.

Proste reenice u sloenoj, ako su nezavisne, imaju komunikativnu funkciju, mogu se

izdvojiti iz sloene i mogu da stoje same.
Primer:
- Marko ui, a Mira spava.
(obe reenice su proste i nezavisne i imaju komunikativnu funkciju)
2. Proste reenice u sloenoj, ako su zavisne, imaju konstituentsku funkciju.
Primer:
- Kada stigne kui, obavezno mi se javi.
(reenica-kada stigne kui - je prosta, zavisna i ima konstituentsku funkciju, dok je
reenica - obavezno mi se javi- prosta, nezavisna i ima komunikativnu funkciju.
Iz ovih primera zakljuujemo da ODNOS PROSTIH REENICA U SLOENOJ MOE
BITI NEZAVISAN I ZAVISAN.
Koje vrste sloenih reenica imamo?
Sloene reenice se dele na:
1. Nezavisno sloene reenice
2. Zavisno sloene reenice
3. Viestruko sloene reenice
1. NEZAVISNO SLOENE - su one reenice koje u svom sastavu, strukturi, imaju dve ili
vie nezavisnih reenica.
Primer:
Marko ui, a Mira spava.
(obe reenice su nezavisne- komunikativne)
2. ZAVISNO SLOENE - su one reenice koje u svojoj strukturi sadre pored nezavisne jo
i zavisnu reenicu.
Primer:
- Rekao mi je da ne izlazim iz kue
Rekao mi je nezavisna reenica (komunikativna)
Da ne izlazim iz kue- zavisna reenica (konstituentska)
3. VIESTRUKO SLOENE - su one reenice koje u svojoj strukturi, sastavu, imaju vie
od dve proste reenice.
Primer:
Kada je uao u radnju (1), trgovac je uzbudjeno rekao (2), kao da je poludeo (3), da prodava
mora ii van (4) jer se sumnja (5) da je ba on (6) proneverio Pazar (7).
Kojim redosledom se piu proste reenice u sloenoj?
Redosled prostih reenica u sloenoj moe biti:
1. Gramatiki- kada se pie prvo glavna, pa zavisna reenica.
Primer:
Milan je radio dok smo se mi odmarali
(Milan je radio- glavna; dok smo se mi odmarali- zavisna)
2. U inverziji- kada se pie prvo zavisna, pa onda glavna.
Primer:
Dok smo se mi odmarali, Milan je radio.
(Dok smo se mi odmarali- zavisna; Milan je radio glavna)
NAPOMENA: Kada su reenice u inverziji, ispred glavne reenice obavezno se pie zapeta
(zarez).
3. Umetnuta reenica - kada je zavisna reenica umetnuta, tj.razdvaja glavnu reenicu
na dva dela.
Primer:
Milan je, dok smo se mi odmarali, vredno radio.
(Milan je prvi deo glavne reenice; dok smo se mi odmarali zavisna reenica koja je
umetnuta; vredno radili drugi deo glavne reenice
Kakve sve mogu biti nezavisne reenice?
NEZAVISNE REENICE mogu biti:
1. Sastavne reenice (i, pa, te, ni, niti)
Primer:
- S njim niti je pevati, ni plakati.
- bio je lo dan i padala je kia pa smo brzo otili.
2. Rastavne reenice (ili, volja, bilo)
Primer:
- Ili kupi alat, ili ostavi zanat.
- volja ti doi, volja ti ostati.
3. Suprotne reenice (a, alo, no, nego, ve, pa ipak, a ipak, ali ipak)
Primer:
- Tudju kuu die, a svoju obara.
- Radi, ali ne ukradi.
- Nisu novci stekli mene, nego sam ja njih.
4. Iskljune reenice (samo, jedino, tek, tek to, sem, sem to, samo to)
Primer:
- Svi spavaju, jedino on ui.
- Svi su u moru, samo je on na obali.
5. Zakljune reenice (moda, svakako, naravno, dakle, sigurno)
Primer:
- Naoblailo se, moda e kia pasti.
- Dobro sam nauio, sigurno u poloiti.
Kakve sve mogu biti zavisne reenice?
ZAVISNE REENICE mogu biti:
1. Izrine reenice ( da, kako, gde)
Primer:
- Tata mi kae da dobro nauim ove reenice.

2. Odnosne reenice (koji, iji, kakav, koliki, ta, gde, kada, ko).
Primer:
- To je devojka koja mi se odavno svidja.
- Ko drugome jamu kopa, sam u nju pada.
3. Mesne reenice (gde, kuda, odakle)
Primer:
- Idi kuda te srce vodi.
- Mene eka skriven splav gde umori Dunav plav.
4. Vremenske reenice (kad, dok, im, poto, pre nego to)
Primer:
- Oprau tepihe kad se prolepa vreme.
- Pre nego to ode zatvori vrata.
5. Uslovne (ako, da ukoliko).
Primer:
- Zvau te ako se ne uspavam.
- Ukoliko ne dodje, nee dobiti poklon.
6. Namerne reenice (da, kako).
Primer:
- Uzeo je taksi da stigne na vreme.
- Uzeo je taksi kako bi stigao na vreme.
7. Poredbene (nainske) reenice (kao, kao to, kao da, nego to, no to, kamoli).
Primer:
- Vie kao da je sumanut.
- Nije se ni pozdravio, a kamoli neto rekao.
8. Uzrone reenice (jer, zato to, poto, kako, budui da, stoga, zato)
Primer:
- Nije doao jer ga nerviraju takvi ljudi.
- Niste me pozvali zato neu ni doi.
9. Posledine (da)
Primer:
- Tako je sijalo sunce da se ve ve osuio.
10. Dopusne (iako, mada, premda)
Primer:
- Izai e na ispit iako nije sve nauio.
- Mada je hladno, on nosi kratke rukave.