Допусне (концесивне) реченице

Допуснима (концесивнима) називају се оне зависносложене реченице у

којима се допушта остварење садржаја главне реченице упркос томе што је он у
супротности са садржајем зависне, тј. што не постоје услови за његово остварење,
нпр. Кишовито је иако је тек почетак септембра, или обратно – допушта се
неостварење садржаја главне реченице упркос томе што за то постоје услови, нпр.
Нема кише иако је већ октобар. Да је заиста ријеч о супротности, види се и по томе
што се неке допусне реченице могу преобликовати у (независносложене)
супротне, нпр.

▪ допусна: Нема кише иако је већ октобар;

▪ супротна: Нема кише, а већ је октобар (или Већ је октобар, а нема кише).

Допусне реченице настају на два начина. Први је да се супротност удружи с

узрочношћу, па су такве допусне реченице у релацији према узрочнима, нпр.
узрочна: ▪ Будући да је уморан, неће доћи на састанак; допусна: ▪ Иако је уморан,
доћи ће на састанак. Такве допусне реченице називају се УЗРОЧНОДОПУСНИМА. Други
је начин да се супротност удружи с условом, па су такве допусне реченице у
релацији према условнима, нпр. условна: ▪ Ако је уморан, неће доћи на састанак;
допусна: ▪ И ако буде уморан, доћи ће на састанак. Такве допусне реченице
називају се УСЛОВНОДОПУСНИМА. И узрочнодопусне и условнодопусне реченице могу
бити корелативно структуриране. Тада се у главним реченицама најчешће
употребљава корелативна рјечца ипак (нпр. Иако је уморан, ипак је дошао), или,
рјеђе, рјечца опет (И ако је мало, опет добро дође).

Узрочнодопусне реченице

Узрочнодопусне реченице уводе се везницима иако, мада и премда. У

реченицама се тада могу налазити облици: презента, нпр. ▪ Иако је уморан, долази
на састанке; претериталних времена, нпр. ▪ Мада је био уморан, дошао је на
састанак; Мада бијаше уморан, дóђе на састанак; футура првог, нпр. ▪ Премда ће
бити уморан, доћи ће на састанак; презента у зависној, а претериталних времена
у главној реченици, нпр. ▪ Иако је уморан, дошао је на састанак; Иако је уморан,
дóђе на састанак; презента у зависној, а футура првог у главној реченици, нпр. ▪
Иако је уморан, доћи ће на састанак; презента или футура првог у зависној, а
императива у главној реченици, нпр. ▪ Иако си уморан, дођи на састанак; Иако ћеш
бити уморан, дођи на састанак. Осим везника иако, мада и премда зависне клаузе
могу се уврштавати у главне и везничким конструкцијама: упркос томе што ▪
нпр. Упркос томе што су потписали споразум, он их је тужио; без обзира на то
што ▪ нпр. Без обзира на то што смо уморни, наставићемо с радом; и/ни поред
тога што ▪ нпр. И поред тога што смо у дуговима, плате не касне. Допусне
реченице тога типа посебно су својствене административном и научном стилу
српскога стандардног језика.
 Условнодопусне реченице

Условнодопусне реченице могу се, као и условне, подијелити на реалне

(стварне), потенцијалне (могуће) и иреалне (нестварне), па се онда може
говорити о: 1) реалнодопусним реченицама, нпр. И ако је уморан, долази на
састанке; И ако је уморан, доћи ће на састанак; И ако је био уморан, дошао је на
састанак; И ако буде уморан, доћи ће на састанак; И ако буде био уморан, доћи ће
на састанак; И ако си уморан, дођи на састанак; 2) потенцијалнодопусним, нпр. И
ако би био уморан, дошао би на састанак; И кад би био уморан, дошао би на
састанак; 3) иреалнодопусним реченицама, нпр. И да је уморан, дошао би на
састанак; И да је био уморан, дошао би на састанак. Као што је видљиво из
наведених примјера, у реалнодопусним реченицама употребљава се везник ако, у
потенцијалнодопуснима везници ако и кад, а у иреалнодопуснима везник да, с
тим да се свима њима придружује појачајна рјечца (интензификатор) и/ни.
Видљиво је такође да се у реалнодопусним реченицама употребљавају временски
облици или облици императива (слично као и у узрочнодопусним реченицама, с
тим што се у њима не употребљавају облици футура другог), у
потенцијалнодопуснима долазе облици потенцијала и у главној и у зависној
реченици, а у иреалнодопусним долазе у зависној клаузи, и то обавезно, облици
потенцијала, а у главној реченици облици презента, перфекта или футура другог.
Условнодопусне су и реченице с различитим везничким конструкцијама које се
састоје од појачајних партикула (интензификатора) ма или год и замјеничких
прилога или замјеница (и тада се у зависним клаузама употребљавају облици
оптатива), и то: ма како ▪ нпр. Ма како поступио, увијек је неко незадовољан; ма
колико ▪ нпр. Ма колико био уморан, дошао бих на састанак; ма шта ▪ нпр. Неће им
бити лако ма шта предузели; ма какав ▪ (каква, какво) нпр. Ма какву варијанту
изабрали, црно им се пише; како год ▪ нпр. Како год поступио, увијек је неко
незадовољан; колико год ▪ нпр. Колико год био уморан, дошао бих на састанак;
шта год ▪ нпр. Неће им бити лако што год предузели; какав (каква, какво) год ▪
нпр. Какву год варијанту изабрали, црно им се пише.