Apozitiv i apozicija Apozitiv i apozicija

Apozicija je imenika odredba kojom se vri dodatno objanjenje pojma u reenici, a na koji se Apozicija je imenika odredba kojom se vri dodatno objanjenje pojma u reenici, a na koji se
apozicija odnosi. Sam koren rei u prevodu sa latinskog jezika apozicija odnosi. Sam koren rei u prevodu sa latinskog jezika apponere apponere dodati, priloiti, dodati, priloiti,
ukazuje na to da se apozicija moe nazvati i dodatnom odredbom. ukazuje na to da se apozicija moe nazvati i dodatnom odredbom.
Stevanovi apozicije naziva i z d v o j e n i m odredbama, a razlog za takvo definisanje je upravo Stevanovi apozicije naziva i z d v o j e n i m odredbama, a razlog za takvo definisanje je upravo
u funkciji dodatne identifikacije i kvalifikacije. u funkciji dodatne identifikacije i kvalifikacije.
.!arija, .!arija, Jovanova sestra Jovanova sestra, je donela knjigu na plau. , je donela knjigu na plau.
". ".Mala Mala !arija je donela knjigu na plau. !arija je donela knjigu na plau.
# pore$enju sa atributom koji identifikuje %suava& pojam %primer "&, apozicija taj isti pojam # pore$enju sa atributom koji identifikuje %suava& pojam %primer "&, apozicija taj isti pojam
dodatno objanjava tj. identifikuje i kvalifikuje %primer &. ' atribut i apozicija iz navedeni( dodatno objanjava tj. identifikuje i kvalifikuje %primer &. ' atribut i apozicija iz navedeni(
primera se odnose na subjekat iskazan vlastitom imenicom u nominativu jednine. !e$utim primera se odnose na subjekat iskazan vlastitom imenicom u nominativu jednine. !e$utim
kljuna razlika je u tome to je atribut kljuna razlika je u tome to je atribut mala mala zavisni lan sintagme, dok apozicija zavisni lan sintagme, dok apozicija )ovanova sestra )ovanova sestra
u prvom primeru svojim prisustvom ne menja osnovni smisao reenice. u prvom primeru svojim prisustvom ne menja osnovni smisao reenice.
*unkciju apozicije vre imenice i imenike sintagme. +adoje Simi ovaj spisak upotpunjava sa *unkciju apozicije vre imenice i imenike sintagme. +adoje Simi ovaj spisak upotpunjava sa
apozicijama koje u svom sastavu sadre, zamenice, zameniko-imenske konstrukcije, prideve, apozicijama koje u svom sastavu sadre, zamenice, zameniko-imenske konstrukcije, prideve,
priloke rei i priloko-padene konstrukcije. priloke rei i priloko-padene konstrukcije.
Apozicija se slae sa imenicom na koju se odnosi u rodu, broju i padeu, bilo da je imenica u Apozicija se slae sa imenicom na koju se odnosi u rodu, broju i padeu, bilo da je imenica u
nezavisnom padeu nominativu %ili akuzativu koji je jednak nominativu& ili nekom drugom nezavisnom padeu nominativu %ili akuzativu koji je jednak nominativu& ili nekom drugom
zavisnom padeu. zavisnom padeu.
.. Sofija, glavni grad /ugarske, je domain turnira. .. Sofija, glavni grad /ugarske, je domain turnira.
Subjekat navedene reenice %primer .& Subjekat navedene reenice %primer .& Sofija Sofija iskazan je nominativom jednine. 0ridev glavni, iskazan je nominativom jednine. 0ridev glavni,
kao i dve imenice iz apozicije iste reenice su tako$e iskazani nominativom jednine to potvr$uje kao i dve imenice iz apozicije iste reenice su tako$e iskazani nominativom jednine to potvr$uje
kongruentnost apozicije sa subjektom. kongruentnost apozicije sa subjektom.
1.2urnir se odravao u predgra$u Sofije, glavnog grada /ugarske. 1.2urnir se odravao u predgra$u Sofije, glavnog grada /ugarske.
# reenici 1 subjekat % # reenici 1 subjekat %sofije sofije& iskazan je lokativom jednine to je uticalo i da se lanovi apozicije & iskazan je lokativom jednine to je uticalo i da se lanovi apozicije
na$u u istom padeu kako bi se ostvarila kongruencija. na$u u istom padeu kako bi se ostvarila kongruencija.
Apozicija se u reenici nalazi iza imenice na koju se odnosi u takozvanoj postpoziciji. #vek se Apozicija se u reenici nalazi iza imenice na koju se odnosi u takozvanoj postpoziciji. #vek se
odvajaju zapetama, po miljenju Stevanovia razlog za to je to apozicija nije konstituent odvajaju zapetama, po miljenju Stevanovia razlog za to je to apozicija nije konstituent
sintagme ve kako je ranije pomenuto izdvojena odredba. 0ri tome treba rei i da se najee sintagme ve kako je ranije pomenuto izdvojena odredba. 0ri tome treba rei i da se najee
javlja uz vlastite imenice. javlja uz vlastite imenice.
Apozitiv ima identinu funkciju kao i apozicija, odnosno apozitiv prua dodatna obavetenja o Apozitiv ima identinu funkciju kao i apozicija, odnosno apozitiv prua dodatna obavetenja o
imenici koju odre$uje. 3a raliku od apozicije koja u svome sastavu teorijski gledano moe imati imenici koju odre$uje. 3a raliku od apozicije koja u svome sastavu teorijski gledano moe imati
neogranien broj rei, apozitiv se sastoji samo od jedne. neogranien broj rei, apozitiv se sastoji samo od jedne.
*unkciju apozitiva u reenici najee ima pridev, koji je kao i apozicija, kongruentan imenici uz *unkciju apozitiva u reenici najee ima pridev, koji je kao i apozicija, kongruentan imenici uz
koju stoji. koju stoji.
4. )ovan, 4. )ovan, bolestan bolestan seo je da se odmori. seo je da se odmori.
# reenici 4 apozitiv je iskazan pridevom bolestan koji je u nominativu jednine, odnosno slae se # reenici 4 apozitiv je iskazan pridevom bolestan koji je u nominativu jednine, odnosno slae se
sa subjektom )ovan. 0ridev u apozitivu koji je iskazan nominativom ili akuzativom koji je jednak sa subjektom )ovan. 0ridev u apozitivu koji je iskazan nominativom ili akuzativom koji je jednak
sa nominativom se koristi sa oblike prideva 5678+69657: vida. sa nominativom se koristi sa oblike prideva 5678+69657: vida.
Slino apoziciji i lokacija apozitiva u reenica je iza imenice, u postpoziciji odvojen zarezom. Slino apoziciji i lokacija apozitiva u reenica je iza imenice, u postpoziciji odvojen zarezom.
Apozitivne odredbe, naroito kada su upotrebljene uz subjekatski pojam, a stoje ispred predikata Apozitivne odredbe, naroito kada su upotrebljene uz subjekatski pojam, a stoje ispred predikata
mogu imati i dodatno uzrono znaenje. 2ako je u primeru 4. #zrok )ovanovog sedenja mogu imati i dodatno uzrono znaenje. 2ako je u primeru 4. #zrok )ovanovog sedenja
prozrokovana konkretnim stanjem koje je iskazano pridevom bolestan. prozrokovana konkretnim stanjem koje je iskazano pridevom bolestan.