Politicka Komunikacija Na Internetu

POLITIKA
KOMUNIKACIJA
na Internetu
Krunoslav Vidi
Marko Rakar
Milo aji
2 POLITIKA KOMUNIKACIJA NA INTERNETU
Uvod ........................................................................................................................ 4
O Internetu ............................................................................................................. 6
Promena flozofje komunikacije .......................................................................................... 8
Web 2.0 ................................................................................................................................. 10
Party - urka - zabava ..........................................................................................................11
Bonton na mreama ............................................................................................................12
Politike kampanje na webu ................................................................................. 14
Internet u kampanji ............................................................................................................15
Kratka uputstva kako pristupiti politikoj komunikaciji na webu ................................. 17
Smernice za ulazak u svet drutvenih mrea i novih medija ..........................................20
Budite informisani! .............................................................................................. 24
RSS i Google Reader ............................................................................................................25
Google Alerts .......................................................................................................................28
Pozicioniranje na Internetu ................................................................................. 30
Sadraj
3
Drutveni mediji - Okrenimo se ljudima............................................................. 34
Deljenje sadraja ..................................................................................................................39
Moj sadraj ...........................................................................................................................39
Znaenje drutvenih mrea ................................................................................................54
Oglaavanje na Internetu ..................................................................................... 56
Google AdWords ..................................................................................................................57
Facebook oglaavanje ..........................................................................................................58
Primeri iz prakse ................................................................................................... 60
Zakljuak ............................................................................................................... 64
Renik pojmova..................................................................................................... 66
Korisni linkovi ...................................................................................................... 68
O autorima ............................................................................................................ 70
Krunoslav Vidi ...................................................................................................................71
Marko Rakar ........................................................................................................................72
Milo aji ............................................................................................................................73
Uvod
1
Izbori se ne dobijaju,
izbori se uzimaju
Jacques Sgula
Le vertige des urnes (Izborna vrtoglavica)
5
Kada bi me danas neko pitao bez kog medija ne bih mogao da zamislim svoj ivot, to bi sigurno
bio Internet. Internet je mnogo toga promenio u mom ivotu. Poeo sam da ga koristm, kao i
Kruno, jo davne 1996/97., dodue koristei prvo oev e-mail nalog, a kasnije i svoj prvi Yahoo.
Marko je u tome mnogo napredniji, jer je prvi e-mail nalog imao jo krajem 80-ih godina
prolog veka, a aktvno korist Internet od 1994. godine. Aktvnim ueem u komunikaciji sa
drugima na Internetu poinjem da se bavim za vreme bombardovanja 99., kada sam imao puno
vremena. Tada sam, kao i mnogi koji su imali pristup Internetu, provodio mnogo vremena traei
informacije, surfujui i diskutujui. Posle toga su usledile online aktvnost u OTPOR-u, zatm
aktvan rad u Centru modernih vetna... Od tada je komunikacija putem Interneta za mene
svakodnevica.
Svemu tome dodatni zamajac dao je svojim predavanjem Vuk osi na PROACTIVE konferenciji
u maju 2009. godine. Iako jo od 2007. koristm Facebook tek tada spoznajem snagu Interneta
i drutvenih mrea, puteve kojima se ovaj svet kree i poinjem aktvno da budem prisutan na
drutvenim mreama evaneliui sve oko sebe. Pored Vuka veliku podrku mi je uvek davala i
Dragana ermanovi.
Centar modernih vetna je, u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert, u maju 2010. organizovao
prvu i do sada jedinu konferenciju u Srbiji koja se bavila politkom komunikacijom na Internetu
Politka kampanja na Internetu nov put do biraa. Tada su i Marko i Kruno bili deo tma koji
nas je uio o tome ta i kako treba radit da bi se postgli rezultat. U junu 2011. pokrenuli smo i
na novi web sajt na kom emo pokuat u praksi da isprobamo sve ono to smo u teoriji nauili.
Takoe, organizovali smo niz obuka u saradnji sa Westminster fondacijom za demokratju i Labour
party, a kao njihov nastavak pripremili smo ovaj prirunik. On treba, prvenstveno, da pomogne
uesnicima i uesnicama naih seminara, ali i svima drugima koji su zainteresovani, da informacije
koje su uli proire, utvrde i upotrebe. Brojni seminari, koje smo organizovali u svim delovima
Srbije, su samo kap u moru trenutnih potreba. Zato e ova knjiica bit dostupna svima koji
planiraju da se otsnu i uspeno zaplove vodama politke komunikacije na Internetu.
S obzirom na to da govorimo o Internetu, ovu knjiicu neemo tampat, ve e ona bit dostupna
jedino na naem web sajtu. Promoviui zattu ivotne sredine i uvajui drvee, pozivamo Vas
da je ne tampate, ukoliko to ba nije neophodno. Trudiemo se da je vremenom dopunjavamo
tako da bude uvek aktuelna.
I za kraj, verujui u istnsku ravnopravnost, a znajui da usklaivanje gramatke norme sa
rodnom osetljivou jezika nije uvek jednostavno, molim Vas da i tamo gde to nije leksiki
istaknuto, uvaite objanjenje da se sve u ovom priruniku, bez diskriminacije, odnosi na oba
pola.
Hvala svima koji su do sada proitali i pohvalili ovaj prirunik tokom njegovog nastajanja i pomogli
nam svojim predlozima i savetma da on bude bolji i korisniji.
Sreno Vam bilo u kampanji. Izbori se ne dobijaju, izbori se uzimaju!
Milo aji
Predsednik UO Centra modernih vetna
O Internetu
2
Na Internetu u prvom planu
nije tehnologija, ve LJUDI!
Dej Konrad Leviston
7
Razvojem informacionih tehnologija, ostvareni su osnovni preduslovi za masovnu upotrebu
Interneta. Zahvaljujui sve brem tempu ivota i tehnolokom razvoju, Internet servisi irom sveta
stu sve vei broj pristalica i aktvnih korisnika. Internet je tako postao izuzetno znaajan medij
i istovremeno novi kanal za komunikaciju. Samim tm on postaje sastavni deo moderne politke
komunikacije. S obzirom na to da je POLITIKA = KOMUNIKACIJA, za sve nas u politkim strankama
je vano da prepoznamo ulogu koju Internet ima danas, kao i ulogu koju e imat u budunost.
Dananji svet se menja, ljudi se menjaju, nain razmiljanja se menja. Poslednjih desetak godina
broj korisnika Interneta belei ogroman rast. Dragana ermanovi davno ree da je u pitanju
ireverzibilan proces i da broj ljudi na Internetu nikada nee bit manji, ve svakim danom
sve vei i vei. Korisnici Interneta danas svoja interesovanja na Internetu usmeravaju na
traenje i publikovanje sadraja (eng. content). Svojom masovnou i naprednim tehnolokim
mogunostma Internet postaje najdemokratskiji medij. Upravo iz ovih razloga, korienje
Interneta i drutvenih mrea e bit sve znaajnije kako u unutarstranakoj komunikaciji tako i u
naoj komunikaciji sa biraima.
Drutveni mediji predstavljaju jedan od kanala online komunikacije, a injenica je i to da
transformiu nain uspostavljanja odnosa i komunikacije kako na Internetu tako i u celokupnom
drutvu. Oni su trenutno najbre rastui fenomen i predstavljaju potpunu revoluciju u procesu
distribuiranja poruka. Korisnici Interneta danas mogu razmenjivat iskustva, miljenja, fotografje,
video materijale i druge multmedijalne sadraje u vezi sa svojim linim ivotma, ali i u vezi sa
organizacijama, pojedincima, politkama i idejama koje se tu njihovih ivota. Ta vrsta globalne
razmene (interakcije) otvara bezbroj kanala meu samim korisnicima Interneta. Ona stavlja
politke partje i politare u fokus nebrojenih konverzacija. Kljuna promena je u tome to je
akcenat komunikacije na pojedincu, tj. danas svako moe poslat informaciju, kandidovat temu i
okupit sledbenike i istomiljenike. Ljudi ele uee, a ne propagandu.
Internet i Web ljudi esto smatraju sinonimima, to nije tano. To su dve odvojene, ali ipak
povezane stvari. Internet je ogromna mrea povezanih raunara, u stvari mrena infrastruktura.
Ona globalno povezuje milijarde raunara formirajui mreu u kojoj svaki raunar moe
komunicirat sa bilo kojim drugim raunarom sve dok su oba povezana na Internet. Krae
reeno, radi se o tehnologiji povezivanja. The World Wide Web ili samo Web je sistem pristupa
informacijama Interneta kao medija. To je sistem za deljenje informacija izgraen na Internetu.
Web korist HTTP protokol za prenos podataka koji je jedan od jezika Interneta. Da bi pristupio
Web stranama on korist browser, kao to su Internet Explorer, Firefox, Googler Chrome i dr.
Teko je govorit o podacima, jer se oni svake sekunde menjaju. Trenutno Intrenet korist oko
2,1 milijardu ljudi. Samo pre sto godina cena slanja deset rei sa jednog na drugi kraj sveta bila je
ekvivalentna sadanjih 50$. Da bismo razumeli promene koje su se desile naveu neke podatke.
Radiju je npr. trebalo 38 godina da dostgne 50 miliona korisnika, televiziji je za ist broj bilo
potrebno 13 godina, Internet je 50 miliona korisnika dobio za 4 godine, a Facebook je 100 miliona
korisnika dobio za samo 9 meseci.
Podaci za Srbiju su nepotpuni i verujemo da e nakon predstojeeg popisa oni bit precizniji. Do
sada dostupna istraivanja govore da 47% stanovnitva Srbije starijeg od 18 godina redovno ili
povremeno pristupa Internetu. Od njih ak 67% ima Facebook nalog, a vie od 75% redovno gleda
Youtube. Veina korisnika Interneta je mlaa, obrazovanija, urbanija i sa veim linim dohotkom
od srpskog proseka.
Govorei na naim seminarima o korienju Interneta u politkim kampanjama, mnogi su nam
rekli kako Internet nije nit moe bit odluujui alat ili komunikacijsko sredstvo za dobijanje
izbora, no nismo sasvim sigurni da je tako neto u potpunost tano. U sluaju lokalnih ili
parlamentarnih izbora, esto se dogodi da jedna stranka izgubi svoju poziciju za par stotna ili
moda ak desetna glasova. Pre nekoliko godina rezultat predsednikih izbora u Sloveniji odluilo
je svega 20.000 glasova. Sette se da je Boris Tadi pobedio za neto vie od 100.000 glasova.
Internet moda jo uvek nije primarno mesto gde se borimo za rezultat na izborima, ali totalno je
pogreno rei da on nije bitan, ili da niste mogli putem kvalitetne kampanje (a ona ne mora bit
skupa) prikupit nekoliko stotna ili hiljada glasova koliko je potrebno da upravo vaa stranka izbije
na prvo mesto.
Internet je u nae ivote uao devedeseth godina prolog veka i sa svakom novom godinom
imamo desetne hiljada novih biraa koji ne poznaju ivot bez Interneta i koji ga koriste kao
primarni ili izuzetno bitan kanal informisanja. Po
istraivanju Pew Research-a, Internet je jo 2008. godine
preuzeo primat za informisanje od dnevnih novina, a do
2010. godine i radiju. Za pretpostavit je kako se razvojem
irokopojasnog (eng. broadband) Interneta, olakanom
dostupnou video sadraja taj utcaj poslednjih godina
samo poveao. Prilikom voenja bilo koje kampanje,
neophodno je pretpostavit kako je ama ba svaki
potencijalni bira mlai od 35 godina redovni korisnik
Interneta, i kako mu je Internet preferirana metoda
komunikacije*.
Da se razumemo odmah na poetku, izbore koji su pred
nama nijedna stranka nee dobit samo komunikacijom
na Internetu ali bez nje e ih sigurno izgubit.
Promena flozofje komunikacije
Internet menja svet. Internet menja svet izuzetno velikom brzinom i to na nain na koji svet do
sada nije bio menjan i odjednom se cela paradigma meusobne komunikacije menja. U svim
dosadanjim situacijama, poevi od tamparske maine, preko radija sve do televizije, kao i svih
izvedenica th tehnologija - temeljni princip je uvek bio identan; komunikacija od jednoga prema
mnogima. Jedan autor je napisao knjigu i namenio je svojoj publici, jedan radijski novinar se
obraa svojoj jutarnjoj publici, jedan TV spiker se obraa naciji u veernjim vestma. Do sada smo
uvek bili u situaciji jedan prema mnogima, nezavisno od toga to u biblioteci ima mesta za hiljade
knjiga, na kiosku je stotne asopisa, na naem radio prijemniku imamo nekoliko desetna radio
stanica ili na naem TV prijemniku nekoliko nacionalnih TV stanica i bezbroj komercijalnih. Jedan
prema mnogima!
*
Primeri i istraivanja koja
navodimo nisu iz Srbije,
ali bilo bi jako pogreno
misliti da mehanizmi koji utiu
na svetske korisnike Interneta
nisu primenjivi i u Srbiji, broj
Internet korisnika u ukupnoj
populaciji moda je manji, kao
i broj korisnika irokopojasnog
Interneta, ali navike korisnika
su iste ili vrlo sline, a u svakom
sluaju uporedive.
9
Ako ste sami hteli da poaljete poruku, morali ste se i sami potrudit da napiete knjigu, lanak,
budete gost u TV ili radio emisiji, a da bi u tome uspeli morali ste poznavat ili nekako doi do
novinara, te zainteresovat urednike i sve one koji upravljaju ili odluuju ija e se imena pojavit u
njihovim novinama, radio ili TV etru.
Do sada su se i politke stranke u kampanjama biraima najee obraale putem masovnih
medija. To je bila era koju emo zvat erom emitovanja (eng. broadcastng). Televizija je u to
vreme bila glavni mediji i imala je veliku mo. Bila je najbra, imala je brojnu publiku i mogunost
plasiranja informacija praenih slikom, ali po principu jedan prema mnogima. Uz fnansijsku mo
i mo kontrole informacija, televizija je u eri emitovanja bila jako moan medij. U kampanjama
2007. i 2008. stranke su snimale svoje skupove i emitovale ih na nacionalnim i lokalnim
televizijama, skupo plaajui svaku sekundu. Tada su ljudi zadueni za komunikaciju bili u prilici da
kontroliu slanje svojih poruka i tehnikama odnosa s javnou su utcali na sadraj koji e mediji
prenet biraima.
Internet je sve promenio naglavake. Njegova temeljna karakteristka je da je dvosmeran - poput
telefona, ali ovoga puta razgovor moete zapoet s hiljadama drugih ljudi sasvim sami, bez
pomoi velikih medijskih kua, novinara ili urednika (uvara kapija, eng. gate keeper) koji vas
guraju u fokus javnost. ivimo u vremenu kada se informacije prenose u realnom vremenu (eng.
real tme). Pojavom drutvenih medija Internet preuzima primat od TV i postaje najbri medij. Za
razliku od konvencionalnih medija koji su po svojoj hijerarhiji izrazito vertkalni (dakle tamo gde
nekolicina emituje poruku prema mnogima, i bez preterane dvosmerne komunikacije), Internet
je u celini horizontalan i razlika izmeu dve Internet stranice je samo jedan jedini klik. Finansije i
skupa tehnika vie ne predstavljaju mo, dovoljan nam je malo bolji mobilni telefon i mi imamo
mogunost da poaljemo informaciju na globalnom nivou. Razlika na Internetu, ako izuzmemo
koliinu novca koja je na raspolaganju, izmeu megakompanija poput Microsofa, CocaCole i Vas
je vrlo malena, svega jedan jedini klik. I vi i oni se za svoju publiku borite sadrajem, a budui da
je odabir sadraja na Internetu beskonano veliki, anse su svima podjednake, bez obzira na to
koliku fnansijsku podrku imate. Informacije su oko nas i svakome su na dohvat ruke. Televizija
sve to vie ne moe da pokrije.
U eri konverzacije (eng. coversaton), ni fnansije ni tehnika ni informacija ne predstavljaju mo.
Ono to je jedino mono to je PODELJENA informacija. Sada korisnici Interneta imaju servis (web
lokaciju) gde u kratkom vremenskom periodu mogu da podele vrednu, zanimljivu, korisnu...
informaciju. To znai da svako moe prosledit informaciju, a njen znaaj i utcaj odreuju sami
korisnici. Mediji su izgubili ulogu posrednika, a Internet je promenio pravila. Iz ere emitovanja
preli smo u eru konverzacije. Ljudi sada imaju prostor (web lokaciju) gde mogu da diskutuju o
razliitm temama, politkama, odlukama, ponaanju... u svakom trenutku i u realnom vremenu.
Ono to moramo razumet je da su na Internetu ljudi od krvi i mesa koji tu nisu (samo) radi zabave
ve da tu trae reenja svojih problema i ele da dobiju koristan sadraj u pravom trenutku ba
onda kada im treba. Takoe, moramo da shvatmo da Internet nije televizija. U eri konverzacije mi
se ne reklamiramo, ve gradimo odnos sa svojim biraima. Prua nam se mogunost da direktno
komuniciramo sa njima nudei im pravovremene istnite informacije i podstcaj za dvosmernu
komunikaciju. Miloje Sekuli zna da kae Moete da se ne bavite Internetom ali se on ve bavi
vama!. Zato politari MORAJU bit prisutni i aktvni na Internetu. Jedino na taj nain oni mogu
predupredit govorkanja i traeve pravovremenim informacijama i kroz dijalog gradit iskren
odnos sa svojim biraima.
Kao to vidimo Internet iz korena menja nain na koji komuniciramo, a tehnologija koja je postala
jefina i lako dostupna omoguava svakome da se ravnopravno bori s protvkandidatma pod
jednakim uslovima. Klju uspeha nije vie posedovanje ogromne infrastrukture ili fnansijske
podrke, nego originalne ideje i kvalitetnog sadraja.
11
Web 2.0
Internet je nedvosmisleno postao jedan od najvanijih pojmova u naem svakodnevnom ivotu.
Odavno je prevaziao to da se smatra zabavom nekolicine i postao neto bez ega ne moemo da
zamislimo dananji svet. Danas je veina medija, ukljuujui novine, asopise, TV, radio, zabavu,
muziku, prisutna na Internetu. Moderna komunikacija se u potpunost oslanja na Internet kroz
servise kao to su mail, et, telefoniranje, razmena dokumenata i dr.
Danas kada se diskutuje o razvoju Interneta, esto se korist pojam WEB 2.0. Najee se ovaj
termin povezuje sa web aplikacijama koje omoguavju i podstu interakciju i deljenje informacija
meu korisnicima Interneta. WEB 2.0 predstavlja koncept gde korisnici sami uestvuju u kreiranju
i publikovanju sadraja. Termin nas upuuje na drugu generaciju Interneta koja umesto gomile
serviranih podataka (jednosmeran protok informacija koji je bio slian TV-u) podrazumeva
interaktvnu dvosmernu komunikaciju izmeu korisnika, ime korisnici Interneta od pasivnih
postaju aktvni uesnici u dijalogu.
Ovaj termin se prvi put pojavljuje 1999., a poinje da se korist od 2003. godine. Od 2005. do
danas upotrebom WEB 2.0 tehnologije razvili su se jedinstveni servisi i alat za komunikaciju na
Internetu. Zovemo ih drutveni mediji, koji u svojoj sutni zadovoljavaju upravo ovaj (socijalno/
drutveni) aspekt svakog pojedinca. Zato danas ljudi oekuju od organizacija interakciju
i dvosmernu komunikaciju, ne samo puko informisanje (emitovanje) i upravo to WEB 2.0
omoguava. Svako ima slobodan izbor da se povee ili sarauje sa drugima, kreira i publikuje
sadraj. Kao primere novog pristupa Internetu moemo navest drutvene mree, blogove ,
servise za distribuciju video materijala...
Party - urka - zabava
Kada razmiljate o svom prisustvu na drutvenim mreama uvek ih zamislite kao globalni koktel.
Razmislite o vaoj ulozi na tom koktel partju? I u ofine ivotu kada uemo na neki party obino
prvo pogledom traimo poznata lica. Zatm se upoznajemo sa prostorom. Vane informacije
su nam: gde se slui pie? ko puta muziku? gde se nalazi hrana? gde je WC, friider u kojoj
su prostoriji ljudi? Zatm emo stajat i askat sa poznatma, predstavit drugima ljude koje
poznajemo, upoznavat se, sluat ta drugi priaju. Gledaemo i ko su oni oko kojih se okupljaju,
ko je solo, a ko u paru. Sigurno neete doi i uzet megafon i govorit ljudima na sav glas Ja
sam stgao, ja sam politar. Doite da vam ispriam ta mi planiramo. Mi smo najbolji Kada
askamo, to obino radimo o obinim temema kao to su vreme, fudbal, traevi, interesantne
vest, gde na odmor, gde se dobro jede... posle nekog vremena poinjemo da pokreemo
ozbiljnije teme, priamo prie, aktvnije se ukljuujemo u razgovor, diskutujemo. Mnogo kasnije
ili posle nekoliko okupljanja mi postajemo oni oko kojih se ljudi okupljaju. Isto tako bi trebalo da
se ponaamo i na drutvenim mreama. Zato nikada ne preskaite stepenice!
Bonton na mreama
Kao i u obinom ivotu, i na Internetu postoje standardi ponaanja (bonton) koje moramo
poznavat da bismo bili pristojni. Svaka drutvena mrea ima svoja specifna pravila koja ete
prisustvom na njima nauit, ali ovde emo navest neka osnovna, a za sve mree zajednika
pravila, koja vam mogu bit od korist. Kao i u ofine ivotu uvek se predstavite nepoznatma.
Ako ste na va profl stavili svoj nadimak (eng. nick) obavezno napiite i vae puno ime i prezime
u polja gde se to trai. Ne budite lenji, popunite polja za biografju i ostale osnovne podatke o
sebi. Ljudi ele da vas upoznaju, ko ste i ta ste. Uvek delite ono to imate: informacije, znanje,
13
kontakte, dokumenta Kada se ukljuujete u razgovor drugih ljudi inite to pristojno, tako da ih
ne prekinete. U tm situacijama nikako nemojte prebacit razgovor na sebe ili krenut sa nekom
novom temom. To korisnici Interneta ne oprataju. Strpite se, saekajte pa onda recite ta imate.
Ne nameite se. Nikada nemojte priat samo o sebi i temama koje su vama bitne. Ne hvalite
se. Zaboravite prideve koji poinju sa naj..., kao i rei kao to su lider, inovatvan, moderan....
Ljudi nisu tu da sluaju predavanja. Oni trae autentnost, a ne ponavljanje. Priupitajte druge za
zdravlje, pomozite kada se trai U komunikaciji na Internetu sve se zasniva na sadraju. Znajte
da na drutvenim mreama uvek ima pametnijih i strastvenijih. Ne uputajte se u beskrajna
prepucavanja. Kaite argumentovano ono ta imate i tu stanite. Kada pogreite izvinite se.
Nije teko bit fn. Sette se Konfuija: ovek koji je napravio greku i ne ispravi je, pravi drugu
greku. esto ujemo ljude kako se ale da im je privatnost ugroena upotrebom Interneta.
Nauite da uvate svoje podatke, ali znajte da vie nema skrivanja. Vi ste kao lanovi politke
stranke izabrali da budete u javnost i da radite za tu istu javnost. Vodite rauna o imidu (slici)
nemojte postavljat slike, informacije, video materijale koji nisu za iru upotrebu i koji vas mogu
kompromitovat. Nemojte se predstavljat drugaije od onoga to ste, ta znate i u ta verujete.
Budite autentni. Moramo radit onako kao to govorimo. Nema laganja. Sve se lako da proverit.
Svet e otvoren i danas lako moemo (pro)nai informacije koje nam trebaju. Stoga postoji veliki
rizik da ljudi otkriju da ste laov. Na Internetu sve ostaje, tako da pazite ta piete i kako se
predstavljate. Budite ono to jeste i biete sjajni.
Politike kampanje
na webu
3
Defnii poruku
Odaberi kanale kojima e je slati
Kreni u realizaciju
15
Sredinom druge polovine prolog veka, Joseph Napolitan, ovek koji je skovao pojam politki
savetnik u knjizi The Electon Game and How to Win It (Izborna igra i kako u njoj pobedit)
napisao je osnovnu formulu politkih kampanja
1. Defnii poruku CILJ
2. Odaberi kanale kojima e je slat STRATEGIJA
3. Kreni u realizaciju TAKTIKA
Pojanjeno, to bi zvualo ovako: Odlui ta eli da bira osea ili kako da reaguje, defnii ta
mora da uradi kako bi u njemu pobudio oseanja koja eli ili kako da reaguje na nain na koji
eli i uini to.
Kao to se vidi iz prethodno iznetog, politke kampanje su, s jedne strane, jednostavne i
samorazumljive, a s druge strane, komplikovane i vie nego zbunjujue. To posebno vai za
posmatrae sa strane koji nisu upueni u tajne politke igre u kojoj pobednik uzima sve, a
poraeni, ako preivi, ima prilku za novi pokuaj penjanja na vrh, uglavnom, tek za etri godine.
Francuski marketnki mag Jacques Sgula u knjizi Le vertge des urnes (Izborna vrtoglavica)
kae da se izbori uzimaju, odnosno da se vlast na izborima osvaja, a ne dobija na poklon, ne pada
ko zrela kruka u krilo. U skladu s tm, politkoj igri koja, u redovnim okolnostma, kulminira
svake etri godine na dan izbora, treba pristupit studiozno, s dovoljno vremena za pripremu i sa
adekvatnim resursima da se postgne eljeni rezultat.
Uz sve to, kao to pie gore, treba precizno defnisat cilj (Pobeda na izborima nije dobro defnisan
cilj. Osvajanje 950 000 glasova, uz izlaznost od 60%, ime u parlamentu osiguravamo poziciju
najjae stranke sa 65 mandata i priliku da prvi pokuamo sastavit Vladu je puno bolja defnicija
cilja.), odabrat adekvatnu strategiju (elimo da privuemo barem polovinu neodlunih biraa i
da usisamo birae svih stranaka levo od centra.) i izabrat najbolje taktke, odnosno alate za njenu
realizaciju (Mladi i urbani Internet, srednje godine Internet i elektronski mediji, penzioneri i
ruralni birai televizija i novine. Ovo je prilino gruba segmentacija, ilustracije radi.).
U nastavku teksta, najveim delom emo se, na teoretskoj osnovi, bavit osmiljavanjem strategije
i odabirom najboljih taktka za politke kampanje na webu. Za pretpostavit je da e neko, na
najviem nivou politke stranke ili inicijatve, defnisat cilj i generalnu strategiju kampanje. Web
kampanje, na naim prostorima, jo uvek se doivljavaju kao neto sporedno, vie ili manje,
zabava za mlau ekipu ili instant reenje u nedostatku sredstava ili vremena. Na vama je da se
izborite za poziciju da uestvujete u izradi svih elemenata kampanje, da vas pitaju i ukljuuju u
odluivanje i da, od samog poetka, web kampanja bude integralni deo izborne kampanje.
Internet u kampanji
Internet svima kandidatma, politkim strankama, organizacijama civilnog drutva, interesnim
organizacijama, lobijima, korporatvnim interesima i obinim graanima otvara podjednake
mogunost da javno komuniciraju i da iznose svoje miljenje, zastupaju svoje stavove ili napadaju
protvnike. Internet je moan alat za promenu politkog okvira, za utcaj na rezultate izbora i na
promenu smera debate u javnom diskursu.
Treba imat na umu da se stvari na webu razvijaju jako brzo i da neke stvari koje su prolazile na
ranijim izborima, na sledeim izborima 6 meseci, godinu ili dve godine kasnije, ve su zastarele i
niko ih vie ne korist. Tehnika i tehnologije se konstantno unapreuju i potrebno ih je pratt kako
nas politki protvnici ne bi neim iznenadili i ostvarili prednost dovoljnu da odnesu prevagu u
politkom nadmetanju na Internetu.
Pokreui politku kampanju na Internetu, treba na pamet imat ta je Internet i po kojim
zakonitostma, ako uopte o zakonitostma moemo govorit, deluje.
Zakonitosti Interneta
JEDNOSTAVNOST Svako s pristupom Internetu moe sloit i podii web stranicu ili, uz pomo
jednostavnih i besplatnih servisa, pokrenut e-mail kampanju. Samo su dva ograniavajua
elementa, odnosno prepreke koje se upornou mogu preskoit, a to su znanje i vreme. Naravno,
ako ste dubljeg depa ili su vam na raspolaganje stavljena pristojna fnansijska sredstva, moete
mnogo vie da uradite, ali Internet je jedinstven meu komunikacijskim medijima po tome to
omoguuje svima, od graana, preko interesnih grupa, do velikih korporacija, da, pod jednakim
uslovima, budu prisutni, vidljivi i da zastupaju svoje stavove. Mala grupa odlunih i upornih ljudi
naoruanih potrebnim znanjem, moe u online svetu izgledat i borit se kao velika korporacija
s hiljadama zaposlenih i milijardama na raunima. A i obrnuto, kad se neka globalna inicijatva
ili korporacija predstavlja kao ekipa iz komiluka. Ili kad politka opcija stvori utsak da je neku
inicijatvu pokrenula nezavisna organizacija civilnog drutva.
BRZINA Ovo se, pre svega, odnosi na brzinu reakcije. Pojedinac ili organizacija moe, recimo, u
jutarnjim satma da proui neki predlog zakona ili samo njegov deo i do podne na svom sajtu ve
postavi tekst i komentare kojima estoko kritkuje zakonodavnu inicijatvu. Istovremeno, moe
generisat hiljade e-mailova kojima e zasut zastupnike/poslanike te medije, odnosno novinare
i/ili blogere i podstai ih da piu o temi koja je njemu ili nekoj organizaciji vana. Istu stvari mogu
uinit i zagovornici tog zakonskog predloga. S tm da je za postzanje relevantnost i kredibiliteta
na webu potrebno vreme kako mailovi poslat novinarima i blogerima ne bi zavrili u kant.
DOMET Internet je, zaista, svet pretvorio u globalno selo. O tome vam, moda, najbolje
govore neverovatne koliine spama u kojima vam advokat iz Nigerije nudi pomo oko nasledstva
pokojnog roaka za kog nikada niste uli, nude vam se jefini lekovi koji podstu izdrljivost,
duinu i vrstnu ili moete, vrlo povoljno, kupit parfeme, naoare i satove. irina i daljina dometa
omoguuju blogerima i tviteraima da se, i bez megafona (klasinih medija), jako daleko uju.
U irem smislu, domet Interneta svima nama omoguuje pristup onome do ega nam je stalo,
ta nas zanima i ime elimo da se bavimo, nezavisno od toga gde ivimo. Ova mogunost da
se okupljamo oko neke teme ili problema, pomae kampanjama da dosegnu ljude do kojih se
inae ne bi moglo doi. Osim toga, na taj nain se poveava mogunost odgovora na poslate
poruke jer je u njihovom sreditu tema, recimo previsoke kamate na stambene kredite, a ne
mesto stanovanja. U tom procesu, web omoguuje povezivanje kampanje i aktvista s ratrkanim
pristalicama ili biraima koje u stvarnom, fzikom svetu nikada ne bi dosegnuli.
INTERKONEKCIJE Osnovna tehnoloka karakteristka i jedna od najvanijih odrednica weba
je povezivanje. Od samih poetaka, od kad je prva web stranica zasvetlela na kompjuterskom
17
monitoru u prvom web pretreivau pre gotovo 20 godina, tako je i danas najvaniji element
uspeha poslednje generacije web alata (Facebook, Twiter, blogovi, YouTube i ostatak tzv. web
2.0 tehnologije) je da se oslanjaju na ljudsku elju za stvaranjem veza koje njih same ine jaima.
Na webu, veze izmeu ideja poveavaju vrednost sadraja koji iz njih proizlazi ba kao to veze
izmeu ljudi stvaraju mreu odnosa koja poboljava na ivot. To je klasian primer rezultata
mree/weba (pela, sama za sebe, je gotovo beskorisna, nekoliko pela okupljene oko matce
ine poetak roja, a tek nekoliko stotna hiljada pela ine roj ili konicu koja proizvodi jednu od
najzdravijih namirnica med). Povezanost na raznim nivoima i na razliite naine koju omoguuje
Internet, ini sr politke kampanje na webu: vaa web stranica vam pomae da napravite bazu
e-mailova, e-mailovi omoguuju direktnu komunikaciju sa zainteresovanim korisnicima koji
mogu bit uesnici ili publika tvog zabavnog i smenog, ali ozbiljnog video snimka (klip), koji se
iri Internetom i usmerava posetoce na tvoju stranicu, koja nastavlja prikupljanje e-mailova, iji
vam broj pomae da privuete ili zadrite donatore, koji fnansiraju web stranicu i vae Facebook
oglaavanje. Neka vrsta perpetuum mobile.
Kratka uputstva kako pristupiti politikoj
komunikaciji na webu
Nakon pojanjenja osnovnih sociolokih zakonitost i naina funkcionisanja medija, ako se uopte
o Internetu moe govorit kao o mediju, slede kratka uputstva kako pristupit politci na webu.
1. Kao to je napisano na poetku, treba dobro razmisliti ta se eli postii na webu,
a tek se onda baciti na izbor alata, odnosno sredstava kojima se to eli postii
Znam da ovo zvui vrlo logino i ini se prilino jasnim kao i to da prvo odluite kuda ete, a tek
onda birate kako ete tamo sti, ali ne mogu vam nabrojat koliko smo se puta nali u situaciji
da su klijent eleli obiman i nakrcan web site, a trebao im je samo jednostavan blog i dobar alat
za slanje velike koliine e-mailova ili kad klijent eli lini profl na Facebooku, a u stvari mu treba
fan strana. Moda su stranaki efovi uli za Facebook, ali ne znaju ta se sve tamo moe uinit,
moda roak predsednika odbora ima ifru za Facebook i Twiter i umislio je da je njihov urednik
(eng. community manager) pa ef mu zbog mira u familiji eli dat posao ili je funkcioner
jednostavno uo da stranke u svetu imaju neto slino na Internetu pa to eli i on. Kako god bilo,
pre nego se bacite na posao, bez dileme utvrdite da li je ono to trae, upravo ono to im stvarno
treba. PRE poetka bilo kakvog komunikacijskog projekta, of ili online, UVEK zastanite i dobro
razmislite o ciljevima koje elite posti i ko je publika kojoj se obraate to preciznije defniite
ciljeve i dobro prepoznate publiku to vam omoguava da bolje odaberete ispravne taktke,
odnosno alate koji e dat najbolje mogue rezultate. Do koga pokuavate da doprete? ta ete
ih zamolit da uine za vas? Jesu li ciljevi postupno postavljeni kako bi ispunjavanjem svakog od
njih ciljana publika bila sve dublje uvuena u kampanju? Ovo su samo neka pitanja koja treba
sebi postavit pre nego to se ue u online kampanju i, verujte mi, bie mnogo uspenija ako ste
ih dobro promislili i pre poetka znate odgovore na ta i slina pitanja. Ne bojte se da isprobate
nove stvari i eksperimentete s online alatma koji jo nisu bili korieni kod nas, ali MOLIM VAS
razmislite pre nego to neto uradite.
2. Sadraj je klju uspeha
Slatkoreivost vam moe posluit da neto prodate na brzinu i samo jednom, ali ako elite igrat
na due staze, morate pokazat da iza lepih rei postoji sadraj koji dri vodu. Da biste uspeno
prodali svoju ideju i da bi ona zaivela i nastavila da se iri, nju je potrebno popunit sadrajem
koji e izdrat ispitvanje i provere, a nee se rasprsnut ko balon od sapunice. Sve one koji vas
prate i koji s vama komuniciraju preko razliith kanala, nagradite sadrajem koji je vredan truda
i panje. Ne znai da svaki put morate da napiete esey ili nauno utemeljeni politki dokument,
ali defnitvno nemojte pisat ili govorit samo da bi ste provetrili glavu i neto izbacili u etar. A
kad piete i pokuavate da ubedite ljude u neto, bilo bi sjajno kada biste pisali kao ljudsko bie,
ciljano za razliite segmente publike, a ne hladno i distancirano kao robot.
3. Integriite, uvezujte, umreujte
Integracija je veoma vana kod organizacije i realizacije komunikacijskih kampanja. Sistemski i
dosledan pristup kao i povezanost i koordinacija nastupa of i online, mogao bih rei, vaniji su od
dobrih politka i svih brojki koje pokazuju budui privredni rast. Svi delovi vae online kampanje
moraju da rade zajedno, a da bi postgli najbolji rezultat, treba da budu usklaeni i integrisani
s vaim ofine aktvnostma. Nema svrhe da ponete s nekom ofine kampanjom, recimo
oglaavanjem na billboardima i u medijima, a da na vaem web site-u nema niega o tome. S
druge strane, ako pokreete kampanju u online sferi, a imate resurse i za ofine, upregnite ih
kako biste generisali posete na web site ili Facebook fan stranicu ili Twiter nalog. I pazite na
detalje. Svi vai materijali: fyeri, plakat, billboardi, novinski i oglasi u elektronskim medijima
moraju imat web adresu, Facebook fan stranu URL i Twiter nick name.
4. Upornost gotovo uvek pobedi briljantnost talenat bez rada nije dovoljan
Ako zaista elite uspeh, morate bit uporni kampanje koje moemo zvat pucanj u prazno ne
postu nikakve rezultate i samo ste u nepovrat ispucali hitac koji je mogao da bude mnogo bolje
iskorien. Pokrenuli smo web site! je, recimo, totalno iznenaenje. Kao da to niko pre vas nije
uradio?! Poslali smo saoptenje za javnost!. Velika stvar. To su danas uinile sve PR agencije,
sve politke stranke i svi NVO-i. I novinari su zbog toga neizmerno sreni. Veina kampanja koje
su uspele, ostvarile su svoje ciljeve zato to su se koristle razliitm taktkama, pokuavali su da
dou do svoje ciljane publike na razne naine i nikada tokom kampanje ne poputaju pritsak,
ne smanjuju gas. Uz vrlo retke primere, uspene politke kampanje zabijaju golove, odnosno
upisuju bodove, svakoga dana sve vie, pucajui iz razliith oruja, gaajui iz razliith uglova
i sa to vie razliith mesta. Ovo je igra koju igrate na pobedu jer samo pobednik uzima sve. U
suprotnom, protvnici e vas rado potapat i esttat vam na ueu, kad vas pobede.
5. Nadgledajte i koristite sve komunikacijske kanale, ali se posebno
fokusirajte na one gde se nalazi vaa ciljana publika
Kada ste identfkovali publiku do koje elite da dopre vaa poruka, naite nain kako da joj
tu poruku i uputte. Ako elite da doete do glasnih i utcajnih pojedinaca na webu, novinara i
ostalih koji utu na kreiranje miljenja i trendova na mrei, poveite se s njima preko Twitera
ili (ako je mogue) nabavite e-mail adrese i pokrenite raspravu ili organizujete zatvorenu grupu
na Facebooku u kojoj ete razmenjivat ideje, miljenja i argumente. Ako vam je u fokusu
19
opta javnost, najlake je da se okrenete Facebooku i upregnete njegov domet u publici kojoj
pristupate, snimite video zapise i okaite ih na YouTube i pokrenuete kampanju Google
oglaavanja kako biste dopreli do svih ljudi do kojih moete na mestma gde oni provode svoje
vreme na Internetu. Ako elite da pogodite uverene i posveene aktviste, proeljajte politke
blogove i Twiter jer su to mesta gde najee zalazi politka klasa na Internetu. Nezavisno
od ciljne grupe koju gaate, klju je u tome da to preciznije defniete ko ta radi i gde se
okuplja ekipa do koje elite da doprete i da upotrebite kanale koji su vam na raspolaganju da ih
pridobijete za svoju stvar i regrutujete u vau ekipu.
6. Taktike, odnosno alate ne zanima ko ih koristi
Internet alat nemaju stranaki predznak i nisu partjski obojeni. Nema alata koji je bolji za crvene,
a neki drugi, opet, za plave ili zelene. Svi alat su svima na raspolaganju i samo je pitanje ko e
bolje upotrebit koji alat i na kraju ostvarit na poetku defnisani cilj. Daba vam najlepi web
site, ako ne generie posete i nije kanal konverzacije. Nema svrhe da ste na Facebooku, ako je
vaa ciljana publika na Twiteru. Pisanje bloga uzima vreme i energiju koji su baeni niz reku
ako ga niko ne proita. Alat su otvoreni svima koji usvoje odreena znanja i imaju vremena i/ili
sredstva za njihovo korienje. Bilo koja politka opcija ili kandidat koji misle da imaju monopol
na Internet aktvizam brzo e bit razuvereni i shvate da je to igralite demokratje, na kojem
pobeuju znanje, inventvnost i upornost.
7. Pokazati da ste u pravu celoj online zajednici vanije
je nego samo za sebe znati da ste u pravu
Kao to su u naim krajevima svi selektori fudbalske reprezentacije i svi bi mogli bit predsednici
Vlade, tako je Internet pun ljudi koji misle da sve znaju i da su u pravu. Ne morate daleko ii da
biste se u to uverili. Bacite oko na komentare ispod bilo koje politke prie na webu i sve e vam
bit jasno. Ali ako ne elite samo da izbacite u po webu ili ako nemate nacionalnu televiziju na
raspolaganju, uverenost da ste u pravu nije vam dovoljna veinu ekipe na webu moraete,
pre svega, da uvedete u politku raspravu i onda ih uverite da ostanu i uestvuju u zabavi. U
osnovi, voenje politke se generalno u veini sluajeva svodi na uveravanje. U skladu s tm, ako
nemate naina da nekoga stsnete i naterate da glasa onako kako elite, morate pronai naine
da se poveete s ljudima i dovedete ih tamo gde elite da dou. S jedne ete se strane koristt
brojkama i drugim injenicama, apelujui na logiko razmiljanje i zakljuivanje (vizualizovani
podaci, odnosno infografke vrlo su moan i uverljiv alat), a s druge strane koristete se
emocijama kako biste uverili i pridobili ciljanu publiku. U tom poslu treba imat na pamet
injenicu da ete, direktno, veoma retko uveravat masovnu publiku. Mnogo ee ete se nai u
situacijama da je vaa ciljana publika samo jedna osoba. Veoma glasna osoba koja puno pie, na
sve strane, oboava da komentarie sve i svata i jako rado uestvuje u raspravama. Nju ili njega
morate uverit da stane uz vau stvar. Ako vam to poe za rukom, napravili ste ogroman posao.
Osim to ste dobili uverenog propovednika koji e dalje irit vau poruku, privukli ste panju
onih koji s margina posmatraju stvari i jako retko se ukljuuju u, pre svega, politke rasprave.
Sreom, Internet vam nudi mnotvo alata i naina da postgnete cilj i doprete do ciljane publike.
Na vama je da pravilno rasporedite resurse i odaberete najbolje alate.
Smernice za ulazak u svet
drutvenih mrea i novih medija
Kako biste se pripremili za ulazak u svet drutvenih mrea i novih medija, odnosno za Web 2.0, u
nastavku ete nai temeljne smernice kako pristupit ovom, na prvu, jednostavnom zadatku koji
moe bilo ko da rei, a na drugu, poslu koji zahteva prilinu koliinu koncentracije i panje da vam
se ne bi dogodilo da vas zajednica odmah, im se u nju ukljuite, odbaci i da ispadnete iz igre pre
nego ste izali iz svlaionice. Da ne spominjem da morate da nauite kako prepoznat potencijalne
krizne situacije i ne upecat se na svaki mamac ili udicu koji e bit baeni pred vas i skrenut vas
s osnovne misije, postzanje zadanog cilja ili vie njih. No, za to vam je, ipak, potrebno vreme i
iskustvo. Njih moete samo iskustveno prikupit, ne moete ih kupit ili dobit preko noi.
21
1. SLUAJTE/ITAJTE/GLEDAJTE
Kako biste bili sigurni da ste ulovili sve to je reeno ili napisano o vama, vaoj stranci ili vaoj
kampanji, morate bit svesni svega to se govori. Naleteli ste na Facebook fan stranu koja napada
vas ili vau stranku, uoili ste nekoliko negatvnih Tweetova i elite to reit. No, pre nego to se
upustte u popravljanje i reavanje problema, treba da znate koliko je velik problem, radi li se
o vrhu ledenog brega ili su to samo sitne kockice leda, je li re o neijoj prolaznoj frustraciji ili
sistemskom napadu politkih protvnika, i, ako je mogue, da saznate odakle i ko vas napada.
Kako vas nita ne bi iznenadilo, potrebno je kontnuirano sluat ta ljudi priaju o vama na
svim novim medijima i drutvenim mreama. Kasno je da gasite poar na Internetu onda kad se
online problem prelije u ofine (klasine) medije.
2. BUDITE OTVORENI
Ili, narodski, nemojte muljat. Transparentnost je jedna od temeljnih odrednica novih medija i
drutvenih mrea. Uvek e se nai neko ko zna vie od vas, uporniji je od vas i spreman da isteruje
mak na konac. Mo novih medija i drutvenih mrea je takva da ako vas ili vau stranku ulove
s prstma u pekmezu i to pokuate sakrit ili zakopat, samo ete se jo gore ukopat i poveat
problem koji imate. Muljanje je najbolji nain da upropastte steenu online reputaciju i, mogue,
nanesete sebi i stvari za koju se zalaete nepopravljivu tetu.
3. DELUJTE
Ukljuite se u konverzaciju. Uestvujte u raspravama. Zastupajte svoje stavove. Ali nemojte se
postavit kao da ste popili svu pamet sveta i nemojte nastupit s visine. Niko nema apsolutnu
istnu i niko ne poseduje apsolutno znanje. Velika je verovatnoa da ete naii na nekoga ko e
vas u mnogim stvarima nadmaivat. Kad se to dogodi, nemojte panino podvit rep i pobei.
Upregnite tu osobu da dalje iri vau poruku i da, u sutni, radi va posao.
4. PRUITE RUKU
Posegnite i dohvatte kljune predstavnike razliith interesnih uesnika, kako onih koji su za vas,
tako i onih koji su protv vas. Naite nain kako da doprete do njih, bilo u online ili u ofine svetu.
Onima koji vas podravaju osigurajte sadraj kojim mogu uestvovat u raspravama, irit ideju i
vui prema cilju koji ste sebi zadali. A protvnici e se drugaije ponaat kada im pruite priliku da
imaju uvid u neke stvari i kada im pokaete da ste otvoreni i spremni na komunikaciju i pre svega
konverzaciju.
5. BUDITE DEO SISTEMA
Pobrinite se da svi element budu na svom mestu i da ste usklaeni sa svim drugim aktvnostma u
kampanji. Ko god bio zaduen za nove medije i drutvene mree mora bit upuen u marketnke
aktvnost na svim drugim kanalima kojima kampanja komunicira kako bi se spreile razne vrste
greaka, od preklapanja, preko vremenske neusklaenost, do razliith poruka u raznim kanalima.
6. PRIPREMITE SE
Dobra priprema je pola, ako ne i vie, dobro obavljenog posla. Sistemsko praenje i uee u
razgovorima s ljudima koji govore o temama koje su vam zanimljive ili koje elite adresirat u
svojoj kampanji, je neto to morate init kontnuirano, kroz sve kanale kojima moete dohvatt
ciljanu publiku, kako biste izgradili reputaciju, proirili bazu simpatzera i pristalica koji mogu
priskoit u pomo kada se naete u kripcu i kad ponu da vas napadaju, a sami ste, bez puno
municije i na brisanom prostoru.
Nakon to ste defnisali cilj, odredili strategiju i odabrali taktke, spremni ste da uete na Internet
i pokrenete svoju kampanju. Kako bi stvari s teoretskog nivoa spustli na praktni, koliko je to
mogue bez ulaska u pojedine alate koji su na raspolaganju, evo nekoliko praktnih saveta koji
vam mogu pomoi da se to lake i to bre snaete:
1. Predstavite se, u ije ime dolazite i ta ete zastupat.
2. Ljudi oekuju interakciju i konverzaciju, ele da budete lini, dosledni i od korist.
3. Nastojte da ne nudite gotove i unapred defnisane fraze, odgovore ili parole, nego
koristte razgovorni jezik jer na taj nain jaate lini pristup i dajete dodatnu vrednost
onom to zastupate.
4. Potujte osobe s kojima komunicirate, konverzirate, raspravljate i potujte formu i
pravila foruma u kojem uestvujete.
5. Zattte poverljive i line informacije koje saznate u komunikaciji, a koje vam nisu
neophodne za postzanje zadatog cilja.
6. Slubeni nalog nije mesto za iznoenje i razmenu linih stavova, osim ako je to
napravljeno na nain i u skladu sa smernicama kampanje i kodeksom ponaanja.
7. Zastupajte ono to bi trebalo da zastupate u svrhu krajnjeg cilja, i ne prelazite granice
svojih ovlaenja bez prethodnog odobrenja.
8. Morate da nauite kada dii ruke od rasprave i oti. Nemojte hranit trolove ili
nemojte upast u zamku besciljnog nadmudrivanja na webu.
9. Ostanite usmereni na poruku! Nemojte iz vida izgubit krajnji cilj i drite se staze koja
vas vodi prema cilju koji ste defnisali na poetku kampanje.
10. Preuzmite odgovornost za svoje postupke i ne nudite isprazna izvinjenja, ako se dogodi
da pogreite. A greke se dogaaju svima, pa i najboljima.
11. Upoznajte one s kojima komunicirate i saznajte ta trae, odnosno ta ele od vas.
12. Uzmite dovoljno vremena da protumaite kontekst i sagledate celu situaciju pre nego
to u nju uskoite s odgovorom.
13. Obuavajte, obrazujte i uvodite u sistem nove ljude kako biste proirili bazu iz koje
moete odabirat najbolje kandidate za zahtevnije poslove i krizne situacije.
14. Sve to kreirate i delite na webu moe, a verovatno e i bit iskorieno protv vas -
Internet jako dugo i mnogo toga pamt.
15. Kad ste u nedoumici, pitajte za savet.
Na kraju, posebno u naglasit elemente koje smatram kljunima u pristupu politkim
kampanjama na webu.
23
Vreme, vreme, vreme nezavisno od toga koliko novca imali, za neke stvari je, posebno na
webu, potrebno vreme. Njega ne moete kupit ili skratt. Radili viral, okupljali ljude na Facebook
fan strani ili podizali Twiter nalog, potrebno vam je vreme da to uinite kako treba. Moete
utedet koji sat ili dan, birajui pravi trenutak plasiranja sadraja, ali vam u globalu to ne znai
previe jer jednostavno nema preica.
Konverzacija (autentnost, transparentnost, empatja) vano je da u komunikaciji na webu
uestvuje osoba. ak i ako to nije osoba ije ime nosi sajt, fan strana ili twiter nalog. S jedne
strane ne smete bit nasrtljivi, nametljivi i bahat, doi meu web ekipu, istrest to imate i oti.
Trebali bi da znate da sluate, prepoznate one s kojima vredi raspravljat i tek onda uete u
argumentovanu raspravu. Nastojte da izbegavate uvlaenje u vreanje ili omalovaavanje. Ali
pokaite zube kad vas neko napadne. Branite lini integritet, ali i ideju za koju se zalaete.
Kreatvnost web doputa i omoguuje da sa relatvno malo sredstava moete razmahat matu,
napravit neto to jo niko nije ili lokalno prilagodit neke stvari koje su viene, ali kod vas jo nisu
upotrebljene. To to su politke kampanje na webu, u naim krajevima, jo uvijek na ivici i nisu
u potpunost integrisane u izborne kampanje, omoguuje vam da radite stvari ili javnost uinite
dostupnim mnogo toga i na drugaiji nain nego to biste mogli kroz klasine medije.
Povezanost web kampanja nije Facebook fan strana ili Twiter nalog (eng. Account) ili web site
stranke. Kampanja podrazumeva sistemski pristup i povezanost svih kanala kojima komunicirate i
konverzirate s biraima.
Ukljuenost potrebno je da budete, odnosno da postanete deo online zajednice. Ako pokaete
da cenite i potujete sagovornike, da prvo sluate, a tek onda reagujete i da ste se spremni,
uslovno reeno, spustt na njihov nivo, da razumete probleme koji ih mue, da im pomognete
ako moete i da niste na webu samo da biste propovedali svoju istnu, biete prihvaeni. Ali tek
nakon nekog vremena.
Ignorisanjem gore napisanih, ne bih ih nazvao pravilima, nego savetma, pruiete priliku
politkim protvnicima da vas ispljuskaju i javno osramote. A moda se to i nee dogodit. U
politkim kampanjama, pa tako i u kampanjama na webu, ne postoje apsolutne kategorije i
zakoni koji se ne smeju krit. U ovom poslu apsolutno nita nije apsolutno. Kada tako gledate
na stvari, shvatete da je ovo ozbiljan i odgovoran posao u kom krenje postojeih pravila
i uvreenih procedura, moe bit jako zabavno i dat sjajne rezultate. A moe se dogodit da
propadnete i izgubite utakmicu pre nego to je poela. Rizik je, defnitvno, sastavni deo naeg
posla, politke komunikacije. A odavno su Amerikanci rekli: He who dares wins, kod nas bi rekli:
Ko ne rizikuje, ne proftra.
Budite informisani!
4
Ako dobijete est sati da
poseete drvo, provedite prva
etiri sata otrei sekiru
Abraham Linkoln
25
Da bi pobedili na Internetu, prva stvar koju treba osigurat je oruje ili alat. Treba dakle odluit
ta emo tano radit i koje emo kanale komunikacije koristt tokom nae kampanje, a sve skupa
potujui ciljeve, strategiju i taktku koju smo pred sebe postavili.
RSS i Google Reader
Prvi korak pre uspene bitke je uvek izvianje. Izvianje na Internetu se svodi na to da morate
pratt celi niz razliith web stranica kako bi videli ta se pie o kampanji. Najjednostavnija
metoda koju moete koristt je da posette svaku web stranicu na kojoj oekujete da bi moglo
bit korisnih informacija, ali kako je re o desetnama ako ne i stotnama razliith web stranica,
takav postupak je jednostavno predugaak i zamoran. Velika veina web stranica korist RSS

protokol. RSS je skraenica od Really Simple Syndicaton ilit veoma jednostavno povezivanje.
Ova Web 2.0 tehnologija predstavlja jednostavan nain za automatsko preuzimanje informacija sa
web sajtova (lokacija) koje vam se sviaju. To znai da nam RSS omoguava da iz jedne aplikacije
pratte istovremeno celi niz razliith web stranica. Aplikacija preko koje pratmo RSS su RSS itai
(eng. RSS reader) koji su besplatni. Jedan od njih je npr. www.netvibes.com , a ako posedujete
gmail email adresu, preporuujemo da koristte Google Reader. Upotrebom RSS tehnologije
vi tedite vreme provedeno na Internetu. Za politare je ovo izuzetno vano jer svako jutro
moete jednostavno pregledat ta se o vama, vaoj insttuciji, odboru, stranci, gradu, politci
govorilo na Internetu u poslednjih
24h. RSS moemo objasnit
jednostavnim primerom. Ako
bi traenje vama vanih
sadraja na Intenetu
poredili sa kupovinom
nekog proizvoda. Bez
RSS bi bilo kao da
idete i obilazite sve
prodavnice, gledate
cene, modele.... uz
pomo RSS to radite
sa jednog mesta i ne
morate da se pomerate,
Informacije dolaze
direktno kod vas.
Ve pomenut Google Reader
je potpuno besplatni servis
i u celini je integrisan s vaim
gmail nalogom, nadalje re je
o web aplikaciji pa joj moete
pristupit s bilo kog raunara.
Google Reader izgleda ovako:
U koloni s leve strane nalaze se tri segmenta. U gornjem segmentu nalaze se linkovi koji e vas
odvest na sve one lanke i tekstove koje ste oznaili zvezdicom, sve one koje ste odluili da
podelite, a zatm i sve one uz koje ste napisali neku beleku.
U srednjem segmentu nalaze se svi oni linkovi koji su drugi ljudi koje pratte podelili, zatm
preporuke koje je google sam odluio da napravi na osnovu onoga to ste dosada oznaili, podelili
ili odluili da proitate, dok se u donjem segmentu nalaze izvori koje ste odluili da pratte. U
donjem levom segmentu nalaze se svi izvori koje pratte, a mogue ih je konfgurisat na nain
da se pokazuju samo oni koji imaju neproitane tekstove (to se vidi tako to je link podebljan i
s brojem neproitanih lanaka), a izvore koje pratte mogue je i organizovat u smislene foldere
(npr. mediji, blogeri, kandidat i slino).
U desnom delu ekrana nalaze se svi lanci koji su prikupljeni (agregirani) kroz izvore koje ste
odluili da proitate.
Jedna od bitnih karakteristka Google Readera je da kada naiete na sadraj koji je zanimljiv, tada
ga moete oznait ili podelit na razliite naine. Opcije za deljenje sadraja nalaze se na dnu
samog teksta i izgledaju ovako:
27
Opcije koje imate su da oznaite tekst zvezdicom to je ekvivalent bookmarka u Internet
browser-u IE9 i sve takve tekstove imate grupisane pod linkom Starred items, druga opcija
je Like koja omoguava da date Google-u do znanja da vam se taj tekst dopao, potom je tu
Share koji e omoguit da podelite sadraj sa svima onima s kojima delite sadraje (ovo je
jako zanimljiva opcija jer u kampanji sasvim sigurno ne radite sami nego je re o grupi ljudi i kroz
ovako podeljene tekstove moete da raspodelite teret izvianja na Internetu i podelite samo one
sadraje koje smatrate bitnima), Share with note je u sutni ista kao Share ali moete dodat
i kratku beleku ili instrukciju ta s tme treba uradit. Opcija Email e poslat link na taj tekst
osobi kojoj odluite da ga poaljete (zgodno ako treba nekome direktno poslat tekst, ili osobi koja
ne korist Google Reader unutar vae grupe), a zatm i opcije Send to kroz koje moete zanimljivi
tekst poslat direktno na svoj Facebook ili Twiter nalog kao status update ili tweet.
Koristei Google Reader krajnje je jednostavno i efkasno s jednoga mesta pratt desetne
ili stotne razliith web stranica, a zahvaljujui alatma za deljenje th podataka, jako je lako
zanimljivu informaciju podelit sa svojom grupom saradnika (kroz Share opciju), ili sa svojom
publikom na Facebook ili Twiter proflu.
Da biste u Google Reader dodali
novi RSS feed (novi RSS izvor),
najee je dovoljno samo dodat
link na web stranicu koju elite da
pratte:
Takoe, u nekim situacijama moda
ete odluit i da pratte komentare
na pojedinim stranicama pa esto i za komentare postoje RSS izvori (ne uvek). Neke web stranice
uopte nemaju RSS i takve stranice je onda potrebno pratt ili putem email newsletera ili runo.
Google Reader se moda moe uinit komplikovanim, ali vreme koje uloite u prouavanje i
konfguracije ove web aplikacije viestruko e se vratt.
Google Alerts
Google Reader nam korist samo za praenje onih web stranica koje redovno pratmo, ali vrlo
esto se neka zanimljiva informacija nalazi na nekoj web stranici za koju uopte ne znamo da
postoji. Oigledna metoda reavanja ovog problema je da redovno u pretraiva upiemo traeni
termin i pregledamo ta je novo pronaeno za nae kljune rei. Problem je najee to elimo
da pratmo desetne ako ne i stotne razliith pojmova (npr. spominjanje svih naih ili tuih
kandidata) pa je praenje kroz pretraiva vremenski neefkasno. Da bismo taj problem reili
koristmo servis koji se zove Google Alerts.
Google Alerts ukratko omoguava da traene kljune rei ubacite u sistem te e Google u
momentu kada pronae novu web stranicu na kojoj se traeni pojmovi pojavljuju odmah poslat
vama. To moe da uradi na dva naina: emailom ili kroz RSS feed. Ako se odluite na praenje
emailom, tada moete da birate koliko esto e google slat emailove (im otkrije novi link,
jednom dnevno, jednom nedeljno) ili kroz RSS feed pa e se onda svaki novi tekst pojavit u
vaem Google Readeru kao neproitani lanak.
Google Alerts je jednostav nain da lako pronaete neki potencijalno zanimljivi sadraj danima ili
satma pre ostalih, te da moete reagovat na adekvatan nain.
Iako postoje mnogi drugi alat za praenje Interneta, gornja dva e vam dat vrlo dobru sliku svega
ta se dogaa, a istovremeno e vam utedit ogromne koliine vremena (i poneko iznenaenje).
Brzina ubija i dobro je bit informisan, ali je jo bolje bit informisan pre drugih.
Pozicioniranje na Internetu
5
Google prestaje da bude samo sinonim za
pretraiva ve i glagol koji oznaava pretraivanje.
Ako informacije o vama nisu na listi Google
rezultata, to je kao da ne postojite
31
Ako stanete iza nekoga ko pali Internet brauzer (eng. browser), ono to e se najverovatnije
dogodit je da e mu prva stranica na koju krene bit Internet pretraiva i u vie od 90% sluajeva
to je u naim krajevima Google. Sledea stvar koja e se dogodit je da e ta osoba u pretraiva
upisat pojam koji je zanima i saekat da vidi koji su rezultat ponueni.
Velika veina Internet korisnika e odabrat jedan od linkova koji e se pojavit na prvoj stranici
pretraivaa pa je zato bitno da brinemo o tome ta e se nai na toj stranici i to ne samo na
stranici koja govori o naoj stranci ili kandidatu nego i o naim politkim suparnicima. Taj posao
nije uvek lak, nit se nekada uopte i moe posti, ali ako prilikom naih online aktvnost pazimo
na nae pozicioniranje na Internetu, tada e taj posao bit daleko lake obavit.
Internet pretraivai funkcioniu po principu relevantnost sadraja - ono to e oni pokuat da
urade je da na osnovu vae lokacije i istorije pretraivanja pokuaju da pronau najrelevantnije
rezultate za va upit. To znai da, ako ste npr. poljoprivrednik i traite stranice koje govore o luku,
dobiete odgovore koji e pokazivat na stranice s lukom, belim lukom, mladim lukom, lukovicama
i slinim proizvodima. Ali, ako se bavite streljatvom, tada e pokazat stranice koje pokazuju
lukove i strele, samostrele i slinu streljaku opremu i tekstove o njima. Ist princip funkcionie i u
politkoj kampanji pa rezultat koji se prikazuju nama ne moraju da budu ist i za nekoga drugoga.
Kao kriterijum, Google korist mnogobrojne parametre od koji su najbitniji relevantnost stranice u
odreenom prostoru ili za odreenu temu, naziv i kljune rei koji se pojavljuju u naslovu teksta,
u URLu neke stranice i u naslovu prozora.
U gornjem primeru, vidljivo je kako je napisan dnevnik koji se zove Kolonoskopija, u web adresi
tog dnevnika takoe se prikazuje kljuna re Kolonoskopija, a i u nazivu prozora se takoe
nalazi re Kolonoskopija. Na osnovu ovih podataka Google e zakljuit kako je ova Internet
stranica relevantna za kljunu re kolonoskopija te e zavisno od toga kolika je relevantnost
same stranice (u ovom sluaju stranice htp://pollitka.com) upravo ova stranica bit jedna od
ponuenih kada neko na internetu potrai tu re.
Ono to u konkretnom primeru nije dobro je da smo na web stranici koja se dominantno bavi
politkim temama stavili kao kljunu re pojam koji je u svojoj osnovi medicinski termin. Ali, da
smo na isto mesto stavili ime nekog ministra ili politke stranke, pozicioniranje te stranice bi bilo
daleko bolje i verovatno na prvoj stranici meu Google rezultatma.
To znai da prilikom konfgurisanja vaeg bloga ili web stranice treba vodit rauna o ovim
parametrima i oni moraju bit obavezni deo optmizacije web stranice. Takoe, kada odreujete
naslov teksta morate vodit rauna da u njega ukljuite ne samo frazu koja e bit zanimljiva
itaocima nego i da ukljuite kljune rei koje e kasnije bit bitne u pretraivanju Interneta. Isto
tako, vredi pazit i na korienje tagova (kljunih rei) u tekstovima, jer one omoguavaju da se
grupiu tekstovi koji su meusobno povezani (na primer, dobro je da kao kljune rei koristmo
imena ljudi koji se u tekstovima ili dnevnicima spominju, geografske lokacije kao to su gradovi i
sela gde se neki dogaaj desio, ili imena pojmova ili insttucija koji su bitni za taj tekst kao to su:
pravosue, parlament, skuptna i slino).
33
Kljune rei kao i gradnju linkova moete koristt i na web stranicama koje nisu vae ali koje mogu
pomoi u gradnji Internet reputacije. Tipian primer je URL vaeg facebook profla (linog ili fan
stranice).
Ali linkovi koji upuuju na vau stranicu mogu se nalazit i u opisima YouTube flmova ili slika koje
delite na Flickr-u.
Sve ove aktvnost, ukljuujui i deljenje linkova na Twiter-u i Facebook-u, mogu pomoi u gradnji
online reputacije vae web stranice.
Drutveni mediji -
Okrenimo se ljudima
Drutveni mediji nisu zapravo mediji,
to su platforme za oslukivanje,
konverzaciju i izgradnju zajednica
David Alston
6
35
Ve smo govorili da su se od 2005. do danas upotrebom WEB 2.0 tehnologije razvili jedinstveni
servisi i alat za komunikaciju na Internetu. Zovemo ih drutveni mediji. Drutveni mediji postaju
mesta oko kojih se okuplja najvei broj korisnika Interneta. Zato ne treba da nas udi to je
Facebook pred kraj 2010 postao najposeeniji sajt na svetu. Sve to nam govori o snazi i vanost
drutvenih medija. Ono to je sigurno je da se menjaju alat, ali koncept kreiranja, publikovanja
i deljenja sadraja od strane korisnika ostaje ist. Savakodnevno se pojavljuju neki novi alat
koji dopunjuju spektar drutvenih medija, a njihovo trajanje zavisi iskljuivo od potreba i
angaovanost korisnika.
Drutveni medije moemo defnisat kao medije koji omoguavaju drutvenu interakciju, koristei
veoma jednostavnu tehnologiju ime postaju pristupani ogromnom broju korisnika razliith
socijalnih karakteristka. Njihova osnovna odlika je da omoguavaju interaktvni dijalog kroz
kreiranje i razmenu sadraja. Drutveni mediji se mogu defnisat i kao mediji gde sami korisnici
kreiraju sadraj.
Drutveni mediji su proizvod Web 2.0. tehnologije i znaajni su jer predstavljaju potpunu
demokratzaciju objavljivanja vest i informacija. Znaajno menjaju ulogu pojedinca u primanju i
prosleivanju informacija. Ve smo pominjali da oni predstavljaju zaokret od modela emitovanja
(jednog ka mnogima/ eng. one to many) na koji smo naviknut, do modela konverzacije (svi
prema svima/ eng. many to many).
Pojava drutvenih medija predstavlja zaokret u procesu distribuiranja
informacija. Danas, putem drutvenih medija ljudi imaju mogunost
da utu na poruke, objave svoje stavove, miljenja, ideje ... i to
globalno, to primorava politare i stranke da prepoznaju i ukljue
ove mone alate u svoje komunikacione strategije.
Ve smo govorili o tome da su aktvnost korisnika interneta
uglavnom usmerene ka dvosmernoj komunikaciji i razmeni sadraja,
samim tm pojedinci (obini graani/birai) moraju bit postavljeni u
fokus svake komunikacije. Svaki pojedinac, korisnik interneta, zahvaljujui drutvenim medijima
kao to su YouTube, Facebook, Twiter, blogovi ... i sam je postao medij i u prilici je da plasira
odreeni sadraj i informacije globalno. Kao to smo ve rekli to im je prvenstveno omogueno
masovnom upotrebom Interneta, s jedne strane ali i snanom povezanou korisnika koji koristei
Internet, ak i kao aposlutni stranci u ofine ivotu, uspostavljaju bliske odnose koje karakterie
poverenje, razumevanje i empatja (saoseajnost). Sva istraivanja u svetu pokazuju porast utcaja
Interneta na stavove ljudi. Internet kao medij preuzima primat u koliini informacija koje ljudi
primaju i smatraju ih verodostojnijim u odnosu na one koje se proitaju ili uju u tradicionalnim
medijima.
Na vie mesta u ovom priruniku proitaete da je za komunikaciju sa javnou na Internetu
potrebno VREME. Ve smo rekli da je komunikaciju nuno zapoet i postavit sistemski, a nakon
toga kontnuirano je gradit i razvijat. Stoga dolazimo do zakljuka da je online komunikacija
proces, a ne aktvnost.
Naravno, kao i u svakoj novoj oblast, nuno je savladat osnovna teorijska znanja o razvoju,
upotrebi i znaaju Internet komunikacijskih kanala. Moramo se upoznat sa osnovama
korienja drutvenih medija i alatma koji nam stoje na raspolaganju. Pojavom Interneta
doivotno obrazovanje dobija znaaj na punom smislu te rei jer zahteva od svakog pojedinca
svakodnevno usavravanje. Svaki dan na nebu drutvenih medija se pojavi nekoliko novih
zvezdica. Na naim seminarima govorili smo o drvetu drutvenih medija. Ve smo rekli da
komunikaciju na drutvenim medijima uvek poinjemo sa velikim uima dobro sluajui i
oslukujui o emu se na njima govori. Tek kasnije kree uee (partcipiranje). Proces uea
podrazumeva kreiranje to kvalitetnijih sadraja prilagoenih korisnicima Interneta, tj. naim
biraima.
Poslednja i najznaajnija faza uspene organizacijske (stranake) komunikacije na Internetu
je uspostavljanje kolaboracionog odnosa (saradnje) u kojem zajedno sa svojim biraima/
posetocima odnosno lanovima nae male zajednice (mree) kreiramo sadraje dajui naem
online prisustvu u potpunost drutveni aspekt.
Da se podsetmo, upotreba drutvenih medija mora ii sledeim pravcem
Uee u online okruenju podrazumeva:
Poznavanje i razumevanje zajednice (eng. community)
Povezivanje i interakciju sa zajednicom (viesmerna komunikacija)
Kreiranje, slanje i razmenu
kvalitetnih i znaajnih
sadraja, po principu
give to get (dat da bi
dobio) npr. zanimljive i
korisne vest, politke,
najave, jedinstveni podaci,
istraivanja, zanimljive
injenice, pitanja itd.
Kontnuirano razvijanje
odnosa
Brzinu reakcije
Transparentnost
Iskrenost
Obrazovanje
Praenje
(sluanje)
Uee
Kreiranje
sadraja
Saradnja
(Kolaboracija)
37
Spektar drutvenih medija je ogroman. Njihova glavna karakteristka je segmentacija publike,
po sadraju i po alatma. Alat mogu bit razliit, vie ili manje sofstcirani, u cilju zadovoljavanja
razliith potreba korisnika Interneta. Mree se prepliu i koriste dobre stvari jedna od druge.
Dragana ermanovi esto pominje da drutvene medije moemo podelit u 5 osnovnih
kategorija i da e se oni tako i ubudue razvijat. Te kategorije su:
Komunikacija (Communicaton)
Saradnja (Collaboraton)
Multmedija
Zabava
Pregled (Review)
Komunikacija - Drutveni mediji koje imaju za cilj unapreenje komunikacije i povezivanje.
Bazirane su na modernom web sajtu koji mora imat formu bloga. Tu spadaju sve vrste blog
platormi, Twiter kao najpoznatji mikrobloging servis, Facebook i druge.
Saradnja ovi drutveni mediji vraaju uredniku snagu javnost . Meu njima je najpoznatja
Wikipedia gde milioni ljudi aktvno volonterski auriraju stranice u realnom vremenu. Wikipedia
je besplatna ali je cena odravanja servera i svega drugog je oko 16 miliona $. Zato Jimmy
Wales (jedan od osnivaa Wikipedia-e) apeluje svake godine na donacije pojedinaca. Kada on
govori o Wikipediji govori o zajednitvu i energiji, mestu gde su ljudi jedni sa drugima. Kada
se skupljaju donacije svako daje koliko moe i oni kroz taj proces faktki ukljuuju korisnike.
Pored Wikipedia-e kao primere drutvenih mrea saradnje moemo navest jo i Yahoo Answers
(odgovore), Del.icio.us (uvanje bookmarks-a na Web strani).
Multmedija multmedijalni drutveni mediji su veoma znaajni. Pre svih to je Google-ov servis
Youtube. Google je uloio milione dolara u nagrade za postavljanje dobrog i korisnog sadraja.
Na servisu Flickr trenutno ima preko 5 milijardi fotografja koje su korisnici Interneta postavili.
Livestream je besplatan servis za prenoenje slike u realnom vremenu. Vimeo jo jedan servis
koji nema ogranienja kao Youtube u trajanju video materijala. Last.fm je Internet radio gde se
okupljaju ljudi koji vole slinu ili istu muziku .
Pregled (Reviews) u ovoj kategoriji drutvenih mrea moemo nai Epinions (EBay). Yelp je
mrea koja ima 39 miliona poseta meseno i koja vam pomae da lake i jefinije kupujete.
Tripadvisor konsultujte kada negde putujete i neete pogreit. Na ovoj mrei veliki broj
korisnika ostavlja svoje komentare o hotelima, destnacijama...Tamo sami korisnici glasaju ko
je dao najozbiljniju ocenu/pregled (reveiws) o uslovima, usluzi i sl. u hotelima i na turistkim
destnacijama.
Zabava Igre su odlian nain za povezivanje ljudi. Kompanija Zynga je to prepoznala i
implementrala razliite igre za razliite platorme drutvenih medija. Stalno sluamo kako svi tre
da pokose travu, oberu neto.... npr. 52% od njih su ene.
39
Deljenje sadraja
U svetu drutvenih mrea ono to treba da se
uradi je omoguit najjednostavnije mogue irenje
zanimljivih sadraja. To znai da vaa web stranica
mora bit pripremljena da zainteresovani italac moe
jednostavno da podeli sadraj to najee omoguuju
razliite dodatne aplikacije (eng. plug in)
Tri najea drutvena plug in-a za deljenje, a koji vas
mogu zanimat, su oni koji omoguuju deljenje sadraja
na Facebook, Twiter i sve ee Google+. Dobro je
da plug in ima i mogunost direktnog slanja email
poruke, a za sve one koji nemaju RSS feeder dobro je
predvidet i email newsleter. Mnoge blog i CMS platorme imaju sopstveni mehanizam za slanje
automatskog newsletera, ali ako ga nemate uvek je mogue koristt besplatni Googleov servis
Feedburner. Sve ove plug in-ove moe da instalira svaka osoba s minimumom tehnikog znanja.
Moj sadraj
Kampanju na Internetu nije mogue vodit ako samo sedite i itate ta su drugi napisali, nego je
potrebno otsnut se i poneto napisat i sam. Kada odluujete o tome kako ete sami stvarat
sadraj na Internetu potrebno je dobro promislit koliko vremena imate na raspolaganju i moete
li uopte konzistentno koristt odreene kanale komunikacije. Moderan politar ima nekoliko
razliith kanala komunikacije koje moe koristt i dobro je odluit hoete li ih koristt sve ili
samo neke, kao i u kojim kombinacijama.
Drutveni mediji nas teraju i da budemo drugaiji i kreatvniji. Da potpuno prilagodimo poruku i
kanal onima kojima se obraamo. Sada moemo direktno dopret i do najudaljenijih korisnika bez
posrednika (medija). Vie nije dovoljno da imamo dobru ideju ili politku, to se podrazumeva, ve
svojim biraima moramo pruit neto novo, politku i informaciju pretoenu u sadraj koji e im
bit koristan i zanimljiv. Teak zadatak ali ne i neostvariv.
Blog
Blogovi su u sutni zapoeli Web 2.0 revoluciju i danas moe izgledat kao da su zapostavljeni
i prevazieni nakon dolaska Facebooka ili Twitera. Svaka Internet forma ima svoje prednost i
mane, a blog je moda najbogatja platorma od svih. Za voenje uspenog bloga treba odvojit
vreme i imat jasan cilj ta elite posti. Zbog toga su blogovi vaan kanal komunikacije za svakog
politara. Oni mogu bit i snano oruje vas lino ili vae stranke. Na alost u Srbiji veoma mali
broj politara bloguje.
Za blog se moe rei da je to osnovni drutveni medij, jer se zasniva na kreiranju sadraja i povratnim
informacijama. Dobar i poseen blog je na direktni kanal sa biraima. On nam omoguava da
zaponemo konverzaciju na odreenu temu i brzo dobijemo povratnu informaciju. Zanimljivim i
korisnim sadrajem mi podstemo ljude da daju komentare i da se ukljuuju. U konverzaciji mi traimo
ljude sa njihovim emocijama. Kau neki sadraj podste akciju! Blogere ne smemo doivljavat kao
zaluenike u pidamama koji u gluvo doba noi kuckaju po tastaturama.
Praenje blogova je najjednostavniji, a verovatno i najjefiniji nain da saznate ta ljudi misle o
vama, vaem radu, stranci, politci, optni/gradu ... Ukoliko je sadraj na blogu kvalitetan, postovi
sa bloga se veoma lako i brzo ire web stranicama, linkuju na drugim blogovima i sajtovima to
dovodi do stalnog uveanja broja ljudi koji ga prate, odnosno ostvaruje se velika vidljivost vas
lino, stranke i njenih aktvnost. Pri analizi blogosfere moramo imat u vidu da je blog samo
lokacija na Internetu, ali i da je ona vrlo posebna, jer iza nje stoji osoba koja je strasno posveena
temi ili temama, koja eli da pokae svoju strunost i poznavanje teme i koja naravno eli da
komunicira sa ljudima. Takoe, ako i kada se ukljuimo u blogosferu, efekte svog aganovanja
moemo vrlo precizno merit, vrlo jednostvno emo videt broj posetlaca, vreme zadravanja,
broj pregledanih stranica i na kraju povratnu informaciju u vidu koliine i kvaliteta komentara.
Kada govorimo o razumevanju blogova, razmiljajte o Internetu kao ogromnom gradu koji vrvi od
pojedinaca. Tako razmiljajui blogove moemo smatrat kao odjek njihovih nezavisnih glasova.
Uvek se sette da su ljudi i tokom dosadanjih kampanja na ulici, kafu, pijaci, prodavnici ....uvek
komentarisali dnevna dogaanja.
Sam termin blog nastao je skraivanjem fraze Weblog, to u prevodu znai dnevnik na nekoj
web lokaciji. Danas postoji mnogo sofvera uz pomo kojih lako moete imat svoj blog koji
izgleda vrlo profesionalno, a trokovi su simbolini ili ih uopte nema (ovde se prvenstveno misli
da moete zakupit odreeni domen, ali moete koristt i besplatan prostor koji se nudi u okviru
razliith platormi, npr. Wordpress ili Blogger). Kae se da osoba ukoliko zna da korist tekst
editor npr. MS Word i zna da kupuje preko Interneta ima sasvim dovoljno tehnikog znanja da
pie blog. Za blog je kljuan nov nain razmiljanja, a ne upotreba tehnologije. Dobro voenje
bloga podrazumeva pisanje kvalitetnog sadraja koji e bit znaajan korisnicima Interneta.
Pisanjem bloga vi dobijate alat kojim oko sebe okupljate zajednicu ali i postajete deo ire Internet
zajednice. Vas e predstavljat ono to objavljujete. Vano je da se povezujete sa drugima, a ako
se ne poveete biete zaboravljeni .
Ako odluite da piete blog, bitno je znat da nema uspenog bloga bez redovnog osveavanja
sadraja. Sjajno bi bilo kada bi svakoga dana objavili po jedan novi dnevnik (eng. Post) na blogu,
ali to nije uvek mogue. Ono to je bitno je da se odluite za odreeni tempo i da ga se vrsto
drite. Primera radi, sasvim je OK objavljivat tekstove ponedeljkom, sredom i petkom, a ako
imate posebno popularan blog tada je i jedna objava nedeljno prihvatljiva. Ono to je bitno je da
se drite obaveznog rasporeda i da ne proputate pisanje novih tekstova, a ako se pojavi neka
tema o kojoj elite neto da kaete, tada moete objavit i vanredni dnevnik.
Blog je prilino lina forma izraavanja i od autora bloga se oekuje da kroz svoje dnevnike
pie o svojim razmiljanjima na odreenu temu. Nema stvarne preporuke koliko bi jedan blog
dnevnik trebalo da bude velik, ali morate znat da je panja koju e neki italac posvett vaem
blogu relatvno kratka, pa stoga nema smisla da dnevnik bude dui od 2-3 Page Down tastera
ili, napisano u broju znakova oko dve novinarske kartce teksta, 3600 znakova ili oko 600 rei.
Kada piete vodite rauna o naslovu i u njemu koristte kljune rei koje Google lako prepoznaje
(pogledajte pozicioniranje).
41
Vrlo je teko rei koliko italaca treba oekivat na blogu, naime blog e najverovatnije bit
na nekom blog servisu ili moda na samostalnoj web adresi (eng. Domen) i teko da e
privui hiljade posetlaca dnevno, ali jedno je imat masovnu publiku poput news portala koji
istovremeno pokrivaju stotne razliith tema, a sasvim drugo je teit prema fokusiranoj i
relevantnoj publici. Na blogu stoga moete podelit svoja razmiljanja o odreenim temama
ili moete komentarisat neke dogaaje, za ta moda nema vremena ili prilike rei neto na
stranakim ili drugim okupljanjima. Jako je bitno da va blog bude konzistentan i da nema
raskoraka izmeu javnog delovanja i onoga to na njemu pie. Takoe, treba pazit i dobro
odmerit ta ste napisali i objavili kako biste bili sigurni da za pet ili deset godina neete zaalit
zato to ste neto napisali na blogu.
Vredi pazit i na diskusiju koja se razvija na blogu, treba izbegavat cenzurisanje ili brisanje
komentara, a kada god je to mogue potrebno je ui u diskusiju s komentatorima. Vodite rauna
da ne uleete u blogersku oluju a da prvo niste uspostavili DIJALOG. Pazite pritom da ulazite
iskljuivo u konstruktvne rasprave i eventualno ispravke netanih navoda, ali nemojte se uputat
u bespotrebna nadmudrivanja jer je to bitka koju ne moete dobit. Osobe koje zavlae diskusiju,
usmeravaju je dalje od sutne vaeg dnevnika ili koji jednostavno vreaju popularno se zovu
internet trolovi i najjednostavnija metoda borbe protv njih je da prestanete da ih hranite. To su
osobe koje poseduju daleko vie vremena nego vi i svaki novi nivo diskusije smanjuje njen kvalitet
i izjednaava vas s provokatorom.
Na blog treba gledat kao na vau linu Internet biografju, mesto na koje ete uputt simpatzera
ili moda novinara kako bi mu dali do znanja da ste o odreenoj temi ve razmiljali ili pisali. Blog
je zatm i sjajan alat za gradnju online reputacije, mesto na kojem ete regrutovat evaneliste
koji e pratt i promovisat va rad.
Primer bloga Carl Bildt-a na kom se on obraa direktno biraima je dobar primer voenja
politkog bloga. Ako se seate, informacija o datumu kada e Srbija zvanino predat kandidaturu
za Evropsku uniju decembra 2009. godine prvo se pojavila na njegovom blogu odakle je globalno
preuzeta od strane agencija. Kau neki podaci da njegov blog poseuje 30% (oko 100.000 poseta)
svih onih koji prate blogosferu u vedskoj. Inae Carl Bildt je u javnost poznat kao neko ko
generalno puno govori. Govor u javnost esto nam ne dozvoljava da sve svoje misli iznesemo
detaljno i argumentovano. Stoga kombinacija javnih nastupa i blogovanja moe bit jako dobra.
Pratte ga na i na Twiteru i moi ete mnogo da nauite o sadrajnoj politkoj komunikaciji.
Facebook
Facebook (FB) je danas najmonija drutvena mrea. Ona je lansirana u februaru 2004. kao
komunikaciona platorma koja povezuje ljude sa njihovim prijateljima, kolegama, porodicom,
ili sa onima sa kojima dele interesovanja. Facebook je pokrenuo Mark Zuckerberg sa svojim
kolegama sa fakulteta i prvobitno je bio namenjen meusobnom upoznavanju i povezivanju
studenata Harvarda, zatm je proiren na ostale univerzitete u SAD, pa u Evropi i na kraju otvoren
globalno za sve starije od trinaest godina. Na samom poetku FB je bio zamiljen kao zatvorena
drutvna mrea, a danas se smatra poluotvorenom. Organizovana je tako da svako na svetu
moe napravit svoj lini profl sa slikom i osnovnim podacima, zatm dodat prijatelje, rodbinu
i poznanike na listu prijatelja, sa njima razmenjivat razliit sadraj... Zasniva se na sistemu
automatskog obavetavanja. Svaki put kada neko od vaih prijatelja uradi neto novo na svom
proflu vi dobijate obavetenje o tome. Takoe, FB korisnici mogu imat zajednika interesovanja,
grupe... Za veoma kratko vreme je stekao popularnost i danas ima oko 740 miliona korisnika.
U svetu, a i kod nas, Facebook je postao jako komunikaciono oruje i korist se za promociju ideja,
proizvoda, usluga, dogaaja i svega ostalog to se moe promovisat. Ono to je sigurno je da
nijedna organizacija ne moe zanemarit njegov utcaj i to da su njene ciljne grupe skoro sigurno
tamo. Naravno, ovome bi trebalo pristupit strateki i uskladit sa kompletnom komunikacijom
organizacije.
Na dan pisanja ovog teksta u Srbiji postoji vie od 2.9 miliona korisnika Facebooka, to znai da
Facebook korist preko 70% svih Internet korisnika u Srbiji ali i gotovo 40% ukupne populacije
Srbije. Pedeset odsto tog broja korisnika je izmeu 18 i 34 godine starost i to je jednostavno
prevelika populacija korisnika da bi je tek tako ignorisali.
Na Facebooku moete bit aktvni na tri temeljna naina. Prvi nain je kreiranje linog profla
(nalog) ije je osnovno ogranienje 5.000 prijatelja, drugi je kreiranje fan stranice ije je osnovno
43
ogranienje da ne moete slat privatne poruke ili chatovat sa svojim fanovima i trei kreiranje
grupe koja isto ima ogranienje do 5.000 lanova. Fan stranica dalje moe bit posveena
odreenoj osobi (kandidatu) ili organizaciji (stranci ili stranakom ogranku). Vano je promislit
koju od ovih opcija vredi odabrat.
Lini profl ne deluje dovoljno ozbiljno ako se otvori za neto to nije prava osoba. Izmeu ostalog,
kako ete odredit recimo pol svoje organizacije/stranke/odbora? Ali, ako puno i neposredno
radite s ljudima, npr. ako ste stranaki organizator tada vredi koristt Facebook kao pojedinac sa
linim proflom. Osim to imate ogranienje na maksimalno 5.000 prijatelja, potrebno je razumet
da je lini profl upravo to, mesto na kom delite line stvari, podatke ili razmiljanja, a ostali
korisnici Facebooka e imat razliita oekivanja od linog profla jednog kandidata i fan stranice
istog tog kandidata. Ako odluite da imate i linu stranicu (ili je ve posedujete), a svoju stranaku
aktvnost elite da usmerite na linu fan stranicu, tada bi bilo dobro opcijama privatnost
Facebooka linu stranicu zakljuat koliko je to maksimalno mogue kako potencijalni fanovi
ne bi traili prijateljstva sa linom stranicom na koju moda niste voljni da ih prihvatte i da tako
izbegnete konfuziju i razoarenje. Ako koristte lini profl za svoje politko delovanje, mora da
vam bude jasno da odobravanje novih prijatelja mora bit neselektvno, a postae nemogue
podelit neki lini dogaaj (fotografje s godinjeg odmora, poseta roditeljima ili slino).
Lini profl sa sobom donosi i drugaiju dinamiku i tematku objavljivanja sadraja. Od vas se
oekuje da ste na Facebooku redovno, da imate redovno nove statuse i da delite zanimljive
informacije koje biste mogli imat. Na primer, od vas se oekuje da podelite link ka nekoj
zanimljivoj vest i eventualno date komentar te iste vest. Ako ste dobre volje ili ste naili na neki
zanimljivi video klip na Youtube-u onda podelite i njega. Takoe, oekuje se i direktna interakcija,
to znai da pogledate svoj zid i povremeno komentariete statuse svojih Facebook prijatelja,
kada naiete na neto zgodno da kliknete svia mi se (eng. Like), ali i da podelite (eng. Share)
neto to ste pronali na tuem zidu (eng. Wall). Ako govorimo o linom proflu, dobro je esto
osveavat Facebook sadraje i to po nekoliko puta dnevno. Prouite i razmislite o sadrajima
koji nisu kreirali nikakvu interakciju u odnosu na one koji su kreirali Like-ove i komentare.
Izbegavajte igranje na Facebooku i razne druge aplikacije jer se one vrlo esto same objavljuju na
vaem zidu, pa u skladu sa tme i na zidovima vaih prijatelja, a korisnici Facebooka to smatraju
neeljenim, tj. spam porukama. Nedostatak linog profla je i nepostojanje statstke, osim broja
ljudi, nemate nikakve dodatne podatke o njima i njihovoj aktvnost na vaem proflu. Generalno,
aktvni lanovi Internet zajednice (npr. blogeri, tviterasi ) nee prihvatt za prijatelje razne
organizacije i insttucije, jer to pokazuje nepoznavanje pravila igre, a samim tm i nepotovanje.
Na je predlog da se za funkcionere uvek otvara fan stranica jer pretpostavljamo da svako od njih
moe animirat preko 5.000 ljudi u svojoj lokalnoj zajednici i regionu.
Fan stranica sa sobom nosi sasvim drugu dinamiku i fan stranicu treba posmatrat kao ozbiljniji
kanal komunikacije nego to je to lini profl. To znai da e ritam objave na fan stranici bit
manji nego na linoj stranici i da e se na toj stranici nai samo probrani sadraji koji se odnose
samo na ono zbog ega su Facebook posetoci odluili da postanu fanovi. Fan stranice moe
administrirat vie ljudi i ako je to tako, vano je da su u meusobnom kontaktu i dogovoru kako
se ne bi dogodilo da dva administratora odgovore na ist komentar, posebno ne na dva razliita
naina. Ako imate fan stranicu, dobra praksa je da se ograniite samo na odgovore i Like-ove
na svojoj fan stranici. Pazite i na termine objave novih sadraja. Optmalna vremena postovanja
su ujutru otprilike u doba kada ljudi dolaze na posao, u doba pauze za ruak, pred kraj radnog
vremena i nakon veernjeg dnevnika - to su termini kada ljudi najee surfuju Internetom. ansa
da e va sadraj tada bit primeen, komentarisan ili eventualno deljen dalje je u tm vremenima
maksimalizovana. Ako nemate sadraj ni za jedan post dnevno zapitajte se da li vam uopte treba
ovaj alat komunikacije.
Fan stranica se na stranici sa novostma (eng. News feed) ilit zidu (eng. Wall) svakog korisnika
pojavljuje kao lini profl. Sve to napiete vide svi vai fanovi, odnosno oni koji su oznaili da im
se svia vaa stranica, u Facebook argonu, lajkovali. Jo jedna od prednost je da administrator
fan stranice ima potpuni uvid u statstku, ne samo broj fanova, ve i njihove aktvnost na
stranici, polnu i starosnu strukturu, broj onih koji su napustli stranicu (sa datumom) Sve
to je prikazano i grafki. Nedostatak fan stranice je to, kao i kod linog profla, ljudi mogu
jednostavno da kliknu na opciju sakrij (eng. Hide) i da vie ne dobijaju vae informacije u svom
delu za novost, a da vi to ne znate. Oni se i dalje raunaju u broj fanova vae stranice. To nas
dovodi do toga da se utcaj Fan stranice kao komunikacionog sredstva faktki meri brojem
ostvarenih interakcija tj. brojem ljudi koji vide aktvnost, i koji reaguju na njih, a ne samim brojem
lanova. Osim ovoga nedostatak je i nemogunost slanja direktnih poruka i askanja (eng. to chat)
sa fanovima.
Grupa moe bit korisna u nekom trenutku, ali generalno ona ima dosta nedostataka. Kada broj
lanova vae grupe pree 5.000, gubite mogunost njenog administriranja, odnosno slanja
poruka lanovima i sl. Veina korisnika Facebooka, inae ne voli slanje poruka u Inbox od strane
raznih grupa. To moe povremeno, ali kada je esto, tretra se kao spam, odnosno beskorisne
reklamne poruke. Nakon ulanjenja u neku grupu, mali broj korisnika e je i poseivat, prikupljat
nove informacije i uestvovat u diskusijama. Na Facebooku se informacije i novost smenjuju
dosta brzo, pa tako grupe u koje smo se ulanili vrlo brzo zaboravljamo. One ostaju samo negde
duboko u statstci profla, da ste se nekada pridruili. U poetku, dok nije bilo fan stranice, grupe
su bile vrsta komunikacije namenjena organizacijama i insttucijama. Sada se u tu svrhu vrlo malo
koriste.
Facebook je kao komunikacioni alat toliko uznapredovao da se danas razmatra logika po kojoj se
odreene informacije pojavljuju u ve spominjanom News Feedu korisnika. Posle nekog vremena
traganja profesionalaca i razliith tumaenja ovog fenomena, Facebook je objavio formulu po kojoj se
odreuje da li e neto od toga to objave vai prijatelji ili fan stranice ui u onaj deo vaeg profla gde
se snabdevate novostma. Princip je ist i za line profle i za fan stranice.
Formula za optmizaciju sadraja na Facebook-u
Prvi element, u u ovoj formuli je najznaajniji: to je intenzitet interakcije izmeu onog ko
postavlja i njegove zajednice. Ovo je koefcijent ija veliina zavisi od svih dosadanjih interakcija
izmeu stranke/lidera/kandidata i njihove zajednice. Ukoliko se radi o osobi ije smo statuse u
prolost esto lajkovali i komentarisali, sa kojom smo razmenjivali dosta poruka, askali, otvarali
profl te osobe i gledali slike onda e ovaj koefcijent bit vei, a samim tm i verovatnoa
pojavljivanja statusa te osobe u naem zidu. Zato je neophodno da to vei broj simpatzera
ostvari interakciju sa fan stranom stranke ili kandidata. To je onaj kljuni aspekt demokratnost
45
Interneta, jer ne moe neko iz tzv. centrale sam sebe da lajkuje. Stranci/kandidatu je potrebna
aktvna podrka zajednice, to znai lanova, simpatzera... Radei seminare primeivali smo da se
mnogi stde da ostavljaju komentare to znai da ih moramo dodatno motvisat i podstcat. U
kampanji na Facebook-u nema centralizacije, potrebni su nam svi do kojih moemo dopret i koji
se moraju aktvno ukljuit ostavljajui komentare, like-ove....
Drugi element, w zavisi od trenutnog broja povratnih informacija (feedbacka) korisnika.
Ukoliko ono to smo postavili ima veliki broj komentara i lajkova, vea je verovatnoa njegovog
pojavljivanja. Dobar sadraj nije teko lajkovat i komentarisat. Zato profesionalci kau da je
vano trenutno, to pre, uveat statstku (broj komentara i like-ova).
Faktor d je prosto vremenski ukoliko se neto pokae kao dobro, svoj vrhunac verovatnoe
pojavljivanja e imat nekoliko sat od postavljanja

Zakljuak je to je vie nae meusobne interakcije, to bolje. Zbog toga je jako vano da
iskoristmo ovu formulu i postavljamo to kvalitetniji i korisniji sadraj. Idite to ee na
stranicu stranke, lidera, komentariite, lajkujte... Nema nekoga tamo ko e to uradit za
stranku/kanidata. To jedino moete da uradite vi i ljudi iz vaih zajednica. Jedino tako moemo
obezbedit adekvatan publicitet i dobru vidljivost sadraja na FB. Ne zaboravite da e se ozbiljna
bitka u kampanji vodit ba na FB. Ve smo rekli Izbori se uzimaju, a ne dobijaju.
Nekoliko saveta: Facebook je sjajan alat za pronalaenje ljudi koji su zainteresovani za vau ideju
i rad, ali kao i svako drugo poznanstvo potrebno ga je redovno negovat kako bi se to poznanstvo
odralo i po potrebi produbilo. Facebook takoe moe bit korien kroz mudre upotrebe statusa
kao sredstvo informisanja simpatzera i novinara, a kreatvnim voenjem svog Facebook profla
(linog ili fan stranice) moete povremeno zaradit i pokoji novinarski lanak ili radio ili TV prilog.
Nemojte da postavljate na Fan stranu (profl) ono to ni vi ne volite da vidite u svom News feedu.
Traite ljude sa njihovim emocijama. Imajte na pamet da su vikendi i praznici dani odmora i da
mnogi Internet preteno koriste radnim danima, dok Internet promet vikendima pada i na 1/3
uobiajenog. Podstite ih da daju komentare. Budite svakodnevno prisutni. Odgovarajte na
pitanja. Ne briite negatvne komentare, ve samo one koji vreaju neiju linost, pol, seksualno,
nacionalno, politko, versko opredeljenje...
Twitter
Zamislite da ivite u kuici na proplanku u umi i hoete
da komunicirate? elite da angaujete ljude. Kako to
da uinite? Ovo je zadatak za sve one koji poinju
komunikaciju na Twiter-u.
Ako lini blog posmatrate kao neku vrstu dnevnika ili
biografje, tada bi Facebook mogao
zauzet ulogu televizije dok je
Twiter po funkciji i brzini ist
kao radio. U naim krajevima
Twiter nije toliko popularan
komunikacijski alat i u Srbiji
ga korist izmeu 50 i 100
hiljada ljudi, ali ono to ne moe
posti istom snagom brojeva sasvim
sigurno nadoknadi svojom glasnou.
Twiter koriste po pravilu ljudi koji su svo ili veliku veinu vremena online, to su oni koji su dobro
povezani, koji esto piu blog i verovatno (ne uvek) poseduju i dobro razvijene Facebook profle.
Twiter (TW) je najbre rastui mikro-bloging servis, a i drutvena mrea uopte. Lansiran je
u junu 2006. od strane Jack Dorsey a. Twiter je servis koji korisnicima Interneta omoguava
razmenu sadraja: linkova, fotografja, video materiala, komentara, anketa u aktuelnom
vremenu i potpuno besplatno. Twiter je jedinstvena komunikacijska platorma i dragoceni
izvor informacija o organizacijama, kompanijima, brendovima i pojedincima i koristan kanal za
uspostavljanje, odravanje i unapreenje odnosa sa klijentma.
Ljubiteljima komunikacije SMS porukama Twiter komunikacija ne bi trebalo da predstavlja
problem, jer je ideja o Twiter-u upravo na njoj i nastala. Znamo da SMS komunikacija kota,
a i ne moe bit vidljiva veem broju ljudi, jer je u svojoj sutni komunikacija jedan na jedan.
Ideja kreatora Twiter-a je zato i bila, zato da bacamo novac na SMS poruke, kada na Internet
platormi napravljenoj na osnovu SMS logike komunikacije moemo da komuniciramo jefinije i
bre sa veim brojem ljudi istovremeno. Zato je osnovna ideja komunikacije na Twiteru da u 140
karaktera prenesemo naim pratocima (eng. follower) dobru ideju, svoje oseanje, postavimo
pitanje, damo preporuku, podelimo fotografju ili neki link, pozovemo na dogaaj... to je
ponekad vrlo teko posti. Istovremeno, to je i alat uz iju pomo moete vrlo brzo da rairite
neku vest. Poenta je u brzini i skuenost za irenje informacije.
TW se najlake moe objasnit kao servis preko kog delite sa zajednicom ono to vam se uinilo
zanimljivim u vaoj okolini i procenjujete da to i vaoj zajednici moe bit zanimljivo. Ti postovi,
odnosno tvitovi, se prikazuju naoj zajednici koju postupno gradimo. To pak znai da e uspeni
tviterai bit samo oni koji imaju ta da ponude Twiter zajednici. Dakle, kao i drugde, moda ak
i vie nego drugde, kvalitet sadraja je od presudne vanost. Osnovna razlika izmeu Twitera i
Facebooka je u tome to na Facebooku sami traite i odobravate prijateljstva, dok na Twiteru
sami korisnici odluuju koga e pratt ili nee. Twiter je potpuno otvorena mrea jer i ako nekog
ne pratte moete sa njim komunicirat. Naravno, dosta je esta situacija uzajamnog praenja
47
korisnika, jer je to neka vrsta Twiter bontona, ali nije podrazumevana. Svi vai tvitovi su dostupni
svima koji to ele, zato pazite ta piete.
Kvalitet informacija, pre svega, i njihova koliina dovode do poveanja broja ljudi koji vas prate.
Primera radi, ako neko samo objavljuju ta on radi tokom dana, nee bit ba dobro prihvaen,
jer je pitanje koliko su samo te informacije ljudima zanimljive i korisne. Bez obzira to se u
opisu Twiter-a kae da je to odgovor na pitanje ta trenutno radi, podrazumeva se da uz to
prosleuje zanimljive sadraje na koje naie, linkove, znanja, savete i sl. Zato smo esto na
naim seminarima govorili o TW kao rudniku znanja.
Ve smo rekli da je Twiter jedinstvena komunikacijska platorma i dragoceni izvor informacija o
organizacijama, pojedincima, brendovima ...ali iznad svega on prua mogunost za uspostavljanje,
odravanje i unapreenje odnosa sa ciljnim grupama. Organizacije ga sve vie koriste za brzo
irenje informacija, novost, ali i prikupljanje povratne informacije o njihovim proizvodima i
uslugama. Kada su poruke koje objavljuje brze, lake za itanje, javne i kontrolisane od strane
primaoca i lako deljive, shvat da je ovo jedan moan kanal komunikacije u realnom vremenu.
Brza i efkasna komunikacija je ono to korisnici sve vie cene.
Za one koji poinju sa korienjem Twiter-a, predlog je da neko vreme prate ljude koji su tu
ve prihvaeni i vani lanovi zajednice, na osnovu njihovog pisanja vrlo brzo e shvatt na
koji nain i oni treba da se ukljue i da svoje poruke prilagode. I to ne samo poruke, ve i nain
komuniciranja. Organizacije koje samo objavljuju svoja saoptenja, bez dijaloga sa drugim
korisnicima nee bit prihvaene nit ozbiljno shvaene. Ovo je mesto gde su veliki oni koji su
poeli ranije i svi koji dolaze moraju polako zasluit svoj utcaj. Ono to korisnici oekuju je da
organizacija u bukvalnom smislu ima ljudsko lice.
Velika prednost Twitera je i to se njemu u velikoj meri pristupa putem razliith aplikacija, a ne
direktno putem web stranice (iako je i to apsolutno mogue). To znai da ako imate imalo noviji
mobilni telefonski ureaj, kada naiete na neto zanimljivo to moete vrlo jednostavno i jako brzo
postavit na Twiter (esto i na Facebook) kao prethodnu vest o ruenju aviona u reku Hudson.
Twiter je dobar jer moete da ga koristte u trenucima kada ne moete da radite nita drugo (npr.
iz automobila ili autobusa dok se vozite s jednog mesta na drugo).
Za Twiter postoje desetne razliith aplikacija koje olakavaju korienje, a neke od njih su
TweetDeck, Hootsuite, Seesmic... Twiter klijent su dostupni na svim smartphone platormama,
kao to su BlackBerry, Windows Mobile, Android, iPhone i iPad sve do Nokije i Sony-Ericssona.
Neke osnovne oznake koje se pojavljuju na ovoj mrei su:
Tvit ono to postujemo
Pratlac (eng. Follower) korisnik koji prima nae tweetove (prat nas)
RT @imekorisnika ova oznaka (RT skraenica od eng. retweet) znai da je korisnik
mree svojoj zajednici prosledio odnosno forvardovao poruku nekog od ljudi koje on
prat. Oznaava njegovo slaganje sa tvrdnjom i elju da vei broj ljudi za neto uje.
Kada argonski reeno retvitujete nekoga dajete mu priliku da dopre do veeg broja
korisnika, i ta osoba e najee cenit taj gest. Ovo se posebno korist za irenje
informacija od opteg drutvenog znaaja, na primer - epicentar zemljotresa.
@imekorisnika je oznaka kada nekome odgovarate na poruku ili ga pominjete (eng.
Menton), obraate se njemu, ali tu poruku vide svi koji prate vas
49
D imekorisnika je oznaka sa privatnu poruku (eng. direct message) nekom korisniku. Ne
korist se za reklame i promociju, ve samo za vrlo line poruke ili za sluaj kada elimo
da izbegnemo da vei broj ljudi gleda poruke koje ih svakako ne interesuju. Da bismo
nekome poslali direktnu poruku potrebno je da uzajamno pratmo jedan drugoga,
odnosno da budemo prijatelji. Klasian besplatni SMS.
#kljunare se na Tviteru zove heteg (eng. hashtag), slui za grupisanje poruka na
odreenu temu. Kae Miloje Sekuli da je # (heteg) drvo na koje svi koji na Twiter-u
piu na odreenu temu mogu okait svoje tvitove. Kada vei broj korisnika govori o
neemu, u svoju poruku ubaci i ovu oznaku uz dogovorenu kljunu re. To omoguava
da pratte celokupnu komunikaciju koja se oko te kljune rei (termina) odigrava, bez
obzira da li te ljude koji piu pratte ili ne. esto se primenjuje kod komentarisanja i
prenoenja dogaaja, konferencija... bie znaajan alat u kampanji za prenoenje i
komentarisanje informacija u realnom vremenu. Za sada je recimo dogovoreni # za
sledee izbore #izborisr
Kada elite da tvitujete neki sadraj, naznaite u velikoj zagradi [ ] o kakvom se sadraju
radi (video, slika, pdf..)
#twitup je dogaaj gde se ljudi sa Twiter-a meusobno upoznaju u stvarnom ivotu,
drue se i diskutuju na razliite teme. U Hrvatskoj je na jedno od th okupljanja doao
predsednik Ivo Josipovi, koji je i sam koristo Twiter u kampanji. U Srbiji je skoro
organizovan ovakav skup sa ciljem da se Jasna Mat upozna sa tviteraima i uje
njihova miljenja i predloge u vezi IT sektora.
Pomozite drugima ukoliko ste u mogunost.
Nemojte slat iskljuivo promotvne (spamerske) tvitove.
Ne povezujte Twiter i Facebook naloge
Ponite da pratte zanimljive ljude. Velik je greka (eng. #fail) je kada ne pratte nikoga,
bez obzira koliki je va broj pratlaca.
Skraujte dugake linkove koje aljete. Lepe izgledaju, a i vie vam mesta ostaje za
poruku.
Koraci koje treba zapamtt
1. Nauite da baratate prouite i druge tekstove o TW. Nauite osnovne pojmove i
pravila lepog ponaanja. Predstavite se u prvim tvitovima ko ste i ta ste.
2. Postavite svoj profl popunit informacije o vaoj biografji. Unesite kljune pojmove
iz vaeg ivota po kojima ste prepoznatljivi. Obavezno stavite neku fotografju na avatar
(ne mora da bude vaa lino)
3. Odredite nivo ukljuivanja sette se da smo priali kako se ulazi na svaku od drutvenih
mrea: oslukivanje, emitovanje, komunikacija (konverzacija) i na kraju izgradnja zajednice
4. Budite autentni budite svoji. Pokaite strast i vrednost u koje verujete kao i
principe za koje se zalaete.
Foursquare
Foursquare (4sq) je popularna geolokacijska drutvena mrea. Ona svoju popularnost duguje sve
veoj upotrebi pametnih (eng. Smart) telefona koji imaju mogunost globalnog pozicioniranja
(GPS). Zahvaljujui GPS sistemu mi moemo pronai objekte u blizini mesta gde se nalazimo
kao i da li u blizini ima nekog od naih prijatelja. Na taj nain vi ete znat gde vam se nalaze vai
prijatelji tako da moete popit kafu sa njima, videt se na kratko ili odigrat partju bilijara.
Kada doete na neku lokaciju potrebno je da se prijavite, odnosno da se ekirate (eng. check-
in) to je i cilj Foursquare-a. Kako bi ekiranje bilo to zabavnije uvedeni su bedevi i bodovi
koje dobijate prilikom posete lokacijama. Ako lokacija nije registrovana u bazi vi moete na
jednostavan nain da je registrujete i tme zaradite dodatne bodove. Tokom svake nedelje pravi
se rang lista u kojoj se vi takmiite sa svojim prijateljima. Postoji nekoliko razliith vrsta bedeva
i oni se dobijaju tako to otkrivate nove lokacije ili poseujete ve otkrivene. Svi se takmiimo
ko e dobit najveu nagradu - gradonaelnikov bed koji oznaava da ste ba vi gradonaelnik
odreene lokacije. Svojim prijateljima takoe moete uz svaku lokaciju ostavit savet (eng. tp).
Ukoliko se prijavite u npr. poslastarnicu, napiite koje kolae preporuujete! Ukoliko koristte
Twiter ili Facebook, svoju lokaciju moete na tm drutvenim mreama automatski podelit.
Facebook je pokuao sa FB places da parira 4sq ali za sada korisnici Interneta vie vole
novu mreu koja je samo tome posveena. Videemo kako e G+ razvijat dalje svoj sistem.
Organizacije koje imaju defnisane profle u okviru ovog servisa, koristle su prednost
promovisanja svoje lokacije na ovaj nain i njenog deljenja sa prijateljima tako to su davali
odreene nagrade, popuste i kupone onima koji se odreenog dana ekiraju kod njih, jer su
znali da e se ta informacija proirit dalje i imat vee efekte. Ono za ta nam 4sq u kampanji
moe bit interesantan je upravo nagraivanje onih koji se prijave na naim skupovima, rade u
kampanji... npr. na konvencijama po gradovima simpatzeri koji se ekiraju mogu dobit priliku da
se fotografu sa nekim od kandidata/lidera i u lepom ramu dobiju svoju sliku na kunu adresu.
Moemo napravit bedeve koji se dobijaju ako posette tri, pet ili deset stranakih dogaaja u
kampanji. 4sq moe bit interesantan i za takmienje volontera ko je vie puta bio u odboru, na
nekoj akciji, ko je radio koju aktvnost, kao i za mapiranje gde se sve radi kampanja odreenog
dana.
51
Google + (G+)
Posle nekoliko bezuspenih pokuaja kompanije Google da pokrene drutvenu mreu ova
velika kompanija pokrenula je Google+. G+ je najnovija drutvena mrea koja je, dok piemo
ovaj prirunik, jo uvek u test fazi. Predstavljamo vam je jer do izbora ima dosta vremena da
ova mrea zaivi i snagom drugih Google aplikacija postane mona. Pojavom Google+ kod svih
korisnika Interneta, naravno, odmah se postavilo i pitanje da li ovaj projekat Googla moe da
ugrozi za sada neprikosnoveni Facebook?
Koncept Google+ je slian FB , pa veina obinih korisnika FB tako za sada i reaguje: ta e mi jo
jedna mrea kada imam FB? Onima koji dugo koriste drutvene mree poznato je da je za razvoj
svake od do sada znaajnih drutvenih mrea, bilo potrebno minimum 3 godine. Toliko vremena
je bilo potrebno da bi se globalno videlo koliko e nova drutvena mrea privui obinih korisnika
Interneta da postanu njeni aktvni korisnici. Facebook tek 2007. godine doivljava ekspanziju u
Evropi, kao i Twiter 2009. (kod nas tek 2011.). Google+ tek treba da pokae koji je to razlog zbog
ega bi ga neko od korisnika Interneta aktvno koristo, a da se to znaajno razlikuje od ostalih,
ve postojeih drutvenih mrea (naroito FB).
Za sada najinteresantnije prednost G+ su mogunost
selektvnog slanja informacija putem krugova (eng.
Circles). Dodue to postoji i na FB ali nije zaivelo jer
niko nema vremena da se bavi pravljenjem lista. Osnova
komunikacije na Google+ je tzv. stream, koji je ekvivalent
Twiterovog tmelinea odnosno Facebookovog newsfeeda.
Notfcatons su obavetenja o svim aktvnostma na G+.
Na G+ za razliku od FB i TW ne postoje privatne poruke, ve samo mogunost da objavljivanje
ograniite na jednu osobu. Ukoliko ukljuite mogunost odreivanja lokacije na mobilnom G+
e stvorit e poseban krug Nearby ime e pokuat da konkurie FB places i Foursquare. Sparks
je program za tematsko pretraivanje koji moe postat velika prednost G+. To je program koji e
vam dat spisak odnosno stream sadraja vezanih za ono to ste naveli da vas kao tema interesuje.
Vi za svaki sadraj koji postujete moete odredit ko e ga videt, pri emu birate izmeu
odreenih korisnika, krugova, proirenih krugova ili iskljuivo sebe.
Youtube
YouTube je Google ova multmedijalana
platorma za deljenje video materijala.
Na njega korisnici Interneta mogu podii
video, delit ga, odnosno prosleivat,
komentarisat i gledat ve postavljen
materijal. Nastao je 2005. zahvaljujui
trojici bivih zaposlenih PayPal-a.U
novembru 2006. prodat je Google Inc,
i od tada radi u okviru ove kompanije.
Njegova prednost je to prihvata veliki
opseg razliith video formata. Naravno,
obavezujete se da potujete autorska prava
i da ne kaite sadraj koji nije prikladan za sve generacije. Ukoliko YouTube primet krenje pravila,
sigurno e uklonit video.
Najvei deo sadraja kae pojedinci, ali je danas dosta est sluaj da organizacije i insttucije imaju
svoj kanal (eng. Chanel) i na taj nain promoviu svoj rad. Takoe, neki mediji deo svog sadraja
emituju i preko ove mree i na taj nain povezuju tradicionalne i nove medije i dopiru do novog
broja gledalaca.
Za stranke i organizacije je znaajno da imaju kanal na ovoj mrei jer im to omoguava da sve
to nije moglo da proe u tradicionalnim medijima na neki nain prikau, ili da podsete na svoje
aktvnost koje su bile zabeleene i od strane televizija. Takoe, korisno je povezivanje svih
drutvenih medija na kojima nastupate jer na taj nain podiete kvalitet sadraja koji objavljujete.
Na primer, na Twiter-u ete objavit link sa vaeg Youtube kanala gde ljudi mogu pogledat snimak
aktvnost o kojoj govorite. Ove poruke su mnogo jae jer dodaju reima sliku.
Zanimljivo je da kod ove mree svi mogu gledat sadraj, potpuno je otvorena, ali samo
registrovani korisnici ga mogu i postavljat.
Sve je ea situacija gde dolazi do prelivanja sadraja sa YouTuba u klasine medije, kod nas je
najpoznatji takav sluaj Kosovo za patke gde je amaterski snimak pljake radnje dopreo do svih
elektronskih medija, ali i pravosudnih organa.
53
Flickr
Flickr je drutvena mrea, tj. online zajednica koja ima za cilj skladitenje fotografja. Napravio
je Ludicorp, ali je kasnije preuzeo Yahoo. Uz pomo ove mree korisnici slobodno objavljuju i
prosleuju svoje fotografje. Dosta ga koriste blogeri za skladitenje slika koje objavljuju u okviru
svojih postova. U septembu 2010. ovaj servis je sadrao preko 5 milijardi fotografja. Nudi dva
tpa naloga, besplatni i profesionalni. Besplatni podrazumeva da moete meseno podii 300MB
slika. Ogranienje je da ako imate vie od 200 fotografja, biete u mogunost da vidite samo
poslednjih 200 u njihovom fotostrimu. Ostale slike su i dalje tu, i linkovi do njih rade. Ova vrsta
naloga na neki nain i obavezuje na aktvnost jer ako vie od 90 dana za redom korisnik nije
aktvan, nalog e bit obrisan. Profesionalni nalog daje mnogo vie prostora korisniku i mogunost
pristupa statstkama, veem broju istraivanja... Ovaj servis je koristan za postavljanje albuma sa
fotografjama sa nekog dogaaja na primer. Oko th albuma se stvara mala zajednica ljudi koji su
bili na istom dogaaju i ele svet da obaveste o svom uglu gledanja na pomenut dogaaj.
Znaenje drutvenih mrea
Postoji stara poslovica koja kae Nee breg Muhamedu nego e Muhamed bregu., i kao u
svemu drugom tako i na Internetu treba ii tamo gde su ljudi. Twiter i Facebook su ekvivalent
trga ili sajma i to su mesta na koja treba ii jer su tamo ljudi. Mi smo takva mesta i do sada
poseivali u kampanji, pa zato to ne bismo inili i virtuelno. Koliko ete bit primeeni zavisi od
toga koliko ste kreatvni i koliko je ideja koju elite da plasirate zanimljiva i atraktvna. Dakle, treba
pazit ta e se rei i kada e se rei, kontekst je vrlo esto jednako vaan kao i sam sadraj. Nema
puno smisla govorit o stanju budeta u sred leta kada to nikoga ne zanima, ba kao to nema
smisla govorit o godinjem odmoru u sred diskusije o budetu.
Pazite da ne upadnete u zamku pogrenih oekivanja. esto ete naii na ljude koji e tvrdit da
sve vae Internet aktvnost moraju zavrit na slubenoj stranici kandidata ili stranke, ipak to nije
tako. Interakcija koju stvarate na Facebooku ili Twiteru e retko dovest posetoca na stranicu
stranke, ali konverzacija koju ste otvorili izmeu sebe i svog novog simpatzera ili biraa oznaie
njegove glasake preferencije daleko vie od bilo kog propagandnog slogana ili teksta koji e nai
na slubenoj stranici.
Isto tako, ako posmatramo izvore prometa na vaoj slubenoj stranici ili blogu, ako imate imalo
uspenu aktvnost na drutvenim mreama, tada e broj poseta na tm stranicama u vrlo velikom
procentu dolazit upravo sa Facebooka ili Twitera - ali ne s vaih status update-a ili tweetova,
nego sa statusa i tweetova vaih Facebook prijatelja ili Twiter followera.
To je i sutna delovanja na drutvenim mreama, da kvalitetom i atraktvnou sadraja
nagovorite svoje prijatelje da rade za vas i zajedniki izborni cilj.
Slika drutvenih medija je iroka i razvija se svakodnevno. Kako bi korienje ovih medija u
svrhe politke komunikacije bilo adekvatno i merljivo potrebno je stalno UITI, prikljuit
se konverzaciji koja ve postoji i pratei postojee konverzacije defnisat sopstveno mesto i
eljeni imid (sliku) na razliitm servisima Interneta. U tom procesu pomodarstvo i kratkoroni
interesi predstavljaju izrazito loe motve koje e zajednica prepoznat. Jedini ispravni motv za
uspostavljanje i voenje online kampanje je elja za povezivanjem sa ciljnim grupama i spremnost
za uvaavanje signala i smernica koje korisnici u tom interaktvnom procesu upuuju. Zato budite
prisutni, dobronamerni i iskreni, pre svega svoji. Govorite samo ono to znate i u ta verujete i,
sigurni smo, biete SJAJNI.
!
Jo nekoliko malih saveta
Ako ste se odluili za zapoinjanje komunikacije
na Internetu to nikako ne sme bit samo u vreme
izborne kampanje.
Ukoliko hoete ozbiljnu podrku Internet
zajednice to znai da oni oekuju vae prisustvo
od danas pa zauvek!
Komunikaciju na Internetu vodite po pravilima,
predano, uz uloeno vreme i energiju.
Ako ste planirali da komunicirate i direktno s
biraima, preko Facebooka, Twitera..., nikako
ne dozvolite da va lini nalog vode drugi ljudi.
Zajednica e prepoznat lanjake
Morate govorit/pisat samo ono u ta verujete;
Internet se ne moete kontrolisat, jer je
Internet slobodan medij na kojem vae drugaija
pravila;
Komunikacija na Internetu je dvosmerna.
Nauite da podnesete kritku i sasluate druge.
Imajte poverenja u zajednicu;
Kljuno je da podstete druge da se ukljuuju!
!
Oglaavanje na Internetu
Neprestano testirajte
i vae oglaavanje e se
neprestano unapreivati...
David Ogilvi
7
57
Vrlo esto, koliko god pazili na svoje sadraje i koliko god truda uloili u gradnju svoje online
reputacije i dostupnost jednostavno ne postete odgovarajue rezultate. Kako bi reili taj
problem potrebno je ponekad iskoristt mogunost online oglaavanja. To ne znai da treba uvek
troit na skupocene kampanje i postavit milione bannera irom Interneta, nego da treba paljivo
i precizno gaat tano odreene Internet korisnike.
Google AdWords
Google Adwords je usluga oglaavanja koja je dostupna svakom Internet korisniku koji poseduje
kreditnu kartcu. Osnovna karakteristka ovog tpa oglaavanja je to se va oglas pojavljuje
iskljuivo kada korisnik zatrai neku od kljunih rei, a samu reklamu moete ograniit na
odgovarajue jeziko ili geografsko podruje.
Na gornjoj ilustraciji mogue je videt nekoliko naina kako oglaavat. Kada korisnik upie kljunu
re, u rezultatma e se prikazat odgovarajui rezultat. Uoite kako prvi rezultat ima laki ton
u svojoj pozadini i u gornjem desnom uglu pie kako je re o oglasu, tj. sponzorisanom linku.
Takoe, rei koje je korisnik pretraio bie podebljane u reklami ali i u drugim rezultatma. Takoe,
ako imate Internet stranicu koja se bavi traenim pojmom ili vam je taj pojam bitan, onda se va
oglas moe pojavit i u desnoj kolumni kao to se to vidi i na slici.
Cena oglaavanja zavisi od toga koliko e korisnika odluit da klikne na njega. Cena se odreuje
kao kombinacija konkurencije koja vlada za odreenu kljunu re (u ovom sluaju za Barack
Obama) i popularnost, tj. koliko je ljudi kliknulo na vau reklamu. Plaa se iskljuivo za one
reklame koje su rezultrale klikom, tj. one koje je korisnik na kraju odabrao.
To u praksi znai da za svega poneki EUR dnevno moete da pokrenete kampanju i polako
usmeravate promet ka svojim web stranicama. Google AdWords je jedna od cenovno
najefkasnijih metoda oglaavanja.
Facebook oglaavanje
Facebook oglaavanje je vrlo slino Google AdWords oglaavanju po pitanju cene i odreivanja
koliko e koji oglas kotat, ali postoje daleko bolji mehanizmi za vrlo precizno gaanje
odgovarajue populacije Facebook korisnika.
Na gornjem primeru se vidi koje su mogunost oglaavanja. Mogue je odabrat tano odreenu
demografju Facebook korisnika kojima emo prikazat reklamu i to po geografskoj pripadnost,
preko starost pa sve do interesa. Posebno je zanimljiva opcija tzv. social advertsinga gde e
se reklama prikazat samo prijateljima onih koji ve jesu fanovi naih web stranica. Koristei ove
opcije mogue je u vrlo kratkom roku uz izuzetno mali marketnki budet sakupit veliki broj
fanova.
Oglaavanje nije alternatva za kreiranje kvalitetnog sadraja i motvisanje simpatzera, ali je
kvalitetan alat da naa poruka brzo stgne do ireg kruga ljudi.
Primeri iz prakse
8
61
Josip Kregar bio je kandidat za gradonaelnika grada Zagreba na lokalnim izborima 2009. godine.
U kampanju se ulo vrlo kasno (neto malo vie od devedeset dana pre izbora) i bez ikakve
fnansijske ili stranake podrke. U nekoliko nedelja uspeli smo da donekle anonimnog kandidata
(Josip Kregar je ugledni profesor na Zagrebakom univerzitetu, u asu kandidature mu je istcao
mandat dekana pravnog fakulteta, a javnost je bio poznat kao borac protv korupcije i osoba koja
je neko vreme tokom devedeseth bila na dunost poverenika za grad Zagreb) uinimo vidljivim.
Ukupan iznos utroen u kampanju Josipa Kregara je bio oko 1.8 miliona kuna (cca 250.000EUR) u
odnosu na minimum 10x toliko koliko je potroio njegov protvkandidat Milan Bandi. U drugom
krugu izbora, Josip Kregar osvojio je gotovo 40% glasova i to u borbi protv kandidata koji je bio
toliko siguran u pobedu u prvom krugu da nije imao ni formiran izborni tab (sve do nekoliko
nedelja pre izbora).
Uspeh Josipa Kregara se dobrim delom pripisuje i internet kampanji koja je uspela da okupi oko
3.000 email adresa volontera i simpatzera koje smo dnevno kontaktrali s novim zadacima i
porukama.
U samom startu odluili smo da nismo u stanju da odrimo ritam blogovanja (dakle da kandidat
pie blog jednom dnevno) pa je web stranica bila pretvorena u mesto mobilizacije. Kupili smo
Internet domen kregar.org i iskoristli web hostng koji nam je bio na raspolaganju (troak od cca
70 EUR godinje). Cela stranica je napravljena na open source platormi WordPress sa jednom od
najstandardnijih tema koju smo samo malo doradili i korieni su iskljuivo besplatni pluginovi za
WordPress.
U kolumnama s desne strane nalazi se nekoliko bitnih segmenata, poevi od jedinog TV spota
koji smo imali, fickr foto albuma, jasno oznaenog formulara za email newsleter i velikih linkova
na drutvene mree
Facebook, Twiter
i YouTube. S desne
strane smo stavili i
dva modula od kojih
je jedan po sluajnom
rasporedu objavljivao
neke injenice o gradu
Zagrebu, a u drugom
smo stavljali podrku
koju su graani slali
kandidatu (tokom
predsednike kampanje
za Ivu Josipovia radili
smo i video poruke
podrke koje su snimali
volonteri na skupovima,
deo th poruka je i danas
dostupan na htp://
www.youtube.com/user/
IvoJosipovic).
Bitni element stranice je
i kontakt formular, koji
je bio programiran da
kada poaljete poruku
kandidatu odmah uzvrat
s povratnom porukom
u kojoj je bilo nekoliko
instant naina kako
pomoi kampanju.
Tokom kampanje koristli
smo Google AdWords
oglase koje smo
postavljali ne samo na
63
kljune rei vezane za naeg kandidata nego i
za suparnike. Kreirali smo i malu video igricu
koja je u sutni fash aplikacija dizajnirana
da stane u format bannera 300 x250 pixela.
Re je o preradi popularne klasine igre
Space Invaders u kojoj vi kao kandidat
branite grad Zagreb od zagrebakog
komunalnog preduzea a povremeno iznad
prolee glava gradonaelnika i baca na vas
raune. Poenta je izgubit igru jer vas tada
usmeravamo na nau stranicu i traimo
od vas podrku. Igrica je i dalje dostupna
(uveana 200% radi lakeg igranja) na adresi:
htp://kregar.org/holding/.
Troak izrade ove igrice je bio oko 400 EUR, a bila je postavljena na nekoliko web stranica ljudi koji
su bili simpatzeri nae kampanje. Osim toga, ovo je bio jedan od inovatvnijih pristupa kampanji
pa se o tome dosta pisalo i po novinama i portalima.
Google AdWords se mogu koristt i za brze odgovore na
eventualne napade, pa smo, na primer, kreirali ciljane oglase za sve
one koji su o naem kandidatu pretraivali po odreenim kljunim
reima (primer je za Ivu Josipovia i njegovu ulogu u Hagu):
Slini oglasi mogu se koristt i na Facebooku
da bi oglasili dolazak na neku lokaciju (npr.
neki skup ili dogaaj) ili da bi promovisali
svoju fan stranicu.
Jedan od ubedljivo najefektnijih projekata
koje smo radili je primer kreiranja dinamiki
generisanog videa u kom bi dobili email
poruku vaeg prijatelja koji vas je video na dnevniku pa vam alje link na stranicu na kojoj se taj
odlomak moe videt. Budui da email dolazi od vama poznate osobe i usmerava na web stranicu
koja je tada imala naziv izuzetno slian jednoj nacionalnoj televiziji uspeli smo da postgnemo to
da video bude pregledan vie od 70.000 puta u svega nekoliko dana, a prikupili smo u postupku
preko 50.000 email adresa ljudi kojima smo se kasnije obratli email porukom. Video poruku i
kako ona izgleda moete videt i danas na: htp://dnevnikhr.pokrenise.org/.
Ova video poruka je bila najskuplji deo Internet kampanje i kotala je neto vie od 5.000 EUR, ali
kada podelite broj pregleda i ljudi koji su dobili nae email poruke, odnosno broj ljudi koje smo
zahvatli tme (da ne raunamo da smo naterali dravno izborno poverenitvo da reaguje), tada je
cena bila izuzetno povoljna i prihvatljiva.
Zakljuak
9
65
Mnogi misle kako je Internet instant medij na kom je sve besplatno i na kom se sve jako brzo
moe reit. Ali to nije u potpunost tano. Ako imate puno novca na raspolaganju tada je kroz
oglaavanje mogue iskoristt nekoliko preica kako bi poveali posete web stranici ili kako bi
reagovali kada je potrebno, ali graani nee doi ponovo nit e odluit da prihvate kandidata bez
kvalitetnog sadraja.
Kvalitetni sadraj nije samo onaj koji jasno alje poruku i koji rezonuje s graanima, nego je to i
kvalitetan, sistemski i konzistentni rad, a on se moe desit samo kroz dugi vremenski rok.
Kvalitetnu Internet kampanju za izbore potrebno je zapoet to je pre mogue, po mogunost
godinu dana pre oekivanog datuma izbora, a ako je mogue i ranije. To je ukratko vreme koje
je potrebno da se sagradi i okupi temeljna zajednica koja e kasnije sama promovisat sadraje s
vae web stranice, kao i vreme koje je potrebno da va web sadraj postane i bude prepoznat od
Internet pretraivaa kao relevantan za sve one teme i kljune rei koje vaa kampanja i kandidat
smatraju bitnim.
Renik pojmova
10
67
Blog - skraenica od weblog, lini dnevnik na
Internetu
Bloger (eng. blogger) - onaj koji pie blog(ove),
tj. objavljuje sadraje na svom blogu
Bookmarks - lina arhiva interesantnih web
stranica
Broadband - irokopojasni (bri) Internet
(ADSL, kablovski, optki...)
Broadcastng - emitovanje
Browser - pretraiva
Channel - kanal
Circles - krugovi
Clip - iseak (recimo video clip video iseak,
video prilog)
Collaborate - kolaboracija, saradnja
Collaboraton - saradnja
Communicaton - komunikacija
Community manager - menader zajednice
(zaduen za nastup organizacije na drutvenim
medijima)
Community - zajednica, mrea ljudi koja
se okuplja oko vaih naloga na drutvenim
mreama
Concession - ustupak, ustupanje sopstvenih
ideja radi vieg cilja
Connectng - povezivanje razliith ljudi ija ste
vi ili vaa organizacija taka dodira
Content - sadraj
Contributng - uee i dodavanje korisnog
sadraja
Conversaton - konverzacija
Creatng - kreiranje korisnog sadraja za
korisnike Interneta
DM=direct message direktna poruka drugom
korisniku na Twiteru koju ostale osobe ne vide
E-pinions (umesto eng. opinion = miljenje) -
miljenja na mrei
Favorites stranice, tvitovi itd. koji nam se
dopadaju i elimo da ih sauvamo
Flyer - letak
Follower - pratlac, onaj koji vidi vae tvitove
Fan page - fan stranica na Facebook-u
Gate keeper - uvar kapije (termin koji se
korist za urednike i novinare klasinih medija)
Hash tag - tarabica # (pojam na Twiteru kojim se
obeleava pojam / termin o kom se pie, olakava
nalaenje tvitova sa odreenom temom)
Laboring - rad
Learning - uenje
Like - ono to nam se svia
Listening - sluanje
Lurking - vrebanje
News feed - mesto gde se pojavljuju nove vest
na naem Facebook proflu
Newsleter - bilten
News - vest
Nick - nadimak
Ofine - pojam koji se korist kada se govori o
stvarnom ivotu; deavanje van Interneta
Online - pojam koji opisuje da se neto dogaa
na Internetu
Partcipatng - uee u postoj
Party - urka, zabava
Plug in - dodatak (dodatna aplikacija)
Post beleka, objava
Reader - ita
Real tme - u realnom vremenu
Review - pregled
RSS - akronim od Really Simple Syndicaton ilit
veoma jednostavno povezivanje
RSS feed - sadraj izlistan kroz RSS tehnologiju
RT= retweet - retvitovanje, preuzimanje i
objavljivanje tvita koji je neko drugi objavio
Share with note - podelit uz beleku
Share - podelit
Social advertsing - reklamiranje na
drutvenim medijima
Spam - neeljene poruke, zatrpavajue poruke
Starred items - stranice obeleene zvezdicom
Stream - prenos (misli se na prenos slike i
zvuka, direktan prenos na Internetu)
Timeline - hronoloki tekui prikaz tvitova ljudi
koje pratte. Korist se i kao izraz kojim Twiter
zajednica govori o diskusijama koje se vode na
drutvenoj mrei Twiter u datom trenutku.
Tip - savet
Tweet - ono to postujemo na Twiteru
Twitup - skup tviteraa
Viral - zanimljiv sadraj koji se iri po Internetu
Wall - zid
Yahoo answers - yahoo odgovori
10
Korisni linkovi
11
69
Ovo je deo koji e sigurno bit esto dopunjavan. Preporuujemo nekoliko interesantnih web
lokacija na kojima moete itat o Internet komunikaciji.
htp://krazyfsh.org/2011/05/uvod-u-drustvene-medije-by-krazy-fsh/
htp://www.draganvaragic.com/weblog/index.php?adclick=2
htp://www.draganvaragic.com/weblog/index.php/3662/kako-blogovat-pored-puno-
posla/
htp://www.draganadjermanovic.com/2011/02/14/politcari-na-fejsbuku-ne-
komuniciraju-sa-gradanima/
htp://www.eniax.net/diplomski/
htp://www.draganadjermanovic.com/2011/07/26/pr-tehnike-trendovi/
htp://www.istokpavlovic.com/blog/kratak-vodic-za-koriscenje-twitera-sta-znace-sve-
one-tarabe-i-majmuni/
htp://www.plagosus.net/blog/www/sve-ono-sto-nigde-necete-procitat-o-twiteru/

htp://www.milosrandjelovic.org/2009/04/02/sveobuhvatno-uputstvo-za-twiter-
pocetnike/
htp://mashable.com/2011/08/18/foursquare-now-you-can-check-into-events/
11
O autorima
12
71
Krunoslav Vidi
Nakon gotovo 12 godina rada u novinarstvu, Krunoslav Vidi (1973.) je odluio promenit stranu i
ukljuit se u politku. Od objektvnog posmatraa i izvetaa, postao je komunikacijski i strateki
savetnik. Poslednja novinarska pozicija mu je bilo mjesto dopisnika iz Republike Srbije za Hrvatsku
Radioteleviziju (HRT). S formalnim obrazovanjem u drutvenim (teologija), i prirodnim naukama,
(matematka) te s iskustvom rada u elektronskim medijima, radio i televizija, Krunoslav je bio
struni saradnik, savetnik i manager u kampanjama na lokalnim, parlamentarnim, predsjednikim
i unutarstranakim izborima u Hrvatskoj. Prije prelaska u svet odnosa s javnou (PR-a), Krunoslav
Vidi se bavio i prevoenjem knjiga te poslovnim savetovanjem (konsaltngom). Krunoslav je
trenutno savetnik u Stratego PR savetovanju, a prije toga je bio izvrni direktor u MAKSIMA
komunikacijama, Zagreb, Hrvatska. lan Evropske asocijacije politkih konsultanata
W: www.strategopr.biz
E: krunoslav@strategopr.biz
T: www.twiter.com/kvidic
F: www.facebook.com/krunoslav.vidic
12
Marko Rakar
Veina njegovog posla se odnosi na politku komunikaciju i savetnik je politkim strankama
i kandidatma. lan je i jedan od osnivaa hrvatske udruge Initum (udruenje za podstcanje
sofverskog i online preduzetnitva) i hrvatske udruge CROWD (Croatan Web Developers
associaton). lan je meunarodne udruge EAPC (Europaean associaton of politcal consultants)
i upravnog odbora meunarodne udruge IAPC (Internatonal associaton of politcal consultants).
Viegodinji je lan irija za dodelu Pollies nagrada amerike udruge AAPC (American associaton
of politcal consultants). Zasada je jedini hrvatski (a i regionalni) lan TED-a. Povremeni je i
gostujui predava na razliitm domaim i meunarodnim strunim skupovima, kongresima ili
fakultetma (Fakultet politkih znanost, INMED, IUC, PDF). Na pojedinim projektma sarauje
i s raznim meunarodnim insttucijama (Savet Europe, European fund for the Balkans, UNDP,
US Embassy Zagreb). Autor je vie stotna lanaka objavljenih u raznim domaim i stranim
asopisima, novinama i portalima (Bug, VIDI, Banka, Jutarnji list, net.hr, politcsonline).
U civilnom drutvu poznat je i po tome to je osniva grupnog bloga pollitka.com iji je
najpoznatji projekat web aplikacija popisbiraca.pollitka.com koja je razotkrila mehanizme
manipulacije birakim spiskovima i tako pokrenula niz promena u zakonodavstvu. Za ovaj
projekat je 2009. godini dobio prestnu nagradu Top 10 who are changing the world of politcs
on the Internet koju dodjeljuje World eDemocracy forum za doprinos promovisanju demokratje
i politke na Internetu, iz istog razloga je postao i Google fellow (PDF Barcelona 2009.).
W: www.mrak.biz
E: mrakar@mrak.biz
T: www.twiter.com/mrak
F: www.facebook.com/marko.rakar
73
Milo aji
Aktvista u dui, demokrata po opredeljenju i veliki fan Interneta. Magistrirao violonelo na
Fakultetu muzike umetnost. Direktor Centra za edukaciju i lan stalnog sastava Glavnog odbora
Demokratske stranke. Osniva Centra modernih vetna, organizacije civilnog drutva aktvne na
polju politkog obrazovanja, promocije socijaldemokratje, javnog zagovaranja i komunikacije.
Predsednik Drutva Srbije za odnose s javnou, nacionalne strukovne organizacije. Bio lan
izbornih tabova, saradnik, savetnik u kampanjama na lokalnim, parlamentarnim, predsednikim
i unutarstranakim izborima u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Voli da ui i poduava.
Kooautor knjige Demokratja u politkim strankama Srbije (Beograd 2006.) i 4 prirunika
Optna i javnost, (CMV 2007), Razvoj odnosa sa javnou uputstvo za radna tela za
praenje primene etkog kodeksa ponaanja lokalnih funkcionera, (CMV 2007.), Prirunik za
razumevanje odnosa sa javnou, (Samostalni sindikat 2008.).
E: milos.djajic@gmail.com
W: www.milosdjajic.com
T: www.twiter.com/milosdjajic
F: www.facebook.com/milosdjajic
Publikacija:
POLITIKA KOMUNIKACIJA NA
INTERNETU
Autori:
Krunoslav Vidi
Marko Rakar
Milo aji
Izdava:
CENTAR MODERNIH VETINA
Za izdavaa:
Milo aji
Urednica:
Marija Radivojevi
Grafka obrada:
Ivan osi
CENTAR MODERNIH VETINA
Web: www.cmv.org.rs
FB: www.facebook.com/CentarMV
TW: www.Twiter.com/CentarMV
Ova publikacija je uraena uz podrku
Westminster fondacije za demokratju i Laburistke stranke Velike Britanije

Politicka Komunikacija Na Internetu

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Politicka Komunikacija Na Internetu

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

POLITIKA

You might also like