Универзитет у Приштини

Филозофски факултет, Косовска Митровица

Катедра за српску књижевност и језик

Семинарски рад из предмета Савремени српски језик 3

Тема: Морфосинтаксичка анализа одломка из романа:
„Проклета авлија“ Иве Андрића

Ментор: Студент:
асс Емилија Реџић Мирковић Јована Богдановић

Косовска Митровица, април 2019. године

Људи који пописују заоставштину иза покојника који је још пре два дана био ту, жив као
што су и они сада, имају неки нарочит изглед. Они су представници победничког живота1
који иде својим путем, за својим потребама. Нису то лепи победници. Сва им је заслуга у
том што су надживели покојника. И кад их човек овако посматра, изгледају му помало као
отимачи, али отимачи којима је осигурана некажњивост и који знају да се сопственик не
може вратити ни изненадити их на послу. Нису сасвим то, али по нечем на то подсећају.

Кад их човек тако гледа и слуша, све се у њему и нехотице окреће од живота ка смрти, од
оних који броје и присвајају ка оном који је све изгубио и коме више ништа и не треба, јер
ни њега нема.

Последњих недеља много и често је причао о свом некадашњем боравку у Цариграду. То

је било давно. Због својих тешких и замршених послова фратари су послали у Стамбол
фра-Тадију Остојића.

Иво Андрић, Проклета авлија

1
Људи имају неки нарочит изглед

Људи – именица у функцији граматичког субјекта у субјекатском номинативу

имају – глагол у презенту у функцији простог глаголског предикта. Радња је индикативна
и референцијална.
неки нарочит изглед – именичка синтагма у функцији директног објекта налази се у
акузативу без предлога. Управна реч је заједничка именица „изглед“ уз који стоји придев
„нарочит“ у функцији конгруентног атрибута и од њега зависи заменица у функцији
конгруентног атрибута „неки“.

који пописују заоставштину иза покојника

који – релативизаор, има и функцију субјекта

пописују – глагол у презенту. Има функцију простог глаголског предикта. Радња је
индикативна и референцијална.
заоставштину – именица у функцији директног објекта у акузативу без предлога
иза покојника – именица у функцији неконгруентног атрибута у генитиву са значењем
посесивности (покојникова заоставштина).

који је још пре два дана био ту, жив

који – релативизатор
је био ту – перфекат у функцији прилошког предикта
још пре два дана – именичка синтагма у функцији адвербијала за време у акузативу са
темпоралним значењем.
жив – придев у функцији апозитива у номинативу.

2
као што су и они сада

као што – везнички израз

су (живи) – именски предикат у презенту
живи – предикатски номинатив
и – интензификатор
они – заменица у функцији граматичког субјекта у субјекатском номинативу
сада – предлог у функцији адвербијала за време

Они су представници победничког живота

Они – заменица у функцији граматичког субјекта у номинативу са субјекатским значењем

су представници – именски предикат у презенту
представници – предикатив; предикатски номинатив
победничког живота – именичка синтагма у функцији рекцијске допуне именице
представници у генитиву са посесивним значењем у оквиру које је главна реч „живота“, а
од ње зависи конгруентни атрибут„победничког“.

који иде својим путем, за својим потребама.

који – заменица у функцији релативизатора у субјекатском номинативу.

иде – глагол у презенту у функцији простог глагоског предикта. Радња је индикативна и
референцијална.
својим путем – именичка синтагма у функцији адвербијала за место у инструменталу са
спацијалним значењем. Главна реч је именица „путем“, а од ње зависи конгруентни
атрибут „својим“.

3
за својим потребама – именичка синтагма у функцији адвербијала за намеру у
инструменталу са интенционалним значењем. Управни члан синтагме је „потребама“, а од
ње зависи конгруентни атрибут са предлогом „за својим“.

Нису то лепи победници.

Нису лепи победници – именски предикат у презенту

победници – предикатив, у номинативу са предикатским значењем.
то – заменица у функцији граматичког субјекта, у номинативу са субјекатским значењем.
лепи– придев у функцији конгруентног атрибута

Сва им је заслуга у том

Је у том – именски предикат у презенту

у том – предикатив у локативу са спацијалним значењем
Сва заслуга – граматички субјекат у номинативу са субјекатским значењем
им – заменица у функцији атрибута у дативу са посесивним значењем (Сва њихова
заслуга је то)

Што су надживели покојника

Што – заменица у функцији релативизатора

су надживели – глагол у перфекту у функцији простог глаголског предикта, радња је у
индикативу и референцијална је.
покојника – именица у функцији директног објекта у акузативу

4
И кад их човек овако посматра

И – везник саставног односа

кад – прилог у функцији везника
их – заменица у функцији директног објекта у акузативу
човек – именица у функцији граматичког субјекта у номинативуса субјекатским значењем
овако – прилог у функцији адвербијала за начин
посматра – глагол у презенту који има функцију простог глаголског предикта. Радња је
индикативна и референцијална.

изгледају му помало као отимачи, али отимачи

изгледају – глагол у презенту у функцији простог глаголског предикта. Радња је

индикативна и референцијална. Глагол изгледати је глагол непотуног значења, што значи
да сам не може чинити предикат!
му – заменица у функцији индиректног објекта у дативу
помало – прилог у функцији адвербијала за количину
као отимачи, али отимачи – синтагма у функцији поредбено начинског адвербијала у
номинативу са поредбеним значењем

којима је осигурана некажњивост

којима – релативизатор
је осигурана – прост глаголски предикат, радња је индикативна и референцијална, пасив
вријеме?
некажњивост – именица у функцији граматичког субјекта у номинативу са субјекатским
значењем

5
и који знају

и – везник саставног односа

који – релативизатор
знају – прост глаголски предикат у презенту, радња је индикативна и референцијална

да се сопственик не може вратити

да – везник
се не може вратити – сложен глаголски предикат, радња је индикативна и
референцијална
сопственик – именица у функцији граматичког субјекта у субјекатском номинативу

ни изненадити их на послу

ни – везник супротног односа

изненадити – глагол у инфинитиву у функцији ДОПУНЕ сложеног модалног глаголског
предикта („може“ се подразумева), радња је индикативна и нереференцијална
их – директни објекат у акузативу
на послу – именица у функцији адвербијала за место у локативу са спацијалним
значењем

Нису сасвим то

сасвим – прилог у функцији адвербијала за количину

Нису то – прост именски предикат у презенту именски предикат је увијек сложен!

6
али по нечем на то подсећају.

али – независни супротни везник

по нечем – заменицау функцији адвербијала за узрок у локативу са значењем основа или
критеријума
на то – заменица у функцији индиректног објекта у акузативу
подсећају – глагол у презенту има функцију простог глаголског предикта. Радња је
индикативна, референцијална.

Кад их човек тако гледа

Кад – заменица у функцији везника

их – заменица у функцији дирктног објекта у акузативу
човек – именица у функцији граматичког субјекта у номинативу са субјекатским
значењем
тако – прилог у функцији прилошке одредбе за начин
гледа – глагол у презенту у функцији простог глаголског предикта. Радња је индикативна
и референцијална.

И слуша

и – независни везник саставног односа

слуша – глагол у презенту у функцији простог глаголског предикта. Радња је
индикативна, референцијална.

све се у њему и нехотице окреће од живота ка смрти, од оних, ка оном

све – функција граматичког субјекта, субјекатски номинатив

7
у њему – заменица у функцији адвербијала за место у локативу са спацијалним значењем
и – интензификатор
нехотице – прилог у функцији адвербијала за начин
се окреће – глагол у презенту, у функцији простог глаголског предикта, радња је
индикативна и нереференцијална
од живота ка смрти, од оних, ка оном – синтагма у функцији адвербијала за начин,
значење квалификативно

који броје

који – релативизатор
броје – глагол у презенту у функцији простог глаголског предикта. Радња је индикативна
и референцијална.

и присвајају

и – везник саставног односа

присвајају – глагол упрезенту у функцији простог глаголског предикта. Радња је
индикативна и референцијална.

који је све изгубио

који — релативизатор у функцији граматичког субјекта

је изгубио— глагол у перфекту у функцији простог глаголског предикта. Радња је
релативна и референцијална
све— заменица у функцији директног објекта у акузативу

8
и коме више ништа и не треба

и—везник саставног односа

коме— заменица у функцији индиректног објекта у дативу
више—прилог у функцији адвербијала за време
ништа— заменица у функцији граматичког субјекта у номинативу са субјекатским
значењем
и— интензификатор
не треба— прост глаголског предикта у презенту. Радња је индикативна и референцијална

јер ни њега нема

јер—везник зависног односа

ни—интензификатор
њега—заменица у функцији субјекта у субјекатском генитиву
нема—глагол у презенту који има функцију простог глаголског предикта. Радња је
индикативна и референцијална.

Последњих недеља много и често је причао о свом некадашњем боравку у Цариграду

Последњих недеља—синтагма у функцији адвербијала за време у којој је управни члан

„недеља“.
последњих— придев у функцији конгруентног атрибута у генитиву
недеља— именица у генитиву са темпоралним значењем
много – прилог у функцији адвербијала за количину
и – сатавни везник

9
често— прилог у функцији адвербијала за време
је причао—прост глаголски предикат састављен од глагола „причати“ у перфекту. Радња
је нереференцијална и индикативна.
о свом некадашњем боравку у Цариграду— синтагма у функцији индиректног објекта
о боравку—управни члан, именица у локативу
свом- конгруентни атрибут, налази се у локативу
некадашњем—придев у функцији конгруентног атрибута
у Цариграду—именица у локативу квалификативног значења у функцији неконгруентног
атрибута

То је било давно.

то—граматички субјекат, субјекатски номинатив

је било давно—прилошки предикат у перфекту. Радња је референцијална у индикативу

Због својих тешких и замршених послова фратари су послали у Стамбол фра-Тадију

Остојића.

због својих тешких и замршених послова—синтагма у генитиву у функцији адвербијала

за узрок; главна реч је „послова“, а од ње зависе конгруентни атрибути „својих“, „тешких“
и „замршених“.
фратари—именица у функцији граматичког субјекта у субјекатском номинативу
су послали— глагол у перфекту у функцији простог глаголског предикта. Радња је
индикативна и референцијална.
у Стамбол— именица у функцији адвербијала за место у акузативу спацијалног значења.
фра-Тадију Остојића— именице у допунској функцији директног објекта у акузативу.

10