Univerzitet Privredna Akademija Fakultet za ekonomiju I inenjersi menadment Novi Sad Poslovna ekonomija I finansije

BIZNIS PLAN

Prof. dr Lazar Oegovi

Student: Mladen Deli Broj indeksa 498/11 Novi Sad, februar 2012.

1.UVOD
Adresa: Vlasnici: Restoran domae kuhinje uruki sokak, Zlatar 1. Mladen Deli, Novi Sad, Nikole Tesle 10 (063 321456) 2. Boo Deli, Novi Sad, Nikole Tesle 10 (063 123654)

Opis posla: Restoran domae kuhinje, koji se bavi prodajnom i uslunom delatnou u oblasti gastronomije. Inicijalni finansijski trokovi: Svaki od vlasnika daje odreenu sumu sopstvenog kapitala koji se izraava u novcu u iznosu od 30 000 evra. Stepen poverljivosti izvetaja: 85 %

2. REZIME POSLOVNOG PLANA

Prilikom otvaranja domae kuhinje potrebno je 60.000 evra, s tim to suvlasnici ulau po 30.000 evra. Za restoran domae kuhinje smo se odluili zbog velike posete stranih turista koji u posledje vreme poseuju zlatiborski okrug. Smatramo da prelep pejza, vodenica, kao i ribnjak pastrmke koji se tamo nalazi i koji prosto mami turiste, nije upotpunjen izborom hrane prilikom posete tolikog broja ljudi.

2.1 Poetna ideja za biznis...

Zdravlje na usta ulazi Tako da je hrana (pored vode i vazduha) koju jedemo veoma bitna za zdravo telo i zdrav duh. Ideju za otvaranje domae kuhinje dobili smo prvenstveno zbog ambijenta prelepe panorama Zlatara kao i elje turista, koji svakodnevno obilaze planinu, za domaom kuhinjom. Da bi uitak bio kompletan, hteli smo da gostima pored prelepog pogleda i sveeg vazduha omoguimo i "pun stomak".

2.2 Menadment i organizacija

"uruki sokak" bi za poetak imalo 12 radnika. Glavni kuvar i dva pomona kuvara i 6 konobara. Boa i ja bili bi zadueni za upravljanje, promociju, raunovodstvo, finansije, nabavku i kontrolu namirnica, kao i veinu tekuih poslova. Za uspenost naeg poslovanja bitna je poseenost, da bi poseenost bila vea gosti moraju biti zadovoljni hranom, a to zavisi od kuvara.Glavni kuvar mora biti sa velikim znanjem i iskustvom. Pri otvaranju veliku ulogu bi imao odnos sa zaposlenima, koji bi bio fer i korektan. Od njih se trai odgovornost u poslu, ljubaznost, poznavanje tradicionalnih: jela, vrednosti i istorije. Sirova hrana bi se nabavljala od lokalnih metana, ija je hrana proverena, kvalitetna i 100% domaa.

3. ANALIZA GRANE DELATNOSTI

Na Zlataru nepostoji ni jedan restoran sline orijentisanosti, a zbog velikog broja poseenosti, i ulaganja u urbanizaciju, pogotovo u poslednje vreme mislim da bi naa investicija bila veoma isplativa. Istraivanje trita bilo bi sprovedeno tako to bi sastavili upitnik sa pitanjem koliko su potencijalni potroai upoznati sa Srpskom domaom kuhinjom i koliko su zainteresovani da je konzumiraju. Nai budui potroai bi se svrstavali u dve kategorije: Ljudi koji su se susretali sa Srpskom domaom kuhinjom. Ljudi koji se nisu susretali sa Srpskom domaom kuhinjom. Svi nai potencijalni potroai su ljudi sa srednjim i visokim primanjima. Cena proizvoda i usluga vodila bi se metodom konkurencije, bili bi usklaeni sa cenama domaih restorana na Zlatiboru.

4. OPIS POSLOVANJA
Naa nacionalna kuhinja razvila se pod uticajem siromatva, Turaka i Austrije. Dok je Evropa pre estsedam vekova bila masna do gue i jela prstima, i nai preci jeli su prstima, a car Duan imao je zlatnu viljuku. Neto kasnije i Evropa je pronala escajg prikladniji od prstiju, a slino su uinili i nai. Pod Turcima, nai su od zlatnih, dvorskih viljuki i prstiju preli nadrvene kaike. "Kaika je ono to obeleava tradicionalnu srpsku kuhinju". Sve do sredine ovog veka ishrana se na ovim prostorima zasnivala na orbastim jelima. Za Kosovo i Bosnu karakteristine su razne pite, jela od jagnjetine i ovetine, baklave, tulumbe,... sve vezano za uticaj Turaka, u Vojvodini, opet, preovladala je maarsko-austrijska varijanta sa puno testa, rezancima, makaronima, buhtlama, "knedlama od zemike" i "od rezanaca, pateticama"... ak ni vojvoanska kuhinja nije jedna - razlikuje se, na primer, sremaka od banatske time to insistira na upotrebi otrih zaina. Mi smo odluili da u ponudi naeg restorana bude Srpska kuhinja, iz centralnog i jugozapadnog dela Srbije. Hrana koja se svodi na primer: Srpska proja, kaamak sa sirom i kajmakom, popara na mleku, orba od zelja i sira,... Pored usluge u restoranu sluila bi se i hrana za poneti, kao i zemljane posude iz Zlakuse, koji su srpski brend. Restoran bi se nalazio na Zlataru, lokal je nae vlasnitvo i u odlunom je stanju. Potrebno ga je samo opremiti nametajem. Lokacija lokala nalazi se nedaleko od Zlatibora, Tare, Mokre Gore i Drine.

5. PROIZVODNI PLAN
Lokacija restorana nalazi se na Zlataru, zbog istog vazduha, iste vode i prelepog pejzaa. Proizvodni process e biti u skladu sa HACCP standardom HLADNA PREDJELA Govea pruta Domai sir Domai kajmak Prebranac Svinjska pruta Paprika u siru Peenica suvi vrat GLAVNO JELO SUPE I ORBE junea supa sa rezancima Telea ragu orba Supa dana

kupus sa kolenicom graak sa ovetinom sarma tave na grave jagnjetina ispod saa

semegnjevski izvor orba od graka

JELA SA ROTILJA Vealica Dimljeni vrat Ranjii

HLEB I PECIVA

SALATE

Meano meso evap na kajmaku Rebarca na kajmaku Kobasica na aru DESERTI kola sa jabukama divlja kruka kola baklava kola sa divljim jagodama palainke kola od umskog voa okoladni kola
PIA

crni hleb hleb od kukuruza integralni hleb kifle sa penicom kiflice bez jaja somun

meana srpska opska paradajiz krastavac kupus ajvar

domai ajevi kafa ceeni sokovi od sveeg sezonskog voa standardna ponuda alkoholnih i bezalkoholnih pia domai sokovi od samoniklog bilja mleko paradaijz sok

Ovakva i slina hrana i pie bi se sluilo u restoranu.

Investiciona ulagaja Garnitura (sto sa 4 stolice) 25x280 ank Oprema za kuhinju Zemljani set za obroke 100x30 Enterijer Uniforma za osoblje Promotivni materijal-godinje Sveano otvaranje restorana UKUPNO

7.000 3.000 20.000 3.000 10.000 1.000 5.000 2.000 51.000

6. MARKETING PLAN
Korisnici naih usluga, to je ujedno i naa ciljna grupa su devojke i ene,momci i muevi, bake i deke,sinovi i erke, starosna granica ne postoji. Promocija usluga se radi putem interneta (facebook, kao najposeeniji internet sajt) gde se vidi lokacija i enterijer. Strategija je sledea, ljudima treba ponuditi neto kvalitetije i drugaije, neto to e ih privui, a mi to posedujemo. Lini kontakt je najbolji i do sada se najbolje pokazao, radimo po sistemu od usta do usta jer kako kau dobar glas se daleko uje Obzirom da dolaze Majski i Uskrnji praznici nudimo popuste i povoljnosti kako bi privukli potencijalne korisnice naih usluga. U planu je i pravljenje internet sajta kako bi svi zainteresovani mogli to blie da se upoznaju sa nainom na koji obavljamo nau delatnost. Razvojem direktnog marketinga uspostavlja se direktna komunikacija sa odabranim korisnicima naih usluga i sa njima se izgrauje snana , lina i efikasna komunikacija, koja ima za cilj unapreenje prodaje usluga.

7. ORGANIZACIONI PLAN
Mladen Deli, finansijski direktor Boo Deli, menadzer, marketing direktor, ef nabavke i kontrole hrane i pia Svako fiziko lice odgovara do visine svog uloga Boo Deli, poseduje kotrolnu funkciju - Karakteristike rukovodnog tima: Mladen Deli ( VSS, radio kao prevodilac engleskog i ruskog jezika) Boo Deli ( VSS, vodi sopstvene restorane irom Srbije) Obavljali bi smo svoj posao na najbolji mogui nain, izlagali bi svoje miljenje o najboljem nainu funkcionisanja, kao i primedbe i predloge u vidu boljeg rada restorana. Primanja rukovodioca zavise od profita i dele se na dva jednaka dela. POTREBNI KADROVI- Zaposlie se 12 radnika R.B. 1. 2. 3. 4. 5. Uk. OPIS RADNOG MESTA FINANSIJSKI DIREKTOR MENADER KUVAR KONOBAR SPREMAICA Ukupno STRUNA SPREMA VSS VSS SSS SS SSS BROJ RADNIKA 1 1 3 6 1 12

8. PROCENA RIZIKA
SNAGE nema konkurencije sve vei interes za domaom kuhinjom dobar kvalitet hrane strunost i ljubaznost osoblja SLABOSTI drugaije navike u ishrani stanovnitva loa profitabilnost

MOGUNOSTI

PRETNJE

proirenje kapaciteta raznovrsnost u srodnim proizvodima turistiki potencijal brzi rast trita

ulazak nove konkurencije recesija promena potreba, elja i ukusa potroaa gubitak potencijalnih potroaa zbog drugaijh navika

Kritike i pledlozi Mogui nedostatci koji bi mogli smanjiti uspeh ove ideje su: - zimi, prilikom velikih padavina moe doi do neprohodnosti puteva koji vode ka tom kraju. - smanjena poseta turista zbog svetske ekonomske krize.

9.FINANSIJSKI PLAN Bilans uspeha privrednog drutva uruko sokae za mesec februar 2012.
r.br. 1. 2. opis POSLOVNI PRIHODI POSLOVNI RASHODI materijal za izradu trokovi el. energije nabavna vr. utrosene robe POSLOVNI DOBITAK iznos 2.100.000,00 1.000.000,00 500.900,00 20.000,00 471.100,00 1.100.000,00

4.

r.br. 1. 2.

1. 2

Bilans stanja preduzea na dan 28.02.2012. opis AKTIVA Osnovna sredstva objekat oprema Obrtna sredstva Materijal Ukupna aktiva PASIVA Trajni kapital Kratkorone obaveze Dobavljai Ukupne obaveze Ukupna pasiva

iznos 1.000.000,00 5.100.000,00 700.000,00 6.800.000,00 6.200.000,00 600.000,00 600.000,00 6.800.000,00

Parametri koji pokazuju ispravnost investicionog ulaganja r.br . 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. opis LIKVIDNOST (obrtna sredstva/kratkorone obaveze) NETO OBRTNI FOND (obrtna sredstva kratkorone obaveze) FINANSIJSKA SIGURNOST (trajni kapital/uk.pasiva) KOEF. OBRTA SREDSTAVA (ukupni prihodi/obrtna sredstva) RENTABILNOST (bruto dobit/uk. pasiva) EKONOMINOST (uk. Prihodi/uk. rashodi) POKRIE STALNIH SRED. SOPSTVENIM KAP. POKR.OSNOVNIH SRED.I ZALIHA DUG.KAP. iznos 1,16 100.000,00 0,9 3 16,17% 2,1 1,01 0,91