20

Dinamieki uticaji nastaju us led naglih promena opterecenja od periodienih ili neperiodienih
udarnih sila, eksplozija i vibracija mase koje se prenose na temelj i tlo.
4. POSEBNA OPTERECENJA
62.
Lueno dejstvo u tlu nastaje u posebnim slueajevima deformacije tla, kao posledica smieucih
napona na granicama mase tla koja se nalazi u stanju graniene ravnoteze. Lueno dejstvo
utiee na raspodelu i velieinu pritiska na granienim povrsinama mase tla.
Lueno dejstvo uzima se u obzir ako u kombinaciji sa drugim silama daje nepovoljnije
opterecenje.
5. DOZVOLJENA OPTERECENJA
63.
Dozvoljeno opterecenje tla odreduje se prema kriterijumu loma tla, kao i prema
dozvoljenom sleganju gradevinskog objekta.
64.
Dozvoljeno opterecenje pravougaonog temelja u osnovi raeuna se za lorn tla po sledecem
obrascu:
Pa~ ~= ~B'NySiy+ (Cm + qtgCPm)NcScdcic +q
gdeje
Q ukupno vertikalno dozvoljeno
opterecenje temelja;
A' -korisna povrsina temelja, tj. deo ukupne
povrsine osnove teme Ija koji je
rezultantnom silom centrieno opterecen:
A'=B'L' (crtez 2)
B i L - sirina i duzina ukupne povrsine
temelja A;
y - efektivna zapreminska masa tla ispod
nivoa temeljnog dna, tj. zapreminska masa
smanjena za velieinu uzgona, ako postoji;
Q -najmanje efektivno opterecenje u nivou
temeljnog dna pokraj temelja (crtez 2);
CPm- dozvoljeni mobilisani ugao otpornosti
na smicanje, koji se izraeunava na sledeCi
naein:
1
B
.1
. l
Crtez 2.
D
II
lllUl
':T
8
1
. I
. t
"""-
""'
''''''
.
'-
'"
..
i'- i'-
O '
'-
~'"
If
~.
",
'
"
.. ......
7JJ
"
, .
'~'
"
~:\
"""'
!/J
"-
.....
,;
'"
\
l'...
""'"
\'
"
""".......
\
"
......
'\
"
~.
'.
.\
i'\..'
"
"0
'
'"
"
L2(j
'
'"
..
:
"
.......
.'
.......
........,
""
~"-
....
.,
:---
..fQ :
"""'
......
I
-
21
tg<Pm = ~
gde je <P ugao otpornosti za sm icanje a F <p
<P
odgovarajuCi faktor sigurnosti. N .y i Ne - faktori nosivosti
za centralno i vertikalno opterecen beskrajni pojas (L~
00 B = B' = konst.), koji zavise od veliCine dozvoljenog
mobilisanog ugla otpornosti na smicanje (<Pm)' a dati su u
dijagram na crtezu 3;
cm - dozvoljena mobilis ana kohezija, odredena
jeOOaCinom:
Cm = C/Fe gde je C kohezija (cvrstoca na smicanje kod
nultog normalnog napona), a Fe odgovarajuci faktor
sigurnosti;
Sy i se - faktori oblika, zavisno od odnosa B'IL' (sirine
prema duzini temelja), a odreduju se prema obrascima:
Sy =1 - 0,40 B'IL'
Se =1 + 0,20 B'IL'
Crte~ 3
de - faktor dubine, koji zavisi od oOOosa D/B' (dubina prema sirini OOa temelja za plitke
temelje (DB) izracunava se po sledecem obrascu:
de =1 + 0,35 . D/B'
iyi ic -faktori nagiba sile, zavisno od ugla <Pmi od odnosa:
H
500
300
200
100I
50
::JQ
20
1000 .
:z: 10
u
z;.
5
t~
1
O'
I
.
. 't,.
A/cm + Vtg<pm
gde su H i V horizontalna, oOOosno vertikalna komponenta rezultante sile koja dejstvuje na
000 temelja (faktori iy i ie dati su na dijagramima na crtezima 4 i 5). Ovaj obrazac se ne
moze primeniti za duboka temeljenja (D>B').
.LO
a.a
0..
0.,
u.
...
r:
..
0.0
0.2:. 0." o.s. o.a
.
. H .
c;., Ytll~
Crtez 4.
~
'-
1
0.2
0.0
.' 0.0"0.2" 04 0.6. 0.,
I .
... '.
H
.
.'
"Cm.. Ytll1'm
Crtez 5.
\0
'0.'
0.'
0.1.
1.0
LC
r
22
65.
Ako temeljno dno nije pravougaonog oblika, primenjuje se obrazae iz clana 68. ovog
pravilnika za pravougaonu efektivnu povrsinu u koju se transformise stvarna povrsina pod
sledeCim uslovima:
1) efektivna povdina se obrazuje kao radijalno simetricna povrsina tako da je rezultanta u
tezistu te radijalne simetricne povrsine;
2) efektivna povrsina se pretvara u pravougaonik sa istim tezistem, sa istim glavnim osama
inereije, sa jednakom povrsinom (BL) i sa priblizno jednakim odnosom duzine prema sirini
(L:B).
66.
Faktori sigumosti odreduju se prema funkcionalnosti i statickom karakteru gradevinskog
objekta, opsegu izvedenih istramih radova i ravnomemosti Hi neravnomemosti sastava tla
u intervalima za F = 1,2 do 1,8 (prosecno 1,5) i za Fe = 2,00 do 3,00 (prosecno 2,5). Sile
opterecenja mnoze se faktorima sigumosti prema odgovarajuCim propisima.
67.
Granicna nosivost posle dovrsene konsolidacije, ako je tlo koherentno, dobija se po obraseu
iz clana 64. ovog pravilnika sa vrednostima emi <Pmkoje odgovraju efektivnim naponima.
Ako se stepen konsolidacije ne racuna posebno, granicna nosivost u pocetnoj fazi
konsolidaeije racuna se sa vrednostima e i <P(sa redukcijom na em i <Pm>koje se dobijaju
triaksijalnim ogledima nedreniranih uzoraka zavisno od ukupnih napona.
68.
Ako je temeljno tlo u dubinama do 2 B heterogenog sastava, pri proracunu dozvoljenog
opterecenja po obraseu iz clana 64. ovog pravilnika, uzimaju se karakteristike <P, odnosno C
najnepovoljnijeg sloja Hi se posebnom analizom stabilnosti dokazuje usvojeno dozvoljeno
opterecenje.
69.
Za povecanje dozvoljenog opterecenja koherentnog tla pod novim opterecenjem,
uzimanjem u obzir i delimicne konsolidaeije, analizira se stabilnost temelja s obzirom na
efektivna naprezanja u pojedinacnim fazama gradenja Hi se na drugi odgovarajuCi nacin
dokazuju usvojene vrednosti.
Povecanje dozvoljenog opterecenja u pogledu povoljnog utieaja susednih temelja i ploce
dokazuje se posebnim racunom.
70.
Dozvoljeno opterecenje u pogledu opasnosti od loma tla odredeno prema clanu 64. ovog
pravilnika moze se prokontrolisati i na osnovu drugih savremenih naucno usvojenih
obrazaea i racunskih metoda.
71.
Vrednosti dozvoljenog opterecenja u pogledu opasnosti od loma tla, propisane u c1. 64. i 70.
ovog pravilnika, uporeduju se sa vrednostima dozvoljenog opterecenja tla prema sleganju
gradevinskog objekta, popisanim u c1. 77. i 90. ovog pravilnika.
23
72.
Vrednosti dozvoljenih opterecenja tla koje se proracunavaju iz obrasca iz clana 64. ovog
pravilnika vaZe sarno ako se pri statickom proracunu uzimaju u obzir glavna i dopunska
optetecenja.
Ako se uzimaju u obzir samo glavna opterecenja, dobijene vrednosti smanjuju se za 20%.
Ako se, pored glavnih i dopunskih opterecenja, uzimaju u obzir i posebna opterecenja,
dobijene vrednosti za sumamo dejstvo opterecenja mogu se povecati za 20% pod uslovom
da su uzeti koeficijenti sigumosti Fcp;) 1,5 ili Fe;) 2,5.
73.
Ako rezultanta pritiska u dnu temelja izlazi iz jezgra preseka, a naponi u dnu temelja
ispunjavaju uslove iz obrasca iz clan 64. ovog pravilnika za korisnu povrsinu temelja A,
mora se dokazati da se opterecenje moze preneti na tlo bez deformacija koje mogu ugroziti
staticku sigumost ili funkcionalnost gradevinskog objekta. Prilikom direktnog temeljenja,
ekscentricitet (udaljenost rezultante od tezista) ne sme, po pravilu, biti veCi od 3/10 sirine
temelja merene u pravcu ekscentriciteta.
74.
Ako se uzimaju uobzir samo glavna opterecenja, rezultanta pritiska ne sme izlaziti iz jezgra
preseka.
75.
Kad se teziste gradevinskog objekta nalazi visoko iznad kote temelja (rezervoari za vodu,
dimnjaci), rezultanta sila ne sme biti van jezgra preseka ni ako se pored glavnih opterecenja
uzimaju i dopunska optereeenja.
76.
.
Ekcentricitet rezultante na mestu kontakta sa tlom za objekte iz clana 75. ovog pravilnika
ne sme biti veCi od 1/18 sirine temelja merene u pravcu ekscentriciteta ako je glavno
dozvoljeno opterecenje, uzimajuci u obzir kriterijum sleganja, manje od 200 kN/m2 i ne
sme biti veci od 1/12 sirine temelja ako je glavno dozvoljeno opterecenje vece od 200 kNI
m2Hijednako 200 kN/m2.
6. DOZVOLJENO OPTERECENJE TLA U POGLEDU DOZVOLJENOG
SLEGANJA GRADEVINSKOG OBJEKTA
77.
Sleganje tla pod uticajem opterecenja odreduje se prema nacinu prenosenja opterecenja u
du, sastavu slojeva i njihovim geotehnickim karakteristikama, kao i prema statickom i
funkcionalnom karakteru gradevinskog objekta.
78.
Ukupna sleganja racunaju se po metodama koje se izvode po klasicnoj teoriji elasticnosti
(za v- Poasonov koeficijent jednak 0,50 ili manji od 0,50) ili po modifikovanim teorijama
elasticnosti pri kojima se uzima u obzir linearno povecanje modula deformacije sa dubinom
Hi elasticna anizotropnost poluprostora.