Vodic Za Organsku Proizvodnju Jabuke

Vodi za Organsku Proizvodnju
Prirunik 2
Jabuke
CIP -
,
634.11 : 631.147 (035)
M,
Vodi za organsku proizvodnju jabuke / Slobodan Milenkovi,
Marija Kalenti, Emilija Stefanovi, Anica Milenkovi - Beograd :
Deutsche Gesellschaf fr Internationale Zusammenarbeit
GIZ, 2011 (Zemun : Zemunplast). - 40 str. : ilustr. ; 21cm
Tira 250. - Bibliograja.
ISBN 978-86-87737-43-3
1. , 2. ,
a) - -
COBISS.SR-ID 268240135
Objavljeno od strane:
Nacionalna asocijacija Serbia Organica
Uz podrku:
Deutsche Gesellschaft fr
Technische Zusammenarbeit (GIZ) GmbH
Economic Development Program ACCESS

Autori:
Prof. dr Slobodan Milenkovi
Marija Kalenti, GIZ Beograd
Emilija Stefanovi, GIZ Beograd
Anica Milenkovi, konsultant
tampa:
Zemunplast, Zemun
Sadraj
1. Uvod 3
2. Preduslovi 4
2.1. Ouvanje prirodnog 4
agro-ekosistema
2.2. Osobine zemljita 5
2.3. Karakteristike klime 6
3. Izbor lokacije 7
3.1. Kako pripremiti zemljite 8
4. Sadni materijal 8
4.1. Sortiment 11
5. Agro-tehnike mere 16
5.1. Odravanje zemljita 16
5.2. Sistem gajenja 17
5.3. Ishrana 20
5.4. Navodnjavanje 22
6. Bolesti, tetoine, korovi i
integralne mere zatite 23
7. Berba i uvanje plodova 34
8. Prilozi 35
9. Literatura 40
VODI
ZA
ORGANSKU
PROIZVODNJU
JABUKE
2
VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE
3
1. Uvod
Organska proizvodnja kontinentalnog voa u svetu
odvija se na preko 250.000 ha. Zemlje najvei proizvo-
ai organskog voa su: Italija, Turska, SAD, Francuska,
panija, Poljska i Nemaka (Granatstein i saradnici,
2008). Preko 50% organski proizvedene jabuke potie
iz Italije, a promet organskog voa u nekim zemljama
dostie 4 do 5% ukupnog prometa voa.
Juni Tirol spomenik jabuci
Organska proizvodnja jabuke u Srbiji odvija se u ek-
stenzivnim zasadima starih autohtonih sorti (budim-
ka, koara, kolaara, umatovka) i u novim zasadima
novostvorenih otpornih sorti u kojima se primenjuju
intenzivnije agro i pomotehnike mere (topas, prima,
GoldRush). Stari zasadi autohtonih (lokalnih) sorti pred-
stavljaju najraznovrsnije ivotno stanite u poljoprivredi
uopte. Karakteristino za ovakve zasade je povezanost
sauvanih biljnih zajednica zatravljene povrine zasada
i voaka koje su po prvilu visokostablaice. Ukusno i
bioloki vredno voe vano je za ljude. Domae i-
votinje se hrane u zasadima ispaom ili senom koje
se kosi. Vrlo brojne ivotinjske vrste nalaze u starim
zasadima jabuke svoj dom. Stare zasade sa okolnim
poljoprivrednim povrinama povezuju ive prirodne
ograde, pojasevi vegetacije, umski rubovi, livade. U
takvim uslovima ivi svet je vrlo raznovrstan. Stabla
naseljavaju razni insekti, njima se hrane detlii i une,
a u stablima (dupljama i u kruni) gnezde se mnoge
vrste kao to je senica, vorak, crvenperka, kreja i vra-
bac. Vee duplje naseljavaju sove i uk, strljeni, osice
i pele, a u kruni se gnezdi svraka i kos. Zatravljene
povrine su idealno stanite za mnoge insekte, meu
kojima su brojni zrikavci i skakavci koji su hrana za pti-
ce. Stari vonjaci na alost nedovoljno se odravaju, a
jedan deo se kri. Krenje starih vonjaka jabuke, kao
vanih oaza raznovrsnosti ivog sveta u agro-ekosi-
stemu dovee do smanjenja brojnosti raznih biljnih
i ivotinjskih vrsta. Sa druge strane postoje znaajne
povrine starih zasada jabuke, koje su zaputene i u
kojima bi se sa relativno malim trokovima (rezidba,
krenje osuenih stabala, sreivanje terena, koenje ili
ispaa) postigla revitalizacija stabala i dobili pozitivni
ekonomski rezultati. Sve drave koje su deo evropske
ekoloke mree Natura 2000, dune su da sauvaju
ugroene vrste i omogue im stanita koja e doprineti
njihovom razmnoavanju. U tom smislu stari vonjaci
imaju viestruko vanu ulogu i kao izvor prihoda za
poljoprivrednike (najee u ekonomski nerazvijenim
brdsko-planinskim podrujima), ali i kao stanite za
ouvanje i zatitu retkih biljnih i ivotinjskih vrsta.
Stare, autohtone sorte imaju gene koji su odgovorni
za specine osobine: otpornost prema prouzrokovai-
ma bolesti i tetoinama, obojenost, aromu, otpornost
prema abiotskim faktorima sredine, skladine osobine
trajnost. Shvatanje da su sve stare sorte otporne
prema prouzrokovaima bolesti je pogreno jer i meu
njima ima osetljivih. Jedan od razloga njihove otporno-
4
sti u agronomskom smislu je tehnologija gajenja u tzv.
zatravljenim vonjacima na velikim rastojanjima sadnje
i u viesortnim zasadima. U takvim uslovima patogeni
jabuke se slabije razvijaju i imaju manji potencijal.
Prvi i nezaobilazni uslov za gajenje neke sorte jabuke
po metodama organske proizvodnje je njena otpornost,
odnosno manja osetljivost prema biotskim i abiotskim
faktorima. Gajenje otpornih sorti ima viestruki znaaj sa
ekolokog, ali i ekonomskog aspekta. Zasadi starih sorti
doprinose ouvanju bioloke raznovrsnosti i stabilnosti
agroekosistema. Pored mogunosti prodaje u sveem
stanju plodovi autohtonih sorti su pogodni i za preradu u
sokove, vono vino, vono sire, rakiju i za suenje.
Autohtone sorte jabuke rasprostranjene su kao poje-
dinana stabla ili u manjim zasadima na velikom broju
lokaliteta u Srbiji, a posebno na podrujima centralne i
zapadne Srbije, na obroncima planina Kopaonik, Golija,
Kablar.
2. Preduslovi
2.1. Ouvanje prirodnog agro-ekosistema
Organska poljoprivreda je sistem ekolokog uprav-
ljanja iji je cilj ekoloka ravnotea i balansirana ivotna
sredina u kojoj postoji bogatstvo biljnih i ivotinjskih vr-
sta. Samo raznovrsnost biljnih i ivotinjskih vrsta moe
doprineti da organska poljoprivreda bude sveukupan,
holistiki sistem koji je odriv i to manje zavistan od
inputa koji nisu poreklom sa farme. Kao deo jedinstvene
farme svo zemljite koje se ne koristi u proizvodnji treba
da bude u funkciji stvaranja uslova za razvoj to veeg
broja ivih vrsta (ore i faune). U standardima organske
poljoprivrede postoji uslov da 5-7% ukupne povrine
farme budu netaknute povrine, koje e imati ulogu da
omogue razvoj, odravanje i umnoavanje insekata,
grinja, ptica, zmija, jeeva, i drugih korisnih vrsta.
Oko veine organskih farmi postoji vie tipova ivot-
nih zajednica kao to su: ume, livade, ivice, rastinje
i pojedinana zimzelena stabla i voke. Oko i na farmi
rastu pojedinana stabla: jasena, bresta, javora, hrasta,
divljih jabuka, divljih treanja, oskorua i vrba. Pored na-
vedenih stabala rastu i: leska, zova, dren, crni trn, divlje
rue i divlje jagodaste vrste. Sve navedene biljke nisu
samo gnezda za ptice i zatita od vetra, itav kompleks
bunova i zeljastih biljaka ini sloen lanac ishrane. to
je vei broj biljaka to je vea vrednost zajednica i divljeg
ivog sveta. Sauvati taj raznovrsni divlji ivi svet nije
jednostavno i zahteva dosta panje, truda i osmiljenih
akcija.
Neobraena - kompenzaciona povrsina
Upravljanje takvim zajednicama biljnog i ivo-
tinjskog sveta je osetljivo i sloeno. Tako npr. ako je
Kuice za korisne ptice
5
potrebna rezidba ili sea oteenih drvenastih biljaka
nju treba izvesti jednom u toku godine i to u periodu
kada se najmanje uznemiravaju ptice koje grade gnezda
i razmnoavaju se (januar, februar). Rezidba i krenje
krajem jeseni dovelo bi do oteenja mnogih zeljastih
biljaka i jagodastih vrsta, zato to vreme nije pogodno.
Takoe rezidbu ne treba raditi u jednom navratu na
svim delovima farme ve to treba izvesti u delovima
postupno. Povrine po obodima farme i vonjaka treba
zasejati biljkama koje cvetaju u dugom periodu: facelija,
heljda, grahorica, kadifa, neven, bela detelina i dru-
ge vrste. Najbolje je da se ovaj deo farme ne kosi ili to
uradi samo jednom, krajem avgusta. Da bi se privukle
korisne ptice na gnezenje potrebno je postaviti razne
kuice, a takoe treba obezbediti stalni izvor vode jer
e sve to trajno privui ptice da se gnezde. Uloga ptica
u regulisanju brojnosti tetnih insekata i glodara je ne-
zamenjiva. Razne vrste sokola, miara, sova u toku svog
ivota pojedu vie hiljada jedinki glodara i predstavljaju
najvaniju kariku u spreavanju prenamnoenja i tet-
nosti navedenih tetnih vrsta.
Treba naglasiti da je potrebno nekoliko godina za
uspostavljanje ekoloke ravnotee u zasadu jabuke u
organskoj proizvodnji, s obzirom da je vonjak sloen
sistem i svaki zasad za sebe predstavlja poseban sluaj,
tako da ak i odgovor na iste agro i pomotehnike
mere moe biti razliit u razliitim vonjacima. Zbog
toga su potrebne odreene vetine, znanja, ali i spe-
cine sposobnosti voara da stalnim posmatranjem i
proveravanjem doe do specine strategije u tehno-
logiji organske proizvodnje, neodstupajui naravno od
temeljnih principa organske poljoprivrede.
Veliki broj sorti je u znaajnom procentu samobe-
splodan i da bi zametanje plodova bilo u oekivanom
intenzitetu ne treba formirati monosortne zasade ve
zasaditi (npr. svaki trei red, svako deseto stablo) sorte
koje su dobri opraivi osnovnoj sorti ili gajiti kombi-
naciju dve ili vie sorti naizmeninom sadnjom (saditi
naizmenino po 3 reda svaku sortu). Uspostavljenjem
povrina stalnocvetajuih biljaka poveava se brojnost
insekata opraivaa jabuke, ali se u cilju sigurnije oplod-
nje dodatno moe staviti po 1 ha i 3 konice medonosne
pele. Ekasnost opraivanja i oplodnje podie se ako se
u vonjaku prethodne godine postave snopovi trske u
kojima se gnezdi solitarna pela Osmia cornuta. Ovo je
posebno znaajno u uslovima kada je u periodu cvetanja
temperatura vazduha nia od 10
0
C, a vreme oblano
i vetrovito. Jedna solitarna pela ekasna je kao 150
medonosnih pela a leti i u uslovima kada medonosna
pela nije aktivna zbog loih vremenskih prilika.
Konice sa bumbarima za opraivanje
2.2. Osobine zemljita
Zemljite treba da je srednje te-
ko, sa dobrom drenaom. Vrednost
pH treba da je od 6-6,5 (blago kisela
zemljita). Svaki nedostatak hraniva
treba korigovati pre zasnivanja za-
sada na osnovu prethodno izvrene
analize zemljita u sloju od 0-30 i 30-50 cm.
Analiza zemljita obavezno se radi pre zasnivanja
zasada i to uzimanjem uzoraka iz dva sloja: 0-30 i 30-
50 cm dubine, da bi se eventualno utvrdio nedostatak
nekog elementa. U cilju poveanja sadraja fosfora i
kalijuma mogu se koristiti mlevene stene koje su na-
vedene u Prilogu 1 u listi dozvoljenih supstanci. Ako je
prioritet poboljanje strukture zemljita onda u periodu
od najmanje 2 godine na zemljitu treba gajiti meani
usev trava i bele deteline (10-30%). Ako je struktura ze-
6
mljita dobra onda se plodnost moe poboljati i nakon
jedne godine. Sadnice se mogu saditi u ve zatravljene
trake u kojima je bela detelina sa travama, a ove billjke
mogu pokrivati i meuredni prostor.
Plodnost zemljita moe se popraviti primenom
kompostiranog stajnjaka do maksimalne koliine od
20-25 tona po hektaru godinje. U prvoj godini nakon
primene biljkama je na raspolaganju odreena koliina
hraniva prikazana u Tabeli 1.
Tabela 1. Prosene vrednosti dostupnih hraniva zavisno od
porekla (kg/tona)
Izvor: Best practice guide for the production of organic apples
and pears, (Fitzerald Jean, 2004).
Tabela 2. Poeljne vrednosti parametara analize zemljita
Postoji vei broj direktnih i indirektnih metoda za
merenje bioloke aktivnosti zemljita. Tako npr. bio-
masa zemljita se moe proceniti brojanjem organiza-
ma u uzorku zemljita ili merenjem respiracije nakon
dodavanja hraniva. Meutim treba napraviti razliku
izmeu stvarne i potencijalne bioloke aktivnosti.
Stvarna vrednost je ona koja se meri kada se uzme
uzorak. Potencijalna bioloka aktivnost utvruje se tako
to se mikroorganizmi iz uzorka zemljita inkubiraju u
eksperimentalnim uslovima, a aktivnost se meri nakon
dodavanja hraniva. Pored bioloke aktivnosti na razvoj
biljaka, a pre svega pravilan rast korena, utie i struktura
zemljita. U Tabeli 3 dat je prikaz karakteristika nepo-
voljnog (zbijenog) i povoljnog (rastresitog) zemljita.
Tabela 3. Karakteristike zbijenog i rastresitog zemljita
2.3. Karakteristike klime
Klimatski faktori su od fundamentalnog znaaja pri
odluivanju da li je neka vona vrsta pogodna za gajenje
na odreenom podruju. Klima je odreena sledeim
parametrima: temperatura, padavine i svetlost.
U cilju procene pogodnosti odreenog podruja
potrebno je znati prosene temperature za period
maj-septembar. Prosena godinja temperatura nije
dovoljan indikator, ali je duina vegetacionog perioda
Zbijeno zemljite Rastresito zemljite
- zabareno
- pati od nedostatka kiseonika
- hladno
- humikacija oteana
- procesi truljenja podiu nivo
CO2 u zemljitu zbog ega je
otean razvoj korena
- slabo usvajanje hrane
- poveani anaerobni procesi
- ima veliku zapreminu
pora
- visoka razmena gasova
izmeu zemljita i
atmosfere
- lako se zagreva
- visoka bioloka ak-
tivnost
- visok sadraj kiseonika
u zemljitu
- dobar razvoj korena
Stajnjak
(poreklo)
Azot
Fosfor
(P
2
O
5
)
Kalijum
(K
2
O)
Krave 3 3 7
Ovce 3 2,5 4
Svinje 4 4,5 3
Koke nosilje 25 7 18
Tovna pilad 15 11,5 14,5
ivinski peletiran 50 30 30
Kompost 5 7 7
Parametar Vrednost
pH 6-6,5 (7)
humus
laka zemljita 2%; srednje teka 2,5%;
teka zemljita 3%
fosfor (P2O5) 11-25 mg/100 g
kalijum (K2O)
11-32 mg/100 g (zavisno od tipa
zemljita)
kalcijum (Ca) 250-300 mg/100 g
bor (B) 0,8 ppm (Baron-ov metod)
mangan (Mn) 70 ppm (EDTA ekstrakcija)
cink (Zn) 8 ppm
bakar (Cu) 8 ppm
gvoe (Fe) 100 ppm
7
vaan pokazatelj i ona predstavlja broj dana sa prose-
nom temperaturom iznad +5
0
C (to predstavlja tzv.
zioloku nulu). Za uspenu organsku proizvodnju voa
ovaj broj treba da je vei od 235. Sorte jabuke se razliku-
ju u pogledu zahteva prema toploti to je prikazano
u Tabeli 4.
Tabela 4. Potrebe sorti jabuke za toplotom
Hladne zime, sa niskim temperaturama u duem
vremenskom periodu i bez snenog pokrivaa, mogu
dovesti do velikih oteenja jabuke. Ovakva oteenja se
esto potcenjuju, a obino se dogaaju na poetku ili na
kraju zime. Periodi sa blagom temperaturom iznad nule
koji su praeni naglim padom do -15
0
C su najopasniji.
Ovakve iznenadne promene izazivaju oteenja drveta
i cvetnih pupoljaka kod osetljivih sorti (gala, elstar, jo-
nagold, braeburn) kao i oteenja podloge posebno M9.
Najpouzdanije rezerve vlage obezbeuju duboka
zemljita sa visokim kapacitetom za vezivanje vode
kada ima padavina. Potrebe za vodom u toku vegetacije
rastu sa porastom temperature. Nedostatak vode utie
na zioloke procese u biljkama jabuke. Prvi simptomi
nedostatka vode su: uvijanje lia (pad turgora), lagano
savijanje nezdrvenelih dugih izdanaka. Ovi simptomi
znae da je biljka ve u kritinoj fazi i da je potrebno
zalivanje. Mlade biljke kao i tek zasaene su posebno
osetljive na stres kao poslediicu sue.
Za proizvodnju kvalitetnih plodova potrebno je
izmeu 1600 i 1800 sati osunanosti godinje. Voke
su posebno osetljive na nedostatak svetlosti u dva pe-
rioda: neposredno posle cvetanja (nedostatak svetlosti
uzrokuje sitne plodove i pojaano opadanje u junu) i pre
berbe kada nedostatak svetlosti utie na razvoj plodova
i obojenost. Insolacija utie na kvalitet plodova i prinos.
Optimalno iskorienje svetlosti je 70%. Ako je iskorie-
nje (zbog velike gustune zasada) vee od 70%, odnosno
ako manje od 30% svetlosti prodire do zemljita, to
dovodi do opadanja kvaliteta. U obrnutoj situaciji, ako
je iskorienje svetlosti manje od 70% to e dovesti do
podizanja kvaliteta, ali i pada prinosa.
3. Izbor lokacije
Lokacija praktino predstavlja nain na koji su kli-
matski faktori promenjeni pod uticajem brda, breu-
ljaka, gradova, sela, uma, nadmorske visine, nagiba i
orijentacije u odnosu na strane sveta. Postoje tri glavna
tipa lokacije: otvorena, zatvorena i zaklonjena.
Po izboru lokacije za podizanje zasada moraju se
uzeti u obzir sledee injenice:
Poloaj mora omoguavati dobru cirkulaciju vaz-
duha to je u funkciji suenja lia posle padavina
i spreavanja pojave bolesti. Meutim, lokacije na
kojima ima previe vazdunog strujanja ometaju
oplodnju. Redovi treba da budu u pravcu sever-jug
kako bi se najbolje iskoristila suneva svetlost i vaz-
duno strujanje;
U zasadima na veim nadmorskim visinama lake je
kontrolisati bolesti i tetoine. Zasadi u niziji, naro-
ito u blizini reka pate od jaeg napada bolesti zbog
poveane vlanosti, a esto se pojavljuju i tete od
niskih temperatura;
Poeljno je, ali nije neophodno da organski vo-
njak bude znaajno izolovan od konvencionalnog,
s obzirom da se bolesti jabuke lako ire. Ipak to nije
dovoljan razlog da se izbegne lokacija koja je po
mnogim drugim osobinama povoljna;
Vonjak treba da bude okruen bunjem i drveem
koje pripada lokalnoj ori to je u funkciji zatite od
Visoke Srednje Niske
Idared
Meran
Florina
Delbarestivale
Jonagold
Pinova
Fiesta
Elise
Elstar
Boskoop
Topaz
Santana
jakih vetrova. Jasen, bagrem, brest, topola, hrast su
pogodni dok glog treba izbegavati jer je domain za
bakterioznu plamenjau.
Povoljna lokacija zasada
Trule korena - nepovoljna lokacija
3.1. Kako pripremiti zemljite
Pre sadnje potrebno je zemljite uiniti povoljnim
za razvoj biljaka i velikog broja zemljinih mikroorga-
nizama. Mikroorganizmi su od neprocenjivog znaaja u
procesu stvaranja dobre strukture i plodnosti zemljita,
kao i u prevoenju mineralnih materija u formu koju
biljka lako usvaja. U periodu od najmanje godinu dana
pre sadnje na zemljitu treba gajiti detelinu u kombi-
naciji sa travama.
Meuredni prostor se kosi, a biljna masa odlae u
zonu reda gde se razlae i poboljava plodnost zemljita.
U prvoj godini po zasnivanju ne treba kositi meuredni
prostor vie od 3 puta i ne nie od 5 do 10 cm, jer po-
novnim razvojem biljke troe azot iz zemljita. Time se
smanjuju trokovi rada i omoguava se korisnim vrsta-
ma da se hane polenom i nektarom cvetajuih biljaka.
Preporuuje se da se ne kosi cela povrina vonjaka
odjednom ve u nekoliko navrata, da bi se obezbedio
kontinuitet cvetanja pokrovnih biljaka. Bar godinu dana
pre zasnivanja zasada (oko i/ili u vonjaku) treba for-
mirati koridore meanog bilja koje cveta u razliito
vreme. Koridore mogu sainjavati razliite biljne vrste
koje se alternativno zasejavaju da bi se produio period
cvetanja i poboljala kontrola tetoina.
Opraivanje je veoma vano za organske vonjake
jabuke jer u ovom sistemu gajenja deo pupoljaka ili plo-
dova svakako biva oteen zbog blagog reima zatite. U
zasadu moraju biti zasaene i sorte opraivai.
4. Sadni materijal
Jedan od najvanijih faktora za uspenu organsku
proizvodnju jabuke je kvalitet sadnog materijala, a
minimalni zahtevi u ovom pogledu su dati u Tabeli 5.
U savremenom voarstvu skoro je nezamislivo koristiti
sadnice jabuke bez formiranih bonih grana.
U organskoj proizvodnji mora se koristiti sadni mate-
rijal najvieg kvaliteta, jer nije dozvoljena upotreba sin-
8
9
tetikih materija kojima bi se uticalo na razvoj biljaka.
Moto za voare koji se bave organskom proizvodnjom je:
Samo najbolje je dovoljno dobro! To znai da su neop-
hodne dobro formirane knip jednogodinje sadnice,
dobijene kalemljenjem pupoljkom pod koru.
Sadnice treba da su bujne sa prevremenim granama.
Biljke treba da su u stanju mirovanja u momentu sadnje,
bez zikih i oteenja od mraza. U periodu od vaenja
sadnica u rastilu do njihove sadnje, sadnice ne smeju
biti izloene uticajima, koji bi doveli do dehidratacije
(gubitka vode). Slabo razvijene sadnice sporije rastu i u
mnogim sluajevima nikad ne dostignu jednak porast i
prinos kao normalno razvijene sadnice. Sadnice na koji-
ma je dolo do pucanja pupoljaka i kretanja lia takoe
nisu pogodne za sadnju. Sadnja se obavlja odmah nakon
preuzimanja sadnica ili se privremeno trape u sitnu ze-
mlju, normalne vlanosti, tako da koren bude u dobrom
kontaktu sa zemljom. Pre sadnje, ukoliko je potrebno,
koren se potapa u vodu u periodu od 12 sati da bi biljka
povratila izgubljenu vodu. Poeljno je da neposredno pre
sadnje sadnice potapaju u rastvor balege.
Treba koristiti srednje bujne podloge koje imaju ra-
zvijeniji korenov sistem i koje pokazuju toleranciju na
prolazne sune uslove.
Fumigacija zemljita ili tretman fungicidima u or-
ganskoj proizvodnji nije dozvoljen, osim ako nije uraen
pre prijavljivanja za organsku proizvodnju. U organskoj
proizvodnji moe se izvriti biofumigacija, to u zna-
ajnoj meri smanjuje opasnost od zaraze gljivama koje
uzrokuju trule korena, korenovog vrata i uvenue bi-
ljaka (Pythium spp., Phytophthora cactorum, P. syringae).
Biofumigacija odvija se u nekoliko faza:
1. Gajenje biljaka iz roda slaica (Brassica juncea i B.
napus) do punog cvetanja (kada razviju 20-30 t svee
mase po hektaru);
2. Maliranje celokupne biljne mase, freziranje,
kvaenje;
3. Iz glukozinolata biljne mase oslobaaju se izoti-
ocijanati;
4. Redukcija broja mikrosklerocija gljiva, supresija
nicanja korova.
Proces nema tetnih uticaja na gajene biljke, a ade-
kvatna je zamena za zabranjene preparate kao to je
metil bromid (koji se vie ne koristi ni u konvencionalnoj
proizvodnji).
Zdrave
Slobodne od prouzrokovaa bolesti i tetoina, slobodne od virusa; bez mehanikih oteenja i
oteenja kao posledica vremenskih prilika (mraz, grad)
Razvijene Adekvatne duine, debljine, prave
Uniformne Slino razvijene, na istoj podlozi, ujednaenog kvaliteta
Na deklarisanoj podlozi Uniformna podloga odnosno tip-klon
Delklarisana sorta Sve biljke moraju pripadati deklarisanoj sorti, ne sme biti meavine sorti
Slobodne od virusa
(virus free)
Sadnice nezaraene bilo kojim od poznatih virusa
Sadnice
Tabela 5. Minimalni zahtevi za sadni materijal jabuke
10
VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE
Kriterijumi za kvalitetnu podlogu: najmanje 6 mm de-
bljina na korenovom vratu; uspravan rast; dobar korenov
sistem (najmanje 6 korenia); najmanje 20 cm visina od
korenovog vrata do prve granice. Podloga pripremljena
za kalemljenje treba da bude 5-7 mm debljine na visini od
30cm; 7-9 mm debljine na mestu kalemljenja.
Jednogodinja sadnica treba da: ima adekvatno
razvijen korenov sistem; da bude uspravnog porasta;
zdrvenjena; prenik minimum 13 mm na 10 cm iznad
mesta kalemljenja; minimalne duine 1 m (poeljno 1,3
m); sa visinom mesta kalemljenja najmanje 15 cm; sa
duinom podloge najmanje 30 cm.
Dok je u ranijem periodu glavna podloga bio sejanac
i bujne vegetativne podloge, danas je iz ekonomskih
razloga glavni akcenat na slabo bujnim vegetativnim
podlogama za jabuku. Pored dobro poznatih M9 i M26 i
druge podloge kao to su M7, M4 i M11 mogu biti intere-
santne za organske vonjake. Ve tri godine nakon sadnje
primeuje se manja osetljivost manje bujnih podloga u
sunim uslovima. Njihov nedostatak je jai vegetativni
rast jabuke.
Podloga M9 je komercijalno najvanija, a njene
prednosti su da sorte na njoj rano prorode, ne razvijaju
veliku krunu i biljke kalemljene na njima ne zahtevaju
naslon. Ova podloga je osetljiva na nedostatak kiseonika
i u uslovima zabarivanja moe doi do suenja biljaka.
Takoe zahteva plodno zemljite. Naalost ova podloga
se teko bori sa korovima za hranu i vodu. Postoji vei
broj klonova koji se razlikuju u pogledu bujnosti: T337,
Fleuren56, M9EMLA, Pajam 1 (Lancep), Pajam 2 (Cepi-
land), Nicolai clone (Nic 8, 13, 19, 29), Bugmer clone (B719,
751, 984, 756). Rodnost sorti na M9 je dobra i biljke rano
stupaju u rod. Osetljiva je na trule korena, bakterioznu
plamenjau, kao i na nedostatak magnezijuma.
Podloga Jork (J) 9 je po bujnosti slina M26, u ogle-
dima pokazuje izvesnu otpornost prema prolaznoj sui.
Podloga M26 je za oko 50% bujnija u odnosu na M9,
manje je zahtevna u pogledu osobina zemljita, bolje se
ukorenjava i ne zahteva naslon. Moe se gajiti na raznim
tipovima zemljita. Osetljiva je prema trulei korenovog
vrata, a manje osetljiva prema trulei korena. Toleran-
tna je prema zimskim mrazevima.
Podloga MM.106 je srednje bujna, dok je MM.111
bujna podloga. Imaju snaan korenov sistem i biljke
kalemljene na njima ne zahtevaju naslon. MM106 je
osetljiva prema trulei korena i vrata i prema nedostat-
ku magnezijuma, dok je otporna prema krvavoj vai.
MM.111 je otporna prema krvavoj vai i takoe manje
osetljiva prema trulei korena i korenovog vrata. Dobre
rezultate daje i na manje plodnim zemljitima.
Poslednjih godina stvoreno je vie novih tipova pod-
loga jer podloga M9 (kao komercijalno najvanija) ima
pored niza prednosti i neke nedostatke (niska otpornost
prema mrazu, osetljivost prema sui, osetljivost prema
bakterioznoj plamenjai, sklonost ka napadu krvave vai
i glodara, kao i pojava izbojaka i korenja nad povrinom
zemlje). U Tabeli 6 su prikazane karakteristike klonova
podloge M9.
Razlike izmeu klonova su znaajne, a generalno
su pogodniji klonovi M9. Nezaraenost virusima je od
sutinske vanosti, tako da su te podloge superiornije
u svim aspektima:
razvijaju se normalno i zdrave su
sorte kalemljene na njima daju vei prinos
ranije stupaju u rodnost
boja plodova se pojavljuje ranije i izraenija je
formiranje izbojaka je manje izraeno
Sadnja se obavlja u jesen odmah nakon vaenja
sadnica iz rastila, dok je zemljite jo toplo. U toku
sadnje u jamie se unosi najmanje 1,5 litara komposta
ili kompostiranog stajnjaka. Zemljite mora imati dobar
kontakt sa ilama da vazduh ne bi doveo do isuivanja
ila. Sadnice se zalivaju odmah nakon sadnje. Da bi se
spreio razvoj korovskih biljaka oko sadnica se nastire
biljni materijal (slama, seno, kompostiran materijal), a
foliju treba izbegavati.
11
VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE
Prijem i kasniji razvoj biljaka znaajno je bolji ako se
na korenu sadnica oformi zajednica korisnih mikroorga-
nizama (mikoriza) korienjem gotovih preparata ili
biljnih ekstrakata u koje se potapaju sadnice pre sadnje.
Jo bolji pristup je ako se sadnice zaraze ovim korisnim
mikroorganizmima u toku same proizvodnje sadnica.
Zalivanje ve zasaenih biljaka ovim preparatima ne
daje zadovoljavajue rezultate. Mikoriza je posebno va-
na za ekasnost usvajanja fosfora iz zemljita, a korisna
je je posebno na loim zemljitima u periodima sue.
4.1. Sortiment
Idealna sorta jabuke za komercijalnu organsku
proizvodnju trebala bi da: bude otporna prema pro-
uzrokovaima aave krastavosti i pepelnice; otporna
ili tolerantna na napad tetoina; ima dobar ukus i da
je sona; atraktivnog izgleda i srednje krupnoe (65-70
mm); raa dobro i redovno; nema alternativno raanje;
ne zahteva proreivanje; ima dobre skladine osobine
i da ne pati od skladinih bolesti; da je atraktivna za
trite. Naveemo kratak opis sorti koje su pogodne
za organsku proizvodnju.
Prima. Stvorena u SAD-u. Znaajna je pre svega
zbog otpornosti prema aavoj krastavosti i praktino
prema pepelnici. Gotovo da je otporna i prema pla-
menjai jabuke i kruke. Stablo je srednje bujno do
bujno. Rano prorodi i raa redovno i obilno ukoliko se
ne preoptereti. Plod je srednje krupan do krupan, kad
prerodi sitan, izuzetno lepog izgleda. Osnovna boja
ploda u punoj zrelosti je uta sa dopunskom ivo-cr-
venom bojom na najveem delu povrine pokoice.
Meso ploda je svetlo-uto, slatko-nakiselo, ne arome.
Sazreva zavisno od uslova gajenja od sredine do kraja
avgusta.
Shays Seedling TNR10 T23. Stvorena u SAD-u,
otporna prema aavoj krastavosti. Stablo je po buj-
nosti slino Ajdaredu. Plod je srednje krupan sa blago
izraenim rebrima i dopunskom tamno-crvenom bo-
Podloga (klon) Poreklo Rast Osobine
T337
Holandija
NAKB
M9 Standardna podloga u Evropi
Fleuren 56
Holandija, rasadnik
Fleuren
<M9 T337
Visoka produktivnost; dobra obojenost; za dobra
zemljita
M9 EMLA UK >M9 T337 Prva podloga osloboena od virusa
Pajam 1 (Lancep) Francuska, CTIFL Slino M9 T337 Visoka produktivnost; za nova zemljita
Pajam 2 (Cepiland) Francuska, CTIFL >M9 T337 Bujnija od M9
Nicolai klon (Nic. 8, 13,
19, 29)
Belgija >M9 T337
Visoka produktivnost, rano stupanje u rod; bujna,
ponekad daje izbojke
Burgmer klon (B719, 751,
984, 756
Nemaka, rasadnik Burgmer >ili<M9 T337 Dobra produktivnost; slobodna od virusa
Tabela 6. Karakteristike klonova podloge M9
Sorte jabuke za organsku proizvodnju
12
jom. Meso nije previe sono, blago nakiselog ukusa
i izuzetno vrsto. Sazreva u prvoj polovini septembra.
Freedom. Stvorena u SAD-u. Otporna prema a-
avoj krastavosti i pepelnici. Plod je srednje krupan,
sa dopunskom crvenom bojom pokoice koja do 80%
prekriva osnovnu utu boju. Meso je vrsto, sono, blago
nakiselog do slatkog ukusa. Sazreva u drugoj polovini
septembra.
Liberty. Stvorena u SAD-u. Otporna prema aa-
voj krastavosti, a umereno otporna prema pepelnici i
bakterioznoj plamenjai. Plod je krupan. Pokoica je
sasvim prekrivena prugastim crvenilom. Meso je vr-
sto, sono, blago nakiselog do slatkog ukusa. Sazreva
poetkom oktobra.
Champion. Stvorena u SAD-u. Sorta koja je toleran-
tna na aavu krastavost i pepelnicu. Plod je srednje
krupan. Osnovna boja pokoice je zeleno-uta, sa sun-
ane strane prekrivena dopunskim crvenilom. Meso je
zeleno-uto, vrsto i ne oksidie pri seenju. Sazreva u
prvoj polovini septembra.
Florina. Sorta iji su plodovi konini, srednje veliine
do krupni. Pokoica je uta proarana vatreno-crvenom
bojom. Meso je prilino slatko, sono i ukusno. Stablo je
srednje bujnosti, rano prorodi i redovno raa. Spada u
sorte kasnog vremena zrenja. Otporna je prema prou-
zrokovau aave krastavosti, srednje osetljiva prema
pepelnici. Tolerantna je prema vai crvenih gala i bak-
terioznoj plamenjai. Sazreva polovinom septembra.
GoldRush. Ima plodove srednje krupnoe, poko-
ica je zelenkasto-uta. Meso je kompaktno, hrskavo,
bogate arome i ukusa, blago kiselkasto. Zri neposredno
pre Fuji-ja. Stablo je srednje bujnosti, uspravnih grana,
ponekad sklono alternativnom raanju. Sorta je veoma
kasnog vremena zrenja. U obinim uslovima uva se
do februara, a u kontrolisanoj atmosferi do maja. Ukus
se popravlja u toku uvanja. Otporna je sorta prema
aavoj krastavosti, srednje otporna prema bakterio-
znoj plamenjai, a tolerantna prema pepelnici. Sklona
je alternativnom raanju, zahteva proreivanje, veoma
dobro joj se uvaju plodovi.
Initial. Sorta ranog vremena zrenja (zri 1 nedelju pre
Gale). 75% povrine ploda je prekriveno oran-crvenom
bojom na utoj pozadini. Plodovi su srednje krupni, do
krupni, izdueni, simetrini (75-80 mm prenik). Od-
linog je ukusa u periodu berbe, meso vrsto i sono,
blago-kiselkastog ukusa. Raa dobro i redovno, a plodovi
su rasporeeni pravilno po stablu. U uslovima sue na
poetku berbe pokazuje tendenciju opadanja plodova.
Zahteva minimalnu rezidbu, srednje je bujnosti i otvo-
rene krune. Triploidna je sorta, otporna prema aavoj
krastavosti, nije osetljiva prema pepelnici. Plodovi se
uvaju tri meseca.
Pinova. Poreklom iz Nemake, srednje krupnih
plodova (krupnijih od Gale). Boja plodova je osnovna
uta presvuena na 50-80% povrine svetlo-pink. Ukus
je veoma dobar sa balansiranim odnosom eera i ki-
selina. Meso je ne strukture, odrava kvalitet bolje
od Zlatnog deliesa. Vrlo je rodna i raa svake godine,
ali je potrebno proreivanje. Treba je kalemiti na M26.
Vreme zrenja je slino Z. deliesu. U standardnim uslo-
vima uva se do aprila, a u kontrolisanoj atmosferi do
juna. Slabo je osetljiva prema pepelnici i plamenjai, a
slabo do srednje osetljiva prema aavoj krastavosti.
Otporna je prema mrazevima. Rodna, kvalitetna zim-
ska sorta koja je podrka Z. deliesu na tritu, dobrog
kvaliteta ploda.
Topas. Sorta nastala ukrtanjem Rubn Vanda.
Stablo je umereno bujno do bujno, otvorenih uglova
grananja sa kratkim i debelim letorastima. Plod joj je
srednje krupan (kod nas 160-200g), okruglastog do
ogruglastospljotenog oblika. uto-narandaste osnov-
ne boje, pokoice prekrivene narandasto-crvenom
zrakasto rasporeenom dopunskom bojom. Specine
teine, vrst, veoma soan, nakiselog ukusa. Zrenje je
u drugoj polovini septembra (neto pre Z. deliesa).
Rodnost je u naim uslovima zadovoljavajua (poetni
13
kumulativni prinos za 3 godine je 15-18 kg/stablu).
Otporna je prema prouzrokovau aave krastavosti i
delimino tolerantna prema prouzrokovau pepelnice.
Pored navedenih novostvorenih otpornih sorti jabuke
za nae uslove vane su i autohtone sorte jabuke. Sa-
danju organsku proizvodnju jabuke u Srbiji uglavnom
predstavljaju zasadi starih sorti (budimka, umatovka)
koji se ekstenzivno gaje.
Budimka. Stara odomaena sorta, pretpostavlja se
da je doneta sa istoka. Stablo je bujno, dugoveno, retke,
uskopiramidalne krune. Plod je srednje krupan, loptasto-
kolaastog oblika, esto asimetrian, zelenkasto-ute
boje pokoice, sa sunane strane prekrivene bledim rune-
nilom. Meso je beliasto, vrsto, nedovoljno sono, slatko
do blago nakiselo. Sazreva polovinom oktobra. Plodovi
se mogu uvati do kraja maja. Srednje je otporna prema
prouzrokovau pepelnice (Podosphaera leucotricha) i a-
ave krastavosti (Venturia inaequalis).
Budimka klon Gradac. Odlikuje se vitalnim, buj-
nim stablima, uske kronje, obilne rodnosti. Plodovi
su srednje krupni, kolaastog oblika, zelene osnovne
boje pokoice sa malo dopunskog rumenila sa sunane
strane i uz prisustvo raste prevlake oko peteljke. Poka-
zuje znaajnu otpornost prema prouzrokovau aave
krastavosti (Venturia inaequalis) u uslovima kada nije
vrena zatita fungicidima.
Budimka klon Arilje. Najvei broj varijeteta i
klonova Budimke pronaen je upravo u ariljskom po-
druju. Jedan od najboljih klonova ove sorte pronaen
je u selu Mirosaljci. Odlikuje se veoma vitalnim, ume-
reno bujnim stablima, otvorenije kronje. Plodovi su
krupni, ujednaene mase, izdueno kolaastog oblika,
svetlozelene osnovne boje pokoice koja je veim delom
ploda prekrivena dopunskim atraktivnim rumenilom.
Izuzetno je visoke rodnosti. Ispoljava zadovoljavajuu
otpornost prema prouzrokovau aave krastavosti.
GoldRush
14
Koara klon Gradac. Karakterie se relativno
bujnim stablima srednje otvorene kronje, visoke rod-
nosti. Plodovi su srednje krupni do krupni, kolaastog
oblika, raste boje, hrapave pokoice, izraenog kiselog
ukusa, soni i prijatne arome. Nema simptoma aave
krastavosti na listu niti na plodovima u uslovima bez
zatite. Pogodna je za organsku proizvodnju.
Koara klon Arilje. Odabrani klonovi ove sorte na
lokalitetu Arilje odlikuju se znatno manjom bujnou
u odnosu na standardnu sortu koaru. Plodovi su kru-
pni, okruglasto-kolaastog oblika, ujednaene mase,
tanke zlatno raste boje pokoice prekrivene blagim
rumenilom sa sunane strane. Meso je ukasto bele
boje, hrskavo, izbalansiranog odnosa eera i kiselina i
veoma prijatnog ukusa. Plodovi ne opadaju pred ber-
bu. Pokazuje znaajnu otpornost prema prouzrokovau
aave krastavosti.
ulica. Autohtona sorta jabuke sporadino raspro-
stranjena na podruju centralne Srbije. Neki autori sma-
traju da ova sorta predstavlja klon sorte budimke (ule).
Ekstenzivni zasadi Gusti zasadi
Ciljevi proizvodnje
- Proizvodnja plodova za preradu ili za
sveu potronju, kao i panjaka
povrina
- Proizvodnja plodova za sveu potronju
- Nisu pogodni za panjaku povrinu
Ekoloki ciljevi
- Ulepavaju okolinu
- Znaajan doprinos biolokoj raznovrs-
nosti
- Mogunost ouvanja i gajenja raznih
sorti u dugom periodu
- Manja ekoloka vrednost
- Stvaranje neobraenih kompenzacionih povrina oko
zasada je neophodno da bi se unapredio broj korisnih
vrsta
Duina
eksploatacije
- Preko 50 godina
- Dug period rasta pre prorodavanja
- 12-20 godina
- Visok prinos posle 4 godine
Investicije - Nisko do srednje investiranje u opremu
- Visoke investicije su neophodne (velika gustina biljaka,
specijalna oprema, mrea protiv grada, sistem za navod-
njavanje)
Odravanje
- Znaajno za proizvodnju sveeg voa
- Racionalne metode za proizvodnju
plodova za preradu
- Intenzivno
Subvencije
- U skladu sa Uredbom Ministarstva
poljoprivrede
- U skladu sa Uredbom Ministarstva poljoprivrede
Protabilnost
- Subvencije za organsku proizvodnju
- Proizvodnja sena i drugih specinih
proizvoda
- Alternativno raanje
- Optimalna produktivnost u kratkom periodu i prodaja
sveeg voa garancija su protabilnosti
- Retko alternativno raanje
Obuenost voara - Osnovna znanja iz voarstva - Potrebna specna znanja
Rizik - Srednji do visok - Visok
Tabela 7. Karakteristike ekstenzivnih i gustih intenzivnih organskih zasada jabuke
15
Tabela 7. Karakteristike ekstenzivnih i gustih intenzivnih organskih zasada jabuke
Njen plod je znatno sitniji u odnosu na plod Budimke,
dok je prema drugim pomolokim karakteristikama
veoma slian sa matinom sortom.
Krstovaa. Veoma stara sorta nepoznatog porekla.
Najvie je ima u Polimlju. Otporna je prema veini pro-
uzrokovaa bolesti i tetoina. Plod je krupan, zeleno-
ute boje sa dopunskim rumenilom. Meso je sono i
aromatino. Sazreva krajem septembra ili poetkom
oktobra.
umatovka. Autohtona sorta nepoznatog porekla.
Stablo je veoma bujno, uske, piramidalne krune. Plod
je sitan (50-80 g), izduenoloptastostog oblika, zeleno-
ute osnovne boje pokoice prekrivene tamnocrvenom
dopunskom bojom sa sunane strane. Meso je beliasto,
vrsto, slatkonakiselo. Sazreva krajem oktobra i plodo-
vi se uvaju veoma dugo (do maja). Otporna je prema
prouzrokovau aave krastavosti (Venturia inaequalis).
Zelenika. Autohtona sorta nepoznatih roditelja.
Izuzetno je bujna, poznocvetna, visoke produktivnosti.
Plod je vrst, zelene osnovne boje pokoice, srednjeg
kvaliteta. Sazreva u oktobru, plodovi se odlikuju dobrim
uvanjem. Visoko je otporna prema prouzrokovau pe-
pelnice (Podosphaera leucotricha).
Kablarka (Kablar). Autohtona selekcija nepoznatih
roditelja, selekcionisana iz prirodne populacije u okolini
aka. Stablo je srednje bujno, srednje produktivnosti.
Plod je srednje vrst, zeleno-ute osnovne boje pokoice
prekrivene ruiastom dopunskom bojom, visokog kva-
liteta mezokarpa. Sazreva poetkom oktobra. Plodovi se
mogu uvati do sredine marta. Srednje je otporna pre-
ma prouzrokovau pepelnice (Podosphaera leucotricha)
i aave krastavosti (Venturia inaequalis).
Kablarka - plod
Pored navedenih autohtonih sorti u literaturi se na-
vode: ananas reneta (vrlo ukusna zimska sorta, otpor-
na); bobovec (daje veoma dobar sok); grafentajn (spa-
da meu najukusnije kasne letnje sorte); krivopeteljka
(rodna, kvalitetan sok); lepocvetka (odlinog ukusa i
specine arome); london peping (spada meu naju-
kusnije visokokvalitetne sorte); Ontario (zimska sorta,
plodovi dobri za preradu u sok); ampanjka (kiselkastog
ukusa, izvanredna za uvanje); zlatna zimska parmenka
(odlinog slatkog ukusa, jesenja kvalitetna sorta).
Pored intenzivnih savremenih zasada jabuke sa no-
vostvorenim sortama, u Srbiji su znaajno zastupljeni
Organske jabuke Francuska
Plodovi autohtone sorte Prutljika (Prijepolje)
16
ekstenzivni zasadi sa autohtonim sortama u organskoj
proizvodnji. U Tabeli 7 data je uporedna analiza nekih
karakteristika ova dva sistema.
5. Agro-tehnike mere
5.1. Odravanje zemljita
Korovske biljke predstavljaju veliki problem u po-
ljoprivredi uopte, a posebno u organskoj proizvodnji.
Korovi su konkurenti gajenim biljkama za vodu, hranu
i svetlost. Suzbijanje korovskih biljaka u formiranim
zasadima zahteva angaovanje mehanizacije i radnika
i predstavlja znaajan troak. Da bi se trokovi smanjili
pre zasnivanja zasada treba preduzeti mere kojima bi
se fond korova smanjio, pre svega viegodinjih ko-
rovskih vrsta. Gajenjem pojedinih biljaka, kao to je
sudanska trava (dve godine pre zasnivanja zasada) kao
i zeleninim ubrenjem, poveava se sadraj organske
materije u zemljitu, a eliminiu se mnoge korovske vr-
ste. Sudanska trava svojim gustim sklopom predstavlja
znaajnog konkurenta korovskim vrstama. Viekratnim
koenjem korovi se iznuruju i unitavaju. U formiranom
zasadu jabuke, poeljno je da u prve tri godine gajenja,
pojas irine 1,2 do 1,5 m oko reda jabuke bude slobodan
od korovskih biljaka. Pri obradi ove zone paziti da ne
doe do oteenja plitkog korenovog sistema voaka.
Nakon tree godine, u prolee, pre nicanja korova, oko
stabala treba primeniti maliranje, odnosno nasti-
ranje. Maliranje se moe vriti pokoenom travom,
tarupiranim biljnim materijalom, nekompostiranom
korom ili strugotinom (10 cm debeo sloj). Maliranjem
se smanjuje spiranje azota, poveava sadraj organske
materije u zemljitu i stabilizuje pH vrednost zemljita.
Krajem jeseni potrebno je odmai mal od stabala, zbog
eventualne pojave glodara u jesenjem i zimskom peri-
odu ili postaviti lovke za mieve. Dodatno u jesenjem
periodu vri se tarupiranje ili koenje korovskih biljaka
i travne smese, koji su se formirali u meurenom i red-
nom prostoru, kako bi korisne ptice (sove, miari) lake
lovile glodare.
Zemljite izmeu redova treba da bude zatravljeno
biljkama spontane ore (koje ve tu rastu) ili zaseja-
vanjem smese trava i bele deteline. Na taj nain se
smanjuje opasnost od erozije. Ovakav sastav biljaka ne
omoguava postojanje dugog perioda cvetanja i zato
je neophodno zasejati manje kliine hajduke trave,
divlje mrkve, miroije, slaice i heljde koje e cvetajui
u raznim periodima omoguiti stalno prisustvo nek-
tara i polena za korisne insekatske vrste koje se hrane
tetnim. Biljke heljde rado poseuju odrasli insekti oso-
likih muva kojima one predstavljaju izvor hrane. Larve
osolikih muva su veoma ekasne u kontroli biljnih vai
na jabuci.
Postoji nekoliko pristupa u postupanju sa zatravlje-
nim trakama u zoni redova vonjaka:
U veem delu vegetacionog perioda zona redova
se odrava bez korova mehanikom obradom i
plevljenjem;
Slino kao u prethodnom postupku, uz zone bele
deteline koje se seju oko stabala;
Stalan usev bele deteline je u trakama, koenje se
vri po potrebi na visinu ne manju od 10 cm;
Krajem leta usejava se odreena biljna vrsta koja
se brzo razvija do kraja jeseni i nakon toga tarupira
ili kosi;
Takozvni sendvi sistem odravanja zemljita koji
podrazumeva da se u zoni reda seje bela detelina u
trake irine do 50 cm, zona oko ove trake se obrauje
freziranjem, a centralna zona meurednog prostora
zatravnjuje i po potrebi kosi ili tarupira;
Nastiranje (maling) zone slamom, korom drveta,
degradabilnom folijom;
U praksi u komercijalnim organskim vonjacima naj-
vie su u primeni poslednja dva navedena postupka i
stoga su oni za preporuku.
17
Sendvi sistem odravanja zemljita
Zona reda detalj
Odrzavanje zemljista obradom - pasulj uzrodica
5.2. Sistem gajenja
U svakom sistemu uzgoja treba obezbediti ravno-
teu izmeu prinosa i vegetativnog rasta. Drugi vaan
uslov je da sistem gajenja obezbedi dobru provetrenost
i osunanost krune to doprinosi manjoj pojavi bolesti i
boljoj ekasnosti mera zatite.
Sistem gajenja (vreteno) i protivgradna mrea
Letnja razidba omoguava da se eliminiu nepo-
trebni jednogodinji prirasti i smanji bujnost u nared-
noj vegetaciji. Ona takoe jeste prilika da se uklone
svi izdanci koji pokazuju simptome pepelnice i aave
krastavosti.
Na bijnim sortama moe se u cilju smanjenja vege-
tativnog rasta izvriti tzv. prstenovanje stabla uklanja-
njem dela kore u vidu trake sa suprotnih strana stabla
koja je irine 8-12 mm.
U sluajevima izraene bujnosti moe se uraditi i re-
zidba korena. Korienjem izel pluga, koren se preseca
na oko 60 cm od stabla. Ova intervencija obavlja se u
maju ili u septembru.
Odrivost organske proizvodnje zavisi od redovnog
i stabilnog prinosa, alternativno raanje (raanje sva-
ke druge godine) moe biti problem u ostvarenju tog
cilja. U povoljnim godinama biljke formiraju veliki broj
cvetnih pupoljaka, u sledeoj godini pojavljuje se ne-
dostatak hranjivih elemenata jer je potrebno formirati
veliki broj plodova. U isto vreme mladi plodovi stvaraju
tohormone koji inhibiraju stvaranje cvetnih pupoljaka.
18
Zbog navedenih injenica biljka ne formira cvetne
pupoljke ili se to dogaa u nedovoljnom intenzitetu
da bi se obezbedio visok prinos i naredne godine. Kao
posledica navedenog sledee godine nema roda jer se
biljka odmara ali u toj godini ponovo stvara previe
cvetnih pupoljaka i situacija se ponavlja. Ovu pojavu
moe izazvati i kasni proleni mraz. Jedina opcija da
se alternativno raanje prevenira u organskoj proi-
zvodnji je runo proreivanje. Da bi se postigao mak-
simalan efekat proreivanje treba izvriti najkasnije
40 dana nakon punog cvetanja. Mnoge sorte dobro
reaguju na proreivanje koje se izvri odmah nakon
zametanja. Sorte sa sitnijim plodovima kod kojih je
veina plodova <60 mm zahtevaju jae proreivanje
u odnosu na sorte sa krupnijim plodovima. Takoe,
sorte koje imaju obilno cvetanje zahtevaju jae pro-
reivanje, kao i starija stabla. Proreivanje plodova
posle juna ima za cilj da se pobolja kvalitet plodova.
Proreivanje koje se vri neposredno nakon cveta-
nja, koje ima ulogu da sprei alternativno raanje ne
moe da zameni runo proreivanje koje se vri posle
junskog opadanja plodova. Runim proreivanjem
postiu se sledei pozitivni efekti: vea krupnoa plo-
dova, bolja obojenost, vei sadraj eera, kiselina i
vitamina, vri plodovi, vei prinos i manji trokovi
klasiranja.U poslednje vreme u organskoj proizvodnji
koristi se kombinacija mehanikog i runog metoda
u proreivanju, u sluaju kada postoji preveliki broj
cvetnih pupoljaka.
Viak cvetnih pupoljaka uklanja se pre cvetanja ko-
rienjem maina za proreivanje (voda pod visokim
pritiskom). Ovakvom ranom intervencijom spreava
se alternativno raanje. Proreivanje posle junskog
opadanja je korektivno i slui da bi se podigao kvali-
tet plodova.Eliminisanje plodova koji su nepravilni,ili
slabo razvijeni u avgustu mesecu takoe doprinosi
kvalitetu plodova. Runo proreivanje zahteva dosta
radnih sati (100-300/ha), i pogodno je za mlada stabla
kod sorti osetljivih na gorke pege i kao dopunska mera
mehanikom proreivanju.
Neki fungicidi u organskoj poljoprivredi kao to je
sumporno krena orba primenjena 2-4% u punom
cvetanju ima efekat proreivanja, ali ima i negativan
uticaj na korisne organizme.
Optimalan odnos broja listova i plodova je 30-40:1
i ako je takav onda nee doi do alternativnog raanja.
Da bi se dobio jedan kvalitetan plod jabuke potrebno
je 20-30 dobro razvijenih listova.
Proreivanje jeste i vrsta prevencije pojave aavi-
ca na plodovima jer se uspostavlja dobra provetrenost
stabla. Sorte sa srednjim do obilnim cvetanjem prore-
uju se na jedan plod po buketiu, dok se sorte koje
imaju manje obilno cvetanje proreuju na dva ploda
po buketiu.
Rastojanje Povrina/stablu Stabala/ha
(m) (m
2
) (9000 m
2
)
Prinos po stablu (kg) u zavisnosti od prinosa po
hektaru
20t/ha 30t/ha 40t/ha 50t/ha
4x2 8,0 1125 17,8 26,7 35,6 44,4
4x1,5 6,0 1500 13,3 20,0 26,7 33,3
3,5x1,25 4,38 2057 9,7 14,6 19,4 24,3
3x1 3,0 3000 6,7 10,0 13,3 16,7
3x0,75 2,24 4000 5,0 7,5 10,0 12,5
Tabela 8. Procena prinosa po stablu (kg) u zavisnosti od gustine i prinosa po 1 ha
19
Rastojanje Povrina/stablu Stabala/ha
(m) (m
2
) (9000 m
2
)
Prinos po stablu (kg) u zavisnosti od prinosa po
hektaru
20t/ha 30t/ha 40t/ha 50t/ha
4x2 8,0 1125 17,8 26,7 35,6 44,4
4x1,5 6,0 1500 13,3 20,0 26,7 33,3
3,5x1,25 4,38 2057 9,7 14,6 19,4 24,3
3x1 3,0 3000 6,7 10,0 13,3 16,7
3x0,75 2,24 4000 5,0 7,5 10,0 12,5
Pri donoenju odluke o intenzitetu proreivanja
treba imati u vidu opte karakteristike organske pro-
izvodnje.Gubitak plodova i neto slabiji kvalitet zbog
veeg napada bolesti i tetoina, slabija ishrana i drugi
faktori znaajno pojedinih godina redukuju prinos u
organskoj u odnosu na konvencioanalnu proizvodnju.
Procena potrebe za proreivanjem moe se napraviti
na osnovu tabele oekivanih prinosa u zavisnosti od
gustine.
Primer za sortu: Ako je gustina 3000 biljaka/ha
rastojanje sadnje 3 x 1m
oekivan prinos 30 t/ha
prinos pojedinanih biljaka 10 kg/stablu
veliina plodova 75-80 mm=5-6
plodova po kilogramu
za prinos od 30 t potrebno je 55 plodova po biljci
Dugorono vaan faktor u regulisanju prirasta stabala
jeste stabilan i redovan prinos. Plodovi u razvoju i izdanci
su konkurenti za vodu, mineralne materije i hranu, tako
da biljke sa stabilnim prinosom stvaraju manje bujnih
izdanaka i lisne mase.
Zimskom rezidbom smanjuje se veliina stabala, ali
se zato i stimulie porast u narednoj vegetaciji to takoe
moe smanjiti zametanje i prinos.
Grane treba obarati, odnosno poveavati ugao izmeu
grana i stabla, vezivanjem grana, dodavanjem tegova ili
mehanikim razvoenjem (ubacivanjem drvenih preki
izneu grana). Ovaj postupak utie na smanjenje pora-
sta izdanaka i stimulie diferencijaciju cvetnih pupoljaka.
Takoe, ako su grane u horizontalnom poloaju vea je
verovatnoa da doe do zametanja plodova. Istraivanja
u svetu su pokazala da delimino zalamanje grana takoe
smanjuje bujnost.
Monitoring, odnosno praenje i evidencija pojave
bolesti, tetoina, korova i vremenskih uslova u funkci-
ji su osnovnog principa organske poljoprivrede, a to je
ekoloka ravnotea. Potrebno je voditi zapise o pojavi
bolesti i tetoina, ali i o svakom tretmanu koji se obavi.
Rezidba jabuke - vreteno
Stablo jabuke pre rezidbe
20
U vonjaku se mora pratiti dnevna maksimalna i
minimalna temperatura i nivo padavina. Savremena
i ekasna varijanta su male automatske stanice koje
belee dnevne temperature, padavine, ali i duinu vla-
enja lia i nakon toga na osnovu specinih softvera za
odreivanje pojave bolesti i tetoina daju signal kada
primeniti dozvoljene tretmane za zatitu.
Vezano za fenologiju jabuke potrebno je evidentirati
datume bubrenja pupoljaka, opadanja kruninih listia
i berbe za sve sorte u zasadu.
Pojava bolesti i tetoina registruje se u kritinim
fazama: period mirovanja; bubrenje pupoljaka do faze
mijih uiju; zeleni buketii do roze pupoljka; cvetanje
do opadanja kruninih listia; kao i svake dve nedelje
od precvetavanja do berbe. Za svaku bolest ili tetoi-
nu treba proceniti intenzitet napada (preko procenta
napadnutih izdanaka, lia, plodova).
5.3. Ishrana
Organsku materiju zemljita ine
humus (koji je relativno stabilan prema
daljoj razgradnji) i organski materijali
koji su podloni brzim procesima ra-
zlaganja. Organska materija je osnov
plodnosti zemljita i deluje kao magacin hranjivih
elemenata, poveava kapacitet zemljita za razmenu
materija, obezbeuje energiju za aktivnost zemljinih
mikrororganizama, vezuje ugljendioksid, stabilizuje
strukturu zemljita, spreava eroziju zemljita i pove-
ava kapacitet zadravanja vode. Zemljite u organskom
jabunjaku treba da sadri preko 3% humusa. Sadraj
humusa u zemljitu moe se poveati zeleninim ubre-
njem (sudanska trava, heljda, lucerka, ra) ili primenom
komposta i stajnjaka. Po miljenju veine strunjaka, u
organskoj poljoprivredi zemljite u toku cele godine
treba da bude pokriveno vegetacijom jer e to spreiti
ispiranje hraniva i eroziju. Stajnjak koji se primenjuje
mora biti kompostiran da bi se spreilo naglo ispiranje
azota u zemljite. Generalno, 20-30 kg komposta go-
dinje po jednom stablu jabuke u rodu je dovoljno za
potrebe biljke, svake godine u prolee, ali je potrebno
raditi analize lia kako bi se koliina precizno odredila.
Nekada mikroelemnti utiu na ispoljavanje proble-
ma u rastu i rodnosti. Sadrina bora u biljkama jabuke
je veoma vana za dobro zametanje plodova. Primena
preko lia mogua je ako analize pokau da ga nema
dovoljno. Primenjuje se solubor uz strogo potovanje
doze jer bor u suviku moe da oteti list jabuke.
Brz razvoj lia, cvetova, a kasnije i mladih plodova
u prolee uzrokuje tzv. azotni stres biljaka, koji se ma-
nifestuje svetlo-zelenom bojom lia. Folijarna prihrana
biljaka u tom periodu sa ribljom emulzijom 100 l u 3000
l vode po hektaru u fazi roze pupoljka i 50 l u 3000 l
vode u fazi opadanja kruninih listia, nadomestie
nedostatak azota. Ekstrakt algi se takoe preporuuje
za prevazilaenje azotnog stresa.
Za uspenu organsku proizvodnju potrebna su plod-
na, dovoljno vlana, ali i dobro drenirana zemljita koja
nisu zbijena, tako da je obezbeenje i odravanje ova-
kvih uslova imperativ. Ukupne rezerve azota u obradi-
vom sloju zemljita su oko 2000-8000 kg/ha, ali je on
uglavnom u nepristupanim oblicima za biljke. Prirodna
nitrikacija odvija se sporo i pod dejstvom mikroorgani-
zama. Mikroorganizmi za svoj razvoj zahtevaju toplotu
i vlagu. Stabla jabuke zahtevaju vee koliine azota od
sredine aprila, poetkom cvetanja do kraja juna. Ni-
zak nivo pristupanog azota u tom periodu uticae na
smanjnje zametanja; dok previe azota u junu mesecu
utie na jae proreivanje plodova; previe azota u julu
pojaava razvoj vegetativne mase (lia, izdanaka); ma-
njak azota krajem leta negativno utie na formiranje
pupoljaka za sledeu godinu! U organskim vonjacima
po pravilu azot nedostaje u periodu cvetanja kada je
zemljite vlano i jo nedovoljno zagrejano tako da se
prirodni procesi mineralizacije odvijaju sporo. Maksi-
mum mineralizacije odvija se krajem leta to dovodi do
PK
21
suvika azota i jaeg vegetativnog rasta to u krajnjem
negativno utie na prinos. Azot je kljuni element i po-
trebno ga je obezbediti biljkama u kljunim razvojnim
stadijumima, kao to je ve navedeno.
Da bi se navedeni cilj postigao potrebno je uraditi
analize mineralnog sastava lia i plodova. Uzorci se
uzimaju krajem cvetanja jabuke, tako da se eventualni
nedostatak moe korigovati primenom preko lia i
doprineti dobrom razvoju plodova.
Nivo vrednosti analiza pojedinih elemenata u toku
godine varira i zavisi od vie faktora. Dobro tumaenje
podataka i odgovarajua preporuka mogu se dati na
osnovu analiza iz nekoliko godina koje treba da ima
savetodavna sluba.
Godinje potrebe voaka za azotom su oko 30 kg/
ha. Kao to je ve opisano N je posebno vaan u kriti-
nim fazama (posle cvetanja i u junu). U ovim fazama
treba eliminisati biljke konkurente za N u zoni reda da
bi to vee koliine bile na raspolaganju vokama. Na
osnovu Nmin analize mogu se odrediti potrebne koli-
ine azota to je predstavljeno u Tabeli 9. Ova analiza
se radi krajem marta ili poetkom aprila i daje podatke
o ukupnim koliinama nitratne (NO3-), i amonijane
(NH4+) forme azota.
Tabela 9. Vodi za koliine azotnih hraniva na osnovu Nmin
analize
Zavisno od koliine humusa, u zemljitu se nalazi u
vezanom obliku od 2.000-10.000 kg istog azota po 1 ha.
U procesu mineralizacije dobija se godinje u proseku
70-140 kg N/ha i on je dostupan biljkama. Prevedeno
na hraniva priroda nam obezbeuje godinje 300-500
kg 27% azotnog ubriva. Pravilo je da zemljite sa 1%
humusa obezbeuje godinje 30-40 kg/ha azota. Na-
alost, dostupnost azota esto je nesinhronizovana sa
potrebama biljaka.
Prisustvo dovoljnih koliina azota u zemljitu, koji
e biti na raspolaganju biljkama u pravo vreme, u do-
voljnim koliinama je sigurno najtei zadatak za voara
kada je u pitanju ishrana biljaka odnosno odravanje i
unapreenje plodnosti zemljita. Azot je takoe vrlo
pokretljiv i esto je dovljna kia ili obrada zemljita
freziranjem da on bude u zoni korena pristupaan za
biljke. Naelno azot se moe obezbediti iz stajnjaka,
komposta, leguminoza, zeleninim ubrenjem (bela
detelina, grahorica, stoni graak, lupina), kao i iz
organskih azotnih hraniva (Bioilsa i slina). Meutim,
problem je obezbediti azot u poetku vegetacije kada
je jabuka u fazi zelenih buketia kada zemljite moe
biti jo nedovoljno zagrejano i kada je zbog toga mi-
krobioloka aktivnost (koja azot prevodi u za biljku
pristupaan oblik) niska. Tada se azot moe dodati u
manjoj koliini (oko 5-10 kg/ha) preko lista primenom
ekstrakta iz komposta ili biljnih ekstrakata (kakav je
npr. ekstrakt koprive). Rastvor se dobija tako to se 10
kg koprive potopi u 10 litara vode i ostavi da fermentira
7 do 10 dana, nakon toga se procedi, rastvori u 90 lita-
ra vode i koristi za tretiranje biljaka. Folijarna hraniva
koja se primenjuju u organskom voarstvu sadre 55%
aminokiselina i peptida, 9% organski vezanog N, kao
i mikroelemente. U zasadima sa nedostatkom nekog
hraniva problem se moe kratkorono reiti primenom
ovakvih hraniva, a posebno u periodu kada su poveane
potrebe biljaka za azotom (kraj cvetanja). Ova hraniva se
ne mogu meati sa preparatima koji sadre mineralna
ulja ili bakar. Folijarna hraniva takoe doprinose boljem
prijanjanju sredstava za zatitu na lisnu povrinu.
N
min
vrednost
kg/ha
Obezbeenost
u mineralnom
azotu
Preporuene
koliine
azota
(kg/ha)
<30 kg/ha
srednja
dobra
30-50 kg
<30 kg
30-50 kg/ha
srednja
dobra
0-30 kg
0 kg
>50 kg/ha dobra 0 kg
22
Tabela 10. Primeri folijarnih hraniva i preporuene doze
primene u EU
Vinasse je organsko hranivo koje se dobija u toku pre-
rade eerne repe i sadri 3-5% N, 0,14-2% P, 5-7,5% K kao
i mikroelemente, vitamine i enzime. Izbegavati meanje
ovog hraniva sa sumporom i bakrom.
Ako postoji nedostatak, preko lista se mogu prime-
niti i kalcijum hlorid (nedostatak Ca, protiv gorkih pega
i ziolokih bolesti); MgSO4 (u nedostatku Mg); mikro-
elementi (bor, cink, bakar, mangan i molibden) u formi
sulfata i helata.
Ostala hraniva (P, K, Ca) nisu veliki problem jer se
na naem tritu mogu nai hraniva kojima se moe
popraviti njihova koliina u zemljitu (Ecomix, Siforga,
Itallpollina).
Najvaniji izvori hraniva su: zelenino ubrenje dete-
linom, kompost, osoka, biljni ekstrakti (za azot); zeleni-
no ubrenje leguminozama, prirodni fosfati (za fosfor);
prirodne mlevene stene, strugotina, biljni ekstrakti (za
kalijum). Mikroelementi i elementi u tragovima nalaze
se u stenama prirodnog porekla koje su prikazane u pri-
lozima, morskim algama i preraevinama od algi koje
su sertikovane za primenu u organskoj poljoprivredi.
Zatravljene trake u zoni redova koje se kose obezbe-
uju oko 2 t suve organske materije i oko 50 kg N i 60 kg
K po hektaru.
Na naem tritu pojavili su se i preparati kao to
je Ekobooster.
U organskoj proizvodnji dozvoljena su i spororastvo-
riva hraniva kao to su: kalcijum karbonat, kalcijum-ma-
gnezijum karbonat (dolomit) i kalcijum silikat. Krenjak
je glavni izvor kalcijuma, koristi se uglavnom za korek-
ciju kiselog zemljita i poboljanje njegove strukture.
Zbog tetnog delovanja na zemljine mikroorganiz-
me brzodelujui izvori kalcijuma (kalcijum hidroksid i
kalcijum oksid) nisu dozvoljeni za upotrebu u organskoj
poljoprivredi.
Za proizvodnju kvalitetnih plodova veoma je va-
no da voke imaju dovoljne koliine kalcijuma. Uprkos
injenici da je samo oko 3 kg/ha kalcijuma smeteno
u kori plodova voaka on je veoma vaan, jer u nedo-
statku dolazi do nestabilnosti elijskog zida i ziolokih
oboljenja plodova.
Ako je nivo humusa u zemljitu nizak treba prime-
niti stajnjak i kompost poreklom sa sopstvene farme,
jer je organska materija iz njih sirovina za nastanak
humusa. Primenjuje se 20-30 t zgorelog stajnjaka u pe-
riodu kasne jeseni-zime. Jabuka, posebno na M9 dobro
reaguje na ovo prihranjivanje.
Kompost je idealan izvor humusa, bogat hranivima
i zemljinim mikroroganizmima, poboljava bioloku
aktivnost zemljita, sporo otputa hranjive elemente,
spreava ispiranje N. Ako je zemljite niskog nivoa bi-
oloke aktivnosti treba to pre intervenisati sa 2-4 kg/
m
2
stajnjaka.
U toku sadnje biljaka primenjuje se 10-20 l komposta
po biljci, ili 10-15 kg stajnjaka. Stajnjak se dodaje u dva
sloja, prvim slojem istog stajnjaka pokriva se koren
biljke, a drugi sloj se dodaje pomean sa zemljitem.
5.4. Navodnjavanje
Proseno godinje navodnjavanje iznosi 2.500 do
3.500 m
3
/ha. Preporuuje se navodnjavanje korienjem
sistema kap po kap i navodnjavanje sa optimalnom
koliinom vode, iz razloga da bi se omoguilo iskorie-
nje vode i njeno zadravanje u zemljitu kao i zadovolje-
Proizvod/Proizvoa
Primena (preporuka
proizvoaa)
Aminosol (Lebosol Dnger) 0,5-1%
Siapton 10 L (Siapa) 0,3-1%
BioTrissol (Neudor)
jedan do dva puta na poetku
cvetanja
5 l/ha
Provita-natural vinasse 0,3-0,5%
23
nje poljskog vodnog kapaciteta. Vreme navodnjavanja
je u kritinim fenolokim fazama: maksimalan porast,
promena boje ploda i sazrevanje, nakon berbe, jul-avgust
(kada se diferenciraju cvetni pupoljci). Poeljne vrednosti
parametara analize vode su prikazani u Tabeli 11.
Tabela 11. Poeljne karakteristike vode za zalivanje
6. Bolesti, tetoine, korovi i
integralne mere zatite
Osnovni princip zatite jabuke u organskoj proi-
zvodnji je da primena biopesticida kao dozvoljenih
supstanci predstavlja poslednji izbor. Uspostavljanje
povoljnih uslova za razvoj korisnih organizama je prva
linija odbrane. Ipak, esto se u komercijalnoj organskoj
proizvodnji moraju primeniti neki od dozvoljenih ili u
primeni ogranienih supstanci. Tako je npr. poeljno
izbegavati i neke od dozvoljenih supstanci ako imaju
irok spektar delovanja kao to je insekticid rotenon.
Njega treba primeniti u ranom periodu vegetacije pre
znaajnije pojave korisnih insekata.
aavu krastavost lia i plodova jabuke uzrokuje
gljiva Venturia inaequalis i to je najvanija bolest jabu-
ke. Otporne i manje osetljive sorte treba gajiti kada god
je to mogue. Stabla jabuke treba formirati tako da budu
otvorene krune, sa dobrim strujanjem vazduha i dobrim
prodiranjem sredstava prilikom tretiranja biljaka.
Radi smanjenja potencijala zaraze potrebno je spro-
vesti sledee preventivne mere:
aava krastavost na listu
aava krastavost na plodu
Sakupljanje opalog lia. Opalo lie sakuplja se u
jesen i prolee. Za ovu namenu postoje posebne ma-
ine usisivai. Ekasnost ove mere u smanjenju broja
spora kao izvora zaraze je 90%, a u pogledu nastanka
zaraze 50%.
Unoenje opalog lia u zemljite. U jesen zafrezirati
opalo lie ili ga plitko zaorati. Na ovaj nain smanjuje
se broj spora za 50%.
Ouvanje populacija glista. Ova metoda doprino-
si broj razgradnji opalog lia. Gliste su najvanije u
razgradnji opalog lia i njihova uloga je najvanija u
smanjenju potencijala zaraze bolesti. Primena bakar-
Parametar Vrednost
pH 6,5-8,2
elektroprovodljivost < 1,5 mS/cm
salinitet < 1,5 g/l
bikarbonati < 5 meq/l
sulfati < 2200 meq/l
SAR < 10
nitrati < 120 ppm
24
nih fungicida i mehanika obrada negativno utiu na
broj glista u organskom jabunjaku u kome je njihova
brojnost po pravilu velika. U tom smislu treba se truditi
da broj tretmana bude to je mogue manji i koristiti
koncentracije preparata nie od preporuenih jer im je
ekasnost gotovo ista. Gliste doprinose da se za 90%
smanji broj spora u prolenom periodu.
Gljive antagonisti. Neke gljive kao to je Athelia
bombacina su hiperparaziti, odnosno hrane se gljivom
koja uzrokuje aavu krastavost jabuke i unitavaju je
u opalom liu.
Prezimljujue izvore zaraze (opalo lie, grane, iz-
danke) treba ukloniti. Opalo lie zajedno sa travom
treba u jesen usitniti tarupom da bi se lake razloilo
delovanjem glista i korisnih mikroorganizama. esto
je potrebno ovaj postupak uraditi dva puta (nakon
berbe i mesec dana kasnije). Tretiranje biljaka bakrom
posle berbe treba izbegavati (ako nije bilo problema
sa bakterioznom plamenjaom i rakom grana) jer to
usporava mikrobioloki proces razlaganja lia i tetno
deluje na gliste.
Druga vana mera u smanjenju infektivnog poten-
cijala gljive jeste uklanjanje i spaljivanje izdanaka na
kojima je konstatovana zaraza, a takoe i uklanjanje
plodova sa simptomima u toku proreivanja i kasnije
u toku vegetacije.
aava krastavost je najvanija bolest u organskom
voarstvu uopte. Vie od polovine mera zatite odnosi
se i primenjuje protiv ove bolesti. U odnosu na tetoine
ova bolest je nevidljivi neprijatelj koja se primeti tek
kada zaraze na liu i plodovima nastanu. U tom smislu
preventivne mere su sutinski vane. Da bi mere koje se
sprovode u vegetaciji bile ekasnije potreno je utvrditi
potencijal gljive u jesen, a na osnovu toga odreuje
se strategija zatite to je predstavljeno u Tabeli 12.
Tretmane treba izvoditi ee kada je rizik od bolesti
najvei 20 april-20 maj, a van tog intervala dovoljno je
ree tretiranje. Ukoliko se jabuka do polovine juna titi
od primarnih zaraza, kasniji tretmani nisu ni potrebni.
Program tretmana podrazumeva dva prskanja ba-
karnim fungicidima, jedan pred bubrenje pupoljaka i
drugi neposredno nakon toga. U toku vegetacije ako se
gaje manje otporne sorte potrebno je primenjivati sum-
por (ako su este kie tretirati jabuku u intervalu od 10
dana, tretman obaviti pre padavina). Tretman sumpo-
rom mora se ponoviti ako je nakon tretiranja biljaka palo
25 mm kie. Sumpor nije dovoljno ekasan u suzbijanju
aave krastavosti, naroito u godinama kao to je 2011-
ta kada je u toku prolea bilo teko zatititi jabuku ak i
u konvencionalnoj poljoprivredi zbog velikog broja dana
sa padavinama i dugih perioda vlaenja lia. Optimalni
interval temperature vazduha za primenu sumpora je
od 15 do 27
0
C. Sumpor ne deluje ispod 12
0
C, a preko 30
0
C
moe biti totoksian (moe otetiti lie jabuke). Iz
linog iskustva uoeno je da se bakarni fungicidi mogu
primenjivati na jabuci i u toku vegetacije, u 3 puta nioj
koncentraciji od preporuene (ako je npr. preporuena
0,1% koristiti 0,03%) u okolnostima kada se eli podii
ekasnost suzbijanja aave krastavosti i bakteriozne
plamenjae. Navedeno iskustvo treba proveriti u kon-
kretnim uslovima i konkretnoj sorti jer se deava da u
sluaju pada temperature i pojave padavina bakarni
jon izazove oteenja lista. U toku viegodinje prime-
ne primeena su jedne godine blaga oteenja na listu
sorte Yarsimack, koja su se manifestovala okruglastim
ljubiastim pegama.
Opalo lie jabuke - izvor zaraze
25
U cilju ekasnije primene sumpora i bakra potrebno
je pratiti uslove za nastanak zaraze lia jabuke prou-
zrokovaem aave krastavosti (Milsova tabela). Bakar
i sumpor se primenjuju pre kie i nastanka infekcije,
a u sluaju padavina (preko 25 mm posle tretmana)
tretman se ponavlja jer kia spira fungicid sa lia.
Mera/vreme
Nizak potencijal
zaraze (manje od 10%
zaraenih izdanaka
ili otporne sorte)
Visok potencijal zaraze
(10-15%
zaraenih izdanaka)
Veoma visok
potencijal zaraze
(>50%
zaraenih izdanaka)
Sakupljanje opalog lia u jesen Nije neophodno Neophodno Neophodno
Sakupljanje opalog lia u prolee Nije neophodno
Nije neophodno ako je lie
sakupljano u jesen
Neophodno
Stadijum zelenih vrhova ako se
predvia kini period
Preventivna primena ba-
karnih fungicida
Preventivna primena
bakarnih fungicida
Mije ui kraj cvetanja, ako se
predvia kini period
Preventivna primena
bakarnih fungicida ili
sumpora ili Ca sulda
karnih fungicida ili sumpora
ili Ca sulda
ili Ca sulda
Ako je brojnost spora visoka
Prskanje vlanog lia ako
nije uraeno preventivno
tretiranje
Prskanje vlanog lia zbog
klijajuih spora
ili Ca sulda
Ako je preventivno tretiranje
obavljeno 5 dana ranije, a ima
novorazvijenih listova
Prskanje zbog klijajuih
spora
Prskanje zbog klijajuih
spora
Sekundarne zaraze (ako u vonjaku
postoje simptomi od prolenih
zaraza)
Preventivna prskanja:
uestalost zavisi od razvoja
lia i koliko dugo je vlano
Tabela 12. Strategija suzbijanja aave krastavosti
Tabela 13. Faktori koji utiu na pojavu aave krastavosti
tetnost aave krastavosti se poveava: tetnost aave krastavosti se smanjuje:
ako je zaraza u jesen bila visoka ako je zaraza u jesen bila slaba
nedovoljno razlaganje opalog lia brza i potpuna degradacija opalog lia
visoka brojnost spora mala brojnost spora
periodi vlanog i toplog vremena prohladno i suvo vreme
vrlo bujan rast lia umeren rast lia
osetljive sorte otporne sorte
26
Sumpor ne treba koristiti kada je temperatura iznad
27
0
C, a zadri se relativno visoka vlanost vazduha. Ta-
koe ga u vegetaciji ne treba koristiti 30 dana nakon
primene ulja.
Postoje podaci po kojima sumporno krena orba
moe delovati u zaustavljanju procesa infekcije lia ja-
buke prouzrokovaem aave krstavosti i 60 sati nakon
poetka infekcije, ako se primeni na suvo lie u koncen-
traciji od 2 litre na 100 litara vode. Treba imati u vidu
da su neke sorte osetljive na preparat u fazi opadanja
kruninih listia. Ako do zaraze ipak doe, tretman sa
sumporno krenom orbom spreava nastanak konidija
(spora kojima bi se zaraza irila na novo lie). Tretman
ima fungicidno delovanje i protiv pepelnice.
U suzbijanju pepelnice sumporno krena orba pri-
menjuje se u fazi roze pupoljka, precvetavanja i u fazi
mladih zametnutih plodova. Da bi se izbeglo oteenje
lia preparat ne treba primenjivati na vlano lie.
Bordovska orba dobija se meanjem 1 kg bakarnog
sulfata, 2 kg krea, 358 litara vode i 7,6 litara ulja. Pri-
menjuje se u cilju ranog suzbijanja aave krastavosti
i crvenog preglja, u fazi mirovanja vegetacije do faze
zelenih listia (1 cm).
Na kraju jo jednom treba naglasiti da je najvanija
mera u suzbijanju i prevenciji aave krastavosti gajenje
manje osetljivih i otpornih sorti.
Pepelnica jabuke (prouzrokova Podosphaera
leucotricha), manifestuje se promenema na mladim
granicama i vrnom liu (bela prevlaka micelije i spo-
ra), to moe usporiti razvoj, a mogu se javiti i promene
na pokoici plodova osetljivih sorti. Mera uklanjanja
granica sa cvetovima u periodu pojave simptoma, a
pre znaajnije pojave spora gljive (period izmeu roze
pupoljka i cvetanja) doprinosi manjem irenju bolesti.
Krajem maja i poetkom juna jednogodinji prirasti sa
simptomima se uklanjaju. Dobra provetrenost stabla
doprinosi manjoj pojavi bolesti i ekasnijoj primeni sred-
stava za zatitu. U suzbijanju bolesti koristi se sumpor.
Rak (prouzrokova gljiva Nectria galligena) moe
uzrokovati pojavu simptoma deformacija tipa raka na
granama u uslovima organske proizvodnje na osetlji-
vim sortama. Ako do toga doe u toku zimske rezidbe
treba ukloniti sve grane sa simptomima i spaliti ih. Ista
mera primenjuje se i u toku juna meseca ako se primete
primarni simptomi. U uslovima kada je bolest u zasadu
prisutna, potrebno je narednog prolea (pred fazu roze
pupoljka) i u jesen nakon opadanja 50% lia primeniti
bakarne fungicide. Bakar se u jesenjem periodu prime-
njuje samo u sluaju da je pojava raka znaajna jer on
usporava razlaganje opalog lia, a time poveava rizik
od pojave aave krastavosti naredne vegetacije.
Trule korena i korenovog vrata (prouzrokovai
su gljive Phytophthora cactorum i P. syringae) su dve
razliite bolesti koje se manifestuju promenama kore-
na i korenovog vrata, koje dovode do uginua biljaka.
Trule korenovog vrata obino se pojavljuje na bilja-
kama starijim od 10 godina, dok se trule korena kao
bolest podloge uglavnom javlja na mladim biljkama u
prvih nekoliko godina starosti. Zemljite je glavni faktor
nastanka bolesti (vlano zemljite i kini period). Prvi
simptomi pojave bolesti su promene na liu. Lie je
sitnije i uti usled gubitka hlorola u jesenjem periodu,
a prati ga slab razvoj izdanaka. Ispod kore pojavljuje se
tipina trule crveno braon boje. Ova bolest se pojav-
ljuje sporadino i jedino su se integralne mere zatite
pokazale ekasnim: izbegavanje vlaanog terena za
podizanje zasada; izbor zemljita sa dobrom drenaom;
izbegavanje povrede korena i korenovog vrata meha-
nizacijom i alatima. Ukoliko doe do povrede stabla
ranu obraditi mehaniki i premazati koncentrovanim
rastvorom bakarnih fungicida. Podloga M9 je otpornija,
to dodatno zavisi i od podruja i godine, dok je MM106
vrlo osetljiva, a M26 manje osetljiva.
Rizik od propadanja stabala moe se smanjiti kale-
mljenjem podloge na visini od 40-70 cm iznad povrine
zemlje. Mree za zatitu od zeeva su vana mera, jer se
27
eliminiu povrede koje su ulaz za zarazu. Opali plodovi
moraju se eliminisati iz zone krune u meuredni pro-
stor, jer predstavljeju dobru podlogu za razvoj gljiva.
Opalo lie takoe moe biti supstrat za razvoj gljive P.
syringae, pa je potrebno razlaganje lia u jesen ubrzati
dodavanjem organskih ubriva bogatih azotom.
aave prevlake (obina i takasta aavica) na
plodovima koje mogu biti nepravilne ili takaste (poput
izmeta muva) prouzrokuju u periodu pred berbu dve
gljive (Gloeodes pomigea i Schizothyrium pomi). Prome-
ne koje ove gljive uzrokuju su povrinske, ali smanjuju
trinu vrednost plodova. Bolest se posebno manifestu-
je ako je pred period berbe kino i hladno vreme. Pro-
uzrokovai bolesti prezimljavaju u pupoljcima jabuke,
kao i na velikom broju drvenastih biljaka koje se mogu
nai oko vonjaka. Spore gljiva raznosi vetar, a infekcije
plodova nastaju sredinom leta i u toku jeseni. Vlani i
prohladni uslovi favorizuju pojavu obe bolesti. Sve sorte
jabuke podlone su ovim bolestima, ali su simptomi
izraeniji na utim ili svetlije obojenim sortama. Sorte
koje su otporne prema aavoj krastavosti kao to je
esta su esto osetljive ka navedenim gljivama. Taka-
sta aavica javlja se zajedno sa obinom aavicom
i manifestuje se u vidu sitnih takastih promena koje
su grupisane po 5-60 i podseaju na izmet muva. U
vonjaku se ove promene uglavnom javljaju na stablima
koja se nalaze u rubnim redovima, do uma ili vetro-
zatitnih pojaseva i u zasenjenim delovima vonjaka.
Agrotehnike mere su prioritet u suzbijanju ovih bolesti,
jer primena sumpora ne daje zadovoljavajue rezultate.
Bakteriozna plamenjaa (prouzrokova Erwinia
amylovora) dovodi do suenja cvetova, letorasta, grana
i itavih biljaka. Simptomi se pojavljuju posle perioda
cvetanja jer infekcija nastaje preko tuka. Bolest se
pojavljuje u uslovima kada je temperatura od 18-35
0
C i
relativna vlanost vazduha iznad 80%. Vrhovi sasuenih
grana savijaju se u vidu pastirskog tapa, a sasueno li-
e ne opada ve ostaje na granama to je takoe tipian
simptom bakteriozne plamenjae. Bakteriju prenose
insekti (ukljuujui i pelu), vetar i kia. Vaan prenosilac
je i ovek koji je iri zaraenim sadnim materijalom i
nepravilnom rezidbom obolelih grana (rezidba blizu
obolelog mesta bez dezinfekcije makaza pre novog
reza). Na obolelim granama nastaju rak rane koje su
izvor zaraze za vie narednih vegetacija. Infekcija se
iri sa manjih na vee grane, a kada zahvati provodnicu
male su anse da biljka preivi.
Mere zatite:
U periodu mirovanja tretirati biljke rastvorom koji
se dobija od 4,5 kg bakarsulfata i 4,5 kg sumpora u
400 litara vode u kojoj se rastvori 2% ulja.
Uklanjanje i spaljivanje obolelih grana u periodu
mirovanja kada je temperatura ispod 0
0
C predstavlja
aavica plodova jabuke
aavica plodova (Gloeodes pomigena)
28
bezbedan nain da se eliminie izvor zaraze u na-
rednoj vegetaciji.
U periodu vegetacije rezidba obolelih grana se obav-
lja tako da rez bude 30 cm od mesta na kom postoje
vidljivi simptomi bolesti. Nakon svakog reza makaze
se dezinkuju u etil alkoholu, varikini ili vodonik
peroksidu.
Veoma je vano spreiti preterani rast izdanaka koji
bi mogao nastati posle otre rezidbe ili suvika azota
u zemljitu. Tada treba raditi i letnju rezidbu da bi
se smanjio broj izdanaka koji je u kritinoj osetljivoj
fazi.
Jabukin smotavac (Cydia pomonella) je i po tipu
oteenja i rasprostranjenosti najvanija tetoina jabu-
ke. Postoji vie agrotehnikih mera koje mogu doprineti
smanjenju brojnosti ove tetoine. Stara, neproduktiv-
na stabla jabuke treba kriti jer je to odlino mesto za
odravanje populacije. Oko stabala jabuke na visini od
60-80 cm treba od juna pa nadalje postaviti prsten od
valovitog kartona irine 15-20 cm i obima dovoljnog
da obuhvati stablo. Kartone treba uklanjati i spaljivati
svakih dvadesetak dana i postavljati nove. Na ovaj nain
larve i lutke koje se skrivaju u kartonu bivaju unitene.
Napadnute plodove u toku vegetacije koji opadnu oko
stabala treba unititi u toku tarupiranja pre nego ih
gusenice napuste i preu u stadijum lutke. Postavljanje
gnezda za insektivorne ptice kao to je senica takoe
doprinosi suzbijanju jabukinog smotavca.
Plod oteen od larve jabukinog smotavca
Za ekasno suzbijanje smotavca primenom biope-
sticida (ako je neophodno) potrebno je prethodno pra-
enje leta leptira primenom feromonskih klopki koje
se mogu kupiti na naem tritu. Klopke se postaljaju u
krune i svakodnevno ili svaki drugi dan broje i uklanjaju
ulovljeni mujaci. 7-10 dana nakon to se kumulativno
uhvati vie od 10 leptira potrebno je primeniti insek-
ticid u cilju suzbijanja larvi, jer se smatra da je dolo
do piljenja. Feromonskim klopkama moe se odrediti
poetak, maksimum i kraj leta leptira, ali broj uhvaenih
leptira ipak ne obezbeuje nikakve pokazatelje o realnoj
tetnosti. Piljenje larvi ne korespondira sa krivom leta
leptira, iz tog razloga veoma je vano pratiti piljenje lar-
vi u vonjaku ili ubuivanje u plodove. Za to je naravno
potreban odreen vid strunosti ili obuke.
Cydia pomonela leptir
Feromonska klopka
Jabukin smotavac je jedna od najveih tetoina u
svetu, posebno u organskoj proizvodnji. Kada je vreme
29
toplo i suvo, moe doi do masovnog razmnoavanja i
tetnosti. Zbog svega navedenog mere zatite jabuke od
jabukinog smotavca u organskoj proizvodnji usmerene
su u dva pravca: metod konfuzije (spreavanje parenja
leptira i polaganja jaja) i mere suzbijanja larvi (prime-
na granuloza virusa - CpGv - virus granuloze, preparat
Madex). Virus granuloze izaziva oboljenje gusenica, koje
nakon toga uginjavaju. Protiv ispiljenih larvi mogu se
koristiti i botaniki insekticidi.
Dozvoljena je primena: Rotenona (ekstrakt biljke
Derris spp.) i preparata na bazi Bacillus thuringiensis
(Naturalis). Kada se primenjuju preparati na bazi B. thu-
ringiensis u rastvor za prskanje dodaje se 2 kg eera i 1
l mleka, radi stimulisanja larvi da unose prepart sa lista
i plodova jabuke.
U kontroli ove tetoine vrlo su vane su i preventivne
mere: higijena u i oko skladita, unitavanje opalih plo-
dova, unitavanje usitnjavanjem plodova koji su ostali
neprodati, postavljanje traka od valovite lepenke oko
stabala u toku vegetacije i uklanjanje i spaljivanje svakih
15 dana u cilju unitavanja larvi.
Meu direktnim merama suzbijanja svakako je me-
tod konfuzije najistiji. Mali dispenzeri u kojima se
nalazi sintetisan miris enke jabukinog smotavca po-
stavljaju se u vonjak, na periferiji krune. Zavisno od
vrste postavlja se od 300 (Ecopom) do 1000 dispenzera
(Isomate C plus). Ovom metodom mujak se spreava
da pronae enku zbog ega ne dolazi do parenja i po-
laganja jaja. Uspeh ovog metoda je vei ako: je povrina
zasada 3 i vie hektara, ako je pravilan oblik parcele i ako
je bar 100 m izolacija od susednog jabunjaka. Izolacija je
vana jer oploena enka moe prei iz drugog vonjaka.
Poetkom leta leptira treba primeniti metodu konfuzije,
postavljenjem dispenzera na gornju treinu krune.
Jan. Feb. Mar. Apr. Maj Jun Jul Avg. Sep. Okt. Nov. Dec.
pojava lutki
let leptira prve generacije
jaja su poloena na lie i plodove
pojava larvi prve generacije
deo larvi ide na prezimljavanje
a deo larvi se pretvara u lutke
larve prezimljavaju u kokonima na stablu
pojava leptira druge generacije
pojava jaja na plodovima i liu
period znaajnih teta
pojava larvi druge generacije i njihov odlazak na skrivena mesta za prezimljavanje
P
O
E
T
A
K

Z
A
T
I
T
E

M
E
T
O
D
O
M

K
O
N
F
U
Z
I
J
E
P
O
E
T
A
K

P
R
I
M
E
N
E

G
R
A
N
U
L
O
Z
A

V
I
R
U
S
A
Grakon 1. ivotni ciklus jabukinog smotavca (Cydia pomonella) i mere zatite
30
Suzbijanje jabukinog smotavca
Virus granuloze se koristi u suzbijanju larvi jer
izaziva njihovo uginue, vrlo je selektivan i ekasan
(infektivan za larve u vrlo malim koliinama). U labo-
ratorijskim uslovima on je 50 do 100 puta ekasniji od
klasinih insekticida. U polju, preparati virusa su vrlo
nestabilni jer su osetljivi na sunevu svetlost i brzo se
razgrauju. Ekasnost i postojanost virusa poboljava
se dodavanjem mleka u prahu, Nu-Film 17 ili pobolj-
anjem formulacije. Kako je virus ekasan u kratkom
periodu termin njegove primene je od kljune vanosti.
Prvo tretiranje se vri u periodu piljenja larvi, a sledei
tretmani se zavisno od vremena izvode u intervalu od
10-12 dana ako je vreme prohladno, odnosno 7 dana
ako je vreme toplo. Piljenje larvi utvruje se vizuelnim
pregledom ili proraunom koristei modele prognoze
(day degree). Ryania je takoe veoma ekasna u kon-
troli larvi jabukinog smotavca, ali njena upotreba nije
za sada registrovana u EU.
Primena virusa u suzbijanju jabukinog smotavca
Jaja bubamara
Larve bubamara
Smotavac pokoice ploda (Adoxophyes orana) kao
to samo ime tetne vrste upuuje, oteuje pokoicu
ploda jabuke. Mera zatite koja se moe preporuiti je
primena preparata na bazi bakterije Bacillus thuringien-
sis (Naturalis). Kao i kod jabukinog smotavca u rastvor za
prskanje dodaje se eer i mleko. Glavni nedostatak ovih
sredstava je mala postojanost na listu i slabija aktivnost
ako je temperatura niska.
Prva generacija Druga generacija
Madex: Osnovna strategija
- 3 tretmana (100 ml/ha) po jednoj generaciji
- interval izmeu tretmana (u praksi): 10-14 dana
Primena granuloza virusa
(preparat Madex)
Simptomi jakog napada biljnih vai
31
Biljne vai napadaju jabuku svake godine, a njihova
brojnost varira u zavisnosti od sorte i godine. Najva-
nije vrste su zelena jabukina va (Aphis pomi), brana-
va va (Dysaphis plantaginea) i krvava va (Eriosoma
lanigerum). Veina sorti je osetljiva na napad bijnih
vai, samo retke kao to su Rebella i Saturn pokazuju
srednju otpornost. Glavna mera u smanjenju brojnosti
biljnih vai je ouvanje i razvoj prirodnih neprijatelja:
bubamara, zlatooke, osolikih muva i drugih vrsta. To se
postie postavljanjem kuica i sklonita u zasad, kao i
formiranjem koridora cvetajuih biljaka oko i u zasadu.
Koridori u toku itave vegetacije predstavljaju izvor nek-
tara i polena za korisne vrste, a na njima se odravaju
i populacije biljnih vai koje ne napadaju jabuku, ali su
hrana za korisne vrste.
Kalijumov sapun, piretrin i rotenon su dozvoljene
supstance kojima se moe, ako je neophodno, tretirati
jabuka u cilju suzbijanja biljnih vai. Program zatite
podrazumeva da se u prolee, pre znaajnijeg razvoja
populacije vai, biljke tretiraju veom koliinom (1000
l/ha) rastvora kalijumovog sapuna. Isekticidi na bazi
neem-a (NeemAzal) takoe se mogu koristiti u zatiti
jabuke. Podrazumeva se da tretman treba izvriti samo
u okolnostima kada sve druge mere nisu dovoljne da se
spree tete.
Krvava va (Eriosoma lanigerum) je uporna tetoina
jabuke, koja se razvija na liu, granicama i korenovom
vratu. Uzrokuje promene na granama koje zbog tipa
deformacija podseaju na tumorozne promene. Postoji
vei broj prirodnih neprijatelja koji dre ovu tetoinu
ispod praga tetnosti. To je pre svega parazitska osica
Aphelinus mali koja se razvija u telu vai, koje nakon
toga uginjavaju i od njihovog tela ostaje samo skelet
tamne boje (mumija). Bubamare i uholae su takoe
vani prirodni neprijatelji krvave vai i postavljanjem
kuica u vonjak doprinosimo opstanku i poveanju
brojnosti ovih korisnih insekata. Korisna zika mera
koja se moe primeniti u manjim zasadima jeste skida-
nje prezimljujuih jedinki vai etkicom sa stabla, grana
i korenovog vrata, u periodu mirovanja.
Jabukin cvetojed (Anthonomus pomorum) je sva-
kako pored jabukinog smotavca najvanija tetoina
koja moe unititi i preko 50% cvetnih pupoljaka. Ova
tetoina u periodu bubrenja polae jaja iz kojih se pile
piljenje enki iz zimskih jaja
pojava novih generacija
polaganje zimskih jaja
primena mera zatite
zimska jaja na jednogodinjim granicama
period tetnosti
Grakon 2. ivotni ciklus jabukine zelene vai (Aphis pomi) i mere zatite
Jedinke jabukine vai i larva korisne osolike muve
32
larve koje se hrane cvetnim elementima i u organskoj
proizvodnji moe u potpunosti unititi cvetne pupoljke
naroito ako njihov broj nije visok. Glavna zika mera
borbe jeste uklanjanje mesta prezimljavanja tetoine:
unitavanje opalog lia, skidanje stare kore sa stabala,
prostorna izolacija zasada od uma u kojima cvetojed
takoe prezimljava. Ve poetkom leta, potrebno je
postaviti prsten od valovitog kartona oko stabala, kao
i kod jabukinog smotavca, u kojima se skrivaju prezi-
mljujua imaga. U jesen se kartoni skidaju i unitavaju.
Ova mera je ekasna, ali zahteva vie rada, to moe
biti oteavajua okolnost.
Oteenja cveta od larvi cvetojeda
Parazitska osica Scambus pomorum moe paraziti-
rati preko 50% larvi cvetojeda. Parazitiranje se dogaa
kada je oteenje cvetova zavreno, ali ipak ovaj para-
zit smanjuje brojnost populacije cvetojeda u narednoj
godini.
Ako je primena insekticida neophodna, mogu se
primeniti ekstrakti Quassia amara (Qusan) ili prirodni
piretrin koji imaju i odbijajue delovanje, ali njihova
ekasnost u sluaju jakog napada nije dovoljna. Alter-
nativa je tretiranje rotenonom u fazi bubrenja pupoljaka
biljke, kako bi se spreilo da odrasli insekti poloe jaja.
Jabukina osa (Hoplocampa testudinea) je tetoina
ije larve oteuju mlade, tek zametnute plodove. Let
jabukine ose se moe pratiti korienjem belih lepljivih
klopki (Rebell bianco). Ako se postavi vei broj klopki
(1-2 po stablu) one e sluiti ne samo za praenje pojave
i leta insekata ve i za njihovo suzbijanje posebno ako
brojnost populacije nije previsoka.
Na larvama jabukine ose parazitiraju larve dve ose
(Lathrolestes ensator i Aptesis negrocincta). Smatra se
da odravanje vegetacije ispod biljaka jabuke u zoni
reda doprinosi aktivnosti predatorskih insekata (tru-
ljaka) i drugih koji se hrane larvama ose.
Ekstrakt biljke Quassia amara moe se koristiti u
periodu neposredno posle cvetanja u cilju suzbijanja
larvi jabukine ose, mada nije jo poznato da li ova biljka
na osu deluje insekticidno ili odbijajue.
Pregljevi (Panonychus ulmi, Tetranychus urticae i
Aculus schlechtendali) su retko problem u organskoj pro-
izvodnji ako je u vonjaku ouvana ravnotea korisnih i
odrasli insekti se pojavljuju prvih toplih dana u martu
polaganje jaja u cvetne pupoljke do stadijuma mijih uiju
pojava larvi zatienih u cvetu
pojava lutki u oteenim cvetovima
odrasli insekti se hrane i odlaze na prezimljavanje
oteenja od strane odraslih insekata
zimsko mirovanje
M
O
M
E
N
A
T

Z
A

P
R
I
M
E
N
U

M
E
R
A

Z
E
T
I
T
E
:

P
R
E

P
O
L
A
G
A
N
J
A

J
A
J
A
Grakon 3. ivotni ciklus jabukinog cvetojeda (Anthonomus pomorum) i mere zatite
33
tetnih pregljeva, odnosno ako su retko i u opravdanim
okolnostima primenjivani bioinsekticidi. Predatorske
(korisne) grinje hrane se tetnim vrstama i prisutne su
u vonjacima, a njihova brojnost se moe odravati i
poveati dodatnim unoenjem jedinki, kupovinom go-
tovih preparata. U novopodignute vonjake u kojima
jo nema korisnih grinja, one se mogu uneti tako to
se iz starog vonjaka oreu grane krajem leta i naslone
na krunu mladih voki.
U toku vegetacije na svakih 15 dana treba pregle-
dati lie jabuke na prisustvo pregljeva. Suvo i toplo
vreme pogoduje njihovom razvoju dok padavine i pad
temperature utiu negativno. Ukoliko broj pokretnih
formi po listu jabuke pree 5 jedinki preglede treba
obavljati i ee i odmah uneti korisne grinje. Nim
pokazuje akaricidna svojstva i moe se primeniti ako
brojnost pokretnih formi pree 6-7 po listu, uprkos svim
primenjenim merama.
Ako se vonjak tretira sumporom vie od tri puta u
toku vegetacije, postoji opasnost od negativnog uticaja
na brojnost korisnih grinja.
Tretiranje vonjaka (ako je neophodno) mora biti
maksimalno kvalitetno u smislu pokrivanja lisne po-
vrine i cele krune. Jedan od razloga je i injenica da
biopesticidi imaju manje toksina (insekticidna, fungi-
cidna) svojstva od konvencionalnih pesticida. Atomizeri
moraju davati kapi od 50-100 mikrona, jer ako su kapi
previe krupne smanjuje se ekasnost biopesticida kao
i svih drugih preparata. Kvalitet tretmana i tehniko
stanje atomizera (kalibriranje) se moe proveriti kod
ovlaenih instituta za poljoprivredne mane ili pak
jedostavnim postavljanjem vodosenzitivnih papiria
u krunu na osnovu ega se vidi pokrivenost lisne mase
kapima. Kruna stabala jabuke mora biti kompaktna,
otvorena, a dizne atomizera (poloaj i pritisak) prila-
goene obliku i visini krune. Zakretanjem krila elise,
odnosno promenom ugla zahvatanja vazduha na rotoru
atomizera, podeava se koliina vazduha koju stvara
atomizer, a koja treba da je dovoljna da probija red
koji se tretira, ali ne i susedni jer bi to bilo nepotrebno
rasipanje sredstava.
Koliina tenosti koja se primenjuje zavisi od staro-
sti vonjaka i uputstva koje se odnosi na primenjeno
sredstvo. Uopteno, u organskoj proizvodnji je poeljna
vea koliina tenosti (za vonjak u rodu, 1000 litara po
hektaru) jer ekasnost biopesticida zavisi od kontak-
piljenje larvi od stadijuma roze pupoljka
pojava odraslih pregljeva
pojava letnjih jaja na naliju lia
pojava 5-7 preklapajuih generacija
pojava zimskih jaja
period ispoljavanja
znaajnijih teta
pojava crvenih zimskih jaja na granicama
unoenje korisnih grinja
M
O
M
E
N
A
T

Z
A

P
R
I
M
E
N
U

U
L
J
A

P
R
O
T
I
V

Z
I
M
S
K
I
H

J
A
J
A
Grakon 4. ivotni ciklus crvenog preglja (Panonychus ulmi) i mere zatite
34
ta sa tetoinom ili patogenom, s obzirom da veina
uopte nema ili ima ogranieno sistemino delovanje.
Neki preparati ko to je sumpor ili B. thuringiensis
mogu biti ekasni i pri koliinama tenosti od 200-500
litara po hekatru, dok bakarni fungicidi i kalijumov sa-
pun pokazuju bolju ekasnost ako je koliina tenosti
preko 1000 litara po hektaru. Kalijumov sapun moe se
primeniti ak i u toku ili posle kie, koja pomoe skidanju
tetoina sa lista. Kalijumov sapun treba primenjivati
rastvorenog u mekoj vodi, u suprotnom smanjuje mu
se ekasnost.
7. Berba i uvanje plodova
Odreivanje momenta berbe jabuke vri se na osno-
vu nekoliko parametara: broj dana od punog cvetanja,
suma temperatura, jodno-skrobni test, vrstina mesa
pomou penetrometra. Najee se momenat berbe
odreuje na osnovu organoleptikih karakteristika (boje
pokoice, sadraja kiselina, suve materije, vrstoe po-
koice i sl.).
Jodni test
Tokom svih aktivnosti u berbi (transport, kalibrira-
nje, prebiranje, pakovanje) treba biti vrlo paljiv, jer su
plodovi jabuke jako osetljivi na oteenja.
Praktina iskustva govore, da se potapanjem plodova
jabuke, nakon berbe u toplu vodu (52
0
C) na 2 minuta i
nakon toga u rastvor BoniProtect (preparat gljive Au-
reobasidium pulluans, antagonist tetnim gljivama),
znaajno umanjuje pojava trulei plodova u skladitu
(Marc Trapman, 2008).
uvanje plodova nakon berbe, se namee zbog inje-
nice da se ne moe prodati velika koliina u trenutku ber-
be i okolnosti da cena u periodu berbe nije najpovoljnija.
U tom smislu potrebno je obezbediti adekvatno uvanje
plodova da bi se prodaja obavljala u to duem periodu.
Trajnost plodova u tesnoj je vezi sa njihovim mine-
ralnim sastavom. Nekoliko nedelja pre berbe potrebno
je izvriti analizu plodova i uporediti je sa standardnim
podacima za pojedine sorte. Jedan od razloga loeg u-
vanja plodova moe biti nedostatak kalcijuma kog treba
primenjivati u toku vegetacije tretmanima preko lia.
Kompletan program primene kalcijuma je oko 70 kg
kalcijum hlorida po 1 ha. Tretiranja se zapoinju odmah
nakon zametanja plodova, a startuje se sa 4 kg po 1 ha.
Kada je nivo fosfora nizak plodovi se uvaju na neto
viim temperaturama i prodaju ranije.
Patogene gljive dovode do velikih gubitaka u skla-
ditu u toku uvanja plodova jabuke. Postoje dve grupe
parogena: jedna koja napada plodove nakon skladitenja
i druga koja plodove zaraava jo u vonjaku. Zaraze koje
nastaju u vonjaku mogu biti bez vidljivih simptoma, koji
nastaju kasnije u skladitu. Skladine bolesti uglavnom
se manifestuju na plodovima na kojima su u toku ber-
be nastupile povrede usled neadekvatnog postupanja
beraa.
Vie faktora utie na ispoljavanje skladinih bolesti:
Stepen zrelosti: Optimalno vreme berbe je vano jer
u sluaju prezrelosti plodova oni postaju osetljiviji
na napad gljivinih bolesti;
35
Rukovanje: Nepaljiva berba plodova dovodi do me-
hanikih oteenja, a takvi plodovi su osetljiviji na
napad gljiva (Penicillium spp. i Mucor spp.).
Mineralni sastav plodova: plodovi sa niskim sa-
drajem kalcijuma i visokim sadrajem kalijuma
i azota su pogodniji za gorku trule koju uzrokuje
Gloeosporium spp.
Vremenski uslovi: Kini period je kritini faktor za
nastanak oboljenja u periodu berbe.
U cilju smanjenja gubitaka od skladinih bolesti po-
trebno je pridravati se sledeih mera: probirna berba
i selekcija plodova; branje samo neoteenih plodova;
edukacija beraa da pravilno beru plodove, ne pravei
oteenja. Oteene plodove treba baciti u meuredni,
a ne u redni prostor.
Zemljite je izvor infekcija gljivama roda Phytopht-
hora, koje su takoe prouzrokovai trulei. Svaki plod
koji ostane ispod stabla potencijalni je izvor zaraze i
mora se skloniti ili baciti u meuredni prostor gde e
biti usitnjen tarupom i podvrgnut delovanju korisnih
mikroorganizama.
8. Prilozi
Prilog broj 1.
Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivaa zemljita u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o
kontroli i sertikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (Slubeni glasnik RS br.48/11)
Naziv Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu
Stajsko ubrivo
Proizvod koji sadri meavinu ivotinjskih ekskremenata i biljnog
materijala (prostirka za ivotinje)
Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje
Osueno stajsko ubrivo i dehidrisano ivinsko
ubrivo
Kompostirani ivotinjski ekskrementi, ukljuujui
ivinsko ubrivo i kompostirano stajsko ubrivo
Teni ivotinjski ekskrementi
Upotreba posle kontrolisane fermentacije i/ili prikladnog razblaivanja
Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdinstva
Proizvod dobijen od izdvojenog kunog otpada sa gazdinstva koji je
podvrgnut kompostiranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji
biogasa.
Samo biljni i ivotinjski otpad sa gazdinstva
Samo ako se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima saku-
pljana, uz kontrolu ovlaene kontrolne organizacije
Maksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum: 0,7;
bakar: 70; nikl: 25; olovo: 45; cink: 200; iva: 0,4; hrom (ukupni): 70;
hrom (VI): 0
36
Treset
Upotreba ograniena na hortikulturu (povrtarstvo, cvearstvo, gajenje
drvea i rasadnici)
Ostaci posle proizvodnje peuraka
Poetni supstrat moe da sadri samo proizvode dozvoljene pravil-
nikom
Izmet glista (vermikompost) i insekata
Guano
Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih ma-
terija
Proizvod dobijen iz meavine biljnih materija koje su kompostirane ili
podvrgnute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa
Proizvodi ili nus-proizvodi ivotinjskog porekla:
Krvno brano
Brano od kopita
Brano od rogova
Kotano brano ili deelatonizirano kotano brano
Riblje brano
Mesno brano
Brano od perja, dlaka i chiquette
Vuna
Krzno
Dlaka
Mleni proizvodi
Za krzno: maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma
(VI): 0
Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za
ubrenje
Npr. uljano seme, brani kolai, ljuska kokosa, sladni otpad
Morske trave i proizvodi od morskih trava
Ako su direktno dobijeni:
1) zikom preradom ukljuujui dehidrataciju, zamrzavanje i mlev-
enje;
2) ekstrakcijom vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorom;
3) fermentacijom;
Strugotina ili drveni otpaci Drvo koje nije hemijski tretirano posle seenja
Kompostirana kora drveta Drvo koje nije hemijski tretirano posle seenja
Drveni pepeo Od drveta koje nije hemijski tretirano posle seenja
Meki mleveni sirovi fosfat Sadraj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P
2
0
5
Aluminijum-kalcijum fosfat
Sadraj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P
2
0
5
Upotreba ograniena za alkalna zemljita (pH >7,5)
Bazina ljaka Proizvodi opisani u taki 1. Priloga IA.2. Uredbe 2003/2003.
Sirova kalijumova so ili kainit
Proizvodi opisani u taki 1. Priloga IA.3.
Uredbe 2003/2003.
37
Kalijum-sulfat, sa moguim sadrajem magneziju-
movih soli
Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli zikom ekstrakcijom koji
takoe, po mogunosti, sadri magnezijumove soli
Ostaci itarica u proizvodnji
alkohola i ekstrakt takvih
ostataka
Ostaci itarica u proizvodnji alkohola sa
amonijakom su iskljueni.
Kalcijum - karbonat
(kreda, lapor, krenjak, bretonski ameliorant-maerl,
fosfatna kreda)
Samo prirodnog porekla
Magnezijum i kalcijum karbonat Samo prirodnog porekla
Npr. magnezijumska kreda, mleveni magnezijum, krenjak
Magnezijum-sulfat (kiezerit) Samo prirodnog porekla
Rastvor kalcijum-hlorida
Folijarni tretman stabla jabuke, posle utvrivanja decita kalcijuma
Kalcijum-sulfat (gips) Samo prirodnog porekla
Industrijski kre iz proizvoda industrije eera Nus-proizvod u proizvodnji eera iz eerne repe
Industrijski kre iz proizvoda vakumske soli
Nus-proizvod iz proizvodnje vakumske soli iz rasola koji se moe nai u
planinama
Elementarni sumpor
Proizvodi opisani u Prilogu ID.3 Uredbe
2003/2003
Elementi u tragovima
Neorganski mikronutrijenti navedeni u
delu E Priloga I Uredbe 2003/2003
Natrijum-hlorid Iskljuivo kamena so iz rudnika
Kameno brano i glina
Prilog broj 2
Spisak dozvoljenih sredstava za zatitu bilja u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o
kontroli i sertikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (Slubeni glasnik RS br.48/11)
1. Supstance biljnog i ivotinjskog porekla
Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu
Azadiraktin ekstrakt iz Azadirachta indica (drvo nim) Insekticid
Pelinji vosak Sredstvo pri rezidbi
elatin Insekticid
Hidrolizovani proteini
Atraktant, iskljuivo za ovlaenu upotrebu u kombinaciji sa
drugim odgovarajuim suspstancama sa ove liste
Lecitin Fungicid
Biljna ulja (npr. ulje mente, kima, bora) Insekticid, akaricid, fungicid i inhibitor klijanja
38
2. Mikoroorganizmi koji se koriste u biolokoj kontroli tetoina i bolesti
3. Supstance koje proizvode mikroorganizmi
4. Supstance koje se koriste u klopkama i/ili rasprivaima
5. Preparati koji se priemnjuju po povrini izmeu gajenih biljaka
Spinozad
Insekticid
Iskljuivo ako su preduzete mere radi smanjenja rizika za
kljune parazitoide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti
Diamonijum - fosfat Atraktant, samo u klopkama
Feromoni
Atraktant, sredstvo za ometanje seksualnog ponaanja, samo u
klopkama i rasprivaima
Piretroidi (samo deltametrin ili lambda cihalotrin)
Insekticid, samo u klopkama sa specinim atraktantima, samo
protiv Bactrocera oleae i Ceratitis capitata
Fero (III) ortofosfat Moluskocid (protiv pueva)
Mikroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice)
Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum cinerariaefolium Insekticid
Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara Insekticid, repelent
Rotenon ekstrahovan iz Derris spp., Lonchocarpus spp. i
Terphrosia spp.
Insekticid
39
Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum cinerariaefolium Insekticid
Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara Insekticid, repelent
Rotenon ekstrahovan iz Derris spp., Lonchocarpus spp. i
Terphrosia spp.
Insekticid
6. Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji
7. Ostale supstance
Bakar u obliku bakar-hidroksida, bakar-oksihlorida
(trobazni), bakar-sulfata, bakar-oksida, bakar-
oktanoata
Fungicid
Do 6 kg bakra po ha godinje.
Za viegodinje zasade drave lanice mogu, uz odstupanje od pre- lanice mogu, uz odstupanje od pre- lanice mogu, uz odstupanje od pre-
thodnog stava, propisati da se moe prekoraiti granica bakra od 6 kg
u odreenoj godini pod uslovom da prosena koliina koja se koristi
tokom petogodinjeg perioda, ukljuujui spomenutu godinu i etiri
prethodno godine, ne prelazi 6 kg
Etilen
Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana, kivija i kakija: Kod
arguma iskljuivo kao deo strategije za zatitu voa od tete koju
prouzrokuje vona muva; izaziva cvetanje kod ananasa; inhibira kli-
janje krompira i luka
Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun) Insekticid
Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit) Spreavanje zrenja banana
Kreni sumpor (kalcijum polisuld) Fungicid, insekticid, akaricid
Paranska ulja Insekticid, akaricid
Mineralna ulja
Insekticid, fungicid
Samo za stabla voaka, vinove loze, stabla maslina i tropskih useva
(banana)
Kalijum permanganat
Fungicid, baktericid
Samo za stabla voaka, maslina i vinove loze
Kvarcni pesak Repelent
Sumpor Fungicid, akaricid, repelent
Kalcijum hidroksid
Fungicid
Samo za stabla voaka, ukljuujui i sadnice, radi suzbijanja Nectria
galligena
Kalijum bikarbonat Fungicid
40
40
9. Literatura
Braun, P. G., Smith, R. F., Hardman, J. M., Webster, D.
H., Craig, W. (2004): Organic Apple Production Guide
for Nova Scotia.
Fitzgerald Jean (2004): Best practice guide for the
production of organic apples and pears. Based on
document produced by the UK organic top fruit group.
Revision funded by EU INTERREG-Transorganic 2.
Granatstein, D., Kirby, E., Willer, H. (2008): Current World
Status of Organic Temperate Fruits. Organic Fruit Confe-
rence, Vignola, Italy, June 16 and 17, 2008.
Hseli, A., Weibel, F., Brunner, H., Mller, W. (2005):
In: Weidmann, G. (editor): Organic Cultivation of Stan-
dard Orchards. Englisg Translation of the Swiss Version,
made available by OACC (Organic Agriculture Centre of
Canada).
Lind, K., Lafer, G., Schloer, K., Innerhofer, G and Mei-
ster, H. (2003): Organic Fruit Growing. CABI Publishing.
Milenkovi, S., Luki, M. (2008): Autohtone i novostvo-
rene sorte jabuke u organskoj proizvodnji. Drugi Sim-
pozijum Zdravo-organic, Selena, 26-27. sept. Zbornik
radova. Poljoprivreda, 43-47.
Milenkovi, S. (2010): Organska proizvodnja jabuke.
XV Savetovanje o biotehnologiji; Vol.15, (17), 883-886,
aak.
Pesticide Action Network Europe (2007): State of the art
of Integrated Crop management and organic systems in
Europe, with particular reference to pest management.
Trapman, M. (2008): Disease management in organic
apple orchards is more than applying the right product
at the correct time. VII International Conference on In-
tegrated Fruit Production, 27-30.10. Avignon, France.
Abstracts, pp.17-18.
Vrbanac, K., Jakopec, L., Ilija, I., Malovec, K. (2007): Pri-
runik tradicionalnih i autohtonih vrsta i sorata voaka
visokostablaica. INTERREG III A projekat.
GIZ/ACCESS
Kancelarija u Beogradu
Makenzijeva 24/5
11000 Beograd
Tel: + 381 11 24 00 371
Fax:+ 381 11 24 00 370
Voa programa:
Tobias Stolz
E-Mail:
tobias.stolz@giz.de
NACIONALNA ASOCIJACIJA
SERBIA ORGANICA
Molerova 29/a
11000 Beograd
Tel: 065 855 68 68
Predsednik:
Nada Mikovi
E-Mail:
oce@serbiaorganica.org
Kancelarija u Novom Sadu
Narodnog fronta 23d
21000 Novi Sad
Tel: +381 21 472 19 20
Fax: +381 21 472 19 21
Menaderi projekta:
Emilija Stefanovi, Marija Kalenti
E-Mail:
emilija.stefanovic@giz.de, marija.kalentic@giz.de
Vodi za Organsku Proizvodnju
Prirunik 2
Jabuke

Vodic Za Organsku Proizvodnju Jabuke

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vodic Za Organsku Proizvodnju Jabuke

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Vodi za Organsku Proizvodnju

You might also like