Nezavisne predikaske rečenice

Nezavisne predikatske rečenice su one rečenice koje mogu da stoje

samostalno, odnosno da same iskazuju neku poruku.
Na primer: 
Ići ću u grad.
Nezavisne predikatske rečenice predstavljaju poseban sistem u sintaksičkom
sistemu i dele se na:

Obaveštajne – Milan uči.
Upitne – Uči li Milan?
Zapovedne – Milane, uči.
Željne – Neka Milan uči.
Uzvične – Uči Petre!
Nezavisne rečenice ostvaruju naporedni (nezavisni) odnos kada obrazuju skup
od dve ili više prostih rečenica u složenu rečenicu.

Vrsta naporednog (nezavisnog) odnosa obeležava se upotrebom naporednih

(koordinativnih) parataksičkih veznika: I, A, PA, TE, ALI, ILI , NI, NITI, NO, DOK,
VEĆ.
U govoru se naporedni odnosi obeležavaju intonacijom ili pauzama, a u
pisanju zarezom.
Osnovne vrste naporednih odnosa jesu:
Sastavni odnos
 Milan sedi, prelistava novine i razmišlja o utakmici.
 Nisam o tome razmišljao, niti ću to uraditi.
 Dođi i uzmi knjigu.
Rastavni odnos
 Ili kupi alat, ili ostavi zanat.
Suprotan odnos
 Stalno ga zovem, a on odugovlači.
Zaključni odnos
 Dobro sam se pripremio, prema tome položiću prijemni ispit.
Isključni odnos
 Svi su se prijavili, samo je Milan izostao.

Zavisne predikatske rečenice

 Zavisne predikatske rečenice su one rečenice koje ne mogu da stoje
samostalno, već su deo druge predikatske rečenice ili sintagme. One ne
ostvaruju funkciju u rečenici već imaju funkciju sekundarnog člana, a najčešće
imaju funkciju atributa, objekta ili priloške odredbe.
Na primer: 
Kad padne mrak, ići ću u grad.
Zavisne rečenice su poseban sistem u sintaksičkom sistemu i podeljene su u
vrste sa određenim značenjem, konstituentskim funkcijama i obeležjima.

Poseban deo zavisnih rečenica su zavisnisni veznici i rečce, upitno-odnosne

zamenice, prilozi i glagolski oblici. Reči i izrazi koji imaju funkciju pokazatelja
tipa zavisne rečenice najznačajnija su obeležja ovih rečenica i nazivaju se
subordinatori.
Zavisne rečenice se dele na:
Odnosne
 Matematika je glavni predmet koji Milan redovno uči.
Mesne 
 Soba u potkrovlju je mesto gde Milan uči.
Vremenske 
 Svi se zabavljamo igricama dok Milan uči.
Zavisno-upitne 
 Nismo bili sigurni da li Milan uči.
Uzročne
 Nismo došli jer Milan uči.
Uslovne
 Odložićemo dolazak ako Milan uči.
Dopusne
 Svi su se okupili premda/iako Milan uči.
Namerne
 Bili su tihi kako bi Milan učio.
Poredbene
 To se očekivalo koliko je Milan učio.
Posledične
 Tako je redovno učio da smo svi verovali u uspeh.
* Neke zavisne rečenice mogu biti naporedne kostituentske jedinice:
Milan kaže da Ivan ide u grad. (izrična, objekat.)
Bio je to čovek koji kupuje kuću i nudi veliki novac. (Odnosna, atribut.)