UDC 811.163.41'367.

335
Vladislava Rui
DOPUNSKA KLAUZA U SISTEMU ZAVISNIH REENICA
SRPSKOG JEZIKA
Ovaj rad je prilog tipologiji zavisnih reenica u srpskom jeziku, tanije,
treba da doprinese rasvetqavawu mesta dopunskih klauza u sistemu zavisnih re-
enica budui da je wihov status u naoj uxbenikoj literaturi nedovoqno odre-
en i terminoloki preciziran. Sem toga, razliitosti uoene i meu wima sa-
mima, kako u pogledu strukturirawa tako i na funkcionalno-semantikom planu,
posebno uslowavaju ovu tipologiju. Svoje istraivawe usmerila sam na dopunsku
klauzu suprotstavqajui je drugim zavisnim klauzama prema nekim vanijim para-
metrima. Ujedno dajem prednost terminu dopunska (ili komplementna) kao boqem
reewu od vaeeg 'izrina' ili 'deklarativna', imajui pri tom u vidu nain se-
mantikog povezivawa dveju predikacija, specifinu ulogu dopunske predikacije u
odnosu na upravnu, kao i mogunost obuhvatawa razliitih sintaksikih struk-
tura.
Kqune rei: savremeni srpski jezik, zavisnosloene reenice, komplemen-
tacija, dopunska (komplementna), adverbijalna, relativna, objekatska klauza.
1. Kao to je poznato, na planu sloene reenice kao sintak-
sike jedinice najvieg reda
1
uoavaju se razliiti naini struktu-
rirawa i semantikog povezivawa dveju predikacija, tako da je mo-
gua primena raznih kriterija za wihovu tipologiju, a otud i wiho-
va terminoloka i klasifikaciona neusaglaenost i arolikost.
Meu predikacijama u okviru sloene reenice sa zavisnim sin-
taksikim odnosom, uspostavqaju se neki vidovi odnosa kakvi se za-
paaju i na nivou proste reenice, ili pak izmeu delova sintagme,
ali i oni koji su svojstveni samo zavisnosloenim reenicama.
Ako se ima u vidu da na ustrojavawe reenica sa subordinaci-
jom utiu razliiti faktori i jeziki, kao to su leksikose-
mantika i opta kategorijalna obeleja rei koje se dopuwuju ili
determiniu, strukturna obeleja glavne reenice, upotreba odre-
enih sintaksikih sredstava itd., ali i nejeziki, kao recimo
1
Ovakvo gledawe na sloenu reenicu kao na sintaksiku jedinicu najvieg
reda podrazumeva da autor nadreenine celine smatra tekstualnim jedinicama i sa-
mim tim predmetom prouavawa lingvistike teksta. Dodajmo i to da se u nekim pri-
runicima srpskog jezika i kwievnosti za sredwe kole diskurs definie kao
sintaksika jedinica, to, naravno, ne moe biti prihvatqivo.
pragmatski kontekst, tek tada se moe sagledati pitawe wihovog
klasifikovawa u svoj sloenosti.
2
O kriterijima za svrstavawe dopunskih klauza
meu zavisne reenice
2. Ovom prilikom ne bavim se tipologijom samih dopunskih
3
klauza ve samo osvetqavawem wihovog poloaja u sistemu zavisnih
reenica prema nekim od daqe naznaenih kriterija.
2.1. Kao prvu relevantnu distinkciju meu zavisnim klauzama
istiem komplementaciju i determinaciju (i to determinaciju adver-
bijalnog, atributskog i predikativno-atributskog tipa, ve prema to-
me da li se odreuje glagolska predikacija, neki imenski referent
ili istovremeno i jedno i drugo), poto su to osnovni naini uvr-
tavawa zavisnih reenica u sloenu strukturu i mogu da poslue
pri izdvajawu i sueqavawu razliitih grupa zavisnih klauza.
Na jednoj strani imamo reenice kao dopune
4
sadraja upravnih
glagolskih (ili drugih, nereeninih, apstraktnih) predikacija, a
na drugoj strani reenice kao wihove priloke, adverbijalne odred-
be. U posebnu grupu svrstavaju se klauze kao atributske odredbe imen-
skih rei (tj. reenice uz imenike antecedente), ali treba nagla-
siti da postoje i drugaiji vidovi strukturno-semantikog povezi-
vawa dveju predikacija, odnosno podreivawa pre svega u gramati-
ko-formalnom smislu jedne klauze, ili wenih delova, drugoj klauzi.
Napomiwem da su u srpskoj lingvistikoj, believskoj tradi-
ciji termini dopuna i odredba primewivani na sve zavisne ree-
nice, pa se diskusija vodila o tome kada su pojedine klauze dopun-
skog, a kada odredbenog tipa, odnosno kada su samo dopune, a kada
samo odredbe.
5
U ovome radu ta distinkcija bie na odreeni nain
330
2
Na razliite pristupe pri klasifikaciji zavisnih reenica u srpskom i hr-
vatskom jeziku ukazuju recimo I. Prawkovi: Zavisne reenice u hrvatskom ili
srpskom jeziku klasifikacijske nedoumice". Nauni sastanak slavista u Vukove
dane 15/1, 1986, 5767; Mikkelsen, H. K.: Sintaksika zavisnost (hipotaksa) u odno-
su prema semantikoj zavisnosti". Nauni sastanak slavista u Vukove dane 15/1, Beo-
grad 1986: 4755.
3
Termin dopunska klauza upotrebqavam u dovoqno irokom smislu, tako da
wime pokrijem sve zavisne strukture kojima se referie o (ne)predmetnom sadraju
inkorporiranom, direktno ili indirektno, u potencijal upravnih rei i izraza, bez
obzira na funkcionalno-semantiku vezu koju ostvaruju s tim upravnim delovima
sloene reenice. Dajem prednost tom terminu u odnosu na termin izrina (deklara-
tivna) klauza iz vie razloga obrazloenih u samom radu.
4
Pojmovi dopuna i odredba primewivani su kod nas i na planu sintagme, i na
planu reenice. Dopunu je definisao A. Beli kao onu re u dopunskoj sintagmi koja
otkriva ili realizuje skriveni, ali stalni pratilaki momenat upravne rei", u
kwizi: Opta lingvistika. O jezikoj prirodi i jezikom razvitku, kw. . i . Iza-
brana dela A. Belia, Beograd 1998, 145.
5
U drugom tomu svoje kwige Savremeni srpskohrvatski jezik. Gramatiki siste-
mi i kwievnojezika norma . Sintaksa (Nauna kwiga, Beograd 1974), kad govori o
iskoriena kako bi se dopunska klauza, bez obzira na weno mogue
razgrawavawe, suprotstavila tipino adverbijalnoj klauzi kao ree-
ninom dodatku.
6
2.2. Drugo, a u vezi s prvom navedenom distinkcijom, kriterij
neralawenost/ralawenost, preuzet od ruskih sintaksiara,
7
po-
sluio je za odvajawe dopunskih i relativnih klauza kao nerala-
wenih struktura, od adverbijalnih, za koje vai uglavnom rala-
wenost (s obzirom na to da se prve naslawaju na neki konstituent
iz upravne klauze, dok se druge vezuju za glavni reenini predikat
u celini uzev). Meutim, neralawenim mogu se smatrati i do-
punske reenice adverbijalnog tipa uz odreene leksikosemantike
grupe glagola, kao i tzv. predikatske reenice.
8
2.3. Tree, na osnovu opteg znaewskog odnosa koji uspostavqa
zavisna predikacija s upravnim delom sloene reenice, moe se
govoriti o eksplikaciji
9
i deskripciji (tj. o eksplikativnim i de-
skriptivnim
10
predikacijama), jer se u jednom sluaju radi o svoje-
vrsnom eksplicirawu sadraja upravnih, reeninih ili neree-
ninih predikacija, a u drugom o specifikovawu, odnosno opisiva-
wu imenskog argumenta (izraenog ili neizraenog).
2.4. Konano, moe biti uzet u obzir i funkcionalno-sintak-
siki kriterij, kao pomoni, da bi bile identifikovane sintak-
sike pozicije koje mogu da popune pojedine klauze, i pri tom utvr-
ivane wihove funkcionalne veze s glavnim delom date strukture.
Istiem da se adverbijalne, inae, jedino dosledno semantiki iz-
diferencirane sintaksike strukture, suprotstavqaju drugim po to-
me to su jednofunkcionalne, za razliku od dopunskih i korelativ-
nih-zamenikih struktura za koje vai polifunkcionalnost.
2.5. Budui da su u sreditu istraivawa dopunske klauze, koje
ostvaruju razliite strukturno-funkcionalne i semantike veze s
331
pojedinim zavisnim reenicama, M. Stevanovi utvruje koje se reenice mogu sma-
trati dopunama a koje odredbama.
6
Da su adverbijalne reenice fakultatitvni dodaci, to pokazuju na mnogo-
brojnim primerima P. Mrazovi i Z. Vukadinovi u Gramatici srpskohrvatskog jezi-
ka za strance (Izd. kwiarnica Z. Stojanovia, Sremski Karlovci Dobra vest,
Sremski Karlovci Novi Sad 1990, 520547).
7
V. kod Beloapkove (Sovremenn russki zk, Sintaksis, Moskva 1977,
220) i u: Russka grammatika . Nauka, Moskva 1980, 467615.
8
U tzv. predikatsku spada i primer: To je bilo da ovek ne poveruje; On nije bio
kako treba. Prvu i jedinu naunu raspravu o formalno zavisnim reenicama koje se
ukquuju u glavnu reenicu, neposredno ili posredno, kao delovi predikata napisala
je K. Miloevi: Takozvana predikatska zavisna reenica (funkcionalne i for-
malne karakteristike)". Kwievni jezik , 34, Sarajevo 1974, 3745.
9
O eksplikaciji govorim kao o fenomenu koji se ispoqava na planu zavisno-
sloene reenice, ali je ovde povezujem s odreenom dopunskom klauzom ijom se
predikacijom objawava", tumai to to ulazi u sadraj glavnih glagolskih, predi-
katskih izraza.
10
Za autore sintakse poqskog jezika deskripcija je vid atribucije. Grochowski,
M., Karolak, S., Topoliska, Z. Gramatyka wspolczesnego jezika polskiego. Skadnia, War-
szawa 1984.
upravnom finitnom (ili infinitnom) predikacijom, daqe u ih
posmatrati prema drugim zavisnim reenicama na osnovu navedenih
kriterija.
Dopunske klauze prema adverbijalnim dodacima
3. Kao to i samo ime kazuje, dopunama
11
se upotpuwuje i pro-
iruje sadraj upravnih rei i predikatskih izraza, dok su recimo
adverbijalni dodaci oni delovi sloene reenice ija je pojava
ire kontekstualno uslovqena. Sa semantikog aspekta dopunske
klauze su obavezne budui da je wihova pojava motivisana znaewem
upravnih rei, dok su reenice koje se dodaju, po pravilu, fakulta-
tivne. Reenicom kao dopunom referie se o (ne)predmetnom sa-
draju" nekih rei i izraza, a reenicom kao dodatkom o razlii-
tim momentima vezanim za realizaciju i smetawe radwe u odree-
nu situaciju oznaenu glavnom predikacijom.
3.1. Dopunske reenice nastaju komplementizacijom tako da za-
visna predikacija slui za otkrivawe, popuwavawe ili proiri-
vawe unutraweg sadraja, tj. semantikog potencijala zadatih re-
i, odnosno predikatskih izraza. Ukoliko se determinie radwa o
kojoj referie upravna predikacija, tada zavisna slui za tempo-
ralnu lokalizaciju te radwe, zatim za otkrivawe uzroka, smetwe,
ciqa, pogodbe, naina ili posledice wenog vrewa itd. Ovakva
podela podrazumeva i sagledavawe druge, dinamike, pa i komunika-
tivne strane odnosa dveju predikacija: tako bi se moglo uslovno re-
i da se kod dopunskih klauza radi o ukquivawu" jednog sadraja
u semantiki potencijal datih rei i izraza, a kod adverbijalnode-
terminativnih klauza o svojevrsnom dodavawu, prikquivawu" jed-
nog reeninog (predikatskog) sadraja drugom. Up.: Rekao im je da
ne zna; Rekao im je to je znao; Razgovor
12
o tome ta je sve saznao,
oduio se. i Rekao im je da ne zna + kad su ga pitali // jer su ga pi-
tali // iako ga nisu pitali // da ga ne bi daqe ispitivali // tako da
su se svi zaudili
3.2. Reenice koje se dodaju" glavnoj predikaciji s wom uspo-
stavqaju razliite, odavno relativno tano utvrene semantike ve-
ze, iji su mogui indikatori tipizirane veznike rei i izrazi,
dok uloga veznika koji uvode dopunske klauze po pravilu nije seman-
332
11
Pojam dopune (komplementa) u englesku gramatiku uveo je P. S. Rosenbaum. U
svojoj kwizi The Grammar of English Predicate complement Constructions (Research Mo-
nograph, N
0
47, The M.I.T. Press. Cambridge, Massachusetts 1968) on primewuje genera-
tivno-transformacioni metod na dopunske imenike i glagolske konstrukcije (33
98).
12
Uz ovu i neke druge glagolske imenice, kao i uz odreene glagole, neophodna
je upotreba prosentencijalnih rei kataforskog tipa u obliku uslovqenom rekcijom
te rei.
tiki diferencijalna, tako da bi se teko moglo govoriti o poseb-
nim, jasno izdvojenim tipovima.
13
I u pogledu mogunosti konden-
zovawa, zatim distribucije, kao i na stilistiko-komunikativnom
planu, uoavamo razlike meu wima.
Adverbijalni reenini dodaci esto su invertovani, upotre-
bqavaju se ispred glavne reenice, tako da, po miqewu Bauera, i-
ne tewu zavisnu vezu s glavnom, dok se one u postpoziciji mogu
smatrati pridodatim reenicama.
14
3.3. Komplementnim klauzama moe biti eksplicirana i radwa
kao takorei ve izvreni ciq" nekog kretawa, jer je re o takvoj
objediwenosti mocione radwe s ciqnom (koja, po mom sudu, potie
od sigurnosti agensa da e ostvariti ciq),
15
da bi ak bilo neobi-
no implicirawe leksikog verifikatora ciqa pred veznikom da, a,
pri tom, sasvim je obina nominalizacija dopunske predikacije od-
govarajuom padenom konstrukcijom,
16
dok bi posve neobina bila
upotreba potencijala u dopunskoj klauzi (Poe sa decom da se eta
Igwatovi, 161; Sedne da rua Igwatovi, 5; Idem da ukradem
osi, 68; Idemo da porazgovaramo s wim; Otiao je da poseti
druga).
17
Obe radwe s istim nosiocem, dakle, predstavqaju nerala-
wenu celinu, to ne vai za odredbene namerne reenice (up. sa:
333
13
Otud se izrine reenice dele po znaewu upravnog glagola, ali ne i po sa-
draju dopunske predikacije.
14
V. kod: Bauer, J. Syntactica slavica. Vybran prace ze slovansk skladby, Universita
J. E. Purkyn, Brno 1972.
15
Na ovakvu interpretaciju i implikaciju primera s dopunom tipa ciqa upu-
uje i semantika svrenog glagolskog vida. to se tie upotrebe glagola ii u funk-
ciji predikata glavne reenice, wegova kontekstualna vrednost takva je da ve samo
preduzimawe kretawa podstaknuto unutrawom pobudom aktera, podrazumeva i wegovu
reenost da ostvari ciq.
16
U dopunske klauze, inae, svrstavaju se i reenice sa znaewem ciqa uz gla-
gole kretawa, obino pri identinosti agensa i mogunosti upotrebe infinitiva,
ali i pod uslovom da u glavnoj klauzi nema eksplicirane odredbe ciqnog tipa. V.
kod . Stanojia i Q. Popovia u Gramatici srpskoga jezika (Zavod za uxbenike i
nastavna sredstva, Beograd 1992, 316317) i u radu J. Melvinger: Infinitivna
kondenzacija finalne zavisne klauze". Nauni sastanak slavista u Vukove dane, Beo-
grad 1989, 123131.
17
Primeri navedeni u radu preuzeti su od: J. Igwatovia (Stari i novi maj-
stori. Narodno delo, Beograd: 1935) i (Izabrana dela, Narodna kwiga, Beograd 1962),
D. osia (Koreni. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 1997), R. Domano-
via (Izabrana dela, Narodna kwiga, Beograd 1962), J. Skerlia (Izabrana dela. Na-
rodna kwiga, Beograd 1962), Q. Nedia (Kritike studije d-ra Qubomira Nedia,
SKZ, Beograd 1910), . Daniia (Kwiga ure Daniia, prir. V. uri. SKZ, kolo
HH, kw 460, Beograd 1976), S. M. Qubie (Izabrana dela. Narodna kwiga, Beograd
1962), M.. Milievia (Kneevina Srbija. Beograd 1876), Vasiqa Popovia (Agrar-
no pitawe u Bosni i turski neredi za vreme reformnog reima Abdul-Mexida 1839
1861, SAN, pos. izdawa, kw. CL. Nauna kwiga, Beograd 1941), V. Stevanovia (Te-
stament. Roman u 52 bdenija. SKZ, kolo HHH, kw. 526, Beograd 1986), S. Novakovi-
a (Srpska kwievna kritika, kw. 4. Matica srpska, Institut kwievnost i umet-
nost, Beograd 1975), M. Pavia (Hazarski renik. Prosveta, Beograd 1984), M. Seli-
movia (Magla i mjeseina, BIGZ, Beograd 1983), I. Andria (Na Drini uprija. Pro-
sveta, Beograd 1965).
Stade uz bagrem da je saeka, vaqda e se pojaviti od nekud osi,
129; Devojke vade stvari da ih istresu Igwatovi, 88), koje mogu
biti uvedene i veznikom kako s obaveznim potencijalom ili even-
tualno negiranom formom ne bi li. Uz to, ovde se uvek presuponira
uzrok, a nije izvesno da e ciq biti i realizovan (< jer eli da
bude" ).
18
Ako uporedimo to s dopunskim klauzama uz prelazne manipula-
tivne predikate tipa zvati, slati i dr. (npr. Pozvali su ga da doe;
Poslao ga je da mu kupi novine), jasno je da objekatski argument tih
glagola postaje subjekat aktivnosti inkorporirane u glavnu i da se
obe radwe, premda imaju razliite agense, mogu smatrati jedinstve-
nom celinom, budui da je planirani ciq" integrisan u aktiv-
nost, ciqno usmerenu na naznaenog izvrioca.
Dopunskim predikacijama moe se referisati i o situaciji
kao potencijalnom uzroniku kakve kauzativne aktivnosti (Optu-
ili su ga da je to ukrao),
19
gde je objekat optube identian agensu
one radwe za koju se pretpostavqa da je izvrena i da je tako dovela
do preduzimawa aktivnosti naznaene glavnim predikatom.
I dopunske klauze sa znaewem ciqa" i ove, upravo navedene
sa znaewem razloga" markirane su inkluzivnou, budui da su te
aktivnosti wima oznaene, deo semantikog sadraja glavne predi-
kacije.
Dopunske i atributske klauze kao neralawene strukture
20
4. S obzirom na to kako se, s kojim delovima glavne reenice i
pod kojim uslovima povezuju predikacije, mogue je unutar nera-
lawenih reenica razlikovati dva osnovna strukturno-funkcio-
nalna podtipa: 1) Klauze kao dopune glagola, apstraktnih imenica
odreene semantike grupe, prideva i prilokih predikatskih iz-
raza; 2) Klauze kao atributske odredbe imenikih rei s konkret-
nim znaewem.
21
Komplementne klauze po pravilu ekspliciraju kakav nepredmet-
ni sadraj i imaju konstituentsku vrednost odgovarajueg argument-
334
18
M. Ivi govori o finalnim, ciqnim dopunama s nemobilnim prezentom uz
glagole kretawa u radu: O upotrebi glagolskih vremena u zavisnoj reenici: prezent
u reenici s veznikom da", Zbornik za filologiju i lingvistiku, H, 1970, 4354.
19
Ovako strukturiranom klauzom sa konjunkcijom da imlicirana je nepotvre-
nost optube, dok bi uzronom bilo referisano o realizovanosti uzroka.
20
Prema tumaewu nekih ruskih sintaksiara, sloena reenica je nerala-
wena onda kada se wen drugi deo naslawa na neki konstituent iz prvog dela tako da
oba ine strukturno nedeqivu celinu kao npr. kod Beloapkove: Anaforieskie
lement v sostave slonh predloeni". Pamti V.V.Vinogradova. Sb. state. Izd.
Moskovskogo universiteta, Moskva 1971, 3443.
21
U reenice neralawene strukture uvrtavaju se i tzv. poredbene reenice
koje se iskquivo pojavquju uz komparativ prideva ili priloga, npr.: On je boqi nego
to sam mislio.
skog izraza, kao npr.: Stidi se da prizna; Nadao se da e se ona vra-
titi; Dogovaraju se ta da rade; Video je da mu mae; Vidi se da je
zbuwen; Dosadilo mu je da eka. Kada se relativne klauze odnose na
imenski pojam koji determiniu, tada vre funkciju nesamostal-
nog reeninog lana atributa. Npr.: Video je uenicu koja se zove
Mira; Upoznao se s devojkom koja mu je odavno bila draga; Uzeo je kartu
kakva se retko dobija. Relativnom predikacijom, dakle, odreuje se
imeniki antecedent, tako da ona moe posluiti za wegov potpu-
niji opis, isticawe kakvog obeleja, ili samo za wegovu identifi-
kaciju.
Pojava komplementne klauze uslovqena je leksikim sadrajem
upravne rei, dok je veza atributske s imenikim antecedentom pre
svega zasnovana na pripadnosti te rei odreenoj morfolokoj ka-
tegoriji (poput one realizovane u adnominalnoj atributskoj sintag-
mi). Upravne rei dopunskih reenica pripadaju odreenim leksi-
kosemantikim klasama, a atributskih odreenim vrstama, kate-
gorijama rei.
4.1. Zanimqivo je da zavisna reenica moe biti dvostruko ve-
zana za glavnu, onda kada je ekspliciran objekat glagola percepcije
u glavnoj reenici: uje dete kako / da / gde plae ili pak / koje
plae.
22
U ovakvim sluajevima govorimo o svojevrsnoj determinaciji
objekta glagola percepcije i ujedno o eksplicirawu onoga to je
predmet auditivne percepcije. Klauze s veznicima kako, da i gde
predstavqaju zapravo podtip dopunskih klauza sa specifinom struk-
turnom i komunikativnom organizacijom, a sa relativizatorom koji,
to je relativna atributska klauza.
4.2. Mogunost pojavqivawa komlementnog veznika da i relati-
vizatora koji uz, recimo, iste apstraktne rei poput imenice na-
in, koja inae zahteva obaveznu semantiku odredbu (npr. Bio je to
nain da dokau ispravnost toga, ili: Bio je to nain na koji doka-
zuju ispravnost toga), govori o tome kako se pojam obavezne dopune i
kvalifikativne odredbe podudaraju tako da se govori o tzv. dopun-
skom atributu.
23
Obe klauze mogu biti kondenzovane istim seman-
tikim tipom padea tzv. eksplikativnim genitivom (nain dokazi-
vawa ). Re je o komlementizaciji, i to obaveznoj, s implicira-
nim modalnim glagolom moi ( nain na koji mogu da dokau, da
dokazuju ), posredstvom koje je determinisan apstraktni pojam. Dru-
gim reima, u pitawu je implicirana atribucija.
24
335
22
O tome je dosta pisano kod nas. Dijahroni aspekt takve sintaksike veze s
razliitim veznicima dala je I. Grickat u: Studije iz istorije srpskohrvatskog jezi-
ka. Narodna biblioteka SR Srbije, Beograd 1975, 177182. Time sam se bavila i ja u
koautorstvu s Q. Suboti u radu: Atribucija objekta uz glagole percepcije (dijahro-
no-sinhroni plan)", Nauni sastanak slavista u Vukove dane, 30/1, 2002, 57.
23
Da izrine (tj. dopunske) klauze mogu imati i funkciju dopunskog atributa
uz pojedine imenice" tvrde autori Gramatike srpskoga jezika (v. nap. 16) na str. 298.
O eksplikativnim i deskriptivnim predikacijama
5. Trei kriterij koji moe posluiti za odvajawe pravih do-
punskih klauza od tzv. korelativnih objekatskih, tie se mogunosti
drugaijeg semantikog povezivawa dve predikacije. Re je o ekspli-
kaciji i deskripciji, kao sintaksiko-semantikim fenomenima.
To da uloge predikacija na semantikom planu datih sloenih
struktura mogu biti razliite, potvrdiemo analizom primera s
istim upravnim prelaznim predikatom: Rekao je da se desilo neto
neprijatno i Rekao je ono to niko nije oekivao. Uoavamo razliku u
pogledu strukturno-funkcionalnog i semantikog povezivawa dve
predikacije: na jednoj strani eksplicira se unutrawi sadraj gla-
gola rei, a na drugoj strani, posredstvom zavisne predikacije koja
stoji u relaciji s upravnom, opisuje se nespecifikovani, podrazu-
mevani objekat" govorne aktivnosti (neto neoekivano"). Re je
o tzv. eksplikativnim i deskriptivnim zavisnim predikacijama: pr-
ve su inkluzivne u odnosu na upravnu prelaznu predikaciju, a dru-
ge su u (ko)relaciji sa wom preko koreferencijalnih argumenata,
obino objekata.
25
Za istu prelaznu glagolsku predikaciju mogu se istovremeno ve-
zati dve razliito strukturirane klauze kao u pr.: Druga kwiga Pe-
tra Koia dokazuje ono to se pokazalo u prvoj kwizi wegovoj: da je
on jedan od onih reih naih pisaca koji daju lian utisak ivota
J. Skerli, 268. Posredstvom prve zavisne predikacije koja stoji
u relaciji sa glavnom, opisuje se semantiki objekat glagola dokaza-
ti koji je koreferentan s objektom glagola pokazati, dok se drugom
otkriva wegov unutrawi sadraj.
5.1. Dopunske klauze su pre svega neposredne eksplikacije pro-
pozitivnog
26
objekatskog sadraja koji ulazi u semantiki potenci-
jal upravnih rei i predikatskih izraza, ali objekat moe biti de-
terminisan, posredstvom deskriptivne predikacije, i tada ukquen
u znaewe odreenih glagola koji mu otvaraju mesto. Tako obavezno
prelazni glagoli kao to su otvoriti, nositi, baciti, brisati, pra-
viti i dr. u svom primarnom znaewskom liku iziskuju eksplicira-
we konkretnog objekta, pa se oni, kada su u funkciji glavnog kore-
336
24
Moe se rei da uz ove i druge apstraktne imenice neodreenog sadraja re-
enica s veznikom da ima funkciju dopunskog, odnosno tzv. eksplikativnog atributa
i ona se nikad ne moe pojaviti uz imenicu s konkretnim znaewem.
25
O tome sam vie pisala u radu: Dva vida sloenog sintaksikog odnosa: eks-
plikacija i deskripcija. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku H/
12, 141148
26
To znai da se one javqaju esto uz glagole iji sadraj mora biti eksplici-
ran reeninom dopunom, a to je propozitivni argument. Arutjunova razlikuje propo-
zicionalne dopune uz glagole intelektualno-komunikativnog i perceptivnog sadraja
i predmetne dopune koje reprezentuju konkretne objekte: Arutynova, N. D., Predloe-
nie i ego smsl. Logiko-semantikie problem, Nauka, Moskva 1976, 126.
lativnog predikata, udruuju s deskriptivnom predikacijom, nikad
s eksplikativnom, stoga to se sadraj toga objekatskog argumenta
moe samo parafrazirati reeninom predikacijom: Nosio je ono
to ima. Glagoli koji referiu o raznim intelektualno-komunika-
tivnim aktivnostima, meutim, mogu da se veu i za deskriptivnu i
za eksplikativnu predikaciju (Up.: Mislio je /ono/ to je rekao i
Mislio je da kae neto o tome), tako da se u ovom drugom sluaju
wima otkriva stvarni sadraj misaone aktivnosti a ne postavqa se
u relaciju s onim to je izgovoreno".
5.2. Dakle, zavisne klauze uz tranzitivne predikate, bilo koje
znaewske grupe, uvek su dopune objekatskog tipa, premda wihove
predikacije mogu da uspostave razliite funkcionalno-strukturne
i semantike odnose s glavnim predikatom: nekad su to iskquivo
direktne eksplikacije nepredmetnog objekatskog sadraja, a drugi
put, kada stoje u (ko)relaciji s wim, deskripcije imliciranih, neod-
reenih, konkretnih ili apstraktnih objekata.
Dopunske i korelativne klauze po poziciji i funkciji
6. I za dopunske i za tzv. korelativne klauze vai sintaksika
polifunkcionalnost. Dakle, to se tie sintaksike pozicije i
funkcije dopunske klauze u odnosu na upravni predikat, ona moe
da formalno popuni mesto objekta (Slua kako pevaju; Dobio je to
je hteo), subjekta (Dopada mu se kako se ona ponaa; Istina je da ga
to vrea), i ak da bude u sastavu predikata kao wegov obavezni
strukturni deo i semantiko jezgro (Sve bi bilo kako ne treba Se-
limovi 94). Meutim, objediwena opta kategorijalna, semantika
i gramatika obeleja upravnih predikatskih delova u ovim struk-
turama ine ih razliitim i uslovqavaju strukturno-funkcionalni
tip klauze.
27
Za prve, objekatske komplementne reenice vai struk-
turna i funkcionalna zavisnost i izdvojenost u odnosu na glavnu
reenicu, za druge, tzv. subjekatske strukturna zavisnost, a funkci-
onalna nezavisnost i posebnost u odnosu na glavni predikatski deo,
i konano, za tree, tzv. reenine predikative strukturno-funk-
cionalna objediwenost upravnog, kopulativnog ili nepravog kopula-
tivnog glagola i komplementa.
28
6.1. Poseban strukturni tip predstavqaju gore pomenute (ko)re-
lativne reenice koje se pojavquju uz, po pravilu, ispustive zame-
nike ili priloke anaforske rei, i mogu zauzeti gotovo svaku
337
27
O svemu tome bie vie rei u posebnoj studiji.
28
U ovom treem sluaju re je o zavisnim dopunskim predikatima kao ekspli-
kacijama onih nepredmetnih sadraja koji se dovode u relaciju sa drugim sadrajima
posredstvom tzv. konektivnih predikata i prosentencijalnih rei kataforskog tipa.
Taj termin upotrebqavam za predikate koji povezuju dve propozicije, to ire obja-
wavam u radu pripremqenom za tampu.
poziciju unutar takve kompleksne reenine strukture: objekta (Do-
bija /ono/ to eli), subjekta (Odgovorie /onaj/ ko to zna), adverbi-
jala (Seo je /tamo/ gde su mu rekli), leksikog jezgra predikata (To
nije bilo /ono/ to je traio). Specifinost ovih takoe nera-
lawenih struktura ogleda se u wihovim konstruktivnim osobeno-
stima i u tome to se wihovim predikacijama kompenzuje znaewska
amorfnost anaforskih elemenata, pri emu ove reenice postaju re-
prezentanti odgovarajuih sintaksikih funkcija, tj. pozicija koje
zauzimaju anafore.
29
Tako npr. moe se wima ukazivati na druge ue-
snike, tzv. koagense, u datoj aktivnosti (npr. Druio se s onima koji
su ga cenili), zatim na adresata imenovane akcije (npr. Poaqi pi-
smo onome ko ti moe pomoi).
Za objekatske relativne klauze karakteristino je to to je re-
ferent objekta glavne predikacije obino istovetan s referentom
objekta druge, deskriptivne, kao u pr.: Proitao je /ono/ to su na-
pisali; Uzeo je /ono/ to su mu dali. Moe se uoiti i izvestan pa-
ralelizam u wihovoj upotrebi (npr. Uplatio je /ono/ to je zaradio;
Izbrisao je ono to je napisao). Identinost se moe uoavati i kod
referenta objekta prvog predikata i subjekta drugog, kao u pr.: Kri-
tiar nema da trai ono to je apstraktno lepo i dobro, no
Skerli, 23.
Klauze mogu dopuniti predmetni sadraj prelaznih predikata
na dva formalno razliita naina: neposredno se vezujui za wega
(Kupio je to je eleo) i posredno, preko anaforskog antecedenta:
Kupio je ono to je eleo. Meutim, u oba sluaja na semantikom
planu, re je o imliciranoj atribuciji apstraktne imenske rei
stvar, tj. predmet (to znai da se moe rei i ovako: Kupio je onu
stvar koju je eleo, odnosno eqenu stvar). U svim primerima tzv.
(ko)relativno-objekatskih klauza anaforska re, kako tvrdi I. Praw-
kovi, zajedno sa konjunkcijom uvodi zavisnu klauzu, a budui da je
semantiki prazna, wen sadraj nadoknauje zavisna predikacija
koja slui kao svojevrsni determinator atributskog tipa i wen smi-
saoni konkretizator, kako smo to pokazali na navedenom primeru.
30
Dopunske klauze adverbijalnog tipa
7. Na kraju, osvrnuu se na jo jedno dosad nedovoqno razja-
weno pitawe: Kada zavisne predikacije kojima se referie o ne-
kim spoqnim momentima vezanim za vanjeziku situaciju, mogu us-
postaviti dopunski, komplementni odnos s glavnim predikatom?
Verovatno pod slinim uslovima kao i dopune adverbijalnog tipa.
31
338
29
Za wih vai termin zameniko-saodnosne ili korelativne klauze.
30
V. o ulozi korelata u sloenim reenicama u radu I. Prawkovia: Suodno-
sna vezna sredstva u hrvatskome jeziku u: Die grammatischen Korrelationen. Institut fr
Slawistik der Karl-Franzens-Universitt. Graz 1999, 331336.
Dakle, one se realizuju uz glagole zatvorene, ali nedovoqno konkre-
tizovane semantike, one glagole iji potencijal ukquuje obavezne
semantike komponente kao to su spacijalna, temporalna, zatim
nainsko-poredbena kvalifikativnog ili kvantifikativnog tipa,
tako da wihovi, inae razliiti sintaksiki izrazi imaju odreenu
priloku semantiku vrednost:
Omrkne gde nisi osvanuo, stigne kamo nisi poao V. Steva-
novi, 24; Ta groznica trajae dok se i mladi slikar ne izgubi Doma-
novi 206; Ponaao se kao da je pred ogledalom Andri 134; Vo iz-
gledae kao da se neega vanog prisea Domanovi 182; Drao se
kao da je pred wim jelen Pavi, 58; Osetio se kao da silazi u grob
V. Stevanovi, 47; Svedoanstvo celog sela vredi koliko svedoanstvo
dva muslimana Popovi 177.
Ove reenice koje se neposredno ukquuju u glavnu reenicu od-
reenim prilokim veznicima, predstavqaju zapravo, zbog glagola
iz odreenih leksiko-semantikih klasa, obavezne determinatore
prilokog tipa, ije predikacije nisu eksplikativne, ve deskrip-
tivne, opisne, u napred objawenom smislu. U wima je mogue upo-
trebiti priloki korelat ispred veznika (npr. Omrkne /tamo, on-
de/ < na onom mestu gde ), a na semantikom planu prisutne su
imenske lekseme tipa mesto, nain, vreme s obaveznim zamenikim
determinatorom. Ovo su, moglo bi se rei, semantiki jedinstvene,
takoe neralawene strukture, kao uostalom i sve dopunske (kom-
plementne) klauze, jer wima otvara mesto" leksika semantika gla-
gola. Za razliku od ovih komplementnih klauza adverbijalnog tipa,
meutim, druge adverbijalne reenice samo su neobavezni dodaci
koji nemaju ulogu dopuna, budui da wihova pojava nije uslovqena
znaewem glagola u funkciji predikata glavne reenice, ve nekim
nejezikim, pre svega informativno-komunikativnim razlozima.
7.1. Ispred veznika korelativnih objekatskih ili adverbijal-
nih klauza upotrebqavaju se anaforske rei koje ih ine osobenim.
Zamenice ili zameniki prilozi ispred relativizatora u datim
strukturama mogu da se ispuste, ali ne uvek. U sluaju isputawa,
smatraju autorke Gramatike za strance (v. nap. 6), imamo neto
neodreeniji iskaz", dok anafore slue za isticawe onoga o emu
se govori.
32
Zanimqivo je da vie primera relativnih objekatskih
klauza bez ekspliciranih zameniko-prilokih rei beleim u je-
ziku srpskih pisaca iz starijeg kwievnog perioda, npr.:
V. Lazi nije brojem biqeio to je govorio . Danii 84;
Ispisau jo to Buzbek govori daqe o obiajima M. . Milievi
339
31
U svojoj kwizi o lokativu T. Batisti razlikuje dopunu mesnog tipa kao oba-
vezni reenini konstituent od adverbijala s istim znaewem (Lokativ u savremenom
srpskohrvatskom kwievnom jeziku, SANU, pos. izd. Beograd 1972, 1525).
32
Citat je iz: Gramatika srpskohrvatskog jezika za strance (v. nap. 6), str. 508.
186; ume osetiti to je lepo Q. Nedi 76; drite to ste
uhvatili S. M. Qubia 21; inio je to je mogao za crkvu S.
Novakovi, 202.
7.2. Sve dopunske klauze adverbijalnog tipa uvrtavaju se u
glavnu reenicu tako to se vezuju, neposredno (kao u gorwim pri-
merima) ili posredno, za razliite glagolske predikate iji im op-
ti semantiki potencijal otvara mesto i uslovqava wihovu zna-
ewsko-funkcionalnu vrednost, a uloga klauze jeste upravo u tome
da upotpuni i konkretizuje to znaewe.
ZAKQUCI
8. Terminom dopunska (komplementna) klauza mogu se, dakle,
pokriti sve zavisne reenice koje s glavnom, odnosno wenim delo-
vima, uspostavqaju komplementni zavisni odnos, a kojima otvaraju
mesto pre svega glagolske lekseme (i glagolsko-imeniki predikat-
ski izrazi koji pripadaju odreenim znaewskim grupama) svojim
gramatiko-semantikim obelejima, za razliku od fakultativnih
adverbijalnih reeninih predikacija koje se povezuju s bilo kojom
predikacijom u zavisnosti od informacije koja se wima prenosi.
Drugim reima, zavisnom dopunskom reenicom neralawene
strukture upotpuwuje se i proiruje sadraj neke glagolske, imen-
ske ili pridevske rei. Atributskom relativnom, takoe nerala-
wenom, ukazuje se na neko potencijalno obeleje pojma oznaenog
imenicom kao antecedentom u glavnoj reenici, u ciqu wegove iden-
tifikacije, konkretizacije, kvalifikacije. Apstraktna imenika lek-
sema moe biti determinisana pomou komplementne klauze. Do-
punskom eksplikativnom predikacijom otkriva se unutrawi sadr-
aj nepredmetnog argumenta (Proitao je da mu je drug otputovao),
dok se deskriptivnom korelativnom predikacijom parafrazira im-
plicirani koreferentni objekatski argument (Proitao je ono to
mu je napisao drug).
Klasifikacija zavisnih klauza sa sintaksiko-funkcionalnog
aspekta podrazumeva utvrivawe funkcionalnih odnosa meu wenim
delovima, to je uslovqeno pozicijom zavisne, znaewem upravnog
glagola, strukturnim tipom glavne reenice i sl. Komplementne
klauze su po funkciji pre svega objekatske, s eksplikativnim, ali i
deskriptivnim predikacijama. Ako samo kompenzuju objekatsku, me-
snu, temporalno-kvantifikativnu ili neku drugu znaewsku kompo-
nentu, ugraenu u opti semantiki potencijal datog glagola, tada
je u pitawu poseban tip semantikog povezivawa dveju predikacija,
a dopunska klauza preuzima funkciju neizraenog ili izraenog
formalnog antecedenta objekta, adverbijala, pa i tzv. predika-
tiva.
340
Konano, dodau i ovo to vai samo za tipine dopunske kla-
uze s eksplicitnim predikacijama (emu, inae, posveujem studiju
koju pripremam za tampu
33
): Ako komplementne reenice posmatra-
mo na irem, pragmatikom planu, onda se moe rei da se wima
na jednoj strani eksplicira nepredmetna sadrina razliitih inte-
lektualno-komunikativnih i drugih aktivnosti, a na drugoj strani,
referiui o kakvoj nejezikoj datosti", one reprezentuju onu pred-
metnost koja podlee subjektivnom viewu i predstavqawu stvarno-
sti, to se iskazuje, odnosno implicira glavnim delom ovih struk-
tura.
Vladislava Rui
DOPOLNITELNOE PRIDATONOE PREDLOENIE V SISTEME
PODINITELNH PREDLOENI
Rezyme
Avtor rassmatrivaet odin osobenn tip pridatonh predloeni i ih mesto
v sisteme podinitelnh predloeni v serbskom zke. S pomoy tih kom-
pleksnh sintaksieskih struktur vraayts abstraktne otnoeni v perceptiv-
no-soznatelno i intellektualno-kommunikativno sfere. V rabote poderkiva-
ets celesoobraznost upotrebleni termina dopolnitelnoe (t.e. kompletivnoe) pred-
loenie prede vsego s strukturno-semantiesko i funkcionalno toek zreni, a
take i ego bolee irokoe primenenie.
V state razgraniivayts i razline struktur, kotore mnogie avtor, so-
glasno funkcii, priislyt k obektnm, ne provod pri tom etkuy differenci-
aciy medu nimi. Tak, s odno storon, govorits ob ksplikativno predikacii, s
pomoy kotoro kspliciruets i odnovremenno dopolnets soderanie upravl-
yih slov i vraeni (Obeao je da e doi), a, s drugo storon, o deskriptivno
predikacii, s pomoy kotoro determiniruets implicirovannoe" neopredelen-
noe obektnoe pontie (Obeao je ono < neto = to nije mogao ispuniti) i kotora
sootnosits s glavnm skazuemm predloeni, v to vrem kak referent ih dopol-
neni sovpadayt.
341
33
Naslov te studije bie: Dopunske reenice u srpskom jeziku".