Komisija Vlade Republike Srpske I Njen Izvestaj 2004

KOMISIJA VLADE REPUBLIKE SRPSKE
I WEN IZVE[TAJ 2004. GODINE

Kobne posledice politi~ke neodgovornosti
NGO Srebrenica Historical Project, The Netherlands
SREBRENICA: THE 2004 REPORT
OF THE COMMISSION
OF THE REPUBLIC
OF SRPSKA GOVERNMENT
Be l g r a d e
2 0 1 1
Fond Istorijski projekat Srebrenica, Holandija
KOMISIJA VLADE REPUBLIKE
SRPSKE I WEN IZVE[TAJ
2004. GODINE
Kobne posledice politi~ke
neodgovornosti
B e o g r a d
2 0 1 1
Odgovorni urednik
Stefan Karganovi}
Editor-in-chief
Stephen Karganovi}
SREBRENICA: SREBRENICA: THE 2004 REPORT OF THE COMMISSION OF THE REPUBLIC OF
SRPSKA GOVERNMENT. Copyright 2010 by Srebrenica Historical Project. All rights reserved. No part of
this publication may be reproduced, stored in a retrieval system, or transmitted in any form or by any means,
digital, electronic, mechanical, photocopying, recording, or otherwise, or conveyed via the Internet or a Web site
without prior written permission of the publisher, except in the case of brief quotations embodied in critical articles
and reviews.
Inquiries should be addressed to:
Srebrenica Historical Project
srebrenica.historical.project@gmail.com
SREBRENICA: KOMISIJA VLADE REPUBLIKE SRPSKE I WEN IZVE[TAJ 2004.
GODINE. Kobne posledice politi~ke neodgovornosti. Copyright 2011 by Srebrenica Historical
Project. Sva prava zadràna. Nijedan deo ove publikacije se ne sme reprodukovati, pohrawivati u
bilo kakvoj bazi podataka, ili prenositi na bilo kakav na~in, digitalno, elektronski, mehani~ki,
fotokopirawem, snimawem, ili na nekim drugim sredstvom, niti se sme slati preko interneta ili
prikazivati na internet sajtu bez prethodne pismene dozvole izdava~a, sa izuzetkom kratkih navoda u
okviru kriti~kih ~lanaka ili prikaza.
Za dozvolu kontaktirati:
Istorijski projekat Srebrenica
srebrenica.historical.project@gmail.com
SADR@AJ
Izdava~ev predgovor - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 7
Izve{taj komisije Vlade Republike Srpske o Srebrenici kakav bi
trebalo da bude - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 11
Doga|aji u i oko Srebrenice od 10. do 19. jula 1995. - - - - - - - - - - - 15
Prilog: Izvorna verzija izve{taja Vlade Republike Srpske 2004. godine
Doga|aji u i oko Srebrenice od 10. do 19. jula 1995 - - - - - - - - 42
Reakcije na Izve{taj o Srebrenici komisije Vlade Republike Srpske - - - - 87
IZDAVAÊV PREDGOVOR
Kada je Srebrenica u pitawu, proces neodgovornog samooptuìvawa i
priznavawa nametnute krivice na osnovu nedovoqno shva}enih i nepro-
verenih optu`bi ne svodi se samo na nedavno usvajawe Deklaracije o Sre-
brenici u skup{tini Srbije u martu 2010. godine. On ide unazad bar do
2004. godine kada je tada{wa Vlada Republike Srpske usvojila krajwe kon-
troverzan izve{taj svoje Komisije za istraìvawe doga|aja u i oko Sre-
brenice od 10. do 19. jula 1995.
Kada je Vlada Republike Srpske 2003. godine formirala komisiju
koja }e se baviti ovim pitawem i podneti zvani~an izve{taj o svojim na-
lazima to je bilo pod pritiskom, ili mo`da boqe re}i po nare|ewu, ta-
da{weg Visokog predstavnika u BiH, Xeremi E{dauna. Kako god mi oce-
nili kona~ni rezultat i politi~ke posledice rada te komisije, nema sumwe
da je wen zadatak bio projektovan tako da Republiku Srpsku i wene usta-
nove veè za najnepovoqnije tuma~ewe srebreni~kih doga|aja u julu 1995.
da bi je u najve}oj mogu}oj meri diskreditovao.
Prvi deo izve{taja komisije, koji se odnosio na prikaz doga|aja u i
oko Srebrenice u navedenom periodu, bio je objavqen u junu 2004. godine;
Vlada ga je usvojila a tada{wi Predsednik Republike Srpske ga je pot-
pisao. Taj izve{taj nigde nije bio objavqen na na~in koji bi ga u~inio
lako dostupnim ve}ini gra|ana i istraìva~a. Ne bi bilo preterano re}i
da je uskoro po usvajawu bio gurnut pod tepih, kao da su se wegovi kreatori
i kumovi iz tada{wih politi~kih struktura Republike Srpske bojali da
je dokumenat koji prihvataju i potpisuju suprotan ìvotnim interesima
dràve i gra|ana kojima su se zakleli da sluè.
Nesigurnost autora i politi~kih pokroviteqa izve{taja od 2004. go-
dine u svoje delo uskoro se pokazala sasvim razumqivom kao i razlog za{to
su ga gotovo konspirativno sklonili. Protivnici Republike Srpske i za-
govara~i teze o genocidu 8,000 Bo{waka u Srebrenici u izve{taju su pro-
na{li izvanredan oslonac za svoje la`ne tvrdwe. îwenica da su najvi{i
organi Republike Srpske takav dokumenat usvojili posluìla im je kao
naizgled nepobitan dokaz da RS te optu`be priznaje i da se na srebreni~ko
pitawe najzad moè staviti ta~ka, i to ne samo pozivaju}i se na presude iz
Haga ve} i na temequ javnog priznawa, prihvatawa krivice i izviwewa
najvi{eg funkcionera Republike Srpske. Tim aktom tada{we vlasti
stavile su Republiku Srpsku na optuèni~ku klupu i na stub srama sa
kojih je ona tek u posledwe vreme si{la pod svojim neustra{ivim i
bezkompromisnim novim rukovodstvom.
Kao {to u Uvodu obja{wavamo, izve{taj komisije od 2004. godine je
za Republiku Srpsku katastrofalan, a wegovo usvajawe na najvi{em nivou,
za one koji su ga odobrili, predstavqa ~in neoprostive politi~ke neod-
govornosti zato {to su na taj na~in najgnusnije la`ne optu`be zvani~no
potvrdili. Umesto da Republika Srpska insistira na objektivnom i po-
{tenom prikazivawu doga|aja {to je u svakoj situaciji jedino ispravan
pristup weni najvi{i organi, mo`da prepla{eni od mogu}nosti da }e ih
u slu~aju neposlu{nosti razjareni E{daun smeniti sa poloàja, oportu-
nisti~ki su se priklonili varijanti koja je naj{tetnija po dràvu i po
narod koje su se zakleli da brane.
ûvaju}i po svaku cenu svoje foteqe oni su bez dokaza i bez oprav-
danog razloga prokockali ugled dràve kojoj su bili na ~elu i kompro-
mitovali ~ast naroda koji im je poklonio poverewe. Wihova du`nost je
bila, bez obzira {ta je komisija napisala pod E{daunovim pritiskom, da
odbiju da u ime Republike Srpske potpi{u ono {to nije istina.
Na{a nevladina organizacija, Istorijski projekat Srebrenica,
imala je izme|u ostalog i nezahvalan zadatak sanirawa {tetnih posledica
neodgovornih postupaka poput usvajawa Izve{taja komisije za Srebrenicu
od 2004. godine. Strpqivim i stru~nim radom mi smo to postigli. Za raz-
liku od komisije, koja je biraju}i liniju najmaweg otpora jednostavno pre-
pisala ~iweni~no neutemeqeni prikaz srebreni~kih doga|aja iz presude
generalu Krsti}u, mi smo ne {tede}i trud i{li pravo u sr` stvari pa smo
temeqno analizirali i klasifikovali jedini materijalni dokaz srebre-
ni~kog narativa: svaki od 3,568 autopsijskih izve{taja Ha{kog tribunala.
Rezultat na{eg temeqnog ispitivawa te kqu~ne dokumentacije je vi{e-
slojna slika koja pokazuje, pre svega, da se radi o oko 1,920 tela u svim
masovnim grobnicama koje su u potrazi za `rtvama pogubqewa pretraìli
forenzi~ki stru~waci MKTBJ, dakle ni blizu 8,000.
1
Zatim, {to je apso-
lutno fatalno za standardnu srebreni~ku pri~u, pokazali smo da po obraz-
cu rawavawa u tim grobnicama se nalazi 627 lica koja su poginula od
{rapnela, mina i drugih uzroka koji ukazuju na borbena dejstva a iskqu~uju
streqawe, dok su u 411 slu~ajeva sami stru~waci Tribunala napisali da
nisu mogli da utvrde uzrok smrti. To mogu}nost streqawa ostavqa otvo-
renom za nekoliko stotina lica, mada je mogu}e i da su neki slu~ajevi sa
obrazcem rawavawa od metka mogli da poginu u borbi. Posle na{e sve-
strane analize materijalnih dokaza zvani~na srebreni~ka pri~a o 8,000
streqanih zarobqenika postala je neodrìva. Zato nije ~udo {to smo po-
stali meta zle voqe svih koji su se svojevremeno kompromitovali olakim
usvajawem nametnute propagandne pri~e o Srebrenici i {to su oni sada
krajwe neraspoloèni prema na{em radu i dostignu}ima.
2
8
1
Razlika izme|u 3,568 autopsijskih izve{taja i skoro za polovinu mawe tela je {to
svaki izve{taj MKTBJ ne predstavqa po jedno telo. U 44,4% tih izve{taja radi se samo o
fragmentima tela iz kojih je nemogu}e izvu}i forenzi~ki zna~ajan zakqu~ak bilo kakve
vrste a u 92,4% od tih fragmentarnih izve{taja stru~waci Tribunala su izjavili da ne mogu
da utvrde uzrok smrti, {to je kqu~na kategorija u svakom krivi~nom postupku.
2
Tekst na{e monografije Srebrenica: dekonstrukcija jednog virtuelnog genocida, gde
su ovi i mnogi drugi podaci izloèni moè se na}i na slede}im linkovima: prvi deo,
Druga kqu~na ~iwenica koju smo mi ustanovili odnosi se na proboj
me{ovite kolone 28. Divizije iz Srebrenice prema Tuzli koji je otpo~eo u
no}i 11/12 juli 1995. îwenice u vezi sa tom kolonom, koja se procewuje na
12,000 do 15,000 lica, od kojih su oko tre}ina bili naoruàni pripadnici
ABiH, bri`qivo se zanemaruju i gotovo skrivaju zato {to je ta kolona u
borbenim dejstvima sa VRS pretrpela ogromne, ali po me|unarodnom pravu
potpuno legitimne, qudske gubitke koji su znatno ve}i od dokazivih `r-
tava streqawa. Mi smo mesta gde su se odvijale borbe sa kolonom i procene
wenih gubitaka opse`no dokumentovali navode}i vi{e desetina izjava o~e-
vidaca iz kolone koji su uspeli da se probiju do Tuzle i koje su oni nak-
nadno dali tamo{wim vlastima. Protagonistima la`ne srebreni~ke pri~e
tako|e ne odgovara ni pomiwawe kolone kao posebnog i masovnog uzroka
smrti na bo{wa~koj strani u danima posle 11. jula 1995, mada je to ~i-
wenica koju pored izjava neposrednih svedoka i forenzi~ki dokazi nepo-
bitno potvr|uju. Ono {to wima najvi{e odgovara je da se pitawe kolone i
wenog pravnog statusa pre}uti, ali da se posmrtni ostaci wenih pogi-
nulih pripadnika la`no koriste i prikaù kao `rtve streqawa ratnih
zarobqenika, odn. genocida. Na taj na~in oni se pribliàvaju propa-
gandnoj cifri od 8,000 navodno streqanih, koja ni posle petnaest godina
nema upori{te u empiri~koj stvarnosti i na ~emu insistiraju uprkos fak-
tima, {to predstavqa klasi~an primer magi~nog realizma iz {kole ma-
{tovitog ju`noameri~kog pisca Gabrijela Garsije Markesa.
9
http://www.novinar.de/wp-content/uploads/2010/06/dekonstrukcija-jednog-virtuelnog-genocida_1.pdf;
drugi deo, http://www.novinar.de/wp-content/uploads/2010/06/dekonstrukcija-jednog-virtuelnog
-genocida_2.pdf; tre}i deo (grafikoni), http://www.novinar.de/wp-content/uploads/2010/06/
grafikoni-rezultata-istrazivanja-masovnih-grobnica.pdf
IZVE[TAJ KOMISIJE VLADE REPUBLIKE SRPSKE
O SREBRENICI KAKAV BI TREBALO DA BUDE
Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Xeremi E{daun naredio
je 2003. godine Vladi Republike Srpske da obrazuje komisiju koja }e sa~i-
niti izve{taj o doga|ajima u i oko Srebrenice u julu 1995. godine sa
posebnim osvrtom na nestala lica. To nare|ewe bilo je izazvano tu`bom
podnetom u ime 49 nestalih Muslimana ~ija je rodbina sasvim razum-
qivo èlela da ne{to sazna o wihovoj sudbini. Uski mandat komisije
bio je da prikupi podatke o tih 49 nestalih lica, kojima }e se uskoro
pridruìti i oko 1,800 drugih lica u ~ije ime su u me|uvremenu bile
podnete sli~ne tu`be. Od komisije se o~ekivalo (a to je u stvari bio wen
pravi, iako nedore~eni mandat) da obezbedi samoosu|uju}i opis srebre-
ni~kih doga|aja sastavqen tako da }e zadovoqiti notorno antisrpski ras-
poloènog visokog predstavnika.
Ovaj drugi deo mandata doìveo je neke izmene tokom rada komisije
~iji je prvobitan plan bio da paralelno sa prikupqawem podataka o ne-
stalim licima pruì i detaqniji prikaz geneze doga|aja za navedeni pe-
riod (1019. jul 1995).
1
Kada je ve} duboko za{la u upore|ivawe i ~i{}e-
we vi{estrukih spiskova nestalih osoba, komisija je zakqu~ila da su joj
nedostajali i osobqe i resursi da bi mogla uspe{no da istraì {ira
kontekstualna pitawa. Komisija se zato opredelila za preuzimawe unapred
upakovane verzije doga|aja u obliku istorijskog konteksta i ~iweni~kog
stawa sadrànih u presudi Tuìlac protiv Radislava Krsti}a iz Ha{kog
tribunala.
2
Jedan deo posla koji je komisija obavila pokazao se vrlo korisnim.
Komisija je uporedila spiskove prijavqenih nestalih osoba, koji su se
~esto preklapali, i o~istila ih je od duplih, a ponekad i troduplih prija-
va. Ona je smawila ukupan broj prijavqenih nestalih lica sa preko 12,000
(ukqu~uju}i duple i troduple prijave) na 7,108 nestalih koji su bili pri-
javqeni izme|u 10. i 19. jula 1995. To je po komisiji u odnosu na
nestala lica bilo statisti~ko stawe 2004. godine.
3
1
Komisija Vlade Republike Srpske za istraìvawe doga|aja u i oko Srebrenice od
10. do 19. jula 1995, jun 2004, str. 4.
2
Ibid., str. 5
3
Treba primetiti da u haosu koji je usledio nakon pada Srebrenice, mnoge agencije,
ukqu~uju}i Me|unarodni Crveni krst, jesu primale izve{taje o nestalim osobama. Te agen-
cije su u osnovi samo prikupqale podatke, ali one nisu imale zadatak da istraùju sudbinu
osoba koje su bile prijavqene kao nestale. Mnoge agencije su sastavqale paralelne spiskove
i isto ime se zato moglo na}i na vi{e takvih spiskova.
Me|utim, u drugom delu svoga posla komisija je potpuno krahirala.
To se odnosi na wen izbor gra|e za ~iweni~nu pozadinu doga|aja izme|u
10. i 19. jula 1995. Taj deo Izve{taja je kqu~an u odnosu na pitawe {ta se u
Srebrenici dogodilo i kakva je uloga i eventualna krivi~na odgovornost
Republike Srpske i wenih funkcionera u svemu tome. Sa obrazloèwem da
nije imala ni vremena ni resursa da samostalno prou~i ta pitawa, ko-
misija je prona{la solomonsko re{ewe koje je bilo gore nego da nije ni
poku{ala da se doga|ajima u vezi sa Srebrenicom bavi. Ona je preuzela i u
svoj izve{taj je inkorporirala ~iweni~ne konstatacije iz Krsti}eve pre-
sude Tribunala u Hagu, tretiraju}i to kao sopstvenu ~iweni~nu osnovu.
Shodno tome, koriste}i nasumice izdvojene fragmente iz Krsti}eve pre-
sude, komisija je sklopila pri~u o pozadini srebreni~kih doga|aja.
Ali ta pri~a je podjednako sumwiva kao i wen izvor, Me|unarodni
tribunal za ratne zlo~ine u Hagu. U tom pogledu, ~lanovi komisije poka-
zali su se kao nedovoqno hrabri da potraè neko drugo tuma~ewe fak-
tografske pozadine doga|aja a tada{wi Predsednik Republike Srpske, koji
je potpisao takav izve{taj koji nema veze sa stvarno{}u i koji je naneo
ogromnu {tetu Republici Srpskoj, komisiji nije skrenuo pa`wu da je ta-
kav na~in rada neprihvatqiv i kontraproduktivan. Te{ko je izbe}i utisak
da se ni ~lanovi komisije ni tada{wi predsednik jednostavno nisu usu-
|ivali da rizikuju da se na wih sru~i bes Xeremi E{dauna.
Najboqa analogija postupku komisije u ovom pogledu bilo bi da zami-
slimo nekoga ko se sprema da napi{e istoriju jevrejskog naroda pa se obra-
}a ministarstvu propagande dr Gebelsa za gra|u i neophodan istorijski
kontekst i ~iweni~no stawe kako bi dovr{io svoj projekat. Rezultat izve-
{taja sa~iwenog upravo po tom osnovu potpisao je tada{wi Predsednik
Republike Srpske. Tekst sa navodima koji najteè terete Republiku Srp-
sku i wene organe, i to sa osloncem ne na istraène i proverene ~iwenice
nego na tendencioznu presudu jednog politi~kog suda, od tada nosi karak-
ter zvani~nog zakqu~ka jedne dràvne komisije sa bezuslovnom podr{kom
{efa dràve koja se na takav na~in bezrazlo`no stavqa na stub srama.
Izve{taj komisije Republike Srpske o Srebrenici 2004. godine us-
koro je uglavnom bio zaboravqen, i vi{e se nije mogao lako na}i bilo u
elektronskom bilo u {tampanom obliku. Wega su kada im je to odgovaralo
naj~e{}e pomiwali protivnici Republike Srpske u te`wi da wu i wene
institucije, navodno na bazi sopstvenog priznawa, veù za najgnusnije rat-
ne zlo~ine, ukqu~uju}i genocid.
4
Na Izve{taj komisije za Srebrenicu od
2004. godine na kratko, ali opet na veliku {tetu po ugled Republike Srp-
ske, usredsredila se ponovo pa`wa za vreme rasprave u Srbiji po~etkom
12
4
Za vrlo upe~atqiv primer kako se tekst Komisije od 2004. godine koristi za name-
tawe krivice Republici Srpskoj, videti novosadski Dnevnik od 7. oktobra 2010. godine,
intervju sa Nata{om Kandi} pod naslovom Kandi}: Srebrenica je crna stranica srpske
istorije, dostupno tako|e na http://www.dnevnik.rs/node/1351 Fragment iz Kandi}kinog ko-
mentara koji se nalazi u naslovu preuzet je kao citat iz izjave Predsednika Republike
Srpske koji je 2004. godine potpisao izve{taj Komisije.
2010. godine povodom skup{tinske Rezolucije o Srebrenici. Pobornici te
kontroverzne rezolucije, kojom je masakr u Srebrenici trebalo da bude
progla{en za genocid za koji }e se Srbija kajati, ~esto su taj {iroj jav-
nosti nedostupni izve{taj tendenciozno predstavqali u skladu sa wiho-
vim politi~kim potrebama. Wihova teza je bila, po{to je Republika Srp-
ska u tom dokumentu ve} priznala zlo~in i wegov obim, za{to Srbija ne bi
u~inila to isto? Provera te teze bila je oteàna ~iwenicom da je do izvor-
nog teksta Komisije bilo nemogu}e do}i, tako da niko nije mogao o tome sa
sigurno{}u da kaè ni{ta. Mi smo nabavili taj izve{taj i sada ga sta-
vqamo na uvid {iroj javnosti.
Ta~no je da se u izve{taju Komisije Republike Srpske iz 2004. godine
nigde izri~ito ne konstatuje da se u Srebrenici dogodio genocid.
5
[to se
brojki ti~e, nakon {to je pa`qivo uporedno proverila i pro~istila spis-
kove nestalih osoba iz raznih izvora, komisija je do{la do zakqu~ka da ima
7,108 imena osoba, a po drugom kriterijumu oko 7,800, koje su bile pri-
javqene kao nestale izme|u 10. i 19. jula 1995, ali o ~ijoj sudbini se nema
podataka. Ta cifra jeste sumwivo bliska zvani~nom broju od 8,000 pobi-
jenih, to je ta~no. Ali ta~no je tako|e da nestao nije isto {to i stre-
qan i da su to sasvim razli~ite kategorije. Na osnovu svega {to bi se
moglo zakqu~iti, veliki broj osoba koje su se tehni~ki vodile kao ne-
stale 1995. godine mogle bi biti ìve i zdrave negde danas. Potpuno je
razumqivo ako se ni oni ni wihovi srodnici od tada nisu potrudili da
relevantne agencije, kojima je u jednom trenutku bilo prijavqeno da su
nestali, naknadno obaveste da su preìveli srebreni~ke doga|aje.
Da se vratimo na izve{taj Komisije Republike Srpske o Srebrenici
iz 2004. godine koji mi ovde ekskluzivno objavqujemo. Mada je pregled
spiskova nestalih zaista bio koristan i dobro odra|en posao, ubacivawe
~iweni~ne verzije preuzete iz presude Krsti}u predstavqa katastrofu
koja gotovo da poni{tava pozitivan u~inak komisijinog rada. Pa`qivo
~itawe stranica 8 do 24 Izve{taja, koje su potpuno plagijarizovane iz
vrlo sporne presude Krsti}u, proizvodi nedvosmisleno mu~an utisak da je
po mi{qewu Komisije zvani~na pri~a o Srebrenici u su{tini vero-
dostojna i ta~na. Kada se navedene ~iwenice preuzete iz Krsti}eve pre-
sude saberu u odnosu na navodna streqawa, dobija se suma od najmawe 5,000
`rtava.
6
Ako komisija Vlade Republike Srpske prihvata pri~u iz Krsti-
}eve presude da su srpske snage odgovorne za streqawe najmawe 5,000 zaro-
bqenika, time je onda najteà optu`ba protiv Republike Srpske na-
izgled potvr|ena. Ako je tako, bespredmetno je na drugom mestu, u istom
13
5
Jedini put kada se u izve{taju koristi re~ genocid je tamo gde se navodi presuda
Krsti}u gde stoji, a to je ta~no, da je optuèni progla{en krivim za potpomagawe u ge-
nocidu. Me|utim, komisija po ovom pitawu ne zauzima decidan stav i izri~ito napomiwe
da ona nije pravosudni organ i da nema mandat da se bavi pravnim pitawima. Ibid., str. 5
6
Petkovci, 1.500 do 2.000 `rtava (str. 18); Brawevo, 1.000 do 1.200 (str. 22); Pilice,
500 (str. 22); Kozluk, 500 (str. 22); Kravica, 1.000 (str. 16), i Nova Kasaba, jedan broj (str.
16). Sve ove cifre su sporne i nepotvr|ene nikakvim empiri~kim dokazima.
izve{taju, praviti se kao da je 7,108 stanovnika Srebrenice jo{ uvek ne-
stalo. Ako je ~iweni~na matrica iz predmeta Krsti} prihvatqiva, onda je
sudbina bar oko 5,000 od tih nestalih lica implicitno re{ena: wih su
srpske snage pobile, ba{ kao {to Ha{ki tribunal to tvrdi. I tako stoji po
zvani~nom dokumentu koji nosi potpis osobe koja se 2004. godine nalazila
na funkciji Predsednika Republike Srpske!
To, naravno, dokazi ne podràvaju i to nije ta~no. Ali to jeste prost
i sraman zakqu~ak koji se nalazi na stranicama jednog te istog zvani~nog
dràvnog dokumenta. Taj spoj nepomirqivih elemenata tada{wa Vlada Re-
publike Srpske zvani~no je usvojila 2004. godine a tada{wi Predsednik
Republike je to svojim potpisom overio.
Vlada Republike Srpske je 2010. godine pokrenula inicijativu za
dono{ewe novog zvani~nog zakqu~ka po ovom pitawu. Ta inicijativa je
potpuno ispravna zato {to tekst koji je bio usvojen 2004. godine nema
nikakvog upori{ta u ~iwenicama i on predstavqa izbor linije najmaweg
otpora politi~kih oportunista. (Uzgred, mnogi od tih oportunista uskoro
zatim na izborima ili drugim putem ipak su izgubili svoje poloàje.)
Na{a nevladina organizacija, Istorijski projekat Srebrenica, pripremi-
la je novi dokumenat koji sledi formu onog iz 2004. godine ali se radi-
kalno razlikuje po sadràju. Na{ predloèni tekst izve{taja komisije, za
razliku od onog koji je bio usvojen 2004. godine, utemeqen je na ~iwe-
nicama. Mi se nadamo da }e Vlada i ustanove Republike Srpske u svom
sada{wem sastavu na{ trud oceniti pozitivno i da }e ga uklopiti u svoj
politi~ki program.
U produètku, pored izvornog teksta izve{taja Komisije za Srebre-
nicu 2004. godine, na{im ~itaocima preporu~ujemo i na{ nacrt Novog
izve{taja Komisije Vlade Republike Srpske o doga|ajima u i oko Srebre-
nice u julu 1995. kako bi on trebalo da izgleda da je bio pisan vode}i
ra~una o proverqivim faktima. Po{to je na{ nacrt pisan 2011. godine
nema razloga da u wemu ne obuhvatimo i neke nove ~iwenice i uvide u
srebreni~ke doga|aje koji nisu bili na raspolagawu 2004. godine. Ali prin-
cip sastavqawa izve{taja samo na osnovu proverqivih ~iwenica primen-
qiv je podjednako u svakom vremenskom periodu. Kao {to smo ve} rekli,
na{ nacrt se od teksta usvojenog 2004. godine razlikuje po jednoj bitnoj
pojedinosti: utemeqen je na ~iwenicama.
14
Istorijski projekat Srebrenica:
Nacrt izve{taja o Srebrenici
BOSNA I HERCEGOVINA
REPUBLIKA SRPSKA
VLADA REPUBLIKE SRPSKE
KOMISIJA ZA ISTRA@IVAWE DOGA\AJA
U I OKO SREBRENICE OD 10. DO 19. JULA 1995.
DOGA\AJI U I OKO SREBRENICE
OD 10. DO 19. JULA 1995.
UVOD
Kao privremeno radno tijelo Vlade Republike Srpske (Vlada RS) Ko-
misija za istraìvawe doga|aja u i oko Srebrenice od 10. do 19. jula 1995
(u daqem tekstu: Komisija) obrazovana je odlukom Vlade RS na wenoj 52.
sjednici, od 15.12.2003 (u daqem tekstu: Odluka). U paragrafu II. te Odluke
odre|ene su nadle`nosti Komisije. Komisija, u skladu sa tim, preduzima
sve istra`ne i druge radwe u ciqu utvr|ivawa pune istine o doga|ajima u
i oko Srebrenice u vremenu od 10. do 19. jula 1995, a radi ostvarivawa
trajnog mira i izgradwe povjerewa u Bosni i Hercegovini. U Odluci je
raznim dràvnim telima Republike Srpske naloèno da u potpunosti po-
drè rad Komisije. Prema Odluci, mandat Komisije traje {est mjeseci od
dana konstituisawa. Komisija je zaduèna da Vladi RS podnosi mjese~ne
izvje{taje o radu, a najkasnije tri dana prije prestanka sa radom da do-
stavi Zavr{ni izvje{taj o radu i utvr|enim ~iwenicama.
Na 54. sjednici, od 25.12.2003, Vlada RS imenovala je ~lanove Ko-
misije: Marko Arsovi}, predsjednik, Milan Bogdani}, Milorad Ivo{evi},
\or|e Stojakovi}, Gojko Vukoti}, Gordon Bejkon i Smail êki}, ~lanovi.
Bejkona (u svojstvu predstavnika Me|unarodne zajednice) i êki}a (u svo-
jstvu predstavnika zajednice preìvelih) postavio je tada{wi Visoki
predstavnik za BiH, Xeremi E{daun. Ured Visokog predstavnika (OHR) i
Me|unarodni krivi~ni sud u Hagu (ICTY) dobili su status posmatra~a i
nadziravali su rad Komisije. Stojakovi} i êki} su imenovani za pod-
predsjednike Komisije. Dvadesetog aprila 2004. iz rada Komisije povukao
se dotada{wi predsjednik, Marko Arsovi}. Na mjesto predsjednika, Vlada
RS imenovala je Milana Bogdani}a, dotada{weg ~lana Komisije. Na
15
upra`weno mjesto ~lana Komisije, Vlada RS imenovala je 17. maja @eqka
Vujadinovi}a.
Razlog za formirawe Komisije.
Dono{ewe odluke o formirawu Komisije bilo je motivisano obave-
zom Republike Srpske da odgovori na Odluku Doma za qudska prava BiH od
03.03.2003, posebno definisanom u odjeqku IX (Zakqu~ci), paragraf 220,
ta~ke 1 8, posebno 7 i 8. Odluka Doma odnosi se na 49 prijava koje su
podnijeli najbliì ro|aci lica koja su se vodila kao nestala u doga|ajima
u i oko Srebrenice od 10. do 19. jula 1995. i o ~ijoj sudbini nije bilo
pouzdanih podataka. Prijave su podnesene protiv Republike Srpske i pred-
stavqaju dio grupe od oko 1.800 sli~nih prijava koje su trenutno u po-
stupku pred Domom sve one se odnose na doga|aje u Srebrenici (pa-
ragraf 1). Dom je izdao uputstvo Republici Srpskoj da po hitnom po-
stupku objavi sve informacije koje posjeduje, a koje se odnose na sudbinu
i mjesta gdje se nalaze nestali, i da otkrije sve informacijekoje se
odnose na lokacije pojedina~nih, masovnih, primarnih i sekundarnih
grobnica `rtava doga|aja u Srebrenici koje nisu ranije objelodawene i
da, pored ostalog, sprovedu potpunu, svrsishodnu, temeqnu i detaqnu
istragu o doga|ajima koji su doveli do utvr|enih kr{ewa qudskih prava,
kako bi~lanovi porodica i javnost saznali za ulogu RS u masakru u Sre-
brenici jula 1995, za wene kasnije poku{aje da prikrije ove ~iwenice, te
za sudbinu i mjesto gdje se nalaze lica nestala u Srebrenici u julu 1995
(paragrafi 211, 212, 214, 220, ta~ke 1 8). Kao dodatni vid pritiska,
tada{wi Visoki predstavnih u BiH, Xeremi E{daun, u pismu upu}enom
predsjedniku RS Draganu âvi}u i premijeru RS Draganu Mikerevi}u
25.12.2003. naglasio je va`nost rada Komisije, podrào stavove Doma za
qudska prava i istakao ~iwenicu da se Komisija mora snabdeti dovoqnim
sredstvima, potpunim pristupom svim relevantnim dokumentima i svje-
docima. Dom za qudska prava i OHR ocijenili su kao nezadovoqavaju}e
ranije izvje{taje Vlade RS u odnosu na Odluku Doma od 03.03.2003.
Ve} na samom po~etku rada Komisije nekoliko stvari je bilo jasno.
Prvo, od pruàwa odgovora na konkretna pitawa vezano za sudbinu ne-
stalih lica koja su bila predmet razmatrawa Doma za qudska prava, {to je
bilo neposredan povod za formirawe Komisije, zadatak Komisije eskali-
rao je tako {to je bio pro{iren na dodatna i veoma sloèna pravna, poli-
ti~ka i istorijska pitawa. Ta pitawa odnosila su se na pozadinu doga|aja,
ali Komisija ni po svojim kapacitetima, ni po vremenskom periodu koji
joj bio odobren za rad, nije bila opremqena da ih adekvatno prou~i. Drugo,
u formulaciji zadatka, sa neutralnog o~ekivawa da se ulagawem najboqih
napora Komisije re{i jedno humanitarno pitawe time {to bi se prikupila
saznawa o nestalim osobama Dom za qudska prava BiH je pre{ao na optu-
ùju}e insinuacije (uloga RS u masakru u Srebrenici, poku{aji da se
prikriju ove ~iwenice, itd.) koje su na prete}i na~in prejudicirale is-
hod istrage koja tada jo{ nije ni zapo~ela. Najzad, tre}e, stvarawu zastra-
16
{uju}e atmosfere, koja nije pogodovala neometanom i autonomnom radu Ko-
misije, doprineo je svojim intervencijama i tada{wi Visoki predstavnik
Xeremi E{daun. Ovo se posebno odnosi na wegov li~ni pritisak, koji je
25.04.2004 izvr{io na ~lanove Komisije kojima je naredio da se okupe u
wegovoj kancelariji u Sarajevu, kada je od wih zahtevao brzo okon~awe
istrage
1
uz neskrivene naznake o tome kakve bi zakqu~ke kona~ni Izve{taj
trebalo da sadrì da bi ga zadovoqio.
Plan rada Komisije.
Najva`nija pitawa o kojima je Komisija trebalo da prikupi odgo-
varaju}u ~iweni~nu gra|u jesu: ispitati navedene zlo~ine, kolikog su obi-
ma, ko ih je naredio i izvr{io. Izme|u ostalog, potrebne informacije
trebalo je prikupiti o raznim pitawima vezanim za navedene doga|aje: zau-
zimawe Srebrenice, poku{aj evakuacije stanovni{tva, humanitarna kriza,
stawe u Poto~arima, situacija u mje{ovitoj koloni, otkrivawe sudbine i
mjesta nestalih lica, otkrivawe informacija o novim lokacijama pojedi-
na~nih i masovnih grobnica, identifikacija `rtava, kao i drugi doga|aji
od zna~aja za rad Komisije.
Jedan od prioriteta rada Komisije bilo je izrada {to je mogu}e
ta~nijeg spiska lica nestalih tokom doga|aja u Srebrenici od 10. do 19.
jula 1995, sa akcentom na utvr|ivawe sudbine lica navedenih u Odluci
Doma za qudska prava od 03.03.2003.
Ovakav pristup bitno je uticao na prvobitni koncept rada Komisije.
Zami{qen je obuhvatan nau~ni postupak, detaqniji prikaz geneze doga|aja
za navedeni period (1019. jul 1995), pri ~emu bi se primjewivala stroà
metodologija utvr|ivawa ~iwenica i izvo|ewa dokaza.
Protivurje~nosti su bile jasne od samog po~etka rada Komisije. Bez
obzira na ~iwenicu da je povod za konstituisawe Komisije bila potreba da
se u okvirima prakti~nih mogu}nosti rasvjetli sudbina nekoliko desetina
lica koja su nestala tokom ratnog sukoba u BiH, za {ta bi vremenski rok
koji joj je bio odre|en eventualno mogao da bude dovoqan, Komisija je usko-
ro zatim od strane Doma i OHR bila dodatno optere}ena re{avawem niza
drugih pitawa pravne i istorijske prirode koja su o~igledno predstavqala
politi~ke prioritete sa stanovi{ta ustanova koje su re{avawe tih pitawa
Komisiji naloìle. To je bilo uprkos ~iwenici da Komisija nije imala
karakter sudskog organa niti izri~iti mandat da se bavi pravnim pita-
wima, zato {to je to kako Komisija u svom Izve{taju od juna 2004. godine
pravilno prime}uje zadatak i pravo iskqu~ivo nadle`nih sudova.
2
Po-
zivaju}i se na ograni~eno vrijeme i na potrebu racionalizacije postupka,
Komisija je tada odlu~ila da se uzdrì od nezavisnog istraìvawa kon-
teksta i ~iweni~ne pozadine, iako je to jedna od kqu~nih komponenata
17
1
Doga|aji u i oko Srebrenice od 10. do 19. jula 1995, s. 5
2
naloènog pro{irenog zadatka. Ona je zato donijela odluku da istorijski
kontekst i ~iweni~no stawe preuzme onako kako su sadràni u presudi u
predmetu Tuìlac protiv Radislava Krsti}a, kojom je optuèno lice u
drugostepenom postupku osu|eno od strane Ha{kog tribunala (ICTY) na
dugogodi{wu vremensku kaznu za pomagawe i podràvawe genocida na-
vodno po~iwenog u Srebrenici u predmetnom periodu.
S obzirom na kontroverznu prirodu ove sudske presude, nekriti~ko
preuzimawe kontekstualnih i ~iweni~nih elemenata iz we dovodi u pi-
tawe verodostojnost i utemeqenost svih delova kona~nog Izve{taja Komi-
sije, a posebno onog dela koji je bio podnet i od strane tada{we Vlade
Republike Srpske usvojen u junu 2004. godine. Ali, pored opravdanih sum-
wi u odnosu na validnost te presude koje su postojale jo{ i tada, u vrijeme
kada je Komisija, u nastojawu da zadovoqi kriterijume koje je postavio
tada{wi Visoki predstavnik E{daun, koristila tu presudu kao osnov za
svoj prikaz srebreni~kih doga|aja, od tada se pojavilo niz novih podataka,
uvida i kompetentnih analiza koji taj izvor ~ine jo{ nepouzdanijim za
dono{ewe pravno i istorijski validnih zakqu~aka.
U jednom od svojih zakqu~aka
3
Komisija spremno prihvata da kom-
pleksna nau~na valorizacija predmetnih doga|aja, posebno istorijsko-prav-
na, ostaje imperativ. Me|utim, iz mnogih objektivnih i subjektivnih raz-
loga, ta vrsta nau~ne valorizacije, na ~iju neophodnost Komisija pravilno
ukazuje, u wenom Izve{taju je vidqivo izostala. Umesto toga, u va`nom
delu koji se odnosi na pozadinu doga|aja, Komisija je svoje konstatacije
bazirala na gra|i koja je prevashodno politi~kog, a delimi~no ~ak i pro-
pagandnog karaktera. Ta okolnost Izve{taj li{ava ozbiqnosti i teìne na
koju bi on mo`da mogao da ra~una da je Komisija ispo{tovala sopstveni
nau~ni kriterijum u wegovom pisawu.
Iz svih tih razloga, i uslijed pojavqivawa novih ~iwenica i uvida do
kojih bi 2004. godine Komisija te{ko do{la ~ak da tokom svoga rada nije
bila ometana pritiscima i negativnom atmosferom, postavqa se imperativ
radikalne revalorizacije wenog Izve{taja od juna 2004. godine, zato {to je
danas on jo{ mawe odrìv nego {to je to bio u vremenu kada je nastao.
Tematska struktura istraìvawa.
Ako se po|e od normativnog na~ela koja isti~e sama Komisija, da je
wen Izve{taj zami{qen kao obuhvatan nau~ni postupak i kao prikaz
geneze doga|aja
4
, dolazi se do nekoliko nezaobilaznih tematskih celina
koje moraju biti ugra|ene u izve{taj ovakve vrste da bi on djelovao ute-
meqeno i ubjedqivo.
Te celine su: posledice oruànih napada iz opkoqenog podru~ja pod
kontrolom Armije BiH na okolne srpske naseobine i wihovo stanovni{tvo
18
3
4
Mada se, bez o~iglednog opravdawa, vremenski okvir tih doga|aja suàva na period od
10. do 19. jula 1995. godine, vidi: Doga|aji u i oko Srebrenice od 10. do 19. jula 1995, s. 4
od po~etka sukoba 1992. godine do jula 1995; uspostavqawe demilitari-
zovane zone Srebrenica pod za{titom UN u aprilu 1993. i nesprovo|ewe
obaveze o demilitarizaciji; okolnosti napada VRS na srebreni~ku enklavu
u julu 1995, ciqevi i domet te vojne akcije; u okviru te akcije, uzroci
qudskih gubitaka na bo{wa~koj strani; najzad, najboqa mogu}a procjena
obima tih gubitaka koji bi se mogli dovesti direktno u vezu sa napadom
VRS na enklavu.
Bez obrade bar ovih tema nemogu}e je sastaviti kredibilan izvje{taj
o Srebrenici koji bi bio baziran na ne~emu {to je nalik na obuhvatan
pristup, da ne govorimo o prikazu geneze doga|aja. Zato Izvje{taj Komi-
sije od 2004. godine nije obuhvatan nego jednostran; geneza koju on nudi
ne odnosi se na kontinuitet doga|aja koji su kulminirali qudskim gubi-
cima u julu 1995. godine, nego na samo jedan mali i dekontekstualizovani
isje~ak iz te sloène matrice. Zato je imperativno da onaj deo teksta Iz-
vje{aja Komisije koji je tada{wa Vlada Republike Srpske usvojila u junu
2004. godine a koji ne po{tuje prihvatqive principe nau~nog istraì-
vawa i koji nije u skladu sa proverqivim ~iwenicama bude suspendovan i
zamjewen novim tekstom koji kontekstualnu i ~iweni~nu pozadinu rele-
vantnih doga|aja tretira na nau~no prihvatqiv na~in.
Sistematski napadi na srpska sela i wihove posledice.
Tokom 1992. i u prvom dijelu 1993. godine, srpske naseobine na pod-
ru~ju Srebrenice bile su meta {irokih i sistematskih napada naoruànih
bo{wa~kih formacija iz Srebrenice. Navodni razlog za te napade bila je
potreba muslimanskog stanovni{tva u Srebrenici da se obskrbi osnovnim
ìvotnim potreb{tinama, {to srpska blokada nije omogu}avala. Me|utim,
na~in kako su ti napadi bili izvo|eni, i wihove razorne posledice po
okolno nebo{wa~ko stanovni{tvo, ne podràva tezu da su oni bili pla-
nirani iskqu~ivo iz nu`de. Pored pqa~ke dobara, ti napadi bili su obe-
leèni masovnim ubijawem i proterivawem zate~enog civilnog stanov-
ni{tva i razarawem wegovih stanbenih, privrednih i infrastrukturnih
objekata. Dramati~na situacija na terenu oko Srebrenice tokom prve go-
dine rata, 19921993, ovako je opisana u Izvej{taju Holandskog instituta
za ratna istraìvawa (NIOD):
Ostatak 1992. godine Srbi u ovom regionu proveli su u defanzivi. Musli-
manski borci iz Srebrenice napali su ukupno 79 srpskih mesta u podru-
~jima Srebrenice i Bratunca. Pona{ali su se po ustaqenom obrazcu. Prvo
su Srbi bili isterani iz etni~ki me{anih gradova. Onda su bili napadnuti
srpski zaseoci okruèni muslimanskim gradovima i na kraju su preostala
srpska naseqa bila pregaèna. Stanovni{tvo je pobijeno, wihovi domovi
poharani, spaqeni ili dignuti u vazduh. Postojala je te`wa da se napadi
izvode na srpske nacionalne praznike (kao {to su \ur|evdan, Vidovdan,
Petrovdan i Boì}), verovatno zato {to se tada o~ekivalo najmawe otpora.
Ali to je istovremeno doprinosilo rastu}em ogor~ewu me|u Srbima. Mnogi
ovi napadi po svojoj prirodi bili su krvavi. Na primer, `rtvama su bili
19
prerezani grkqani, bili su napadnuti vilama ili zapaqeni. Procewuje se da
je izme|u 1,000 i 1,200 Srba pobijeno ili umrlo u ovim napadima, dok je wih
oko 3,000 bilo raweno. Na kraju je od prvobitnih 9,390 stanovnika Srba u
podru~ju Srebrenice ostalo samo wih 860, i to uglavnom u ~etiri sela Ske-
lani, Crvica, Petrica i Lije{}e. Srpski poku{aji da brane druga sela nisu
bili uspje{ni. Srbi sa podru~ja Bratunca uglavnom su bili potisnuti u sam
grad Bratunac. Suo~eni sa konstantnim nedostatkom vojnika, vlasti Repu-
blike Srpske (Srpske republike) pokazivale su jako malo zainteresovanosti
da podru~je brane.
5
Mada je komandant oruànih bo{wa~kih snaga koje su vr{ile ove
napade, Naser Ori}, iz formalnopravnih razloga u àlbenom postupku
pred ICTY bio oslobo|en krivi~ne odgovornosti za te zlo~ine, u istoj
presudi
6
ve}e konstatuje niz ratnih zlo~ina i zlo~ina protiv humanosti
koje su po~inile bo{wa~ke vojne i civilne vlasti iz Srebrenice, a koji su
nanijeli te{ku qudsku i materijalnu {tetu okolnom nebo{wa~kom stanov-
ni{tvu.
Op{ta razmatrawa ve}a na ovu temu nalaze se u slijede}im paragra-
fima: par. 357 Uslovi u srebreni~kim zatvorima; par. 358365 Poli-
cijska stanica u Srebrenici; par. 366376 Zgrada iza zgrade Op{tine; i
par. 377 Srebreni~ka bolnica.
U vezi sa zlo~inima po~iwenim protiv specifi~nih lica, u presudi
Naseru Ori}u navedena su slijede}a utvr|ena ubistva: par. 378384 Dra-
gutin Kuki}; par. 385390 Jakov Doki}; par. 391395 Dragan Ili}; par.
396400 Milisav Milovanovi}; par. 401405 Kostadin Popovi}; i par.
406411 Branko Sekali}.
Okrutno pona{awe prema licima nebo{wa~ke nacionalnosti u po-
licijskoj stanici u Srebrenici u periodu septembar-oktobar 1992. godine
bilo je utvr|eno u slijede}im slu~ajevima: par. 412419 Nedeqko Rodi};
par. 420425 Slavoquv @iki}; par. 426430 Zoran Brankovi}; par.
431435 Nevenko Bubaw; i par. 436440 Veselin [arac. Okrutno po-
na{awe prema licima nebo{wa~ke nacionalnosti u policijskoj stanici u
Srebrenici i zgradi iza we, u periodu decembar 1992 mart 1993, pre-
sudom ICTY u predmetu Nasera Ori}a utvr|eno je u slijede}im slu~aje-
vima: par. 441450 Ilija Ivanovi}; par. 451456 Ratko Nikoli}; par.
457463 Rado Peji}; par. 464469 Stanko Mitrovi}; i par. 470474
Mile Trifunovi}.
U istoj presudi, ve}e je donijelo zakqu~ak da su bo{wa~ke oruàne
snage krive za bezobzirno razarawe gradova i sela koje nije opravdano voj-
nom nu`dom u odnosu na slijede}e lokacije: par. 590 Op{ti dio; Rat-
kovi}i, Gorwi Ratkovi}i i Du~i}i, par. 596608 napad izvr{en 21 juna
1992.; Bradevina, par. 609619 napad izvr{en 27 juna 1992.; Jeèstica,
20
5
Izve{taj NIOD-a, I deo: Jugoslovenski problem i uloga Zapada 19911994; Poglavqe
10: Srebrenica pod opsadom.
6
Tuìla{tvo protiv Nasera Ori}a, IT-0368-T (30 juni 2006.).
par. 622633 napad izvr{en 8 avgusta 1992; Fakovi}i i Divovi}i, par.
636645 napad izvr{en 5 oktobra 1992; Bjelovac i Sikiri}, par. 648658
napad izvr{en 1419 decembra 1992; i Kravica, [iqkovi}i, Jeèstica,
par. 661676 napad izvr{en 7 i 8 januara 1993.
Op{ta saglasnost izme|u prikaza Holandskog instituta za ratna is-
traìvawa NIOD i Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju
ICTY o {irokim razmerama po~iwenih zlo~ina protiv nebo{wa~kog sta-
novni{tva u rejonu Srebrenice o~igledna je, ~ak i kada se uzme u obzir
selektivna i vrlo ograni~ena priroda zlo~ina kojima je Tuìla{tvo ICTY
teretilo Nasera Ori}a.
Svirepost tih zlo~ina i potencijal za stvarawe osvetni~kog raspo-
loèwa u redovima `rtava primetio je general Filip Morijon, komandant
snaga Unprofora u tom periodu:
Naser Ori} je bio gospodar rata koji je u svom kraju nad stanovni{tvom
zaveo vladavinu terora
7
Nisam bio iznena|en kada su me Srbi odveli u
jedno selo da mi pokaù evakuaciju tijela stanovnika koji su bili ba~eni u
jednu rupu, to je bilo jedno selo u blizini Bratunca. To mi je omogu}ilo da
shvatim u koliko mjeri je to pakleno stawe krvi i osvetebilo uvod u si-
tuaciju gdje sam ja li~no strahovao da bi se moglo dogoditi najgore u slu~aju
da bosanskim Srbima po|e za rukom da u|u u enklavu i u Srebrenicu.
8
Morijon nastavqa svoj iskaz o zapaqivim emocijama koje su bezob-
zirni napadi iz enklave izazvali na suprotnoj strani: Pla{io sam se da
su Srbi, lokalni Srbiùdjeli da se osvete za sve {to su pripisivali
Naseru Ori}uoni su se nalazili u tom paklenom ciklusu osvete. Bilo je
tu ne{to vi{e od osvete {to ih je pokretalo. Ne samo mu{karce. To je
proìmalo i ène, i cjelokupno stanovni{tvoBila je to ~ista mr`wa
koja nikada ne moè da bude gora nego kada je usmjerena prema susjedima i
bra}i.
9
Na pitawe sudije Robertsona, da li smatra da je masakr muslimanskih
zarobqenika u julu 1995. uslijedio kao neposredna reakcija za sve ono {to
je tokom prethodnih godina Naser Ori} sa svojim slijedbenicima iz en-
klave ~inio Srbima, Morijon je odgovorio:
Da, ubije|en sam u to. To ne umawuje odgovornost pojedinaca koji su
izvr{ili taj zlo~in, ali ja u to jesam ubije|en.
10
Slijedi djelimi~an spisak napadnutih srpskih sela oko Srebrenice
sa datumima napada:
11
21
7
Svedo~ewe generala Morijona pred ICTY u predmetu Tuìlac protiv Milo{evi}a,
s. 31.966.
8
Isto, s. 31.966.
9
Isto, s. 31.975.
10
Isto, s. 31.975.
11
Izvor: dr Qubi{a Simi}, Stradawe srpske Srebrenice (Beograd, 2010.), s. 175179.
Prilog 1: Napadnuta srpska sela srebreni~kog kraja
Napadnuto selo ili zaseok: Datum napada:
ÛMAVI]I/ ÛMAVI]I maj 1992
BQEÊVA/ BLJEÊVA 651992
GNIONA/ GNIONA 651992
STUDENAC/ STUDENAC maj 1992
VIOGOR/ VIOGOR 1551992
OSREDAK/ OSREDAK 1551992
SARAÎ/ SARAÎ maj 1992
KOVAÎCE/ KOVAÎCE maj 1992
JEREMI]I/ JEREMI]I maj 1992
PETROVI]I/ PETROVI]I maj 1992
ORAHOVICA/ ORAHOVICA 1551992
BOROVAC/ BOROVAC maj 1992
BOJNA/ BOJNA maj 1992
RAJNE/ RAJNE maj 1992
VITLOVAC/ VITLOVAC maj 1992
SOLO]U[A/ SOLO]U[A maj 1992
ÎÊVAC/ ÎÊVAC 2051992
GOSTIQ/ GOSTILJ 2451992
ult1KIPROVO/ KIPROVO 1551992
PRIBOJEVI]I/ PRIBOJEVI]I 2551992
JASENOVA/ JASENOVA maj 1992
BUKOVA GLAVA/ BUKOVA GLAVA maj 1992
PRIBI]EVAC/ PRIBI]EVAC maj 1992
VUKOSAVQEVI]/ VUKOSAVLJEVI] maj 1992
MALA TURIJA/ MALA TURIJA maj 1992
TURIJA/ TURIJA maj 1992
GAJI]/ GAJI] maj 1992
BRE@ANI/ BRE@ANI 3061992
PRIMALAC/ PRIMALAC maj 1992
22
KNEZOVI/ KNEZOVI maj 1992
LUBNICA/ LUBNICA maj 1992
MARKOVI]I/ MARKOVI]I maj 1992
RADO[EVI]I/ RADO[EVI]I 2051992
KARNO/ KARNO 2051992
ME\E/ ME\E 1551992
RADAÊVI]I/ RADAÊVI]I 2051992
MEDE/ MEDE maj 1992
CRNI VRH/ CRNI VRH 2051992
POSTOQE/ POSTOLJE 2351992
PODRTO/ PODRTO 2351992
GRUBANOVI]I/ GRUBANOVI]I 1051992
51DOLOVI/ DOLOVI 1551992
OPARCI/ OPARCI 161992
DARO[NICA/ DARO[NICA 661992
RADONI]I/ RADONI]I 861992
PETROVI]I/ PETROVI]I 861992
CRKVINE/ CRKVINE juni 1992
RAÎ]I/ RAÎ]I 2761992
DUÎ]I/ DUÎ]I 2161992
DVORI[TA/ DVORI[TA 2161992
RATKOVI]I/ RATKOVI]I 2161992
MAGUDOVI]I/ MAGUDOVI]I 2761992
BRA\EVINA/ BRA\EVINA 2761992
RUQEVI]I/ RULJEVI]I 2761992
VRANE[EVI]I/ VRANE[EVI]I 2761992
KALUDRA/ KALUDRA 2161992
POLIMCI/ POLIMCI 2161992
JASIKOVAÂ/ JASIKOVAÂ 2761992
LIPENOVI]I/ LIPENOVI]I 2761992
23
DOLOVI/ DOLOVI 2761992
GORWI MRATINCI/ GORNJI MRATINCI 2761992
DOWI MRATINCI/ DONJI MRATINCI 2761992
KRWI]I/ KRNJI]I 571992
ZEÎ]I/ ZEÎ]I 571992
ZALAZJE/ ZALAZJE 1271992
A@LICA/ A@LICA 1271992
[PAT/ [PAT 1271992
ZAGONI/ ZAGONI 1271992
MAGA[I]I/ MAGA[I]I 2071992
HRANÂ/ HRANÂ 2571992
OBARAK/ OBARAK 2571992
GRUJÎ]I/ GRUJÎ]I 2571992
ZAVIGANI/ ZAVIGANI 2571992
MLE^VA/ MLE^VA 2571992
SEONA/ SEONA 2571992
PRIBOJEVI]I/ PRIBOJEVI]I 581992
BLA@IJEVI]I/ BLA@IJEVI]I 581992
MO[I]I/ MO[I]I 581992
KLEKOVI]I/ KLEKOVI]I 581992
BO@I]I/ BO@I]I 581992
G. KOSTOLOMCI/ G. KOSTOLOMCI 581992
KOLARI/ KOLARI 581992
KRSTAÂ/ KRSTAÂ 1691992
STUBLOVI/ STUBLOVI 1691992
\URI]I/ \URI]I 1691992
TOPLICE/ TOPLICE 1481992
LA[Î]I/ LA[Î]I 1881992
JAGODWA/ JAGODNJA avgust 1992
TUK/ TUK 5101992
24
G. RIJEKA/ G. RIJEKA 5101992
JARÊNOVI]I/ JARÊNOVI]I 5101992
PODSELO/ PODSELO 5101992
FAKOVI]I/ FAKOVI]I 5101992
G. FAKOVI]I/ G.FAKOVI]I 5101992
DIVOVI]I/ DIVOVI]I 5101992
RADIJEVI]I/ RADIJEVI]I 5101992
BOQEVI]I/ BOLJEVI]I 5101992
KUTIJA[I/ KUTIJA[I 5101992
TOPL. OPARCI/ TOPL. OPARCI juni 1992
TEGARE/ TEGARE 2681992
ORLICA/ ORLICA 2681992
GAJ/ GAJ 8121992
@IVKOVI]I/ @IVKOVI]I 8121992
ZGUWA/ ZGUNJA 10121992
SIKIRI]I/ SIKIRI]I 14121992
S. LOZNICA/ S. LOZNICA 14121992
KUWARAC/ KUNJARAC 14121992
BJELOVAC/ BJELOVAC 14121992
NE[KOVI]I/ NE[KOVI]I 1621992
KO[TANOVICE/ KO[TANOVICE 16121992
SASE/ SASE 16121992
DOWE SASE/ DONJE SASE 16121992
JE@E[TICA/ JE@E[TICA 711993
LAZARI]I/ LAZARI]I 711993
[IQKOVI]I/ [ILJKOVI]I 711993
MARI]I/ MARI]I 711993
KRAVICA/ KRAVICA 711993
DOLIJANI/ DOLIJANI 711993
D. BA]I]I/ D. BA]I]I 711993
25
G. BA]I]I/ G. BA]I]I 711993
D. BRANA/ D. BRANA 711993
G. BRANA/ G.BRANA 711993
BAWEVI]I/ BANJEVI]I 711993
BEGI]I/ BEGI]I 711993
O]ENOVI]I/ O]ENOVI]I 711993
AN\I]I/ AN\I]I 711993
ÔLAKOVI]I/ ÔLAKOVI]I 711993
POPOVI]I/ POPOVI]I 711993
OPRAVDI]I/ OPRAVDI]I 711993
MANDI]I/ MANDI]I 711993
RADEQEVAC/ RADELJEVAC 711993
BRADI]I/ BRADI]I 211993
JAKETI]I/ JAKETI]I 611993
DRMNIK/ DRMNIK 1611993
KU[I]I/ KU[I]I 1611993
DVIZOVI]I/ DVIZOVI]I 1611993
SAVI]I/ SAVI]I 1611993
POPOVI]I/ POPOVI]I 1611993
MALTA/ MALTA 1611993
ROSUQE/ ROSULJE 1611993
rin0]OSI]I/ ]OSI]I 1611993
VISO^NIK/ VISO^NIK 1611993
PAVKOVI]I/ PAVKOVI]I 1611993
STAJÎ]I/ STAJÎ]I 1611993
PRIBIDOLI/ PRIBIDOLI 1611993
ARAPOVI]I/ ARAPOVI]I 1611993
Kao posqedica ovih napada i stalnog uve}avawa teritorije pod kon-
trolom Armije BiH u dubokoj pozadini srpskih snaga, {to je istovremeno
stvaralo humanitarnu krizu velikih razmjera i predstavqalo nedvosmi-
slenu vojnu pretwu, Vojska Republike Srpske u proqe}e 1993. godine pre-
26
duzela je uspje{an protivnapad koji je u aprilu te godine prijetio da na-
nese potpuni vojni krah bo{wa~kim vojnim formacijama pod komandom
Nasera Ori}a u srebreni~koj enklavi. Tek tada, sa obja{wewem da pri-
mje}uju potencijalnu humanitarnu katastrofu, me|unarodne ustanove su se
aktivno zainteresovale za de{avawa u ovoj zoni. Ujediwene Nacije su tada
preduzele politi~ke korake da se ofanziva VRS zaustavi, {to se prakti~no
svodilo na operaciju spasavawa protivni~ke vojske.
12
Sve do tada, me|u-
narodna zajednica nije preduzimala nikakve mjere da ublaì ili otkloni
humanitarnu katastrofu kojoj je od maja 1992. godine bilo izloèno ne-
bo{wa~ko stanovni{tvo srebreni~kog kraja.
Nesprovedena demilitarizacija za{ti}ene zone.
Srpska strana je pristala da svoje napredovawe obustavi i da is-
po{tuje za{ti}eni status srebreni~ke zone pod nadzorom Ujediwenih Na-
cija pod uslovom da se ta zona demilitarizuje. U tom smislu, bila su pot-
pisana dva sporazuma u kojima su UN bile ugovorna strana. Prvi je bio
postignut 17. aprila 1993.
13
i odnosio se samo na Srebrenicu, dok se dru-
gi, potpisan 8. maja 1993,
14
odnosio pored Srebrenice i na obli`wu en-
klavu @epu. Su{tina oba sporazuma bila je uzajamno obustavqawe neprija-
teqstava pod nadzorom snaga UN za odràvawe mira, koje }e biti razmje-
{tene u obe enklave, s tim {to }e za uzvrat za obustavu napada VRS bo{wa~ka
strana pristati da u potpunosti demilitarizuje enklavu i sve svoje oru`je
i opremu preda kontingentu UN.
15
U Izvje{taju generalnog sekretara UN o doga|ajima u Srebrenici
(1998),
16
iznosi se da je komandant glavnog {taba Armije BiH, Sefer Hali-
lovi}, Bo{wacima u Srebrenici izdao nare|ewe da se upotrebqivo oru`je
ili municija ne predaju UN i da je od 300 komada predatog oru`ja najve}i
broj zapravo bio neupotrebqiv. Daqe, bez obzira na izri~ite odredbe Spo-
razuma o demilitarizaciji kojima su UN zaduène za sprovo|ewe procesa
demilitarizacije,
17
izgleda da u najvi{im krugovima te organizacije nije
postojala ozbiqna namjera da se ta obaveza ispuni. U istom izvje{taju
generalnog sekretara stoji da je Sekretarijat UN obavjestio komandanta
me|unarodnih snaga na terenu Srebrenice da demilitarizacija Srebre-
nice ne treba da se sprovodi preterano revnosno i da to iskqu~uje, na
primjer, pretragu za oru`jem od vrata do vrata.
18
27
12
Ovo jasno proizilazi iz Izve{taja o Srebrenici generalnog sekretara UN 1998.
godine, par. 115.
13
Arhivska oznaka ICTY: 00451978.
14
Arhivska oznaka ICTY: 00263474.
15
Sporazum o demilitarizaciji, 8. maj 1993, par. 5. Arhivska oznaka ICTY: 00263474.
16
Par. 61.
17
Sporazum o demilitarizaciji, 8. maj 1993, par. 5. Arhivska oznaka ICTY: 00263474.
18
Par. 62.
Na ovakav na~in, Ujediwene Nacije, me|unarodna ustanova koja je ima-
la obavezu da sprovede sporazum o prekidu aktivnih neprijateqstava u
srebreni~kom kraju ukqu~uju}i i kqu~nu ta~ku demilitarizacije
bo{wa~ke strane propustila je da to u~ini. To je bo{wa~koj strani
ostavilo sva potrebna materijalna sredstva za daqe vo|ewe rata na tom
prostoru i za oruàno provocirawe srpske strane neprekidnim razornim
napadima na srpske naseobine i wihove mirne ìteqe.
U Debrifingu holandskog bataqona, koji je po~etkom 1994. godine u
ime UN preuzeo nadzor nad srebreni~kom za{ti}enom zonom, jasno se kon-
statuje da su me|unarodne snage pravilno shvatale su{tinu svoje misije u
Srebrenici, bez obzira na to da u praksi nisu postupale u skladu sa tim
konceptom:
Najva`nija ta~ka ovog sporazuma bila je demilitarizacija enklava
Srebrenice i @epe. Ciq je bio ili da se sve vojne ili paravojne formacije
povuku iz demilitarizovane zone, ili da predaju sve svoje oru`je, municiju,
mine i eksploziv Unproforu.
19
O uspjehu te demilitarizacije najelokventnije svjedo~i izvje{taj
od 5. jula 1995, dakle uo~i samog po~etka operacije VRS, o popuwenosti 28.
Divizije Armije BiH, koja je postojala u za{ti}enoj zoni i nesmetano ope-
risala iz we. U tom dokumentu, brojno stawe te po svim vaè}im pra-
vilima ilegalne formacije navodi se kao 5,037.
20
Nesprovo|ewe demilitarizacije za{ti}ene enklave Srebrenica ide u
samu sr` pitawa odgovornosti za naknadne doga|aje koji su vezani za ovo
podru~je. Relevantne odredbe @enevske konvencije od 12 avgusta 1949. go-
dine, Dodatni protokol br. 1 (1977), par. 3, jasno defini{u kakve moraju
biti karakteristike demilitarizovane zone da bi imala pravo na za{titu:
(a) sva borbena lica, kao i pokretno naoruàwe i vojna oprema, moraju se
ukloniti;
(b) nepokretna vojna postrojewa ili ustanove ne}e biti kori{}eni u svrhu
vo|ewa neprijateqstava;
(c) ni vlasti ni stanovni{tvo ne}e preduzimati nikakve djelatnosti ne-
prijateqske prirode.
21
Prema odredbama vaè}eg me|unarodnog prava, naru{avawa ovih nor-
mi vodi nedvosmislenim posledicama:
Ako jedna od zara}enih strana materijalno prekr{i odredbe paragrafa 3. ili
6, druga strana je oslobo|ena svojih obaveza prema sporazumu kojim se pruà
status demilitarizovane zone. U tom slu~aju, zona gubi svoj status
22
28
19
Debriefing on Srebrenica, 4 oktobar 1995, par. 2.20, s. 8.
20
Arhivska oznaka ICTY: originalni dokumenat 1D151416; engleski prevod:
1D26-0121.
21
^lan 60, par. 3.
22
^lan 60, par. 7.
Ta ista konstatacija, ili upozorewe, nalazi se i u izvje{taju gene-
ralnog sekretara UN o situaciji u BiH od 30. maja 1995. godine, dakle
neposredno pred zao{travawe stawa u srebreni~koj zoni u julu te iste
godine:
Ona strana koja brani za{ti}enu zonu mora da ispo{tuje odre|ene obaveze
da bi osnovni ciq, radi kojeg je za{ti}ena zona uspostavqena, mogao biti
postignut, a to je za{tita civilnog stanovni{tva. Neizazvani napadi iz
za{ti}enih zona neuskladivi su sa tim op{tim ciqem. Zadwih mjeseci, sna-
ge bosanske vlade znatno su pove}ale vojnu aktivnost u i oko za{ti}enih
zonaVlada tako|e drì zna~ajne vojne snage u Srebrenici ({to je u ovom
slu~aju prekr{aj sporazuma o demilitarizaciji)
23
Napadi i provokacije bo{wa~ke vojske iz zone, koja se nalazila pod
za{titom Ujediwenih Nacija, produìli su se da bi, 26. juna 1995, kul-
minirali prepadom na srpsko selo Vi{wicu, kojom prilikom je bilo po-
bijeno vi{e mje{tana a odre|ena koli~ina imovine je bila opqa~kana. Ta
akcija dovela je do neizbje`nog raspleta, koji je u julu 1995. godine po-
primio oblik odlu~ne i vrlo uspje{ne srpske ofanzive. Kontekst i uzroke
te operacije Holandski institut za ratna istraìvawa prikazuje na ovakav
na~in:
Srebreni~ka enklava je u sve ve}oj mjeri za ABiH po~ela da igra ulogu
za{ti}enog podru~ja, odakle je ABiH mogla da zadaje udare ciqevima koji
su uglavnom bili civilni. Te operacije vjerovatno su doprinijele ~i-
wenici da je krajem juna VRS stala na stanovi{te da se to vi{e ne moè
trpjeti, nakon ~ega su odlu~ili da interveni{u. Kratko vrijeme zatim, VRS
je donijela odluku da enklavu zauzme. U vezi sa tim, ilegalni crni letovi
do Tuzle i neprekidno snabdevawe ABiH u isto~nim enklavama mo`da su
doprinijeli kona~noj odluci da se enklava napadne. U svjetlu svega ovoga,
nije iznena|uju}e da su se Mladi} i drugi bosanski Srbi na ovo stawe ne-
prekidno àlili, ali te àlbe obi~no su ostajale bez odgovora
24
Napad na srebreni~ku enklavu: geneza, ciqevi, posledice.
Uslijed sistematske zloupotrebe za{ti}ene zone Srebrenica za vo-
|ewe ratnih dejstava, enklava je, po me|unarodnom pravu, do leta 1995.
godine izgubila pravo na tretman neborbenog podru~ja. Poslije napada iz
enklave na selo Vi{wica, krajem juna 1995, srpska strana donijela je odlu-
ku da upotrebi vojna sredstva da bi teritorijalni opseg enklave suzila na
podru~je grada Srebrenice i neutralisala vojnu opasnost koja je iz enklave
prijetila. Bio je razra|en i plan za postizawe toga ciqa, pod nazivom
Krivaja.
29
23
Bosnia-Hercegovina Report of the Secretary General pursuant to Security Council resolu-
tions 982 (1995) and 987 (1995), 30 maj 1995, par. 36 38.
24
NIOD Report, Srebrenica a safe area? Appendix II. Intelligence and the war in
Bosnia 1992 1995: The role of the intelligence and security services, Chapter 4, Secret arms sup-
plies and other covert actions.
Po analizi generala Radovana Radinovi}a, vojnog vje{taka odbrane u
predmetu Krsti}, Krivaja je bila operacija ograni~enog dejstva u pred-
vi|enom periodu trajawa od svega ~etiri dana. Operativna zamisao bila je
da se uspostavi kontrola izme|u Srebrenice i @epe, i na taj na~in da se
oteà upad snaga bo{wa~ke 28. Divizije na teritoriju snaga Republike
Srpske i upad formacija Drugog korpusa ABiH, sa sjedi{tem u Tuzli, u
centralno Podriwe. Zauzimawe enklave uop{te nije bilo predvi|eno prvo-
bitnim planom. Glavni pravac napada bio je sa juga od Zelenog Jadra, umje-
sto istovremeno sa svih strana, {to ide u prilog predpostavci da se ra-
dilo o poduhvatu ograni~enog dejstva koji je imao kao osnovni ciq {to
ve}e teritorijalno razdvajawe enklava Srebrenice i @epe, bez namjere od
samog po~etka da Srebrenica bude zauzeta.
Po svoj prilici, okolnost koja je najvi{e doprinijela odluci da se
Srebrenica zauzme bilo je skoro potpuno i neo~ekivano odsustvo zna~ajnog
otpora srpskim snagama kao i nagla koncentracija velikog dijela stanov-
ni{tva u bazi UN u Poto~arima, {to je izazvalo vrlo ozbiqnu humani-
tarnu krizu.
Prakti~no ne pruàwe otpora od strane oruànih bo{wa~kih for-
macija u Srebrenici predstavqa izuzetnu zagonetnu i interesantnu ~i-
wenicu, iz bar dva razloga. Prvo, dok su snage u enklavi raspolagale sa oko
5,000 naoruànih boraca, snage VRS koje su ih napadale procewuju se na
najvi{e oko 1,500. Drugo, ovako brojno nadmo}nim snagama branioca i{la
je na ruku i konfiguracija terena, koji je po mi{qewu vojnih stru~waka i
posmatra~a bio idealan za odbranu, a vrlo teàk za napadawe.
25
Me|utim, analiziraju}i brojne izjave Bo{waka koji su se tih dana
nalazili u srebreni~koj enklavi mogao bi se izvu}i zakqu~ak da je, bez
obzira na navedene prednosti, odustajawe od aktivne odbrane enklave pred-
stavqalo politiku bo{wa~kog rukovodstva.
26
Ovu anomaliju u pona{awu bo{wa~kih snaga u enklavi, koje su do
kratkog vremena pre toga agresivno napadale okolna srpska naseqa, pri-
metio je i Karlos Martins Branko Carlos Martins Branco, tada zamenik
glavnog operativnog oficira Posmatra~ke misije UN na terenu u Srebre-
nici. Branko izlaè slijede}e gledi{te:
Snage u okruèwu mogle su lako da brane enklavu, bar mnogo duè, da su bile
dobro predvo|ene. Ali bilo je zgodno da se dopusti da enklava padne na ovakav
na~in. Po{to je to u svakom slu~aju moralo da se dogodi, bilo je poèqno da
to bude na na~in koji bi bio najkorisnijiCiqani pad enklave li~i na or-
kestrirani makijavelisti~ki doga|aj najgore vrste, ali ~iwenica jeste da je
sarajevska vlada iz toga imala da dobije mnogo, kao {to se i pokazalo.
27
30
25
Takvo je, na primer, mi{qewe ~lana posmatra~ke misije UN, Majora P. H. D. Rajta
Wright u wegovom sumarnom izve{taju o padu enklave Postscript to Srebrenica, od 26 jula
1995, par. 5. Arhivska oznaka ICTY: R0050422.
26
Videti Srebrenica: dekonstrukcija jednog virtuelnog genocida, S. Karganovi} i
Q. Simi} (Beograd 2010), s. 27.
27
http://www.globalresearch.ca/index.php?context=va&aid=731
Sli~no stanovi{te zauzima i komandant Unprofora, general Mori-
jon, koji se o za~u|uju}oj lako}i sa kojom je Srebrenica pala u svom sve-
do~ewu pred odborom francuskog parlamenta, koji je ispitivao predmetne
doga|aje, izja{wava ovako:
Bio sam ubije|en da je Srebrenica bila `rtva vi{eg interesa, dràvnog
razloga, raison d'Etat, ali, dodaje isti general, taj vi{i interes nalazio se
u Sarajevu i u Wujorku, svakako ne u Parizu.
28
Kao neposredna posledica pada enklave (na stranu pitawe za{to se to
tako neo~ekivano lako dogodilo) stanovni{tvo se podijelilo u dvije ve-
like grupe. Jedna grupa, koja je brojala oko 20,000
29
i koja se sastojala
uglavnom od èna, djece i borbeno nesposobnih mu{karaca starijeg uz-
rasta, skoncentrisala se 11. jula 1995 godine u bazi holandskog bataqona
UN u Poto~arima. Druga velika grupa, koja se procewuje na izme|u 10.000 i
15.000 djelimi~no naoruànih mu{karaca,
30
okupila se u od prilike isto
vrijeme u selu [u{wari, spremna da preko planinskog terena po|e u pro-
boj prema Tuzli, oko 60 km prema severozapadu.
Dvanaestog i trinaestog jula, srpske snage su omogu}ile evakuaciju
autobusima oko 20,000 èna, djece i ostarelih lica iz srebreni~ke enklave
na teritoriju pod muslimanskom kontrolom, preko Kladwa. Pretresno vije}e
u predmetu Krsti} prihvatilo je da je to bila disciplinovana i uredna
operacija, i da je Krsti} posebno naredio da se civilima bosanskim Mu-
slimanima koji se prisilno premje{taju ne smije ni{ta lo{e desiti.
31
Kada je rije~ o nasiqu i kr{ewu qudskih prava {to je uslijedilo
neposredno poslije zauzimawa Srebreni~ke enklave od strane snaga VRS,
iskazi ve}ine doma}ih svjedoka, koje je tuìla{tvo Ha{kog tribunala iz-
vodilo u predmetima vezanim za Srebrenicu, i velikog broja stranih po-
smatra~a koji su naknadno saop{tavali svoje sje}awe na iste doga|aje,
upadqivo se razlikuju u mnogim bitnim aspektima. Mada strani posma-
tra~i ne negiraju da je na srpskoj strani bilo zlo~ina i sporadi~nih po-
stupaka koji su predstavqali kr{ewe me|unarodnog ratnog prava
32
, wihovi
izvje{taji o tome ne sadrè ni dovoqno brojne ni podjednako dramati~ne
podatke, kao {to bi se moglo o~ekivati s obzirom na te{ke optu`be pro-
tivni~ke strane. Nekoliko iskaza stranih aktera koji su se nalazili na
31
28
Tuìlac protiv Milo{evi}a, s. 32.029.
29
Ova cifra prihva}ena je u internom dokumentu bo{wa~kih vojnih snaga, Pad
Srebrenice, od 28. avgusta 1995, koji je bio namewen General{tabu ABiH i Upravi bje-
zbednosti u Sarajevu, s. 4. Arhivska oznaka ICTY: 01854533.
30
Po mi{qewu vojnog ve{taka tuìla{tva u predmetu Krsti}, Ri~arda Batlera
Richard Butler, Stru~ni nalaz od 1. novembra 2002, par. 3.21. O me{ovitoj prirodi kolone,
i wenom statusu kao legitimnog vojnog ciqa, ovaj ve{tak se izjasnio tokom svedo~ewa u
predmetu Tuìlac protiv Popovi}a, Transkript, s. 20.244, redovi 1925, i s. 20.245, red 1.
31
Drugostepena presuda, Tuìlac protiv Krsti}a, par. 239.
32
Za prikaz prime}enih zlo~ina i prikaza srpske strane, videti Debriefing on Sre-
brenica, (Assen, 4 oktobar 1995), ~etvrto poglavqe. Arhivska oznaka ICTY: 00349914.
licu mjesta u vrijeme kada su se odvijali kriti~ni doga|aji ilustrova}e
ovu disonantnu pojavu.
Svjedo~anstvo holandskog oficira i lekara holandskog bataqona, A.
[utena A. A. Schouten od posebnog je interesa za procjenu ovih doga|aja.
U kriti~nom periodu, on je bio na osjetqivom poloàju i na licu mjesta, u
bazi u Poto~arima i u bolnici u Bratuncu. Nesposredno zatim, 27. jula
1995 godine, dok su mu utisci jo{ bili svjeì i dok nikakvi spoqa{wi
uticaji jo{ nisu mogli da oblikuju wegovu pri~u, on je amsterdamskom
listu Het Parool dao izjavu o stvarima koje je u Srebrenici vidjeo i do-
ìvjeo. Ovo su glavni dijelovi tog ~lanka:
Kao pripadnik holandskih oruànih snaga, (A. [uten) bio je u Bratuncu,
ali on nije vidjeo ni{ta od navodnog masakra mu{karaca bosanskih Musli-
mana.
Bilo je vijesti o deset hiqada Muslimana, koje su Srbi zatvorili na fud-
balskom igrali{tu. Ovo me ~udi. U Bratuncu ja nisam vidjeo nikakav sta-
dion. Da li moète da povjerujete da bi u selu od pet hiqada stanovnika
mogao da bude stadion koji prima deset hiqada osoba?
Kasnije, treba da su u Bratuncu bila streqawa na jednom igrali{tu i u
{koli. Samo pro{le nedjeqe, u ponedeqak, treba da je od strane Srba bilo
pobijeno 1,600 qudi. Holan|anin lekar iz holandskog bataqona kaè da on
ni{ta od toga nije vidjeo: Svi o tome pri~aju, ali niko ne nudi ~vrste
dokaze.
Poslije pada Srebrenice, Srbi su [utena poslali sa te{ko povrije|enim
muslimanskim vojnicima u bratuna~ku bolnicu. On kaè da wemu Srbi nisu
pravili nikakve smetwe. Ako je bilo ubijawa od strane Srba, to je bilo
dobro ~uvana tajna. Ja u to zato uop{te ne vjerujem. Nakon pada Srebrenice,
13 jula, stigao sam u Bratunac i ostao sam tamo osam dana. Tokom tog vremena,
mogao sam i}i kuda sam èleo. Bila mi je ukazana svaka pomo}, nigde me nisu
zaustavqali.
Pored toga, nije mogu}e prevoziti deset hiqada qudi a da to niko ne pri-
mjeti. Za to je potrebno barem dvesta autobusa, {to bi stvorilo ogromnu
kolonu. I oni bi trebalo da pro|u pored nas, a da ih holandski vojnici ne
primjete.
33
Iz niza sli~nih primjera, mogao bi se navesti jo{ jedan. On se odnosi
na dokumenat Ujediwenih Nacija sa~iwen 24. jula 1995. godine, dakle u
neposrednim vremenskim okvirima srebreni~kih doga|aja.
34
Dokumenat no-
si oznaku Ha{kog tribunala, R 002 1272. Wegov zvani~ni naziv je: Debrief
of UNMOS from the Srebrenica enclave. Wegova sadrìna je razgovor posle
doga|aja (debriefing) sa tri vojna posmatra~a snaga UN u enklavi Srebre-
nica, po jednim iz Holandije, Gane i Kenije. U par. 2 dokumenta stoji da su
se opservacije sva tri svjedoka u tolikoj meri podudarale da je wihov prak-
32
33
Het Parool (Amsterdam), 27 juli 1995: Arts: 'Geen bewijs genocide'
34
Arhivska oznaka ICTY: R002 1272.
ti~no jednoglasan iskaz omogu}io sastavqawe jedinstvenog izvje{taja o pa-
du enklave i o doga|ajima koji su neposredno nakon toga uslijedili. U par.
28 ovog dokumenta, pomenuta disonansa izme|u dva opisa sli~nih doga|aja
opet se izrazito o~ituje:
28. Me|u izbjeglicama nije bilo naoruànih qudi. Kruìle su glasine da
su oni poku{avali da izvr{e proboj preko trougla Bandera i izme|u po-
smatra~kih punktova M i N, prema Tuzli. Bilo je nagovje{taja o wihovoj
namjeri da povedu sa sobom taoce iz redova VRS dok se probijaju. Pripad-
nici UN bili su sa izbjeglicama 24 ~asova dnevno, ali oni nisu primjetili
ni{ta u vezi dojava da je bilo ubijawa vojnosposobnih mu{karaca. Mogli su
se ~uti pojedina~ni hici, ali nije bilo ni~ega {to bi ukazivalo da se tu
radilo o pogubqewima. Jedna grupa holandskih vojnika izjavila je da su prve
ve~eri, kada su mu{karci bili odvo|eni, vidjeli da je devetoro qudi bilo
odvedeno iza jedne zgrade i da su se zatim ~uli hici, a da se ti qudi nisu
vratili. Me|utim, nakon sprovedene istrage, nije bilo tijela niti ikakvih
znakova da je bilo izvr{eno pogubqewe.
Postojawe spiskova osumwi~enih ratnih zlo~inaca iz enklave, koje
su pripadnici srpskih snaga koristili prilikom ispitivawa ratnih zaro-
bqenika,
35
dodatno ukazuje na to da sa srpske strane nije postojala pret-
hodna namera neselktivnog tretmana bo{wa~kih zarobqenika. Zamenik ko-
mandanta holandskog bataqona, major Robert Franken, koji se sve vreme
tokom zauzimawa Srebrenice i doga|aja koji su uslijedili nalazio u cen-
tru zbivawa, potvr|uje da je razdvajawe mu{karaca izme|u 16 i 60 godina
starosti bio jedan od zahteva generala Mladi}a u ciqu provjere da li se
me|u wima nalaze osumwi~eni ratni zlo~inci, a to po shvatawu ho-
landskog majora pod takvim okolnostima predstavqa normalnu proce-
duru, kojoj se nema {ta prigovoriti.
36
Pored ovoga, postoji jo{ nekoliko okolnosti koje upu}uju na zakqu-
~ak da je, u {irokim okvirima onoga {to je bilo mogu}e, s obzirom na
lokalne strasti koje je rasplamsavalo sje}awe na prethodne zlo~ine koje su
po~inile naoruàne formacije iz enklave, srpska strana ovu operaiju
sprovela sa visokim stepenom profesionalnosti i po{tovawa ratnih i
humanitarnih normi. Sama evakuacija neborbenog stanovni{tva iz Poto-
~ara predstavqa krupnu prepreku olakom usvajawu teze da je namera srp-
skih snaga bilo eliminisawe bo{wa~kog stanovni{tva kao takvog. âk je i
drugostepeno ve}e ICTY, koje je potvrdilo osu|uju}u presudu generalu Ra-
dislavu Krsti}u, bilo prinu|eno da prizna odre|enu utemeqenost argu-
mentu Krsti}eve odbrane da odvo|ewe na sigurno za razliku od ubijawa
srebreni~kih èna i dece nije u skladu sa neselektivnim pristupom
koji karakteri{e slu~ajeve genocida. Komentar ve}a na to glasi:
33
35
Arhivska oznaka ICTY: 00678851 (srpski); 00799571 (engleski prevod).
36
Svedo~ewe majora R. A. Frankena, Tuìlac protiv Krsti}a, 4. april 2000, s. 2037,
redovi 1825.
Moglo bi se re}i da stav odbrane da nije postojala namjera da se bo{wa~ka
zajednica neselktivno uni{ti proizilazi logi~no iz odluke snaga bosan-
skih Srba da premjeste ène, decu i stare qude pod svojim nadzorom na druga
podru~ja.
37
Drugi faktor koji govori u prilog tezi da kr{ewe humanitarnih i
ratnih normi, mada nesumwivo prisutno, nije bilo dominantna karakte-
ristika tretmana bo{wa~kih ratnih zarobqenika je ~iwenica, koju ~ak i
prvostepeno ve}e u predmetu Krsti} priznaje, da je odre|eni broj zaro-
bqenih rawenih pripadnika Armije BiH iz zauzete srebreni~ke enklave
bio medicinski zbrinut u srpskim bolnicama.
38
Najzad, arhiva ICTY sadrì brojne izjave preìvelih stanovnika sre-
breni~ke enklave, vojnih i civilnih lica, koji potvr|uju da su svi oni u
periodu od 12. do 19. jula 1995. nakon zarobqavawa bili u ve}oj ili mawoj
meri propisno procesuirani, da im je u mnogim slu~ajevima kada je to bilo
potrebno bila ukazana medicinska pomo} i da im je bilo omogu}eno da se
registruju kod Me|unarodnog Crvenog krsta.
39
Kao posqedica ove vojne operacije koju su snage VRS preduzele u julu
1995. godine i na~ina kako je do{lo do prakti~ne predaje enklave,
bo{wa~ko stanovni{tvo je pretrpelo znatne qudske gubitke. Obim tih gu-
bitaka i daqe je ta~no nepoznat i predmet je daqeg istraìvawa. Ali ne-
sporno je da se u smislu me|unarodnog ratnog i humanitarnog prava ti
gubici moraju svrstati u dve kategorije koje su razli~ite, sa razli~itim
implikacijama u odnosu na pitawe krivi~ne odgovornosti.
U prvoj kategoriji, nalaze se pripadnici mije{ane vojnocivilne ko-
lone 28. Divizije Armije BiH koja se kasno u no} 11. na 12, juli 1995.
godine okupila u selu [u{wari, na sjeverozapadu enklave, i odatle upu-
tila u proboj prema bo{wa~koj teritoriji u Tuzli. Nije sporno da je ta
kolona predstavqala legitiman vojni ciq.
40
Tako|e nije sporno da je VRS,
u okviru legitimnih borbenih djelatnosti, toj koloni postavila nekoliko
zasjeda i da ju je na pojedinim ta~kama podvrgavala dejstvu svojih arti-
qerijskih i drugih oru|a.
41
Svojevremeni glavni istraìteq Ha{kog tu-
ìla{tva, @an-Rene Ruez Jean-Rene Ruez, prihvata da su ti borbeni su-
dari imali sqede}e posqedice:
Zna~ajan broj Muslimana bili su ubijeni u borbama. Zvorni~ka brigada je
organizovala zasjede i tada je imala najve}i broj gubitaka tokom celog rata.
34
37
Drugostepena presuda, Tuìlac protiv Krsti}a, par. 30 i 31. Ne obra}aju}i pa`wu
na pravno na~elo in dubio pro reo, u daqem rezonovawu ve}e preko ovoga prelazi i usvaja
sasvim druga~ije obja{wewe za iste doga|aje, koje je {tetno po optuènog.
38
Prvostepena presuda, Tuìlac protiv Krsti}a, par. 86.
39
Za detaqan prikaz ovog materijala, videti: Videti Srebrenica: dekonstrukcija
jednog virtuelnog genocida, S. Karganovi} i Q. Simi} (Beograd 2010), s. 91 98.
40
Videti svedo~ewe vojnog ve{taka Tuìla{tva, Ri~arda Batlera, u predmetu Po-
povi} i ostali, 23. januara 2008, s. 20.245, redovi 14 23.
41
Videti, na primer, Tuìlac protiv Krsti}a, par. 62 i 65.
Mnogi su poginuli dok su prolazili kroz minska poqa. Nepoznati broj vje-
rovatno je izvr{io samoubistvone iskqu~ujem da su neki pucali u one
koji su se èqeli predati.
42
Koliki je taj zna~ajan broj na koji aludira Ruez, pitawe je na koje u
ovom trenutku nije mogu}e dati precizan odgovor. Ali to pitawe je od
ogromnog zna~aja za pravilno sagledavawe krivi~ne odgovornosti u vezi sa
doga|ajima koji su usledili posle pada enklave Srebrenice 11. jula 1995.
godine. Sabirawe gubitaka koje je mije{ana kolona 28. divizije pretrpela
u legitimnim borbenim dejstvima, tokom povla~ewa pod oru`jem, sa qud-
skim gubicima koji su nastali po savim razli~itoj osnovi, kao posqedica
masakra ratnih zarobqenika, i to na potpuno razli~itim lokacijama {ireg
podru~ja Srebrenice, nije pravilan pristup. To ne predstavqa doprinos
pravnom i moralnom razja{wavawu srebreni~kog pitawa.
Popuno zadovoqavaju}a preciznost u proceni visine ovih legitim-
nih gubitaka verovatno ne}e biti postignuta nikad. Me|utim, postoje pro-
cjene koje su kompetentne i koje se ne bi smjele zanemariti. Vojni vje{tak
Ha{kog tuìla{tva, Ri~ard Batler, iznio je u vezi sa ovim cifru za koju
kaè da bi se mogla razborito predpostaviti, od izme|u 1,000 i 2,000
Muslimana.
43
U izvje{taju Unprofora, Sjeveroisto~ni sektor Tuzla, od
17. jula 1995, stoji da je do tri hiqade stradalo usput, uglavnom od mina i
u sukobima sa VRS.
44
U dnevnom izvje{taju o stawu Posmatra~ke misije
UN, tako|e od 17. jula 1995, smatra se da je u proboj po{lo 12.000 do
15.000 qudi, od kojih je oko 3.000 bilo naoruàno. Procjewuje se da je
3.000 nastradalo od minskih poqa, snajpera i zaseda koje je postavqala
VRS.
45
Najzad, po svjedo~ewu generala Armije BiH Envera Haxihasanovi}a u
predmetu generala Krsti}a pred MKTBJ 6. aprila 2001. godine, sa si-
gurno{}u bi se moglo re}i da je 2,628 pripadnika 28. Divizije, vojnika i
komandnog osobqa, poginulo.
46
Pored visine gubitaka kolone, postavqa se pitawe koliko je ratnih
zarobqenika u ovom periodu bilo pogubqeno.
Jedina materijalna osnova za dono{ewe zakqu~aka o ovoj, kao i o
prethodnoj, kategoriji qudskih gubitaka bo{wa~ke strane su rezultati fo-
renzi~kih ispitivawa masovnih grobnica vezanih za doga|aje u Srebre-
nici u predmetnom periodu na raznim lokalitetima. Forenzi~ki timovi
Ha{kog tuìla{tva ekshumirali su i obra|ivali te lokalitete od 1996. do
2002. godine. Rezultati wihovih istraìvawa bili su predo~eni kao do-
kazni materijal tuìla{tva u predmetima Krsti} i Popovi} i ostali,
35
42
Intervju u listu Monitor (Crna Gora), 19. april 2001. Arhivska oznaka ICTY:
06038342.
43
Popovi} i ostali, Transkript, s. 20.251, redovi 1214.
44
Arhivska oznaka ICTY: R0433426.
45
Arhivska oznaka ICTY: R0038740.
46
Prosecutor v. Krsti} ICTY, s. 9532, redovi 1921.
pred ICTY. Kada su forenzi~ki timovi Tuìla{tva prestali sa radom,
imali su obra|enih ukupno 3,568 slu~ajeva.
Nezavisnom kriti~kom analizom tog materijala, do{lo se do uvida da
na na~in kako je sudu i {iroj javnosti prezentiran taj forenzi~ki dokazni
materijal Ha{kog tuìla{tva on navodi na pogrje{ne zakqu~ke u bar dva
kqu~na aspekta.
Prvo, ispostavilo se da jedan slu~aj ne zna~i jedno tijelo, i da se
1,583 od navedenih slu~ajeva sastoji iz samo jedne ili malog broja ko-
stiju na osnovu ~ega je nemogu}e izvla~iti forenzi~ki zna~ajne zakqu~ke
bilo kakve vrste. Zapravo, u 92,4 odsto od takvih slu~ajeva i sudsko-
-medicinski stru~waci Tribunala u svojim autopsijskim izvje{tajima na-
vode da se uzrok smrti, kategorija koja je kqu~na za imputirawe krivi~ne
odgovornosti, ne moè utvrditi. Samim tim, skoro polovina od tih autop-
sijskih izvje{taja u krivi~nopravnom smislu nema nikakvu svrhu.
Drugo, implicitno negovani utisak da rezultati forenzi~kih istra-
ìvawa masovnih grobnica prikazuju jednozna~nu sliku rawavawa, koja je
konzistentna sa streqawem, pokazao se kao potpuno neta~an. Zapravo, kada
su autopsijski izvje{taji bili podvrgnuti bri`qivoj analizi koja se ba-
zirala na konceptu obrazca rawavawa, pojavila se vi{eslojna slika, koja se
sastoji od najmawe pet kategorija, o na~inu kako su ukopane osobe mogle
nastradati. Su{tina te slike je u tome da su u 627 slu~ajeva uz posmrtne
ostatke bili prona|eni metalni fragmenti koji vode porijeklo od arti-
qerijskih projektila ili mina, a ne od metka, {to iskqu~uje mogu}nost
strijeqawa. U 442 slu~aja, prona|eni su povezi i/ili ligature, {to sa ve-
likim stepenom verovatno}e ukazuje da osoba jeste bila streqana. Najzad, u
505 slu~ajeva obrazac rawavawa ukazuje na dejstvo metka, {to u mnogim od
tih slu~ajeva tako|e otvara mogu}nost strijeqawa, mada u nekima to na-
~elno ne iskqu~uje ni mogu}nost pogibije u borbenim dejstvima.
Slijedi grafikon na str. 37 gde su ti podaci prikazani.
O~igledno je da prisustvo velikog broja dezartikulisanih kostiju
ili fragmenata qudskog tijela, koji su u skoro polovini forenzi~kih iz-
ve{taja Ha{kog tuìla{tva uzdignuti na status slu~ajeva, oteàva for-
mirawe pouzdane slike o tome koliko se ukupno tijela nalazi sahraweno u
masovnim grobnicama koje su vezane za Srebrenicu. Da bi se to pitawe
rije{ilo na nau~no utemeqen na~in, obavqena je kontrolna analiza fo-
renzi~kih izvje{taja tako {to su prebrojane sve butne kosti koje se nalaze
u masovnim grobnicama. Razlog za takav postupak jeste to {to su butne
kosti izuzetno ~vrst i otporan dio qudskog kostura, a pored toga veoma
informativan u forenzi~kom smislu.
Ovim istraìvawem do{lo se do zakqu~ka da se na 13 lokaliteta koje
su ekshumirali forensi~ki stru~waci Ha{kog tribunala nalazi 1,919 des-
nih i 1,923 levih butnih kostiju. To zna~i da je tamo sahraweno ukupno
ne{to ispod 2,000 osoba, i kao {to je prikazano u Prilogu 2. da su
me|u wima zastupqeni razni mogu}i uzroci smrti. Rezultati ispitivawa
broja sahrawenih lica na osnovu prona|enih butnih kostiju, po svakoj
36
masovnoj grobnici posebno i na kraju ukupno, prikazani su na tabeli koja
slijedi:
Prilog 3: Kontrolna analiza na osnovu broja butnih kostiju
Masovne grobnice Desna butna kost
Lipqe 131
Ravnice 221
Glogova 275
ân~ari cesta 233
Kozluk 318
Hoxi}i cesta 155
Cerska 146
Nova Kasaba 56
37
Prilog 2: Sumarni podaci po kategorijama i obrazcu rawavawa
Autor istraìvawa i tabele: dr Qubi{a Simi}
Masovne grobnice Desna butna kost
Laète 110
Pilica 115
Zeleni Jadar 116
Brana 31
Kowevi} Poqe 12
Ukupan broj butnih kostiju 1919
Autor istraìvawa i tabele: dr Qubi{a Simi}
Stepen nepreciznosti koja vlada u ovom vrlo va`nom dijelu istra-
ìvawa srebreni~kih doga|aja vidi se i iz presuda vije}a Ha{kog tri-
bunala u predmetima Krsti} i Popovi} i ostali, koja su se bavila brojem
postradalih.
U predmetu Krsti}, na primjer, mada pretresno vije}e zakqu~uje da
nakon zauzimawa Srebrenice skoro svi ubijeni na mjestima pogubqewa
bili su mu{karci bosanski Muslimani i da ih je bilo strijeqano do
7,0008,000,
47
vije}e uop{te ne tvrdi da su mu pre dono{ewa navedenog
zakqu~ka bili predo~eni dokazi o pronalaèwu 7,000 do 8,000 tijela sa
obrazcom rawavawa koji bi ukazivao na pogubqewe. Umjesto toga, vije}e
tvrdi da je prema konzervativnoj procjeni stru~waka, u ekshumiranim
grobnicama trebalo biti najmawe 2,028 tijela.
48
Vije}e ni te stru~wake ni
wihovu metodologiju ne identifikuje. Vije}e tako|e priznaje
49
da je vrlo
malo poveza za o~i i ruke bilo izva|eno iz grobnica u podru~ju Nove Ka-
sabe i Kowevi} Poqa, a to su bila podru~ja jakih borbenih dejstava. Vije}e
tako|e ne iskqu~uje mogu}nost da odre|eni broj tijela iz grobnica na
kojima je bila izvr{ena obdukcija pripada mu{karcima ubijenim u bor-
bi
50
. Me|utim, vije}e u prkos svemu tome ne preduzima profesionalno is-
pravan korak, a to je da poku{a koliko je to mogu}e da poginule u borbenim
dejstvima razdvoji od `rtava ratnog zlo~ina. Suo~eno s drasti~nim ne-
dostatkom ekshumiranih tijela, {to umawuje ubjedqivost prethodno do-
netog zakqu~ka o 7,0008,000 streqanih osoba, Krsti}evo vije}e teì{te
svoje analize prebacuje na preliminarna ispitivawa koja je sprovelo Tu-
ìla{tvo prema kojima se o~ekuje da }e nakon {to se otvori jo{ 18
dodatnih neekshumiranih i vjerovatnih grobnica ukupan broj na|enih ti-
jela vezanih za Srebrenicu zna~ajno porasti.
51
Kona~no, u fusnoti 166
svoje presude vije}e bez kriti~kih komentara prima na znawe ocjenu tu-
38
47
Prvostepena presuda, Tuìla{tvo protiv Krsti}a, par. 487.
48
49
50
51
ìla{tva iz 2000. godine da ispitane, ali jo{ neekshumirane grobnice
sadrè 2,571 tijela i da je zato ukupan broj tijela otkrivenih u masovnim
grobnicama 4,805. Nije precizno navedeno da li se ovo odnosi na stvarna
tijela ili samo na slu~ajeve, ali je u ovom trenutku to nebitno.
O~ito je da je od 2000. godine, kada su napravqene ove procene, do
danas pro{lo deset godina ali da jo{ nema saznawa o tih otkrivenih
4,805 navodno ubijenih osoba. Ovo sugeri{e da je vije}e u predmetu Krsti}
jedan od svojih najva`nijih materijalnih zakqu~aka izvelo ne na osnovu
prethodno utvr|enih ~iwenica, nego na osnovu prognoze.
Kada je rije~ o ovom pitawu, nedavna presuda jednog drugog vije}a
ICTY, u predmetu Popovi} i ostali
52
, tako|e ilustruje te{ko}e sa kojima
se sudski organi susre}u u nastojawu da ove ~iwenice utvrde. Tu stoji:
Na osnovu dokaza, vije}e staje na stanovi{te da je najmawe 5,336 identi-
fikovanih osoba bilo pogubqeno nakon pada Srebrenice. Me|utim, s obzi-
rom na to da predo~eni dokazi nisu sveobuhvatni, pretresno vije}e je ubi-
je|eno da }e se broj identifikovanih osoba pove}ati. Pretresno vije}e stoga
smatra da bi broj osoba ubijenih tokom pogubqewa posle pada Srebrenice
mogao biti i do 7,826.
53
U o~iglednom nastojawu da zaobi|e statisti~ki mawak u broju po-
gubqenih, ako se to posmatra u funkciji dokazivawa cifre od 7,000 do
8,000 strijeqanih, vije}e u ovom predmetu usvaja jednu metodolo{ku no-
vinu DNK analizu kao sredstvo za utvr|ivawe broja `rtava, namjesto
tehnike koju praktikuje klasi~na forenzika.
54
Me|utim, nije izvjesno ko-
liko je primjena ove metodologije od pomo}i vije}u za izvo|ewe onakvih
zakqu~aka kakvi su mu potrebni.
Prije svega, mada vije}e tvrdi da je najmawe 5,336 osoba identifi-
kovano, ono ni u obrazloèwu presude, niti u prilogu, ne prikazuje wihov
poimeni~ni spisak.
55
Ali, jo{ bitnije od toga, mo`da u nastojawu da se
{to brè pribliì maksimalisti~koj proceni `rtava, vije}e zauzima stav
da su sve te osobe, bez obzira na wihov navodni broj, bile pogubqene
nakon pada Srebrenice. Ovo je nemogu}a konstatacija zato {to pretpo-
stavqa ne{to {to procedura DNK ne moè da postigne. DNK sluì za
reasocijaciju dijelova istog tijela i za povezivawe posmrtnih ostataka
mrtve osobe sa biolo{kim uzorkom ìvog krvnog srodnika da bi se olak-
{ala identifikacija pokojnika. Me|utim, suprotno od tvrdwe vije}a, i za
razliku od klasi~ne forenzi~ke analize ~iji su rezultati, u ovom slu~aju,
izloèni naprijed, DNK procedura ne pruà nikakve informacije o vreme-
39
52
10. juna 2010. godine.
53
Prvostepena presuda, Tuìlac protiv Popovi}a i ostalih, par. 793. i 837. Tako|e
fusnota 2862.
54
Prvostepena presuda, Tuìlac protiv Popovi}a i ostalih, par. 638 et passim.
55
Takav spisak je neophodan da bi se proverilo, pre svega, da li su te osobe ikada
postojale; ako jesu, da li su zaista mrtve; i ako jesu mrtve, da li je wihova smrt u bilo kakvoj
vezi sa streqawem ratnih zarobqenika u Srebrenici u julu 1995. godine.
nu i na~inu smrti. Samim tim, bez dodatnih indicija nije mogu}e zakqu-
~iti da su te osobe nastradale posle pada Srebrenice, a najmawe da su bili
pogubqeni, za razliku od nekog drugog uzroka smrti.
Najzad, ovdje se primje}uje i jedna va`na paralela sa na~inom zakqu-
~ivawa vije}a u predmetu Krsti} koja ne uliva povjerewe u postojawe
stvarnih dokaza za onoliki broj `rtava koliko se tvrdi da ih je bilo.
Naime, kao {to je vije}e u predmetu Krsti} prognoziralo (neuspe{no,
kako se ispostavilo) da }e biti otkriveno jo{ nekoliko hiqada le{eva, na
sli~an na~in vije}e u predmetu Popovi} i ostali izraàva uvjerewe da bi,
pored 5,336 lica na neobjavqenom i neproverqivom spisku identifiko-
vanih `rtava, moglo biti prona|eno i identifikovano ukupno 7,826
osoba. Razmatrawe baze zlo~ina na osnovu hipoteti~kih umesto utvr|enih
`rtava, najblaè re~eno, predstavqa krajwe neobi~an prilaz utvr|ivawu
~iwenica i fiksirawu krivi~ne odgovornosti.
Pregled raspoloìvih uvida i podataka o doga|ajima u Srebrenici i
oko we ostao bi nepotpun bez izno{ewa nekih statisti~kih ~iwenica koje
su bitne za sagledavawe kako kvantitativnog, tako i kvalitativnog, aspekta
ove teme. To je ukupna procjena qudskih gubitaka. Mada je u obje posebne
kategorije, stradali u borbenim dejstvima i ubijeni strijeqawem, broj
`rtava vrlo te{ko a mo`da i nemogu}e ta~no ustanoviti, jeste mogu}e,
na osnovu relativno pouzdanih podataka, uspostaviti radne parametre ko-
liko ih je moglo ukupno biti.
Nekoliko raznih izvora saglasni su u tome da je po~etkom jula 1995.
godine u enklavi Srebrenica ìvjelo oko 40,000 osoba. Pretresno vije}e u
predmetu Krsti} je tako zakqu~ilo,
56
a na sli~nom stanovi{tu stoje ho-
landske vojne vlasti ~iji kontingent se nalazio u za{ti}enoj zoni u okviru
misije UN za odràvawe mira,
57
predstavnik posmatra~ke misije UN u sre-
breni~koj enklavi,
58
kao i Jaku{i Aka{i, specijalni izaslanik UN za
Bosnu.
59
Ova cifra postaje vrlo zna~ajna kada se razmatra u vezi sa statis-
ti~kim podacima o broju stanovnika Srebrenice koji jesu uspjeli da pre|u
na teritoriju pod bo{wa~kom kontrolom u Tuzli i koji su tamo posle pada
enklave bili evidentirani. Informacije o tome imamo od Svjetske zdrav-
stvene organizacije WHO i od Ujediwenih Nacija. Obje ustanove bavile
su se zbriwavawem izbjeglica i raseqenih lica. Uvidom u wihovu doku-
mentaciju moè se pratiti pristizawe lica iz obje kategorije, a to su
uglavnom ène, djeca i stariji koji su autobusima bili evakuisani iz Po-
to~ara 12. i 13. jula, i pripadnici kolone 28. Divizije koji su se uspje{no
iz enklave probili preko planina na podru~je Tuzle.
40
56
Prvostepena presuda, Tuìlac protiv Krsti}a, par. 15 i 37.
57
Debriefing on Srebrenica, 4 oktobar 1995, par. 2.33. Arhivska oznaka ICTY: 00349926.
58
Postscript to Srebrenica, 26. jul 1995, par. 8. Arhivska oznaka ICTY: R0050422.
59
Cable from Akashi, Situation in Tuzla and Srebrenica, 15. jul 1995. Arhivska oznaka
ICTY: 1D191603.
Podaci WHO pod datumom od 29. jula 1995. govore da je tog dana na
podru~ju Tuzle bilo registrovano 34,341 izbeglica iz enklave Srebreni-
ca.
60
U izvje{taju Komande severoisto~nog sektora snaga UN o brojnom
stawu srebreni~kih izbeglica nekoliko dana kasnije, 4. avgusta 1995, na-
vodi se cifra od 35,632.
61
To zna~i da na bo{wa~koj strani ukupan broj qudskih gubitaka koji
bi se mogli vezati za doga|aje u Srebrenici i oko we u julu 1995. godine ne
prelazi oko 4.500. Pri tom, mora se imati u vidu postojawe dva razli~ita
uzroka smrti: od borbenih dejstava i od pogubqewa. Ova cifra ukupnih
gubitaka obuhvata obje kategorije.
Zakqu~ak.
U tragi~nim doga|ajima tokom rata izme|u 1992. i 1995. na podru~ju
Srebrenice te{ko su stradali pripadnici obje glavne zajednice, Bo{waci
i Srbi. Wihovo stradawe predstavqa jedinstvenu moralnu a velikim delom
i forenzi~ku cjelinu. Svako razbijawe tih doga|aja na mawe cjeline koje
bi bile istrgnute iz op{teg konteksta oteàva razumevawe pojedinosti i
pozadine tih doga|aja.
Samo empirijski i kontekstualan pristup, li{en svake politi~ke
dimenzije, moè da doprinese otkrivawu istine, {to bi zatim posluìlo
kao temeq za uzajamno sagledavawe odgovornosti i za miran suìvot dveju
zajednica koje vijekovima dijele taj prostor.
Pitawe Srebrenice ne moè se suziti na doga|aje u jednoj sedmici
niti se moè prou~avati ako se zakqu~ci do kojih se mora do}i propisuju
unaprijed. Umjesto politi~ki nametnutih pravnih fikcija, obema zajed-
nicama koje ìve u Srebrenici neophodna je istina. Da bi se do we
do{lo, potrebno je jo{ mnogo upornog i po{tenog istraìvawa.
41
60
Arhivska oznaka ICTY: 3D41-0030.
61
Arhivska oznaka ICTY: 3D41-0464.
42
PRILOG: Tekst Izve{taja komisije Vlade Republike Srpske
koji je bio usvojen 2004. godine
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
REAKCIJE NA IZVE[TAJ O SREBRENICI KOMISIJE
VLADE REPUBLIKE SRPSKE
Odjeci na Izve{taj komisije Vlade RS usledili su odmah {irom sve-
ta, kako u medijima tako i u publikacijama ozbiqnije prirode. Oni su bez
uzuzetka bili nepovoqni po Republiku Srpsku. Nekoliko primera to }e
pokazati.
U svom komentaru, nema~ki ~asopis [pigel kaè: Vlasti bosan-
skih Srba u sredu su se po prvi put javno izvinile za srebreni~ki masakr
koji se dogodio 1995. godine najve}e zverstvo u Evropi posle Drugog
svetskog rata. Zvani~ni predstavnici bosanskih Srba tako|e su priznali
da je pri kraju sukoba u Bosni koji je trajao izme|u 1992. i 1995. to ubijawe
bilo organizovano od strane srpskih snaga. Vi{e od 7,800 mu{karaca i
de~aka bilo je pobijeno. U svojoj izjavi, vlada bosanskih Srba je izrazila
sau~e{}e bolu srodbine srebreni~kih `rtava i iskreno àqewe i izvi-
wewe za tragediju koja ih je zadesila.'
1
Britanska dràvna informativna slu`ba VVS nije mnogo zaostajala.
Pod dramati~nim naslovom Bosanski Srbi priznaju Srebrenicu, pre-
nosi se da je zvani~na istraga bosanskih Srba u vezi sa doga|ajima u
Srebrenici u julu 1995. godine ustanovila da je nekoliko hiqada Musli-
mana bilo pobijeno od strane srpskih snaga, pa dodaje da je to prvi put
da vlasti bosanskih Srba priznaju ubistva koja je Ha{ki tribunal za ratne
zlo~ine okarakterisao kao genocid.
VVS zatim svoju javnost upoznaje i sa nekim navodnim sadràjima tog
priznawa:
Snage bosanskih Srba su planirale operaciju u tri etape: napad na
grad, razdvajawe èna i dece, i pogubqewe mu{karaca; vojne i policijske
jedinice, kao i specijalne jedinice MUP-a, u~estvovale su u ubistvima.
2
Oba uticajna medijska teksta sadrè zna~ajne neta~nosti i propuste.
U Izve{taju komisije ne pi{e izri~ito da je vi{e od 7,800 mu{karaca i
de~aka bilo je pobijeno, mada se takav utisak lako mogao ste}i zato {to se
u Izve{taju diplomatski govori o oko 7,800 nestalih. Po{to Komisija
Vlade RS, u nastojawu da zadovoqi naru~ioce Izve{taja, ne donosi nikakav
kontekst, a usvaja ~iweni~nu matricu i terminologiju ve}a MKTBJ koje
je generala Krsti}a zbog Srebrenice osudilo za genocid, te{ko je ne-
ma~kim novinarima zameriti ako su izvukli zakqu~ak koji im se u~inio
logi~nim. Vest koju prenosi VVS tako|e je ispuwena proizvoqnim tuma-
1
Spiegel Magazine, 11/12/2004, http://www.spiegel.de/international/spiegel/0,1518,
327526,00.html
~ewima, ali s obzirom na servilnu intonaciju Izve{taja Vlade RS od 2004.
godine i odsustvo u wemu svake kriti~ke distance u odnosu na doga|aje,
te{ko je i ovde izneti ubedqiv prigovor. Ako tada{woj vladi Republike
Srpske nije bilo stalo da se bori za objektivno prikazivawe ~iwenica,
za{to bi o tome brinuli novinari VVS? Zato je razumqivo da u svom àru
da ocrne Republiku Srpsku za {ta im je sama vlada pruìla neodoqivi
podsticaj oni izmi{qaju plan u tri etape koji ~ak ni Ha{kom tri-
bunalu nije pao na pamet i hladno optuùju vojne i policijske strukture
RS za masovno ubistvo zanemaruju}i kqu~nu ulogu Desetog diverzantskog
odreda u ~ijem je sastavu bio la`ni svedok Draèn Erdemovi}. Za tu je-
dinicu jo{ uvek se ne zna u okviru kakvih struktura i za ra~un kakvih
slu`bi je delovala kada je vr{ila streqawe zarobqenih Bo{waka.
U svetlu ovakvih propusta sa~initeqa Izve{taja da barem navedu i
pojasne osnovne ~iwenice, podrazumevaju}i da Republika Srpska nema kon-
trolu nad wihovim daqem tuma~ewem od strane globalnih propagandnih
mehanizama kojima politi~ki interes diktira da sve {to je u vezi sa Sre-
brenicom prikaù na odre|eni na~in, ni komentar ameri~kog dnevnika
Seattle Times uop{te nije za ~u|ewe:
U kona~nom izve{taju srpske komisije u vezi sa srebreni~kim ma-
sakrom 1995. godine priznaje se da su snage bosanskih Srba planirale ma-
sovno ubistvo 7,800 muslimanskih mu{karaca i de~aka, izjavio je jedan
me|unarodni zvani~nik ju~e. 'Ovaj izve{taj predstavqa priznawe i nudi
pojedinosti plana koji je predvi|ao ciqanu likvidaciju hiqada Bo{waka
(Muslimana) od strane srpskih snaga,' rekao je Bernard Fasije, zamenik
me|unarodnog administratora Bosne.
3
Nema dileme o kom je me|unarodnom administratoru Bosne ovde
re~: radi se o lordu Xeremi E{daunu, naru~iocu izve{taja Komisije
Vlade RS. Pred wegovim grubim pretwama niko od vlastoqubivih ru-
kovodioca tada{we Republike Srpske (sa izuzetkom ~asnog predsednika
Vrhovnog suda, Marka Arsovi}a, koji je demonstrativno podneo ostavku na
~lanstvo u komisiji
4
zato {to mu je bilo onemogu}eno da profesionalno
radi) nije smogao gra|anske hrabrosti da odbije u~e{}e u ne~asnoj raboti i
da se povu~e sa poloàja.
Reakcije {irom sveta bile su u istom duhu. Korak ka prihvatawu
stvarnosti, tako se komentari{u}i Izve{taj komisije likovalo u uvod-
niku jednog arapskog lista:
Ovog juna bosanski Srbi su napravili jedan vaàn korak prema stvar-
nosti kada je wihova entitetska vlada najzad priznala da Srbi jesu po~i-
nili masakr. Ove nedeqe, oni su objavili izve{taj gde se navodi da su
srpski istraìteqi utvrdili da su Mladi}evi xelati pobili vi{e od
7,000 bo{wa~kih `rtava. Poricawe ovog zverskog ~ina najzad je prekinuto.
88
2
BBC NEWS: 6 juni 2004; http://news.bbc.co.uk/go/pr/fr/-/2/hi/europe/3799937.stm
3
Seattle Times, November 9, 2004, http://community.seattletimes.nwsource.com/ar-
chive/?date=20041109&slug=wdig09
Srbi vi{e ne}e morati da ìve u laì. Sada se moraju suo~iti sa kri-
vicom koju snose za taj odvratan zlo~in.
5
Uvodni~ar iz daleke zemqe se vara kada misli da je tu bilo nekakvih
srpskih istraìteqa i da su oni ne{to utvr|ivali. On po inerciji pred-
postavqa uobi~ajeni na~in pona{awa qudi kojima je stalo do svoje dràve
i do svoga naroda ali on ne zna da prepadnute tada{we vlasti Republike
Srpske za utvr|ivawe ~iwenica nisu istraìvale apsolutno ni{ta, ve}
da su koristile iskqu~ivo materijal iz presude Ha{kog tribunala!
Stepen wihove servilnosti o~ituje se u izjavi premijera Pera Bu-
keqovi}a da on u potpunosti podràva aktivnosti radne grupe za primenu
kona~nog izve{taja Komisije za Srebrenicu gde tako|e nudi i svu po-
trebnu podr{ku vlade na realizaciji tog velikog zadatka.
6
Izve{taj UNHCR za Bosnu i Hercegovinu 2006. godine sintetizuje na
sled}i na~in sve navedene percepcije Izve{taja komisije Vlade RS:
2003. godine Dom za qudska prava BiH naredio je RS da sprovede
detaqnu istragu o sudbini osoba koje su se jo{ uvek vodile kao nestale
posle masakara oko Srebrenice u julu 1995. Srebreni~ka komisija najzad je
po~ela sa radom u januaru 2004. i sastavila je izve{taj, koji je Vlada RS
usvojila, gde se po prvi put priznaju obim i priroda zverstava koja su bila
po~iwena nakon pada 'bezbedne zone' u Srebrenici. Izve{taj sadrì nove
pojedinosti o lokacijama masovnih grobnica.
7
Kao {to se moglo o~ekivati, kori{}ewe Izve{taja komisije Vlade RS
o Srebrenici kao takore}i krunskog dokaza zvani~nog narativa vrlo brzo je
u{lo i u mainstream akademske rasprave po ovom pitawu. Nave{}emo dva
upe~atqiva i uticajna primera.
U izdawu ~asopisa Cultures & Conflits, 2007. godine objavqen je zbor-
nik tekstova pod naslovom: Srebrenica 1995: analyses croisees des enquetes
et des rapports, u okviru kojeg se nalazi i prilog posve}en specifi~no
Izve{taju komisije i wegovim posledicama.
8
Posle uvoda koji je ve} postao standardan (Na sednici od 28. ok-
tobra 2004. Vlada RS je usvojila izve{taj koji je 'dokazao van svake mogu}e
sumwe da su u julu 1995. na podru~ju Srebrenice bili po~iweni zlo~ini
{irokog obima') pre{lo se na su{tinu stvari:
Te{ko je re}i da je usvajawe Izve{taja proizvelo preokret u svesti
Srba, ali osnivawe komisije i ~iwenica da je wen izve{taj bio zasnovan
89
4
http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/43928/Esdaun-kreirao-spisak-zrtava-Srebrenice
5
http://www.freerepublic.com/focus/f-news/1246585/posts
6
Onasa, 4 maj, 2005: http://www.accessmylibrary.com/archive/409752-europe-intelli-
gence-wire/may2005-page317.html
7
Freedom House, Nations in transit / Bosnia-Herzegovina 2006:
http://www.unhcr.org/refworld/country,,FREEHOU,,BIH,,473aff31a,0.html
8
Cultures & Conflits, 2007: Srebrenica 1995: analyses croisees des enquetes et des rapports,
Picard Michele, Zinbo Asta, Sur le rapport du gouvernement de la Republika Srpska.
najve}im delom na izvorima samih vlasti RS potvr|uje stav, koji se i u samom
tekstu nazire, da izve{taj predstavqa odraz zrelosti srpskog naroda.
Imaju}i u vidu atmosferu pritisaka i manipulacije u kojoj je Izve-
{taj nastao, kao i odsustvo svakog traga od ozbiqnog nau~nog istraìvawa
u wegovom sadràju, ovo vi{e zvu~i kao uvreda nego kao kompliment. Ali
to ipak otkriva krajwi, pedago{ki, ciq ovog poduhvata:
Mada je najve}i deo ~iwenica ve} bio dobro zadokumentovan sic!,
bilo je va`no da RS osnuje telo koje }e samostalno do}i do takvih za-
kqu~aka
[to se ti~e nezgodnog pitawa pritisaka koji su vr{eni u ciqu obli-
kovawa kona~nog teksta, priznaje se da je to sa stanovi{ta srpskog javnog
mwewa u RS oslabilo legitimitet zakqu~aka u izve{taju. Pa saznajemo i
to da tekst izve{taja nije bio objavqen, tako da obi~ni gra|ani nisu bili
detaqno obave{teni o zakqu~cima koje sadrì, dok su wegovi prilozi
ostali strogo zape~a}eni.
9
Gra|ani su, o~igledno, bili obave{teni samo o
izviwewima koja su bila upu}ena u wihovo ime.
Zaista, tako i treba da se radi u transparentnom i demokratskom
ambijentu koji je me|unarodni administrator u Bosni, zajedno sa svojim
servilnim lokalnim satrapima, naumio da implantira u jednoj neprosve-
}enoj zemqi.
Osvrt ameri~kog nau~nika, specijaliste za Bosnu, ârlsa Ingrao
Charles Ingrao zaokruì}e sliku. Kao jedan od urednika zbornika nau~nih
radova Confronting the Yugoslav Controversies, on pruà slede}u pora-
àvaju}u ocenu:
U svetlu dokaza, brojne presude Ha{kog tribunala i Me|unarodnog
suda pravde, Izve{taj komisije Vlade Republike Srpske, kao i 'suo~avawe
sa istinom' od strane biv{eg predsednika RS Dragana âvi}a, ne ostavqaju
mesta za sumwu u vezi sa prvim pravno priznatim genocidom u Evropi od
kraja Drugog svetskog rata.
10
Prihvataju}i mogu}nost da Ingrao i ameri~ki stru~waci precewuju
zna~aj dokumenta o kome je ovde re~, i da preuveli~avaju va`nost funkci-
onera Republike Srpske koji ga je u ime dràve ozvani~io i potpisao, ipak
se ne da izbe}i jedna frapantna ~iwenica: navodno suo~avawe sa isti-
nom ovog posledweg po va`nosti se stavqa u isti rang sa presudama
Ha{kog tribunala kao dokaz da je Republika Srpska u Srebrenici po~i-
nila gnusni zlo~in genocida.
90
9
Ibid., svi navedeni citati.
10
Charles Ingrao, Thomas A. Emmet: Confronting the Yugoslav Controversies, A Schol-
ars Initiative Purdue University Press, 2009, s. 42.
CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
355.426(497.6)"1192/1995"(047)
341.322.5(497.6)"1995"(047)
KOMISIJA Vlade Republike Srpske i wen izve{taj 2004. go-
dine : kobne posledice politi~ke neodgovornosti /odgovorni
urednik Stefan Karganovi}. Beograd : Istorijski projekat Sre-
brenica, 2011 (Beograd : Pekograf). 92 str. : ilustr. ; 25 cm
Na spor. pasl. str.: Srebrenica : The 2004 Report of the Commission
of the Republic of Srpska Government. Tira` 300. Napomene i
bibliografske reference uz tekst. Iz sadràja: Doga|aji u i oko
Srebrenice od 10. do 19. jula 1995.
ISBN 978-86-88135-09-2
a) Gra|anski rat Bosna i Hercegovina 19921995 Izve{taji
b) Ratni zlo~ini Srebrenica 1995 Izve{taji
COBISS.SR-ID 185695756
9 788688 135085 9 788688 135092
ISBN 978-86-88135-09-2
Fond Istorijski projekat Srebrenica, Holandija
KOMISIJA VLADE REPUBLIKE
SRPSKE I WEN IZVE[TAJ
2004. GODINE
Kobne posledice politi~ke
neodgovornosti
B e o g r a d
2 0 1 1

Komisija Vlade Republike Srpske I Njen Izvestaj 2004

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Komisija Vlade Republike Srpske I Njen Izvestaj 2004

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

KOMISIJA VLADE REPUBLIKE SRPSKE

I WEN IZVE[TAJ 2004. GODINE

You might also like