Tri bajke amerikih indijanaca

Bog belih ljudi uklesao je svojim gvozdenim prstom svoje zapovesti u kamene ploe da ih ljudi
nikada ne zaborave. Crveni ovek tako neto ne razume. Naa vera je potovanje predaka. Ona se
sastoji od snova koje je Veliki Duh u tihim noima velikoduno darivao izabranima. Ona je
satkana od vizija svetih ljudi i zapisana je u srcima naeg naroda.
Ovim jednostavnim reima poglavica Sijetl, koji je iveo poetkom 19. veka na severozapadnoj
obali Tihog okeana, pokuao je da objasni razliku izmeu verovanja severnoamerikih
Indijanaca i hrianskih doseljenika. Starosedeoci Severne Amerike gajili su duboko potovanje
prema prirodi i svoj su ivot vodili u savrenom skladu s njenim zakonima. Sa zahvalnou, bez
nadmenosti, svojstvene dananjem oveku, uzimali su od Majke Zemlje samo onoliko koliko im
je potrebno trudei se da ni na koji nain ne narue prirodnu ravnoteu. Indijanci su gajili svest
da su sva iva bia podjednako vana Velikom Duhu, Stvoritelju, i da ovek ne sme u svojoj
obesti nesmotreno da unitava biljni i ivotinjski svet. Srasli s netaknutom prirodom, negovali su
ivotnu filozofiju koja niim nije dovodila u pitanje njeno trajanje i opstanak u najistijem
obliku.
Samu sr vere severnoamerikih Indijanaca ine mitovi i legende iz davnih vremena koje su
nazivali vreme pre velike promene. To je bilo doba kada su ljudi, ivotinje i prirodne sile imale
mo da meusobno razgovaraju. Ljudi i ivotinje ne razlikuju se mnogo po svojim osobinama i
esto su obdareni natprirodnim moima. Takve legende osnovni su izvor verovanja da svaki
ovek ima svog duha zatitnika koji je bdeo nad njim i pomagao mu u tekim trenucima. Taj duh
uzimao je oblije neke ivotinje s tajanstvenim sposobnostima zaduene da vodi svog izabranika
kroz sve opasnosti do konane pobede i junakih podviga. Nekada su mladi Indijanci naputali
svoje pleme na neodreeno vreme i odlazili u umu u potrazi za svojim zatitnikom. Tamo bi u
samoi, u surovim uslovima divljine, tragali za nekim znakom ne bi li prepoznali neku ivotinju
kao svog uvara. Poglavica Sijetl jo kao deak shvatio je da je morski galeb otelotvorenje duha
koji ga je titio itavog ivota.
Indijanci su usmenim putem, s kolena na koleno, prenosili svoje mitove. Svako pleme imalo je
svoje pripovedae koji su bili cenjeni i uvaavani. Neki od njih bili su nadaleko poznati, te su
esto putovali od sela do sela. Njihov je zadatak bio da sauvaju plemenske legende od zaborava.
Oni su imali sposobnost da veto oponaaju junake pria kroz izraajnu mimiku i podraavanje
ivotinjskih glasova. Pripovedali bi uz logorske vatre, na otvorenom, deci koja su ih pomno
sluala. Igra vatre i senki pod zvezdanim nebom pojaavala je utisak magijskog i natprirodnog.
Deca su s velikom panjom sluala prie o ivotinjama iz svog okruenja, o nastanku mnogih
prirodnih pojava i o doivljajima svojih hrabrih predaka. Pripoveda je od slualaca traio da, s
vremena na vreme, potvrde svoju panju izgovarajui glasno Ah Mo!. Kada bi Ah Mo iz
deijih usta utihnulo, pripovedanje je bilo zavreno, a deca bi odlazila na spavanje.



Dani i noi
(legenda naroda Kititas)


U davna vremena, pre nego to je Veliki Duh doveo ljude na Zemlju, ivotinje su raspravljale o
duini dana i noi. ivotinje koje su smatrale da svi dani u godini treba podjednako da traju
izabrale su abu za svog predstavnika. Druga grupa je elela da dan bude dui od noi itave
godine. Njih je zastupao Medved. Rasprava je trajala mesecima dok se obe strane nisu
dogovorile da bi to pitanje trebalo staviti na glasanje i jednom zasvagda odluiti o trajanju dana i
noi.
Sve ivotinje su se okupile i poela je una rasprava koja je prerasla u veliku svau. Najglasnija
i najtvrdoglavija bila je aba tako da je Medved izgubio strpljenje i besno se izdrao na nju:
Pojeu te ivu!
Prvo me uhvati!, nadmeno je odgovorila aba.
Medved je cepteo od besa. Pokuao je da je zgnjei svojom ogromnom apom, ali aba se hitro
izmigoljila i skoila u oblinju baru. Uvukla se u mulj, pa Medved nije mogao da je nae. Traio
ju je satima dok se nije umorio i dok ga nije proao bes. Predloio je abi da se dogovore.
Pristao je da dan i no traju po 12 sati naizmenino cele godine pod uslovom da on i njegovi
sledbenici mogu da prespavaju hladnu zimu i, ukoliko aba pristane, da ih na prolee probudi.
aba se sloila i izala iz mulja.
Od tada se mesec ranog prolea kada se medvedi bude iz zimskog sna zove Vauk Vaukus po
zvuku abljeg kreketanja. Do dananjih dana nijedan medved nee otii na spavanje u peinu
koja je daleko od bare. Da ne bi propustio buenje i dolazak toplih dana.



Sunce i Mesec

(legenda naroda Snokualni)


U pradavna vremena dve mlade devojke leale su u travi i posmatrale nono nebo. Ugledale su
dve zvezde padalice koje su zaparale nebo. Bila su to dvojica ratnika sa Neba koja su se spustila
na zemlju da nau sebi neveste. Videvi mlade devojke u travi, odluie da ih uzmu sa sobom i
oene se njima. Kad su devojke zaspale, mladoenje su ih usnule prebacile na Nebo svome
Zvezdanom narodu. Ujutru su ih uzeli za ene.
Devojke su mirno ivele sa svojim muevima meu Zvezdanim narodom. Svaki dan ile su da
kopaju korenje za ruak. Muevi su ih upozorili da ne kopaju previe duboko jer mogu da
probue rupu kroz koju e pasti na Zemlju.
Vreme je prolazilo, a mlade ene poele su da tuguju za svojim plemenom. Kopajui korenje,
sluajno su otvorile rupu kroz koju se videla Zemlja i odluile da pobegnu. U tajnosti su isplele
dovoljno duge konopce od konoplje. Jednog jutra iskrale su se iz postelja svojih mueva i
konopcima se spustile na Zemlju. Vratile su se svom narodu koji im se veoma obradovao.
Posle nekoliko meseci obe mlade ene rodile su sinove. Deaci su rasli zajedno kao braa. Dok
su jo bili bebe, majke su morale da odu u umu da sakupljaju bobice, a decu su ostavile
roacima na uvanje. Njihovo odsustvo iskoristili su njihovi zvezdani muevi koji su iz osvete
ukrali deake i sakrili ih u duboku peinu. Po povratku kui, oajne majke plakale su i
zapomagale iz sveg glasa. Njihov vapaj uo je Soko koji je video kuda su oevi odveli decu.
Saalio se na tugu majki, odleteo je do peine i vratio deake. Od tada je celo pleme budno
pazilo na decu.
Godine su prolazile, deca su porasla i postala nerazdvojni prijatelji. Kad su se zamomili, jedan
od njih odluio je da potrai oca. Dugo je lutao nebom, ali nije naao ni traga od oca. Ljutit i
razoaran, pretvorio se u Sunce i ostao na nebu. Njegov prijatelj oseao se usamljeno, te je
odluio da mu se pridrui i pretvorio se u Mesec. I danas ova dvojica hrabrih mladia
svakodnevno zajedno krue oko Zemlje.

Zato detli ima crvene grudi
(legenda naroda Skvomi)
Nekada davno juni vetar duvao je tako jako svojim vrelim dahom da su mnoge ivotinje bile
veoma nesrene. Veverica je sazvala sastanak svih ivotinja da odlue ta im valja initi. Posle
duge rasprave odluie da pou na jug i nau dom junog vetra.
Nakon dugog i tekog puta ivotinje su dole do podnoja strme, stenovite planine na ijem je
vrhu bila velika tvrava. Shvatile su da odatle duva juni vetar, ali planina je bila tako strma i
visoka da nikako nisu mogle da se uspnu do tvrave. Pokuavale su i pokuavale, ali nisu mogle
da se popnu na vrh. To je uspelo samo Miu jer je bio toliko mali da je neopaeno uao u
tvravu. Tamo je shvatio da juni vetar prave petorica brae. Primetio je, takoe, da su obesna
braa do zuba naoruana mnotvom lukova i strela.
Tiho i brzo Mi je pojeo strune na svakom luku. A kad su braa otila na spavanje, napravio je
duge merdevine od uvrnute konoplje i spustio ih niz planinu. Njima su se u tiini noi popele
ostale ivotinje. Iako su se trudile da budu tihe, nespretni i teki Medved probudio je petoricu
brae. Kada su videli da ivotinje nadiru u tvravu, braa su potrala po svoje oruje, ali njihovi
lukovi i strele bili su beskorisni. Morali su rukama da se bore protiv mnogo nadmonijih ljutih
ivotinja. Nakon kratke borbe ivotinje su savladale etvoricu brae, ali peti je uspeo da
pobegne. Do danas niko ne zna gde se krije. On i danas pravi vrui vetar, ali nema dovoljno
snage da ikome nakodi.
Srene ivotinje dogovorile su se da proslave pobedu. Zapalile su lukove i strele zarobljene brae
i zaigrale oko vatre. Uivale su u plesu i svojoj pobedi. Samo Detli nije eleo da igra.
Zadovoljno je stajao ispred velike vatre satima gledajui u nju. Ostao je tako nepomian toliko
dugo da su mu prsa pocrvenela od toplote. Od tada detlii imaju crvene grudi



Indijanci - kolektivni naziv za prastanovnike Amerike, raznorazne narode mongoloidnog
izgleda rairene od arktike Kanade i Aljaske do Ognjene zemlje (Tierra del Fuego) u ileu i
Argentini. Meusobno se razlikuju po jezicima, kulturi i fizikom izgledu.
Veinom su to bila lovako-sakupljaka drutva kao (Nambikwara i Ges) iz Brazila i
(Shoshoni) iz Kalifornije i Nevade. Neki su bili ribari (Indijanci Chinook iz drave Washington
ili Alacaluf, Yahgan i Guato) iz June Amerike. U njihove najrazvijenije narode koji su
uspjeli podii visokorazvijene civilizacije spadaju narodi Olmeka, Tolteka, Maja i Asteka)
iz Meksika te Inka iz Perua.
Danas su mnogi smjeteni po rezervatima, osobito u Kanadi, Sjedinjenim Dravama i Brazilu.
Prvi se put spominju otkriem Amerike 1492. godine (Kristofor Kolumbo)
Indijanci su, esto se kae, deca prirode. Ovisni su o njoj i ive u skladu s njezinim zakonima.
Na cijelom podruju od Aljaske do Tierre del Fuego (Ognjena Zemlja) nema nijednog
zabiljeenog sluaja da su ugrozili prirodu na neki nain. Bogata mitologija Amerikih
Indijanaca nas ui koliko oni potuju zemlju, ona nije niije vlasnitvo, a mi smo ju samo
iznajmili dok ivimo na njoj. Veliki duh ustupio nam je zemlju kao i biljkama i naoj brai
ivotinjama. Ipak da bi ovjek mogao preivjeti mora se hraniti i napraviti sebi zaklon. On
zato moli i trai oprost, moli duha stabla, medvjeda ili bizona da mu oprosti to ga mora
ubiti. Zato Indijanac ubija samo onoliko koliko mu je potrebno da bi preivio.
Indijanci u svojim mitovima poznaju mnoge heroje kulture koji su ih nauili napraviti oruje,
orue i nauili ih lovu, ribolovu, obradi tla i kako treba postupati prema prirodi. Ako bi lovac
ulovio vie nego to mu je potrebno, ili nije zahvalio ivotinji to mu je ona dopustila da je ubije,
on vie nikada nee imati sree u lovu. Indijanac moe uloviti ivotinju samo ako mu to ona
dozvoli. I ivotinje i ljudi imaju svoje zatitnike, njihova pravila moraju se potivati.
Naseljavanjem bijelog ovjeka u Americi dolazi do naglog unitavanja prirode. Indijanac je
odmah uoio kako on loe djeluje na prirodu. Rue se ume, istrebljuju ivotinje, truju rijeke.
Prvo pismo upozorenja unitavanja majke zemlje poslao je amerikom predsjedniku legendarni
indijanski poglavica Seattle. I dan-danas Indijanci na podruju brazilskih prauma protestiraju
vladi protiv unitavanja kinih uma, a slino i danas Sjevernoameriki Indijanci neprekidno
upozoravaju vlasti da se sauva svijet divljine koji se nemilice unitava. Odjeka od onih koji su u
stanju neto poduzeti, nema. Visoko-civilizirani narodi izgleda nisu jo dostigli stupanj svijesti
amerikog 'divljaka', kako ih oni vole nazivati.

Lov, ribolov, sakupljanje, poljoprivreda

Lov je jedan od osnovnih djelatnosti takozvanih 'primitivnih' naroda, nalazimo ga od vremena
pojave ovjeka. Kamen i toljaga bila su glavno oruje koje se koristilo u lovu. Nekome od naih
predaka palo je na pamet da naeni kamen prilagodi i umjetnom obradom dobije od ivera no ili
da od oblog kamena dobije mlat privezavi ga ilama ili konim trakama za drveni nastavak.
Kroz povijest amerikih domorodaca, jo od vremena postojanja mamuta, moemo pratiti razvoj
oruja amerikog domoroca. Koplje, luk i strijela, tomahawk, atl-atl, puhaljka (serbatana),
bola i praka oruja su koja se javljaju u raznim krajevima Amerike. Veini drutava kod
Indijanaca lov je bio glavno ili jedno od najvanijih zanimanja. Nijedno drutvo nije bilo
iskljuivo lovako. Ne smijemo zaboraviti da Indijancima dugujemo neke od najvanijih kultura
bez kojih danas ne moemo, to su krumpir (kojega smo dobili od Inka), rajica, grah,
kukuruz i zloglasni duhan, kojime kao da su nam se osvetili za sve nepravde koje su im
nanesene.
Bizon je bio glavna lovina prerijskih Indijanaca, lovio se lukom i strijelom i kopljima. Bizonovo
meso Indijanci su znali konzervirati uz pomo nekih zaina i ovu smjesu uvati u konim
vreicama poznatim kao parfleche. Ovakvu hranu Indijanac je nosio sa sobom prilikom dueg
odsustva. Meso je ipak u veini sluajeva nadopunjavalo biljnu hranu koje su ene pribavljale
sakupljanjem ili uzgojem . Sjeverna Amerika bogata je i drugom divljai , to su jeleni, sobovi i
losovi, medvjedi, ali i manja divlja, rakun, zec, dabar, vidra i ptice.



Ime
Ime su dobili po Indiji jer se mislilo da se radi o obali Indije, a ne o novootkrivenom kontinentu
Americi. Kolumbo je, prilikom otkrivanja Amerike, mislio da je stigao u Indiju i zato je ljude sa
kojima je dolazio u dodir nazivao Indijancima (. indios). Stanovnici SAD-a ih u novije vreme
slubeno vie ne nazivaju Indijancima (. Indians) nego amerikim domorocima odnosno
starosedeocima (. Native Americans). Naziv crvenokoci (. Redskins ili . Peaux-
Rouges) je uvredljiv.
rtve su jednog od najveih genocida u istoriji ljudskog roda, izvrenog od strane panskih,
portugalskih, engleskih osvajaa i kasnije amerikih doseljenika i ostalih.

Verovanja
Iako meu starosedeocima amerikog kontinenta postoje ogromne razlike u pogledu jezika,
porekla, naina ivota i pogleda na svet, ipak se mogu pronai neke crte zajednike svim
plemenima.
Na prvom mestu to je verovanje u jedno bie koje razliita plemena nazivaju razliitim nazivima:
veliki duh, sveti duh, manitu, mistina sila, itd.
Takoe je kod svih indijanskih plemena veoma izraeno potovanje prirode i verovanje u
prirodnu mudrost i sudbinsku uslovljenost prirodom, kao i dubinsku povezanost oveka i prirode


SVOJEVREMENO, Pauvau je bio Savet Indijanaca na kome su raspravljali o problemima
plemena ili se okupljali uoi velikog lova. Ovaj termin kasnije je uao u upotrebu i van
indijanske sredine, i danas se u SAD koristi kao oznaka za skup monika.

KOSA I PERJANICE

Za Indijance kosa je bila i ostala ponos i radost. I danas esto Indijanci nose dugu kosu. Neki
su verovali da je kosa povezana sa misterijom ivota i paljivo su vodili rauna da nijedna dlaka
ne dopadne u ruke neprijatelja. U ranija vremena svako pleme se razlikovalo po onome ta su
nosili na glavama. Dakota Sijuksi su nosili perje orla, iroki neku vrstu turbana.



INDIJANCI U SAD

OD ukupnog broja stanovnika u SAD, Indijanaca ima jedan procenat. Procenjuje se da ih je
ukupno oko 2,7 miliona. Neravnomerno su rasporeeni - ine vie od deset procenata stanovnika
Aljaske i Nju Meksika. U Junoj Dakoti, Oklahomi, Montani, Severnoj Dakoti i Arizoni,
Indijanci ine izmeu pet i osam procenata stanovnika. U ostalim dravama SAD ih je dva
procenta ili manje.
Ponekad izmislim sadasnjost da imam gde da prenocim. ~
Korisnikov avatar
ThePoison
Mega Sanjalica
Mega Sanjalica

Postovi: 1694
Pridruio se: Sub Sep 10, 2011 11:53 am

Vrh
Vrh
Re: nesto o Indijancima...
Postod ThePoison Sre Mar 07, 2012 4:19 am

Vezanost Indijanaca za zemlju provejava u svakom razgovoru sa amerikim starosedeocima.
Kau: Zemlja je sutina naeg preivljavanja. Ona je imovina, izvor materijalnog i duhovnog
opstanka, na dobrobit svakog oveka i naih zajednica.
Mladi pripadnik Pueblo Indijanaca Brajan Vajo sa puno strasti govori o savremenom ivotu u
rezervatu i borbi da se to vie novca sakupi da bi kupili zemlju, onu koja je nekad, pre evropske
kolonizacije Amerike, bila njihova. Pleme je 1990. godine, kae, platilo 14 miliona dolara za
otkup te zemlje.

U Sjedinjenim Dravama postoji 561 plemenska indijanska zajednica koje priznaje vlada SAD.
Mnoge zajednice nisu priznate. Plemena imaju pravo da oforme sopstvenu vladu, policiju,
oporezuju, da odobravaju ili uskrauju pravo boravka na teritoriji rezervata. Ogranienja su im
slina onima koja vae za amerike savezne drave nemaju pravo da povedu rat, uspostavljaju
meunarodne odnose i kuju sopstveni novac.
Biro za pitanja Indijanaca odgovoran je za rukovoenje i administraciju 225.000 kvadratnih
kilometara koje dre ameriki Indijanci, indijanska plemena i starosedeoci Aljaske. No, Indijanci
smatraju da strana sila, bilo da se radi o saveznoj vladi SAD, Kanadi ili bilo kojoj drugoj vlasti
koja nije indijanska, nema pravo na njihovu zemlju.

Oni ne ele da budu upueni na Biro za pitanja Indijanaca u SAD, ve kao i sve inostrane drave,
na Stejt department. Nai sagovornici su vatreni u zahtevima da dobiju potpun suverenitet u
odnosu na SAD koji bi ukljuivao i mesto u Ujedinjenim nacijama.
- Mi nismo isto to i Amerikanci, razliiti smo poput Nemaca, ili Francuza. Imamo svoju
osobenu hranu, odeu, molitvu, jezik, reju mi smo nezavisni i posedujemo sporazum o tome sa
SAD. Mi imamo spor za SAD oko imovine i nacionalnog bogatstva. Nacionalni kongres
amerikih Indijanaca eli da dobijemo mesto u UN kae Meri Bovani koja vodi studije
amerikih starosedelaca na Univerzitetu Nju Meksiko.

Pitanje je koliko su okolnosti i vreme - da se ne pominje raspoloenje saveznih vlasti i SAD - na
strani indijanskih zahteva. Najveimindijanskim plemenima u SAD smatraju se Navaho, iroki,
oktaui, Sijuksi, ipeva, Apai, Lambi, Blekfiti, Iroki i Pueblo. Ponosni na svoje poreklo i
skloni sopstvenim kulturnim osobenostima, pitanje je koliko su indijanska plemena spremna na
ujedinjen nastup pred saveznim vlastima SAD. No, Bovani smatra da perspektiva postoji:
- Mi nismo manjina, borimo se da budemo prihvaeni kao individualne plemenske nacije. Sve
moe da nas ujedini tenja da povratimo svoju zemlju smatra ona.

Indijanci u rezervatima - uprkos nedaama sa hroninim bolestima, poput sranih ili dijabetesa,
alkoholizmom, kriminalom, siromatvom i samoubistvima vekovima uspevaju da se izbore za
opstanak. Ono, ipak, nisu izolovane grupe. Rezervati nisu, kao ni amerike savezne drave na
ijim teritorijama se nalaze, omeeni strogim granicama, i meanje sa ostalim amerikim
stanovnicima vekovima traje.
Danas je osam od 10 Amerikanaca indijanskog porekla iz meovitih brakova. Procenjuje se da e
krajem ovog stolea samo jedan od 10 Indijanaca u SAD moi da se nazove istokrvnim.

ASIMILACIJA

DO sedamdesetih godina prolog veka, Biro za pitanja Indijanaca aktivno je sprovodio politiku
asimilacije, shodno Aktu o indijanskom dravljanstvu iz 1924. godine, sa namerom ukidanja
rezervata i ukljuivanja amerikih domorodaca u tokove savremene kulture SAD. Aktom o
indijanskom dravljanstvu Indijanci su dobili pravo da postanu dravljani SAD, dobrim delom i
zato to su ratovali u Prvom svetskom ratu. Indijanci se jo ale zbog krae njihove zemlje.

REZERVATI

U SAD postoji 310 indijanskih rezervata, koji su nastajali od sredine 19. veka i ije stvaranje je
praeno ratovima, jer je amerika armija insistirala da Indijanci nasele te omeene prostore. Akt
o priznanju Indijanaca iz 1934. godine, poznat kao "Indijanski novi dil" dao je prava
starosedeocima da zadre neke od ranijih poseda, ohrabrio samoupravu i plemensku upravu
zemljom. Postoji 12 rezervata koji su vei od amerike savezne drave Rod Ajland, devet je
veih od Delavera.
Ponekad izmislim sadasnjost da imam gde da prenocim. ~
Korisnikov avatar
ThePoison
Mega Sanjalica
Mega Sanjalica

Postovi: 1694
Pridruio se: Sub Sep 10, 2011 11:53 am

Vrh
Vrh
Re: nesto o Indijancima...
Postod ThePoison Sre Mar 07, 2012 4:20 am

PRISTIGLI iz Azije pre vie hiljada godina, u vreme kada je, kako se pretpostavlja, izmeu ovog
kontinenta i Amerike postojao kopneni most, Indijanci su, od nekadanjih starosedelaca, u
dananjim Sjedinjenim Dravama, postali stanovnici rezervata.
Razbacani kao tigrova koa po amerikim saveznim dravama, tek delimino autonomni,
rezervati su raznoliki po povrini, broju stanovnika i bogatstvu. U veini ivot Indijanaca nije
lak, i mnogi se bore sa tekim siromatvom.
- Indijanci se u rezervatima bave raznim farmerskim poslovima. Gaji se kukuruz, koji u tradiciji,
kulturi i verskim obredima Indijanaca ima poseban znaaj, kao i krave, konji, ovce, ivotinje
vane, koliko za ivot, toliko i za nae ceremonije. Trudimo se da ouvamo tradicionalnu
arhitekturu, jezik, obiaje - kae Meri ebala, urednica Navaho tajmsa.

Rezervati imaju svoje zakone, esto - nepisane. U njima postoje bolnice, kole, vatrogasne
slube, policija, zatvori... Malo je, ipak, plemena koja se mogu pohvaliti da ive u imunim
rezervatima. U saveznoj dravi Nju Meksiko, jednoj od retkih u SAD u kojoj Indijanci dostiu
deset odsto stanovnitva, u rezervatu Akoma Pueblo radi sedam preduzea, i poljoprivredne
farme. Vaina onih koji ive u rezervatu tu i rade, ali treina je posao morala da potrai izvan, u
amerikim gradovima.

U Albukerkiju, gradu koji epitet umetnike meke Nju Meksika moe dobrim delom da zahvali
bogatoj ponudi razgranatih indijanskih rukotvorina - od grnarije, preko srebrnog nakita, odee
do prostirki - mnogo je starosedelaca. Ne treba ni napominjati da se u 21. veku Indijanci ne
odevaju onako kako smo navikli da ih viamo u amerikim vesternima. Istina, kod mnogih su
prepoznatljivi boja kose, jake jagodice i malo iskoene oi, ali u tipinom amerikom kotltu
nacija mnogi Indijanci iz meanih brakova nemaju tipini izgled. Ipak, Indijanci, i ene i
mukarci, i danas neguju kult duge kose, uz savremenu odeu nose prepoznatljive folklorne
detalje i nakit. Ono to ih, meutim, najvie razlikuje od ostalih jeste - pogled na svet.

- Mnogo je razlika izmeu Amerikanaca i starosedelaca, Indijanaca. Za Amerikance je veina
uvek u pravu, za Indijance samo ono oko ega se svi sloe. Za Amerikance je vana korporacija,
dobit. Indijanci ne bi potpisali zakon o energetici koji bi razarao zemlju, biljke, ivotinje, ve
samo onaj koji titi vazduh - istie abala.
U pojedinim rezervatima kockarnice su glavni izvor prihoda, na nekima postoji industrijska
proizvodnja. Zuni su, na primer, irom sveta poznati proizvoai nametaja. No, iz neizbenog
amerikog okruenja, posebno od velikih korporacija, stiu i najvei izazovi - moderne
tehnologije, proizvodi zapadne kulture koji tee asimilaciji svega to sa njima doe u kontakt i
prete ouvanju indijanskih korena.

IVOT OD KOCKE

Kockarnice su od osamdesetih godina u mnogim rezervatima - ali samo na teritorijama
amerikih drava gde je kockanje legalizovano - glavna industrija. Vlade indijanskih
starosedelaca su od nekih rezervata uspele da, zahvaljujui prihodima od kocke u igraonicama
gde su turisti glavni gosti, stvore pristojne uslove za ivot.
Ipak Indijanci u Nju Meksiku prinueni su, kau, da shodno Aktu o regulisanju indijanskih igara,
daju veliki procenat zarade iz kasina dravi. Smatraju da sopstveni suverenitet moraju da
menjaju za biznis. Tvrde da je to najpaljivije zakonski regulisana industrija u dravi, da su
detalji daleko preciznije odreeni nego za amerike kockarnice u Las Vegasu. Veina indijanskih
plemena, posebno malih, istovremeno se ali da kasina imaju negativan uticaj na njihove
zajednice i da ih iznutra naruavaju.

PREDRASUDA TRI D

Reporterka Albukerki dornala Lesli Lintajkum dve decenije prati ivote indijanskih plemena.
Nije Indijanka i trebalo joj je mnogo vremena i strpljenja da zadobije poverenje starosedelaca:
- Sedela sam satima na lokalnim skupovima, sluala uporno diskusije na njihovom maternjem
jeziku, iako ni re nisam razumela, trudila se da uspostavim kontakte i zadobijem poverenje.
Stereotipi o tri indijanska D (engleski: pijanstvo, igra, smrt) jednostavno nisu istiniti - istie
ona.
Ponekad izmislim sadasnjost da imam gde da prenocim. ~
Korisnikov avatar
ThePoison
Mega Sanjalica
Mega Sanjalica

Postovi: 1694
Pridruio se: Sub Sep 10, 2011 11:53 am

Vrh
Vrh
Re: nesto o Indijancima...
Postod ThePoison Sre Mar 07, 2012 4:21 am

NAI verski lideri stalno nam ponavljaju znaaj maternjeg jezika i kulture, ali nije ih lako
ouvati. Uprkos svemu, opstajemo zahvaljujui naoj drevnoj hijerarhijskoj strukturi i donoenju
odluka, ne veinski, ve saglasnou svih.
Vekovna borba za opstanak i napetosti u odnosima izmeu indijanskih plemena i okruenja
savremenog amerikog drutva, na koje ukazuju i ove rei Brajana Vaja, mladog pripadnika
plemena Akoma Pueblo, prati Indijance od prvog susreta sa evropskim kolonizatorima. Taj
susret bio je teak i esto - smrtonosan.

Kolonizatori su im doneli bolesti - pre svega male boginje - na koje nisu bili otporni. Oko 90
odsto Indijanaca na istoku Amerike, u zalivu Masausets, poetkom 17. veka nastradalo je od
ove bolesti, koja je u 18. veku odnela ivote 30 odsto Indijanaca. Epidemije su ih kosile sve do
1832. godine, kada je savezna amerika vlada uvela vakcinaciju protiv boginja za Indijance. I
danas, u rezervatima, Indijanci se bore sa dijabetesom, sranim problemima, mentalnim
poremeajima.

Godine kolonizacije, amerika revolucija i irenje ka Zapadu doneli su mnogim indijanskim
plemenima razaranja celih sela i masovne seobe. Stradale su na desetine hiljada starosedelaca.
Plemena su saterana u rezervate, a pojedine june drave su u 19. veku donele zakone koji su
zabranjivali svima koji nisu Indijanci da se tu nastanjuju. Poeli su da izbijaju ratovi izmeu
amerikih snaga i indijanskih plemena.
Krajem 19. veka, s namerom da doljaci civilizuju Indijance, ili ih asimiluju, poelo je upisivanje
starosedelake dece u kole u kojima su im uitelji uglavnom bili hrianski misionari. Nije im
bilo dozvoljeno da govore maternjim jezikom, uili su se hrianstvu i evropsko-amerikoj
kulturi.

Ipak su istrajavali u borbi za svoja prava. Ona traje i danas. Suverenitet je re na usnama
svakog od sagovornika. Ono do ega su najupornija plemena stigla danas jeste izvestan stepen
samouprave, sa sopstvenim vlastima, policijom, u pojedinim sluajevima i kontrolom nad
prirodnim resursima, koju uivaju indijanski rezervati. Neka druga se jo bore da dobiju
priznanje od saveznih vlasti koje sa sobom nosi odreene fondove u SAD rezervisaneza
Indijance, kao i pravo da na rukotvorine stave svoj peat.

Uslov da dobiju priznanje od saveznih vlasti podrazumeva, ne ba lak zadatak, da dokau
kontinuirano postojanje od 1900. godine. Za mnoge je ovo nepremostiva prepreka. Bure istorije i
neminovnost meanja sa pridolicama u Ameriku, uinila su i da se standardi pojedinih plemena
koja takoe pred lanove stavljaju zahtev da dokau procenat indijanske krvi, razlikuju od
uslova saveznih vlasti. Tako se stiglo i do testiranja DNK.

Politike i socijalne bitke koje do danas, sa zadivljujuim arom i upornou, vode Indijanci u
SAD, meutim, teko, ili gotavo nikako, ne prelaze plemenske okvire. Ako je suditi po
amerikim ispitivanjima javnog mnjenja iz 2007. godine, Amerikanci priznaju da u
svakodnevnom ivotu retko imaju priliku da se sretnu sa Indijancima i razgovaraju o njihovim
problemima.
Amerikanci, istina, gaje saoseanje sa istorijskim patnjama Indijanaca i izraavaju aljenje zbog
onoga to se u prolosti dogaalo. Ali, gotovo da ne znaju nita o problemima Indijanaca danas.
S druge strane, Indijanci tvrde da su i danas suoeni sa predrasudama i loim tretmanom u
amerikom drutvu.

INDIJANSKA ZEMLJA
U AMERIKOM vojnom slengu bilo koja oblast gde trupe mogu da oekuju oruani otpor
naziva se indijanska zemlja. Termin je postao popularan tokom Vijetnamskog rata.

VERA SA DOZVOLOM
INDIJANCI u SAD govore vie desetina jezika, a svako pleme ima sopstveni dijalekat. Nemaju
jedinstvenu veru. Praktikuju neku vrstu hrianstva, ali u kulturnoj i verskoj sintezi sa
sopstvenim verovanjima, jedinstvenim svakom plemenu. Verski identitet teko se odvaja od
plemenskog.

U Nju Meksiku je esta pojava sinkretizma izmeu katolicizma koje su doneli panski misionari
i starosedelakih verovanja. U katedrali u Santa Feu, bubnjevi, pesme i igre Pueblo Indijanaca su
sastavi deo mise.
Indijanci su jedina grupa u SAD kojoj je potrebna dozvola saveznih vlasti da bi praktikovali
svoju veru. Zakon o orlovskom perju propisuje da samo priznata indijanska plemena mogu da
koriste pera ove ptice za verske i duhovne obrede.
Ponekad izmislim sadasnjost da imam gde da prenocim. ~
Korisnikov avatar
ThePoison
Mega Sanjalica
Mega Sanjalica

Postovi: 1694
Pridruio se: Sub Sep 10, 2011 11:53 am

Vrh
Vrh
Re: nesto o Indijancima...
Postod ThePoison Sre Mar 07, 2012 4:23 am

PRIPADNIK plemena Akoma Pueblo, Konroj ino je najvie rangirani Indijanac u vladi
amerike savezne drave Nju Meksiko, u Sekretarijatu za rad. Odrastao je u rezervatu, iao u
lokalnu kolu, da bi sa 13 godina preao u ameriku, i zavrio na najprestinijim univerzitetima,
Prinston i Harvard. Zapoeo je karijeru kao TV novinar. Meutim, nikada nije okrenuo lea
rezervatu, i danas ivi "na dva koloseka", spajajui plemenski sa ivotom izvan rezervata.

- Teko je opstati u rezervatu, gde je nezaposlenost dvocifrena. Prihodi koji se slivaju od kasina
nisu dovoljni da bi ekonomija cvetala. Istina je da smo videli odreene beneficije od tog novca,
ali istovremeno kockarnice negativno utiu na nau drevnu tradiciju i kulturu - kae on.
Konroj se, kae, rado vraa u rezervat, dobro se osea meu saplemenicima, ali mnogi od njih
zapravo ive isto kao i on sam - izmeu rezervata i urbanih amerikih sredina. U rezervatima
potvruju svoj identitet, uvaju tradiciju, ali 60-65 procenata Indijanaca odlazi u urbane
amerike sredine, jer one su za njih izvor egzistencije.

- Odlazim jedanput nedeljno meu saplemenike, dajem sve od sebe i elim da odrim tradiciju i
vezu sa svojim narodom. Istovremeno, od svoje dece traim da se koluju, da studiraju medicinu,
tehniku i biologiju. Oni ne govore plemenski jezik, ali ga razumeju. Moja generacija bila je
poslednja koja je govorila na jezik - zakljuuje Konroj.
Okolina se, dodaje on, za poslednjih pedesetak godina dosta izmenila. Vie nema kue u kojoj je
iveo, a u mnoge indijanske domove i rezervate su se "uselili" TV, DVD, satelitske antene...
- Za 50 godina, manje od pet procenata Akomo naroda e biti u stanju da govori svojim
maternjim jezikom. Slina situacija e biti i u ostalim rezervatima. Jer, posla nema u rezervatima
za sve, a potreba je mnogo - primeuje on.

Ipak, nije sve, smatra on, tako crno za Indijance. Kontakt sa okolnim svetom, kolovanje,
spoznaja kako funkcionie ekonomija, mogu da pomognu iIndijancima u opstanku. A to je, istie
on, i kljuni faktor za odranje tradicije.
Ameriki Indijanci, iako nemaju ogranienja u kretanju i izboru mesta za ivot, imaju tendenciju
da se nastanjuju u onim dravama SAD u kojima postoje veliki rezervati. Mnogi ive izvan
gradova, ali oni koji su nastanjeni u onima sa vie od milion stanovnika biraju zapadnu obalu
SAD.

Prosena primanja Indijanaca u SAD su relativno niska za amerike prilike. Oko 40 procenata
Indijanaca zarauje godinje proseno 25.000 dolara. Najvei procenat pripada nioj srednjoj
klasi. Manje nego ostatak amerikog stanovnitva, imaju tendenciju samakog, ali i ivota u
parovima. Meu Indijancima ima mnogo samohranih majki.

Svega 7,6 odsto njih ima fakultetsko obrazovanje, etiri odsto su magistri ili doktori nauka. Ipak,
ono to uliva nadu Indijancima odnosi se na podmladak. Indijanci belee brz rast stanovnitva.
ak 37 odsto je starosti od pet do 24 godine. To moe da dovede, predvia se, do snanijeg rasta
indijanskog stanovnitva.

MNOGO IMENA
U SAD postoji dosta naziva za Indijance. Nazivaju ih amerikim Indijancima, Amerindijans,
Amerinds ili domorodaki, starosedelaki ili originalni Amerikanci. Istraivanje iz 1996. godine
pokazalo je da se samim Indijancima najvie dopada da ih nazivaju - ameriki Indijanci.

ULOGA ENE
U veini indijanskih plemena postojala je tradicionalna uloga polova. Meutim, u nekim
plemenima vladali su razliiti oblici matrijarhata. Kod irokija je, na primer, obiaj bio da
porodina imovina pripada eni. Mukarci su lovili, trgovali i vodili ratove, dok su ene brinule o
starima, pravile odeu i kuvale. ene su, meutim, obavljale i poslove od sutinskog znaaja za
preivljavanje plemena - pravile su alat i oruje, vodile rauna o krovovima kua i pomagale
mukarcima u lovu na bizone. Neke su sakupljale trave i leile bolesne. U pojedinim plemenima
devojice su uili da jau i bore se.
Ponekad izmislim sadasnjost da imam gde da prenocim. ~
Korisnikov avatar
ThePoison
Mega Sanjalica
Mega Sanjalica

Postovi: 1694
Pridruio se: Sub Sep 10, 2011 11:53 am

Vrh
Vrh
Re: nesto o Indijancima...
Postod ThePoison Sre Mar 07, 2012 4:25 am

PREDSTAVA o Indijancima - stvorena na osnovu amerikih vesterna, katkad romantina,
katkad puna predrasuda - i njihov realni ivot u savremenom drutvu SAD kontradiktorni su,
koliko i istorija starosedelaca Amerike. Ponosni potomci indijanskih plemena Apaa, erokija,
Sijuksa... nisu oduevljeni, ne samo poloajem u SAD, ve ni nainom na koji ih predstavljaju,
ili, to ih vie pogaa, kako ih koriste kao - maskote.

Tokom ezdesetih godina, Nacionalni kongres amerikih Indijanaca pokrenuo je kampanju,
usredsreenu uglavnom na filmsku industriju, sport i stripove, kako bi eliminisao negativne
stereotipe o pripadnicima svog naroda kao krvoednim divljacima. Mada u SAD ima onih koji
tvrde da se korienjem indijanskih imena i simbola kao maskota odaje poast plemenima i bolje
razume njihova kultura, malo Indijanaca deli to miljenje.

Nai indijanski sagovornici veoma su pogoeni to se u sportskoj areni koriste masovno njihova
plemenska imena. ikago Blekhoks, Kanzas ifs (poglavice), vaingtonski
Redskins(crvenokoci), Klivlend Indijans i pratee maskote, kao i navijaki povici na
utakmicama: Ubij crvenokoce! (Redskins), ili Sredi Indijance!, vreaju, kau, njihova
nacionalna oseanja. Ne dopada im se ni kada se kao marke proizvoda pojavljuju nazivi
plemena, kao u sluaju dipa eroki.

Plemenski lideri pitaju goste iz Evrope kako bi se oseali da na stadionima masa uzvikuje Ubij
Nemce!, ili Sredi Engleze!, te da li bi im prijalo da se automobil naziva francuz.
U stalnim napetostima izmeu tenji amerikih starosedelaca za boljim poloajem i
(ne)spremnosti saveznih vlasti SAD da im u tim nastojanjima izau u susret, ameriki Indijanci
opstaju i ne prestaju da pobuuju panju. Uporno neguju tradiciju, jezik, obiaje i obrede. Od
septembra 2005. godine, u srcu Vaingtona, na Nacionalnom molu, svoje mesto je nalo
monumentalno zdanje - Muzej amerikih Indijanaca.

Kao i sveto je u vezi sa amerikim Indijancima, i muzej je odmah izazvao polemike i kritike
zbog naina kako su istorija plemena i eksponati predstavljeni. No, injenica je da zahvaljujui
ovom muzeju, koji dnevno posete hiljade amerikih i inostranih turista, Indijanci nastavljaju svoj
ivot i predanja, ne samo u udaljenim rezervatima, ve i u srcu amerike politike moi.
Uostalom, u Sjedinjenim Dravama zabeleena je i nova tendencija, svojevrsna moda.

Amerikanci se sve ee hvale i s ponosom istiu da u sebi imaju indijanske krvi. Sociolozi to
objanjavaju time da, u amerikom loncu raznih kultura, u kome mnoge grupe pridole iz
Evrope, Azije ili Latinske Amerike nastavljaju da neguju svoje tradicionalne obiaje i kulture, i
Amerikanci oseaju potrebu za autentinim korenima koji seu neto dublje u istoriju. A upravo
to nalaze kod starosedelaca - Indijanaca.

HEROJI I ODVANI
Na spomeniku posveenom bici na Ivo Dimi, koji je jedan od zatitnih znakova Vaingtona,
ovekoveen je i heroj Drugog svetskog rata marinac, inae Prima Indijanac, Ira Hamilton Hejs.
Indijanka Lori Pijesteva bila je prva ena nastradala u ratnim operacijama u tekuem ratu u
Iraku. Ameriki astronaut Don Benet Harington prvi je Indijanac, pripadnik plemena ikasou,
koji je 2002. godine poleteo u svemir.

HIT INDIJANCI
Sa izuzetnim smislom za umetnost - bilo da je re o pripovedanju, muzici, slikarstvu, grnariji,
izradi nakita, plesu, glumi - duge su liste istaknutih Indijanaca kreativaca. Neka imena, meutim,
uspela su da preu granice SAD. Pojedine amerike zvezde su zapravo Indijanci. Glumac Robert
Miam je pripadnik plemena Blekfut. Indijanac je i njegov kolega Bert Rejnolds. U pop i rok
muzici caruje nekoliko izvanrednih Indijanaca i Indijanki - Tina Tarner (Navaho-eroki), er,
Dimi Hendriks (eroki), Rita Kulid (eroki), ak Bili. erman Dozef Aleksi je dobitnik vie
knjievnih nagrada, a povremeno se bavi i glumom.

KRAJ

Sve je preuzeto: sa - novosti vecernje novosti.online
Ponekad izmislim sadasnjost da imam gde da prenocim. ~
Korisnikov avatar
ThePoison
Mega Sanjalica
Mega Sanjalica

Postovi: 1694
Pridruio se: Sub Sep 10, 2011 11:53 am

Vrh
Vrh
Re: nesto o Indijancima...
Postod ThePoison et Mar 08, 2012 9:43 am

Aleksinaki Indijanci formirali udruenje



U Aleksincu je registrovano prvo Udruenje Indijanaca u Srbiji, a predsednik udruenja je
Ljupe Pavlovi.

"Nisam poglavica, svi u Udruenju smo jednaki i zajedniki donosimo odluke", rekao je
Pavlovi agenciji Beta.

Udruenje Indijanaca upisano je u registar udruenja, drutvenih i politikih organizacija Srbije,
a reenje im je stiglo iz Ministarstva za dravnu upravu i lokalnu samoupravu.

"Ideja o formiranju Udruenja potekla je odavno, ali sam se zajedno sa suprugom i dve kerke
2002. godine na popisu izjasnio kao Indijanac", rekao je Pavlovi.

Dodao je da se "osea" kao Indijanac jer su ljudi u Srbiji obespravljeni, a "dravni organi kre
mnoga ljudska prava".

Upravo je nezadovoljstvo radom pojedinih dravnih organa, pre svega poreskom upravom,
razlog za organizovanje Udruenja Indijanaca.

SlikaAleksinacki Indijanci

"Indijanaca je, kada su doli kolonizatori, bilo oko 45 miliona, a danas ih je aka jada, ba kao i
Srba. Srbija je danas jedan veliki rezervat. Svi ivimo u rezervatu, kao i Indijanci u Americi, ali
ne moemo da odemo ni u Madjarsku, ni u Bugarsku bez viza. Ne ivimo nita bolje nego
Indijanci nekada", rekao je Pavlovi.

Prema njegovim reima, lan Udruenja postaje se samo uz dobru volju. Dodao je da ima ideju
da u Aleksincu napravi turistiko-rekreativni centar koji bi liio na indijansko selo u kojem bi
radilo nekoliko stotina Aleksinana, ali da je jo rano da o tome govori.

Na pitanje da li u udruenju ima plemenskog saveta ili poglavice, Pavlovi je rekao da Indijanci
zajedno donose odluke. "Bilo bi lepo i da imamo plemenski savet, pa da popuimo lulu mira, ali
u Srbiji je stvarnost sumorna", naveo je Pavlovi....Takodje preuzeto iz NOVOSTI
Ponekad izmislim sadasnjost da imam gde da prenocim. ~
Korisnikov avatar
ThePoison
Mega Sanjalica
Mega Sanjalica

Postovi: 1694
Pridruio se: Sub Sep 10, 2011 11:53 am

Vrh
Vrh
Re: nesto o Indijancima...
Postod soul2soul et Mar 08, 2012 1:10 pm


Scio me nihil scire
Korisnikov avatar
soul2soul
Administrator
Administrator

Postovi: 674
Pridruio se: Ned Avg 01, 2010 5:07 pm

Vrh
Vrh
Re: nesto o Indijancima...
Postod ThePoison et Mar 08, 2012 7:16 pm

Slika Ovom bih rado bila skvo....hmmm
Ponekad izmislim sadasnjost da imam gde da prenocim. ~
Korisnikov avatar
ThePoison
Mega Sanjalica
Mega Sanjalica

Postovi: 1694
Pridruio se: Sub Sep 10, 2011 11:53 am

Vrh
Vrh
Re: nesto o Indijancima...
Postod ThePoison Pet Mar 09, 2012 8:08 am

Sjeverno Ameriki Indijanski Etiki Kod

1. Ustani sa Suncem i pomoli se. Moli se sam. Moli esto. Veliki Duh e sluati, samo ako ti
govori.

2. Budi tolerantan prema onima koji su se izgubili na putu. Ne znanje, ljutnja, ljubomora i
pohlepa izlaze iz izgubljenih dua. Moli se za njih da pronau vodstvo.

3. Trai sebe, kroz sebe. Ne dozvoli drugima da upravljaju tvojim putem. To je tvoj put i samo
tvoj Drugi mogu ii s tobom, ali niko ne moe ii umesto tebe.

4. Ophodi se prema gostima u kui s puno obazrivosti. Poslui ih sa najboljom hranom, daj im
najbolji leaj, odnosi se prema njima s potovanjem i estitou.

5. Ne uzimaj to nije tvoje, bilo od neke osobe, zajednice, divljine ili neije kulture. Nije
zaslueno i dato. Nije tvoje.

6. Potuj sve to postoji na Zemlji, bilo ljude bilo biljke.

7. Potuj tua miljenja, elje i rijei. Nikada ne prekidaj neiji govor, prigovaraj ili grubo
oponaaj mimikom izreeno. Dozvoli svakoj osobi pravo na osobno izraavanje.

8. Nikada ne govori loe o drugima. Negativna energija koju time odailje u univerzum vratie
ti se viestruko.

9. Svi ljudi ine greke. Sve greke mogu biti oprotene.

10. Negativne misli uzrokuju bolesti uma, tela i duha. Vebaj optimizam.

11. Priroda nije naa, ona je deo nas. Ona je deo nae svetovne porodice.

12. Djeca su sjeme budunosti. Sadi ljubav u njihova srca i zalivaj ih sa mudrou i uenjima
ivota. Dok rastu, daj im mjesto da rastu.

13. Izbjegavaj ranjavanje srca drugih. Otrov te boli e se vratiti tebi.

14. Budi iskren u sva vremena. Iskrenost je ispit naslea i doslednosti unutar ovog univerzuma.

15. Dri sebe u ravnotei. Svoje umno Ja, Duhovno Ja, Emocionalno Ja, i Tjelesno Ja.
Sva trebaju biti jednako snana, ista i zdrava. Jaaj tijelo da ojaa um. Rasti bogato u
duhovnosti, da izlijei emocionalne rane.

16. Donosi svjesne odluke, kao to u i kakav biti, kako u djelovati i nositi se sa svojim djelima.
Budi odgovoran za svoja djela.

17. Potuj privatnost i licni prostor drugoga. Ne diraj tue vlasnitvo, pogotovo ne diraj svete i
duhovne relikvije. To je zabranjeno.

18. Budi prvenstveno iskren prema sebi. Ne moe biti paljiv i pomoi drugima, ako nisi paljiv
prema sebi i ne pomae prvo sebi.

19. Potuj tua vjerska opredjeljenja. Ne sili druge da vjeruju u tvoje.

20. Dijeli svoju dobru sreu. Dijeli i sudjeluj u davanju milostinje.