ JE E ( ( 4 4) )
Kad sultan cupka nogama
U politi~koj istoriji Srbije knez Mihailo Obrenovi} (1823-1868) zapam}en je kao najomiqe-
niji i najzna~ajniji srpski vladar i evropski diplomata koji je bez zrna baruta isterao osman-
lijsku vojsku i oslobodio prestoni grad Beograd i druge gradove u Srbiji od okupatora. Knez
Mihailo je mo} diplomatije doveo do najvi{eg nivoa i to posle vi{egodi{we politi~ke borbe.
M ME E\ \U UN NA AR RO OD DN NI I U UG GL LE ED D
Koliki je ugled u diplomatskoj Evropi
uìvao Knez Mihailo najboqe je okarakte-
risao rumunski Kraq Karol dugo godina
posle kneève smrti, u razgovoru sa jednim
srpskim diplomatom. Ako bi, mo`da, bilo
preterano tvrditi da bi karta Evrope druk-
~ije izgledala da je knez Mihailo ostao u
ìvotu, ipak je wegovo (kraqa Karola) tvr-
do uverewe da bi karta Balkanskog polu-
ostrva zacelo sasvim druga~ije izgledala.
Knez Mihailo
P P I IS S M MA A , , S S T T A A V V O O V V I I, , M MI I[ [Q QE E W WA A , , R R E E A A G G O O V V A A W WA A
USPELI STE 350 PUTA
Novinari i prijateqi pisane re~i svih boja
Srpska re~ je do{la do 350 broja.
Bili ste i ostali verni svom narodu, pravi,
istinski putokaz vere i istine ka budu}nosti.
Novinari-entuzijasti, brojni spoqni saradni-
ci, me|u kojima i vredni ~itaoci raznih uzra-
sta i zanimawa, koji svoje visoko znawe, iz raz-
nih oblasti, ispoqavaju u pismima... Svi sku-
pa provereni i obrazovani majstori svog zana-
ta, od re~i i pera, ~asti i dostojanstva. Ostva-
ruju}i re~i iz zaglavqa za istinu, pravdu i
slobodu Srpska re~ je bila o ostala verna
svom rodu! Od samog po~etka urednici i stva-
raoci su shvatili da je glavna misija profe-
sionalnog novinarstva da sebi stvore moral-
ne novine i u tome ste potpuno uspeli.
Slavoqub Slava @. Todorovi}, Mladenovac
PDV, [TA JE TO
U Srpskoj re~i od 21. jula ove godine objav-
qen je razgovor sa Stevanom Aleksi}em, sa-
vetnikom u Ministarstvu finansija, u vezi sa
novim poreskim sistemom koji treba da po~ne
od 1. januara 2005. godine. Redakcija je tome
~lanku dala simpati~an naslov: Ili si pede-
ovac ili si kriminalac. Kad je ve} tako, i kad
to ve} ima cela Evropa, nek imamo i mi.
Ali, skrenuo bih pa`wu na nekoliko izjava
Stevana Aleksi}a o tom sistemu oporezivawa:
... Pove}ava se broj obveznika i pro{iruje
osnovica.... Kako se zbog na~ela zabrane dvo-
strukog oporezivawa ne moè ni govoriti o to-
me da }e prihod od poreza biti pove}an, to on-
da zna~i da je pro{irewe osnovice i pove}a-
we broja obveznika samo oteàvaju}a okolnost
koju nam donosi novi sistem. Daqe, meni se ja-
ko svi|a izjava da se porez pla}a samo na do-
datu vrednost, ali iz daqih izjava Stevana
Aleksi}a se vidi da to ipak nije tako, nego da
se porez pla}a na celokupnu vrednost, pa se od
toga odbija pla}en porez prethodnom dobavqa-
~u i time se samo ra~unski dobija rezultat kao
da ste porez platili na dodatu vrednost. To
}e, naravno, ponovo pove}ati administrirawe.
Po{to }e ranije pla}en porez obveznici mo}i
da refundiraju, ali uz dodatno administrira-
we (zahtevi, prilozi, dokazi itd.), i to za 15
dana, to zna~i da poreski obveznici za toliko
kreditiraju republi~ki buxet. Iz celokupnog
razgovora sa Stevanom Aleksi}em moè se vi-
deti da je ovaj novi sistem mnogo boqi od sta-
rog, da }e wime biti poboq{an priliv novca u
buxet, da }e crno trì{te biti ugu{eno, itd.
Ipak, predvi|ene su i kazne za one koji izbe-
gavaju obaveze. Kako mogu da izbegavaju obave-
ze kad je sistem tako savr{en!?
Molim Ministarstvo finansija samo jedno:
Odredite odmah nekoliko poreskih obve-
znika i po~nite sa wima eksperimentalnu
primenu novog sistema. Do kraja godine osta-
lo je jo{ pet meseci. Eksperiment bi mogao
trajati barem tri meseca. To bi moglo mnogo
pomo}i da se izbegnu kasnija brojna tuma~e-
wa koja postanu obimnija od samog Zakona. U
timu koji }e da prati odvijawe eksperimen-
ta obavezno treba da se nalaze ekonomisti
i to: kwigovo|e, poreznici i programeri.
Mr Slavomir Dedi}, Sombor
SRAMOTA ILI GREHOTA
U dnevnom listu Kurir od 24/25. jula 2004.
godine na strani 2. pod naslovom Sramota pi-
{e o izjavi gospodina @arka Raki}a, oca Mi-
lice Raki}, koji izjavquje da je ogor~en na go-
spodina Vuka Dra{kovi}a. U daqem tekstu go-
spodin Raki} kaè da bi gospodinu Dra{kovi-
}u sva{ta rekao.
Odmah da se razumemo, za pogibiju deteta je
ru`no bilo {ta re}i osim re~i utehe i veli-
ki àl zbog te porodi~ne nesre}e. Jo{ ve}i je
maj~in bol, jer ga je majka nosila u stomaku de-
vet meseci i rodila ga. To govorim kao zdrav-
stveni radnik i humanista. Ono {to mene boli
je na~in kako se èli da se za te doga|aje okri-
ve drugi, a naj~e{}e gospodin Vuk Dra{kovi},
koji nikakve veze sa tim nema.
Nisam ~uo ili pro~itao da je gospodin Ra-
ki} ikada otpuìo onoga ko je stvarni uzro~nik
svog zla, kao i zla koje je zadesilo celu zemqu
Srbiju, pa i mene i moju porodicu, a naravno i
malu Milicu, koja je ni kriva ni du`na strada-
la. Taj je uzro~nik, po{tovani gospodine Raki-
}u, Slobodan Milo{evi} i wegova kamarila.
Tako|e mi je ào {to se okrivquje gospodin
Dra{kovi}, koji je bio upravo najve}a `rtva Mi-
lo{evi}evog suludog reìma. Svaki civilizo-
van ~ovek moè samo da àli za svim nastra-
dalima, i tu nema dileme. Razumem sve mu~eni-
ke i unesre}ene, ali treba da se okrenemo bu-
du}nosti u kojoj vi{e niko nikada ne}e stra-
dati zbog totalitaristi~ke politike bilo ko-
ga. Naravno, s druge strane, nikako ne smemo da
zaboravimo sve nastradale i uvek moramo da
odajemo du`no po{tovawe prema wima i wiho-
vim bli`wima. Ne smemo, me|utim, praviti jo{
ve}i greh i optuìvati nekoga ko nije ni luk
jeo, ni luk mirisao.
Mi u medicini nikada ne le~imo bolest,
uslovno re~eno, ve} delujemo na uzro~nika bo-
lesti, jer preventiva je najboqi lek. Da smo
bili slo`ni u vreme Milo{evi}evog reìma i
torture sigurno bismo smawili broj `rtava.
@ao mi je {to su mnogi sedeli kod ku}e u to
vreme i osu|ivali opoziciju (~itaj: Vuka Dra-
{kovi}a). Taj na{ biv{i predsednik (dale-
ko mu lepa ku}a) je zloupotrebio tu na{u neslo-
gu i svojim nedelima pozivao ceo svet da nas
napadne.
Ne smemo za bilo {ta kriviti gospodina
Dra{kovi}a, jer on naprosto ni za {ta nije
kriv. Ne dajmo da on i ostali qudi koje je re-
ìm Milo{evi}a satanizovao jo{ jednom bu-
du optuèni bez potrebe. Setimo se samo po-
vike na Vuka za vreme Milo{evi}a preko na-
cionalne televizije. Setimo se samo [tule,
Gruba~a, Milentijevi}ke i mnogih drugih koji
su bez trunke morala i qudskosti pri~ali jo{
od 1990. godine sva{ta o gospodinu Dra{kovi-
}u. Ne}emo vaqda re}i da je gospodin Dra{ko-
vi} kriv i za ubistvo Ivana Stamboli}a, i za
zlo~in ~etvorostrukog ubistva na Ibarskoj ma-
gistrali, i za ubistvo Slavka ]uruvije i tako
daqe. Ja li~no àlim za svakim izgubqenim
ìvotom, i dok ovo pi{em pazim da bilo kome
ne nanesem bol, ali mi ne pada na pamet da za
sve optuùjem ~oveka koji je bio najve}a `rtva.
Na kraju, ne smemo zaboraviti ni RTS (Abar-
darevu ulicu) i ko je sve svoju decu sklonio, a
prizivao bombardovawe tu|e dece. Ne smemo
zaboraviti da je u zgradi RTS-a stradalo 16
apsolutno nevinih, uglavnom mladih qudi. Je-
dnako àlim sve wih. Ali ne moèmo dozvoli-
ti da ve~ito ratujemo sa celim svetom i poi-
gravamo se ìvima.
Radi{a Konatarevi}, Bole~
POSLEDWI POZDRAV
STEKI] MIRJANI STELI
Od saboraca sa kojima je od prvih dana
osnivawa Srpskog pokreta obnove svim
srcem teìla sre}nijoj budu}nosti, ko-
ju nije do~ekala.
OO SPO SAVSKI VENAC
POSLEDWI POZDRAV
ZDRAVKU IVKOVI]U
Bio je jedan od osniva~a SPO na Vo`-
dovcu. Lik velikog borca, ~oveka od
re~i, iznad svega po{tenog, uvek }emo
s po{tovawem spomiwati i rado ga se
se}ati.
OO SPO VO@DOVAC
SE]AMO SE
Na Vidovdan se navr{ila godi{wica
od sahrane istaknutog ~lana, predsed-
nika Mesnog odbora SPO Lipni~kog
[ora
SLAVKA MATI]A COLETA
U znak se}awa i po{tovawa, MO SPO u
Lipni~kom [oru nosi wegovo ime.
OO SPO LOZNICA
Miladinovi} Dimitrije Dika, hotelijer,
Komski korpus, bio aktivan u Pokretu u Bera-
nama, ubijen u Sloveniji 1945.
Milaji} N. Mira{, pravnik, poru~nik, Kom-
ski korpus, sudovi u Crnoj Gori, kom. Re~inske
~ete Kola{insko-re~inskog bataqona, koman-
dant Kola{insko-re~inskog bataqona, rodom
iz Drpa, komandant Druge kola{inske brigade,
~lan Prvog ve}a Vojnog suda u Kola{inu, ko-
mandant Kola{inskog sreza, nestao u odstupni-
ci 1945.
Milatovi} M. Borivoje, poru~nik, Korpus
Gorske garde, na~elnik sudstva u Gardi
Milatovi} Du{an, kapetan, Ostro{ki kor-
pus, na slu`bi u Bjelopavli}koj brigadi
Mila~i} Blaò, sudija, Zetski korpus, sa-
vetnik u {tabu Ku~ko-bratono{ke brigade
Mila~i} G. Du{an, rez. poru~nik, Zetski
korpus, kom. Prve ~ete Bratono{kog bat. Ku~ko-
bratono{ke brigade, komandant Bratono{kog
bat. Ku~ko-bratono{ke brigade
Mila~i} J. Nasto, poru~nik, Zetski korpus,
kom. Prve ~ete Bratono{kog bat. Ku~ko-brato-
no{ke brigade
Mila~i} Ra{ko, sve{tenik, Krajinski kor-
pus, verski referent Zvi{ke brigade
Mileti} Adam, podnarednik, Prvi {uma-
dijski korpus, jedan od 32 podoficira u Dra-
ìnoj pratwi u Crnoj Gori, streqan u Kragu-
jevcu 1945.
Mileti} Krsto, poru~nik, Ozrenski korpus,
koman. Kladawskog bataq. Kladawske brigade
Mileti} Nasto, Crna Gora 44, vodio poseb-
nu grupu u Andrijevi~kom kraju 1944.
Mileti} Mom~ilo, kapetan, Komanda Slo-
venije, radio u Qubqani 1944.
Mileti} Petar, Kom. Ist. BiH 42, koman-
dant bataqona u okolini Fo~e 42.
Mileti} B. Radomir, pe{. poru~nik, Kom-
ski korpus, na slu`bi u Prvoj Andrijevi~koj
brigadi
Mileti} êda 3eka, Drugi mile{evski
korpus, na slu`bi u korpusu
Miliki} T. Du{an, narednik, Komski kor-
pus, na slu`bi u Drugoj ~eti Qevorije~kog ba-
taqona
Miliki} S. Milan, poru~nik, Komski kor-
pus, na slu`bi u Drugoj ~eti Qevorije~kog ba-
taqona
Miliki} B. Novak, kapetan, Limsko-sanx.
odredi, Qevore~ki bataqon, Komski korpus,
komandant Tre}eg bataqona za srez Andri-
jevica, komandir Druge ~ete Qevorije~kog ba-
taqona decembra 1941, komandant Prve andri-
jevi~ke brigade
Milinovi} Branko, kapetan korvete, Boko-
kotorski korpus, na slu`bi u korpusu
Mili} N. Bogdan, kapetan 1. klase, Zetski
korpus, kom. 3 ~ete Gorwoku~kog bat. Ku~ko-
bratono{ke brigade
Mili} Radoje, sudski pukovnik, Reorgani-
zacija 1944, komandant Katunske brigade
Mili} B. Sreten, narednik, Zetski korpus,
pom. komandira Kràwske ~ete Gorwoku~kog
bataqona
Mili}evi} Mileta, art. potpukovnik, Lim-
ski odredi, bio aktivan u Pokretu, iz Gwilog
Potoka (Andrijevica), umro od tifusa 1945. kod
Dervente
Mili}ovi} Mihajlo, narednik, Piperski
bataqon, vodnik Drugog voda Druge ~ete
Milovanovi} Milovan, sudija, sudovi u Cr-
noj Gori, ~lan Drugog ve}a Ratnog vojnog suda u
Kola{inu
Milovanovi} Radosav, pe{. poru~nik, Lim-
ski odredi 42, komandir Beranske ~ete Mana-
stirskog odreda
Milovi} Andrija, Nik{i}ki korpus, pred-
sednik op{tine Grahovo i Vilusi, poginuo 18.
oktobra 1944. kod Grahova
Milovi} Vlado, narednik, Nik{i}ki kor-
pus, komandir ~ete iz Grahova
Milovi} Dragutin, Omlad. konf. [ahovi-
}i 42, delegat za Andrijevi~ki srez
Milovi} Marko, sudija, advokat, sudovi u
Crnoj Gori, predsednik Prvog ve}a vojnog suda
u Kola{inu, umro od tifusa 24. februara 1944.
Milovi} Milutin, poru~nik, Cerski kor-
pus, komandir kowi~kog eskadrona Cerskog od-
reda 1941.
Milovi} Nikola, kapetan, Nik{i}ki kor-
pus, na~elnik {taba Vu~edolske brigade
Milojevi} Vladimir Vlada, poru~nik,
Trebiwski korpus, komandant Trebiwske bri-
gade
Milo{evi} J. Blagota, podnarednik, Kom-
ski korpus, komandir prate}e ~ete Qevorije~-
kog bataqona, posle rata robijao
Milo{evi} J. Bogi}, profesor, Komski
korpus, komandant zatvora u Kola{inu, iz Li-
jeve Rijeke, streqan na Koniku kod Podgori-
ce 1946.
Milo{evi} L. Boò, vojni ~inovnik 3. kl,
kapetan, pilot, Komski korpus, na slu`bi u
Prvoj ~eti Qevorije~kog bataqona, komandir
~ete, stradao u odstupnici
Milo{evi} V. Branko, podnarednik, Kom-
ski korpus, na slu`bi u Prvoj ~eti Qevore~-
kog bataqona
Milo{evi} P. Velimir, vodnik 2. klase,
Komski korpus, na slu`bi u Prvoj ~eti Qevo-
re~kog bataqona
Milo{evi} R. Veqko, rez. art. podnared-
nik, Komski korpus, na slu`bi u 6. ~eti Qevo-
re~kog bat. 1. Andijevi~ke brigade, stradao u
Sloveniji 1945.
Milo{evi} B. Vladimir, kaplar, Komski
korpus, istaknuti organizator pokreta u me-
stu Osreci, sreqan 1945. u Beranama
Milo{evi} P. Veqko, poru~nik, pilot, Kom-
ski korpus, aktivan od 41.
Milo{evi} Dimitrije, narednik, vodnik,
Nik{i}ki korpus, komandir 3. ~ete Pje{iva~-
kog bataqona Nik{i}ke brigade
Milo{evi} @. Zdravko, major, Varvarin-
ski korpus, komandant korpusa, komandant Tem-
ni}ke brigade
Milo{evi} V. Jovo, kapetan, Komski kor-
pus, aktivan od 41.
Milo{evi} V. Qubo, narednik, Komski kor-
pus, na slu`bi u Prvoj ~eti Qevore~kog bata-
qona
Milo{evi} Petar, Qevore~ki bataqon, ko-
mandant Prve ~ete decembra 1941.
Milo{evi} V. Radivoje, rez. kapetan, Kom-
ski korpus, na slu`bi u Prvoj ~eti Qevore~-
kog bataqona
Milo{evi} S. Radisav, sreski na~elnik,
Komski korpus, bio sreski na~elnik u Ceti-
wu, nestao u odstupnici 1945.
Milo{evi} J. Marjan, podnarednik, Komski
korpus, na slu`bi u Prvoj ~eti Qevore~kog ba-
taqona
Milo{evi} D. Mijajlo, pe{. kapetan 2. kl.,
Komski korpus, aktivan od 41.
Milo{evi} Milija, kapetan, Komski kor-
pus, kom. [titarske ~ete Poqskog bat. Kola-
{inske brigade, a|utant komandanta Poqskog
bataqona
Milo{evi} D. Milo, Komski korpus, inten-
dant ~ete
Milo{evi} I. Milovan, oficir, Crna Go-
ra, vojni sudija, rodom iz Lijeve Rijeke, stra-
dao u Sloveniji
Milo{evi} S. Milo{, kapetan 1. klase,
Komski korpus, na slu`bi u korpusu, nestao u
odstupnici 1945.
Milo{evi} V. Nikola, sve{tenik, Komski
korpus, na slu`bi u Prvoj ~eti Qevore~kog ba-
taqona, vojni sve{tenik i blagajnik kod \or-
|a La{i}a
Milo{evi} M. Nikola, Komski korpus, sta-
re{ina u Qevore~. bat. Nestao u odstupnici
Milo{evi} M. Petar, poru~nik, Qevore~ki
bataqon 1941, Komski korpus, komandir Prve
~ete Qevore~kog bataqona, komandant Qevo-
re~kog bataqona, poginuo u bombardovawu Pod-
gorice
D DO OK KU UM ME EN NT T I I ( ( 1 15 5) )
JVuO U CRNOJ GORI
Branislav Jefti} je dvadeset godina istraìvao ko su bili
u~esnici ravnogorskog pokreta, iz ~ega je proiza{la obimna
dokumentacija, reklo bi se svojevrstan spomenar sa ta~nim
li~nim podacima ~etnika u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Her-
cegovini, Hrvatskoj i Sloveniji. Iz te obimne dokumenta-
cije Srpska re~ u ovom broju objavquje spisak pripadnika
Jugoslovenske vojske u otaxbini u Crnoj Gori.
Milo{evi} V. Radivoje, pe{ kapetan 1. kl.,
Komski korpus, penzioner, bio u organizaciji
u Andrijevi~kom srezu
Mimovi} M. Sekule, pe{. poru~nik, Komski
korpus, na slu`bi u Drugom bataqonu Prve An-
drijevi~ke brigade
Mini} Vu~eta, Komski korpus, {ef obave-
{tajne slu`be u Kola{inu
Mini} I. Qubomir, kapetan, sudija, Dur-
mitorski korpus, Komski korpus, sudovi u Cr-
noj Gori, pomo}nik komandanta korpusa, kom.
Kola{insko-re~inskog bataqona 2. Kola{in-
ske brigade, komandant Prve i Druge Kola{in-
ske brigade, sudija ~etni~kog suda u Kola{inu
(samo u januaru 1942), nestao u odstupnici 1945.
Mini} Marko, pe{adijski poru~nik, Kom-
ski korpus, na slu`bi u Kola{insko-re~inskom
bataqonu
Mini} R. Mijailo, narednik, Komski korpus,
kom. Veqedubo~ke ~ete Rova~kog bat. 1. Kola-
{inske brigade, posle rata robijao
Mini} J. Milinko, u~iteq, poru~nik, kape-
tan, Crna Gora 1941, Komski korpus, komandir
Lipovske nacionalne ~ete 6.12.1941, komandir
~ete Lipovskog bataqona 2. kola{inske bri-
gade, a|utant Lipovskog bataqona 2. kola{in-
ske brigade, nestao u odstupnici
Mini} M. Rado{, narednik, Komski kor-
pus, na slu`bi u korpusu, streqan u Podgori-
ci 1946.
Miranovi} Petar, kapetan 1. klase, Qe{ko-
poqski bataqon, komandant bataqona
Miri} Qubo, kapetan, komanda Crne Gore,
bio u {tabu kod Pavla \uri{i}a po~etkom
1943.
Miri} Milenko, poru~nik, komanda Crne
Gore, bio u {tabu kod Pavla \uri{i}a po~et-
kom 1943.
Mirkovi} Borislav Lune, potporu~nik,
Drugi mile{evski korpus, a|utant komandan-
ta korpusa, poginuo 4. jula 1944. kod Nove Va-
ro{i
Mirkovi} Mija, Drugi mile{evski korpus,
na slu`bi u korpusu
Mirkovi} Petar, narednik, Drugi ravnogor-
ski korpus, komandant êtvrtog bataqona Dru-
ge ì~ke brigade
Mirovi} Vasilije, major, Crmni~ko-primor-
ski korpus, komandant korpusa
Mirovi} Milan, vazduhop. poru~nik, Kom-
ski korpus, a|utant komandanta Kola{inske
brigade
Mirovi} Milovan, vazd. poru~nik, koman-
da Crne Gore, Komski korpus, bio u {tabu kod
Pavla \uri{i}a po~etkom 1943, na slu`bi u
Lipovskom bataqonu
Mirovi} Mirko, poru~nik, Komanda Crne
Gore, odveden u logor
Mirovi} V. Nedeqko, kapetan, komanda Cr-
ne Gore, Komski korpus, bio u {tabu Pavla \u-
ri{i}a po~etkom 1943, kom. êtvrtog bataqo-
na i zamenik kom. Kola{inske brigade, koman-
dant Lipovskog bataqona Druge kola{inske
brigade
Mirovi} V. Radomir, oficir, Komski kor-
pus, na slu`bi u korpusu
Mitrovi} Vuko, Crna Gora, propagandni od-
sek Glavnog Akcaionog odbora
Mitrovi} Marko, kapetan, Komski korpus,
aktivan od 41.
Mitrovi} Milivoje, kapetan, Crmni~ko-
primorski korpus, Bokokotorski korpus, ko-
mandant Budve, komandant Druge (Primorske)
brigade, komandant Druge brigade, ubijen sa
Pavlom u Jasenovcu
Mitrovi} L. Mitar, novinar, Nac. komitet
Crne Gore JURAO 701, sekretar Nacionalnog
komiteta Crne Gore, ~lan Centralnog nacio-
nalnog odbora JURAO 701
Mi}ovi} Vulo, narednik, Limski odredi
43, komandir êtvrte ~ete 2. bataqona Omla-
dinske brigade
Mi}ovi} Josif, u~iteq, Nik{i}ki korpus,
intendant Vu~edolske brigade
Mi}ovi} Nikola, kapetan, Nik{i}ki kor-
pus, na slu`bi u brigadnoj komori Vu~edolske
brigade
Mi}ovi} Petar, poru~nik, Limski odredi,
vodnik Bu~a~ke ~ete
Mi}ovi} Ranko, Prvi {umadijski korpus,
kurir Prve gruànske brigade
Mi}ovi} Stevan, kapetan, Nik{i}ki kor-
pus, zamenik komandanta Vu~edolske brigade,
komandant Vu~edolske brigade, posle rata
emigrirao u Ameriku
Mi}unovi} Blagota, kapetan 1. klase, Nik-
{i}ki korpus, komandant bataqona u Vu~edol-
skoj brigadi, streqan u Grahovu 19.11.1944.
Mi}unovi} Budimir, major, Srbija 45, bio
aktivan ravnogorac, stari ratnik iz pro{lih
ratova, ubijen u Beogradu 1945.
Mi}inovi} B. Vuko, podnarednik, Nik{i}-
ki korpus, na slu`bi u Vu~edolskoj brigadi,
ubijen 28. septembra 1943.
Mi}unovi} B. Mihailo, podnarednik, Nik-
{i}ki korpus, na slu`bi u Vu~edolskoj briga-
di, streqan 27. marta 1942.
Mihailovi} Veli{a, narednik, akcija u Bo-
sni 1943, na slu`bi u Prvom bataqonu (Pod-
gori~kom)
Mihailovi} Nikola, podnarednik, Zetski
korpus, koman. Bratono{ke ~ete Bratono{kog
bat. Ku~ko Bratono{ke brigade
Mi{kovi} Aleksandar, Komski korpus,
Kom. ~ete 2. andrijeva~kog bataqona 1. andri-
jeva~ke brigade
Mi{kovi} B. Radisav, vojni ~inovnik 2.
klase, Komski korpus, na slu`bi u Andrijeva-
~koj brigadi
Mi{ni} Bajo, Komski korpus, intendant
Poqskog bataqona 2. kola{inske brigade
Mi{ni} M. Jovo, poru~nik, Crna Gora 41,
ubijen od komunista 1941. u polasku na Ravnu
goru
Mi{ni} Stevo, Komski korpus, komandir ~e-
te op{tine Poqske, srez Kola{in
Mra~evi} L. A}im, ànd. narednik, Crna
Gora 41, Limski odredi, u~esnik ustanka u An-
drijevici, na slu`bi u \uli}skoj ~eti Prvog
andrijevi~kog bataqona
Mrvaqevi} Nikola, potporu~nik, Prvi ko-
sovski korpus, komandant [arplaninske bri-
gade
Mrdak J. Vuksan, pravnik, Omladin. konf.
[ahovi}i 42, aktivni u~esnik konferencije
(iz Bijelog Poqa)
Mrdovi} Milan, sudija, Nac. komitet Crne
Gore, Sudovi u Crnoj Gori, ~lan Nacionalnog
komiteta Crne Gore 1944, sudija Velikog suda
u Podgorici
Mr{uqa Ivan, Bokokotorski korpus, li~na
pratwa kom. 1. Bokokotorske brigade kapeta-
na Iveti}a
Mugo{a Krsto, podnarednik, Qe{kopoqski
bataqon, vodnik Prvog voda Prve ~ete
Mugo{a Milenko, potporu~nik, Qe{kopoq-
ski bataqon, komandir prate}e ~ete
Mugo{a Mitar, sudovi u Crnoj Gori, ~lan
Prekog vojnog suda
Mugo{a Mihajlo, potpukovnik, Zetski od-
red 42, komandant Zetskog lete}eg odreda 42.
Mugo{evi} Vasa, Drugi mile{evski korpus,
na slu`bi u korpusu
Mujovi} J. Vu~i}, narednik, Komski korpus,
na slu`bi u Tre}oj ~eti Qevore~kog bataqona
Mustur Branko, prof. sve{tenik, Nac. ko-
mitet Crne Gore, ~lan Nacionalnog komiteta
Crne Gore 1944.
Nedovi} Vuko{, Limski odredi, komandir
Lete}eg voda
Nedovi} Milija, Limski odredi 42, koman-
dir Prijelo{ke ~ete Brzavskog odreda
Nenadi} Vojislav Vojo, narodni poslanik,
Nacionalni odbori, Glavni nac. odbor Crne
Gore, predsednik Nacionalnog odbora Pqev-
qa, ~lan Glavnog Nac. odbora za Pqevqa
Nenezi} Slobodan, poru~nik, Bokotorski
korpus, komandant bataqona Prve brigade
Nikaqevi} I. Marko, Bokokotorski kor-
pus, komandir voda u Prvoj brigadi
Nikezi} [}epan, narednik, Zetski korpus,
pom. kom. Orahova~ke ~ete Ku~ko-bratono{kog
bataqona
Nikovi} Boò, ànd. narednik, Bokotor-
ski korpus, komandir stanice u Tivtu
Nikovi} Du{an, kapetan, Bokokotorski
korpus, komandir àndarmerijske ~ete u Tiv-
tu, rodom iz Risna
Nikoli} Borivoje, vodnik 1. klase, koman-
da Nik{i}, na slu`bi u komandi mesta
Nikoli} Mihajlo, narednik, Piperski ba-
taqon, komandir Tre}e ~ete
(Nastavi}e se)
Zbog velikog interesovawa ~italaca
a radi pomo}i autoru u prikupqawu po-
dataka objavqujemo wegov telefon:
Branko Jevti},
Tel. mob. 069/066370
[AHOVSKI
VIJENAC
O
davno nije objavqena takva kwiga: [a-
hovski vijenac, autor Maksim Lutovac,
{ahista iz Bara (prvak Crne Gore 1963. godi-
ne), javni radnik i kulturni poslenik, direk-
tor Barske gimnazije, osniva~ kulturne mani-
festacije Barski qetopis. Evo {ta o kwi-
zi [ahovski vijenac kaè velemajstor Sve-
tozar Gligori}: Divim se ovom delu, koje je
zahtevalo decenije upornosti i rada, i koje
ne bi bilo mogu}e bez potpune predanosti
autora, Maksima Lutovca... [ahovski vije-
nac }e biti neka vrsta {ahovske biblije
ovog prostora.
BUAZIS Q. @IVKOVI]
IZ [AHOVSKOG VIJENCA
1... d4!, 2. Sd4, ed!, 3. Lf4, Dc5, 4. fe, dc,
5. ef, Tf7, 6. Db3, Tf8, 7. Tf1, Ld4, 8. h4, c2,
9. Df3, Lf2. Beli predaje (0:1)
SLOBODNE NOVINE
IZDAWE SLOBODNIH NOVINARA
DIREKTOR:
Danica Dra{kovi}
GLAVNI I ODGOVORNI
UREDNIK:
Bogoqub Pej~i}
UREDNIK:
Stevo Bati}
STALNI SARADNICI:
Aleksandar ôtri}, Blagica Kosti},
\or|o Vukoje (foto), Ivona @ivkovi}
Qiqana [op, Milena Popovi},
Mirjana Kalini}, Miodrag Krsti},
Vladimir Jovi}evi} Jov
PRIPREMA ZA [TAMPU:
Velimir Brankovi}
SEKRETARIJAT REDAKCIJE:
Dragica Bugarski,
Nada Bo{kovi}
ADRESA REDAKCIJE:
Vuka Karaxi}a br. 8/I, 11000 Beograd
Tel. 011/ 620891, 628242, 620968
KOMERCIJALNA I IZDAVA^KA
DELATNOST:
Brankova 13-15, 11000 Beograd,
Tel. 011/ 625937, 624598
NOVI @IRO-RAÛN:
Srpska re~
205-9963-75
Komercijalna banka AD
RUKOPISI I FOTOGRAFIJE
SE NE VRA]AJU
[TAMPA:
Politika A.D., Beograd
PRETPLATA
Pretplatu na Srpsku re~ moète
izvr{iti uplatom na ìro-ra~un
205-9963-75, Komercijalna banka AD
sa naznakom za pretplatu i to za
3 meseca (6 brojeva) 360 dinara
6 meseci (12 brojeva) 720 dinara,
za inostranstvo
3 meseca (6 brojeva) 30 EURA
6 meseci (12 brojeva) 60 EURA
YU ISSN 0354-2963
SRPSKA RE^ NA INTERNETU
www. srpska- rec. co. yu
E- mai l : rec@EUnet . yu
srprec@net scape. net
S
S
R
R
P
P
S
S
K
K
A
A
R
R
E
E
^
^
SRPSKA
RE^ I
[AH
Ure|uje: VLADIMIR
JOVI]EVI] JOV
R RE E[ [E EW WE E P PR RO OB BL LE EM MA A
B BR RO OJ J 2 21 11 1: : 1 1. . T T c c3 3! !
( ( ` `r rt t v va a t t o op pa a) )
MAT U TRI POTEZA
PROBLEM BROJ 212
Milan R. Vuk~evi}
[ahovski vijenac
Ako bi zakonom zabranili {ah,
postao bih krijum~ar.
Taq
[ahovska tabla je cvet.
Qubojevi}
Lepota {aha, to je logika misli.
Bron{tajn
[ah je neuporediv,
to je kraqevsko carska igra.
Napoleon
[ah nije ni{ta drugo nego
kristalno ~ista matematika
u dramskoj formi.
Svenonils
[ [A AH HO OV VS SK KI I
V VI IJ JE EN NA AC C M MI IS SL LI I

Број 351

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Број 351

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

w

You might also like