Biznis Plan Maline I Kupine

BIZNIS PLAN
PODIZANJE ZASADA MALINE I KUPINE

Mesto i datum
2

1. OSNOVNI PODACI O PODNOSIOCU BIZNIS PLANA

Ime:
Adresa Adresa:
Telefon:
BPG:
Osnovna delatnost: poljoprivredna
Ukupan broj lanova domainstva: 4
Ukupan broj radno sposobnih l. domainstva: 3

Domainstvo poseduje blizu 5 ha zemlje u vlasnitvu. Na zemlji se uzgajaju povrtarske kulture za
potrebe domainstva. Najvee povrine su pod vonjacima. Uglavnom se radi o zasadima jabuke i
ljive. Od pre nekoliko godina na delu zemljita zasaene su i maline, koje se daju na trite.

Za potrebe planirane proizvodnje, planira se zakup 10 ha zemljita, koje se nalazi u neposrednoj blizini
poseda.

Od objekata, domainstvo raspolae sa porodinom kuom, pomonom kuom, stajom, svinjcem,
kokoinjcem, magazama, upama, i drugim objektima manjih vrednosti.

Od poljoprivredne mehanizacije, domainstvo poseduje motokultivator i razne alatke za obradu zemlje.

Investitor ima nameru da se, ulaganjem u podizanje zasada malina i kupina, orjentie na poljoprivrednu
proizvodnju kao glavnu delatnost domainstva i na taj nain obezbedi ekonomsku stabilnost za svoju
porodicu.

Za planirano investiranje postoje preduslovi u smislu imovinskih, tehnikih, kao i kadrovskih -
domainstvo raspolae sa dovoljno znanja i iskustva u radu na zasadima kupine i maline. Ne postoji,
meutim, finansijska sposobnost da se investicija realizuje sopstvenim sredstvima. To je razlog
odluivanju na kreditno zaduivanje.

Na osnovu dosadanjih rezultata u radu, mogunosti da se sve proizvedene koliine prodaju, potranje
koja je uvek bila vea od ponude, realno je oekivati da e iz efekata planirane delatnosti uloena
sredstva biti vraena ve nakon dve do tri godine i da e se stvoriti temelj za funkcionisanje
domainstva na viem nivou i dalji razvoj iz sopstvenih resursa.

3
2. REZIME BIZNIS PLANA

U tabelama na narednoj strani dati su osnovni elementi investicionog ulaganja i efekata ulaganja:
investicije u osnovna sredstva, izvori finansiranja i neki pokazatelji poslovnih rezultata.

Na osnovu izvrene ocene biznis plana utvreno je da projekat ispunjava osnovne kriterijume za
donoenje odluke o finansiranju, a to su: eliminacioni, funkcionalni i deskriptivni.

U narednoj tabeli se daju pokazatelji proraunatih efekata investiranja po odgovarajuim kriterijumima
dinamikih i statinih metoda.

3. OPIS I SVRHA ULAGANJA

Investiciono ulaganje u podizanje zasada maline i kupine obuhvata:

- zasade maline na povrini od 10 ha i
- zasade kupine na povrini od 5 ha.

Domainstvo poseduje povrinu od 5 ha, dok e 10 ha uzeti u zakup.

U strukturi ulaganja su sadnice, rad mehanizacijom i rad radnika.

Opredeljenje za ovu vrstu ulaganja proizlazi iz injenice da postoje vrlo dobri klimatski i ostali uslovi
za ovu vrstu proizvodnje u ikom kraju, koji se, uz Kolubarski region, smatra podrujem sa najboljim
uslovima za proizvodnju maline i kupine u Evropi. Dosadanja iskustva su pokazala da je ova
proizvodnja vrlo rentabilna i da tranja prevazilazi ponudu. Organizacija otkupa je stabilna postoje
otkupljivai koji ve dui niz godina organizuju prikupljanje i zamrzavanje ovog voa.

Ulaganje u ovakvu vrstu proizvodnje predstavlja idealno ulaganje u brdsko planinskom podruju
uikog regiona iz sledeih razloga:

- idealni klimatski uslovi za gajenje maline i kupine,
- jednostavna i lako savladiva tehnologija uzgoja i nege zasada,
- poboljanje kvaliteta ivotne sredine sa stanovita ekologije,
- ekonomina i visoko rentabilna proizvodnja,
- radno intenzivna proizvodnja, to omoguuje zapoljavanje radne snage sa niim stepenom
kvalifikacije,
- izvozna orjentacija, ime se doprinosi poboljanju deviznog bilansa zemlje,
- relativno mala investicionog ulaganja.

Osnovni motiv kojim se investitor rukovodio prilikom donoenja odluke o podizanju ovih zasada je
injenica da naa zemlja jo uvek ne raspolae zasadima maline i kupine sa adekvatnim asortimentom i
odgovarajuim kvalitetom prema zahtevima savremene nauke i prakse u ovoj oblasti voarske
proizvodnje.

4
Realizacijom ovog programa investitor e biti u mogunosti da u potpunosti obezbedi visok nivo
uzgoja i nege zasada, a samim tim i visok kvalitet proizvoda, i na taj nain obezbedi adekvatan tretman
na tritu, odnosno kod otkupljivaa, to je garancija uspenog plasmana celokupne proizvodnje.
4. ANALIZA TRITA

4.1. ANALIZA TRITA NABAVE

Za podizanje zasada maline i kupine neophodna je nabavka sadnica, mineralnih ubriva i sredstava
zatite. Svi navedeni inputi nabavljaju se u zemlji, direktno kod proizvoaa ili trgovinskim
organizacijama. Svi navedeni proizvodi dostupni su svima kome su neophodni, tako da problem
snabdevanja repromaterijalom ne postoji.

Nabavno trite nije ograniavajui faktor normalnog, nesmetanog funkcionisanja planirane
proizvodnje.

4.2. ANALIZA TRITA PRODAJE

Plodovi jagodiAstog voa, pre svega maline i kupine predstavljaju veoma cenjenu sirovinu za preradu
i sokove, vone koncentrate, elea, demove za potronju u sveem stanju i sl.

S toga je potronja maline i kupine na domaem i inostranom tritu velika i iz godine raste, te je
njihovo gajenje pre svega na individualnom sektoru vrlo rentabilno.

Prema zvaninoj statistici proizvodnja maline i kupine na teritoriji Srbije u poslednjih 15 godina kree
se izmeu 15 i 25 hiljada tona godinje.

Podruje Uikog okruga se nalazi na samom vrhu proizvoaa i preraivaa ovih vonih vrsta. U
poslednjih 5 godina proizvodnja maline i kupine u ovom Okrugu kretala se izmeu 10 i 15 hiljada tona.
Ako se zna da je podruje Kolubarskog okruga u proizvodnji maline uz rame Uikog okruga s pravom
moemo konstatovati da se na podruju Zapadne Srbije proizvodi vie od 90% ukupne proizvodnje
ovog plemenitog voa u Srbiji.

Imajui u vidu injenicu da se radi o proizvodnji ija tranja na svetskom tritu raste iz godine u
godinu a da joj je i na domaem tritu potruonja znaajna, nema nikakvih opasnosti da se podizanjem
novih zasada, doe u situaciju da plasman ovih proizvoda bude ugroen.

Otkupne cene ploda i sadnica maline ikupine koje su trenutno vaee na tritu sa stalnom tendencijom
njihovog rasta su sledee:

Svea malina 70 din/kg
Svea kupina 30 din/kg.

5

5.TEHNIKO TEHNOLOKA ANALIZA

5.1. Osnova motiva i koncepcija ulaganja

Poljoprivredno gazdinstvo Radoji Miroslava iz Gornja Kravarica-Gua, namerava da u okviru
sopstvenog razvoja, razvije proizvodnju maline i kupine na brdskom planinskom podruju Optine
Luani. Motiv za razvoj proizvodnje maline i kupine na sopstvenom gazdinstvu u selu Gornja
Kravarica-Gua je da je tamo roen i da ivi vlasnik gazdinstva Radoji Miroslav. Ovo podruje je u
mogunosti da obezbedi i dovojno radne snage za berbu. Postojea mehanizacija, uz malu dopunu
moe opsluivati i ovu proizvodnju. Nema potrebe za investiranjem u ekonomskeobjekte i druge
pratee objekte infrastrukture.

Podruje je povezano asfaltnim putevima Gua-Luani, Gua-aak, Gua-Ivanjica, kao i mreom
makadamskih puteva izmeu okolnih sela.

Imajui u vidu potranju plodova maline i kupine na inostgranom tritu, klimatske, zemljine i druge
uslove kojima podruje raspolae, steene navike za robnom proizvodnjom, odnose sa zemljoradnicima
i sopstveni razvoj opravdana je namera Poljoprivrednog gazdinstva za investiranje u proizvodnju
maline i kupine i matinih zasada maline, kao sastavni deo Programa razvoja ne samo Poljoprivrednog
gazdinstva Radoji Miroslava nego i znatno ire, jer e putem proizvodnje sadnica maline znatno
doprineti proirenju zasada mailne, odnosno podmalaivanju ve dosta starih postojeih zasada.

5.2. Lokacija zasada maline, kupine i matinih zasada maline

Predmetni zasadi maline zasnovae se na podruju Optine Luani. Kao brdsko planinsko podruje
nalazi se na 400-500 m nadmorske visine. Sve parcele nalaze se u neposrednoj blizini lokacije gde je
planirana izgradnja mini hladnjae povezane asfaltnim i makadamskim putevima. Lokacija zasada,
magacina za repromaterijal i budue hladnjae obezbeuje povoljan transport repromaterijala,
ambalae i plodova maline i kupine bez umanjenja kvaliteta.

5.3. Prirodni uslovi
5.3.1. Klimatske karakteristike

Parcele predviene za podizanje malinjaka i kupinjaka, nalaze se na nadmorskoj visini 400-500 m.
Pripadaju brdskoplaninskom podruju zapadno od Luana. Klimatski uslovi su veoma povoljni jer kao
planinarsko podruje ima neto vie padavina ime su obezbeeni zahtevi maline i kupine za dosta
vlage u zemljitu i u vazduhu. Nema potrebe posebno prikazivati klimatsku karakteristiku podacima
6
meteoroloke slube poto se na ovom podruju ve nekoliko decenija na velikom broju
poljoprivrednih gazdinstava malina i kupina uspeno proizvodi. Ostvaruju se visoki prinosi i kvalitet
plodova. Novim zasadima malina i kupina proiruju se ovi zasadi u brdsko planinskom podruju
Optine Luani, velikog proizvoaa maline i kupine u naoj zemlji.

5.3.2. Zemljine karakteristike

Zemljite na tretiranom podruju pripadaju tipu podzola i perapodzola. Viegodinjom obradom
traktorskim plugovima oranini sloj je produbljen a primenom mineralnih ubriva i stajnjaka
obogaeno je osnovnim makro elementima i humusom.

Prema podacima padoloske laboratorije Zavoda za poljoprivredu u Valjevu , koji je vrio kontrolu
plodnosti zemljita na tom podruju, prosean sadraj humusa je 2.5-3 P2O5 na 100 grama suvog
zemljita < 10, K2O >15, pH u kC1 3.5-5.5.

Prema tome, zemljine karakteristike su takve da obezbeuju uspeno gajenje maline i kupine. Prirodni
indikatori su ve postojei malinjaci i kupinjaci koji se uspeno gaje na ovom podruju zatim
tehnologija gajenja maline i kupine koja e biti data u ovom Programu daje nadu da e malina i kupina
veoma uspeno moi da se gaje.

5.4. Tehnoloki deo
5.4.1. Izbor mesta i poloaj za gajenje maline

Kao biljka sa plitkim korenovim sistemom i gustim sklopom koja ostaje na istoj povrini 8 do 10
godina, malina zahteva besprekornu i blagovremenu pripremu zemljita. Priprema zemljita se sastoji
od niza mera.Oiavanje parcele od drvenastog korova i kamena i izrade ive ograde oko parcele.
Vaenje zaostalih panjeva i ila kao ostatka drvenastih biljaka, viegodinjih korova, ravnjanje manjih
depresija.Ako je parcela vie godina bila zaledinjena ili se kao korov javlja bagrem i drugi viegodinji
korovi, problem korova se najefikasnije moe reiti primenom nekih od totalnih translokacionih
herbicida na bazi glifosata u dozi 7-8 l/ha. Tretiranje izvriti u periodu avgust-septembar. Posle 15 do
230 dana, nakon tretiranja parcelu treba poorati na dubini 30-35 cm. Pored ovih mogu se koristiti i
drugi preparati na bazi dalapona u koliini 15-25 kg/ha. Ako je tretirano zemljite ovim preparatima
oranje izvriti posle 60 dana a za unitavanje viegodinjih irokolisnih korova mogu se uspeno
koristiti monosan, deherban, hosemin i dr. u koliini 3-6 l/ha. Pre oranja parcelu treba naubriti sa
dobro zgorelim stajnjakom 40-50 t/ha. Uporedo sa rasturanjem stajnjaka rasuti meana mineralna
ubriva i to kombinacije sa veim sadrajem kalijuma (NPK=8:12:26+3mg, 8:16:24, 4:8:20 ili 8:15:20)
u koliini 600-800kg/ha. U sluaju da se ne mogu obezbediti navedene kombinacije koristie se
kombinacija 15:15:15 koje ima na tritu ali je t omanje racionalno. Mineralno ubrivo dodati pre
oranja a pre dopunske obrade. Oranje treba obaviti na dubini 30-35 cm zavisno od karakteristika
zemljita. Na lakim zeljitima na manjoj dubini 25-30 cm a na teim ilovastim na veoj dubini 30-40
cm. Za sadnju u jesen oranje obaviti u toku leta, odmah nakon skidanje predhodne kulture, a za
prolenu sadnju tokom jeseni i zime. Kako u uslovima ovog podruja esto u toku druge polovine
februara ima dosta toplih i suvih dana, kada je mogue sadnja maline. Oranje treba izvriti
blagovremeno (novembar-decembar). Povrinsku obradu treba izvriti neposredno pred sadnju vodei
7
rauna da se ona izvede po relativno suvom vremenu jer se u protivnom moe pokvariti njegova
struktura.

5.4.2 Izbor sorte

Na celom podruju malinogorja Podorine gaji se iskljuivo sorta Vilamet sa neto, ekonomskim
beznaajnim povrinama zasaenim sortom Gradina.

Vilamet je sorta koja je u naim klimatskim i zemljinim uslovima nala optimalne uslove. Uz primenu
specifinog naina gajenja ispoljava veliku rodnost, dobar kvalitet plodova kao i otpornost ili
rezistentnost prema bolestima i tetoinama, pa je iz tih razloga vodea sorta a to e i ostati u narednom
duem periodu.
5.4.3. Sadni materijal

Da bi se mogla ostvariti visoka kvalitetna i standardna proizvodnja maline, neophodno je obezbediti
kvalitetan sadni materijal, koji je proizveden u registrovanim matinjacima i pod strunom kontrolom.
U tom cilju pojoprivredno gazdinstvo Radoji Miroslava organizovalo je proizvodnju sadnog
materijala u sopstvenim matinjacima na povrini od 1.00 ha.

Ovim programom razvoja proizvodnje maline, predvia se podizanje novih 3.00 ha matinog zasada
maline. Izvorni sadni materijal za zasnivanje matinjaka obezbedie se uvozom elitnog sadnog
materijala.
5.4.4. Podizanje malinjaka

a) Vreme sadnje

Najboje je da se sadnja vri u jesen, jer je tada obezbeen najbolji prijem i u toku naredne vegetacije
imaju bujniji porast. Ukoliko vremenske prilike dozvole, sadnja se moe vriti i u toku zime, u drugoj
polovini februara i poetkom marta. Pri zimskoj sadnji treba voditi rauna da sadnice ne budu izloene
niskim temperaturama. Proleno saenje daje znatno slabije rezultate koji se manifestuju kroz znatno
slabiji prijem i usporen porast u toku navedene vegetacije.

b) Izbor i priprema sadnica za sadnju

Za podizanje malinjaka, iskljuivo e se koristiti sadnice iz matinog zasada poznatog porekla,
identiteta sorte i zdravstvenog stanja. Sadnice e biti odabrane od strane strunog lica. Koristiti
iskljuivo sadnice I klase sa dobro razvijenim korenovim sistemom, sa masom sitnih ila, zrelim
stablom, neoteenih pupoljaka, bez simptoma bolesti i oteenja od tetoina ili grada i bez
mehanikih oteenja.

Strogo voditi rauna da sadnice od momenta vaenja u matinjaku ne budu izloene isuivanju i uticaju
mrazeva. Ako se sade odmah posle vaenja, voditi rauna da ne doe do isuivanja, kvaenjem i
pokrivanjem. Ako se sadnja odlae do prolea, sadnice se moraju obavezno utapati (razvezanih
8
snopova) u rastresito, ocedivo zemljite i da ne budu izoene jakim mrazevima. Za zatitu od mieva, u
kanal u zoni korenovog sistema rasturiti cinkfosfid ili fadiran mamce.

Neposredno pred sadnju sadnice treba pregledati i pripremiti za sadnju, rezidbom ukloniti polomljene
ile i druge ile bez ilica. Posle toga, svaku sandicu potpoiti u meavinu svee govee balege i ilovae
(1:1) sa vodom i dodatak nekog od bakarnih preparata radi dezinfekcije.

c) Tehnika sadnje

Na pripremljenom zemljitu najpre izvriti razmeravanje i odrediti pravce redova.

Najboje je da pravac redova bude sever-jug, jer su tada najdue osunane u toku dana. Po obeleenim
pravcima napraviti kanale jednoobraznim plugom ili raonikom zaprene kopaice sa daskama, dubine
18 do 20 cm. Prilikom sadnje obavezno koristiti kanap, da redovi budu pravi. Na parcelu iznositi samo
onoliko sadnica koliko se za dva sata moe zasaditi kako bi se izbeglo isuivanje. Saditi na dubini
12-15 cm. Najpre korenov sistem pokriti sa malo rastresite zemlje i zemlju blago sabiti s tim da sve
sadnice budu uvrene vertikalno.

U cilju zatite od tetoina u kanale rasturiti neki od granulovanih insekticida (timet, geolin, galation ili
neki dr.) u koliini 20-25 kg/ha. Posle toga u kanale dodati dobro zgoreo stajnjak do 10 t/ha. Ukoliko se
saenje vri u prolee a nema dovoljno vlage, obavezno ih zaliti pre konanog zagrtanja. Konano
zagrtanje obavlja se posle dodavanja stajnjaka, mineralnih ubriva i eventualnog zalivanja. Posle
sadnje sadnice skratiti na 15-20 cm od povrine zemlje kako bi se izbegao rod u prvoj godini obezbedio
bolji prijem i nicanje novih broja izdanaka.

d) Sistem uzgoja

Predlae se palirni sistem uzgoja. Gustina sadnje mora obzbediti optimalni ivasti prostor za biljke.
Zbog toga, meuredno rastojanje treba da bude 3 m, a odstojanje posaenih sadnica u redu 25-30 cm.
Redove prvenstveno postaviti u pravcu sever-jug. Time se postie maksimalna osunanost biljaka i
smanjuju uslovi za razvoj bolesti i tetoina. Na krajevima redova ostaviti odgovarajui prostor za
okretanje maina (3-4m). Predvideti i jedan prostor za praznu i punu ambalau, repromaterijal i sl.
(sabirno-distributivno mesto).

e) Postavljanje armature

Armatura e se sastojati od bagremovih stubova i pocinkovane ice. Bagremovi subovi treba da budu
duine do 2.20-2.50 m a najmanji prenik na tanjem kraju 5-8 cm. ica mora biti pocinkovana,
dovoljno elastina 2-2.5 mm. Stubovi se pripremaju tako to se kora skine za deo koji ide u zemlju i
10 cm iznad toga a ostatak se naparava. Naparavanje se moe zameniti hemijskom dezinfekcijom,
jaim rastvorom nekih od bakarnih preparata. Ako se donji deo naprava onda preostalu duinu treba
premazati preraenim uljem.

Stubove postaviti na svakih 6 m u pravcu redova. Predhodno napraviti rpe 50-70 cm dubine (najbolje
traktorskom builicom). Visina stubova iznad zelje treba da je 1.70-1.80 m. Stubove postaviti strogo
9
vertikalno, u istoj liniji po pravcu i visini i dobro ih uvrstiti. Na krajnjim stubovima, sa unutranje
strane redova ostaviti stubove podupirae (kosnike) a u duim reodovima kosnici se postavljaju i na
stubu u sredini ili na dva stuba u redu, zavisno od duine reda. Pocinkovana ica se postavlja u dva
reda, jednostruko i to na 70-80 cm od zemlje prvi red, a drugi, na 140-150 cm. Prilikom postavljanja
ice, najpre kraj ice privrstiti (obavijanjem oko pvog stuba) a zatim je na drugom kraju dobro
zategnuti aparatom za zatezanje ili autodizalicom. icu na svakom stubu privrstiti ''U'' ekserima.

PREDRAUN TROKOVA PODIZANJA MALINJAKA

Red.
broj
Vrsta trokova j.m.
kol. za
1 ha
cena/din Iznos
a) Materijal
1. sadnice maline kom 12.000 15 180.000
2. stajnjak t 40 1.000 40.000
3. meana mineralna ubriva kg 700 18 12.600
4. KAN kg 200 10.50 2.100
5. bakarni krec s-50 kg 2 260 520
6. Timet G-5 kg 20 120 2.400
7. Bagremovi stubovi kom 580 300 170.400
8. Poc. ica 2.2-2.5 mm kg 240 150 36.000
9. ''U'' ekseri kg 10 120 1.200
10. Prera. ulje (bak.prep.) lit 120 100 12.000
Svega materijal: 457.220
b) Mainski radovi
1. Prevoz stajnjaka rad.dan 3 6.000 18.000
2. Prevoz miner. ubriva rad.dan 0.5 6.000 3.000
3. Oranje rad.dan 1 6.000 6.000
4. Taniranje rad.dan 1 6.000 6.000
5. Drljanje rad.dan 0.5 6.000 3.000
6. Otvaranje kanala rad.dan 0.25 6.000 1.500
7. Prevoz stubova rad.dan 2 6.000 12.000
8. Buenje rupa rad.dan 1 6.000 6.000
9. Ostali radovi rad.dan 1 6.000 6.000
Svega mainski radovi: 61.500

Red.
broj
Vrsta trokova j.m.
kol. za
1 ha
cena/din Iznos
c) Rad radnika
1. Pripremanje-kreenje
na parceli
rad.dan 3 500 1.500
2. Utovar stajnjaka rad.dan 8 500 4.000
3. Rastur. stajnjaka rad.dan 4 500 2.000
4. Priprema min. ubriva rad.dan 1 500 500
5. Razmeravanje rad.dan 2 600 1.200
6. Otvaranje kanala brazdi rad.dan 2 500 1.000
10
7. Priprema sadnica rad.dan 5 600 3.000
8. Sadnja rad.dan 18 600 10.800
9. Rezidba rad.dan 1 600 600
10. Priprema insekticida rad.dan 0.50 500 250
11. Zalivanje rad.dan 2 500 1.000
12. Zagrtanje rad.dan 4 600 2.400
13. Buenje rupa rad.dan 1 600 600
14. Manip.stubovima rad.dan 4 600 2.400
15. Postavka stubova rad.dan 12 600 7.200
16. Postavka ice rad.dan 3 600 1.000
17. Ostali radovi rad.dan 5 500 2.500
Svega rad radnika: 75.5 42.750
d) Ostali trokovi
1. Strune usluge rad.dan 2 1.500 3.000

R E KA P I T U L A C I J A

a) Materijal 457.220
b) Mainski radovi 61.500
c) Runi radovi 42.750
d) Ostali trokovi 3.000
Ukupno: 564.470

f) Nega maline u uzgojnom periodu

Malina raa ve u prvoj godini. Meutim, ovaj rod treba spreiti rezidbom kako bi se obezbedio bolji
prijem nicanja i porast veeg broja izdanaka. u drugoj godini ukoliko se dobro obavi sadnja i nega u
prvoj godini dobij ase rod koji moe, pri povoljnim uslovima na tritu, pokriti tekuie trokove. Punu
vrednost malina postie u treoj godini.

Iz navedenih razloga period nege-uzgoja (investicioni period) traje jednu ili dve godine u zavisnosti od
uslova (prirodnih i ekonomskih) i primenjene tehnologije.

Zalivanje

U prolee prve godine, pogotovu ako je prolena sadnja, u sluaju sue neophodno je malinu zaliti
jedanput ili dvaput, zavisno od potrebe. Zalivanje bi dobro dolo i u drugoj godini ukoliko nedostaje
vlage u zemljitu.

ubrenje

Poto se pripremom parcele i prilikom sadnje upotrebe dovoljne koliine organskog i mineralnog
ubriva, u prole prve godine ne treba ubriti. Pratiti razvoj novih izdanaka i aako treba izvriti
prihranjivanje nitromonkolom u maju. U jesen prve godine, pre oranja u redove i pored redova rasturiti
11
150-200 kg/ha mineralnih ubriva sa vie kalijuma kao to su 8:12:26:+3MqO 8:16.24, 10:20:30. U
drugoj godini ubriti na isti nain stim to koliine treba poveati za 30%.

Odravanje zemljita

Zemljite se stalno mora odravati u rastresitom i nezakorovljenom stanju. u koliko se primeni herbicid
pre sadnje problem korova je reen ili ublaen za2 godine. Posle sadnje, prve 2 godine izbegavati
primenu herbicida. Meuredni prostor trba odravati oranjem u jesen i drljanjem u prolee. u toku
vegetacije povremeno se moe koristiri raofreza ili izbegavati esto freziranje poto se njima kvari
struktura zemljita i umnoavaju korovi iz podzemnih organa. Unutar redova prve dve godine raditi
runo.

Rezidba ivezivanje izdanaka

U prvoj i drugoj godini krajem jula i poetkom avgusta rezidbom do zemlje ukloniti prologodinje
izdanke i spaliti ih. Sem toga, ukloniti i nove izdankle koji su oteeni od pretenora, galice, didimele,
leptosferne i dr. U koliko se u prvoj godini ne prime sve sadnice, neprimljene iupati i na prazna mesta
zasaditi novim zasadima ili rzmestiti ih sa mesta gde ih ima vie. Do kraja vegetacije u drugoj godini
trba obezbediti 8-10 biljaka po dunom metru za rod u treoj godini. U koliko ima vie izdanaka
obavezno ih izvaditi.

Visina izdanaka na kraju vegetacije druge godine bie takva da ih treba vezati. vezivanje obaviti PVC
vezivom putem obavijanja veziva oko svakog izdanka i ice naizmenino.

Vezivo ne sei ve ga ostaviti u jednom komadu za ceo red ili u 2-3 komada. Za vezivanje izdanaka
mogu se koristiti plastine kope, kojih ima na tritu, ime se vri uteda u radnoj snazi a kope se sa
sigurnou mogu koristiti vie godina.

Zatita od bolesti i tetoina

U cilju zatite od bolesti i tetoina (didimela, leptosferija, pegavost lista, prstenar galica, lisne vai i
sl.) u prvoj godini upotrebiti program od 3-5 prskanja. Poeti kada novi izdanci dostignu visinu 15-20
cm. A zavriti krajem jula. U drugoj godini zatita se mora pojaati zbog pojave tetoina i bolesti
cvetova i plodova (malinova buba, trule plodova i dr.). Potrebu, rokove prskanja i vrste preparata
odreivae angaovana struna sluba.

Za suzbijanje tetoina mohu se koristiti jedan od insekticida: fenitrotion, reldan ili fosfolid a za
suzbijanje bolesti:bakarni kre, mankogal, bakracid i dr.

12
PREDRAUN TROKOVA U PRVOJ GODINI

Red.
broj
Vrsta trokova j.m.
kol. za
1 ha
cena/din Iznos
c) Materijal
1. KAN kg 150 10.50 1.575
2. Meano ubrivo kg 200 18 3.600
3. Bakarni kre kg 8 260 2.080
4. Fosfalid E-40 kg 1 650 650
5. Kre kg 500 5 2.500
6. Ostali materijal kg 2.000
d) Mainski trokovi
1. Prevoz repromaterijala rad.dan 1 6.000 6.000
2. Osnovna obrada rad.dan 1 6.000 6.000
3. Dopunska obrada rad.dan 1 6.000 6.000
4. Dovoz vode rad.dan 2 6.000 12.000
c) Runi radovi:
1. Primena ubriva rad.dan 1 600 600
2. Primena krala rad.dan 1 600 600
3. Okopavanje 3x rad.dan 15 600 9.000
4. Zatita 4x rad.dan 1 600 600
6. Rezidba rad.dan 2 600 1.200
7. Popunj.prazn.mesta rad.dan 2 600 1.200
Svega rad radnika: 18.000

d) Ostali trokovi
1. Strune usluge 1.500


a) Materijal 1.405
c) Rad radnika 18.000
Ukupno: 56.905

g) Tehnologija redovne proizvodnje

ubrenje

13
Za visoke prinose i dobar kvalitet plodova neophodno je redovno i obilno ubrenje. Svake druge
godine u jesen, na kraju vegetacije, pored redova rasturiti 10 do 15 t/ha zgorelog stajnjaka. Mineralna
ubriva se dodaju svake godine. Prvenstveno koristiti magnifert (8:12:26:3 MqO) ili neko drugo
ubrivo sa vie klijuma. Stajnjak i mineralna ubriva u zemljite treba uneti obradom. U prolee vriti
prihranjivanje azotnim ubrivima. Norma za ubrenje mineralnim ubrivima je 300-400 kg/ha
kombinovan9m ubrivima i do 200 kg/ha azotni ubriva. Medjutim, treba pratiti razvoj biljaka pa
prema tome odreivati koliine i kombinacije ubriva. Za prihranjivanje preko lista, koje se obavlja pri
zatiti od bolesti i tetoina treba koristiti folujarna ubriva Vuksal, Sal 12, Fertigal i dr.

Odravanje zemljita

Zemljite odravati u rastresitom i nezkorovljenom stanju u toku cele vegetacije. U jesen, obavezno
izvriti oranje ili podrivanje cele meuredne povrine a u toku vegetacije, od prolea do berbe vriti
kultiviranje po potrebi. Odravanje zemljita u redovima vriti runo ili primenom nekih od
granulovanih herbicida u periodu mirovanja u prolee pre kretanja(pre listanja maline) kao to je
kaosorang oko 60 kg/ha ako se tretiranje vri na povrini unutar redova. Pored ovoga, mogu se kretanja
vegetacije i posle osnovne i dopunske obrade, po celoj povrini, primeniti Simozin 50 ili Atrazin 50,
5 kg/ha uz utroak 300 litara vode po 1 ha. Prema potrebi, posle nicanja korova, moe se koristiti
kompleksni herbicidi uz strogo uvanje rodnih izdanaka koji ostaju za sledeu godinu.

Rezidba i vezivanje izdanaka

Svake godine odah posle berbe ukloniti sve izdanke koji su doneli rod. Takoe odstraniti i nove
izdanke koji su napadnuti prstenarom, galicom, didimelom i dr.bolestima i tetoinama. Sve iseene
izdanke izneti van malinjaka i spaliti.

U toku vegetacije izmeu redova unitavati sve izdanke im niknu. unutar redova ostaviti samo izdanke
koji slue za zamenu a se ostale uklanjati im niknu. Za rod u narednoj godini potrebno je ostaviti 8-10
izdanaka na 1 duni metar s tim to se u prolee uklanjaju polomljeni i izmrzli. U pogledu skraivanja
izdanaka pridravati se pravila da one do 2 m visine treba skratiti 20% a preko 2-2.5 m 25% dok due
od 2.5 m skratiti 30%.

Optimalna duina izdanaka za rod u tekuoj godini je 160-165 cm. Izdanke vezivati za ice PVC
vezivom obavijanjem svakog izdanaka i oko ice. Vezivo se ne see, ve koristiti neprekidnu duinu
za svaki red posebno. Vezivo posle berbe se skida i moe se koristiti u narednoj godiji.

Ako se za vezivanje koriste plastine kope, svaki izdanak se vee na prvoj i duroj ici sa po jednom
kopom. Vezivanjem sa plastinom kopom tedi se na radnoj snazi, a kope se mogu koristiti vie
godina.

Zatita od bolesti i tetoina

Malina je izloena napadu velikog broja bolesti i tetoina.Sve sorte su osetljive na didamelu. Na
pegavost lista dosta je otporna sorta Vilamet, dok su ostale sorte dosta osetljive. U kinim godinama
dolazi do trulei plodova.
14

Od tetoina nadzemnih organa redovno su prisutni: lisne vai, prstenar, galica a na pupoljcima i
cvetovima malinova buba, surlas, cvetojedi i dr.Korenov sistem moe biti napadnut od grcica gundelja,
injaka i poljskih mieva.

Da bi se malina zatitila od napada bolesti i tetoina nuno je vriti zatitu.Potrebno je da se od strane
proizvoaa i strune slube prati pojava i razvoj bolesti i tetoina i da se prema tome odreuju mere
zatite i zatitna sredstva.

ORJENTACIONI PROGRAM ZATITE

Red.br. Vreme prskanja Preparati Koncentracija
1. Pre listanja
Bakarni kre ili
Mankogal-80
0.60%
0.25%
2.
Porast letorasta
do 10cm
Mankogal-80 0.20% - 0.25%
3.
Kad se formiraju
cvetni pupoljci
Fenitrotion E-50
+ Mankogal-80
0.15%
0.20%
4. Pre cvetanja
Fenitrotion E-50
+ Mankogal E-80
0.15%
0.20%
5. Posle cvetanja
Ronilan
Galovit
0.15% - 0.20%
0.07%
6. Posle berbe Bakarni kre 0.50%

Navodnjavanje

U sluaju sunog perioda navodnjavanje-zalivanje jedino obezbeuje visoke prinose i kvalitet ploda.
Zbog toga je neophodno da se ova mera primeni u kritinim periodima.

Berba i transport plodova

Da bi se ouvao odgovarajui kvalitet i celina plodova, berba se mora obavljati strogo po utvrenim
pravilima. Ne sme se saekati da plodovi prezru pa se s toga na istoj parceli berba mora obavljati
svakog drugog dana a pri viim temperaturama svakog dana. Berbu obavljati po suvom vremenu a
izbegavati velike podnevne ege. Ambalaa treba da bude zdrava i ista. Ambalau sa plodovima do
transporta, drati na hladnom mestu van direktne suneve svetlosti. Obaveza je da se malina I og
kvaliteta bere u plitke holendere 2-3 reda.

Ubrani plodovi treba da se isporuuju dva puta dnevno. Prilikom utovara i transporta strogo voditi
rauna da se plodovi ne zaprljaju i otete.

PREDRAUN TROKOVA REDOVNE PROIZVODNJE

Red.
broj
Vrsta trokova j.m.
kol. za
1 ha
cena/din Iznos
a) Materijal
15
1. Stajnjak t 15 1.000 15.00
2. Komb.min.ubriva kg 400 18 7.200
3. KAN kg 200 10.50 2.100
4. Bakarni kre kg 12 260 3.1200
5. Mankogal kg 3 420 1.260
6. Zolaks PM kg 5 800 4.000
7. Galovit E-50 kg 1.50 960 1.425
8. Galovit kg 1.50 950 1.425
9. PVC vezivo (kope) kg 3 500 1.500
10. Ostali materijal 3.000
b) Mainski radovi
1. Prevoz stajnjaka rad.dan 1.50 6.000 9.000
2. Prevoz ost. reprom. rad.dan 1 6.000 6.000
5. Zatita rad.dan 2 6.000 12.000
6. Prevoz ploda i amb. rad.dan 5 6.000 30.000
c) Rad radnika
1. Utovar I rast. stajnjaka rad.dan 4 600 2.400
2. Primena min. ubriva rad.dan 2 600 1.200
3. Zatita rad.dan 5 600 3.500
4. Rezidba st. izdanaka rad.dan 16 600 9.600
5. Rezidba nov. izdanaka rad.dan 6 600 3.600
6. Vezivanje rad.dan 16 600 9.600
7. Berba plodova rad.dan 300 600 180.000
8. Utovar plodova rad.dan 10 600 6.000
9. Ostali radovi 5 700 3.500
Svega runi radovi: 219.400


a) Materijal 41.030

UKUPNO: 341.430

5.4.5. Tehnologija podizanja kupinjaka

16

a) Priprema zemljita za sadnju

Po odabiranju lokacije i parcele za podizanje zasada kupine potrebno je izvriti kvalitetnu pripremu
zemljita koja se sastoji od ipenja terena od iblja, panjeva i viegodinjeg korova, zatim dubokog
oranja i tanjiranja i na kraju fina priprema neposredno pred sadnju.

Po izvrenom ienju terena po celoj povrini rasturiti 30-50 t dobro zgorelog stajnjaka to zavisi od
utvrene koliine humusa u zemljitu. Takoe, ako analize pokazuju da je zemljite siromanije od
predvienih normi pre oranja treba rasturiti i polovinu NPK ubriva predvieno za meliorativno
ubrenje odnosno 500 kg/ha ija formulacija treba da sadri vie kalijuma i fosfora a manje azota
(10:12:26 ili 8:4:24 ili 7:14:21).

Unoenje obe vrste ubriva moe se obaviti posle oranja,a pre tanjiranja i frezovanja, mada je tada to
tee izvodivo. Meliorativno ubrenje je naroito potrebno ako su zemljita neto sabijenija, ilovasta ili
pak suvie vlana.

Ako zemljite ima nisku kiselost (pH manje od 5) potrebno je izvriti kalcifikaciju odnosno unoenje
materijala alkalne reakcije na podizanje kiselosti.Da bi se kiselost popravila za jedan indeksni poen-
npr.sa 5 na 6 dovoljno je uneti 3-5 t/ha krenjaka (CaCO3) ili l.5 t/ha negaenog krea ili 1 t/ha
ubriva ''tomasov fosfat'' ili specijalno formulisana ubriva: Njival, Fertimag i sl. Sredstva za
kalcifikaciju treba unositi samo na osnovu analize zemljita i to postupno u dva navrata: pre oranja i
pred finu pripremu zemljita. Takoe ako elimo da postignemo kiselost za dva poena, sredstva za
kalcifikaciju treba unositi postupno svake duge godine a nikako velike koliine odjednom.

Oranje izvriti u kasno leto ili ranu jesen. Oranje se izvodi do dubine od 30 cm a kod neto teih
zemljita i do 40 cm. Po odleanju i raspadanju zemljita (1-2 meseca) pristupa se finoj priprremi koja
se sastoji u tanjiranju i frezovanju uz korienje setvo spremaa u samoj zavrnici. Ovde treba voditi
rauna da zemljite nije suvie vlano jer se tada kvari njegova struktura.

Rastojanje sadnje neposredno pred sadnju treba izvriti razmeravanje terena i odreivanje pravca
redova, odrediti rastojanje sadnje i izraunati broj sadnica potrebnih za datu povrinu. Praksa je
pokazala da je najoptimalnije rastojanje za sadnju kupine 3 m izmeu redova a 1.5 m u redu odnosno
izmeu sadnica (3 x 1.5). to podrazumeva 2.220 sadnica po 1 ha. U obzir dolaze i neka druga slina
rastojanja ali uvek treba imati u vidu bujnost kupine kao vrste i njene zahteve za svetlou, vodom i
hranljivim elementima. Pravac redova treba po mogustvu da bude sever-jug.

Sistem gajenja kupine za koji se proizvoai najee opredeljuju su po tipu palirski a najbolji i
najproduktivniji od vie njih je horizontalni troini sistem sa tri reda ice u jednoj ravni uz povijanje
izdanaka i vezivanje za ice.

b) Izbor sadnog materijala

Jedan od bitnih uslova uspene voarske proizvodnje pa i kupine je dobra i kvalitetna sadnica
besprekorne sortne istoe i zdravstvenog stanja. Sadnice kupine koje se koriste za podizanje zadada
treba da imaju razvijen sazreo korenov sistem, obrastao sitnim korenovim ilicama , na preseku beo i
sve. Duina ica treba da je oko 10 cm. Zrakasto rasporeene a nadzemni deo duinu oko 20 cm.
17
Oivljena sadnica najee ima i vidljiv vegetativni pupoljak-budui izdanak koji je naroito izraen u
prolenoj sadnji kada treba voditi rauna da se on ne lomi. Za sadnju ne bi trebalo koristiti slabo
oiljene, nene i nedozrele sadnice sa suvie kratkim ilicama.

Obratiti panju na vitalnost sadnica odnosno da nisu promrzle ili prosuene od dugog stajanja. Kako su
uupotrebi sadnice kupine najee proizvedene oiljavanjem vrhova izdanaka ili oiljavanjem zelenim
reznicama posebnu panju obratiti na razvijenost korenovog sistema i njegovu zrelost.

Pri nabavci sadnog materijala voditi rauna da je on proizveden u matinim zasadima, propisno
upakovan i deklarisan, to znai da je kontrolisan od strane nadlenih kompetentnih ustanova i
strunjaka.

Izbegavati korienje izdanaka kupine sumnjivog porekla i ne proverenih proizvoaa. Takoe
nastojati da nabavljeni sadni materijal pre sadnje ne stoji u nepropisanim uslovima jer se brzo sui i
propada.

c) Izbor sorti za gajenje

Sortiment kupine za komercijalno gajenje u naoj zemlji se zasniva uglavnom na sortama bez trnja i
ine ga svega nekoliko dominantnih sorti: Tonfri, Blek saten, Dirksen tornles, Harl tornles i u novije
vreme aanska bestrna za koju su proizvoai veoma zainteresovani.

Tornfri-poreklom je iz SAD-a. U proizvodnji je od l966.godine. A u naoj zemlji od l976.godine i
jedna je od najrairenijih sorti kod nas. Tornfri je bujna sorta sa dugim izdancima i bez trnja. Cveta
kasno u junu i poetkom jula. Samoplodna je i vrlo rodna sorta. Relativno je otporna prema
Verticilijumu i pegavosti lista a osetljiva prema utoj ri. Osetljiva je i na zimske mrazeve.

Plod je srednje krupan do krupan oko 5g, vrst zaseeno kupastog oblika, tamno obojen i nakiseo.
Sazreva kasno, krajem avgusta i u septembru pa esto dobar deo plodova i neuzri, to je velika mana.
Bere se u vie od 10 navrata. Pri uvanju u zamrznutom stanju plod delimino vraa boju u crveno.
Ova sorta sezbog kasnog zrenja preporuuje samo zatoplija podruja.

Blek satin Amerika je sorta uvedena u proizvodnju kod nas krajem 80-tih godina. Vrlo je rodna sorta
iz grupe ranijih po vremenu zrenja. Blek satin jebujna sorta sa izdancima bez trnja. Cveta 5-10 dana
ranijeod sorte Tornfri a zri takoe 10 i vie dana ranije od iste sorte. Ima krai period dozrevajanja i
esto svi plodovi dozrevaju. Otpornija je na izmrzavanje od drugih sorti, delimino je otporna i na utu
ru pa se zbog svih ovih osobina preporuuje za gajenje i na neto veim nadmorskim visinama.
Plod je krupan (oko 7.5g) izduenokupastog oblika, crne boje a u punoj zrelosti gubi sjaj, sladak je i
prijatan za jelo. Meso ploda je vrsto i kvalitetno a sok je intenzivno obojen.

Dirksen tornles je amerikasorta uvedena tokom 80-tih godina u proizvodnju u naoj zemlji. Vrlo je
rodna i kvalitetna sorta ranog vremena zrenja. Sazreva 15-20 dana pre sorte Tornfri. Bere se u 5-6
navrata i celokupna dozri za manje od mesec dana. bun je bujan, bez bodlji. Otporna je na mraz ali
osetljiva na sivu trule plodova i utu ru lista i izdanaka.Plod je srednje krupan, okruglastog oblika,
vrsti, tamnocrne boje sa violetnom nijansom i dobrog kvaliteta. Pogodni su za sve vidove prerade i za
zamrzavanje. Obzirom na njene proizvodne osobine i rano zrenje moe se preporuiti proizvoaima za
gajenje u manjem obimu.

18
Harl tornles je poreklom iz SAD-a. Novija je sorta, bez bodlji, iji je bun veoma bujan i rodan sa
jakim uspravnim izdancima. Sazreva srednje radno izmeu dorti Dirksen i Blek satin, odnosno u treoj
dekadi jula. Plod je krupan(oko 6.5 g), vrst, tamnocrvene do crne boje, slatkog ukusa i veoma dobrog
kvaliteta. Pogodni su za sveu potronju i sve vidove prerade.

aanska bestrna je novija sorta stvorena u Institutu za voarstvo u aku. Odlikuje se velikom
bujnou i dobrom vitalnou izdanaka. Najee daje 4-5 bujnih uspravnih izdanaka koji se povijaju u
gornjoj zoni. Bez bodlji je. Preporuljivo rastojanje za ovu sortu je 3 x 1.5 m zbog bujnosti. Vrlo je
rodna sorta sa prinosima preko 25 t/ha. Poinje da zri u treoj dekadi jula meseca a zavrava zrenje do
kraja avgusta pa ak i na veim visinama ova sorta uspeno dozreva. Plod je vrlo krupan (prosene
mase 9g dok pojedinani plodovi dosiu i 15g), izduenocilindrinog oblika, crne boje, sjajni po
povrini, slatki i aromatini i po ukusu prevazilazi sve druge sorte. Lako se odvaja pri berbi. Zbog
velike krupnoe pod je relativn o mekan pa se mora paljivo brati i njima manipulisati. Pogodan je za
upotrebu u sveem stanju i za sve vidove prerade ma da je uopeno da pri zamrzavanju i uvanju
izvesna koliina plodova gubi boju.

aanska bestrna je otporna na niskek temperature (do sada nije bilo izmrzavanja) i na utu ru lista i
letorasta. Zbog dobrih proizvodnih i tehnolokih osobina i relativno ranog zrenja preporuuje se za
irenje u svim podrujima gde ima uslova za gajenje kupine.

U pojedinim lokalitetima osetljiva je na ljubiastu pegavost lia koju izaziva gljivica Septocita
Ruborum.

d) Sadnja kupine

Sadnja se obavlja od sredine jeseni (poetak novembra) pa do sredine prolea po principu to pre to
bolje. Ona se uspeno moe obavljati i tokom zime ako vremenske i zemljine prilike to dozvoljavaju.
Ukoliko se sa sadnjom kasni to e i prijem biti slabiji, porast izdanaka i njegov razvoj usporeniji to se
sve odraava na razvoj buna u celini i na visinu prinosa u narenoj godini. U svakom sluaju jesenjoj
sadnji uvek davati prednost. Sadnju ne treba obavljati kada je zemlja suvie suva, suvie vlana, smrzla
ili je temperatura ispod 0 . Naroitu panju treba obratiti da sadnice ne budu due izloene suncu ili
mrazu jer je korenov sistem vrlo osetljiv. U svakom sluaju, pripremljene sadnice treba vaditi iz trapa
ili iz ambalae u kojoj su dopremljene i raspreivati ih pored rupa neposredno pred sadnju.

Sama sadnja se obavlja po besprekorno isitnjenom i poravnatom zemljitu u prvim redovima. Pre
sadnje sadnice se pregledaju, na njima se odstranjuju izlomljene i oteene ile a zatim se iste potapaju
u pripremljeni kaasti rastvor napravljen od vode, iskljuivo svee govee balege i sitne zemlje kako bi
se to due obezbedilo prisustvo vlage na presecima i povriniila i potrebna hrana za poetno razvie
ila sisalica.

Sadi se runo. Sama tehnika sadnje je vrlo jednostavna. Po uklanjanju markera iskopa se rupa motikom
ili aovom dovoljne veliine da u nju stane korenov sistem sadnice, ili neto vea, to zavisi od
pripremljenosti zemljita. Na dno rupe se ubaci oko 50 do 100 g kompleksnog mineralnog ubriva
NPK 10:12:26 ili slino i izmea sa zemljom. Zatim se preko toga rasturi maalo (nekoliko grama)
nekog zemljinog insekticida (Galation, Geolin i dr.) u cilju suzbijanja zemljinih insekata a potom
stavlja sadnica na istu dubinu na kojoj su oiljeni izdanci ili reznice bili u matinjaku pre vaenja (ili
2-3 cm dublje). Korenov sistem sadnice se zrakasto rasporedi po eloj rupi a preko njega se stavlja sitna
zemlja do popunjavanja rupe. Sadnice se lagano prodrmaju da se nabaena zemlja oko sadnice slegne.
Zatim se rukama zemlja blago pritegne i po potrebi doda jo zelju do izravnjavanja rupe. Na kraju
19
sadnicu zaliti dobro sa vodom i oko svake dodati po 50-100 g kompleksnog mineralnog ubriva NPK
koje smo dodavali i u dno rupe.

Ukoliko u pripremi zemljita nije unet stajnjak onda se pri sadnji moe uneti 1-2 kg po jednoj sadnici.
Unosi se u momentu sadnje kada je korenov sistem pokriven zemljom a pre popunjavanja rupe sa
zemljom. Po stavljanju stajnjaka on se prekrijesitnom zemljom i sve se lagano sabije rukama. Pri sadnji
treba voditi rauna da se zemlja ne nagaava nogama i preterano sabija naroito u jesenjoj sadnji, jer
moe doi do oteenja pupoljaka a i oteano je i izbijanje izdanaka iz zemlje. U prolee pre kretanje
vegertacije cadnicu skratiti na dva do tri pupoljka.

Treba napomenuti da je sadnju najbolje izvoditi po tihom i oblanom vremenu i sa dobrom
organizacijom posla. Jedan radnik moe da posadi od 400 do 500 sadnica za jedan radni dan. Sadnja ne
sme biti plitka jer se sadnica lako isui a ni preduboka jer je oteano izbijanje novih izdanaka i usporen
prijem.
PREDRAUN TROKOVA PODIZANJA KUPINJAKA
Red. br. Vrsta trokova j.m. kol. za 1 ha cena/din Iznos
a) Materijal
1. Sadnice maline kom 2.200 20 44.400
2. Stajnjak t 40 1.000 40.000
3. NPK (8:12:26+mg) kg 600 18 10.800
4. KAN kg 300 10.50 3.150
5. Bakarni kre s-50 kg 2 260 520
6. Timet G-5 kg 20 120 2.400
7. Bagremovi stubovi kom 600 300 180.000
8. Bagremovi podupirai kom 66 150 9.900
9. Poc. ica 2.2-2.5 mm kg 240 150 36.000
10. ''U'' ekseri kg 10 120 1.200
11. Prera. ulje (bak.prep.) lit 120 100 12.000
b) Mainski radovi
1. Prevoz stajnjaka rad.dan 3 6.000 18.000
2. Prevoz miner. ubriva rad.dan 0.5 6.000 3.000
3. Oranje rad.dan 1 6.000 6.000
4. Taniranje rad.dan 1 6.000 6.000
5. Drljanje rad.dan 0.5 6.000 3.000
6. Otvaranje kanala rad.dan 0.25 6.000 1.500
7. Prevoz stubova rad.dan 2 6.000 12.000
8. Buenje rupa rad.dan 1 6.000 6.000
c) Rad radnika
1. Pripremanje-kreenje
na parceli
rad.dan 3 500 1.500
2. Utovar stajnjaka rad.dan 8 500 4.000
3. Rastur. stajnjaka rad.dan 4 500 2.000
4. Priprema min. ubriva rad.dan 1 500 500
5. Razmeravanje rad.dan 2 600 1.200
6. Otvaranje kanala brazdi rad.dan 2 500 1.000
20
7. Priprema sadnica rad.dan 2 600 1.200
8. Sadnja rad.dan 6 600 3.600
9. Rezidba rad.dan 1 600 600
10. Priprema insekticida rad.dan 0.50 500 250
11. Zalivanje rad.dan 1 500 500
12. Zagrtanje rad.dan 2 600 1.200
13. Buenje rupa rad.dan 1 600 600
14. Manip.stubovima rad.dan 4 600 2.400
15. Postavka stubova rad.dan 12 600 7.200
16. Postavka ice rad.dan 3 600 1.800
Svega rad radnika: 57.5 32.050
d) Ostali trokovi
1. Strune usluge rad.dan 2 1.500 3.000


a) Materijal 339.970

UKUPNO: 436.520

e) Nega kupine u prvoj godini

U prolee kada se zemljite prosui, treba izvriti prvo plitko praenje da se zemljite rastrese i provetri
a ujedno i unite izbili korovi koji su naroito tetni u vreme prijema i poetnog porasta. voditi rauna
da ne doe do pmeranja posaene biljke to obavezno rezultira njenim suenjem. U toku prve godine
neophodne su jo 4-5 praenja ili kultiviranja zemljita koja su i neto dublja od prvog i uglavnom su
namenjena odravanju zemljita u rastresitom stanju, ouvanju vlage u zemljitu, unitavanju korova i
unoenju ubriva u zonu korena.

Prihranjivanjem azotnim ubrivima (UREA ili KAN) obavlja se u dva navrata u koliini 50 g samo oko
sadnice. Prvo, u momentu kretanja vegetacije a drugo, kada se na primljenim sadnicama razviju 3-4
bona letorasta sa po 3-4 lista a to je najee krajem maja ili poetkom juna. Koje ubrivo e se
koristiti zavisi od tipa zemljita i njegove kiselosti.

I kod kupine kao i kod maline, poeljno je da se stara posaena biljka odstrani ali tek po izbijanju
novog izdanka iz zemlje i njegovog porasta od 15-20 cm. Odstranjivanje se vri seenjem, otrim
makazama do same zemlje. Time se smanjuje iscrpljivanje biljke jer stara donosi rod a na tetu razvoja
novih izdanaka. Takoe, time se umanjuje mogunost prenoenja eventualno prisutnih oboljenja ili
tetoina na nove izdanke. Odseene stare bilje izneti i spaliti.

U toku prve vegetacije vriti zatitu od bolesti i tetoina (najee lisne vai) prema potrebi. Za tu
svrhu moe se koristiti i lena prskalica. Koristiti sredstva koja su navedena u programu zatite zasada
21
kupine u rodu. Zajedno sa ovim tretiranjem moe se primeniti i folijarna prihrana preko lista ukoliko za
tim ima potrebe.

Meuredni prostor u novo podignutom zasadau kupine moe se iskoristiti ze gajenje nekih povrtarskih
biljaka. Najpogodnije su leguminoze: pasulj, graak,boranija i sl. a nisu preporuljive okopavine tipa
krompira i sl. zatim strna ita i kukuruz jer su tetnije nego korisnije.

Tokom prve vegetacije iz posaene sadnice razvie se nekoliko novih izdanaka (najee 2-3) koji
mogu dostii duinu i nekoliko metara. Njih ne treba proreivati a kad dostignu duinu od oko 1 m
onda im treba zakidati vrhove pinsirati. Time se pospeuje porast bonih letorasta koji donose rod u
narednoj godini a produnica obezbeuje potrebnu duinu lastara za narednu godinu. Iste moemo
iskoristiti za razmnoavanje potapanjem vrhova.

Navodnjavanje mladog zasada obavlja se po potrebi i sa koliinama vode dovoljnim za normalan rast i
razvoj mladog buna u formiranju. To su koliine od 5 do 10 lit. po bunu tokom avgusta i vie. Moe
se izvesti i priruniom sredstvima ili cisternama.

Tokom zime (decembar-januar) vri se ubrenje kompleksnim ubrivom NPK 10:12:26 (''Krtolin'') ili
7:14:21 ili neke druge sline formulaciji u koliini 150-200 g po mladom bunu oko njega u preniku
20-30 cm. Rasturanje se moe obaviti i po manjem snegu.

Po zavretku vegetacije i tokom zime vri se postavljanje naslona stubova i ica.

Postavljanje naslona

Najei nain gajenja kupine je palirski tip a od vie njih horizontalni troini sistem je najvie u
eksploataciji. Podrazumeva postavljanje nosee konstrukcije od stubova i ice za koju se vezuju izdanci
koji nose rod.

Stubovi koji se koriste za pravljenje naslona za kupinu mogu biti od razliitog materijala (drveni,
betonski, gvozdeni, plastini)a u upotrebi su najee drveni stubovi od bagrema. Duina stubova treba
da je oko 3m od ega se 60-70 cm ukopava u zemlju. Za formiranje naslona potrebno je da stub bude
visok najmanje 220-240 cm i prenika najmanje 10 cm. Rastojanje na koje se kpostavljaju stubovi
najee je 5-6 cm zbog velike mase buna kupine tokom vegetacije. Vea rastojanja su rizina jer
mogu prouzrokovati krivljenje i padanja palira u punom rodu. Na krajevima reda, eoni stubovi treba
da su neto deblji i valjalo bi da se neto dublje ukopaju u zemlju a takoe i podupru kosnicima neto
manjih dimenzija. Umesto kosnika moe se izvriti i ankerisanje stubova sa vie uporednih debljih
poluelinih ica. Radi lakeg prolaza i komunikacija, preporuljivo je pre podupiranje nego
ankerisanje elinih stubova. Za 1 ha zasada kupine potrebno je 600 stubova i 66 podupiraa. Pre
postavljanja u zemlju stubovi se mogu inpregnirati na razne naine raznim hemiskim sredstvima (ksilol
i dr.) ili nagorevanjem, ime se poveava njihova trajnost. Samo ukopavanje vri se runo ili uz pomo
motornih ili traktorskih burgija.

Pored drvenih mogu se koristiti i betonski, gvozdeni ili plastini stubovi koji su dugoveniji ali i znatno
skuplji pa ih proizvoai izbegavaju.

Po postavljanju stubova montiraju se ice. Broj redova ice zavisi od odabranog sistema gajenja a za
horizontalni troini sistem potrebna su tri reda ica na visini od 70, 140 i 200 cm iznad zemlje. ica
treba da je debela najmanje 3.4 do 3.8 mm. to znai da u 1 kg ima od 10 do 13 dunih metara ice. U
22
praksi se pokazalo da trei red ice ne bi trebalo postavljati ispod 200cm visine jer se izdanci tokom
zime lome i u narednoj godini nemaju dovoljnu visinu. Za zatezanje ice koristiti razne zateae,
klanfice, eksere i sl.

Najnovija iskustva pokazuju da je dobro da trei red ice bude dvojni tj.paralelni sa rastojanjem
20-40 cm izmeu njih i da se izdanci uvlae izmeu njih. Ovim se dobija slobodnije pomeranje vrhova
izdanaka koji se esto lome kada su fiksirani na treoj ici.

Pri postavljanju stubova i ica treba voditi rauna da se bunovi kupine ne lome i oteuju.

PREDRAUN TROKOVA U PRVOJ GODINI

Red.
broj
Vrsta trokova j.m.
kol. za
1 ha
cena/din Iznos
c) Materijal
1. KAN kg 150 10.50 1.575
2. Meano ubrivo kg 200 18 3.600
3. Bakarni kre kg 8 260 2.080
4. Fosfalid E-40 kg 1 650 650
5. Kre kg 500 5 2.500
6. Ostali materijal kg 2.000
d) Mainski radovi
1. Prevoz repromaterijala rad.dan 1 6.000 6.000
4. Dovoz vode rad.dan 2 6.000 12.000
c) Runi radovi:
1. Primena ubriva rad.dan 1 600 600
2. Primena krala rad.dan 1 600 600
3. Okopavanje 3x rad.dan 15 600 9.000
4. Zatita 4x rad.dan 1 600 600
6. Rezidba rad.dan 2 600 1.200
7. Popunj.prazn.mesta rad.dan 2 600 1.200
Svega rad radnika: 18.000

d) Ostali trokovi
1. Strune usluge 1.500


a) Materijal 1.405
23

UKUPNO: 56.905

f) Nega kupine u drugoj godini po sadnji (II vegetacija)

U tehnologiji podizanja zasada kupina sortama bez bodlji druga vegetacija je za mnoge proizvoaa
puna nepoznanica, poev od skraivanja izdanaka i proreivanja pa do vezivanja, proreivanja,
pinsiranja i dr.

U prolee druge godine , vri se proreivanje i rezidba pri emu se ostavljaju samo 2 do 3 najdua i
najbujnija izdanka. Izdanci koji su imali po nekoliko bonih grana ili se pak celom duinom orezuju
kao i u punoj rodnosti odnosni boni izdanci letorasti se skrauju na 3 pupoljka ili oko 20-25 cm
duine. Oni se vezuju za postavljene ice u zrakasto-lepezastom rasporedu. Oni koji nemaju dovoljnu
duinu vezuju se do druge ili prve ice. Ukoliko je neki novi izdanak iz nekih razloga skraen i iz njega
se razvilo samo nekoliko bonih grana za vezivanje se ostavlja najdui kao vrni a ostali ispod njega se
skrauju na tri pupoljka, odnosno oko 20 cm. Takvih izdanaka netreba ostaviti vie od 3. On e dati
neto manji rod u ovoj godini ali e dati veliki broj novih izdanaka.

U rano prolee po prosuivanju zemljita izvriti prvu plitku obradu za rastresanje ugaenog i zbijenog
zemljita i unitavanje izbilih korova. Ujedno izvriti prvo prihranjivanje sa Ureom ili Kan-om u
koliini 50 do 100 g po bunu (200 kg/ha).

Najveu nepoznanicu predstavljajju mladi izdanci koji kreu odmah po ortapanja snega i kretanju
vegetacije. Njih treba prorediti ali ne uklanjanjem svih odmah, ve do kraja maja selektivno. Ukoliko
ima vei broj a neki od njih su u startu snani i debeli, takve treba odmah ukloniti seenjem do zemlje.
Oni su jako krti pa se esto i sami lako odlamaju. Ostavlja se 5-6 izdanaka ujednaenogi umerenog
porasta za rod u narednoj godini. Oni tokom vegetacije mogu da postignu duinu i po nekoliko metara
(ak 5-6 m) pa ih je potrebno prekratiti zalamanjem na 90-100 cm. time se potencijal razvijanja bonih
grana izbojaka koji e doneti rod u narednoj godini a produnica koja se zatim razvije obezbeuje
dalji razvoj izdanka. Boni izbojci grane, se po potrebi mogu iskoristiti i za razmnoavanje
potapanjem vrhova.

Bone grane esto predstavljaju problem zbog svoje bujnosti te smetaju pri brebi, zasenjuju itd. One se
ne smeju prekraivati naroito ne u ranijem periodu i nikako na tri pupoljka. Tada bi dolo do kretanja
sva tri pupoljka, uveao bi se broj bonih grana pa dolazi do velikog iscrpljivanja buna koji bi potom
imao problema sa prezimljavanjem, komplikovanija je rezidba u narednoj godini itd.Da bi manje
smetale mogu se prikupiti. Usmeriti uz naslon gde manje smetaju a po berbi i iznoenju starih izdanaka
ove osloboditi od veza.

Drugo prihranjivanje azotnim ubrivima (KAN) obavlja se pred poetak a najkasnije u poetku
svetanja i to koliinama koje zavise od stanja ishranjenosti buna, broja rodnih granica i potencijala
24
rodnosti i dr. a kree se od 50 do 100 g po bunu. Tako ukupna koliina prihrane u ovoj godini dostie
200-400 kg/ha. Sa prihranjivanjem se ne sme kasniti jer to produava vegetaciju i poveava mogunost
izmrzavanja tokom zime.

Kako u drugoj godini kupina moe da donese 30-50% od pune rodnosti to je potrebno sprovesti zatitu
prema datom programu.

Tokom vegetacije potrebno je izvesti jo 2-3 praenja ili kultiviranja uz okopavanje i unitenje korova
oko buna. Broj praenja ili kultiviranja zavisi od stepena zakorovljenosti, padavina, ubrenja i dr.
Prema praktinim saznanjima ne preporuuje se primena herbicida u kupinjacima mlaim od dve
godine.

Navodnjavanje kupine u drugoj godini obavlja se kao i u zasadima u punoj rodnosi jer je najee u
ovoj godini velika razvijenost buna i ogromna lisna masa a esto i obilan rod.

Na kraju vegetacije tokom zime (decembar-januar) izvriti osnovno ubrenje kompleksnim
mineralnim ubrivima NPK 15:15:15 u koliini 200 do 250 g po bunu to iznosi oko 500
kg/ha.Rasturanje ubriva se najee obavlja runo u preniku 30-40 cm oko buna.

g) Nega kupine u III godini zasada u punom rodu

U treoj godini po sadnji, odnosno u troj vegetaciji, kupina u veini sluajeva dostie pun rod pa su
sve agrotehnike mere za treu i ostale godine identine.

Kupina je biljka sa snanim ali relativno plitkim korenoim sistemom, ogromnom biljnom masom
(list,granice, izdanci) gustim sklopom du reda ivelikim rodom pa srazmerno tome ima i veliko
iznoenje vode i hranljivih materija iz zemljita. Zbog toga ona zahteva intezivnu negu, pravilnu
rezidbu, obilno i redovno ubrenje, besprekorno odravanje zemljita, redovnu i blagovremenu zatitu
od bolesti itetoina idr. Od naina nege zavisi visina prinosa, kvalitet roda, duina eksploatacije
zasada i krajnji cilj profitabilnost proizvodnj.

Nega kupine obuhvata: rezidbu, vezivanj i proreivanje izdanaka, odravanje zmljita, ubrenje
kupine, navodnjavanje i zatita od boledti i tetoina.

Rezidba kupine je obavezna mera koja ima za cilj da odri ravnoteu izmeu rasta irodnosti, donese
visok prinos i dobar kvalitet plodova svake godine.

U toku vegetacije kupina obrazuje veliki broj izdanaka koji ive dve godine od kojih se izvestan broj
proredi i ukloni jo u toku vegetacije a ostali ujedneni dovoljno dugi i razgranati ostavljaju za rod u
narednoj vegetaciji. U rano prolee po otapanju snega i prosuivanju zemljita pristupa se rezidbi
kupine na rod ili tzv. ''zimskoj rezidbi''. Od izdanaka koji su nam na raspolaganju odaberemo 3-4
najbolja, ujednaena, zdrava i bez oteenja sa to veim brojem bonih grana i pristupamo rezidbi.

Prvo uspravimo uizdanak i preseemo ga na visinu od 20 do 40 cm iznad poslednje tree ice. Tako
postupimo i sa ostalim izdancima i ujedno formiramo palir na visini od 2.2 m do 2.4 m. Bone grane
se skrauju na 3 pupoljka, odnosno 25 do 35 cm ili neto due ako su pupoljci meusobno vie
udaljeni.

25
Ostale izdanke uklanjamo do osnove. Ako su izdanci formirali veliki broj grana sa kratkim rastojanjem
izmeu njih pa to pretivelikimoptereenjem izdanka rodom, onda se vri proreivanje bonih grana do
osnove tako da na svakih 10 cm duine ostane po jedna bona grana. Time se izbegava i prevelika
gustina i zbijenost to opet direktno utie na visinu prinosa i loiji kvalitet plodova.

Vezivanje orezanih izdanaka kupine vri se kao i kod maline plastinim vezivom ili specijalnim
plastinim kopama. Svaki ostavljani izdanak se vezuje za svaku icu, odnosno na tri mesta. Pri tome
voditi rauna da se suve ne stee a ni da bude labava veza pa da izdanci klize niz icu. Pri vezivanju
nastojati da se3 ili 4 ostavljena izdanka lepezasto rasporede po ici.

Uklanjanje prvih serija mladih izdanaka kupine obavlja se na identian nain kao i kod maline. Naime,
i kupina kao i malina daju veliki broj novih izdanaka poev od ranog prolea. Oni su veom bujni,
snani i vrlo krti. Njihovo uklanjanje vrei se sve do kraja maja, odnosno skoro do pred kraj cvetanja.
Time se raspoloive hranljive materije i voda usmeravaju na rodne izdanke, ime se postie bolja
oplodnja, porast plodova i konano bolji i kvaliteteniji rod.Uklanjanje se vri seenjem makazama ili
pri praenju otrom motikom. Time se izbegava povreivanje korenovog sistema. Nije poeljno
izvaljivati mlade izdanke posebno ako su vei od 50 cm. Jer prave velike povrede na korenovom
sistemu i time i naseljavanje patogena. Izdanci koji se razvijaju od kraja maja do kraja vegetacije bie
sasvim dobri i kvalitetni s obzirom na snaan korenov sisitem kupine i obezbeenu vodu.

Pinsiranje mladih izdanaka koji su ostavljeni za narednu godinu obavlja se kad oni dostignu visinu 1 m
radi podspeivanja bonog grananja. Pinsiranjem se zakida nedozreli vrh izdanaka duine oko 10 cm
ime se formira nova produnica ali i razvijaju bone grane.

Uklanjanje starih izdanaka kupine koji su doneli rod vri se odmah posle zavrene berbe. Time se
otklanja mogunost zaraze patogenima novih izdanaka, omoguuje boja osvetljenost, provetravanje i
formiranje cvetnih pupoljaka za narednu godinu. pri tome se uklanjaju oteeni i polomljeni mladi
izdanci ili pak prekobrojni izdanci iz tekue vegetacije. Odseene stare i nove izdanke izneti van
parcele i zapaliti.

h) Odravanje zemljita

Odravanje zemljita u rastresitom stanju, unitavanje korova i unoenje ubriva u zonu korenovog
sistema osnovne su namene obrade zemljita u kupinjaku. To doprinosi boljoj ishrani aeraciji zemljita
a i obavezuje da obrada i ubrenje kupine budu usklaeni. Zemljite u zasadu kupine se moe odravati
na vie naina: jalovi ugar (ista obrada, tretiranjem herbicidima, kombinacijom ova dva naina ,
multiarenjem i dr.).

ista obrada (jalovi ugar) podrazumeva odravanje istog zemljita bez korova i u rastresitom stanju.
To se postie sa etiri do pet obrada upotrebom rotofrezera i tanjiraa. Neto dublju obradu (10-12 cm)
treba obaviti u jesen i u prolee po sredini meuredog prostora a ostale neto plie (5-7 cm). Prva se
obrada izvodi odmah po otapanju snega i prosuivanju zemljita (neposredno po rezidbi i vezivanju),
ostale, tri ili vie po potrebi zavisno od stanja zemljita, razvijanja korova i sl. a poslednja u jesen po
rasturanju stajnjaka i mineralnih ubriva krajem oktobra ili poetkom septembra.Deo zemljita koji
se ne moe obraditi mainama naroito prva obrada u prolee, obrauje se runo, paljivo motikom da
se ne povreuju povezani izdanci. Takoe, treba voditi rauna da zemljite pri ovakvom nainu obrade
26
ostane ravno, da se ne prave bankovi u redu i da se ne obavlja po suvie mekom ili suviem suvom
zemljitu kada mu se kvari struktura.

Primena herbicida u zasadu kupine opravdana je sa aspekta utede radne snage ili kada se ne moe
obezbediti dovoljno radne snage za obradu zemljita. Takoe, ako se kupinjak u prolee ne moe
obraivati mainama zbog suvie raskvaenog zemljita mogu se primeniti herbicidi. Prema ispitivanju
strunjaka a i rezultatima u praksi u zasadu kupina uspeno se mogu primenjivati sledei herbicidi:
Simazin S-50, Kasoron G, Devrinol, Select super, Basta i Gesaprim 50 (Atrazin), a od totalnih
Herbatop ili Glifosat samo u pantljikama izmeu redova i pod veoma strogim uslovima.

Simazin se moe koristiti u kasnu jesen ili rano prolee (kraj februara poetak marta) pre kretanja
kupine i pre nicanja korova jer blokira njihovo nicanje. Koristi se u koliini 4 do 6 kg/ha i upotrebu 800
do 1000 lit.vode po hektaru. Istu funkciju ima i Devrinol VP 50 da blokira nicanje korova iz semena a
koristi se u koliini 5 do 7 kg/ha. Oba su vrlo efikasna protiv veine jednogodinjeg korova.

Kasoron G u koliini 60 do 70 kg/ha pored jednogodinjih suzbija i neke vie godinje korove kako
uskolisne tako i irokolisne. Primenjuje se tokom zime i rano u prolee a vrlo je bitno da se
ravnomerno rasturi po tretiranoj povrini. Da ne bi ispoljio fitotoksinost, poeljno ga je kombinovati
naizmenino sa Simazinom.

Herbicid novije generacije Select super namenjen je suzbijanju svih uskolisnih korova kako
jednogodinjih tako i viegodinjih (muhar,pirevina,zubaa i dr.) u zasadima kupine. Primenjuje se u
koliini 0.8 do 2.4 l/ha uz upotrebu od 600 do 800 lit.vode po hektaru. Ne oteuje kupinu ako padne
po njenim listovima.

Basta, Gesaprim, Galokson i Gramokson su kontaktni herbicidi koji se upotrebljavaju u zasadu
uglavnom u pr9olee u meurednom prostoru za suzbijanje irokolisnih korova u fazi 4 do 5 ili vie
listova u razliitim koncentracijama vode.Treba biti oprezan da ne doe do kontakta sa mladim
listovima ili izdancima kupine a takoe mana im je to posle 2 do 3 nedelje korovi se oporavljaju i
ponovo rastu. Tretiranje sa nekim od ovih herbicida se moe ponoviti i u maju ili junu uz poveani
oprez.

Totalni herbicidi se mogu upotrebljavati uz veliki oprez jer ne smeju doi u kontakt sa lisnom masom
ili stablom izdankom kupine i uz upotrebu posebnih titnika i usmerivaa. Takoe mora biti tiho
vreme a korovi visine oko 20 cm to je nedopustivo u gajenju kupine. U tu svrhu moe se koristiti
Herbatop ili Glifosfat u koliinama 4-6 l/ha.

Treba napomenuti da veina hrebicida ima i negativnog uticaja na kupinu pa treba nastojati da se tretira
samo meuredni prostor a unutar reda korove suzbijati okopavanjem ili plevljenjem. Takoe u prve dve
godine podizanja zasada uopte se ne preporuuje primena herbicida.

ubrenje kupine

Savremeni zasadi kupine su visoko intenzivni i sa visokim prinosima pa ih treba redovno i obilno
ubriti. Time se direktno utie na rentabilnost proizvodnje, dui eksploatacioni period i obezbeuje
visoki prinos i dobar kvalitet plodova. Koliko ubriva i koje vrste treba dodavati zavisi od plodnosti
27
zemljita, klimatskih uslova, meliorativnog ubrenja i dr.,a njihovo dodavanje bi trebalo bazirati na
uraenim hemijskim analizama zemljita.

Za ubrenje kupine koriste se organska i mineralna ubriva a po potrebi i folijarna preko lista a po
tipu ubrenje moe biti osnovno i dopunsko prihranjivanje.

Osnovno ubrenje obavlja se u jesen i izvodi se stajskim (organskim) i kompleksnim mineralnim
ubrivima. Stajsko ubrivo se dodaje svake druge godine u koliini 30 do 40 tona po hektaru dobro
zgorelog goveeg ili ovijeg stajnjaka. Po rasturanju ovog ubriva obavezno je frezovanje ili plitko
oranje. Kompleksno mineralno ubrivo NPK rastura se u novembru ili decembru to zavisi od tipa
zemljita u koliini od 500 do 700 kg/ha. Kombinacije koje najvie iodgovaraju kupini su NPK
10:12:26 ili NPK 8:16:24 ili NPK 7:14:21 a u krajnjem sluaju i NPK 15:15:15. U godini kada se
ubacuje stajnjak ove se koliine mogu smanjiti za 30%.

Dopunsko proleno ubrenje ili prihranjivanje obavlja se u prolee u dva navrata. Prvi put u fazi
kretanja vegetacije odnosno po vezivanju i rezidbi a drugi put zavisno od potrebe u fazi cvetanja
kupine. Koliine koje se preporuuju su 200-250 kg/ha KAN-a ili 300 kg/ha amonijumsulfata ili
150 kg/ha UREA. Drugo prihranjivanje zavisi od stanja ishranjenosti kupine, roda koji se oekuje.
Predhodno upotrebljenih koliina ubriva a ukoliko ima potrebe za njim ona je to u koliini od
200 kg/ha KAN-a.

Podaci iz prakse govore da u godini u kojoj je upotrebljen stajnjak drugo prihranjivanje apsolutno nije
potrebno da se ne bi predozirao azot.

U sluaju pojave hloroze lia ili bilo kakvog drugog nedostatka hranljivih elemenata moe se
upotrebiti kompleksno folijarno ubrivo preko lista da otkloni te nedostatke. Ono se najee
primenjuje zajedno sa sredstvima za zatitu i o njegovoj primeni najbolje bi bilo da odlue strunjaci.

Navodnjavanje kupine

Za gajenje, redovno i obilno plodonoenje, kupina zahteva dosta zemljine vlage a naroito u periodu
od cvetanja do kraja zrenja, odnosno od poetka juna do kraja septembra. Samo u podrujima gde u
toku vegetacije ima iznad 400 mm padavina moe se gajiti kupina i bez navodnjavanja i uz veliki rizik.
Kako tih porduja ima veoma malo to je skoro svugde obavezno navodnjavanje na bilo koji nain. U
protivnom, umanjuje se rod, plod je sitniji i nekvalitetan usporava se razvoj izdanaka i dr.

Navodnjavati se moe na vie naina a u praksi se najvie primenjuje navodnjavanje brazdi i varijanta
plavljenjem, zatim vetakom kiom to je manje poeljno i sistemima ''kap po kap''.

Metoda navodnjavanja brazdama je dosta rairena, posebno u podrujima gde imadosta vode pored
reka i sl.U brazde 20 x 10 cm puta se voda koja lagano natapa povrinu oko palira kupina a da pri
tome ne kvasi listove i plodove. Plavljenjem cele povrine se postie dobar efekat navodnjavanja ali je
upotreba vode ogromna. Za kvalitetan i dobar rod kupine, potrebno je 4 do 5 ovakvih zalivanja sa 400
do 500 kubnih metara vode po hektaru u rasponu od oko dve nedelje, to odgovara 40 do 50 mm
padavina. Posle svakog navodnjavanja zemljite valja plitko obraditi radi razbijanja pokorice i uvanja
vlage.
28

Sistem ''kap po kap'' je najekonominiji i najpogodniji za veinu vonih vrsta pa i za kupinu. Uteda
vode je velika, lako se montira i demontira odnosno prenosi, zavisno od spoljnih uslova odreuje se
koliina vode koja moe biti od 1.5 do 8 lit.po kapljici. Uz vodu se moe dozirati i prihransko ubrivo
ukoliko je to potrebno, nema kvaenja lista i ploda i dr. U nedostatku stabilnog izvorita vode ona se
moe dopremiti i cisternama a da efekat navodnjavanja bude isti. Ovi sistemi nisu skupi i vrlo brzo se
otplauju. Sistem ''kap po kap'' obezbeuje stalnu umerenost vlanost u paliru kupine bilo instalirano
uz naslon na 50 cm visine bilo poloen o zemlju.

Zatita kupine od bolesti i tetoina

Kupinu kao i druge jagodaste voke napada veliki broj bolesti, tetoina, virusa i dr.koji joj mogu
naneti znaajne tete i time umanjiti ekonomske efekte gajenja a esto ugroziti i njen opstanak.

Najznaajnije i ekonomski najvanije bolesti koje napadaju kupinu su: narandasta ra (uta ra);
ljubiasta pegavost; anraknoza; pepelnica izdanaka; venjenje izdanaka; siva trule plodova; rak korena
i dr. viroze kupine od kojih su najee kovrdavost lia, mozaik oboda lia, hlorotina pegavost
lia, bunavost kupine i dr.

tetoina koje napadaju kupinu takoe ima dosta a ekonomski najznaajnije su: malinina buba,
staklokrilac, malinin prstenar, malinina muica galica, lisne vai, gundelj, titaste vai, pregljevi, grinje
i dr.

Zatitu kupine treba sprovesti tako da ona bude efikasna i u saglasnosti sa zahtevima stranih kupaca (s
obzirom da se plod kupine uglavnom izvozi) i da se pri tom dobiju bezbedno zdravi plodovi i ouva
ivotna sredina.

Orjentacioni program zatite kupine:

R.
br.
Faza razvoja i
vreme tretiranja
Bolest i tetoine
koje se suzbijaju
Preparati koji
se koriste %
Konce-
tracija
Karenca
dana
1. Zimsko
mirovanje
titaste vai Galpar 0.5 -
2. Bubrenje i
pucanje
pupoljaka
Suenje stabla
i suenje izdanaka
Kupragin SC
Bakrocid
Bakroksihlorid
0.6
0.7
0.7
-
-
-
3. Boni lastari
15-25 cm
duine
uta ra
Bolesti stabla i
izdanaka, tetoine
Tilt 250SC
Quadris SC
Nurel D
0.015
0.07
0.1
21
21
21
4. Pre poetka
cvetanja
Iste bolesti i
tetoine kao u
predhodnom
Quadris
Score
Zolone
0.07
0.015
0.2
21
21
28
5. Precvetavanje uta ra
trule plodova
tetoine
Benfugin
Ronilan
Decis
0.1
0.15

21
14

29
Demitan 0.07 14
6. Posle berbe Bolesti lista i stabla i
grinje -pauci
Bakrocid

Demitan
0.7

0.15
-

14

Navedeni program garantuje kvalitetnu zatitu kupine ali i ako pored toga proizvoai uoe neke
probleme treba blagovremeno da potrae pomo strunjaka.

I ovde kao i u drugim sluajevima treba voditi rauna da se sredstvo tano odmeri, prema koliini vode.
Prakasta sredstva prvo sipati sa malo vode u manju posudu, rastvoriti pa tek onda sipati u prskalicu.
Ako je u pitanju smea dva ili vie preparata valja prskati odmah po spravljanju rastvora a neutroenu
tenost prosuti i ne ostavljati za drugi dan. Posle svakog prskanja, prskalicu dobro isprati a po
mogustvu ne koristiti istu prskalicu za herbicide i pesticide.

PREDRAUN TROKOVA REDOVNE PROIZVODNJE

Red.
broj
Vrsta trokova j.m.
kol. za
1 ha
cena/din Iznos
a) Materijal
1. Stajnjak t 15 1.000 15.00
2. Komb.min.ubriva kg 400 18 7.200
3. KAN kg 200 10.50 2.100
4. Bakarni kre kg 12 260 3.1200
5. Mankogal kg 3 420 1.260
6. Zolaks PM kg 5 800 4.000
7. Galovit E-50 kg 1.50 960 1.425
8. Galovit kg 1.50 950 1.425
9. PVC vezivo (kope) kg 3 500 1.500
10. Ostali materijal 3.000
b) Mainski radovi
1. Prevoz stajnjaka rad.dan 1.50 6.000 9.000
2. Prevoz ost. reprom. rad.dan 1 6.000 6.000
5. Zatita rad.dan 2 6.000 12.000
6. Prevoz ploda i amb. rad.dan 5 6.000 30.000
c) Rad radnika
1. Utovar i rast. stajnjaka rad.dan 4 600 2.400
2. Primena min. ubriva rad.dan 2 600 1.200
3. Zatita rad.dan 3 700 2.100
4. Rezidba st. izdanaka rad.dan 5 600 3.000
5. Rezidba nov. izdanaka rad.dan 2 600 1.200
6. Vezivanje rad.dan 5 600 3.000
30
7. Berba plodova rad.dan 150 600 90.000
8. Utovar plodova rad.dan 10 600 6.000
9. Ostali radovi 5 700 3.500
Svega runi radovi: 112.400


a) Materijal 41.030

UKUPNO: 233.430

Berba kupine

Plodovi kupine zavisno od sorte dozrevaju u rasponu od 30 pa do 45 dana tako da se berba obavlja u
vie navrata: 5 do 10 puta. Veinu puzajuih sorti bez bodlji treba brati jedanput na 5 do 6 dana.
Kupina se bere neposredno pred punu zrelost (1-2 dana) ili u punoj zrelosti jer njeni plodovi po berbi
ne dozrevaju. U punoj zrelosti plodovi kupine su jo vrsti (vrstoa zavisi od sorte), najkvalitetniji su,
najaromantiniji i najobojeniji. Prezreli plodovi kupine su manje ukusni, delom gube boju, vrstou i
brzo propadaju. Ubrane, potpuno zrele plodove treba odmah ili u toku istog dana dopremiti na trite ili
na mesto prerade.

Berbu treba organizovati tako, da jedni berai prvo oberu najkvalitetnije plodove za trite i potronju u
sveem stanju ili za zamrzavanje u tzv.''rolend''.Drugi berai beru sve ostale zrele plodove za preradu.
Berbu obavljati po suvom i prohladnom vremenu a ako je veoma toplo onda brati samo ujutro i
predvee. Ubrane plodove odlagati u gajbice koje se nalaze u hladovini a nikako iz izlagati direktno
suncu. Nije preporuljivo brati po kinom vremenu ili mokre i vlane plodove jer se veoma brzo kvare i
propadaju.

Jedan radnik moe dnevno da nabere od 100 do 120 pa ak i do 150 kg kupina. Zbog mekoe plodova,
bera mora brati paljivo neuzimati vie plodova istovremeno u ruku jer se gnjee.

Klasiranje i pakovanje kupine

Klasiranje plodova kupine najee se obavlja pri berbi ili ako su zamrznuti onda na traci za
prebiranje. Naknadno prebirnje i klasiranje sveih plodova bilo bi pogubno za kvalitet. Kupina se za
potronju u sveom stanju bere u male plastine posude zapremina 0.5 ili 1 kg. a za preradu i
zamrzavanje u plitko otvorene holandeze zapremine 2 do 2.5 kg.Prebiranje zamrznute kupine obavlja
se na trakama u hladnjaama kao i malina pri emu se odvajaju kategorije: rolend, konfitura i blok.

31
Sva ambalaa za pakovanje mora biti ista. Neoteena i nekodljiva za ljudsko zdravlje. Pakovanje
zamrznute kupine obavlja se saglasno eljama kupca a njea pakovanja su 4 kese sa 2.5 kg u kutiji
od 10 kg (10/1).

Transport kupine je posebno znaajan. Zbog velike osetljivosti, plod kupine nebi smeo da se due
transportuje, naroito u uslovima kakvi su nai: loi putevi, loa transportna sredstva pa sve to rezultira
estom pojavom curenja kupine pri transportu, to znai da je plod nagnjeen i loijeg kvaliteta.
Naroito je tetno transportovati kupinu po velikim temperaturama tokom podneva. Kupinu bi trebalo
transportovati u ambalai u kojoj je brana, u kamionima-hladnjaama, po asfaltnim putevima. Izbor
sredstava za transport zavisi od duine transporta, spoljnih temperaturnih uslova, zrelosti plodova i
njihove namene i dr.

uvanje plodova kupine

Potpuno zreo plod kupine ne moe se uvati dugo u sveem stanju ak ni u optimalnih uslovima
(temperatura 0.5 do 1 C i rel.vlanost 90%) vie od jednog dana. Due uvanje u ovim uslovima
mogue je samo ako su plodovi vrsti, koji nisu potpuno dozreli ili sorti sa vrim plodovima. Takoe,
neto due uvanje plodova kupine mogue jeu komorama sa kontrolisanom atmosferom (ca).U naim
uslovima plodovi kupine se uopte i ne uvaju u sveem stanju ve se odmah prohlauju, potom
zamrzavaju u tunelima sa -35 do- 40C a zatim tako smrznuti uvaju u komorama na -18 do -20C do
prebiranja i prerade.

6. DINAMIKI PLAN IZVOENJA

Ovaj plan obuhvata niz aktivnosti od momenta donoenja odluke o kretanju u posao, do vemena
redovne proizvodnje.

1. Izrada investicione dokumentacije jul 2004 god.
2. Obezbeenje finansijskih sredstava avgust 2004 god.
3. Poetak sadnje oktobar 2004 god.
4. Zavretak sadnje novembar 2004 god.
5. Poetak proizvodnje jun 2005 god.

Kako su izvori finansiranja izvesni to je i terminski plan realan.

32
7. EKOLOKI ASPEKTI PROGRAMA

Podizanje svih vonih zasada pa tako i maline, poboljava kvalitet ivotne sredine pa je po ovom
aspektu ocene Program apsolutno prihvatljiv za izvoenje.

8. EKONOMSKO - FINANSIJSKA ANALIZA

Svi prorauni u ovoj studiji izvreni su na bazi stalnih cena u julu 2005. godine, u evrima. Zvanini
kurs evra u tom mesecu u proseku iznosi 72 dinara.

Pretpostavke na kojima se bazira projekcija proizvodnih rezultata jesu: predvieni ekonomski vek 10
godina; iskljueno je reinvestiranje.

U ovom delu Studije dat je pregled strukture ulaganja, izvora finansiranja, plan otplate kreditnih
obaveza, zatim pokazatelji efikasnosti projekta.

Ekonomsko finansijska analiza izvrena je uz uvaavanje kriterijuma sveobuhvatnosti, preciznosti i
pouzdanosti prezentiranih informacija i principa opreznosti.

Finansijsko vrednovanje svih inputa i outputa izvreno je na bazi podataka i parametara datih u
tehniko tehnolokom delu Programa, kao i podataka iz analize nabavnog i prodajnog trita.

8.1. Struktura ulaganja u osnovna sredstva

Na poetku ekonomsko - finansijske analize utvrena je vrednost ukupnih investicionih ulaganja. Ona
obuhvatajuulaganja u podizanje zasada maline i kupine.

U tehniko tehnolokom delu Studije data je struktura i vrednost ulaganja u podizanje zasada oba
proizvoda po 1 ha. U ovom delu daje se struktura i vrednost ukupnog ulaganja u :

1. Investiciono ulaganje u podizanje zasada maline na povrini od 10 ha:

a) Materijal 63.510
d) Strune usluge 420
Ukupno: 78.420

2. Investiciono ulaganje u podizanje zasada kupine na povrini od 5 ha

33
a) Materijal 23.609
d) Ostali trokovi 208
Ukupno: 30.314

Rekapitualcija strukture ulaganja u osnovna sredstva:

1. Investiciono ulaganje u podizanje zasada maline na povrini od 10 ha: 78.420
2. Investiciono ulaganje u podizanje zasada kupine na povrini od 5 ha: 30.314
Ukupno: 108.734

8.2. Investicije u obrtna sredstva

Obrtna sredstva obuhvataju trokove ulaganja u zasad maline i kupine u prvoj godini. Oni iznose:

1. Trokovi ulaganja u zasad maline u prvoj godini na povrini od 10 ha:

a) Materijal 1.730
Ukupno: 9.440

2. Trokovi ulaganja u zasad kupine u prvoj godini na povrini od 5 ha:

a) Materijal 865
Ukupno: 4.720

Rekapitualcija strukture ulaganja u obrtna sredstva:

1. Trokovi ulaganja u zasad maline na povrini od 10 ha: 9.440
2. Trokovi ulaganja u zasad kupine na povrini od 5 ha: 4.720
Ukupno: 14.160

8.3. Izvori finansiranja investicije i proraun obaveza po kreditima

Ukupna predraunska vrednost investicije je 122.894 .
34

Finansiranje investicije izvrie se iz dva izvora:

- sopstvena sredstva investitora - 22.894 18,63%,
- kredit - 100.000 81,37%.

Iz sopstvenih sredstava finansirae se deo osnovnih sredstava i obrtna sredstva u celini. Iz kreditnih
sredstava finansirae se osnovna sredstva, odnosno podizanje zasada maline i kupine.

Uslovi koritenja i vraanja kredita su sledei:

rok vraanja: 5 godina,
kamatna stopa 3%,
grejs period 2 godine,
interkalarna kamata obraunata za vreme grejs perioda pripisuje se glavnom dugu,
otplata kredita u jednakim polugodinjim anuitetima.

Plan otplate kredita banke daje se u sledeoj Tabeli:
8.4. Obraun trokova

Obraun materijalnih i nematerijalnih trokova

Materijalni i ostali trokovi poslovanja obraunati su na temelju ulaznih podataka, prikupljenih iz
tehnoloko-tehnike analize, analize trita, analize lokacije, te organizacionih i ostalih uslova
proizvodnje.

Koristei podatke o planiranim ukupnim godinjim koliinama inputa, te podatke o nabavnim cenama
za te inpute, izraunati su trokovi materijala.

Ukupni godinji materijalni trokovi za planiranu proizvodnju iznose:

1. Malina na 10 ha:

a) Materijal 5.700

2. Kupina na 5 ha:
a) Materijal 2.780

U projekciji bilansa uspeha mainski radovi obuhvaeni su u stavci Usluge s karakterom materijalnih
trokova, a runi radovi u stavci Bruto zarade.

Godinji materijalni trokovi e, dakle, iznositi:
35

- trokovi materijala 8.480
- usluge s karakterom materijalnih trokova 16.875 .

Nematerijalni trokovi - trokovi koji ne zavise od obima proizvodnje uglavnom su procenjeni
iskustveno, uz pomo ostalih elemenata i uslova poslovanja. U ovoj grupi su trokovi premija
osiguranja osnovnih sredstava, koji iznose u proseku 2% na godinjem nivou, zatim trokovi PTT
usluga i raznih drugih neproizvodnih usluga, lanarine, takse, provizije i slino. Ovi trokovi
procenjeni su na ukupno 10.000 .

Rekapitulirano, godinji iznosi osnovnih kategorija materijalnih i nematerijalnih trokova su sledei:

- trokovi materijala 8.480
- usluge s karakterom materijalnih trokova 16.875
- nematerijalni trokovi 10.000 .

Obraun bruto zarada

Budui da se radi o sezonskim poslovima, za rad na odravanju i prikupljanju plodova angaovae se
sezonska radna snaga.

Ukupne zarade koje su ukljuene u proraun, iznose 38.290 . To je iznos koji smo preuzeli iz pregleda
Troskovi proizvodnje u tehniko tehnolokom delu studije stavka Runi radovi.

Obraun amortizacije

Za obraun amortizacije koriteni su podaci o nabavnoj vrednosti osnovnih sredstava. Na te vrednosti
primenjene su zakonski definisane stope otpisa od 21 % godinje.

Godinja stopa amortizacije primenjena je na vrednost osnovnih sredstava i tako dobijen iznos
godinjih otpisa u veku trajanja projekta 16.468 .

8.5. Formiranje ukupnog prihoda

Na bazi genetskog potencijala maline i kupine kao vonih vrsta i primene najsavremenijih
agrotehnikih mera, oekuje se ostvarivanje sledeeg kapaciteta, odnosno obima proizvodnje:

- malina prvog kvaliteta: 15.000 kg,
- kupina prvog kvaliteta 30.000 kg

36
Na bazi cena od:

- 0,80 za 1 kg maline,
- 0,40 za 1 kg kupine,

dobili smo podatak o oekivanom ukupnom prihodu:
- u -
Red. br. Proizvod Koliina u kg Cena po jed. mere Vrednost
1 Kupina prvog kvaliteta 150.000 0,80 120.000
2 Malina prvog kvaliteta 30.000 0,40 12.000
Ukupno 132.000

8.6. Projektovani bilans uspeha

Na osnovu prethodnih prorauna - obima proizvodnje, odnosno stepena koritenja kapaciteta,
materijalnih trokova, amortizacije, bruto zarada i drugih, izvrena je sinteza i sainjen pregled raspo-
dele ukupnog prihoda, koji je polazna informacija za ocenu finansijsko - trine uspenosti investicije.
Struktura u raspodeli ukupnog prihoda data je dinamiki, po godinama veka koritenja investicije, u
Tabeli na narednoj strani. U narednom pregledu dajemo prosene vrednosti osnovnih elemenata iz te
Tabele:

Red. broj Opis Iznos u
1. Ukupan prihod 132.000
2. Ukupni rashodi 85.445
3. Dobit 46.555

8.7. Plan novanih tokova

Finansijski tok, kao sintetiki pregled svih podataka iz finansijske analize, izveden je na temelju svih
prethodnih obrauna. U njemu su obuhvaena i vrednovana sva poslovna zbivanja od poetka
realizacije projekta do kraja njegovog ekonomskog veka - investiciona ulaganja i finansiranje, te
poslovni rezultati investicije.

Pregled svih finansijskih transakcija, dat u Finansijskom toku, pokazuje da projekat obezbeuje
dovoljan finansijski potencijal koji dovodi investitora u stanje likvidnosti tokom svih godina
ekonomskog veka i u celini.

U pregledu finansijskog toka, u poslednjoj godini ekonomskog veka upisana je vrednost ostatka
vrednosti projekta. U toj vrednosti sadran je ostatak vrednosti, odnosno neotpisana vrednost osnovnih
sredstava na kraju ekonomskog veka.

Stavke koje su sastavni deo rashoda poslovanja, preuzete su iz Bilansa uspeha, s tim to je izuzet iznos
amortizacije.
37

Neto primici predstavljaju razliku izmeu ukupnih primitaka i ukupnih izdataka. Po sadraju, to su
sredstva za reprodukciju u pojedinim godinama ekonomskog veka projekta.

Finansijski tok dat je u Tabeli na narednoj strani.

8.8. Bilans stanja

Na temelju podataka iz Bilansa uspeha i Finansijskog toka, te drugih analitikih podataka, uraen je
Bilans stanja, koji predstavlja kumulativni izraz tekueg poslovanja. Ovaj pregled omoguuje uvid u
rast imovine investitora tokom godina eksploatacije investicije. Bilans stanja daje se u Tabeli na
narednim stranama studije.

9. Ocena ekonomske efikasnosti projekta

Na temelju prethodno izvedenih analiza trita, tehnologije, lokacije, izvodljivosti, te finansijske
analize, uraena je kompleksna finansijsko - trina ocena projekta, i to:

- statika i
- dinamika.

9.1. Statika ocena ekonomske efikasnosti projekta
Statika ocena projekta izvrena je na bazi odreenih podataka iz Bilansa uspeha i Finansijskog toka za
reprezentativnu godinu u ekonomskom veku projekta. Ova ocena (ekonominost, rentabilnost,
reproduktivna sposobnost i drugo), pokazuje visok stepen uspenosti investicije, kao to se vidi iz
Tabelena narednoj strani.

9.2. Dinamika ocena ekonomske efikasnosti projekta

U dinamikoj oceni utvrena je rentabilnost i likvidnost projekta.

Analiza rentabilnosti polazi od Ekonomskog toka, koji ima istovetnu strukturu i dinamiku primitaka i
izdataka kao Finansijski tok, samo su iskljuene stavke finansijske transakcije koje znae samo nain
finansiranja, a ne utiu na materijalnu osnovu projekta - "izvori finansiranja" na strani primitaka i
"anuiteti" na strani izdataka.

U analizi rentabilnosti koriteni su sledei kriterijumi:
- razdoblje vraanja investicionih ulaganja;
- neto sadanja vrednost;
38
- interna stopa rentabilnosti projekta;
- relativna neto sadanja vrednost.

Ekonomski tok, koji predstavlja polazite za proraun rentabilnosti, prezentiran je u Tabeli na narednim
stranama.

Razdoblje vraanja investicionih ulaganja, odnosno vreme, potrebno da prihodi od projekta pokriju
sve investicione trokove, izraunato je iz Ekonomskog toka zbrajanjem pozitivnih neto primitaka u
razdoblju poslovanja dok se zbir negativnih neto primitaka iz razdoblja izvedbe ne svede na nulu.

Kako je razdoblje vraanja uloenih sredstava krae od veka trajanja investicije, (iznosi tri godine),
zakljuuje se da je projekat opravdan sa ovog aspekta ocene.

Neto sadanja vrednost - ovom metodom utvreni su ukupni efekti projekta u celom njegovom
ekonomskom veku, uvaavajui pri tome vremenske preferencije pomou tehnike diskontiranja, koja
sve budue efekte projekta svodi na njihovu sadanju vrednost.

Polazna informacija za proraun neto sadanje vrednosti je Ekonomski tok. Sadanja vrednost neto
primitaka iz Ekonomskog toka izraunata je mnoenjem vrednosti neto primitaka pojedinih godina
veka projekta odgovarajuim diskontnim faktorom i, konano, njihovim zbrajanjem.

Diskontna stopa, saglasno injenici da se celokupan postupak izvodi na bazi stalnih cena, odreena je
kao ponderisana aritmetika sredina realnih kamatnih stopa na izvore finansiranja. Budui da se ovde
radi o kreditnim sredstvima za koja postoji obaveza vraanja uz kamatnu stopu od 3% godinje i koja
uestvuju u finansiranju investicije sa 81% predraunske vrednosti, a za sopstvena sredstva rauna se
sa stopom od 8% kao minimalnom cenom kapitala, diskontna stopa sa kojom se ulo u obraun je 8%,
jer je ekonomski neopravdano uzimati manju stopu.

Neto sadanja vrednost, po sadraju, zapravo znai obim sredstava za reprodukciju koji projekat
ostvaruje u ekonomskom veku, promatrano u sadanjosti. Svaka vrednost ovog pokazatelja, vea od
nule, dovodi projekat u sferu prihvatljivosti.

Budui da je neto sadanja vrednost projekta vea od nule (iznosi 245.492 ), projekat je, sa aspekta
ovog kriterijuma, prihvatljiv.

Relativna neto sadanja vrednost od 3,00 znai da se na svaki uloeni investicioni dinar ostvaruje 3
dinara profita.

Interna stopa rentabilnosti je diskontna stopa koja izjednaava sadanju vrednost negativnih neto
primitaka u Ekonomskom toku sa sadanjom vrednou pozitivnih primitaka, odnosno koja neto
sadanju vrednost projekta svodi na nulu. Interna stopa rentabilnosti moe se definisati i kao prosena
godinja stopa prinosa investicije.

Kako je ovako izraunata interna stopa rentabiliteta vea od individualne (diskontne) stope - iznosi
43%, proizlazi da je projekat sa aspekta ovog pokazatelja rentabilnosti, prihvatljiv.

Za analizu likvidnosti polazna informacija je Finansijski tok.

39
Analiza likvidnosti, odnosno sposobnosti izmirivanja svih dospelih finansijskih obaveza u pojedinim
godinama ekonomskog veka projekta i u celini, izvedena je iz podataka o konstrukciji finansiranja i iz
Finansijskog toka.

Likvidnost u razdoblju izvedbe projekta je potpuna. Na strani izdataka u Finansijskom toku u ovom
periodu su iznosi ulaganja u osnovna sredstva, a ista vrednost (u ukupnosti) je na strani primitaka, u
stavkama izvora finansiranja.

Pozitivni neto primici u pojedinim godinama eksploatacije indiciraju da je investicioni projekat
likvidan u svim godinama ekonomskog veka. I ukupni primici u Finansijskom toku dovoljni su da
pokriju ukupne finansijske obaveze, to znai da je projekat u celini likvidan.

ZAKLJUAK

S obzirom na osnovne kriterijume prihvatljivosti projekta, merene pokazateljima rentabilnosti iz
finansijsko trine ocene, te pokazateljima likvidnosti, projekat ulaganja u nabavku poljoprivredne
mehanizacije, je investicija ija realizacija ima opravdanje.

Najvaniji rezultati izvrene ocene su sledei:

- interna stopa rentabilnosti: 43%;
- vreme vraanja uloenih sredstava: 3 godine;
- neto sadanja vrednost: 245.492 ;
- relativna neto sadanja vrednost: 3,00
- likvidnost u periodu izgradnje i periodu eksploatacije.

Prema ostalim kriterijima, uglavnom izraenim putem pokazatelja iz statikog pristupa oceni
(produktivnost, ekonominost proizvodnje, reproduktivna sposobnost, kratkorona likvidnost, kapitalna
opremljenost, sigurnost investicionih ulaganja i drugo), projekat se moe svrstati u red prihvatljivih.

Zakljuak je da investiranje u podizanje zasada maline i kupine, investitora Miroslava Radojiia,
ispunjava sve kriterijume prihvatljivosti investicije.
40

S A D R A J

1. OSNOVNI PODACI O PODNOSIOCU BIZNIS PLANA ...................................................... 2
2. REZIME BIZNIS PLANA ........................................................................................................ 3
3. OPIS I SVRHA ULAGANJA ................................................................................................... 3
4. ANALIZA TRITA ................................................................................................................ 4
4.1. Analiza trita nabave ........................................................................................................ 4
4.2. Analiza trita prodaje ........................................................................................................ 4
5.TEHNIKO TEHNOLOKA ANALIZA ............................................................................... 5
5.1. Osnova motiva i koncepcija ulaganja................................................................................. 5
5.2. Lokacija zasada maline, kupine i matinih zasada maline ................................................. 5
5.3. Prirodni uslovi .................................................................................................................... 5
5.3.1. Klimatske karakteristike .............................................................................................. 5
5.3.2. Zemljine karakteristike .............................................................................................. 6
5.4. Tehnoloki deo ................................................................................................................... 6
5.4.1. Izbor mesta i poloaj za gajenje maline ...................................................................... 6
5.4.2 Izbor sorte ..................................................................................................................... 7
5.4.3. Sadni materijal ............................................................................................................. 7
5.4.4. Podizanje malinjaka .................................................................................................... 7
5.4.5. Tehnologija podizanja kupinjaka .............................................................................. 15
6. DINAMIKI PLAN IZVOENJA ....................................................................................... 31
7. EKOLOKI ASPEKTI PROGRAMA ................................................................................... 32
8. EKONOMSKO - FINANSIJSKA ANALIZA ........................................................................ 32
8.1. Struktura ulaganja u osnovna sredstva ............................................................................. 32
8.2. Investicije u obrtna sredstva ............................................................................................. 33
8.3. Izvori finansiranja investicije i proraun obaveza po kreditima ...................................... 33
8.4. Obraun trokova ............................................................................................................. 34
8.5. Formiranje ukupnog prihoda ............................................................................................ 35
8.6. Projektovani bilans uspeha ............................................................................................... 36
8.7. Plan novanih tokova ....................................................................................................... 36
8.8. Bilans stanja ..................................................................................................................... 37
9. OCENA EKONOMSKE EFIKASNOSTI PROJEKTA ......................................................... 37
9.1. Statika ocena ekonomske efikasnosti projekta ............................................................... 37
9.2. Dinamika ocena ekonomske efikasnosti projekta .......................................................... 37
ZAKLJUAK ............................................................................................................................. 39

Biznis Plan Maline I Kupine

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Biznis Plan Maline I Kupine

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BIZNIS PLAN

PODIZANJE ZASADA MALINE I KUPINE

You might also like