Заменице

Основна служба заменица је упућивање на лица, ствари и особине, односно на речи које
их означавају. Подела заменица врши се на основу њихове супституентске вредности.

1. Именичке заменице – одликују се самосталношћу као и именице које замењују.

 Личне заменице: ја, ти, он/она/оно, ми, ви, они/оне/она

Заменице првог и другог лица имају само себи својствену промену и немају
дистинкцију рода будући да обележавају директне учеснике у комуникацији, док
личне заменице трећег лица имају придевску промену.
Личне заменице 3. лица једнине мушког и женског рода у акузативу имају
по три облика: она – њу, ју, је (ју само уз глаголску енклитику: Видео ју је); он –
њега, га, њ (њ уз предлоге: преда њ, за њ).
 Лична заменица за свако лице себе, се
Ова повратна заменица нема облике номинатива и вокатива јер не
може имати функцију субјекта, већ увек упућује на објекат. Треба је
разликовати од морфеме се.
 Упитно-односне заменице: ко, шта
 Неодређене заменице: неко, нешто
 Одричне заменице: нико, ништа
 Опште заменице: свако, свашта

2. Придевске заменице

 Присвојне заменице: мој, твој, његов, свој

 Показне заменице: проксимал – овај, овакав (за квалитет), оволики (за квантитет)

медијал – тај, такав, толики

дистал – онај, онакав, онолики

 Упитно-односне заменице: који, чији, какав, колики

 Неодређене заменице: неки, некакав, нечији, неколик ...
 Одричне заменице: никоји, ничији, никакав ...
 Опште заменице: сваки, свачији, свакакав, ма који, који год, какав год ...