GUBITAK

Prema pretpostavkama strunjaka za mentalno zdravlje 10-17% ljud koj tra!e strunu
ps"olo#ku l ps"jtarsjku pomo$ u podloz svoj" ps"k" te#ko$a maju tzv% nerazre#ene
l neodtu&ovane &u'tke ()orden* +00+,% To ne zna da kod svake od t" oso'a &u'-
pretstavljaju direktan uzrok ps"k" .l telesn" smetnj%
Gu'- mo&u da deluju posredno* odnosno da ne 'udu drektan l jedn uzrok
pojavljvanja razlt" reak-ja poput dstresa* patnje* /zk" ps"k" zdravstven" te&o'a
sl% 0 &u'- udru!en sa dru&m no-ma (konsttu-onaln* karakterstke lnost* dru&
stresn traumatsk do&a1aj* so-aln ut-aj, 0 mult/aktorsko delovanje% U praks je neretko
te#ko razlut #ta je tano zazvalo odre1enu reak-ju vrlo esto je nemo&u$e postavt jasne
kauzalne veze%
Tenden-ja da se &u'- tretraju kao ta'u teme 0 ako se o njma ne raz&ovara* da l $e
se na nj" za'oravt2
3ta zna pr"vatanje &u'tka2 Kako $emo znat da je neko 4nauo da !v5 sa nekm
&u'tkom* a da on nema 4razararju$5 e/ekat2 Pr"vatanje &u'tka nje&ova nte&ra-ja u
-elokupno pret"odno !votno skustvo 0 kada prse$anje na umrlu oso'u l raz&ovor o njoj
v#e nema tolko 4razaraju$e5 dejstvo ne zazva tolko ntenzvne reak-je kao u perodu
kada je jo# 'o 4sve!5%
6esta pojava op#te 4umrtvljenost5 nakon &u'taka 0 posled-a potskvanja 0
potskvanje je masvan me"anzam od'rane* ne potskuje se samo &u'tak reak-je na nje&a
7 du&otrajne ne&atvne posled-e%
Karakterstke razlt" vrsta &u'taka
Unverzalnost &u'taka 0 jedna od retk" pojava po kojma su sv ljud apsolutno
jednak% 8e postoj oso'a koja nje z&u'la neko&.ne#to #to joj je zuzetno va!no l kojoj se
to ne$e do&odt% Unverzalnost stvara luzju da sv sve znamo o &u'-ma o
karakterstkama pro-esa tu&ovanja%
8e postojanje mesta* nsttu-je u kojoj se vr# poduavanje o &u'-ma% 9a l ' za to
u stvar postojala potre'a2 Ptanje preven-je komplkovano& l na 'lo koj nan ote!ano&
tu&ovanja%
: dru&e strane* ljud se me1uso'no vrlo razlkuju po tome kolko su &u'taka u !votu
do!vel* od kada " &u'- prate u !votu* da l su " na adekvatan nan odtu&oval* kakve su
reak-je mal* na koj nan pret"odn &u'- utu na 4nove5 %%%
Izjednaavanje &u'taka samo sa smr$u je po&re#no; 3ta sve spada u &u'tke<
separa-je* seld'e* promena mesta stanovanja* radno& mesta* zanmanja* &u'tak ku$e* &rada*
domovne* slo'ode* deala* uverenja* nade* detnjstva%%%
6esta pojava u lteratur z ovo& podruja 0 smrt kao prototp sv" &u'taka 0
=azloz< apsolutna nepovratnost* karakterstke &u'taka pro-esa tu&ovanja su
najupadljvje najdramatnje upravo na prmerma koj su vezan za smrt* smrt je 4najte!e5
ra-onalzovat postoj najv#e emprjsk" stra!vanja o smrt 0 dru& tpov &u'taka su se
manje stra!val%
:lnost razlke me1u &u'-ma nastal" z'o& smrt dru&" vrsta &u'taka - >asse?
(1@@A, 0 stra!vanje 0 med-nske sestre koje su ostale 'ez posla
spoljavaju slne reak-je kao oso'e koje su z&u'le 'lsku oso'u< never-a* poetno
stanje #oka* anksoznost* krv-a* ljutnja* razlt telesn smptom* dealza-ja z&u'ljeno&
radno& mesta* razna z'e&avaju$a pona#anja%%%
:vrstavanje &u'taka u &rupe prema razltm krterjumma
Postoj v#e mo&u$" krterjuma na osnovu koj" je mo&u$e zvr#t klas/ka-ju<
Koga ili ta smo izgubili? 0 ovaj krterjum nje dovoljno jasan pre-zan* jer smrt jedne te
ste oso'e predstavlja razltu vrstu &u'taka za razlte ljude* z'o& postojanja razlt"
odnosa* ulo&a sl% Ako je BC npr% z&u'o o-a* smrt ste te oso'e za dru&e zna ne#to sasvm
dru&aje< st taj mu#kara- je nekom 'o sn* nekom 'rat* tre$oj oso' #e/* etvrtoj naj'olj
prjatelj td%
Prirodni gubici/gubici izazvani ljudskim faktorom 0 n ovaj krterjum nje dovoljno pre-zan
jasan<
Prrodn l 4prrodn5 0 npr%< z'o& 'olest 0 konota-ja re 4prrodno5 0 zjednaavanje sa
4normalno5* 4uo'ajeno5 0 da l je 4prrodno5 da peto&od#nja devoj-a umre z'o&
leukemje2
Izazvan ljudskm /aktorom< u'stvo* samou'stvo* razne katastro/e koje ovek zazva %%%
Oekivani ili iznenadni gubici 0 on koj su se desl nakon du&otrajne 'olest*
nasuprot on" koj su posled-a npr% sao'ra$ajne nesre$e% 8aravno* tu se postavlja ptanje da
l je oso'a koja je u svojoj D0-oj &odn do'la dja&nozu raka 'olovala nekolko mese-
umrla oekvan l neoekvano 0 da l se smrt u tm &odnama mo!e smatrat oekvanom*
'ez o'zra na trajanje 'olest2
Razvojni/akcidentni 0 razvojn 0 unverazlanost 0 tranztorne !votne /aze. Prrodan !votn
-klus podrazumeva konstantne promene 0 staln* 4neop"odn5 &u'-* o'avezan deo !vota 0
oekvanost* 4prrodnost5
Ak-dentn 0 uzorkovan raznm stresn traumatsk stresn do&a1aj (mo&u
't predvdv nepredvdv,
3ta ote!ava pr"vatanje neoekvan" &u'taka zaponjanje tu&ovanja u tm
sluajevma2 0 3ok
Trauma nu!no podrazumeva &u'tak* &u'tak ne podrazumeva nu!no traumu%
Traumatsk do&a1aj< naje#$e zuavane varja'le< znenadnost naslnost 0 Istra!vanje
Kaltmana Bonana (Kaltman* Bonnano* +001, 0 uzorak< tu&uju$ koj su pre!vel smrt
supru!nka z'o& u'stva* su-da* nesre$e (naslna smrt, l z'o& znendane smrt dru&e vrste%
=ezultat< varja'la 4naslnost smrt5 povezana sa janom trajanjem smptoma PT:P-a
depresje* kod varja'le 4znenadnost smrt5 takva povezanost nje postojala% Eakljuak< kod
reak-ja na &u'tak ve$a je ulo&a nana kako je smrt nastupla (naslno l ne, od vremesnke
dmenzje (znenadnost,%
Ta'ela 1< Gu'- z'o& stresn" traumatsk" do&a1aja
:FGIHAI8I F98F:I (TH%
GUBITAK IHU9I,
4AP:T=AKT8J :TKA=I5
(:I>BFII6KI GUBIGI,
>ATJ=IHAI8J
K=J98F:TI
Prjatelj (npr% z'o& sva1e, :amopouzdanje 8ovank
Intmna veza Fso'e kakva je nakada 'la Tor'a
:usedstvo (seld'a* odvajanje
od rodtelja,
Ideal Automo'l
Kole&e sa posla (otkaz na
poslu,
Povlast-a.pravo Ku$a.stan
=azlt ljud z na#" !vota
(z'o& razvoda* smrt %%%,
8ada* oekvanje* vera u
'udu$nost
8e#to tu1e
F'jektvnost ov" krterjuma 0 nj"ova kompleksnost* v#esmslenost* me1uso'na
sprepletenost 0 ne postojanje re-epata za rad sa pose'n"m vrstama &u'taka prema ovm
krterjumma; 0 Fpasnost od 4te"n-stko&5 prstupa ljudma 0 mno&o va!nje za oporavak<
:UBHJKTIKA8 9FLIKIHAH F:FBJ P=IPA98F:TI F9=JMJ8I> KATJGF=I>A>A;
Ea potre'e teorje stra!vanja potre'ne su kate&orje podele 0 spoznajn
metodolo#k ddaktk razloz 0 u praktnom radu je jako va!no poznavanje* al je mno&o
va!nja /leks'lnost* z'e&avat ukalupljvanje%
9a l se &u'- mo&u upore1vat po te!n2
Gu'- sam po se' ne sadr!e oznaku svoje o'jektvne te!ne* neopravdano "
je po tom krterjumu ran&rat% U lteratur se spomnju dva zuzetka< &u'tak deteta 0 kao
najtraumatnj do&a1aj u !votu rodtelja% 9a l je mo&u$e poptuno se oporavt od smrt
deteta2 Ako je od&ovor 4ne5 0 kakvu poruku takav od&ovor #alje rodteljma koj su z&u'l
dete2 0 48e vred se n trudt u poku#ajma prevladavanja &u'tka* jer je on u su#tn
nesavladv;5 0 vrlo #tetna poruka%
9ru& zuzetak< smrt rodtelja u dejoj do' 0 drektan napad na detetovu e&zsten-ju* jer je
malo dete doslovno u potpunost zavsno od svo& rodtelja 0 kako u /zkom (zadovoljavanje
osnovn" /zk" potre'a* za#tta sl%,* tako u ps"olo#kom smslu%
8JP=JPFE8ATI GUBIGI
8e prvale (dovoljnu, pa!nju okolne 0 tu&uju$ ne do'jaju potre'nu
podr#ku% Fsm to&a* neke &u'tke n sam tu&uju$ ne prepoznaju kao &u'tke l m ne prdaju
dovoljno va!nost% A nevolja je to* #to su t &u'- pak stvarn poseduju karakterstke kao
sv ostal* prepoznat &u'-% Fvakv &u'- predstavljaju plodno tlo za razvoj komplkovano&
tu&ovanja%
Parkes navod tr razlo&a za#to na ljude sa neprepoznatm &u'-ma tre'a
o'ratt pose'nu pa!nju<
8j"ovo telesno du#evno zdravlje mo&u 't u&ro!en
Fn retko prvlae pa!nju nsttu-ja l &rupa ljud koje prrodno ne&uju tu&uju$e
F njma se esto saznaje z poverljv" podataka koj se skrvaju pred ru&m ljudma
Te#ko$a kod ov" vrsta &u'taka je u tome #to su on po svemu st kao sv ostal &u'-*
osm po tome #to tu&uju$ ne do'jaju* a esto n ne tra!e nkakvu podr#ku pomo$* l "
do'jaju u jako maloj koln%
Prema Parkesu &u'- mo&u ostat neprepoznat<
z'o& to&a #to " samo tu&uju$ skrvaju
zato #to " ljud koj pru!aju podr#ku prkazuju na neprkladan nan l " skrvaju
zato #to se do&a1aju postepeno
:krven &u'-
Gu'- postaju skrvenma na jedan od tr nana< a, kada je re o &u'tku oso'e l odnosa
koj smo skrval od javnostN ', kada je &u'tak povezan sa ose$anjem stda l neadekvatnost
-, jer tu&uju$ .l nje&ova okolna ne prznaju l umanjuju va!nost &u'tka potre'e za
oporavkom od nje&a
Gubitak osobe/odnosa koji je skriven od oiju javnosti
Prmer sa van'ranm odnosom 0 &u'tak lju'avno& partnera%
Te#ko$e sa kojma se mora za$ na kraj u takvoj stua-j<
8an saznavanja da je partner umro 0 esto okrutno
(Havno, pokazvanje reak-ja na &u'tak
Uestvovanje na rtualma
Izvor podr#ke 0 o&ranen
Fse$anje krv-e 0 npr%< utsak ka!njenost
Prstup materjalnm stvarma pokojnka 0 nedostatak oppljv" uspomena
:truna podr#ka pomo$ 0 stra" od osude ndskre-je
Ho# prmera za ovakvu vrstu &u'taka %%%
Gubitak koji je ovezan sa ose!anjem stida ili neadekvatnosti
Fva ose$anja mo&u nastat z razlt" razlo&a< z'o& nana nastupanja
smrt* z'o& ose$anja krv-e z razlt" razlo&a%%%
8eprjatna ose$anja 4teraju5 tu&uju$e& da prkrva svoje reak-je
Pose'na stua-ja< kada se su-d uvrstava u ovu &rupu 0 npr%< kada tu&uju$ z'o& rel&ozn"
l nek" dru&" uverenja smatra da je &re" sramota okonat vlastt !vot l zato #to tu&uju$
ose$a da nje dovoljno voleo samou'-u* da mu nje davao dovoljno podr#ke* jer nje uspeo da
prepozna nameru da spre n %%%
9ru& prmer ov" vrsta &u'taka%%%
"eriznavanje ili umanjivanje va#nosti gubitka i otrebe za ooravkom od njega
Ea#to< stra" anksoznost z'o& reak-ja dru&" ako poka!emo da nam je &u'tak te#ko paoN
poma&aka zanmanja l ljud zapolsen u raznm nterventnm slu!'ama 0 on esto se'e
smatraju na nek nan 4neranjvm5* smatraju da uvek moraju da 'udu sna!n* da sve moraju
da podnesu% >e1utm* z'o& karakterstka svo& posla takve oso'e su esto zlo!ene
sekundarnoj traumatza-j* ne prora1uju svakodnevnu zlo!enost raznm traumatskm
stresnm skustvma 0 4supermen sndrom5% :tua-ja postaje jo# slo!enja kada on do!ve
nek ln &u'tak%
z'o& &u'tka za koj sredna ne oekuje ntenzvne du&otrajne reak-je tu&ovanja% 8pr%
nekom umre 'aka koja je mala @0 &odna* okolna smatra da je re o sasvm oekvanoj
4normalnoj5 smrt znena1uju se #to unuka ma zrazto ntenzvne reak-je na &u'tak%
ponekad nakon nek" &u'taka nek ljud sumnjaju da maju 4pravo da tu&uju5* jer se njma
samma l zajedn- n da nje re o &u'tku l je taj &u'tak 'eznaajan%
E'o& ne&ranja potskvanja ov &u'- esto zazvaju vrlo du&otrajne reak-je koje
poseduju tenden-ju da se razvju u komplkovano tu&ovanje%
Razvojni gubici
:krvenost prozlaz z nj"ove unverzalnost
6esto m se ne posve$uje dovoljna pa!nja* z'o& oekvanost* 4normalnost5 0
n sam tu&uju$* n nj"ova okolna
Prmer< odlazak odraslo& sna.$erke z rodteljske ku$e 0 4sndrom prazno& &nezda5 0
rodtelj esto taje svoje 'urnje reak-je 0 stra" od osude* nerazumevanja%
6esto se zanemaruje da mlad ljud koj napu#taju rodteljsk dom mo&u mat
reak-je tu&ovanja%
9ru& prmer%%%
Gu'- koje prkrvaju l neprkladno prkazuju ljud koj pru!aju podr#ku
Kada tzv% prrodn poma&a skrvaju &u'tak l skrvljuju odnosno taje neke njen-e o
&u'tku%
Prmer< majka koja ne &ovor svojoj de- da nj"ov ota- 'oluje od smrtonosne 'olest 0 !elja
je da se on za#tte od 'ola 0 majka sasvm s&urno postupa z naj'olje namere* al ona svojm
postup-ma ne mo!e da za#tt dete od realnost 0 ota- $e da umre%
9ru& prmer%%%
=ezultat 0 tu&uju$ (koj dosta du&o n ne znaju da su tu&uju$, 'vaju uskra$en za podr#ku
pomo$ koja m je potre'na
Gu'tak u jednom trenutku pak postaje ot* prevara se otkrva 0 v#estruke
te#ko$e tu&uju$e oso'e< zakasnelo suoavanje sa &u'tkom* zostajanje prpreme* suoavanje
se njen-om da su " 'lske oso'e la&ale%%%
Gu'- koj se do&a1aju postepeno
Posled-e takv" &u'taka se esto zanemaruju* umanjuju
Prmer< &u'- razn" telesn"* ko&ntvn" dr% /unk-ja usled nek" /zk" o'oljenja* poput
da'eta* pro&resvne m#$ne dstro/je%%%
9ru& prmer%%%
Te#ko$e u samom prepoznavanju da je re o &u'tku
Kako naut !vet sa takvm &u'-ma2
EA3TF :U GUBIGI TJ3KI2
9a l &u'- moraju 't te#k2 9A;
8ekolko razlo&a< ostal smo 'ez nee&a.neko&a #to.ko nam je 'lo.'o jako va!no.va!an%N
ose$amo se samma* ostavljenm* napu#tenmN esto se ose$amo prevarenm od strane umrle
oso'e 0 esta (ra-onalna, deja< ta oso'a nas je ostavla* a nje tra!la na# prstanak na to%
Fse$amo se zneverenm* jer je nestao ne 'rnu$ se o tome #ta $e 't sa nama* jer se nje
'oro* jer nje dovoljno pazo na se'e kako ' ostao !v z'o& nas 0 est zakljuak< nje nas
dovoljno voleo% Postajemo zaokupljen vlasttom smrtno#$u 0 vrlo zastra#uju$e neu&odno%
$rugi razlozi zbog koji% su gubici jako teki&
HJ9A8 GUBITAK UKJK UKIHU6UHJ KI3J GUBITAKA
Gu'tkom jedne oso'e (stvar l apstraktne vrednost, odjednom do!vljavamo mno&o
&u'taka%
Prmer<
:mrt 'ake 0 ne &u'mo samo 'aku* ne&o njenom smr$u &u'mo npr%< prjatelj-u* oso'u koja
nas razume* kojoj mo!emo da povermo tajne* savetovatelja* podr#ku* zvor !votne mudrost*
za#ttu* oso'u koja je 'rnula o nama* koja nas je poduavala* 'ezuslovno volelaO%
:mrt supru&a.supru&e< seksualn partner* za#tta od rodtelja* prjatelj* oso'a od poverenja*
oso'a sa kojom sam della od&ovornost* za#ttnk* oso'a koja pru!a ose$anje s&urnost* oso'a
za za'avu* materjalna s&urnost* dru#tven status* porod-a kao -elna* dru& rodtelj de-O
Po nekm autorma* jedan &u'tak esto predstavlja uzrok neko& dru&o& &u'tka% Gook
saradn- u svom modelu rirodni% gubitaka &ovore o tome kako jedan &u'tak esto zazva
dru&* ovaj tre$ td% :vak nov &u'tak jaa ntenztet o!alo#$enost% :ekundran* ter-jaln O
&u'- mo&u 't uzrok npr% 'ran" razmr-a* razvoda 'raka posle smrt deteta td% Prmarn
&u'tak (smrt deteta, zazva sekundarn &u'tak (promene u odnosma sa partnerom,* #to
uzrokuje ter-jaln &u'tak 0 razvod 0 adtvn /aktor o!alo#$enost z'o& v#estruk"
me1uso'no povezan" &u'taka%
Fporavak od v#estruk" &u'taka ('lo da su povezan l ne, je naravno te! pro-es%
GUBITAK HJ P=JT8HA :KJ>U KAL8F>
8akon &u'tka postoj prrodna tenden-ja da se razm#lja o 'udu$m poten-jalnm l
oekvanm &u'-ma 0 pesmzam u po&ledu 'udu$nost% :trepnje* nes&urnostO
:A9A3A8HI GUBITAK 4P=IEIKA5 P=F3IJ GUBITKJ
Fporavt se od &u'tka ne zna za'oravt na &u'tak* kao da se on nkada nje n
deso% Pam$enje &u'tka* ma kolko ono 'olno* ma svoju adaptvnu /unk-ju 0 u odre1enm
trenu-ma mo!e da pomo&ne u tome da z'e&nemo l spremo nek 'udu$ &u'tak l da
adekvatnje rea&ujemo na nje&a%
Fporavak od &u'tka je zavr#en kada naumo da !vmo sa njm* a da nam on ne
ometa na#e svakodnevno /unk-onsanje% 6esto se de#ava da 4dolazak5 novo& &u'tka
prvremeno 4pro'ud5 stare &u'tke* ponjemo nj" !vlje da se se$amo* da ponovo 'urnje
rea&ujemoO F'ja#njenja< nov &u'tak je slan starm &u'-ma (npr% po sadr!aju* nanu*
mestu* ntenztetu emo-onalne veze sa z&u'ljenm o'jektom.oso'omO, .l tu&uju$ jo# nje
zavr#o pro-es tu&ovanja* tj% stare &u'tke jo# uvek nje nte&rsao u svoje !votno skusto na
adekvatan nan%
LIKFT8J :ITUAGIHJ U :JBI I:TFK=J>J8F :A9=LJ GUBITKJ I F9=JMJ8U
9FBIT
:vak &u'tak mo!e da sadr! odre1enu do't - #to esto nje lako pr"vatt* jer se kao
sekundarne reak-je javljaju krv-a* osuda l stra" od sank-ja okolne* ose$anje stda O
GUBIGI =U3J TJ>JIH8J LIKFT8J P=JTPF:TAKKJ
Parkes< &u'- ru#e na#e temeljne !votne pretpostavke o svetu o se'% Pretpostavke o
svakodnevnom !votu su naru#ene* esto je neop"odno menjat svakodnevne navke 0 na
&eneralnom nvou 0 nan !vota% Poznat svet se odjednom n nepoznatm nepredvdvm*
v#e se ne mo!emo oslanjat na neke navke prn-pe koje smo do tada uzmal zdravo za
&otovo tretral " kao aksome% 8eke automatske msl na koje smo se oslanjal v#e nsu
/unk-onalne* &u'mo povrenje u na# unutra#nj svet% Fse$amo da smo z&u'ljen* nes&urn
0 krza smsla% Unverzalana potre'a za tra!enjem smsla* za pronala!enjem od&ovora na
ptanja* naroto na ptanje 4za#to25* prdavanjem znaenja koja se 'azraju na ra-onalnm
lo&nm kauzalnm vezama% Gu'tak podlo&e< svet v#e nje 'ez'edno* s&urno mesto*
nemo&u$e je predvdet de#avanje* &u'tak ose$aja kontrole* utsak da spolja#nja de#avanja
vladaju nama* a m ne mo!emo da vladamo svojm !votomO
=JAKGIHJ 8A GUBITAK
9ru#tvena kulturalna uslovljenost spoljavanja reak-ja na &u'tak 0 nepsana pravla* manje-
v#e op#te pr"va$ene norme oekvanja% Impl-tne dozvole za'rane za skazvanje
pojedn" ose$anja l za nan nj"ove man/esta-jeO 8pr% u tzv% mao kulturama tu&a se
smatra &otovo sramotnom emo-jom 0 oekvanje da tu&uju$ 'udu jak* a ne sla' nemo$n*
odnosno tu!n% Fsm ovo& dru#tveno& makronvoa* razlke se ose$aju na razltm
mkornvoma 0 lokalna su'kultura* /amlja* porod-a* a svaka oso'a za se'e zase'na
kulturalna jednka% Iako kroskulturalna antropolo#ka stra!vanja ukazuju na poneke
unverzalne karakterstke koje su uoljve u reak-jama na &u'tak* nterndvdualn
varja'ltet je jako #rok;
Hedna od prv" sveo'u"vatn" studja o reak-jama na &u'tak 0 1@PP% Jr-" Indemann 0
velk po!ar u no$nom klu'u u Bostonu 0 Q00 po&nul"% Autor su vr#l krzne nterven-je sa
porod-ama koje su z&u'l 'l!nje* uoene su manje-v#e unverzalne reak-je* koje se
smatraju uo'ajenm* oekvanm* 4normalnm5% Indemann navod slede$e karakterstne
reak-je<
=azlte telesne reak-je*
Eaokupljenost mslma slkama o pokojnku*
Fse$anje krv-e povezano sa pokojnkom l sa okolnostma koje su zazvale smrt*
A&resvne* neprjateljske reak-je*
8emo&u$nost /unk-onsanja kao u perodu pre &u'tka*
Tenden-ja tu&uju$" da pokazuju oso'ne pokojnka u svom pona#anju 0 jaka dent/ka-ja
6n se da se reak-je na &u'tak ne menjaju znaajno u /unk-j vremena 0 danas va!
Indemannova lsta 0 samo detaljnj ops za"valjuju$ savremenjm stra!vanjma%
Jmo-onalne reak-je
Ko&ntvne reak-je
Telesne reak-je
B"ejvoralne reak-je
J>FGIF8AI8J =JAKGIHJ 8A GUBITAK
'uga 0 najotja* najv#e oekvana najv#e prsutna emo-ja% 8ek se tu&uju$ pla#e svoje
tu&e 0 naroto njeno& ntenzteta* a to je pose'no prsutno kod lanova porod-a u kojma se
4prednost5 davala ljutnj (l nekm dru&m ose$anjma,* dok se tu&a smatrala &otovo
za'ranjenom emo-jom% 6esta pojava 0 od'rana od tu&e< preterana aktvnost% Tu&a je emo-ja
koja mno&o s-rpljuje or&anzam 0 preterana aktvnost u takvom stanju samo po&or#ava stanje
stvar 0 sla'ljenje or&anzma* pad munteta %%% Ho# jedan mo&u$ stra" u vez sa tu&om<
4Tolko sam tu!na da se pla#m da &u'm razum;5 0 stra" od ludla% >o!e da postoj stra" od
reak-ja okolne na sna!no spoljavanje tu&e% Ako tu&uju$ 'lokra svoju tu&u (z 'lo ko&
razlo&a, 0 plodno tlo za razvoj neke podvrste komplkovano& tu&ovanja%
(jutnja 0 o'no najjaa odma" nakon &u'tka% Tu&uju$ se esto ljute na 'lsku oso'u* jer "
je napustla jer 4ne mar za to kako je njma5% Ijud nsu uvek svesn da je ljutnja usmerena
na pokojnka 0 prene#ena ljutnja na dru&e (lekare* porod-u* sud'nu sl%, l se'e% Ijute se jer
dru& l on sam nsu n#ta unl da spree smrt l jer su mo!da unl ne#to #to je smrt
potstaknulo l u'rzalo% 9u&otrajno okretanje ljutnje prema se' mo!e 't okda za depresju*
pomsao na su-d* poku#aj su-da* a mo!e 't povezano sa raznm ps"osomatskm
te&o'ama (npr% r na !elu-u* poreme$aj u /unk-onsanju trodne !lezdeO,% Ijutnja je esto
jako z'unjuju$a emo-ja za samu tu&uju$u oso'u* kao za njenu okolnu 0 4Kako '" mo&la
da se ljutm na nje&a* pa nje on !eleo da umre2;5% U lteratur se pomnju dva mo&u$a zvora
za pojavu ljutnje na pokojnka< a, /rustra-ja jer nsmo n#ta mo&l da unmo kako 'smo
sprel ljutnju ', re&resvno skustvo% Bol' smatra da je ljutnja posled-a aktvranja
n/antlne separa-one anksoznost% Poruka ljutnje< 48emoj da me ostav#;5 Hako je va!no da
kljent prvo dent/kuje svoje ose$anje ljutnje 0 a zatm da je usmer na pravu oso'u* na
oso'u kojoj to ose$anje prpada%
)nksioznost i stra% 0 od 'la&e napetost* pa sve do napada panke% :tra" da ne$e mo$ sam da
se 'rnu o se' (48e$u mo$ da pre!vm 'ez nje&a;5,% 9ru& zvor tesko'e je svest o smrtnost
dru&" 'l!nj" o vlasttoj smrtnost% Fve emo-je mo&u 't potstaknute svakodnevnm
!votnm stua-jama u kojma umrl v#e ne uestvuje* npr% prazna ku$a* svakodnevn poslov*
susret sa prjateljma %%% U ekstremnm sluajevma mo&u$nost razvoja razn" ps"opatolo#k"
poreme$aja< pann poreme$aj* &eneralzovan anksozn poreme$aj* PT:9* /o'je %%%
*samljenost 0 Pose'no prsutna kada smo z&u'l neko&a sa km smo 'l vrlo 'lsk u
estm kontaktma% 9ve vrste< so-jalna emo-onalna% :o-jalna podr#ka mo!e u'la!t
so-jalnu* al ne emo-onalnu usamljenost* koja je posled-a &u'tka odnosa prvr!enost%
+esomo!nost 0 najjaa odma" nakon &u'tka% Tu&uju$ se ose$a 'espomo$no da vrat
z&u'ljenu oso'u* al da pomo&ne se' da ' se 'olje ose$ao% Bespomo$nost je pose'no
zra!ena kod tu&uju$" rodtelja* koj ose$aju da nemaju dovoljno sna&e da se 'rnu o svojoj
de-* pa onda se o'no kao sekundarna emo-ja javlja krv-a%
Krivica, -samo.otu#ivanje 0 jer mo!da nsmo 'l dovoljno ne!n* pa!ljv* jer nsmo
o'olelo& na vreme odvel u 'oln-u%%% 6esto je re o ra-onalnom ose$anju 0 za nje&a nema
o'jektvno& razlo&a 0 potre'na nterven-ja sa kljentom6 provera realnost 0 dskutovat o
tome da l je stvarno 'lo mo&u$e 'lo #ta v#e unt% >e1utm* krv-a mo!e 't utemeljena
na stvarnost (npr% kada nek telesn smptom ne s"vatmo dovoljno oz'ljno stvarno se
kasno o'ratmo lekaru,% F'no jako du&o traje te#ko se podnos% Krv-a mo!e da se jav u
odnosu na odnos sa umrlom oso'om koj je postojao pre njene smrt< 48sam 'la dovoljno
ne!na* mo&la sam v#e da mu se posvetm* rekla sam mu neke odvaratne stvar %%%5 >o!e da se
jav okrvljavanje dru&"% >o!e se re$ kako prpsvanje krv-e se' l dru&ma na odre1en
nan slu! tra!enju smsla &u'tka% 4Fn.ona je krva #to je moj supru& umro%5 0 zakljuuje
npr% udov-a 0 razlo& je nej nemar 0 me se do'ja od&ovor na ptanje< 4Ea#to se to
do&odlo25% Tme smrt postaje manje ps"olo#k 'esmslena automatsk se lak#e podnos%
/ok i disociranost 0 nakon saznanja da je neko umro% Fd'ram'ena reak-ja 0 umrtvljenost*
odseenost od sv" ose$anja 0 nesvesna za#tta od preplavljenost zuzetno 'olnm a/ektma%
0e#nja za umrlim 0 sla'ljenje e!nje za umrlm je o'no znak da se pro-es tu&ovanja
pr'l!ava kraju% 8jena sta jana l pak pojaavanje mo!e 't znak tzv% ote!ano& l
komplkovano& tu&ovanja%
Ose!anje 1slobode2 i olakanja 0 o'no se javlja kada je smrt nastupla nakon 'olest koja je
'la 'olna s-rpljuju$a za 'olesnka* al za okolnu% =e je o sasvm uo'ajenoj reak-j na
&u'tak* ako ona lako mo!e zazvat osudu okolne l krv-u kod tu&uju$e&% Ho# jedan
pose'an prmer 0 nakon smrt zlostavljaa%
>I:AF8J =JAKGIHJ
/ok i neverica 0 redovn prato- trenutka kada saznajemo da smo z&u'l neko&
ko nam je 'o 'lzak< 48e verujem da je to stna;5* 4>o!da su se z'unl%%%5% >e"anzam
od'rane od 'olne spoznaje* nastojanje da se svet ouva onakvm kakav je 'o pre &u'tka% U
poetku je nemo&u$e oslo'odt se od takvo& utska* al nje n do'ro* jer pomo$u nje&a oso'a
prkuplja ener&ju koja $e joj 't potre'na za suoavanje sa stvarno#$u% Kremenom never-a
nestaje 0 svesnost%
3bunjenost, teko!e sa koncentracijom i am!enjem 4 utsak da msl 'e!e*
za'oravnost% Kelka te#ko$a u svakodnevnom !votu na poslovnom planu% Fkolna nekada
tuma kao nezanteresovanost* lenjost l nedostatak motva-je% Tu&uju$ su ko&ntvno
tolko zaoukepljen njen-om da su do!vel &u'tak ( razltm posled-ama &u'tka, 0 ne
ostaje dovoljno kapa-teta za 'avljenje dru&m va!nm sadr!ajma% Preplavljenost 'olnm
ntenzvnm emo-jama 0 tako1e s-rpljuju$e ps"k telesno 0 nema dovoljno sna&e za
adekvatno /unk-onsanje msaono& podruja%
$o#ivljaj gubitka kontrole nad #ivotom 0 utsak tu&uju$" da ne mo&u ut-at na
de#avanja* da n#ta ne zavs od nj"% Kao da !vot* v#a sla sl% upravlja njma* a ne on
!votom% Pose'no te#ko za oso'e koje nae poseduju unutra#nj lokus kontrole%
"ame!u!e slike i misli o umrlome 0 vrlo 'olan sadr!aj* nepostojanje kontrole nad
njma% Tu&uju$ nj"ova okolna se esto ptaju da l je to mo!da znak du#evno& o'oljenja%
8ame$u$e msl slke nsu znak patolo&je* ve$ prrodan pro-es kojm se o'ra1uje ono #to je
u memorj po"ranjeno%
-5talno. razmiljanje o umrloj osobi 0 msaona strana emo-onalne reak-je e!nje za
umrlm% :adr!aj takvo& razm#ljanja esto se odnos na sm#ljanje kako da vratmo
z&u'ljeno%
*tisak da je umrla osoba risutna 0 esto prsutna nakon &u'tka 0 4Kao da je tu
ne&de kao da me posmatra;5% Iako mo!e da deluje kao patolo&ja* pak nje 0 ako se ne
produ! ne ntenzvra% Rarvardsko stra!vanje reak-ja na &u'tak A1% de-e koja su
tu&ovala za rodteljem je malo taj do!vljaj%
Razna iluzorna iskustva 0 tu&uju$oj oso' se un da je na ul- upravo vdela
pokojnka l joj se un da je ula nje&ov &las% =e je o luzjama* mada nek autor spomnju
termn 4"alu-na-je5 0 manje prmereno* jer ako se ove reak-je ne produ!e ne postanu jako
ntenzvne nje re o patolo#kom znaku% 6esto zazvaju stra" tu&uju$" 0 'r&a za sopstveno
mentalno zdravlje%
TJIJ:8J =JAKGIHJ
8aje#$e< umor* m#$na napetost* preterano znojenje* &lavo'olja* pro'avne
smetnje* &u'tak apetta l preterano uzmanje "rane* munna* vrtlo&lav-a* 'ol u le1ma*
!elu-u* plu$ma* poreme$aj menstrualno& -klusa* neodre1ene prtu!'e 'olov%%%
6esto se na nj" ne o'ra$a dovoljno pa!nje* odnosno* retko kad se ove reak-je
povezuju sa &u'tkom%
49o'ra strana5 nj" je #to upravo one znaju da odvedu tu&uju$e& kod lekara op#te
prakse 0 #ansa da se tu&uju$ uput strunjaku za mentalno zdravlje 0 ako za tm postoj
potre'a%
8eke od na'rojan" reak-ja (umor* sla'ost sl%, nas 4uvaju5 od preterane aktvnost
0 #tedmo s-rpljeno telo* do'jamo vreme za proradu nte&rsanje &u'tka%
5Saksmlske 'olestT 0 zanmljva pojava 0 Esook* 9eKaul 0 kada tu&uju$ spoljava ste
smptome od koj" je pokojnk umro 0 posled-a preterane dent/ka-je%
PF8A3AH8J =JAKGIHJ
1Preterana2 aktivnost -svr%ovita ili ne. 0 posled-a nemo&u$nost tu&uju$" 4da
ostanu na jednom mestu5* da 'udu mrn% 8an 4prvremeno& za'orava5 &u'tka 0
z'e&avanje suoavanja sa !votom koj sled% Iako mo!e 't korsna* mada va!no je znat da
njome jo# dodato s-rpljujemo ve$ onako s-rpljeno telo% Fva reak-ja je o'no najjaa
neposredno nakon &u'tka* posle sla' potpuno nestaje% Fna mo!e da ma neku svr"u (npr%
konstantno o'avljanje ku$n" poslova,* al mo!e da 'ude 'ez neke odre1ene svr"e (npr%
'es-ljno lutanje* vo!nja automo'lom %%%,%
'eko!e sa savanjem 0 te#ko$e sa uspavljvanjem* esto 'u1enje no$u l rano
'u1enje ujutru% Uzrok 0 pove$ana nadra!enost G8:-a% Is-rpljuju$e%%% >o&u 't povezane sa
raznm star"ovma< od ru!n" snova no$n" mora* od to&a se ne$emo pro'udt (stra" od
vlastte smrt potstaknut &u'tkom,* od to&a da $emo se pro'udtt ponovo s"vatt da se
&u'tak zasta do&odo%
Promene u aetitu 0 preterano jedenje* od'janje "rane 0 ovo dru&o mno&o e#$e 0
ponekad do &ran-a z&ladnjvanja 0 opasno po zdravlje% Utsak da "rana uop#te nema ukus* a
nekad se uz jedenje javlja krv-a 0 4nje u redu u!vat u jelu kada voljenje oso'e v#e
nema5%
Povlaenje od ljudi 0 potre'a da se sam* na mru opra#taju od pokojnka* dru&e ljude
ponekad do!vljavaju kao prepreku za to% 8ekad se okolna preterano trud u pomo$* #to zna
da 'ude optere$uju$e* utsak da ljud ne razumeju nj"ove potre'e% Tre$ mo&u$ razlo&< u
raz&ovoru sa dru&ma tu&uju$ 'va ukljuen u neke teme koje nemaju veze sa &u'tkom* a
on to mo&u ose$at kao neprmerenost l prosto maju potre'u da neprekdno 'udu u
kontaktu sa svojm &u'tkom% I konano* tu&uju$ ponekad msle da svojm prsustvom
(odnosno svojm te#km stanjem, optere$uju ljude z svoje okolne* pa povlaenjem u stvar
!ele da za#tte okolnu od se'e%
5novi o okojniku 0 :adr!aj mo!e 't vrlo neu&odan* nekad do nvo no$n" mora%
U&odn snov o umrloj oso' pojaavaju e!nju za njom tu&u% U poetku snov o pokojnku
su jako 'oln zazvaju stra"* al vremenom on postaju u&odn tu&uju$ma je dra&o z'o&
nj"% :adr!aj snova mo!e da poslu! u dja&nostke svr"e 0 dokle je oso'a st&la u pro-esu
tu&ovanja* a 'avljenje sa snovma mo!e da ma terapjsk e/ekat%
Plakanje 0 >no& la-* a strunja- tvrde da tu&uju$ moraju da plau kako '
pre'olel &u'tak* odnosno* da je neplakanje znak 4nenormalnost5% >e1utm* njen-a jeste
da se ljud me1uso'no mno&o razlkuju po tome kolko m je plakanje uo'ajena reak-ja%
Te#ko$e ne nastaju z'o& to&a #to neko plae l ne* ne&o ako " prsljavamo na reak-ju koja
m nje 'lska% 8e postoj kolna plaa koja ' sama po se' 'la (ne,normalna% Eanmljvo
stra!vanje 0 suze kao posled-a tu&e (pla u u!em smslu, su razlte od suza koje su
posled-a /zko& nadra!vanja oju 0 razlke u "emjskom sastavu suza 0 :uze koje su
posled-a tu&e maju /unk-ju #$enja or&anzma od toksna% Ea sada postoje samo
prelmnarna stra!vanja rezultat jo# nsu u potpunost potvr1en%
Odlazak na mesta i bavljenje stvarima koje odse!aju na umrlu osobu 0 deo rtuala opra#tanja
od umrle oso'e% 6est odlas- na &ro'lje* &ledanje slka%%% 0 vremenom je prrodno #to se
prore1uju% U podloz mo!e 't stra" da $emo za'oravt oso'u koja je umrla% >e1utm*
mo&u$e je da je re o u&a1anju nepsanm pravlma kulture* #to mo!e znat te#ko$u onm
lanovma zajedn-e kojma ta pravla ne od&ovaraju l " ne razumeju ne pr"vataju%
6zbegavanje odsetnika na umrlu osobu 0 suprotna reak-ja od pret"odne% Iz'e&avanje mesta
&de se smrt do&odla* z'e&avanje &ro'lja* ln" predmeta umrle oso'e %%% Ako se tu&uju$
jako 'rzo otaras sv" stvar koje podse$aju na umrlu oso'u l sv" njen" ln" predmeta 0
potre'no je o'ratt pa!nju na to% 6esto prsutna reak-ja kada je sa umrlom oso'om postojao
am'valentan odnos%
FPI:A8J =JAKGIHJ :J :>AT=AHU UFBI6AHJ8I>* F6JKIKA8I> (TH%
48F=>AI8I>5, =JAKGIHA>A 8A GUBITAK; Kada se one javljaju u 'lo kakvom
ekstremnom o'lku (npr% predu&o traju l su neadekvatno& ntenzteta, 0 sumnja na
komplkovano tu&ovanje;
=JAKGIHJ 8A GUBITAK I 9JP=J:IHA
6esto reak-je na &u'tak podse$aju na smptome depresje 0 puno preklapanja* al razlka%
Fpasnost< postavljanje dja&noze depresje tamo &de ona ne postoj* ne postavljanje
dja&noze ne pru!anje adekvatne strune pomo$* kada depresja zaparavo postoj% Gu'-
esto mo&u 't okda za pojavu reaktvne depresje%
Kod depresje postoj zrazt &u'tak samopo#tovanja koj naje#$e nje reak-ja na &u'tak%
Tu&uju$ naje#$e ne smatraju se'e manje vrednm '$ma jer su do!vel &u'tak* a ako se
takva reak-ja pojav* ona traje srazmerno kratko%
9epresvn ljud trajno ne&atvno pro-enjuju se'e* svet 'udu$nost (depresvna ko&ntvna
trjada, 0 takve reak-je kod tu&uju$" su prolazno& karaktera%
:mptom povezan sa velkom depresvnom epzodom* al ne sa tu&ovanjem su<
ose$anje krv-e z'o& stvar koje ne ukljuuju dela koja je pre!vela oso'a napravla l
propustla da naprav u vreme smrtN
razm#ljanja o smrt* zuzev ose$aj pre!vele oso'e da ' 'lo 'olje da je nema l da je umrla
sa pokojnom oso'omN
mor'dna zaokupljenost 'ezvredno#$u !votaN
zrazta ps"omotorna retarda-jaN
"alu-natorn do!vljaj osm on" u kojma oso'a msl da je ula &las l na trenutak vdela
slku pokojne oso'e%
Kelka depresvna epzoda tokom tu&ovanja 0 podvrsta ote!ano& tu&ovanja* tzv% preterano
tu&ovanje%
Gu'tak tu&ovanje nkako ne prpadaju u podruje 'olest 0 ako to ne zna da u
nekm sluajevma ne mo&u 't okda za razlte ps"ke telesne poreme$aje%
9o!vljaj koj podse$aju na "alu-na-je (a ustvar su luzje, prsutn su ak kod DQ%
tu&uju$"* a ak A0% nj" ma utsak 4da je umrla oso'a prsutna da " posmatra5% 0 Fve
pojave vremenom sla'e%
9o!vljaj da je umrl jo# uvek !v je posled-a ps"olo#k" veza koje smo mal sa
umrlom oso'om* a koje ne mo&u nestat stovremeno kada telo umrlo& prestaje 't !vo%
Pro-es popu#tanja emo-onaln" veza deo je pro-esa tu&ovanja* tj% oporavka od &u'tka on
traje odre1eno vreme%
:PJGISI68J K=:TJ GUBITAKA
Iskustvo stra!vanja pokazuju kako pojedne vrste &u'taka maju neke spe-/nost% E'o&
to&a $e u nastavku 't re o nekolko pose'n" vrsta &u'taka to prema tr krterjuma< po
tome ko&a.#ta smo z&u'l* po tome na koj je nan do#lo do &u'tka po tome ukljuuje l
&u'tak smrt l ne ukljuuje% Gubitak deteta i gubitak roditelja odnose se ponajv#e na to ko&a smo
z&u'l* sljede$a tr U samoubistvo, gubici zbog bolesti i gubici zbog nestanka bliske osobe, v#e
se odnose na to kako je &u'tak nastao* dok jedan od opsan" &u'taka -gubici zbog bolesti. ne
ukljuuje smrt* a jedan je mo!e ne mora ukljuvat -nestali..
GUBITAK 9JTJTA
Bt rodtelj jedna je od jako va!n" !votn" ulo&a u odrasloj do' ve$ne ljud% >no& rodtelj
opsuju trenutak ro1enja deteta kao Vne#to najlep#e #to m se kad u !votu do&odloV% Ako
poku#ate da se u!vte u tu stua-ju* verujem da mo!ete 'arem delmno osett u!as koj
rodtelje preplav kad z'o& neko& razlo&a ostanu 'ez deteta%
9e-u mo!emo z&u't na razlte nane% 8ekm rodteljma postaje jasno da V&u'eV svoju
de-u ve$ poetkom adoles-en-je* premda taj &u'tak ponje mno&o pre (npr% kad dete od P-Q
&odna v#e ne !el da mu rodtelj ve!u pertle na -pelama* kad !el da de samo preko puta* u
#kolu* kad prv put !el da spava kod dru&ar-e sl%,% Fd to& do'a nadalje* dete rodteljma #alje
sve v#e znakova da !el da se osamostal u jednom trenutku ode u dru& &rad* ode na studje l
se nakon udaje.!end'e sel z rodteljsko& doma% 8aravno da sv znamo kako de-a tre'aju (
!ele, rodtelje nakon to&a naravno da takv odlas- deteta od rodtelja o'jektvno nsu
&u'tak u punom smslu te re% >edutm* nek rodtelj odlazak deteta od ku$e su'jektvno vrlo
te#ko do!vljavaju maju 'rojne od reak-ja na VpravV &u'tak%% Hako je va!no rodteljma
VdopusttV da odtu&uju takav &u'tak pru!t m podr#ku u tom pro-esu ako za tm ose$aju
potre'u%
8ek rodtelj &u'e dete z'o& to&a #to su nsttu-je namenjene 'rz za dete utvrdle da rodtelj
ne rade svoj posao kako valja* tj% da je dete nu!no zdvojt z porod-e kako ' se sprela (jo#
ve$a, #teta koju mu rodtelj nanose svojm postup-ma% U tm sluajevma dete se na neko vreme
sme#ta u "ranteljsku porod-u* u dom za nez'rnutu de-u slnu nsttu-ju l se pokre$e
postupak usvajanja% Krajnj o'lk takve nterven-je jeste oduzmanje rodteljsko& prava* nakon
e&a rodtelj v#e nemaju mo&u$nost uestvovanja u deteovom !votu% 9e-a mlad se z
porod-e zdvajaju nakon #to pone neko kazneno delo tada se sme#taju u zavode l slne
nsttu-je% Premda se na prv po&led u tom sluaju mo!e nt kako zdvajanje deteta z
porod-e rodteljma donos olak#anje* a ne muku* svako ko malo poznaje posao zaposlen" u
so-janoj slu!' do'ro zna kolko je takav odlazak deteta rodteljma muan te!ak% I t rodtelj
maju 'rojne reak-je na &u'tak tre'a m vremena da pro1u kroz 'olan pro-es tu&ovanja%
8a !alost* postoje rodtelj koj dete zasta z&u'e trajno nepovratno - z'o& smrt% Brojn
autor &ovore o tome kako je smrt deteta jako te!ak do&ad1aj nezavsno od to&a kolko je dete
malo &odna kad je umrlo% (npr% 9avs sur%* +000%* Iake* +000%* >-llWrat"* 1@@A%* =ando*
1@AQ%* =u'n* 1@@D%* :anders* 1@A@%.1@@@%* )ard* 1@@D%* )"eeler* +001%* )orden*
+00+%.+00Q%,% 9ru&m rema* rodteljma se smrt djeteta uvek do&a1a prerano%
Istra!vanja pokazuju kako smrt deteta zazva 'rojnje* jae trajnje reak-je na &u'tak od
npr% smrt supru!nka* 'rata.sestre* rodtelja (npr% 9avs sur%* +000%* >-llWrat"* 1@@A%*
=ando* 1@AQ%* =u'n* 1@@D%* :anders* 1@A@%. 1@@@%* )ard* 1@@D%* )orden* +00+%,%
EA3TF HJ :>=T 9JTJTA TFIIKF TJ3KA2
:mrt deteta ne#to je najte!e #to se mo!e do&odt u rodteljskoj uloz% >no& rodtelj ro1enje
deteta do!vljavaju kao svoje lno spunjenje (:anders* 1@A@%,< u detetu vde se'e to u
mno&m telesnm* al ps"km oso'nama% Fd sv" odnosa s ljudma* veza zmedu rodtelja
deteta smatra se najjaom* to ne samo VtelesnoV - u smslu krvne veze koja me1u njma postoj*
ve$ je to emo-onalno najja odnos%
Fsm to&a* dete je na odre1en nan ko"ezvna sla koja nje&a rodtelje povezuje u jednu od
va!n" dru#tven" zajedn-a - porod-u% :mr$u deteta nestaje porod-a kakva je nekad postojala
ta okrnjenost ostaje zauvek%
8adalje* de-a na odre1en nan sm'olk stvaraju 'udu$nost rodtelja* ak nakon nj"ove
smrt* tako #to !ve$ ra1aju$ svoju de-u produ!uju porodnu lozu% >o&lo ' se ak re$ da
rodtelj* za"valjuju$ svojoj de-* maju ose$aj da su 'esmrtn (=ando* 1@AQ%,% To je jedan od
razlo&a za#to mno& rodtelj nakon smrt deteta ose$aju da su sam mrtv za#to se esto ka!e
da V&u'tkom deteta rodtelj &u'e svoju 'udu$nostV ()ard* 1@@D%* str% Q,%
:lede$ razlo& z'o& koje& je smrt deteta rodteljma jako te#ka je #to v#e nemaju prlku vr#t
svoju rodteljsku ulo&u% Iz&u'l su prlku da se 'rnu o detetu* da &a #tte od nevolja* da
uestvuju u nje&ovom rastu razvoju te da 'udu deo nje&ove 'udu$nost% Takav se &u'tak
rodteljsko& dentteta rodteljske ulo&e esto vd u ptanjma koje se' rodtelj postavljaju<
VKo sam ja sada2 Hesam l dalje rodtelj2V
9e-a su vrlo va!na veza zme1u porod-a ljud z 'l!e daljnje okolne% 9ru!enja s dru&m
ljudma vrlo se esto or&anzraju upravo rad de-e za"valjuju$ tome rodtelj maju kontakte s
odraslma s kojma " mo!da ne ' mal da jedn dru& nsu rodtelj%
:anders (1@A@%, ka!e kako se nakon smrt deteta rodteljma do&a1a jo# ne#to #to je na prv
po&led paradoksalno katkada zna 't jako te#ko% Fn na nek nan nastavljaju da odrastaju
umesto deteta odnosno VnastavljajuV sa detetovm razvojem tamo &de &a je smrt preknula% To se
o'no vd po reen-ama koje rodtelj z&ovaraju kad se 'l!e odre1en trenu- koj su se
tre'al do&a1at u detetovom !votu* npr%< VFn ' ove &odne krenuo u Q% razredV* VFna ' se
sada upsala srednju #koluV* VFn ' sada maturrao upsao ' se na /akultet koj je tolko
!eleoV* VFn ' se u ovoj do' verovatno ve$ o!eno* mao de-uV tome slno% Hasno je da je
takvo Vzavr#avanjeV detetov" nezavr#en" poslova nemo&$e* dakle vrlo /rustrraju$ zadatak% U
ovom kontekstu tre'a spomenut kako su rodteljma vrlo te#k prazn- koje su lanov
porod-e zajednk provodl% te ro1endan umrlo& deteta jer on se dalje do&a1aju* a dete u
tm trenu-ma v#e nje s njma%
I konano* smrt deteta tolko je neprrodan do&a1aj da svojom pojavom ru# ps"olo#ke temelje na
kojma stojmo% 8ame* svet u kojem !vmo ure1en je tako da prvo umru starj* a potom mlad*
smr$u deteta takav vrst* prrodn red stvar potpuno je poreme$en% Ukratko* nko na svetu ne
oekuje da $e dete umret pre nje&a jer se to protv svm prrodnm zakonma%
Iz dosada#nje& zla&anja vdljvo je kako je smrt deteta jako te!ak do&a1aj zato #to rodtelj u
takvoj stua-j stodo'no do!vljavaju mno&o dru&" &u'taka< &u'e se'e (tj% ose$aj vlastto&*
rodteljsko& dentteta,* porod-u kakva je postojala pre smrt deteta* &u'e deo prrodne
so-jalne mre!e (tj% &u'e odnos s nekm ljudma koj su rodtelj,% Fsm to&a* pokazalo se da
nakon smrt deteta katkada dolaz do &u'tka rodteljsko& odnosno ntmno& partnera jer su
majka ota- (supru& supru&a, svak za se'e tolko po&o1en tra&edjom koja " je zadesla da
jednostavno nemaju sna&e* nteresa* n volje za odr!avanje me1uso'no& odnosa% 8estanak
rodteljsko& partnersko& para stodo'no je &u'tak podr#ke oso'e s kojom smo* kad je re o
detetu* 'l naj'l!% :pomenut &u'- koj prate smrt deteta u nekm su sluajevma samo
prvremen* odnosno s vremenom se na odre1en nan nadoknade nadomeste% >e1utm*
katkada znaju trajat jako du&o (l ak zauvek, tada znae oz'ljnu te#ko$u%
Fsm na'rojen" &u'taka* smr$u deteta svak od rodtelja do!vljava jo# razlte tzv%
sm'olke &u'tke* kao #to su &u'tak samopo#tovanja* ose$aja pravde* smsla* predvdljvost
!vota* ose$aja kontrole s&urnost* vere u 'udu$nost sl%
=ando (1@AQ%, &ovor o kon/lktnm za"tevma #to se rodteljske ulo&e te* koj se pojavljuju u
porod-ama sa v#e de-e% 8akon smrt deteta* rodtelj* s jedne strane* moraju odustat od
rodteljstva* a* s dru&e* moraju se trudt 't #to 'oljm rodteljma (de- koja su !va,%
Udovoljavanje takvm oprenm za"tevma zna 't jako za"tevno u takvm stua-jama mo!e
't te#ko rodteljma de-%
Postoje dve spe-/ne stua-je &u'tka deteta koje se katkada ne prepoznaju* odnosno ne
prdaje m se uvjek dovoljno va!nost* a mo&u 't jako te#ke% =e je o &u'tku deteta koje se jo#
nje rodlo (z'o& namerno& l spontano& po'aaja, o mrtvoro1enom detetu% >-llWrat" (1@@A%,
ka!e kako su u tm sluajevma rodtelj u stra#nom V#oku jer moraju re$ z'o&om voljenom
detetu pre ne&o #to su mu uspel re$ do'ar danV (str% 1A%,% Hedan od spe-/n" razlo&a #to je
takve &u'tke te#ko podnet odnos se na reak-je okolne koja msl kako Vrodtelj nsu mal
prlke upoznat svoje dete pa nemaju za km tu&ovatV% U takvoj stua-j rodtelj vrlo esto
uju reen-e poput< V8e 'rnte% Pa mo!ete mat dru&o deteV l< VEnam da t je te#ko* al to
pak nje tako stra#no jer ns zaravo uoznala to deteV tome slno% )ard (1@@D%, ka!e kako
mno& ljud ne s"vataju da rodtelj svoje mrtvoro1eno dete do!vljavaju stvarnom oso'om j
&u'tak moraju odtu&ovat% 6n se kako okolna smatra da se rodteljska veza s detetom o'lkuje
tek kad se dete rod* odnosno da ona na nek nan v#e VvredV ako je umrlo dete 'lo 'arem
novoro1ene l pred#kolske do' (Iake* +000%* >-llWrat"*1@@A%* )orden* +00+%,% >e1utm* to
nje tako jer se prvr!enost detetu o'no uspostavlja pre nje&ovo& ro1enja%
UFBI6AHJ8J =F9ITJIH:KJ =JAKGIHJ 8A GUBITAK 9JTJTA
Fd rodtelja koj su do!vel smrt deteta mo&u se ut reen-e koje slkovto opsuju tra&edju
takvo& &u'tka< V> smo "odaju$ mrtva- koj znutra trunu od 'ola ljutnjeV ()ess* 1@@D%*
str% +A1,* VFse$am se kao du" koj promatra neko& dru&o&* kao da to nsam jaV* VIzvana sam
!va* a znutra mrtvaV %%%
Kod rodtelja umrle de-e se mo&u opazt sve reak-je na &u'tak koje smo da sada pomnjal* s
tm da su one vrlo jako& ntenzteta% Pokazalo se da rodtelj u poetku ose$aju zrazt #ok
never-u te z'unjenost% Uo'ajene msaone /unk-je poput kon-entra-je* pam$enja* m#ljenja*
sl% &otovo da su nepostoje$e* osm on" j se sadr!aj odnos na umrlo dete% =odtelj su potpuno
preplavljen mslma o detetu koje& v#e nema* a za sve dru&o su nesposo'n prazn%
8eposredno nakon &u'tka deteta (al esto du&o nakon nje&a, rodtelj ose$aju slnu potre'u
da saznaju sve pojednost o detetovoj smrt nastoje " prkupt od lekara* pol-je* detetov"
prjatelja* mo&u$" oevda-a smrt td% 8j"ova potra&a za VstnomV ne prestaje ak kad je
jasno da se neke stvar jednostavno ne znaju% Aktvnost vezane uz takvo tra!enje podataka daju
m ose$aj korsnost koj su smr$u deteta z&u'l* ose$aj da uspostavljaju kontrolu nad !votom*
ose$aj da ne#to rade za svoje dete% Istodo'no* te m aktvnost daju prlku da se (prvremeno,
odmaknu od u!asne 'ol koju ose$aju%
Krlo este reak-je su &u'tak volje* nteresa motva-je za 'lo
#ta* te nesposo'nost dono#enja ak najjednostavnj" odluka koje se tu* npr%
oda'ra ode$e* kuvanja* jedenja* spremanja stvar sl%
:anders (1@A@%, ka!e kako je ljutnja vrlo esto jedna od najja" emo-ja rodtelja umrlo& deteta%
Fna je posed-a stra#no& ose$aja 'espomo$nost jer dete nje mo&u$e vratt zato #to su
&u'tkom deteta z&u'l su#tnu rodteljske ulo&e% Fsm to&a* ljutnju uzrokuje stalno
razm#ljanje o nepravd* tj% o tome kako je 'a# nji%ovo dete umrlo odnosno o tome kako mu
Vjednostavno nje 'lo vreme umretV% Ijutnja mo!e 't usmerena na umrlo dete jer je Vot#lo s
ovo& sveta ostavlo nas u venom mrakuV % Takvu ljutnju esto prate z'unjenost ose$aj
krv-e jer se rodtelj ljute na dete koje '* po de/n-j svoje ulo&e* moral volet* ne&ovat
#ttt%
=odtelje umrle de-e &otovo po pravlu pro&anja ose$aj krv-e% U osnov to& ose$anja je
razm#ljanje o tome kako dete ne ' umrlo da su se za nje&a 'olje 'rnul* da su v#e pazl na
nje&a sl%* tj% da su 'l 'olj rodtelj%
8a pona#ajnom planu rodtelj koj do!ve smrt deteta maju velku potre'u za dru&m
ljudma s kojma ' raz&ovaral o detetu* a* stodo'no* maju slnu potre'u zatvort se u
svoju ljusku jer maju ose$aj kako " nko ne mo!e razumet% Katkada se do&a1a da
potre'u za Vdru&m ljudmaV najradje zadovoljavaju 'vanjem s detetovm prjateljma
jer na taj nan maju ose$aj da su Vnaj'l!e svom detetuV% To* naravno* ponekad mo!e
postat velkm pro'lemom za te prjatelje%
I konano* rodtelj ja su de-a umrla maju mno#tvo pre na'rojen" telesn" reak-ja na
&u'tak koje* poput dru&" tu&uju$"* ponekad zanemaruju* a ponekad " one odvedu lekaru
op#te praks%
Poreme$aj u me1uso'nm odnosma majke o-a% :anders (1@A@%, dru& autor (npr% Polatnsk?
Jspre?* +000%* =ando* 1@AQ%* =osen'latt* +000%* =u'n* 1@@D%* )ard* 1@@D%* )"eeler* +001%*
)orden* +00+%.+00Q%, ka!u kako je jedan od uzroka to& poreme$aja razlka u nanu na koj
majke oev do!vljavaju pokazuju svoju 'ol z'o& z&u'ljeno& deteta% >ajke takav &u'tak
do!vljavaju ponajv#e kao &u'tak !votne ulo&e% Fev pak ose$aju da su z&u'l ulo&u
za#ttnka porod-e% Fsm to&a* z'o& razlka u polnm ulo&ama* !ene su sklonje pokazvanju
svoje reak-je na &u'tak ve$u va!nost prdaju raz&ovoru o umrlom detetu (Kamm
Kanden'er&* +001%,* dok mu#kar- manje pokazuju kako m je o'no ute"u tra!e u poslu%
Pokazalo se da oev esto maju ose$aj kako on Vmoraju 't jak nekako zlazt na kraj s
te#kom stua-jomV* dok je sva podr#ka z okolne usmerena na nj"ove !ene%
U stua-j &u'tka deteta* takve prrodne razlke zme1u mu#kara-a !ena esto su zvor to&a da
majke optu!uju oeve kako Vm nje dovoljno te#ko jer nsu dovoljno volel deteV .l to&a da
oev optu!uju majke kako Vmo!da pak preteruju u jan trajanju reak-ja na &u'takV% Ako
takve rodteljske 'rane nesu&las-e potraju du!e vreme* one mo&u 't povodom za nastanak
dodatn" te#ko$a poput razvoda 'raka* alko"olzma td%
=JAKGIHJ 9JGJ 8A GUBITAK B=ATA.:J:T=J
:mrt 'rata l sestre je vrlo spe-/no ntenzvno skustvo (=o'nson >a-"on* 1@@7%* :e&al
=eam* 1@@7%,% >no& autor (npr% >-llWrat"* 1@@A%* :anders* 1@@@%* :"apro* 1@@P-* )ard*
1@@D%, ka!u kako je ose$aj krv-e o'no najjaa emo-ja koja se mo!e javt nakon smrt 'rata
l sestre% 9e-a vrlo esto ose$aju krv-u z'o& pre!vljavanja jer* &ledaju$ rodtelje* stu utsak
kako je umrlo dete po svemu 'lo dra&o-eno* tj% 'olje od nj"* ose$aju krv-u #to on nsu umrl
umesto nje&a.nje% Bra$a sestre ponekad se ose$aju krvma #to nsu uspel spret detetovu
smrt% Ponekad to msle doslovno* tj% n m se da je nek nj"ov postupak l to #to su propustl
unt 'lo uzrokom 'ratove.sestrne smrt% >e1utm* ponekad razm#ljaju slno kao rodtelj*
tj% korste tzv% Vda samV msl kojeX o'no maju slede$ sadr!aj< V9a sam 'o 'olj* poslu#nj*
mrnj* spretnj%%%moj 'rat.sestra s&urno ne ' umro.laV% Postoj jo# jedan uzrok ose$aja krv-e*
a odnos se na am'valentnost koja prrodno postoj u svakom odnosu 'ra$e sestara% >a kolko
se volel* 'ra$a sestre na odre1en nan se VmrzeV to z'o& o'n" svakodnevn" stvar* al
z'o& potre'e da 'udu u sred#tu rodteljevo& !vota* odnosno z'o& lju'omore kad pro-enjuju da
'rat l sestra do'vaju v1e rodteljske pa!nje lju'av%
6esto se pojavljuje stra" kako ne$e mo$ da udovolje rodteljskm oekvanjma l da
rodteljma ne$e uspet VnadomesttV umrlo& sna.k$erku% Fsm to&a prsutna je za'rnutost za
'udu$nost porod-e* ose$aj od&ovornost za porod-u rodtelje* a katkada potre'a da od
rodtelja preuzmu posao odrasl" - 'r&u za ku$u* ostalu de-u * #to m je* naravno* vrlo te#ko%
8akon smrt deteta* 'ra$a sestre katkada se ose$aju drukjma od svoj" vr#njaka jer " rodtelj
mno&o v#e za#t$uju 'rane$ m stvar koje su vr#nja-ma dopu#tene* stalno " upozoravaju$ na
opasnost tome slno (=osen'latt* +000%,%
8eka de-a jako se trude prkrt svoje reak-je na &u'tak 'rata l sestre kako ' za#ttla svoje
utuene rodtelje% 8j"ove reak-je esto ostaju neprme$ene z'o& to&a #to su rodteljske
reak-je po svojm man/esta-jama jae vdljvje (=o'nson >a"on* 1@@7%,%
=JAKGIHJ BAKA I 9J9FKA 8A GUBITAK U8UKA
)ard (1@@D%, " nazva Vza'oravljenm tu&uju$maV% 8akon smrt deteta* 'akama dedovma
o'no se posve$uje manje pa!nje ne&o rodteljma te 'ra$ sestrama to z jednostavno&
razlo&a< ljud z okolne smatraju kako je nj"ova 'ol manja% 9odu#e* n se da 'ake dedov
slno msle esto se' &ovore kako " smrt deteta ne ' tre'ala (smela, 'olet tolko kolko "
'ol% Takvo uverenje verojatno prozlaz z slne za'rnutost z'o& nj"ovo& vlastto& deteta koje
je do!velo stra#nu tra&edju z'o& potre'e da svu svoju ener&ju usmere na to da svom detetu
nekako pomo&nu%
)ard (1@@D%, ka!e kako 'ake dedov nakon smrt unuka maju dvostruk teret% Hedan se odnos
na &u'tak voljeno& unuka* a dru& na njen-u da m je dete zauvek stra#no ranjeno
neute#no%
3to se te prvo& VteretaV* valja re$ kako je odnos zme1u 'aka.dedova unuka vrlo
spe-/an% Karakter#e &a 'ezuslovna lju'av prema unuku* a 'ez od&ovornost koju maju
rodtelj% >no&e 'ake dedov teto#e svoje unuke onako kako to nkada nsu nl svojoj de-* a
za uzvrat od svoj" unuka do'jaju pose'nu vrstu kolnu lju'av%
Kad je re o dru&om VteretuV* mo&lo ' se re$ kako su smr$u unuka 'ake dedov na
sm'olk nan z&u'l svoje dete U dete kakvo je ono nekad 'lo% E'o& nemo&u$nost da
u'la!e 'ol vlastto& deteta* ose$aju se nedovoljno kompetentnm rodteljma* ljut su* !alosn*
'espomo$n% Fse$aju se krvma #to su nad!vel dete svo& deteta* ptaju se V&de je tu pravdaV*
Hesu l svome detetu dovoljno poma&al dok je unuk 'o mal sl%
GUBITAK =F9ITJIHA
:lno kao kod &u'tka deteta* rodtelje mo!emo z&u't na razlte nane% Prvo nekolko
re o nanma koj ne ukljuuju smrt koj su u nekm sluajevma ne#to lak#e podno#ljvma*
ako n#ta dru&o* onda z'o& to&a #to ne dovode do &u'tka koj je sasvim sigrno trajan
nepovratan%
=odtelje mozemo z&u't z'o& razvoda 'raka* premda " tada nsmo z&u'l u doslovnom
smslu te re* z&u'l smo ranj svakodnevan !vot* sve #to de uz rodtelja koj odlaz *
konano* z&u'l smo porod-u kakva je nekada postojala%
9ru& nan &u'tka rodtelja* a koj se ne odnos na smrt* jeste odlazak deteta z rodteljsko&
doma% Taj odlazak mo!e 't prslan kad* a mo!e 't do'rovoljan kad* npr% dete odlaz z
rodteljsko& doma u dru& &rad na studje* nakon venanja l z'o& neko& dru&o& razlo&a% U o'a
sluaja de-a na nek na-n ose$aju da su z&u'l rodtelje%
EA3TF HJ :>=T =F9ITJIHA TJ3KA2
:mr$u rodtelja &u'mo odnos prvr!enost koj je po mno&o emu pose'an* u odnosu na dru&e
odnose prvr!enost uspostavljenm tokom !vota% Keza s rodteljma s jedne je strane 'olo#ka*
tj% &enetska* a* s dru&e* re je o odnosu prvr!enost koj se po pravlu temelj na bezuslovnoj
lju'av* 'rz* pa!nj za#tt* e&a nema n u jednom dru&om odnosu%
Fsm to&a* nakon smrt rodtelja* u svojoj prmarnoj porod- moramo preuzet od&ovornost
zadatke koj su nekada prpadal njma - na nek nan postajemo rodteljma svojoj 'ra$
sestrama* maj- lo-u%
Katkada se mo!e do&odt da smrt rodtelja ostane neprepoznatom* tj% da joj okolna
tu&uju$e& ne prdaje dovoljno va!nost da z'o& to&a uskra$uje od&ovaraju$u podr#ku% To se
naje#$e do&a1a kad je rodtelj umro u poznm &odnama kad je to Vpotpuno normalno
oekvano kada se z'o& to&a ne tre'a prev#e uz'u1vatV% 8a !alost* to se ponekad do&a1a
kada detetu umre rodtelj koj je 'o naslan l je na drukj nan jako lo#e o'avljao svoju
rodteljsku ulo&u% Tada se mo!e do&odt da su sv oda"nul V#to tako u!asne oso'e v#e nemaV
prtom ne uzmaju u o'zr njen-u da je re o oso' koja je detetu 'la rodtelj U nezavsno od
njen- #to je zanemarvao l zlostavljao dete%
I konano* &u'tak rodtelja je &u'tak vlastto& dentteta* tj% konan &u'tak !votne ulo&e
deteta - k$er l sna - koj je zra!en nakon smrt o'a rodtelja (Iake* +000%,% Taj nam &u'tak
te#ko pada jer je re o jednoj !votnoj uloz koju mamo od prvo& trenutka kad smo u&ledal svet
nek ljud nakon smrt rodtelja ka!u da se ose$aju Vpoput sroadV%
9FB U KFHFH HJ 9JTJ IEGUBIIF =F9ITJIHA
Ako smo rodtelje z&u'l u razdo'lju detnjstva l adoles-en-je* tada smo kra$e vreme mal
prlke VkorsttV sve ono #to sam pret"odno navela da &u'mo smr$u rodtelja% Kako su de-a
po svojoj prrod e&zsten-jalno zavsna od svoj" rodtelja (doslov-e sm'olk,* nj"ov
&u'tak u dejoj do' zna zraztu pretnju detetovoj s&urnost za#t$enost de-a s pravom
ose$aju da su ostavljena na mlost nemlost !votu%
>e1utm* ne ' 'lo do'ro zakljut kako &u'tak rodtelja nje te!ak odraslm ljudma*
po&otovo ako mate na pamet raznovrsne &u'tke koj prate smrt rodtelja kad je nj"ovo dete
ve$ odraslo%
=JAKGIHJ 8A GUBITAK =F9ITJIHA
>e1u reak-jama na &u'tak rodtelja mo&u se prepoznat sve etr vrste reak-ja na >e1utm*
nakon smrt rodtelja pojavljuju se neke reak-je koje su v#e-manje spe-/ne za tu vrstu
&u'tka* to<
krv-a (VI#l su m na !v-e jer su me stalno &njavl* a sad " v#e nemaV*
V9a sam 'arem%%%V,
stra" da $e dru& rodtelj umret (>-llWrat"* 1@@A%,
stra" od samostalno& !vota
!aljenje #to nsmo s rodteljem v#e dell svoja emo-onalna dru&a
skustva* #to se nsmo 'olje upoznal kao odrasl ljud* #to nsmo s njma provodl v#e vremena*
#to m nsmo e#$e* VjaeV jasnje pokazal kolko nam znae kolko " volmo
porv da m se javmo
kod de-e - upore1vanje sa vr#nja-ma koj maju o'a rodtelja
8akon smrt rodtelja u nekm se sluajevma pojavljuju ugodai ose!anjai, npr%<
olak#anje (nakon smrt od te#ke du&otrajne 'olest,
zadovoljstvo (jer su !vel du&o* punm spunjenm !votom,
oslo'a1anje od rodteljske ste&e* od zavsnost od nj"
I konano* smrt rodtelja o'no zazva jak stra" od vlastte smrt%
:A>FUBI:TKF
Ta se vrsta &u'tka ne odnos na to ko nam je umro* ve$ na to kako je smrt nastupla%
EA3TF HJ GUBITAK EBFG :UIGI9A TJLAK2
6njen-a da nakon takve smrt nikada ne mo!emo 't s&urn u to za#to je neko odluo da
prekne svoj !vot% 6ak n kada samou'-a ostav opro#tajno psmo* ne mo!emo 't sigumi je l
to #to u njemu p#e zasta 'o povod* a naroto je l 'o uzrok takvo& oajnko& poteza% =azlo&
je vrlo jednostavan< jedna oso'a koja ' na to ptanje mo&la dat od&ovor v#e nje !va%
:amou'stvo ru# jedan od temelja na kojma sv !vmo* a to je da je ljudsk !vot najdra&o-enje
#ta mamo 'udu$ da je to jedna VstvarV na svetu koja se nkada nm ne mo!e nadomestt%
:amou'-e kao da se ru&aju tom va!nom temelju poruuju$ nam svojm nom kako to na#e
uverenje 'a# nema puno smsla kako se ono vrlo lako 'rzo mo!e dovest u ptanje%
:lede$ razlo& #to je samou'stvo te#ko jeste svojevrsna st&ma koja se (jo# uvek, ve!e uz takvu
smrt% : jedne strane* tu su rel&ozna uverenja prema kojma je samou'stvo jedan od najve$"
&re"ova >edutm* svetovno dru#tvo ma vrednuju$ prstup takvom do&a1aju kada okrvljuje
samou'-u za tako se'an n l kada krv pre!vele da su &a navel na takvu smrt (Stz&erald*
1@@Q%,% )ard (1@@D%, ka!e kako je u nekada#njoj Kelkoj Brtanj samou'stvo ak 'lo kazneno
delo* #to pokazuje da se dru#tvo zakonskm represvnm merama nastojalo za#ttt od su-da%
Premda to danas nje ka!njvo delo* osta- takvo& stava dru#tva vdljv su u zrazu 7oiniti
samou'stvoV koj se uo'ajeno korst* a koj podse$a na zraz 7oiniti u'stvoV l neko dru&o
kazneno delo%
:amou'stvo dodatno te#ko pada oev-ma to& na l ljudma koj su prona#l samou'-u% To
pose'no vred za nane su-da koj unakazuju telo* npr% 'a-anje pod voz* p#toljem l
'om'om* pad s velke vsne td%* a koje =an&e (1@@A%, nazva Vnaslnm samou'stvmaV%
=JAKGIHJ 8A GUBITAK EBFG :A>FUBI:TKA
Iz dosada#nje rasprave vdljvo je kako samou'stvo navod pre!vele na e&zstenejalstko
razm#ljanje o smslu !vota* a 'udu$ da na to ptanje ustvar nema konano& od&ovora* nje&ovo
uporno tra!enje mo!e zazvat ose$aj stra#no& potpuno& 'esmsla%
:pe-/ne reak-je na su-d
Fse$aj krv-e zapravo je do!vljaj da smo umrlu oso'u na nek nan zneverl* to je najja
ose$aj nakon samou'stva &otovo da ne postoj oso'a 'lska samou'- koja se ne ose$a krvom%
Pre!vel se ose$aju krvma jer su ne#to unl.rekl l jer su ne#to propustl unt* a #to je
oso'u (mo!da, navelo l potsaknulo da se u'jeN jer nsu prmetl znakove koje je samou'-a
slao o svojoj namerN jer nsu oz'ljno s"vatl najave.pretnje o samou'ojstvu% 8a !alost* nekada
nas samou'-e u opro#tajnom psmu okrve za svoju smrt tada je ose$aj krv-e nezamslvo jak%
:TI9 koj je naj#e#$e posled-a st&me koja se prpsuje samou'stvu% Unutar porod-e esto
postoj tzv% Vzavera $utanjaV o pravom uzroku smrt (npr% lanov porod-e potpuno ne&raju
njen-u da lana porod-e v#e nema (o njemu se nkada ne raz&ovara,%
:tra" se tako1e mo!e povezat sa stdom jer se lanov porod-e samou'-e 'oje da $e okolna
saznat Vkolko su 'l lo# prema svom snu kad se morao u't da ' po'e&ao od nj"V%
>e1utm* nakon samou'stva ljud se esto 'oje da $e se lanov porod-e l 'lsk prjatelj
takoder odlut na takav tra&n n%
:tanje #oka navod " na por-anje da se takva tra&edja uop#te do&odla* esto zazva
depresvnost* e!nju za umrlm* ose$aj manje vrednost (V9a sam 'la dovoljno do'ra* on ' me
dovoljno voleo pa se ne ' u'oV, te ljude navod na povlaenje od dru&"
GUBIGI EBFG BFIJ:TI KFHI 8J UKIHU6UHU :>=T
EA3TF :U TJ3KI GUBIGI EBFG BFIJ:TI KFHI 8J UKIHU6UHU :>=T2
>no& autor ka!u kako &u'- z'o& telesn" 'olest* premda ne ukljuuju smrt* znaju 't jako
te#k tu&uju$ma nj"ovoj okoln kako je z'o& to&a neopravdano #to m se ne posve$uje
dovoljna pa!nja (npr% G"Walsz* 1@@A%* Rarve?* +000%* Rump"re? Emp/er* 1@@Y%* Kelle?*
1@@A%* Pa?ne sur% +000%* )ard* 1@@D%,% Takv &u'- nekm tu&uju$ma znaju 't ak te!e
podno#ljv od &u'taka uzrokovan" smr$u to z'o& dva razlo&a% : jedne strane* re je o
&u'-ma koj se do&a1aju direktno pojedn-u* tj% nje&ovom telu* a s dru&e strane* nek od takv"
&u'taka u tu&uju$ma zazvaju ose$aj kako !vot v#e zasta nema smsla jer se ose$aju V!vma*
a opet mrtvmaV%
E'o& odre1en" tjelesn" 'olest l nakon nj"* ljud katkada &u'e deo tela (no&u* ruku* dojku*
'u're&* mater-u jajnke td%,* odre1enu telesnu /unk-ju (vd* slu"* pam$enje dru&e msaone
/unk-je* sposo'nost mokrenja l zluvanja /ekalja td%, l m neke svakodnevne aktvnost
postaju nedostupne.za'ranjene (dja'etar ne smeju da jedu odre1enu "ranu* o'olel od sran"
'olest ne smeju se 'avt razltm telesnm aktvnostma td%,% Fsm to&a* do&a1a se da z'o&
'olest l z'o& njen" posled-a ostanu 'ez posla sl% Fve 'smo &u'tke mo&l nazvat stvarnm
l /zkma jer su on lako vdljv tu&uju$ma nj"ovoj okoln%
>e1utm* ta vrsta &u'taka uvek ukljuuje razlte sm'olke &u'tke kao #to su &u'tak
samopo#tovanja odnosno ose$aja vlastte vrjednost (se' dru&ma,* vere u se'e u dru&e
(npr% u lekare* Bo&a* sud'nu,* &u'tak ose$aja slo'ode (npr% z'o& o&ranen" mo&u$nost
kretanja* o&ranenja u pre"ran,* &u'tak odnosa s nekm ljudma z okolne U ukljuuju$
&u'tak odnosa sa lanovma porod-e* tj% velke promene u tm odnosma* &u'tak razlt"
nteresovanja (ukljuuju$ nteresovanje za seksualne odnose, td% :pomenut &u'- nsu lako
vdljv* al nj"ov ut-aj na tu&uju$e& na nje&ovu okolnu mo!e 't jednako jak kao ut-aj
stvarn" (/zk", &u'taka U pa ak ja%
>o&lo ' se re$ da &u'- nastal z'o& telesne 'olest na nek nan znae &u'tak -elo&a se'e
se'e onakvo& kakav je ovek nekada 'o% Gu'tak se'e te!ak je sam po se'* al se kako je
nje&ovo pr"vatanje jo# ote!ano z'unjuju$om njen-om da se'e jesmo* al nsmo z&u'l %
8akon &u'taka uzrokovan" telesnm 'olestma* tu&uju$ nje&ova okolna esto ne do'jaju
dovoljnu kolnu spontane podr#ke z svoje prrodne so-jalne mre!e% Takva podr#ka mo!e
zostat z'o& razlt" razlo&a< 1, ljud z okolne ne znaju #ta da ka!u tu&uju$ma (a da " ne
povrede* da m ne umanje nadu u 'udu$nost sl%,* +, ose$aju odre1enu nela&odu (pa ak
&a1enje, u kontaktu s tu&uju$m - 'lo z'o& po&leda na nje&ov "endkep l z'o& to&a #to " on
mo!e VpodsettV na to da nj" same mo!e zadest slna sud'na* D, u nekm sluajevma nsu
svesn kolko je &u'tak te!ak tu&uju$oj oso' (jer &u'tak nje lako vdljv l jer tu&uju$ ne
pokazuje kolko mu je te#ko,* P, nemaju dovoljno vremena sna&e da neprekdno pru!aju
podr#ku l Q, msle da $e postupanjem Vkao da se n#ta nje promenloV pru!t naj'olju mo&u$u
podr#ku%
Gu'tke z'o& telesn" 'olest &otovo je nemo&u$e za'oravt odnosno &otovo je nemo&u$e da
tu&uju$ma nsu (stalno, u /okusu svest jer je nj"ova prroda takva da neprekdno ometaju* tj%
meenjaju svakodnevno /unk-onsanje% 9ru&m rema* ta se vrsta tu&uju$" ljud vrlo retko
mo!e VodmortV od do!vljen" &u'taka jer " razlte dnevne aktvnost stalno podse$aju na
nj"%
I konano* t &u'- u tu&uju$ma (al u ljudma z nj"ove okolne, znaju da zazvovu stra" od
smrt* a "o$e l se on pojavt l ne kolko $e 't jak zavs* naravno* oo vrste 'olest% Fsm
stra"a od smrt* &u'- z'o& 'olest esto podstu jo# jednu vrstu V/lozo/sko&V razm#ljanja o
!votu kojm o'no nsmo preterano zaokupljen% =e je o razm#ljanju o vlasttoj nesavr#enost*
Vkr"kostV* Vnesta'lnostV* tj% o tome kako u telu koje mamo nsmo 'a# tako s&urn
nedodrljv kao #to nam se to pre nlo%
=JAKGIHJ 8A GUBITKJ EBFG BFIJ:TI KFHI 8J UKIHU6UHU :>=T
>no& autor sla!u se kako &u'- z'o& 'olest koj ne ukljuuju smrt u tu&uju$ma zazvaju
mno&o reak-ja poput on" koje se pojavljuju nakon ostal" vrsta &u'taka - ukljuuju$ one
z'o& smrt (npr% Rarve?* 1@@A%* +000%* Parkes* 1@@A% '* )ard* 1@@D%,%
Hedna od vrlo est" ntenzvn" spe-/n" reak-ja jeste por-anje &u'tka% Tu&uju$ n
nje&ova okolna prvo uop#te ne mo&u pr"vatt da je 'olest zazvala odre1ene &u'tke* a potom
se jednostavno ne mo&u pomrt sa tm% Pojava tzv% fantomskog uda do'ar je prmer koj
pokazuje kako nam je u sluajevma takv" &u'taka por-anje 'olo#k VzadanoV% 8je do'ro
svakog tu&uju$e& odma% uveravat kako zaista ma &u'tke* odnosno terat &a da " #to 'r!e
osvest* ve$ mu tre'a dat prlku da to un kada kako mu od&ovara%
8akon &u'taka zbog bolesti koji ne ukljuuju smrt pojavljuju se sljede$e reak-je<
stra" za'rnutost (za vlastt !vot* za vlasttu 'udu$nost* za svoje 'l!nje,
std (Vjer ru!no z&ledamV* Vjer se za mene moraju 'rnut kao da sam malo deteV,
ljutnja (na se'e< jer Vne mo&u.ne smem to toV* na lekare* na Bo&a* sud'nu* na dru&e ljude< Vjer
me sa!aljevajuV* Vjer m se &admV* na 'olest< jer na odre1en nan upravlja mojm !votom,
/rustra-ja
!aljenje (Vz'o& sve&a #to v#e nkada ne mo&u radtV* Vjer sam ljudma oko mene na teretuV,
ose$aj krv-e (Vjer nsam pazla na svoje zdravljeV* Vjer sam dru&ma /zk* materjaln
emo-onaln teretV,
tu&a depresvnost
ose$aj pon!enja* manje vrednost
razdra!ljvost
lju'omora zavst (prema zdravm ljudma,
ose$aj &u'tka kontrole nad vlasttm !votom (al nad zvotom nek" svoj" 'l!nj",
'espomo$nost
smetnje kon-entra-je* pam$enja* m#ljenja
povlaenje od ljud (Vjer me ljute* nervrajuV* Vjer !elm da " po#tedm muke z'o& kontakta
sa mnomV* Vjer me onako ne$e razumetV* Vjer m ne mo&u pomo$V,%%%
8akon &u'taka z'o& telesn" 'olest pojavljuju se odre1ene spe-/ne 7ovoljne7/ugodne
reakcije koje tako1e valja mat na umu<
ose$aj sna&e* ponosa uspe"a (Vjer uspevam kvaltetno da !vm uprkos
"endkepu.o&ranenjmaV* Vjer sam uspela da savladam 'olest.tolko puno velk" preprekaV,
ose$aj vlastte vrednost (Vjer me dru& dalje vole po#tuju ako mam .velku. manuV* Vjer se
uspevam sam za se'e 'rnutV,
st-anje nov" prjatelja poznanka (koj 'oluju l su 'l 'olesn od ste.slne 'olest,
ose$aj ve$e kolne lju'av* pa!nje 'r&e do'jene od ljud z okolne
8e smemo za'oravt n &u'tke koj nastaju z'o& ps"k" poreme$aja 'olest* a koj tako1e
remete !vot za"tevaju prla&o1avanje% Takv &u'- mo&u 't v#e l manje* manje l v#e
upadljv* al uvek postoje* to je va!no znat kako ' tu&uju$ nj"ova okolna do'l
od&ovaraju$u podr#ku u pro-esu tu&ovanja% Ps"ke su 'olest jo# uvek st&matzovane pa se uz
nj" esto pojavljuje sram% Fsm to&a* u mno&m sluajevma VdramatnostV &u'tka vrlo je
zra!ena jer u sluaju ps"ke 'olest postoj (ve$ l manj* prvremen l trajan, &u'tak
kontakta premda je oso'a /zk prsutna prvdno netaknuta%
GUBIGI EBFG 8J:TA8KA BII:KJ F:FBJ
Uzro- nestanka ljud vrlo su razlt* a V%%%kao naje#$e razlo&e nestanka* pol-ja u slu!'enm
statstkama navod 'e& od ku$e* nesretne lju'av* /nansjske du&ove* amnezju l znenadno
du#evno o'oljenje% 6est su sluajev poput ono& 1P-&od#nje& uenka koj je po'e&ao od ku$e
z'o& velko& 'roja neopravdan" asova u #kol% Takv se nestan- tnejd!era ponavljaju sezonsk*
na kraju svake #kolske &odne% >e1utm* razloz z'o& koj" je neko nestao naje#$e su pak
tajnovt%V
U mrnodopskm uslovma ljud nestaju z'o& otm-a* z'o& do'rovoljno& odlaska od ku$e*
'e&a l odlaska z odre#en" nsttu-ja% U nekm sluajevma re je o ps"k poreme$enm
oso'ama koje mo!da nsu n svesne da su VodlutaleV* npr% z du#evne 'oln-e%
8ezavsno od uzroku nestanka* takav je do&a1aj zrazto te#ko podno#ljv* a nek autor ak
&ovore o tome kako je to jedan od najte!" mo&u$" &u'taka (npr% Stz&erald* 1@@Q%* Boss*
+000%* +00+%,%
EA3TF HJ TJ3KF KA9 BII:KA F:FBA 8J:TA8J2
Ta se vrsta &u'taka u lteratur nazva 7nejasnim7 l nesigumim gubicima (Stz&erald* 1@@Q%*
Boss* +000%* +00+%,% Iz samo& pojma vd se kako je najva!nje o'ele!je takv" &u'taka nj"ova
Vnes&urnostV* tj% njen-a da se tu&uju$ma &u'tak stovremeno jeste nje do&odo% 9o&odo
se jer voljene oso'e nema* a nje se do&odo jer dok &od je ta oso'a u &rup Vnestal"V* dotle
postoj nada da $e se jedno& dana vratt* da $e 't prona1ena% 8aravno da se tu&uju$ nadaju
da $e se vratt !va* al* na !alost* znamo da ponekad 'ude prona1ena mrtva% Iako se ljud
razlkuju po tome kako podnose nes&urnost* ona je mno&ma te#ko podno#ljva%
8akon nestanka voljene oso'e tu&uju$ma je te#ko jer ne znaju jesu l nj"ov 'l!nj zdrav l
'olesn* !v l mrtv* Vpostoje l l ne postojeV% Apsurdnost te stua-je vd se z en&leske deje
pesm-e koju Boss (+000%, navod u svojoj knjz<
V9ok sam se penjala stepen-ama* :rela sam oveka koj nje 'o tamo% 9anas &a ponovo tamo
nje 'lo% F"* kako '" volela da ode;V (str% Y,
Budu$ da su &u'- koj se odnose na nestale ljude sam po se' nes&urn* trajanje takve
stua-je ne mo!e 't unapred odre1eno% 8ame* u svm ostalm stua-jama* &u'- se do&ode*
s&urn su nakon to&a &ovormo o vremenu nakon &u'tka% Kod &u'taka z ove &rupe zapravo
ne postoj vreme nakon gubitka, jer stua-ja &u'tka traje sve dok nestala oso'a ne 'ude
prona1ena% To trajanje se ne mo!e unapred utvrdt tu&uju$ maju ose$aj da &u'tak traje
'eskonano% 8a !alost* u mno&m sluajevma to ostane tako jer nestal nkada ne 'udu
prona1en (npr% nakon rata* poltk" represja sl%, tu&uju$ " u svojm &lavama sr-ma
zauvek VvodeV kao nestale.
:lede$ razlo& te!ne podno#enja takv" vrsta &u'taka jeste #to tu&uju$ zam#ljaju razlte* al
o'no stra#ne sud'ne svoj" 'l!nj"* a stovremeno su svesn kako n#ta ne mo&u unt da to
spree%
Porod-ama nestal" !vot prolaz u stalnom ekanju% E'o& to&a se mno& planov l za"tev
lanova porod-e ne spunjuju% 8a !alost* ekanje katkada traje veno%
Gu'-ma z ove kate&orje nedostaje jedna oso'na koja je va!na u pro-esu oporavka% =e je o
nemo&u$nost sprovo1enja razlt" rtuala kao #to su sa"rane td%* za koje se pokazalo da
mno&m ljudma znae konan opro#taj od umrlo&a poetak pro-esa oporavka (Gastle P"llps*
+00D%* Jdmands >ar-ellno-Bosvert* +00+%,%
=JAKGIHJ TUGUHUZIR U :IU6AHU 8J:TA8KA BIIL8HIR
Pre opsa reak-ja na tu spe-/nu vrstu &u'tka mo!emo se zaptat< A kako ' tre'al
rea&ovat tu&uju$2 Tre'aju l se nadat da je nestala oso'a !va2 Kolko du&o se tre'aju tome
nadat2 Tre'aju l odustat od nade VodlutV da je nestala oso'a mrtva2 Kada ' 'lo do'ro
da donesu tu odluku2 8a ta ptanja nema od&ovora%
=eak-je na &u'tak povezane sa nestalom oso'om o'no su vrlo ntenzvne* traju jako du&o
(esto zauvek,* a pak se ponekad ne prme$uju l se po&re#no Vdja&nostkujuV (Boss* +000%,%
Uz mno&e do sada opsane reak-je na &u'tak* kod lanova porod-e nestal" naje#$e su
slede$e reak-je<
'espomo$nost
ljutnja
tu&a* depresvnost
krv-a #to nastavljaju sa !votom
ose$anje nes&urnost
z'unjenost nes&urnost u to #ta tre'a unt
emo-onalna telesna s-rpljenost
stra"* anksoznost za'rnutost
ose$aj nepravde
vrlo razlt poku#aj tra!enja nestale oso'e nasuprot pasvnost por-anju kakve mo&u$nost
Vda joj se ne#to lo#e do&odloV
poreme$aj u odnosma lanova porod-e z'o& velk" razlka u su'jektvnom do!vljaju &u'tka
U nekm stua-jama tela nestal" 'vaju prona1ena ma kolko to na prv po&led paradoksalno
zvualo* tu&uju$ tada ose$aju svojevrsno olak#anje #to napokon mo&u pokopat svo& 'l!nje&a
nastavt !vot u kojem zauvek ostaje praznna* al je to 'arem !vot* a ne pusto ekanje%
GUBIGI U 9JTI8H:TKU I >IA9F:TI
U dana#nje do'a odrasl su esto sklon de-u #ttt od neu&odn" skustava koje smrt sa so'om
nos neretko se do&a1a da nakon smrt u porod- de-a 'vaju na neko vreme poslana susedma*
ro1a-ma prjateljma kako Vne ' &ledala sav taj u!asV* odnosno Vda ' m 'lo lak#eV% >e1utm*
takvom Vza#ttomV ote!ava se pro-es prpreme na &u'tke koj $e m se u !votu do&odt%
:ve #to smo do sada rekl o &u'-ma mo!e se prment na de-u te na mlade* ako* naravno*
postoje odre1ene razlke u vrstama &u'taka kojma su e#$e zlo!ena de-a mlad* u nanu
nj"ovo& do!vljavanja te u reak-jama na nj"%
GUBIGI :PJGISI68I EA 9JGU I >IA9J8A6KU 9FB
=azm#ljaju$ z poz-je odrasl" ljud* optere$en" Vvelkm !votnm 'r&amaV* katkada
po&re#no mslmo da nek od &u'taka koj se do&a1aju de- nsu tako va!n kao ono #to se
do&a1a odraslma jednostavno ne mo!emo s"vatt da su de-a uznemrena z'o& nee&a #to se
nama n pravom stn-om (Aram-'as-* +000%* +00D%,% 8o* de-a &u'tke tumae do!vljavaju
u okvru svo& nevelko& !votno& skustva unutar to& okvra vrlo ntenzvno pro!vljavaju ak
&u'tke koj su odraslma potpuno neva!n%
Ke$na &u'taka koja se do&a1a odraslma mo!e zadest de-u* ako postoje &u'- za koje
'smo mo&l re$ da su v#e spe-/n za deju mladenaku do'% Tzv% razvojn &u'- se
ve$nom do&a1aju upravo u detnjstvu u mladost jer su to razdo'lja u kojma se z'vaju
najve$e razvojne promene%
Hames Sredman (+00+%, ka!u kako se u detnjstvu mladost naje#$e pojavljuju slede$ &u'-<
smrt ku$no& lju'm-a
smrt 'ake l dede
seld'a
razvod rodtelja
&u'tak z'o& 'olest l povrede
smrt prjatelja l ro1aka
smrt 'rata l sestre
smrt rodtelja
Prema poda-ma nek" autora* @0% de-e v#" razreda osnovne #kole srednjo#kola-a do!velo
je &u'tak povezan sa smr$u% Ftplke P0% nj" do!velo je smrt 'lsko& prjatelja* a ak +0%
'lo je oev-em smrt (prema Kandt* 1@@P%,
:>=T =F9ITJIHA U 9JTI8H:TKU I >IA9F:TI
Glass (1@@1%, ka!e kako se na temelju podataka mo!e predvdet da $e jednom od #estoro de-e
(dakle* u otprlke 1Y% sluajeva, jedan rodtelj umret pre ne&o #to ono napun 1A &odna% Kod
T"ompson Pa?ne (+000%, mo!e se na$ podatak da zme1u Q 1Q% de-e u :A9-u z&u'
jedno& l o'a rodtelja do do' od 1Q &odna%
8akon smrt rodtelja* de-a &otovo sto& asa postaju zaokupljena tra!enjem od&ovora na tr
ptanja< 1, He l se to do&odlo z'o& nee&a #to sam ja uno.unla l #ta sam
propusto.propustla unt2* +, Ro$e l se to sto do&odt men (l nekom dru&om ko m je
va!an, 2 D, Ko $e se 'rnut o men ako l kad se to do&od2 (:"apro* 1@@P%, Hana stra"a
z'unjenost koju zazvaju ta ptanja (na koja ustvar ne postoj od&ovor, zavse od detetove
do'%
3to je dete mla1e* to je nje&ova prvr!enost rodteljma jaa to je e&zsten-jalno zavsnje od
nj"% >aloj de- rodtelj su &lavn zvor ute"e* podr#ke ose$aja s&urnost nj"ovm &u'tkom
ose$aju se Vkao da su ostala sama na svetuV%
8akon smrt rodtelja* mala de-a jako su z'unjena #to su odrasl oko nj" slno uznemren #to
se pre!vel rodtelj prvremeno nje u stanju za nj" 'rnut% Ta je z'unjenost posled-a
nerazumevanja smrt* al nezadovoljenja detetove potre'e za raz&ovorom do'vanjem
o'ja#njenja ono&a #to se z'va%
Istra!vanja klnko skustvo pokazuju da &u'tak rodtelja u detnjstvu mladost jesta
traumatsk do&a1aj* al da sam po se' ne mora uvek dovest do ve$" te#ko$a u razvoju% Prema
)ordenovm (+00+%, navodma* A0% de-e nje malo ve$" ps"k" telesn" te#ko$a nakon
jedne l dve &odne od smrt jedno& rodtelja* #to se najverovatnje mo!e prpsat kvaltetnoj
podr#-* te detetovm oso'nama lnost%
9e-a na razlte nane nastoje da ostanu povezana sa umrlm rodteljem z'o& to&a &a
dozvaju* raz&ovaraju s njm* sanjaju &a* a vrlo esto maju ose$aj da " taj rodtelj promatra* da
m daje savete tome slno% Takve reak-je su z'unjuju$e maloj de- jer nsu u skladu s onm #to
uju od odrasl"* a to je da umrlo& rodtelja zauvek nema da se v#e nkada ne$e vratt%
VKontaktranjeV s umrlm rodteljem katkada se pro&la#ava nenormalnom reak-jom* naroto
ako du&o traje z'o& to&a je odrasl nastoje suz't% 9e- tada ne preostaje n#ta dru&o ne&o da
raz&ovor s umrlm rodteljem pre'a-e u nek svoj odvojen* tajn !vot koj 'r!ljvo uvaju od
oju javnost% >e1utm* spomenute reak-je naje#$e su korsne jer dete u svom razvoju na
razlte nane ma potre'u za umrlm rodteljem z'o& to&a mu se dalje o'ra$a%
U adoles-entskoj do' katkada se javlja ose$aj neu&ode stda z'o& smrt rodtelja* koj je
povezan sa stra"om od od'janja od strane vr#njaka (Kandt* 1@@P-* Kuterova-* 1@@+%*
T"ompson Pa?ne* +000%,% To dalje mo!e zazvat z'unjenost* ljutnju ose$aj usamljenost%
Pose'no ranjvom &rupom pokazale su se adoles-entknje koje su nakon smrt majke ostale
same s oevma to z'o& najmanje dva razlo&a< 1, nedostajala m je dent/ka-ja s rodteljem
sto& pola koja je nu!na za uenje polne ulo&e +, na se'e su preuzele majne poslove
(ukljuuju$ ps"olo#ku ne&u o o-u,* z'o& e&a se nsu stzale dovoljno posvett vlasttom
razvoju% =ezultat studje koju su provel )orden nje&ov saradn- ()orden* +00+%, pokazuju
da adoles-ent nakon smrt rodtelja se'e do!vljavaju drukjma od vr#njaka ose$aju kako on
ne mo&u razumet kako je to kad ostane# 'ez rodtelja% :pomenut ose$aj pose'no su jak ako je
rodtelj pono samou'stvo%
8akon smrt rodtelja* mala de-a o'no esto plau* #to adoles-ent znaju prkrvat l se od
to&a suzdr!avaju jer msle kako su ve$ Vprevelk da ' plakalV% Fsm to&a* od se'e oekuju da
'udu Vprmer mla1oj 'ra$ sestramaV* z'o& e&a ose$aju velku od&ovornost% Takve reak-je
esto potste okolna u kojoj mlada oso'a !v* a one postaju pro'lematnma kad su u
suprotnost sa potre'om koju adoles-ent ose$a%
9e-a #kolske do' katkada od'jaju da odu dalje od ku$e l da odu u #kolu z'o& stra"a da $e se*
dok su ona u #kol* V dru&om rodtelju ne#to do&odtV%
Premda &u'tak rodtelja suprotno& pola tako1e ma svoje spe-/nost* :"apro (1@@P%, ka!e
kako smrt rodtelja sto& pola adoles-entma uskra$uje mo&u$nost upore1vanja* me '
Vproverl do!vljaj vlastt" Xodrasl"X kapa-teta sposo'nostV (str% 11Q%,%
Pre!vel rodtelj esto su u nedoum- oko to&a je l do'ro da na1u novo& partnera koj '
postao lan porod-e% Pokazalo se da je uvo1enje novo& lana u porod-uj tokom prve &odne
od smrt rodtelja povezano s dejm povlaenjem* po'unom* a&resvno#$u razltm
telesnm smetnjama to pose'no nakon smrt majke% >e1utm* pojava ma$e"e l ou"a nakon
du!e& vremena o'no poztvno deluje na de-u - n " manje anksoznm* depresvnm
manje za'rnutm za pre!velo& rodtelja ()orden* +00+%,% U konkretnm sluajevma stvar
mo&u 't drukje%
:PJGISI68F:TI =JAKGIHA 8A GUBITAK KF9 9JGJ I
>IA9IR
=eak-je na &u'tak koje se pojavljuju kod odrasl" ljud pojavljuju se kod de-e% >e1utm*
poznato je da de-a jo# nemaju dovoljno razvjene msaone /unk-je* emo-onaln razvoj nje jo# do
kraja &otov* sposo'nost zra!avanja (ukljuuju$ opse& renka, tako1e su jo# u razvoju* a usto
de-a jo# nsu naula pravla o pona#anju u odre1enm nterpersonalnm stua-jama% E'o& sve&a
to&a nan pokazvanja odre1en" reak-ja na &u'tak u dejoj do' mo!e 't pone#to razlt
ne&o #to je to sluaj u odrasloj do'%
U ta'l- 1 prkazane su razvojne karakterstke nan rea&ovanja na &u'tak de-e razlte do'
(od pred#kolske do adoles-entske,* a u ta'l- + nalaze se deje reak-je na &u'tak koje su
odraslma pose'no te#ke sa kojma esto ne znaju #ta $e%
TABIIGA 1 - Pre&led razvojn" karakterstka nana rea&ovanja na &u'tak kod de-e razlte
do'
9JGA 9F D% GF9I8J 9JGA F9 D% 9F 7% GF9I8J
- nemaju pojam vremena* n 'udu$nost
- nemaju jezk renk za menovanje
razumevanje ose$anja
- nemaju ko&ntvne n emo-onalne
sposo'nost da s"vate &u'tka
- smrt odsutnost maju st e/ekat
- ne razumeju &u'tak* al su &a
ntutvno svesna
- postavljaju ptanja
- person/kuju mst/kuju smrt
- nemaju dovoljno razvjen voka'ular
- zra!avaju emo-je (stra"* anksoznost*
ljutnja tu&a,
- te#ko$e sa kon-entra-jom pa!njom
- do!vljavaju smrt kao kaznu
- poreme$aj spavanja
- telesn smptom
- jaka vezanost za preostalo& rodtelja
9JGA F9 7 GF9I8A 9F
A9FIJ:GJ8GIHJ
A9FIJ:GJ8TI
razumeju nez'e!nost* konanost
nepovratnost smrt
pokazuju emo-je
povlae se
!ele da odr!e kontakt sa pokojnkom
te#ko$e u kon-entra-j pa!nj
potpuno razumevanje prrode smrt
zra!avaju emo-ja* al esto usamljeno
zadr!avaju kontakt sa umrlm
te#ko$e u kon-entra-j pa!nj
utsak &u'tka kontrole
&u'tak samopo#tovanja
utsak &u'tka kontrole
&u'tak samopo#tovanja
jaka vezanost za dru&e
za'rnutost za s&urnost 'l!nj"
zaokupljenost spravno#$u svo& pona#anja
poreme$aj spavanja
ose$aj 'esmsla potre'a za osvetom
nemo&u$nost odluvanja zme1u
prpadanja porod- odlaska od nje
promena ulo&a u porod-
krv-a
Kao #to se vd z ta'l-e 1* mala de-a ne razumeju pojam smrt esto je do!vljavaju kao
produ!eno spavanje* (uo'ajeno, odvajanje l kao napu#tanje% E'o& to&a uporno tra!e umrlu
oso'u* ptaju kad $e se ona vratt vrlo " je te#ko od to&a odvratt% 9e-a pred#kolske do' ne
razumeju da smrt zazva prestanak sv" telesn" /unk-ja* da se umrle oso'e v#e ne kre$u* da nsu
!edne &ladne* da m nje "ladno da se ne ose$aju usamljenma% E'o& to&a esto pokazuju
za'rnutost za umrlu oso'u !ele ne#to preduzet kako ' joj u&odl% Tek ne&de zmedu Y% @%
&odne ponju pr"vatat da je smrt nepovratna* al jo# ne razumeju da sv ljud umru* msle da
je smrt posled-a odluke neko& autorteta* osvete l da je re o kazn% E'o& to&a su esto ljut na
pokojnka jer msle da je samovoljno odluo da umre* tj% da je Vmo&ao ostat !v da je to zasta
"teo%
TABIIGA + - =eak-je de-e.mlad" na &u'tak koje su odraslma pose'no te#ke<
nastavljanje uo'ajen" aktvnost kao da se n#ta nje do&odlo
prlepljenost za rodtelje* od'janje da se de u #kolu
zrazta krv-a
ose$aj da je umrl tu da nas posmatra
sna!n zlv plaa l zostanaka plaa
uporno od'janje svako& raz&ovora o umrlom
stalna ptanja
uporno nepr"vatanje njen-e da umrl v#e nje sa nama
stra" od smrt* 'olest povreda
ljutnja 0 na se'e* odrasle* Bo&a* umrlo&
zrazta a&resja
pesmzam u po&ledu 'udu$nost
Izmedu @% 11% &odne nastupa potpuno razumevanje smrt kao trajne* nepovratne nez'e!ne
de-a tek tada s"vataju da $e ona jedno& dana umret%
Istra!vanja su pokazala je da je pomanje smrt 'olje usvojeno kod de-e razvjenj" ko&ntvn"
sposo'nost* kod de-e 'olje o'razovan" rodtelja te u porod-ama &de rodtelj na odre1en nan
de-u poduavaju o smrt%
Url (1@@P%, u svom lanku spomnje tzv% VsupermemorjuV* tj% vrlo !va se$anja na najstnje
pojednost vezane uz smrt% Te su reak-je pose'no jake ako je dete 'lo svedok smrt* a
spomenuta autorka navod kako se slke tra&no& do&a1aja Vmo&u pojavljvat kao Xunutra#nj
vdeoXV (str% AD%,% 8aje#$e se pojavljuju pre spavanja* a esto su u o'lku snova no$n" mora%
Povlaenje od dru&" ljud nakon &u'tka u dejoj do' mo!e 't uzrokovano njen-om da dete
ne razume #to se de#ava* a to se l ne usud pokazat l ma skustvo da odrasl nepovoljno
rea&uju na nje&ov poku#aj razumevanja stua-je (=o'nson >a"on* 1@@7%* :"apro* 1@@P-,%
:"apro (1@@P%, ka!e kako de-a osnovno#kolske do' najre1e spontano &ovore o svom
do!vljaju &u'tka* u pore1enju s de-om pred#kolske do' adoles-entma% E'o& to&a esto
ostavljaju utsak da " &u'tak nje (jako, po&odo* #to je u suprotnost s nj"ovm unutra#njm
stanjem% :"apro (1@@P%, o'ja#njava kako de-a te do' nsu sklona opsvanju svoj" reak-ja jer<
1, jako !ele 't poput svoj" vr#njaka* a ako s dru&ma podele kako se ose$aju* '$e vdljvo da su
drukj +, veruju kako m $utanje pona#anje Vkao da je sve u reduV mo&u olak#at !vot koj
m je nakon &u'tka postao stra#no te!ak%
Budu$ da jo# nsu dovoljno usvojla dru#tvena pravla pona#anja* de-a nakon &u'tka znaju
't vrlo a&resvna* raz'jaju$ stvar* udaraju$ ljude oko se'e tome slno% Takve reak-je u
adoles-entskoj do' mo&u 't odre1en o'lk Vpo'uneV mlade oso'e koja ose$a da z'o& &u'tka
Vsv ple#u oko nje* sv je te#e 'rnu o njojV* #to je u suprotnost sa va!nom potre'om u toj do'
za osamostaljvanjem nezavsno#$u% E'o& svoje nepr"vatljvost* spomenute se reak-je o'no
osu1uju umesto da m se prda pravo znaenje* tj% da se posmatraju kao reak-je na &u'tak%
E'o& o&raneno& !votno& skustva* de-a su nakon smrt esto z'unjena jer ne znaju #ta smeju*
moraju l tre'aju nt%
=eak-ja koja se pojavljuje kod odrasl"* al je njen zvor spe-/an za deju do' odnos se na
okrvljavanje se'e z'o& smrt% 8ame* u do' od otprlke D do 7 &odna de-a se nalaze u /az
tzv% ma&no& m#ljenja* kad su uverena da neka nj"ova msao l postupak maju mo$ zazvat
smrt dru&e oso'e% Fsm to&a* de-a ponekad msle kako je 'lska oso'a umrla jer Vnsu 'la
dovoljno do'raV% 8edovoljno razvjena sposo'nost razm#ljanja uoavanja uzrono-po-
sljedn" odnosa de-u navod na to da se'e okrvljavaju za ne#to #to nsu unl* Va s&urno je
mo&lo spast oso'u od smrtV% :pomenute su reak-je pose'no jake ako je dete malo lo# odnos
sa umrlom oso'om l ako joj je unlo ne#to na!ao neposredno pre smrt%
6esta reak-ja na &u'tak 'lske oso'e u dejoj do' ukljuuje re&resvna pona#anja* tj%
povratak na pona#anje koje je 'lo karakterstno za ranju razvojnu /azu* npr% mokrenje u
krevet* tepanje* spe/-an nan uspavljvanja* od'janje samostalno& spavanja (u svojoj so'
l u svom krevetu, td% Takve se reak-je esto znaju pojavljvat u do'a adoles-en-je kad
mlada oso'a ma potre'u spavat uz upaljeno svetlo l televzor l pak !el 't u krevetu sa
rodteljma%
9eje reak-je na &u'tak mo&u 't povezane sa te#ko$ama u uenju sa razltm
pro'lemma u #kol% Te $e nevolje 't sve jae ako odrasl ne uoe vezu zme1u te#ko-a sa
#kolom smrt koju je dete do!velo* ve$ dete pro&la#avaju lenjm* nezanteresovanm*
nemotvsanm sl%
TUGFKA8HJ
F9=MJ8HJ PFH>A 4TUGFKA8HJ5 I GIIHJKI F98F:8F I:RF9I TFG P=FGJ:A
Tu&ovanje je uo'ajen* prrodn pro-es koj sled nakon &u'tka% =e je o pro-esu tokom koje&
moramo pomrt ono #to znamo V&lavomV -izgubljenog vie nema i vie nita i nikada ne!e biti
kao re. do!vljaj koj mamo u Vdu#V sr-u -to je nemogu!e, strano, u#asno, bolno,
besmisleno, neravedno..... Tu&ovanje je normalna reak-ja na &u'tak neko&a ko nam je 'o
'lzak* ko&a smo volel* za ko&a smo 'l vezanN u sluaju* npr% 'olest l nesre$e koja uzrokuje
trajna o#te$enja* re je o tu&ovanju z'o& &u'tka odre1en" /unk-ja* delova tela sl%
Jvo sada de/n-ja koje se mo&u na$ u lteratur* a koje ka!u da je tu&ovanje<
Vnstnktvan* unverzaln od&ovor na odvajanje s -ljem odr!anja povezanost s osobom od koje
smo odvojeni7 (BoWl'?* 1@Y@%* prema Pa?ne sur%* +000%* str% Y1%,
Vslo!en pro-es koj* s jedne strane* ukljuuje suoavanje s u&odnm neu&odnm emo-jama
mslma povezanm s &u'tkom te s -elo!votnm posled-ama &u'tka* a* s dru&e ukljuuje
nj"ovo izbegavanje7 (:troe'e* +00+%* str% 1DP%,
Vnan suoavanja s &u'tkom* al reak-je na &u'tak promene koje on zazvaV (Ransson*
Garpenter Sar-"ld* 1@@D%* str% YA%,
Vpro-es%%%koj vod do prla&o1avanja na &u'takV ()orden* +00+%* str% +D%,
Vrazdo'lje ps"oso-jalne tranz-je%%%kad ljud moraju prla&odt l zment svoj nan !vota
koj je 'o /unk-onalan pre &u'tka* al je sada 'esmslen l suv#an 'ez umrle oso'eV* Vdo'a
tranz-je dentteta tuguju!e osobe..., a katkada stvaranja novo& dentteta okojnikaV (Parkes*
1@71%* prema Pa?ne sur%* +000%* str% Y7% YA%,
:vm na'rojenm de/n-jama zajednko je da tu&ovanje odre1uju kao pro-es* premda to neke
ne ekspl-tno* a u dru&ma se to podrazumeva% Fsm to&a* z de/n-ja se vd kako &u'tak
zazva (velke, promene u !votu tu&uju$e&* koj" on tokom tu&ovanja postaje svestan* pr"vata
" prla&o1ava m se%
GlIHJKI F98F:8F I:RF9I TUGFKA8HA
=azlt autor na pone#to dru&aje* a opet na slan* nan de/n#u ciljeve odnosno is%ode
tugovanja.
Pa?ne sur% (+000%, ka!u kako je krajnj -lj tu&ovanja povratak na uo'ajeno ps"olo#ko
so-jalno /unk-onranje%
>e1utm* nek autor stu kako je va!no pr"vatt njen-u da se nek ljud nakon &u'tka
nkada potpuno ne vrate na pret"odn nvo /unk-onsanja* al da to mo!da nje nu!no krajnj
-lj tu&ovanja (npr% Parkes* 1@@A%* Pa?ne sur%* +000%* )orden* +00+%.+00Q%,% U skladu s tm
ka!u kako je -lj re#iveti gubitak* pr"vatt promjene koje je on doneo nte&rsat se'e u nov
dru#tven kontekst l denttet (>ller Fmarzu* 1@@A%,% 0 Pro'lem sa termnom re#iveti 0
mpl-ra deju da jake reak-je na tu&ovanje (npr% ntenzvne emo-je, mo&u da u'ju% Hake
emo-je ne u'jaju (uz pretpostavku da je oso'a /zk zdrava,%
Prema Parkesu (1@@A%,* -lj tu&ovanja jeste Vpost$ ravnote!u zme1u z'e&avanja &u'tka
kon/ronta-je s njme* #to $e tu&uju$oj oso' pomo$ da se pomr s njen-om da je do!vela
&u'takV (str% AQ7%, Iz takvo& odre1enja -lja tu&ovanja vd se kako tu&uju$ nje zavr#o pro-es
tu&ovanja sve dok<
1, uporno z'e&ava V'avt seV &u'tkom* tj% pr"vatt da se on do&odo* dok z'e&ava razm#ljat
o nje&ovm posled-ama* o promenama koje nakon &u'tka valja unet u !vot td% l +,
neprekdno jedno razm#lja o oso' koje v#e nema* o svemu #to je s njom nekada delo* a
sada z&u'o* z'o& e&a nema sna&e usmert se na svoj !vot%
Glj odnosno s"od tu&ovanja nje zaboravljanje umrle oso'e* ve$ je to pr"vatanje njen-e da
nje v#e nema* pr"vatanje spoznaje da nakon &u'tka v#e nsmo st* ukljuvanje uspomena na
pokojnka u svoj daljnj !vot td%* al davanje dopu#tenja se' da smemo mo!emo nastavt
!vet te da svojm !votom ponovo smemo mo!emo 't zadovoljn%
KA=AKTJ=I:TIKJ P=FGJ:A TUGFKA8HA
Pre sve&a* va!no je zapamtt da je tu&ovanje roces, #to zna- nekolko stvar<
'ugovanje traje za nje&a tre'a strpljenja - oso' koja tu&uje ljudma z njene okolne% Kad
je re o trajanju pro-esa tu&ovanja* tre'a re$ da je ono vrlo ndvdualno da z'o& nek"
kulturaln" norm o tome 7kad ' ve$ neko tre'ao prestat tu&ovatV* ljud znaju mat
pro'leme%
Kod nek" pro-es tu&ovanja traje kra$e* kod nek" du!e* kod nek" traje -el !vot% Postupaju$
z ulo&e poma&aa ('lo strunjaka l tzv% prrodn" poma&aa U prjatelja* rod'ne* kole&a s
posla sl%,* katkada !elmo tu&uju$oj oso' pomo$ da #to br#e za1e z pro-esa tu&ovanja* #to
nje mo&u$e* a nje n potre'no - tre'a po#tovat nej tempo oporavka to #to neko ma
kapa-tete za tu&ovanje te " korst 'rznom koja mu od&ovara%
Taj roces o'no nije linearan% Fno tee skokovto% =azdo'lja po'olj#anja se zmenjuju s
razdo'ljma po&or#anja% Tu&uju$ nakon dva koraka napred vra$a se 'arem jedan* a katkad
v#e koraka nazad%
=e je o transakcijskom rocesu, #to zna da mno& no- utu na to kako $e taj pro-es te$*
kolko du&o $e trajat kako $e zavr#t% >e1utm no-ma nalaze se oso'ne pojedn-a* oso'ne
konkretno& &u'tka koj &a je zadeso oso'ne okolne%
6m je ne#to pro-es* to zna da tee* al sto tako zna da se u odre8enim uslovima mo#e
zaustaviti ili na neki drugi nain zakomlikovati. Tada &ovormo o tzv% ote!anom l
komplkovanom tu&ovanju* o emu -e tako1e posle 't jo# &ovora%
9ru&a va!na oso'na tu&ovanja jeste da je ono rirodan pro-es zaceljivanja, #to zna<
da se do&a1a svm ljudma ( odraslma de-,
da slu! oporavku od &u'tka
da ve$na ljud kroz nje&a pro1e 'ez ve$" te#ko$a (naroto ako maju podr#ku 'lsk" ljud,
(:u'ot$* 1@@Y%,
>o&lo ' se re$ da je tu&ovanje &otovo< 1, kad se$anje na umrlo& ne zazva automatsk 'ol
(tu&u* ljutnju ostale reak-je,* +, kad tu&uju$ ponu uspostavljat nove odnose s ljudma oko
se'e D, kad svoju ener&ju ponu usmeravat u sada#nj !vot (umesto da je ona zakoena u
pro#lost* tj% u !votu pre &u'tka,%
U #rem smslu mo&lo ' se re$ da tu&ovanje oinje odma" nakon do!vljeno& &u'tka prema
nekm teorjskm modelma ono zasta ponje #okom never-om koje ose$amo po#to smo
saznal.s"vatl da nam se do&odo &u'tak% Postoj* me1utm* stajal#te da pro-es tu&ovanja
zaponje nakon #to se na sa"ran l dru&m rzualma oprostmo od tela umrle oso'e% Tada se
ponjemo VzapravoV opra#tat od oso'e koje v#e nema* tj% od odnosa koj smo s njom mal od
sve&a #to je s tm povezano%
Tu&ovanje je po svom sadr#aju, toku i trajanju odre8eno kulturalnim, drutvenim i orodinim
ravilima, doutenjima i zabranama. 8eka dru#tva jako potstu javno pokazvanje reak-ja
na &u'tak pa tu&uju$ ne mora skrvat da je u pro-esu tu&ovanja nt to kako se ose$a% U dru&m
pak kulturama -en se stoko podno#enje &u'tka* a lanov dru#tva so-jalzovan su tako da ne
pokazuju svoje 'olne msl osea$nja koje maju nakon &u'tka% Te#ko$e u pro-esu tu&ovanja u
jednoj u dru&oj vrst dru#tava ma$e on lanov koj se ne 'udu mo&l l "tel prdr!avat
zadan" norm pravla pona#anja nakon &u'tka% U takvm sluajevma* ne samo da tu&uju$
sam se'e do!vljavaju odmetn-ma* ve$ m zostaje podr#ka prrodne so-jalne mre!e koja "
tme ka!njava za nj"ovo neprkladno pona#anje%
TEORIJSKI PRISTUPI PROCESI TUGOVANJA
T=A9IGIF8AI8I >F9JII TUGFKA8HA
>e1u trad-onalne modele u'rajaju se dva klasna teorjska prstupa tu&ovanju< prstup koj
&ovor o fazama tu&ovanja prstup koj o'u"vata zadatke koje tu&uju$a oso'a mora zvr#t u
tom pro-esu da ' se on uspe#no okonao%
SAE8I >F9JII TUGFKA8HA
Autorka K9bler:Ross (prema Rump"re? Emp/er* 1@@Y%* K['ler-=oss Kessler* +001%, me1u
prvma je poela &ovort o /azama u pro-esu tu&ovanja to u svojoj knjz F smrti i umiranju,
o'javljenoj 1@Y@% &odne% 9odu#e* njeno s"vatanje tu&ovanja odnos se na pro-es kroz koj
prolaze umru$ ljud lanov nj"ov" porod-a* a ne na pro-es koj nastupa nakon smrt%
8ezavsno od to&a* njen model esto se korst u tumaenju toka tu&ovanja koje sled nakon
&u'tka% K['ler-=oss &ovor o #est V/aza umranjaV<
8e&ranje (potskvanje,
VPre&ovaranjeV l V-enkanjeV
Ijutnja
Faj
9epresja rez&na-ja (odustajanje,
Pr"vatanje
U rvoj fazi oso'a ne pr"vata njen-u da je o'olela od smrtne 'olest l ne&ra da ju je 'olest
ps"k po&odla% U drugoj fazi nastoj Vpre&ovaranjemVprodu!t !vot (npr%< VAko prstanem
na opera-ju* do!ve$u ro1enje unuadV* VAko ozdravm* $ $u redovno u -rkvu* '$u 'olja
majka* supru&a%%%V,% U tre!oj fazi ose$a slnu ljutnju (VTo je nepravedno;V, jer Vpre&ovaranjeV nje
uspelo* tj% 'olest napredujeN ljutnju mo!e zra!avat prema lekarma (VK ste nesposo'nV,*
lanovma porod-e prjateljma (VK ne razumete kako je menV,* a mo!e se ljutt na se'e
z'o& nepravde koja ju je zadesla% U etvrtoj fazi prevladava oaj z'o& nemo$* a u etoj fazi
'olesnk v#e nema ps"ke ener&je za 'or'u protv 'olest* tj% depresvan je odustaje od 'or'e%
U posljednjoj* estoj fazi pr"vata njen-u da umre* #to mo!e zazvat jo# ve$ oaj l jo# jau
depresju* al &a mo!e navest na to da un sve kako ' ostatak !vota pro!veo #to 'olje mo!e%
Pa?ne sar% (1@@A%, ka!u kako model K['ler-=oss ma nekolko nedostataka< 1, na
prejednostavan nan tuma pro-es tu&ovanja* +, nastao je na temelju prouavanja srazmerno
mlad" ljud koj su umrl u 'oln-ama D, katkada je te#ko razlkovat prvu #estu /azu jer u
mno&m sluajevma ljud u tm /azama rea&uju na slan nan% :pomenutm nedosta-ma valja
dodat ptanje je l opravdano pro-es prla&o1avanja na smrtnu 'olest na vlastto umranje
postove$vat s pro-esom tu&ovanja nakon &u'tka dru&e oso'e2 8ame* u prvom sluaju re
je o &u'tku se'e o Vtu&ovanju unapredV* dakle pre ne&o #to se &u'tak do&odo* a kad se on
do&od* v#e ne& nema% 8asuprot tome* tu&ovanje nakon smrt 'lske oso'e je razdo'lje
spunjeno velkm 'olnm promenama s kojma tu&uju$ moraju za$ na kraj% Pa?ne sur%
(+000%, &ovore o tome kako te#ko 'olesna oso'a tu&uje z'o& to&a #to nema 'udu$nost z'o&
to&a #to joj se !vot uskoro prekda* dok je nae re o tu&ovanju za z&u'ljenom oso'om
!votom koj smo mal s njom%
Teorja prvr!enost ;o%na +o<lb=ja slede$a je va!na prekretn-a u tom podruju* a nje&ov rad
danas ma velk ut-aj na mno&e autore% BoWl'? &ovor o prvr!enost ljud !votnja* o
postup-ma koj tu prvr!enost o(ne,mo&u$uju* o pro-esu nastanka odnosa prvr!enost te o
traum koju zazva &u'tak oso'e kojoj smo 'l prvr!en &u'tak odnosa s njom%
BoWl'? je u svom radu prmeto da su reak-je tu&uju$" odrasl" ljud jako slne reak-jama male
de-e nakon odvajanja od majke (ak srazmerno kratkotrajno&,% E'o& to&a je smatrao kako je
tu&ovanje ustvar o'lk anskiznosti zbog odvajanja -searaciona anksioznost.%
U svom prvotnom o'lku* BoWl'?jev model tu&ovanja predvdao je tr /aze* a posle mu je
prdodana jo# jedna (otupelost,% BoWl'? ka!e kako &u'tak 'lske oso'e pokre$e razlte
ps"ke pro-ese koj se odvjaju kroz etr /aze (prema Pa?ne sur%* +000%,<
Otuelost > #ok never-u prat ose$aj nestvamost /unk-onsanje Vna automatskom
plotuVN do&a1aj su Vzama&ljenV tu&uju$ " se ne se$a do'roN u ovoj /az tu&uju$
se'e opsuju kao Votupele ljudeV* al stovremeno su svesn da maju vrlo jake emo-je%
9ru&m rema* u ovoj /az nsu otupele emo-je* ve$ ' se pre mo&lo &ovort o otupjeloj
volj* z'rkanom nepotpunom pam$enju o nemo&u$nost jasno& opsvanja ose$anja
koje tu&uju$ maN otupelost se katkada do!vljava na telesnom planu nekm tu&uju$ma
n se da uop#te ne ose$aju telesnu 'olN ose- $aj otupelost nestvamost katkada
prekdaju zlv ljutnje 'esa l anskoznost napetostN est su 'rojn telesn
smptom%
0eznja za umrlim i tra#enje umrle osobe : u toj se /az dnevno l 'arem nekolko puta
nedeljno pojavljuju tzv% Vnapad 'olaV - trenu- ntenzvne patnje pome#an s
razdo'ljma u kojma prevladava anksoznost* napetost* ljutnja samookrvljavanjeN
tu&uju$ ose$aju slnu !elju da vrate umrlu oso'u (evo re jedne udov-e o njenom
pokojnom mu!u< VHa mu pram na nek nan oekujem da m od&ovorV,* esto je
vrlo !vo sanjaju* Vvde je ujuV* Vose$aju da je tu pokraj nj"V slno su zaokupljen
se$anjma na njuN razdo'lja &lasno& plakanja je-anja zmenjuju se s razdo'ljma
&revto& prkrvanja 'ola (al on je vdljv na l-u* u po- lo!aju tela* nanu &ovora sl%,N u
ovoj /az tu&uju$ se ne prla&o1avaju novom !votu* ve$ ve$nu vremena tro#e na
Vpre!vljavanje jedno& po jedno& danaV* nastoje$ za$ na kraj s naletma 'ola s
tmurnm raspolo!enjem%
$ezorganizacija i oaj - uporedo s uv1anjem da je &u'tak konaan* smanjuju se
jana uestalost napada 'ola zamenjuju " oaj slna 'ezvoljnostN tu&uju$ se
povlae od dru&" ljud* ne mo&u se usmert na 'udu$nost l #ta do'ro vdet u njojN u
ovoj /az ne prevladava tu&a* ve$ ose$aj usamljenost (V>slla sam da m je 'olje* al
n se da m sada nedostaje v#e ne&o pre nekolko nedeljaV,N tu&uju$ otkrvaju kolko
m je !vot postao dru&aj otkad je voljena oso'a umrla takva svakodnevna otkr$a
ne m velku 'ol%
Ponovna organizacija U ukljuuje ponovno &ra1enje uspostavljanje vlastto& dentteta* tra!enje
(novo&, smsla !vota st-anje razlt" nov" ve#tnaN tu&uju$ ose$a kako ma sve v#e
ener&je u stanju je usmert je na nove nterese* aktvnost* ljudeN u ovoj /az mo&u$ su
povremen napad 'ola to u odre1enm trenu-ma* na odre1enm mestma td%* al on su o'no
re1 sla'jN ose$aj usamljenost ne nestaje* ve$ se jednostavno pretvara u jo# jednu V!votnu
njen-uV - usamljenost prestaje 't (velkm, pro'lemom jer tu&uju$ ponju s"vatat kako za
nju ne postoj re#enje da &a nema smsla uporno tra!t%
Hedna od te#ko$a Bol'jevo& modela tu&ovanja je u tome #to ne uzma dovoljno u o'zr razlke
me1u ljudma u odnosu na &lavn element na kojem se model temelj* a to je stl prvr!enost%
:lede$a te#ko$a s BoWl'?jevm modelom odnos se na ptanje< je l kolko je prkladno o
pro-esu tu&ovanja odrasl" ljud zakljuvat na temelju pona#anja povezan" s prvr!eno#$u male
de-e2 8ame* takva deja pona#anja BoWl'? smatra 'olo#k uzrokovanm* odnosno
povezanma s porvom za opstankom< malo dete &roznavo nastoj vratt z&u'ljenu
prvr!enost s majkom jer jedno tako mo!e pre!vet% 8sam 'a# s&urna da se mo!e re$ kako
spolja &ledano sln postup- odrasl" tu&uju$" ljud u pro-esu tu&ovanja (Vtra!enjeV umrle
oso'e nastojanje Vda se ona vratV, maju stu takvu 'olo#ku /unk-ju%
>odel tu&ovanja ?olina @urra=a Parkesa (1@@A%* +00+%, nazva se modelom si%osocijalne
tranzicije. Parkes je svoj model postavo 70-" &odna pro#lo& veka to na temelju prouavanja
ljud koj su z&u'l supru!nka% 8je&ove etr /aze tu&ovanja vrlo su slne BoWl'?jevma<
Ftupelost
Tra!enje umrle oso'e Vnapad 'olaV
9epresja
Fporavak
Prouavaju$ Parkesove tekstove (npr% Parkes* 1@@D%* 1@@A% a* ' -* +00+%, ste se utsak kako
je on u tumaenju tu&ovanja manju va!nost prdavao samm /azama to& pro-esa* a v#e &a je
zanmala nje&ova su#tna% :red#nja teza nje&ovo& modela je da &u'tak ru# tzv% pretpostavljen
svet tu&uju$e&% 9ru&m rema* &u'tak dovod u ptanje na#e unutra#nje pretpostavke o svetu
u kojem !vmo* dakle zazva 'olne promene u na#em !votu% Takve velke !votne promene
Parkes nazva si%osocijalnim tranzicijama po njma je nje&ov model tu&ovanja do'o me%
+arbara Aard (1@@D%, u svojoj knjz opsuje etr /aze tu&ovanja* koje ona o'no korst u radu
s tu&uju$m ljudma* a koje su slne ve$ spomenutma<
3ok never-a
8e&ranje (potskvanje,
Pojaana svest o ose$anjma* ukljuuju$ neke l sve od sljede$"<
e!nja
ljutnja
depresja
krv-a
anksoznost
P% Pr"vatanje
)ard (1@@D%, opsuje /azn model tu&ovanja za koj ka!e da je naroto korstan u o'ja#njavanju
reak-ja na &u'tak koj ne ukljuuje smrt (npr% &u'tak l nova or&anza-ja posla,% U modelu se
opsuje VpropadanjeV samopo#tovanja koje se do&a1a od trenutka kad se &u'tak do&odo pa do
razdo'lja nte&ra-je &u'tka ( samo&a se'e, u novu stvarnost% :pomenut model predv1a
sedam /aza tu&ovanja<
Imo'lza-ja
Umanjvanje va!nost &u'tka
:umnja u se'e.depresja
P- Pr"vatanje.Votpu#tanjeV &u'tka
Proveravanje (nov" nana postojanja,
Tra!enje smsla
Internalza-ja
Premda se model razlt" autora me1uso'no razlkuju po 'roju /aza od koj" se sastoj
tu&ovanje* n m se da slede$e etr /aze otprlke mo&u pokrt taj pro-es<
#ok* povezan s otupelo#$u ne&ranjem &u'tka*
e!nja za z&u'ljenm Vpo'unaV kao posled-a s"vatanja da se &u'tak
zasta do&odo* te sklonost por-anju te njen-e*
oaj pra$en mno#tvom emo-onaln"* msaon"* telesn" pona#ajn"
reak-ja na &u'tak te povlaenjem od ljud*
postepen oporavak koj je vdljv u pr"vatanju &u'tka kao stvarno&* u
vdnom smanjenju ntenzteta 'roja reak-ja na &u'tak* u jaem ose$anju do'ro't u 'oljem
sveop#tem /unk-onsanju (lnom* u porod-* u dru#tvu dru&" ljud* na poslu td%,%
* rvoj fazi tu&ovanja -ok i negiranje. od ljud esto mo!emo ut da se ose$aju Vkao da su sam
umrlV* Vkao da su anestezran - tako da sve uju vde* al n#ta ne ose$ajuV td% :tanje #oka koje
nastupa u trenutku kad su saznal za smrt voljene oso'e tu&uju$ ovako opsuju< VFse$ala sam
se kao da m je neko uzeo sav vazdu" pa ne mo&u dsatV l< V6nlo m se kao da &ledam nek
/lm U kao da to nje Xza pravoX%V Premda je nesan-a vrlo esta reak-ja na &u'tak* u ovoj /az
nek ljud 'eskrajno puno spavaju l su pak u stanju Vzme1u jave snaV - spavaju* a zapravo su
'udn% U ovoj /az* tu&uju$e $emo neretko opazt kako nemo sede* tupo &ledaju spred se'e
kako ne rea&uju na z'vanja oko se'e% Po svemu se n kao da uop#te nsu svesn #ta m se
do&odlo% /ok koj tu&uju$ ose$aju mo!e delovat kao potpuna apatja* povlaenje u se'e l kao
neprrodna mrno$a% Kalja re$ kako je stanje #oka esto kad je re o oekvanoj smrt* npr%
z'o& du&otrajne te#ke 'olest l z'o& starost% Tu&uju$ tada znaju re$< VEnao sam da se to
pr'l!ava% >slo sam da sam prpravan* al nsam znao da $e 't tako% 8sam znao da $e 't
tako konano* t"o* nepovratno%V (:anders* 1@A@%* str% PQ%, Kad su u stanju #oka* ljud su o'no
pojaano sklon nesre$ama ()ard* 1@@D%,% "egiranje se pak otuje u potpunom nepr"vatanju
njen-e da je 'lska oso'a umrla% 6n m se kako u toj /az tu&uju$ na nek nan VzamrzavajuV
svoje reak-je na &u'tak da ' prkupl ener&ju za ono #to " eka u dru&oj tre$oj /az
tu&ovanja%
U drugoj fazi tu&ovanja -e#nja za izgubljenim i 7obuna7 te oricanje gubitka. postajemo
svesn da se &u'tak pak do&odo* al se protv to&a 'ormo por-anjem &u'tka nastojmo se
pona#at kao da je umrla oso'a jo# !va (npr% za nju se na sto stavlja pr'or za jelo* rasprema joj
se krevet* kupuje omljena "rana p$e sl,% U toj /az mo&u se ut reen-e poput< V:ad kad vas
tata do1e%%%V l V9anas $e se mama veselt jer smo skuval njeno omljeno jeloV td% :pomenute
slne reen-e nsu uvek z&ovorene - ponekad su samo pomsao l se vde u pona#anju kad*
npr% krenemo u so'u pozvat 'aku na ruak* a otvorv# vrata njene so'e Vs"vatmoV da nje v#e
nema% 8aravno da takv poku#aj 'e&a od stvarnost vrlo 'rzo 'vaju osuje$enma jer nas sve
podse$a na to da voljena oso'a v#e nje s nama% Tada se pojavljuje stra#an ose$aj e!nje za
z&u'ljenom oso'om tu&uju$ reen-ama poput ove pokazuju kolko m ona jako nedostaje<
VFse$am se kao da m je neko supao sr-eV%
're!u fazu -oaj. mno& tu&uju$ ljud z nj"ove okolne opsuju kao najte!e podno#ljvom% To je
/aza u kojoj su kolna ntenztet reak-ja na &u'tak tolko jak da se tu&uju$ ponju ptat jesu
l poludel* "o$e l Vzavr#t na ps"jatrjV* "o$e l to mo$ podnet% :lna ptanja postavljaju
ljud z nj"ove 'l!e daljnje okolne% >no& tu&uju$ nkada pre u !votu nsu do!vel Vtolku
navalu uz'urkan" ose$anja nad kojma prvremeno nemaju nkakvu kontrokuV ()ard* 1@@D%*
str% QQ%,% Ta je /aza pose'no te#ko podno#ljva ljudma koj nae u svom !votu nsu navkl na
pro!vljavanje velke kolne emo-ja* koj za se'e msle da uvek mo&u ko&ntvno do'ro
/unk-onsat* da mo&u vladat svojm pona#anjem* te ljudma koj su nae jako za'rnut za
svoje zdravlje* tj% onma koj maju "po"ondrjske sklonost%
0etvrta faza tu&ovanja -ooravak:ri%vatanje gubitka kao stvarnog. napokon donos olak#anje jer
tu&uju$ prme$uje kako ponovo ponje /unk-onsat* u!vat u odre1enm trenu-ma* prme$uje
da se opet ponje dru!t s ljudma koje je do tada posve zanemarvao tome slno% Takve
promene na'olje prme$uju lanov o'telj* prjatelj* kole&e na poslu% >e1utm* upravo z'o&
takvo& po'olj#anja stanja* tu&uju$ u ovoj /az znaju ose$at stra" da $e za'oravt voljenu oso'u
.l ose$aju krv-u #to (ponovo, u!vaju u !votu* a voljene oso'e v#e nema% )ard (1@@D%, ka!e
da je zavr#na /aza tu&ovanja jako va!na* al da nje do'ro nastojat na slu ostvart taj -lj% Ea
nje&a tre'a vremena strpljenja nje&ovo postzanje zavs od mno#tva razlt" no-a (o
kojma $e posle 't re,% Ista autorka ka!e da je kod tu&uju$" ljud s kojma je radla esto
zapazla kako &u'tak Vmalo pr"vataju* pa opet ne pr"vatajuV ste kako je to tako1e prrodna
oso'na ove /aze%
>o&u$e je zdvojt nekolko dobri% strana /azn" modela tu&ovanja% 6njen-a da se tu&ovanje
mo!e podelt u /aze olak#ava rad strunja-ma koj na temelju to&a mo&u pratt napredak
svoj" kljenata poma&at m da pre1u z /aze u /azu ako se to poka!e potre'nm% :lno
pra$enje stanja tu&uju$" olak#ano je ljudma z nj"ova prrodno& sstema podr#ke -
lanovma porod-e* prjateljma* saradn-ma na poslu td% I konano* saznanje da postoje /aze
tu&ovanja Vkroz koje prolaze dru& ljudV mo!e pomo$ samm tu&uju$ma jer m tada postaje
jasnje #ta se s njma z'va te da je to kako se ose$aju uo'ajeno (VnormalnoV, nakon &u'tka
da ne$e VpoludetV%
>e1utm* V/aznoV opsvanje pro-esa tu&ovanja ma svoje loe strane. Fno* name* pretpostavlja<
da sv ljud moraju pro$ kroz sve /aze tu&ovanja*
da je redosled /aza unapred odre1en*
da je trajanje /aza unapred poznato zadano*
da se* ako neko ne pro1e neku /azu l zastane u jednoj* to smatra zna-
kom ps"opatolo&je ('olest,%
Fsm to&a* pokazalo se da se /aze tu&ovanja delomno preklapaju* #to zna da tu&uju$ mo!e
pre$ u novu /azu* a da &a stodo'no eka zavr#avanje pro#le /aze% 9ru&m rema* /aze se na
odre1en nan stapaju jedna u dru&u - nje tano da* npr% #ok otupelost jedno& dana nestanu* a
nakon to&a zapone slede$a /aza% Klnko skustvo pokazuje da je vra$anje na pret"odne /aze
tako1e dosta esta pojava* npr% zna se do&odt da su tu&uju$ ujutro u dru&oj /az* a navee su
ponovo u stanju #oka otupelost (dakle* u prvoj /az, td% Fsm vra$anja na pret"odne /aze*
esto je preskakanje odre1en" /aza (s naknadnm vra$anjem na nj" 'ez to&a,% Iz reeno&a se
mo!e zakljut kako /aza tu&ovanja nje pro'lem l zadatak koj tre'a re#t pre prelaska u novu
/azu% Fvde je v#e re o menjanju nana &ledanja o te#ko$ama z'o& oso'n" okolnsk"
promena zazvan" &u'tkom koje se stalno zmenjuju* a rtam t" zmena onda odre1uje tok
tu&ovanja%
Te#ko$a s /aznm modelma tu&ovanja je u tome #to on nsu dovoljno emprjsk proveravan* a
u nekm od stra!vanja postojanje /aza nje potvr1eno (prema* :teeves* +00+%,% U jednom
stra!vanju potvr1ene su tr /aze tu&ovanja< /aza #oka otupelost* /aza dezor&anza-je (oaja,
/aza oporavka (:teeves* +00+%,- 9odu#e* re je o stra!vanju j uesn- su 'l starje !votne
do' (prosena do' znosla je 70%D &od%, koj su z&u'l supru!nka postoj mo&u$nost da su te
dve varja'le ut-ale na do'vene rezultate%
EA9AGI U P=FGJ:U TUGFKA8HA
E'o& sve&a navedeno&* nek autor smatraju da je 'olje &ovort o tzv% zada-ma tu&ovanja (npr%
Ie-k 9avdsen-8elsen* 1@A7%* )orden* +00+%,% Eaetke takv" zadataka mo!emo na$ u
Indemannovom prouavanju toka oporavka od &u'taka uzrokovan" ve$ spomnjanm
po!arom u no$nom klu'u &u'taka do!vljen" u II% svetskom ratu% Pru!aju$ podr#ku pomo$
porod-ama po&nul" (s nekma je rado v#e &odna,* Indemann je uoo da u nj"ovom
oporavku postoje odre1ene pravlnost* tj% odre1en zada- koje su mno&e tu&uju$e oso'e
VodradleV u tom pro-esu%
Indemann (prema Rump"re? Emp/er* 1@@Y%, &ovor o tr takva zadatka<
kdanje emo-onalne ps"olo#ke prvr!enost prema umrloj oso'*
prla&o1avanje okoln u kojoj pokojnka v#e nema*
uspostavljanje nov" odnosa%
8aj'olje je razra1en naje#$e je spomnjan Aordenov model zadataka tugovanja.
)ordenova (+00+%, namera nje 'la predla&anje novo& teorjsko& modela tu&ovanja* ve$ radje
poku#aj praktne prmene postoje$" teorja u savetodavnom pro-esu% Taj je autor svoja
stajal#ta nte&ralno zneo u poznatoj knjz 5avetovanje i teraija u tugovanju, oslanjaju$ se na
Indemannov prstup* na BoWl'?jevo s"vatanje prvr!enost &u'tka te na postoje$e /azne
modele tu&ovanja%
Prema )ordenovom (+00+%, m#ljenju* da ' se tu&ovanje okonalo* tu&uju$ mora o'avt
slede$a etr zadatka<
pr"vatt stvarnost &u'tka*
proradt (pro!vet, 'ol z'o& &u'tka (pro$ kroz tu&u ostale emo-je
te kroz ostale reak-je na &u'tak,*
prla&odt se !votu u kojem v#e nema umrlo&a*
emo-onalno smestt umrlu oso'u Vna dru&o mjestoV (u odnosu na to
&de joj je 'lo mesto u na#em !votu dok je 'la !va, nastavt !vot%
1% Pri%vatanje stvamosti gubitka : Fvde je re o tome da tu&uju$ mora ko&ntvno emo-onalno
pr"vatt njen-u da je &u'tak stvaran% Kerujem da ste u !votu zapazl kako tu&uju$ na
razlte nane Vne veruju u &u'takV% Uspe#no o'avt prv zadatak u tu&ovanju zna pr"vatt
njen-u da umrle oso'e nema da se v#e nkada ne$e vratt% >e1utm* valja znat kako je
pr"vatanje neje smrt (du&o,trajan pro-es* a ne jedan n% Fvaj zadatak ukljuuje postupke
Vtra!enjaV umrle oso'e* koj su deo Parkesovo& BoWl'?jevo& /azno& modela tu&ovanja%
Te#ko$a u zvr#avanju ovo& zadatka nastaje kad ljud potskuju njen-u da se &u'tak do&odo%
To* npr* mo&u nt tako da so'u umrlo&a (&odnama, ostave netaknutom* tako da (&odnama,
prpremaju ode$u umrle oso'e kao da $e je ona u tom trenutku o'u$* tako da uporno
umanjuju va!nost &u'tka l nje&ov ut-aj% Takv" reak-ja ma mno&o v#e ne&o #to mslmo
'udu$ da tu&uju$ o tome nerado &ovore 'oje$ se da $e " dru& ljud smatrat nerazumnma l
da su Vs#l s umaV% Trajno od'janje suoavanja sa stvarno#$u onemo&u$uje prelazak na slede$
zadatak%
B. Prorada -ro#ivljavanje. boli zbog gubitka : Fvaj zadatak tu&ovanja ukljuuje spremnost
na potpuno pro!vljavanje 'ol koju ose$amo z'o& &u'tka* tj% pro!vljavanje sv" reak-ja koje u
se' ose$amo* a posled-a su &u'tka% Taj zadatak ukljuuje spremnost na pro!vljavanje
dodatne 'ol (dodatn" reak-ja, koja $e se pojavt kao posled-a zvr#avanja tre$e& etvrto&
zadatka% 8je mo&u$e do!vet smrt 'lske oso'e 't (ntelektualno emo-onalno, svestan da
je v#e nkada ne$emo vdet* a da prtom ne ose$amo patnju 'ol%
Izvr#enje ovo& zadatka ote!avaju stavov dru#tva prema kojma Vmora# 't jak.a zdr!atV po
kojma nje do'ro preterano pokazvat ose$anja% Ijud z okolne tako1e mo&u delovat
ote!avaju$e ako msle da m je &lavn zadatak pomo$ tu&uju$em tako da mu odvrate pa!nju od
&u'tka te od patnje 'ol koje z'o& nje&a ose$a% >e1utm* sam tu&uju$ mo&u sa'otrat
zvr#enje ovo& zadatka* npr% upornm z'je&avanjem msl o pokojnku* VzaustavljanjemV svako&
neu&odno& ose$anja m prmete nje&ovo pojavljvanje (npr% 'e&om u posao* alko"ol* dro&u,*
upornm nastojanjem da 'udu "ra'r* jak zdr!ljv pred de-om* rodteljma* pred kole&ama na
poslu td% Poku#aj z'e&avanja 'ol z'o& &u'tka mo!e se otovat u pre'rzom dono#enju
!votno va!n" odluka* npr% o "tnoj prodaj stana.ku$e preseljenju u dru& &rad.dr!avu%
Ka!no je znat da potsnuta 'ol ne nestaje* ve$ se samo &ura pod tep" ako to nmo stalno
jako du&o* vrlo je verovatno da $e ta &omla u nekom trenutku (o'no nepovoljnom, za$ na
vdelo% Gotovo je s&urno da $e nov &u'- na povr#nu zvu$ potsnute* a Vnedo!vljeneV
reak-je na pro#l &u'tak%
D% Prilagodavanje #ivotu u kojem vie nema umrlog - 8ajjednostavnje reeno* tre$ zadatak
ukljuuje prla&o1avanje na njen-u da voljena oso'a v#e nje s nama% Fvaj je zadatak vrlo
za"tevan* a o'u"vata prla&o1avanje na vrlo razlte VokolneV u kojma umrlo&a v#e nema%
VFkolneV mo&u 't stvarna mesta na kojma smo 'l s tu&uju$m* al taj se pojam mo!e odnost
na stua-je koje smo dell s pokojnkom* na poslove koje smo zajedno radl* na planove za
'udu$nost koje smo s njm stvaral tome slno% Fvaj je zadatak te#ko podno#ljv* za"teva
puno strpljenja vremena to z vrlo jednostavno& razlo&a U VokolnaV u kojoj v#e nema
umrle oso'e svuda je stalno oko nas neprekdno nas podse$a na do!vljen &u'tak% Izvr#t
ovaj zadatak zna usvojt nove ve#tne koje su tu&uju$em potre'ne u !votu 'ez 'lske oso'e%
Te se ve#tne mo&u odnost na svakodnevne ku$anske poslove* na vasptanje de-e*
komun-ranje sa zajednkm prjateljma* na prvre1vanje za !vot td% I konano* ovaj zadatak
ukljuuje tra!enje smsla u !votu nakon &u'tka* stvaranje novo& vlastto& dentteta te
o'lkovanje nov" !votn" pretpostavk%
>o!e se re$ da je ovaj zadatak prelaz z /aze dezor&anza-je u /azu ponovne or&anza-je*
odnosno da nakon /aze #oka z'unjenost sled uv1anje promena koje je smrt zazvala u !votu
pojedn-a porod-e (>-Brde :mms* +001%,%
Prema )ordenovom (+00+%, m#ljenju* ne zvr#t ovaj zadatak tu&ovanja zna ne prla&odt se
&u'tku% Premda ve$na ljud u tome uspe* nek svesno l nesvesno odlue odr!avat svoju
'espomo$nost* ne trude se usvojt nove !votne ve#tne* povlae se od sveta u kojem !ve ostaju
Vzaro'ljen-ma dvoj'e koju ne mo&u re#tV (BoWl'?* 1@A0%,%
Cmocionalno smetanje umrle osobe 7na drugo mesto7 i nastavljanje #ivota - )orden (+00+%,
ka!e kako nje tano da tu&uju$ moraju VodustatV od umrle oso'e* ve$ u svom emo-onalnom
!votu tre'aju za nju prona$ prkladno mesto kako ' dalje ostala va!nom* al VdopustlaV
tu&uju$em da nastav svoj !vot% 9ru&m rema* uspe#nm zvr#enjem ovo& zadatka tu&uju$
uspevaju prona$ nane na koje $e zapamtt umrlu oso'u ( njen-u da ona jeste umrla,*
nane na koje $e ona zauvek ostat s njma* a da stovremeno nastave !vot 'ez nje%
:AK=J>J8I >F9JII TUGFKA8HA
I8TJG=ATIK8I >F9JI
lntegrativni model ?at%erine 5anders (1@A@%.1@@@%, nastao je polovnom A0-" &odna pro#lo& veka%
U taj model* osm /aza tu&ovanja* ukljuen su unutra#nj spolja#nj no- koj utu na
tu&ovanje* te s"od tu&ovanja%
UIAE8J KA=IHABIJ - P=FGJ: TUGFKA8HA - I:RF9
>e1u unutranje inioce u pro-esu tu&ovanja :anders (1@A@%.1@@@%, u'raja npr% do'* pol*
oso'ne lnost* zdravstveno stanje tu&uju$e& td%N me1u soljanjim iniocima nalaze se nan
smrt* vrsta odnosa s umrlm* so-jalna podr#ka* propratne !votne krze td%N is%odi su pak
opera-onalzovan na tr nana< ps"oso-jaln rast razvoj* 'ez promene po&or#anje zdravlja
.l op#te& /unk-onsanja%
T=AHA8HJ TUGFKA8HA
Kerovatno ne postoj tu&uju$a oso'a koja se ne pta* kolko du&o $e joj 't te#ko* a sto ptanje
esto ujemo od ljud z njene okolne%
8ek autor u svojm tekstovma &ovore o (pr'l!nom, trajanju -elokupno& tu&ovanja l
nje&ov" pojedn" /aza odnosno o vremenu Vpredv1enomV za sprovo1enje zadataka tu&ovanja
T=AHA8HJ TUGFKA8HA 0 U IITJ=ATU=I :J 8AIIAEI 8A :IJ9JZJ PF9ATKJ<
od nekolko mese- do nekolko &odna (Stz&erald* 1@@Q%,
1U+ &odne* ako mo!e trajat mno&o du!e (Pa?ne sur%* +000%,
kod nek" ljud traje mese- dana* a kod nek" &odnama (:anders*
1@A@%,
+ &odne* nekolko &odna* &odnama* nek aspekt tu&ovanja nkada ne
zavr#avajuN oekvano trajanje Vnormalno&V tu&ovanja sve se v#e pove$ava (:-"u-"ter Esook*
1@@D%,
D-P &odne (Parkes* 1@@A%,
P mese-a* 1 &odna* + &odne* nkad ne prestajeN nakon #to od smrt pro1u etr &od#nja do'a
()orden* +00+%,
otprlke D%Q &od% l du!e (>-Brde :mms* +001%,
u&lavnom nepredvdljvo (>-llWrat"* 1@@A%,
tokom +%Q &od% ljud se srazmerno do'ro prla&ode &u'tku (:teeves*
+00+%,
potre'no je zme1u 100 +00 sat ko&ntvno-emo-onalne prorade kako
' se do#lo do odre1eno& razre#enja znenadno& &u'tka jako 'lsko& va!no& odnosa koj je
trajao otprlke &odnu dana%
Ka!no je re$ da su sv znet poda- o trajanju tu&ovanja prkupljen emprjskm stra!vanjma*
odnosno tokom savetodavno& .l terapjsko& rada s tu&uju$m ljudma% 9ru&m rema* razlto
trajanje pro-esa tu&ovanja odra!ava stvarne* ndvdualne razlke me1u ljudma u 'rzn trajanju
nj"ovo& prla&o1avanja na &u'tak% Upravo zato !elm onovo naglasiti kako sme#tavanje
tu&uju$" u navedene vremenske okvre mo!e 't jako pro'lematno% Pod tm mslm da to
mo!e 't nemo&u$e* nekorsno* al da mo!e 't tetno.
3teta se mo!e otovat u tome da tu&uju$ pone usporavat l u'rzavat svoj pro-es tu&ovanja
kako ' on 'o u skladu s VnormomV* l u tome da &a ljud z okolne ponu po!urvat l
zaustavljat u adapta-j na &u'tak%
Ko je taj ko tre'a* zna* sme odredt pravlno trajanje tu&ovanja2 Tu&uju$a oso'a* ljud z njene
okolne* strunja-2
=azlo& tome #to se VpravoV trajanje tu&ovanja ne zna jeste njen-a da na tok to& pro-esa utu
razlt no- (o kojma $e uskoro 't puno &ovora, koj" ne samo da je mno&o* ve$ se nalaze
u tolkm nterak-jama da je za konkretnu osobu &otovo nemogu!e re$ da odre1ena /aza
tu&ovanja tre'a* mora sme trajat neko odre1eno vreme%
Budu$ da ljud nakon &u'tka esto postavljaju takva ptanja se' dru&ma* evo samo jedno&
predlo&a mo&u$" od&ovora<
tu&ovanje traje upravo onolko kolko konkretnoj osobi treba,
tu&ovanje uvek traje du#e ne&o #to 'smo !elel (name* z'o& 'ol koju
ose$amo* "tel 'smo da pro1e odma%..
8aravno da nek ljud nsu zadovoljn takvm Vuop#tenm apstraktnm od&ovormaVN naprotv*
ka!u kako su razoaran uporno tra!e da m pak V'arem otprlke ka!emo kolko $e to trajatV%
Pa se mo!e re$<
VKdm da vam je jako te#ko razumem da 'ste volel znat kad $e to prestat* kad $ete se
ose$at 'olje% To je sasvm normalna* prrodna potre'a !elja% 8a!alost* na to ptanje ne znam
pre-zno od&ovort jer trajanje prla&o1avanja na &u'tak zavs od jako puno stvar koje se ne
mo&u sve predvdet% >e1utm* mo&u vam re$ da sam sigurna kako se ne$ete zauvek ose$at kao
sada* da $e do$ razdo'lje kada $ete v va#a okolna prmett da vam je 'olje da $ete sigurno
ponovo ose$at u&odu* veselje dru&e u&odne emo-je% Isto tako* znam da taj oporavak ne$e 't
la&an 'rz te da -e verovatno mat svoje uspone padove% Al nakon neko& vremena* nakon
vremena koje vama 'ude potre'no* sigurno $e vam 't 'olje%V
VImam ose$aj da mslte kako se nakon &u'tka 8%8%-a morate 'rzo vratt na pret"odno
/unk-onsanje (l<%%%kako se od &u'tka 8%8%-a ne oporavljate dovoljno 'rzo,% Ako je to tako*
"tela '" da Kam ka!em* kako prla&o1avanje na takav &u'tak kod mno&" ljud traje &odnu*
dve* a ponekad ak du!e* to je po mom sudu prrodno normalno% 8a!alost* ne postoj pre-a
kojom 'ste mo&l krenut* a koja ' vam pomo&la da se brzo prla&odte njen- da oso'e koja
vam je 'la tako va!na* v#e nema u va#em !votu%V
Glavne poruke<
prme$ujem da vam je te#ko
normalno (prrodno* oekvano, je da vas zanma kad $e to prestat
oporavak ne$e 't 'rz la&an* al s&urna sam da $e vam nakon odre1eno& vremena 't 'olje
ne&o #to vam je sada
trajanje tu&ovanja ne mo!e se (unapred pre-zno, odredt
ne postoj vremenska norma prema kojoj morate prla&o1avat 'rznu svo& oporavka od
&u'tka
mno& ljud du&o se prla&o1avaju &u'tku ( to je normalno* prrodno* oekvano,
6I8IFGI KFHI 9JIUHU U P=FGJ:U TUGFKA8HA I KFHI UTI6U 8A 8HJGFK I:RF9
Poznavanje razumevanje t" no-a razjasn$e nam za#to se nek ljud uspe#no prla&ode
!votu nakon &u'tka* a dru& maju velke du&otrajne (katkada -elo!votne, ps"ke telesne
pro'leme%
Eamslte slede$u stua-ju< deda se u'o itoljem u odrumu orodine ku!e, a ronaao
&a je unuk -DE godina. koj !v s dedom 'akom jer su mu roditelji oginuli u rometnoj
nesre!i. =e je o nesre$ u kojoj je on ostao #iv, a oba roditelja su oginula.
Kao #to se vd z prmera* u toj stua-j stodo'no deluje sedam no-a< 1, do' tu&uju$e& -
razdo'lje adoles-en-je* +, ulo&a tu&uju$e& u do&a1aju - prona#ao dedu D, ko je umro U deda
(skr'nk,* P, pret"odn &u'- U smrt o'a rodtelja* Q, nan dedne smrt U samou'stvo
naslno& tpa* Y, nan smrt rodtelja - traumatsk do&a1aj (rodtelj su po&nul pred deakovm
oma, 7, &de se do&odla dedna smrt - u prostoru &de deak !v% Kad 'smo tome dodal
podatke o deakovm oso'nama lnost* nje&ovm uo'ajenm nanma suoavanja sa stresom
o mo&u$oj ranjoj storj ps"k" te#ko$a* 'roj no-a koj ' istovremeno deloval na
pro-es nje&ovo& tu&ovanja 'o ' najmanje deset (a verovatno v#e od to&a,%
6no- koj utu na pro-es tu&ovanja
KF HJ U>=F2 (HA6I8A.K=:TA J>FGIF8AI8J KJEJ : PFKFH8IKF>,
dete
('ran, partner
rodtelj
'rat.sestra
'aka* deda
dru& lanov porod-e
prjatelj
kole&a s posla
KAKF HJ 8JKF U>=F2 (UE=FGI. FKFI8F:TI :>=TI,
Tr krterjuma klas/ka-je uzroka. okolnost smrt<
(ne,prrodnost
(ne,oekvanost
(ne,ukljuuje naslje l okrutnost
'olest (kra$a* du!a,
nesre$a
su-d
u'stvo
prrodne katastro/e
katastro/e uzrokovane ljudskm nom (skljuuju$ rat,
rat
D% II68I 6I8IFGI
do'
pol
oso'ne lnost
pret"odn l sada#nj ps"k.telesn poreme$aj 'olest
pret"odn traumatsk do&a1aj* &u'-
odnos s dru&m ljudma ('roj kvaltet, - ukljuuju$ (ne,spremnost na tra!enje
podr#ke dru&" ljud
postoje$ o'ram'en me"anzm nan suoavanja sa stresom
(ne,sklonost raz&ovaranju o &u'tku* o vlasttm reak-jama (mslma* ose$anjma*
postup-ma* telesnm reak-jama,
P% 9=U3TKJ8I I V:PFIHA38HIV 6I8IFGI
rtual tu&ovanja* dru#tveno prznat (uo'ajen, nan podr#ke zra!avanja tu&e
'ola emo-onalna klma nan komun-ranja u porod-* praktna podr#ka
(porod-a* prjatelj* sused%%%,
velna kvalteta so-jalne mre!e
odnos s kole&ama na poslu te dru& no- vezan uz posao vrsta*
kvaltet kolna strune pomo$
KF HJ U>=F2 (HA6I8A.K=:TA J>FGIF8AI8J KJEJ : PFKFH8IKF>,
Fd od&ovora na ptanje< VKo je umro2V* mno&o je va!nje znat kakva je 'la emocionalna
ovezanost tuguju!e i umrle osobe.
>o!e se re$ da je pro-es tu&ovanja to te! du&otrajnj #to je 'la jaa emo-onalna veza
zme1u tu&uju$e& pokojnka% To ponekad mo!e 't pro'lem jer jana emo-onalne veze nje
uvek ota* pa o njoj zakljuujemo aprorstk (posredno,* tj% samo prema tome ko je umro%
E'o& to&a se mo!e do&odt da se tu&uju$ ose$a krvm* a da nje&ova okolna 'ude zau1ena*
jer je pro-es tu&ovanja* npr% za 'ratom* 'o manje 'olan kra$ od tu&ovanja nakon smrt daljnje&
ro1aka* kole&e s posla sl% Prrodno je VnormalnoV da tu&uju$ sam Voda'ereV nakon je $e mu
smrt 't te!e%
Parkes (1@@D%, ka!e da je pro-es tu&ovanja pose'no te!ak nakon smrt oso'e kojoj smo se u
te#km vremenma redovno o'ra$al za pomo$% 8ame* tokom pro-esa tu&ovanja to nastavljamo
nt* svak put znova spoznaju$ kako te oso'e v#e nema kako se Vnemamo na ko&a
oslontV%
Ut-aj odnosa s umrlom oso'om na pro-es tu&ovanja potvr1en je u stra!vanju :e&al =eam
(1@@A%,% Fve su autorke prouavale pro-es tu&ovanja 17Q 'lzana-a prosene do' od PQ &odna
(raspon od 1Y do AP &odne,% Uesn- su sptvan otprlke Q%Q &odna nakon smrt 'rata.sestre
'lzan-a.ke% Ftprlke jedna tre$na uesnka 'l su dvojajan 'lzan-* a dve tre$ne
jednojajan* a !ena je u uzorku 'lo tr puta v#e od mu#kara-a% 9o'ven rezultat 'l su u
skladu s oekvanjma< 1, od smrt sestre l 'rata 'olje su se oporavl dvojajan ne&o
jednojajan 'lzan- +, jedn dru& 'olje su se prla&odl smrt neko& dru&o& ro1aka
(rodtelja* sestre* ujne.tetke* 'rat$a.sestrne, ne&o smrt 'rata.sestre 'lzan-a.ke%
KAKF HJ 8JKF U>=F2
(UE=FGI.FKFI8F:TI :>=TI,
Postoje tr krterjuma klas/ka-je nana smrt% Hedan je (ne,prrodnost* dru& je
(ne,oekvanost* a tre$ se odnos na to je l smrt ukljuvala naslje.okrutnost l nje% 8adalje*
vdljvo je da su kod pojedn" uzroka smrt uvek zadovoljena sva tr krterjuma (npr% u'stvo je
neprrodna* neoekvana naslna odnosno okrutna smrt,* dok kod dru&" to ne mora 't tako
(npr% 'olest ne mora ukljuvat naslje l okrutnostN smrt u ratu mo&u 't oekvane* npr% za
vojnke* l neoekvane.manje oekvane* npr% za -vle,%
Edrav razum klnka opa!anja &ovore kako je pro-es tu&ovanja te! du&otrajnj nakon
neprrodn" neoekvan" smrt te nakon on" koje ukljuuju naslje l okrutnost% To potvr1uju
rezultat emprjsk" stra!vanja% 8adalje* u zavsnost od okolnost koje su dovele do smrt*
tu&uju$ su zaokupljen razm#ljanjem o tome je l voljena oso'a znala da $e umret* je l se
'ojala* je l patla z'o& 'ola td%* #to tako1e mo!e ut-at na pro-es tu&ovanja%
Kad se upore1uje pro-es tu&ovanja nakon samou'stva nakon smrt z'o& 'olest* mo!e se re$
da u je prvom sluaju tu&ovanje te!e podno#ljvo da du!e traje (prema Green* +000%* Kaltman
Bonanno* +00D%,% Isto vred kad se upore1uje pro-es tu&ovanja nakon u'stva te nakon
prrodne smrt (Bonanno Kaltman* +001%,
6njen-a (l uverenje tu&uju$e&, da je smrt nastupla z'o& neje& nemara l ne'r&e tako1e
mo!e nepovoljno ut-at na pro-es tu&ovanja% U takvm sluajevma tu&uju$ se v#e 'av
razm#ljanjem o krv-ma (l Vkrv-maV, za smrt ne&o svojm prla&o1avanjem na &u'tak% 8ek
autor &ovore o tome kako zvnjenje pokazvanje !aljenja od strane oso'e koja je od&ovorna
za neju smrt mo!e olak#at pro-es tu&ovanja sto kao #to &a od'janje zvnjenja mo!e ote!at%
>e1utm* za takvo klnko opa!anje nema dovoljno emprjsk" nalaza%
8akon smrt z'o& u'stva* nezavsno od to&a je l ono 'lo sluajno l namerno* tu&uju$ esto
maju jak ose$aj nepravde z'o& kazne zreene u'-% Premda su svesn da n jedna kazna ne
mo!e vratt z&u'ljeno '$e* maju ose$aj da ' m 'lo lak#e da je kazna 'olje odmerena
Tra!enje smsla &u'tka* kao do pro-esa tu&ovanja* zra!enje je nakon samou'stva prometn"
nesre$a* u pore1enju sa smrtma zazvanm 'ole#$u% Pronala!enje smsla pose'no je te#ko
nakon znenadn" &u'taka* u pore1enju s oekvanma (prema 9avs sur%* +000%,%
U ovu skupnu mo!e se svrstat jo# nekolko spe-/n" no-a% Hedan se odnos na stua-ju
kada tu&uju$ ne znaju taan uzrok smrt* odnosno kad nsu u nje&a s&urn% U tom kontekstu
Stz&erald (1@@Q%, opsuje !enu koja je na#la mrtvo& supru&a u &ara! ne znaju$ je l se on u'o
l je umro nesretnm sluajem (smrt je nastupla trovanjem u&ljnm monoksdom,% Poznajem
!enu ja je majka pre pet &odna prona1ena mrtva u svom stanu njen-e &ovore da je re o
u'stvu no!em* al do dana dana#nje& nkome nje jasno n ko n za#to ' je u'o (nje 'lo
znakova provale* n#ta nje ukradeno sl%,% :lede$a spe-/na okolnost je kada telo pokojnka
nje prona1eno* al je s&urno da je smrt nastupla (npr% nakon avonske nesre$e,%
I konano* razlte okolnost nakon smrt tako1e mo&u ut-at na tok pro-esa tu&ovanja%
Takve okolnost su* npr% novnsk naps l drukja vrsta medjske pa!nje koja se posve$uje
smrt 'lske oso'e* pol-jska stra&a kojoj je tu&uju$ zlo!en nakon &u'tka (npr% rodtelj j
sn se u'o p#toljem koj je neovla#teno posedovao ota-* razredna stare#na j je uenk
po&nuo na #kolskom zletu* a ona je 'la vodteljka puta sl%,%
II68I 6I8IFGI
Prva za'luda odnos se na uverenje da postoje tzv% vrsti ljudi koj su otporn na &u'tke da on na
nj" ne deluju l je nj'ov ut-aj &otovo zanemarv% U mno&o stua-ja je vdljvo da su t ljud
za koje se verovalo da su vrst - on su eventualno vrst zvana* da ' se na kon-u pokazalo da
" je smrt te kako po&odla (to se vd tokom ndvdualno& raz&ovora nakon sto& &u'tka,%
9ru&a za'luda te se uverenja da nas gubici ojaavaju to se vd po esto kor#tenoj zre-<
VFno #to nas ne u'ja* n nas jamaV% Premda ta zreka u nekm sluajevma mo!e 't tana*
njena unverzalna upotre'a (tj% prmena na sve ljude, mo!e 't jako opasna% >no& autor &ovore
o tome kako velk 'roj pret"odno do!vljen" &u'taka mo!e ote!at produ!t
pro-es tu&ovanja nakon sada#nje& &u'tka (npr% Pa?ne sur%* +000%* :anders*
1@@@%* )orden* +00+%,* naroto ako je re o v#estrukm &u'-ma do!vljenm
u detnjstvu koj nsu prkladno odtu&ovan (Parkes* 1@@A%* :anders* 1@A@%,%
Poda- koj se tu ut-aja ola na tu&ovanje nsu uvek ujednaen% 8ek autor &ovore kako pol
ma va!nu ulo&u u tom pro-esu to tako da je tu&ovanje kod !ena te!e ne&o kod mu#kara-a* #to se
tuma jaom emo-onalnom vezom koju !ene uspostavljaju s 'lskm ljudma (prema Pa?ne
sur%* +000%,% U dru&m pak stra!vanjma utvr1eno je da mu#kar- maju ve$e te#ko$e u
zla!enju na kraj sa smr$u 'rano& partnera (:troe'e :troe'e* 1@@D% ',* dok tre$ autor nsu
potvrdl va!nost pola u pro-esu tu&ovanja (npr% Iund* Gaserta 9mond* 1@@D%* Polatnsk?
Jspre?* +000%* :anders* 1@@D%* :e&al =eam* 1@@A,%
Kad je re o polu* mslm da je te#ko$a u tome sto mu#kar- !ene na razl te nane okazuju
kako se ose$aju nakon &u'tka* a onda se na temelju to&a sud o tome kome je od nj" lak#e* a
kome te!e% Fsm to&a* utvr1eno je da se !ene mu#kar- v#e razlkuju po vrst reak-ja koje
odele!avaju tu&ovanje ne&o po nj"ovoj jan% Tako* npr% :"u-"ter Esook (1@@D%, &ovore kako
udov-e zve#tavaju o v#e telesn" te#ko$a* o zraztoj 'espomo$nost te o ose$aju neza#t$enost*
dok mu#kar- te!e pr"vataju njen-u da se smrt do&odla* v#e skrvaju svoje emo-je v#e
pju%
Proveravaju$ svoj model dvojno& pro-esa adapta-je na &u'tak* :troe'e njen saradn-
(prema :troe'e :-"ut* 1@@@%, pokazal su da su !ene v#e
usmerene na &u'tak* a mu#kar- v#e na oporavak (tj% na sekundarne posled-e &u'tka,% Lene
mu#kar- razlkuju se po potre'ama koje ' !eljel zadovoljt na sastan-ma &rupa za podr#ku
nakon &u'tka% 8ajva!nja potre'a !ena 'la
je Vdelt ose$anja s dru&maV (ta je potre'a mu#kar-ma 'la deseta po ran&u,* a mu#kar- su
najv#e st-al potre'u da Vsaznaju kako su dru& zlazl na kraj sa slnom stua-jomV (prema
:troe'e :-"ut* 1@@@%,%
Utvr1eno je da su nakon smrt 'lske oso'e* smptom depresje mno&o e#$ ja kod !ena ne&o
kod mu#kara-a* al te razlke mo&u 't posled-a uestalje depresje kod !ena koja je utvrdena
u otoj popula-j% 9ru&m rjema* mo&u$e je da takve razlke u depresvnost nsu drektno
povezane s &u'tkom to valja mat na umu (:troe'e :troe'e* 1@@D% ',%
Te#ko$e postoje kad je re o odnosu dobi pro-esa tu&ovanja% E'o& razlt" razlo&a mo&lo ' se
oekvat da starj ljud te!e podnose smrt 'lske oso'e od mlad" (npr% zato #to su lo#je& zdravlja*
jer su anksoznj z'o& vlastte smrt koja m se 'l!* jer m je te!e uspostavt odnose s novm
ljudma td%,% >e1utm* pokazalo se da mlade udov-e te!e podnose &u'tak od starj"* #to se
pak tuma ve$om neoekvano#$u smrt supru&a u mladoj do' (Parkes* 1@@A%* :anders* 1@@D%*
:troe'e :troe'e* 1@@D% ',%
Kad je re o upore1vanju pro-esa tu&ovanja de-e odrasl"* odnos do' tu&ovanja n tada nje
jasan lako predvdljv% : jedne strane* mo&lo ' se oekvat da $e pro-es tu&ovanja lak#e
podnost de-a ne&o odrasl to z'o& nekolko razlo&a< 1, de-a ne razumeju u potpunost #to se
do&odlo pa " to neznanje #tt* +, z'o& neskustva nedovoljne razvjenost msaon" pro-esa
nsu u stanju predvdet (sve, posled-e &u'tka D, z'o& to&a #to su de-a* automatsk su
Vopskr'ljenaV podr#kom odrasl"% : dru&e strane* mo&lo ' se tvrdt da je de- te!e te prtom
navodt slede$e ar&umente< 1, de-a esto ne razumeju u potpunost #to se do&a1a* a
stovremeno oko se'e ose$aju 'ol patnju* #to " (jako, z'unjuje* pla# tera na (du&o,trajno
prkrvanje vlastt" reak-ja na &u'takN to sve zajedno mo!e ote!at pro-es tu&ovanja* +,
znena1enje z'o& neprpremljenost na razlte posled-e &u'tka mo!e m svakodnevno nt
velke te#ko$e D, 'lsk odrasl koj su Vzadu!enV za pru!anje podr#ke u stua-j &u'tka esto su
sam tu&uju$ nsu se u stanju 'rnut za nj"N u takvoj stua-j de- preostaju prjatelj-vr#nja-*
koj ne mo&u 't od&ovaraju$om podr#kom%
Osobine linosti -u u#em i irem smislu., kao no- u pro-esu tu&ovanja* nsu dovoljno emprjsk
prouavane pa se poda- o ut-aju te varja'le do'rm delom odnose na klnka zapa!anja
srazmerno malo& 'roja ljud% Karakterstke lnost tu&uju$e& za koje se pokazalo da nepovoljno
utu na pro-es tu&ovanja jesu< sklonost anksoznost za'rnutost* nsko samopouzdanje*
sklonost oslanjanju samo na se'e u krznm stua-jama* tzv% zavsnka lnost* sklonost
pesmzmu td%* a va!nu ulo&u ma vrsto uverenje kako je svet s&urno predvdljvo mesto
(Iund sur%* 1@@D%* Parkes* 1@@A%* Pa?ne sur% +000%* :troe'e :troe'e* 1@@D% a'* )orden*
+00+%,%
Bauer Bonanno (+001%, u svom su stra!vanju pokazal da je uverenje u vlasttu
(&eneralzovanu, samoe/kasnost malo povoljan unak na pro-es tu&ovanja% =ezultat
spomenut" autora odnose se na tu&ovanje nakon smrt supru!nka u odrasloj do'* a poda- od
udov-a udova-a prkupljan su Y* 1P +Q mese- nakon &u'tka%
Istra!vanje koje su na udov-ama udov-ma provel :troe'e :troe'e (1@@D% ', pokazalo je
da emo-onalno nesta'ln ljud on s spolja#njm lokusom kontrole te!e podnose &u'tak
supru!nka u pore1enju s emo-onalno sta'lnma onma koj veruju da ponajv#e sam utu
na svoj !vot%
9avs sar% (+000%, &ovore o tome kako ljud koj jako ula!u u ulo&u rodtelja l supru!nka* a
prtom zanemaruju ostale !votne ulo&e* maju ve$e te#ko$e u pro-esu tu&ovanja nakon smrt
deteta l supru!nka od on" koj smatraju da su m ostale !votne ulo&e (jako, va!ne%
8eje telesno i si%iko zdravlje re i neosredno nakon gubitka tako1e ute na to kako $e
te$ pro-es tu&ovanja (Parkes* 1@@A%* :anders* 1@@D%,% Kad je re o tu&uju$ma koj su 'olesn*
mo!e se oekvat da -e nj"ovo zdravstveno stanje 't jo# po&or#ano z'o& stresa zazvano&
&u'tkom* #to mo!e dalje nepovoljno delovat na tu&ovanje%
9=U3TKJ8I I V:PFIHA38HIT 6I8IFGI
Gotovo da ne postoj autor koj ne ste va!nost socijalne odrke u pro-esu tu&ovanja (npr%
Parkes* 1@@A%* Pa?ne sur%* +000%* =osen'latt* 1@@D%* :anders* 1@@@%* :troe'e sur%* 1@@D% '*
:utor Pllemer* +000%* )orden* +00+%.+00Q%,% >e1utm* u rasprav o va!nost podr#ke koju
tu&uju$ prmaju od svoje porod-e* prjatelja* suseda* kole&a na poslu td%* va!no je upozort na
razlku zme1u velne so-jalne mre!e* dostupnost so-jalne podr#ke* tra!enja prmanja
podr#ke do!vljaja o njenoj korst% >o&u$e je da poznajete ljude koj oko se'e maju vrlo #roku
mre!u v#e l manje 'lsk" ljud* a koj stodo'no u te#km trenu-ma ose$aju da se nemaju
kome o'ratt za podr#ku l pomo$% Isto tako* verujem da ste zapazl kako nek ljud ne !ele
tra!t podr#ku premda maju ljude od koj" ' je verovatno do'l* kako dru& pak od'jaju
podr#ku koju m dru& nude* a tre$ pak do'jaju mno&o podr#ke* al nsu zadovoljn njenm
un-ma% Prema tome* u predv1anju ut-aja so-jalne podr#ke na pro-es tu&ovanja valja mat
na umu sve reeno%
:utor Pllemer (+000%, &ovore o tome kako !ene* u pore1enju s mu#kar-ma* nakon &u'tka
(al nae u !votu, do'vaju v#e podr#ke od prjatelja rod'ne z'o& etr razlo&a koja su
povezana s pro-esom so-jalza-je% :pomenut autor ka!u da su u pore1enju sa !enama*
mu#kar-< 1, manje spremn prznat da !ele podr#ku l da m je ona potre'na* +, manje spremn
pr"vatt ponu1enu podr#ku* D, manje uspe#n u tra!enju podr#ke P, manje spremn sposo'n
uzvratt podr#ku%
Kulturom roisana ravila okazivanja reakcija na gubitak i rolaska kroz roces tugovanja
tako1e mo&u jako delovat na tu&uju$e&% Ta se pravla mo&u odnost* npr% na no#enje -rnne*
dopu#tanje se' ostalm lanovma porod-e da tek nakon odre1eno& vremena &ledaju
televzju* odlaze u 'oskop tome slno* podst-anje na pokazvanje l Vza'ranjvanjeV
pokazvanja ose$anja ostal" reak-ja na &u'tak* odnosno na propsvanje pravla o
pona#anju mu#kara-a !ena* odrasl" de-e* ljud koj su 'l jako ne#to manje 'lsk s
pokojnkom td% (Gastle P"llps* +00D%* Gatln* 1@@D%* :troe'e :-"ut* 1@@@%,
U okvru rasprave o dru#tvenm no-ma tre'a ne#to re$ o ritualima koji se ve#u za gubitak i
roces tugovanja. =e je o rtualma namenjenm opra#tanju od umrle oso'e* al onma
povezanm s skazvanjem poast ne samo pokojnku ve$ odnosu tu&uju$e& prema njemu%
Gastle P"llps (+00D%, &ovore kako rtual mo&u 't propsan spontan* jednokratn
v#ekratn* kako se mo&u sprovodt u &rup l ndvdualno* jednokratno l v#ekratno td% =tual
mo&u ukljuvat vrlo razlte aktvnost< odlazak na &ro'lje* paljenje sve$a* sa1enje 'ljaka u
spornen na umrlu oso'u* spremanje odre1ene "rane koju je pokojnk voleo* st-anje /oto&ra/ja
umrlo&a* tanje l psanje poezje* pevanje odre1en" pesama* z&ovaranje moltv* pose$vanje
mesta koja su umrloj oso' 'la pose'no va!na td%
:a"rana je rtual koj tu&uju$ma olak#ava pr"vatanje stvarnost smrt* pru!a podr#ku
neposredno nakon &u'tka te daje tu&uju$em odre1enu strukturu u "aotnom razdo'lju
neposredno nakon &u'tka%
Gastle P"llps (+00D%, upozoravaju kako rezultate nj"ovo& stra!vanja valja oprezno korstt
jer* naravno* postoj mo&u$nost da rtual nsu jednako prvlan svm tu&uju$m ljudma* a
mo&u$e je da su za neke kontrandkovan (npr% za one preplavljene reak-jama na &u'tak to
zato #to esto zazvaju jake emo-onalne dru&e reak-je,% Fsm to&a* VslepmV prdr!avanjem
rtuala ne po#tuju se ndvdualne razlke u pro-esu tu&ovanja z'o& to&a nek tu&uju$ ljud
rtuale do!vljavaju kao prtsak naslje nad vlasttm pro-esom tu&ovanja% Postoje on koj se
ose$aju krvma #to nemaju potre'u sledt nek rtual l " dru& osu1uju z'o& to&a%
TJ3KFZJ U P=FGJ:U TUGFKA8HA I FTJLA8F III KF>PIIGI=A8F TUGFKA8HJ
Ke$na ljud pro1e kroz pro-es tu&ovanja 'ez podr#ke pomo$ strunjaka* tj% pro1e &a uz
pomo$ vlastt" sna&a za"valjuju$ podr#- prrodn" poma&aa - ljud z svoje 'l!e daljnje
okolne%
>e1utm* u manjem 'roju sluajeva tokom tu&ovanja znaju se do&odt razlte te#ko$e* npr%
uporno od'janje pr"vatanja njen-e da umrle oso'e nepovratno nema* nedostatak praktne*
emo-onalne l du"ovne podr#ke* velke porodne l 'rane razmr-e* jaka protvrena
ose$anja o umrlome* zrazte te#ko$e (l Vza'raneV, zra!avanja ose$anja* preterana samokontrola*
nsko samopo#tovanje* nemo&u$nost odlaska na sprovod (a postoj !elja za tm,* ve$e materjalne
te#ko$e* 'rojn Vnezavr#enV poslov s pokojnkom ()ard* 1@@D%,% 9eo spomenut" te#ko$a
uo'ajeno se pojavljuje se kod tu&uju$" ljud* al u nekm sluajevma ma " mno&o* jako su
zra!ene jako du&o traju% E'o& to&a se mo!e do&odt da tu&uju$* al n nje&ova okolna*
nemaju dovoljno vlastt" sna&a za adapta-ju na &u'tak tada je do'ro potra!t strunu
podr#ku%
U nekm takvm sluajevma dovoljno je nekolko susreta sa strunjakom (katkada samo
jedan do dva, pa da se pro-es tu&ovanja nastav svojm prrodnm tokom% >e1utm* ponekad su
te#ko$e tolko velke da tu&uju$em tre'a du!a ntenzvnja struna podr#ka tada &ovormo o
tzv% ote#anom ili komlikovanom tugovanju
I ovde odma" nalazmo na te#ko$e% Prva je sadr!ana u slede$em ptanju< ako je dosad 'lo re
o VnormalnomV* uo'ajenom pro-esu tu&ovanja* je l ote!ano l komplkovano tu&ovanje
patolo#k pro-es2 Hednostavan od&ovor na to ptanje 'o '< nje% >e1utm* mslm kako taj
od&ovor tre'a razjasnt% Ako pod pojmom patolo#k mslmo na 'olest* tj% ako se ptamo je l
ote!ano l kompl-rano tu&ovanje 'olest koju mora let lekar - o'no ps"jatar* to
ps"oterapjom .l lekovma* tada dalje ostajem pr svom od&ovoru ka!em da ote!ano l
kompl-rano tu&ovanje nije patolo#ka pojava% Ako pod pojmom patolo#k mslmo na to da
postoj odstupanje od uo'ajeno& pro-esa* z'o& e&a je potre'na struna pomo$* tada '" mo&la
prstat na to da ote!ano l kompl-rano tu&ovanje nazovem Vpatolo#km pro-esomV% >e1utm*
kako se protvm patolo&za-j ovekov" ps"k" stanja* kad za tm nema potre'e* zadr!a$u
pojmove ote!ano l komplkovano (a ne patolo#ko, tu&ovanje jer " smatram prkladnjma%
9ru&a te#ko$a odnos se na de/nsanje pojma ote!ano& l komplkovano& tu&ovanja* oko e&a
se strunja- jo# ne sla!u% 8ekma je krterjum za postavljanje te de/n-je trajanje reak-ja na
&u'tak* dru& u o'zr uzmaju nj"ovu janu* a tre$ kom'nuju jedno dru&o% 6etvrt pak
ponajv#e pa!nje posve$uju lnom* porodnom* so-jalnom poslovnom /unk-onsanju
tu&uju$e&% 9a stvar 'ude jo# slo!enjom* autor koj su v#e klnk usmeren on koj se v#e
'ave stra!vakm radom* katkada se ne sla!u ak n oko to&a postoj l uop#te ote!ano
tu&ovanje% Fv dru& tvrde< 1, da za to nema dovoljno vrst" emprjsk" dokaza l 'arem da
neke podvrste takvo& tu&ovanja nkada nsu emprjsk utvr1ene +, da nek klnk usmeren
autor ote!anm pro&la#avaju tu&ovanje koje je po svojm karakterstkama ustvar uo'ajeno%
Autor koj su pak v#e klnk usmeren zameraju ovm dru&ma #to ne prznaju postojanje
ote!ano& tu&ovanja to samo zato #to se ono pojavljuje u vrlo malom postotku* #to* naravno*
ote!ava nje&ovo prouavanje &eneralza-ju do'ven" rezultata%
9JSI8IGIHJ FTJLA8FG III KF>PIIGI=A8FG TUGFKA8HA*
6I8IFGI =IEIKA I U6J:TAIF:T PFHAKJ
8aravno* sve je opet poelo s Sreudom* koj je prv sstemsk psao o tom pojmu nazvaju$ &a
atolokim tu&ovanjem% Upotre'a 'a# to& pojma ne ud s o'zrom na to da je Sreud 'o
ps"jatar da je ve$na nje&ov" pa-jenata mala VpraveV ps"jatrjske dja&noze* dakle
du#evne 'olest poreme$aje% Sreud ka!e kako reak-je u pro-esu tu&ovanja mo&u 't normalne
patolo#ke* a me1u ove dru&e u'raja npr% mr!nju usmerenu na se'e* Vprv1enjaV
(V"alu-na-jeV, samooptu!vanje% Prema nje&ovom m#ljenju* najva!nj uzrok patolo#ko& tu-
&ovanja jeste am'valentan odnos s pokojnkom* a posled-a takvo& tu&ovanja jeste depresja%
Indemann (prema Rump"re? Emp/er* 1@@Y%, ka!e kako do Va'normalno&V tu&ovanja dolaz
kad tu&uju$a oso'a svom slom stalno potskuje 'ol z'o& &u'tka l &a uporno z'e&ava%
U skladu sa svojom teorjom prvr!enost* BoWl'? (1@A0%, ka!e da se patolo#ko tu&ovanje sastoj
u odr!avanju umrle oso'e !vom to u podruju nesvesno&% 9o to&a dolaz jer tu&uju$a oso'a
ne pr"vata &u'tak* z'o& to&a ne preduzma postupke Vtra!enjaV oso'e kojoj je 'la prvr!ena pa
je onda ne mo!e n VotpusttV%
Prema m#ljenju RoroWtz sur% (1@A0%* prema :anders* 1@A@%,* re je o Vtolko zra!enom
tu&ovanju da je oso'a preplavljena reak-jama na &u'tak* pona#a se neprla&o1eno l je
neprekdno tu!na* 'ez pomaka u pro-esu tu&ovanja prema nje&ovom zav#etku%%%ukljuuje
pro-ese koj ne pokre$u tu&ovanje u smeru pr"vatanja asmla-je &u'tka te adapta-je na
nje&a* ve$ vode stereotpnm ponavljanjma nerilago8eni% obrazaca onaanja i
do#ivljavanja l vdljvm prekdma u oporavku%V (str% 11+%, (tekst u kurzvu dodala I%A%,
Parkes (1@@A%, ka!e kako patolo#ko tu&ovanje o'ele!avaju du&otrajno nepr"vatanje njen-e da
se &u'tak do&odo* vrlo jak du&otrajn ose$aj krv-e te dent/ka-je s umrlom oso'om%
U skladu sa svojm modelom koj ukljuuje zadatke tu&ovanja* =ando (1@@D%, )orden
(+00+%, ka!u da je komplkovano tu&ovanje posled-a nepotpuno& l po&re#no& zvr#avanja
pojedn" zadataka l nezvr#avanja svi% zadataka koje u pro-esu tu&ovanja valja o'avt%
Gut-l/Te (1@@A%, pak navod da je komplkovano tu&ovanje neuspe" povratka na onaj nvo
emo-onalne do'ro't* unka l nadanja na kojoj je tu&uju$ 'o pre &u'tka% 9ru&m rema*
re je o tome da ote!ano tu&ovanje o'ele!avaju (du&o,trajne emo-onalne* pona#ajne du"ovne
te#ko$e u !votu tu&uju$e&%
6no- rzka za pojavu ote!ano& l komplkovano& tu&ovanja (prema =ando* 1@@D%* :anders*
1@@D% )orden* +00+%,
KF HJ U>=F2 (F98F: : U>=II>,
am'valentan odnos< ko tu&u* zazva ljutnju krv-u
nar-stk odnos< umrl je za !vota na nek nan 'o nastavkom nas
sam" (ako pr"vatmo &u'tak* moramo pr"vatt &u'tak dela se'e*
a kako nam je to nepr"vatljvo* poremo &u'tak,
jako zavsnk odnos< &u'tak zvora zavsnost zazva do!vljaj promene
u sl- o se' (od slke se'e kao jake oso'e* koju je u odnosu podr!avala dru&a jaka oso'a* do
slke o se' u poetku odnosa kad je oso'a se'e
do!vljavala sla'm* 'espomo$nm '$em koje sada uzalud nastoj do't
podr#ku umrlo&a,
KAKF HJ U>=F2 (FKFI8F:TI U KFHI>A HJ :>=T 8A:TUPIIA,
nestal (smrt nje s&urna,
mno&o smrt odjednom* npr% u prometnoj nesre$* poplav* potresu* po!aru
znenadna smrt
naslna smrt
smrt deteta
P=JTRF98J P:IRI6KJ TJ3KFZJ.PF=J>JZAHI
depresja
ranje komplkovano tu&ovanje
nar-stk poreme$aj lnost
&rann poreme$aj lnost
pret"odne depresvne epzode
KA=AKTJ=I:TIKJ PFHJ9I8GA (UKIHU6UHUZI P=F3IA I:KU:TKA,
nska toleran-ja na jako stresne stua-je (zazva povlaenje z tu&ovanja rad od'rane od jak"
emo-ja* l drastno skra$enje tu&ovanja - tzv%
kratk spoj,
ljud koj te#ko podnose zavsnost od dru&"* koj su naul da uvek moraju 't jak
uvjerenje da se smrt mo&la sprjet
pret"odn te#k &u'- (npr% &u'tak rodtelja u detnjstvu,
ote!an l komplkovan pro-es tu&ovanja z pro#lost
ve$ 'roj male de-e
prpadnost n!em dru#tvenom sloju
nezaposlenost
sklonost jakoj ljutnj* samookrvljavanju* preuzmanju od&ovornost sl%* koj postoje od ranje
9=U3TKJ8I 6I8IFGI
&u'tak nje dru#tveno po!eljna tema za raz&ovor (npr% samou'stvu* smrt kao posled-a AI9:-
a,
okolna ne&ra &u'tak* tj% tu&uju$ okolna se pona#aju kao da se &u'tak nje do&odo (npr%
namern nenamern po'aaj,
nedostatak so-jalne podr#ke (oso'to od strane ljud koj su poznaval umrlo&a,
*estalost ote!ano& tu&ovanja nje mo&u$e tano odredt jer se u stra!vanjma na tu temu
korste razlte de/n-je takvo& tu&ovanja* pa su tako razlte mere kojma se utvr1uje
prolaz l neko kroz uo'ajen l komplkovan pro-es tu&ovanja% >e1utm* pre&ledom razlt"
stra!vanja lterature u tom podruju* mo!e se vdet da se taj raspon kre$e od Q do 17% (npr%
Bonanno Kaltman* +001%* >ddleton sur% 1@@D%* =ando* 1@@D%* :troe'e sur% 1@@D% '* +00+%,*
premda nek autor spomnju podatak o +Q%* koj m se n preteranm predla!em da &a
uzmete s (velkom, rezervom%
PF9K=:TJ FTJLA8FG III KF>PIIGI=A8FG TUGFKA8HA
1% Fronino tugovanje ukljuuje du&otrajne ntenzvne reak-je na &u'tak* a tu&uju$ ostavljaju
utsak ljud neprekdno preplavljen" tu&om oajem% 8j"ovo svakodnevno /unk-onsanje (na
poslu* u porod-* me1u prjateljma sl%, tako1e je na mno&o n!em nvou od one pre &u'tka%
Premda nek autor ovu podvrstu ote!ano& tu&ovanja opsuju ponajv#e u termnma trajanja
reak-ja na &u'tak (npr% )orden* +00+%,* n m se da je uz taj krterjum do'ro u o'zr uzet
nj"ovu janu% )orden (+00+%, ovako opsuje "ronno tu&ovanje< V%%%tu&uju$ nakon +UQ
&odna nakon &u'tka &ovore< X8kako se ne mo&u vratt u !votX* X>oja patnja nkako ne
prestajeX lX Tre'a m pomo$ kako '" opet postala jaX%V
+% Odgo8eno tugovanje je najve$ kamen smutnje zme1u prete!no klnk prete!no
stra!vak usmeren" autora% Prv ka!u kako je re o tu&ovanju koje z'o& razlt" razlo&a ne
ponje u'rzo nakon &u'tka* ve$ je taj poetak od&o1en za (mno&o, posle% Fd&o1eno tu&ovanje
ukljuuje jake reak-je na &u'tak* al te#ko$a je u tome #to se one pojavljuju dosta vremena
nakon &u'tka* #to tu&uju$e ljude nj"ovu okolnu z'unjuje n za'rnutma% 8ame* jedn
dru& smatral su da je V&u'tak ve$ pre'oljenV takvo naknadno do!vljavanje pokazvanje
reak-ja na &u'tak smatraju nenormalnm* neprmerenm tome slno% F'ja#njavaju$
razlo&e pojave od&o1eno& tu&ovanja* )orden (+00+%, ka!e da tu&uju$a oso'a nje odma%
zvr#la dru& zadatak u pro-esu tu&ovanja (prorada.do!vljavanje 'ol z'o& &u'tka,* ve$ &a je
Vostavla za posleV% Fd&o1eno tu&ovanje z'o& jedno& &u'tka mo!e zapoet nakon neko&
novo& &u'tka* al u okolnostma koje Vo'jektvnoV u se' ne sadr!e n#ta #to ' potstaknulo
ntenzvne reak-je koje tu&uju$ ose$a% Prema )ordenovom (+00+%, m#ljenju* od&o1eno se
tu&ovanje o'no pojavljuje nakon &u'taka koj zazvaju vrlo ntenzvne reak-je (npr% nakon
u'stva* samou'stva* smrt deteta,* a koje tu&uju$ jednostavno ne mo!e odjednom podnet* u
stua-jama v#estruk" &u'taka l kad z'o& nek" dru&" ln" l dru#tven" no-a Vne smeV
do!vet pro!vet sve #to ose$a z'o& &u'tka%
D% Prikriveno tugovanje ma zanmljv o'lk< tu&uju$ kod se'e prme$uju razlte smptome
reak-je koje su m pro'lem* al " ne povezuju s &u'tkom (Parkes* 1@@A%* )orden* +00+%,%
Hedno od o'ja#njenja pojave prkrveno& tu&ovanja odnos se na kulturalne* dru#tvene .l
porodne Vza'raneV pokazvanja (pa ak do!vljavanja, reak-ja na &u'tak* me one ne
nestaju* ve$ se pojavljuju u dru#tveno pr"vatljvom o'lku* npr% u o'lku razlt" telesn"
smptoma poput m&rena* "ormonaln" poreme$aja* sran" smetnj sl% )orden (+00+%, ka!e
kako se reak-je na &u'tak mo&u VmaskratV u razlte dru#tveno nepr"vatljve postupke koj
mo&u ukljuvat delnkventne spade* a&resvne napade na stvar ljude* pa ak razlta
kaznena dela% 6njen-a je da stra!vanja pokazuju kako velk 'roj maloletn" delnkvenata .l
pontelja kaznen" dela u svojoj !votnoj storj ma ('rojne, &u'tke (prema )orden +00+%,*
me1utm* tu tre'a 't oprezan s uzrono-poslednm zakljuvanjem%
E. 3akoeno tugovanje mo!e mat dva o'lka% Hedan je da je pro-es tu&ovanja spolja &ledano
manje 'uran ne&o #to to tu&uju$ ose$a* tj% da se suzdr!ava do kraja pokazat kako se ose$a re$
sve #to msl* da 'rzo prestaje plakat* da pone &ovort o umrloj oso'* a onda odjednom
prestane tome slno% Uzrok tome mo&u 't razlta dru#tvena (ukljuuju$ porodna,
o&ranenja* a =ap"ael sur% (1@@D%, spomnju mo&u$nost am'valentno& odnosa zme1u
tu&uju$e& umrle oso'e% U tom sluaju* tu&uju$ skrva deo svoj" reak-ja na &u'tak (l ne
pokazuje kolko su jake, od stra"a da taj am'valentn odnos ne 'ude otkrven%
9ru& o'lk zakoeno& tu&ovanja odnos se na to da tu&uju$ z'o& neko& razlo&a zaustavlja pro-es
tu&ovanja koj je uo'ajeno tekao spolja &ledano ostavlja utsak kao da se potpuno prla&odo
&u'tku% =azloz za to mo&u 't* npr% nastojanje trudne !ene da nakon smrt mu!a spre
nepovoljan ut-aj svoj" reak-ja na nero1eno dete* ro1enje deteta kojem tre'a posvett mno&o
pa!nje vremena* prelazak na novo radno mesto sl% U tom dru&om o'lku zakoeno& tu&ovanja
mo!e se do&odt da se u odre1enom trenutku reak-je na &u'tak ponovo pojave to slne
jane kao neposredno nakon &u'tka% Upravo z'o& to&a* za ovu vrstu tu&ovanja nek autor
ka!u da se jako preklapa s od&o1enm odsutnm tu&ovanjem (npr% >ddleton sur%* 1@@D%,%
Prme$eno je da se zakoeno tu&ovanje esto pojavljuje kod de-e na to valja o'ratt pose'nu
pa!nju (=ap"ael sur%* 1@@D%,% Uzro- to&a mo&u 't stra" od smevanja l nerazumevanja od
strane vr#njaka* al jo# e#$e je re o detetovoj potre' da prkrvanjem vlastto& stanja po#ted
rodtelje (l dru&e 'lske odrasle, od dodatne 'r&e patnje%
KAKF ZJ>F P=JPFE8ATI FTJLA8F III KF>PIIKFKA8F TUGFKA8HJ2
Prv ois znakova ote!ano& tu&ovanja nano je Indemann (prema :anders 1@A@%, on
ukljuuje<
preteranu aktvnost 'ez do!vljaja &u'tka*
preuzmanje smptoma koje je umrl mao tokom svoje poslednje 'olest*
ps"osomatske poreme$aje kao #to su ul-erozn kolts* reumatodn artrts l astma*
romene u odnosima s rijateljima i rodbinom,
besne isade rema odre8enim ljudima,
pokazvanje ose$anja na VdrvenV* Vslu!'enV nan l pona#anje koje podse$a na
s"zo/rene reak-je*
trajn prestanak nterak-ja s dru&m ljudma*
postupanje na neo'ne nane koj #tete !votu u dru#tvu l materjalnom opstanku*
na&la#enu depresju s o&orenm samookrvljavanjem%
Indemannovom popsu znakova ote!ano& tu&ovanja mo&u se postavt dve va!ne
zamerke% Prva se odnos na to da je ve$na znakova prlno &eneralno postavljena* tj%
Indemann ne &ovor (l to nje pre-zno razra1eno, o koln* uestalost* jan .l
trajanju znakova koje tu&uju$a oso'a mora mat da 'smo njeno tu&ovanje pro&lasl
ote!anm% 9ru&a zamerka te se njen-e da su nek od t" znakova vrlo esto prsutn
tokom uo'ajeno& pro-esa tu&ovanja (naroto on pod 'rojem P Q koje sam napsala
kurzvom* a sto ' se mo&lo re$ za znakove* npr% pod 'rojem 1* Y A, sto&a postoj
opasnost da ne#to #to je VnormalnoV pro&lasmo VnenormalnmV samo zato #to je u
popsu takv" znakova odre1eno& autora%
Ho# nek znakov ote!ano& tu&ovanja<
ose$aj da je &u'tak do!vljen VjueV* ako je smrt nastupla mese-ma
l &odnama pre
tu&uju$ nekolko &odna nakon &u'tka ne mo!e o njemu &ovort 'ez
plaa* podr"tavanja &lasa .l Vsve!e&V* ntenzvno& osea$nja tu&e
mese-ma (ponekad &odnama, nakon &u'tka ak srazmerno 'eznaajan do&a1aj
mo!e zazvat vrlo jaku tu&u
tema &u'tka javlja se tokom svako& raz&ovora (mese-ma.&odnama
nakon &u'tka,
du&otrajno uvanje svi% stvar umrlo&a* neraspremanje so'e &de je !veo
sl%
telesn smptom dentn onma koje je mao umrl (stalno postoje l
se pojavljuju samo u odre1enm trenu-ma koj mo&u l ne moraju 't
povezan s pokojnkom,
skljuvanje z !vota sv" ljud povezan" s umrlom oso'om
du&otrajan prestanak komunka-je s ve$nom ljud z okolne
du&otrajan zostanak s posla* ne'r&a za lnu "&jenu* doma$nstvo* de-u td%
te#ka depresvna raspolo!enja (trajna krv-a* sn!eno samopo#tovanje, koja se zmjenjuju s
zraztom eu/orjom
kompulzvno opona#anje umrlo&a (#to pre nje 'lo svojstveno tu&uju$oj oso',
samodestruktvno pona#anje (npr% nano#enje povreda* razlte vrste zavsnko& pona#anja*
upu#tanje u nepotre'ne rzke,
/o'ja od smrt l 'olest (pose'no od ste od koje je 'lska oso'a umrla,
velke uestale te#ko$e sa spavanjem
du&otrajne te#ko$e u dono#enju manje va!n" odluka
stalna zaokupljenost vlasttom 'ezvredno#$u* samookrvljavanjem
trajan &u'tak nteresa za posao* dru#tvene l rekrea-jske aktvnost
9a 'smo na temelju naveden" znakova mo&l zakljut da je zasta re o ote!anom
tu&ovanju* oso'u moramo vdet v#e puta* a ne samo jednom* jer tek tada mo!emo utvrdt je l
re o tome da se ona zasta Vne me s mestaV* #ta joj to n kako joj mo!emo pomo$ (korsno
je zatra!t savet strunjaka,% U suprotnom se mo!e do&odt da je samo na temelju jedno&
susreta nekolko znakova ote!ano& tu&ovanja pro&lasmo V'olesnomV* #to ne$e olak#at
oporavak%
Prlkom razmatranja znakova ote!ano& tu&ovanja va!no je upamtt da on pojedn-u postaju
pro'lem ne samm tm #to se pojave .l traju neko vreme (pose'no ako postoj samo jedan do
dva takva znaka,* ve$ onda kad postanu stl !vota kojm oso'a nje zadovoljna kad !el ne#to
proment% Isto tako* on su pro'lem tek kad je neje -elokupno /unk-onsanje pod ut-ajem
pro!vljeno& &u'tka te to stvara velke praktne te#ko$e toj oso' .l njenoj okoln (npr% majka
koja se du&o ne mo!e 'rnut za svoju de-u* oso'a koja du&o ne mo!e radt pa postoj opasnost
od otkaza* z'o& to&a ma materjalne te#ko$e td%,%
Fvde jo# jednom !elm staknut da ak n onda kad postoje spomenut znakov* nema mesta
&ovoru o patolo&j ('olest, to&a se tre'a jako uvat% =e je jednostavno o zastoju prrodno&
pro-esa* &de strunjak mo!e pomo$ da se taj pro-es VotkoV dalje nastav svojm prrodnm
smerom 'rznom%
Fte!ano tu&ovanje naje#$e se utvr8uje na slede$a dva nana< 1, tu&uju$a oso'a sama dolaz
strunjaku po pomo$ (o'no ps"olo&u l ps"jatru, jer v#e ne mo!e podnet stanje u kojem se
nalazN katkad je odlazak strunjaku samon-jatvan* a katkad je na na&ovor prjatelja* rod'ne
l dru&" ljud z okolne% Kalja re$ da osm z'o& te!ne ps"ko& telesno& stanja* tu&uju$
odlaze strunjaku zato #to 'rnu o se'* jer su otvoren za pomo$ dru&"* jer nemaju
predrasude prema takvoj vrst pomo$ td% +, tu&uju$ dolaz lekaru z'o& neko& med-nsko&
pro'lema (o'no lekaru op#te prakse, 'ez svest o tome da uzrok telesn" te#ko$a le! u
ote!anom.nerazre#enom pro-esu tu&ovanja%
Iz reeno& je vdljvo da ote!ano tu&ovanje ne postoj kao slu!'ena dja&nostka kate&orja* #to
zna da nsu utvr1en n tan krterjum koj ' nam rekl kolko znakova neko mora mat te
koje jane trajanja on moraju 't da 'smo nje&ovo tu&ovanje pro&lasl ote!anm% 9ok to ne
'ude unjeno* tre'a 't jako pa!ljv nastojat ne pretervat n u jednom smeru - u smeru
umanjvanja l preuvelavanja znaenja znakova koje prme$ujemo kod tu&uju$e oso'e%
6njen-a jeste* to su pokazala 'rojna stra!vanja (npr% prema Bonanno Kaltman* +001%*
>ddleton sur%* 1@@D%* Parkes* 1@@A%,* da se me1u du&oronm posled-ama &u'tka 'lske
oso'e mo&u pojavt razlt ps"k poreme$aj* npr% velk depresvn poreme$aj*
&eneralzovananksozn poreme$aj* zloupotre'a sredstava zavsnost PT:P te razlte telesne
smetnje 'olest (npr% srane 'olest* te! poreme$aj rada #ttnjae td%,% Fn* me1utm* nisu
ote!ano l komplkovano tu&ovanje% Prema m#ljenju >ddletona sur% (1@@D%,* jo# nje jasno
jesu l t poreme$aj posled-a &u'tka tu&ovanja l je &u'tak (odnosno tu&ovanje, 'o
okda za pojavu poreme$aja j su zae- ve$ pre postojal u pojedn-u% Ea sada se n da je
ovaj dru& sluaj e#$* tj% da je Vu mno&m sluajevma tanje &ledat na &u'tak tu&ovanje
kao na no- rzka za pojavu t" poreme$aja ne&o spomenute poreme$aje smatrat
man/esta-jama patolo#ko& tu&ovanja%V (>ddleton sur%* 1@@D%* str% Q@%,
KARAKTERISTIKE PROCESA TUGOVANJA MLADIH
6njen-a da se de-a mlad tokom tu&ovanja esto ne pona#aju na st nan kao odrasl
mno&e ljude navod na zakljuak da on &u'tak ne do!vljavaju tako Vdu'okoV kao odrasl l da
nj"ovo tu&ovanje kra$e traje% I ne samo to U postoj uverenje kako mala de-a (pose'no
pred#kolske do', uop#te ne prolaze kroz pro-es tu&ovanja% F tome se zakljuuje na temelju
njen-e da dete od* npr% P l Q &odna* postav jedno l dva ptanja koja se odnose na smrt 'lske
oso'e* a potom prekda raz&ovor odlaz se &rat% Ka!no je znat da de-a na drukj nan
o'ra1uju n/orma-je od odrasl" da u odre1enom trenutku mo&u Vpro'avtV vrlo malu
kolnu podataka (:anders* 1@@@%,* al to stodo'no ne znai da m &u'- ne zazvaju patnju
da m pro-es tu&ovanja ne pada te#ko% 9rukj nan o'rade n/orma-ja* u pore1enju s
odraslma* uslovljen je jo# nerazvjenm msaonm pro-esma jezkm sposo'nostma* koje su
tako1e jo# u /az razvoja* to se ne mo!e proment pre ne&o #to za to do1e vreme% 9anas me1u
strunja-ma vlada uverenje da de-a* sto kao odrasl* prolaze kroz pro-es tu&ovanja* al da
nje&ove oso'ne odre1uje stepen detetovo& ko&ntvno&* emo-onalno& so-jalno& razvoja
()orden* +00+%,* ako prtom ne smemo zanemart n velk ut-aj okolnsk" no-a%
Isto tako* me1u la-ma vlada uverenje da se pro-es deje& tu&ovanja uvek uspe#no
okonava* odnosno da de-a mlad nemaju te!e du&orone posled-e z'o& pretrpljeno&
&u'tka% 6njen-a jeste da je to naje#$e tako* tj% da ve$na de-e (kao n odrasl", nema ve$"
du&oron" te#ko$a z'o& &u'tka% 8eka su stra!vanja* sprovedena na de- mladma u do' od
P do 1A &odna* pokazala razlte poztvne posled-e smrt 'rata l sestre% 9e-a mlad
pro-enjval su da su za"valjuju$ tom &u'tku 'r!e 'olje sazrela* u!vala su u novm
od&ovornostma koje su m prpale u porodnom !votu ose$ala su 'olju povezanost s ostalom
'ra$om sestrama (prema =o'nson >a"on* 1@@7%,%
>e1utm* u nekm stra!vanjma utvr1ena je prlno vrsta veza zme1u depresvnost u
odrasloj do' oso'na pro-esa tu&ovanja u detnjstvu (prema Pa?ne sur%* +000%,% Pokazalo se*
npr% da su depresvn poreme$aj e#$ kod odrasl" ljud koj su rodtelje z&u'l u detnjstvu (
to pre desete &odne, ne&o kad se ta smrt do&odla u odrasloj do' (prema )ard* 1@@D%,% Ta se
veza o'ja#njava te#ko$ama u pro-esu tu&ovanja l tme da je dete malo tzv% ote!ano tu&ovanje -
naje#$e z'o& nedovoljne neod&ovaraju$e podr#ke odrasl"% =o'nson >a"on (1@@7%,
prkazuju rezultate stra!vanja &de je utvr1eno slede$e< tr &odne nakon smrt 'rata l sestre*
polovna sptane de-e mla1e od 10 &odna mala je zra!ene smptome anksoznost stra"aN
#esto&od#nja de-a koja su do!vela smrt 'rata l sestre mala su v#e te#ko$a u pona#anju u
pore1enju sa &rupom de-e ste do' koja nsu mala takav &u'takN polovna de-e mlad" (P do
1Y &odna, mala je zrazte te#ko$e s kontrolom a&resvnost koja je 'la jaa ne&o pre &u'tka
'rata l sestre%
T"ompson Pa?ne (+000%, navode tr razlo&a z'o& koj" tu&ovanje de-e mlad" zaslu!uje da
'ude prouavano pose'no od tu&ovanja odrasl"<
1% Vvremensk okvr pro-es tu&ovanja de-e drukj su ne&o kod odrasl" to z'o& razvojem
uslovljen" razlka u msaonm dru&m ps"km pro-esma
+% n se da &u'tak do!vljen u ranoj do' pove$ava rzk za pojavu depresje* pro'lema u
#kol delnkven-je
D% retrospektvna stra!vanja upu$uju na mo&u$nost da ran ostanak 'ez rodtelja mo!e 't
uzrokom du&otrajn" ps"k" te#ko$a u odrasloj do' (premda postoje rezultat koj to ne
potvr1uju,%V
9e-a u do' od Q do 7 &odna pose'no su osetljva &rupa* kad je re o pro-esu tu&ovanja* to
zato #to su u /az kad ponju s"vatat neke oso'ne smrt* al jo# nsu stekla dovoljno nana
suoavanja sa stresom dovoljno so-jaln" ve#tna koj ' m pomo&l u prla&o1avanju na
&u'tak% U toj se do' (al posle, zna pojavt krv-a jer* dok odrasl u svom pro-esu tu&ovanja
jo# ne ose$aju nkakve u&odne emo-je nt maju !elju za u&odom* de-a ose$aju potre'u za
veseljem za'avom nastoje je zadovoljt na razlte nane (npr% !ele $ na zlete* u 'oskop*
na ro1endanske proslave sl%,%
Prema m#ljenju autorke :"apro (1@@P%,* u osnovno#kolskoj do' de-a ve$ maju razvjene
razlte od'ram'ene me"anzme nane suoavanja sa stresom* al nj"ovo m#ljenje je dalje na
konkretnom nvou* #to mo!e ote!avat pro-es prla&o1avanja na &u'tak%
Pro-es tu&ovanja pak u adoles-entskoj do' ote!ava njen-a da se mlad nalaze u razdo'lju
tra!enja vlastto& dentteta* #to ukljuuje tra!enje nove ravnote!e u prpadanju porod- te u
odvajaju od nje (Pre&rad* 1@@Y% '* :"apro* 1@@P-* )andt* 1@@P%,% Te#ko$a se sastoj u tome #to
mlad nakon &u'tka ose$aju potre'u (a katkad o'vezu, da se tokom tu&ovanja pr'l!e ostalm
lanovma porod-e* al to u&ro!ava nj"ov prrodn pro-es odvajanja% : dru&e strane* ako
svesno l nesvesno odlue nastavt pro-es odvajanja* tada tokom tu&ovanja zatomljuju svoje
reak-je na &u'tak* ne pr"vataju podr#ku 'lsk" ljud* #to mo!e zazvat te#ko$e u
prla&o1avanju na &u'tak% Ukratko* adoles-ent su tako1e vrlo osetljva &rupa jer se na nek
nan nalaze pred z'orom "o$e l Vu&roztV svoj pro-es tu&ovanja za umrlom oso'om l $e
dovest u opasnost va!an razvojn pro-es odvajanja od porod-e%
Tokom tu&ovanja mno& adoles-ent ose$aju potre'u za vra$anjem u detnjstvo kada su se
ose$al s&urnma za#t$enma od strane odrasl" (Glass* 1@@1%,% >e1utm* z'o& vlastt"
tu1" oekvanja o tome Vda su ve$ velk odraslV* suzdr!avaju se od razlt" re&resvn"
pona#anja* #to m dodatno tro# ener&ju potre'nu za pro-es tu&ovanja% 8ek od nj" maju sre$e da
su tolko 'lsk s prjateljem.prjatelj-om l s nekm odraslm ro1akom.susedom da 'arem pred
njm.njom ponovo nakratko mo&u 't mala de-a koju -e dru& Vmazt pazt da m se ne#to ne
do&odV%
9e-a mlad svoj pro-es tu&ovanja katkad usporavaju l ote!avaju tme #to se (jako, trude
prkrt vlastte reak-je na &u'tak kako ' za#ttl rodtelje l dru&e 'lske odrasle% Prtom se
vode zreenm l nezreenm porukama koje prmaju od odrasl" o tome kolko nj"ove patnje
on mo&u podnet% >no& uen- osnovne srednje #kole &ovore kako pred rodteljma ne
plau l m ne &ovore kolko m je te#ko z'o& do!vljene smrt jer se Vtada mama uvek jako
rastu!* rasplae* za'rne sl%V l zato #to m rodtelj ka!u Vkako to jednostavno ne mo&u slu#atV%
Hedan od va!n" s"oda svako& pro-esa tu&ovanja jesu promene u denttetu tu&uju$e oso'e%
Isto vred u dejoj odnosno mladenakoj do'% Tako* npr% nakon smrt 'rata l sestre* dete l
adoles-ent ne samo da s vremenom poprma dru& denttet* ve$ u nekm sluajevma mora
poprmt nov denttet jedn-a* najstarje&* srednje& l najmla1e& deteta u porod-* #to esto
nje lako za"teva mno&o truda ener&je%
Pro-es tu&ovanja odrasl" de-e odnosno mlad" razlkuje se po tome #to odrasl mo&u na
nek nan su'jektvno zamrznut vreme jer ne !ele da " ono odnese u 'udu$nost u kojoj v#e
nema umrle oso'e% 9e-a mlad ne mo&u se' pru#tt takav luksuz jer ' takvo zamrzavanje
vremena* rad lak#e& podno#enja &u'tka* stodo'no znalo zamrzavanje vremena namenjeno&
razvoju sazrevanju (:"apro* 1@@P%,%
lNIOCI KOJI UTIU NA PROCES TUGOVANJA U
DETINJSTVU I MLADOSTI
Rarrson Rarrn&ton su (+001%, u svom stra!vanju prkupl pro-ene 1%D0+ uenka prosene
do' od 1D &odna (raspon od 11 do 1Y &odna, o tome kolko je po nj"ovom m#ljenju smrt
ro1aka (rodtelja* 'rata l sestre* ujne.tetke l ujaka.tetka* 'ake.dede, l prjatelja promenla
nj"ov !vot% Ftprlke D0% uenka zjavlo je da do!vljena smrt nje jako promenla nj"ov
!vot* P0% reklo je da je ta promena mala* dok je D0% uenka zjavlo kako je nj"ov !vot
nakon smrt zrazto jako l jako promenjen% :pomenut autor* na !alost* nsu analzral !votne
promene s o'zrom na to ko je umro* al z prkazan" se 'rojk vd kako se de-a me1uso'no
razlkuju po tome kolko m do!vljena smrt menja !vot% Iz to&a se mo!e zakljut kako se
razlkuju po pro-esu tu&ovanja kroz koj prolaze%
Ea te razlke od&ovorn su razlt no-* a sv on koj utu na pro-es tu&ovanja odrasl"
deluju u dejoj do'% :lno kao kod tu&ovanja odrasl"* na detetovo tu&ovanje utu odnos s
umrlom oso'om* okolnost u kojma je smrt nastupla* kolna vrsta poreme$aja koje je &u'tak
zazvao u svakodnevnom !votu* detetove karakterstke (ukljuuju$ nane suoavanja sa
stresom, dostupnost podr#ke odrasl" (:"apro* 1@@P%,- Uz spomenute no-e* 9?re&rov
(+001%, ste jo# va!nost nana na koj se odrasl odnose prema smrt te prstupanost oso'e
koja mo!e do'ro 'rnut o detetu l mladoj oso'%
Pra$enje de-e mlad" (do' Y do 17 &odna, tokom dve &odne nakon smrt rodtelja
()orden* +00+, pokazalo je da su se na &u'tak uspe#no prla&odl on koj su !vel u
porod-ama j su lanov 'l do'ro povezan* &de se 'ez ve$" te#ko$a raz&ovaralo o umrlom
rodtelju &de je &u'tak prouzrokovao manje !votne promene poreme$aje% 8asuprot tome*
ve$e te#ko$e nakon smrt rodtelja mala su de-a j je pre!vel rodtelj 'o mlad* depresvan*
lo#e& sveukupno& /unk-onsanja* kad se u porod- vrlo retko spomnjao pokojn rodtelj l se o
njemu Vnje smeloV raz&ovarat kad je rodteljeva smrt zazvala velke materjalne dru&e te#ko$e%
Kod te je de-e prme$eno n!e samopo#tovanje zra!en ose$aj nemo&u$nost ut-aja na !votna
z'vanja% Govore$ o mo&u$m du&oronm posled-ama &u'taka u detnjstvu mladost*
:"apro (1@@P%, tako1e spomnje sn!eno samopo#tovanje* al depresvnost* zrazto
samookrvljavanje te povlaenje u se'e l pona#anje koje je upereno protv dru&"%
Kao kod odrasl"* pokazalo se da je jedan od pose'no va!n" no-a pro-esa tu&ovanja kod
de-e.mlad" odnos kakav su mal sa umrlom osobom. =o'nson >a"on (1@@7%, ka!u kako se*
npr% odnos zme1u 'ra$e sestara mo!e promatrat na kontnuumu< neka 'ra$a sestre tolko su
'lsk da doslov-e dele sve emo-je msl* dok dru& &odnama nsu u kontaktu ne 'rne " to
#to se mo!da nkada v#e ne$e vdet% >e1utm* ov dru& do kraja !vota ostaju 'ra$om
sestrama to se ne mo!e svojevoljno nt nekom spolja#njom slom proment% Fsm to&a*
'ra$a sestre unutar porodne strukture ne pose'an podsstem* u kojem vladaju v#e l manje
vrsta pravla u kojem su ulo&e o'no dosta jasno podeljene% E'o& to&a se nakon smrt 'rata
l sestre ne menja samo ulo&a pre!velo& deteta.adoles-enta unutar -ele porod-e* ve$ se
menjaju nje&ovo mesto te ulo&a unutar podsstema preostale 'ra$e sestara (Pre&rad* 1@@Y% '*
=o'nson >a"on* 1@@7%,%
Polne razlike u pro-esu tu&ovanja u dejoj adoles-entskoj do' prate razlke koje postoje u
odrasloj do'% 9?re&rov (+001%, ka!e kako o tome ne postoj dovoljno podataka u lteratur* al da
se prema postoje$ma mo!e zakljut kako dea- mlad$ manje otvoreno pokazuju svoje
reak-je na &u'tak od devoj-a devojaka% =azlke su utvr1ene u tra!enju odnosno prmanju
so-jalne podr#ke% Prouavaju$ pro-es tu&ovanja #kolske de-e nakon u'stva utelj-e*
9?re&rov suradn- (prema 9?re&rov* +001%, utvrdl su da su V&otovo sve devoj-e male do'ru
prjatelj-u kojoj su se mo&le povert koja m je pru!la podr#ku* dok je manje od P0% deaka
malo takvo& prjateljaV (str% 7+%,%
$ob se pokazala va!nm no-em u tu&ovanju de-e mlad"% U jednom su stra!vanju
adoles-ent do' od 1D do 17 &odna mal najzra!enje ose$anje krv-e* anksoznost najv#e
telesn" reak-ja na &u'tak 'rata l sestre* u pore1enju s mla1om de-om (od @ do 1+ &odna, s
1A-&od#nja-ma%
: do' je povezan slede$ nla- koj ute na pro-es tu&ovanja de-e mlad"% =e je o tome
da je deije miljenje jo# na konkretnom nvou* a uz to &a o'ele!ava zakljuvanje o uzrono-
poslednm vezama kada one u stvarnost ne postoje% E'o& to&a* npr% dete mo!e 't s&urno u to
da je tata umro zato #to ono nje "telo do kraja pojest ruak (#to je 'o uzrok sva1e koja je
pret"odla oevoj smrt,% Fvaj nla- nepovoljno deluje na deje tu&ovanje jer zazva jak
ose$aj direktne krivice od&ovornost za neju smrt%
Givotno iskustvo tako1e je va!an nla- u pro-esu tu&ovanja% Budu$ da je ono u dejoj
do'* al u razdo'lju adoles-en-je* srazmerno malo* nje neo'no da de-a mlad 'vaju
znena1enma zateenma svme onm #to " tokom tu&ovanja eka% 8ame* nj"ovo
dosada#nje !votno skustvo nje " prpremlo za sve emo-je 'esa* usamljenost* krv-e
never-e koj su deo tu&ovanja nakon smrt 'lske oso'e (Kandt* 1@@P%,
Kad je re o tu&ovanju nakon smrt rodtelja* nla- najjae& ut-aja jeste funkcionisanje
re#ivelog roditelja > #to je ono lo#je* to je pro-es tu&ovanja de-e te! trajnj% Lelm staknut
kako ovde nje re o prvremenom ne/unk-onsanju neposredno nakon &u'tka* ve$ o
du&otrajnm te#ko$ama koje pre!vel rodtelj ma s vlasttom adapta-jom na &u'tak% 6n se da
je pro-es tu&ovanja nakon smrt majke te! ne&o nakon smrt o-a* #to se tuma njen-om da u
ve$n porod-a majke na se'e preuzmaju emo-onalnu dru&u ne&u o de-% 9ru&m rema*
smr$u majke dolaz do ve$" promena u porodnom /unk-onsanju ne&o nakon smrt o-a%
8aravno da to ne vred u svm sluajevma* tj% ako su majka ota- ravnomerno o'avljal
razlte ulo&e u porod-* tada razlke u pro-esu tu&ovanja z'o& smrt majke l o-a sla'e l
nestaju% Sunk-onsanje rodtelja te odnos s njma nakon dru&" su vrsta &u'taka jako
povezan s tokom s"odom tu&ovanja de-e mlad"% Istra!vanja pokazuju kako je nakon
smrt deteta* kvaltet komunka-je zme1u rodtelja pre!vele de-e 'la ne&atvno povezana s
kolnom te!nom te#ko$a u pona#anju% 9ru&m rema* manja kolna pro'lematn"
pona#anja de-e mlad" prme$ena je kad je komunka-ja s rodteljem 'la kvaltetna (prema
pro-enama de-e mlad",%
>e1u ovoljnim is%odima pro-esa tu&ovanja nakon smrt 'rata l sestre* a koj se tu
promena u tu&uju$oj de- l adoles-entma* naje#$e se spomnju< ve$e poverenje u dru&e ljude
oslajanje na nj"* ve$a otpornost u suoavanju sa stresnm stua-jama* 'olja slka o se' te
pove$ana sposo'nost prmanja davanja podr#ke dru&ma (prema =o'nson >a"on* 1@@7%,
>e1utm* ovde valja 't oprezan pr zakljuvanju o uzrono-poslednoj vez zme1u &u'tka
spomenut" oso'n" promena tu&uju$e& deteta l mlade oso'e% 8ame* mo&u$e je da su te
promene povezane s ranjm odnosom zme1u pre!vel" pokojnka te s odnosma unutar
porod-e kakv su postojal pre &u'tka% 8a to mo&u od&ovort samo lon&tudnalna
stra!vanja* koj" u ovom podruju &otovo da nema%
Pro-es tu&ovanja de-e mlad" odraslma te#ko pada jer se ose$aju nekompetentnma
'espomo$nma da m olak#aju 'ol patnju* #to smatraju svojm najva!njm zadatkom% Upravo
z'o& to& razlo&a sklon su tome da pro-es tu&ovanja de-e mlad" pro&lase Vsmptomatskm l
patolo#kmV tada tra!e pomo$ strunjaka Vjer dete jako lo#e podnos &u'takV% :"apro (1@@P%,
ka!e kako je umesto dono#enja takv" pau#aln" pro-ena o pro-esu tu&ovanja mno&o va!nje
posmatrat ute l on na razvoj de-e mlad" l ne%
9o'ra vest je da de-a* ma kolko odraslma delovala kr"ko nemo$no* pak maju sna&e
resurse za zla!enje na kraj s &u'-ma to na svoj oso't nan% To se vd z njen-e da uspe#no
pre!vljavaju razlte traumatske krzne do&a1aje te one povezane s &u'-ma* tj% da u detnjstvu*
mladost* al u odrasloj do'* u mno&m sluajevma nemaju ve$" te#ko$a% Kelku ulo&u u
tome s&urno ma podr#ka odrasl" u pro-esu tu&ovanja* al sto tako je va!no omo&u$t m da se
oslanjaju na vlastte postoje$e mo&u$nost da razvjaju nove%
PODRKA U PROCESU TUGOVANJA
Ptanje< do!vljavaju l korsn- na#" uslu&a (edukatvn"* savetodavn" konsultatvn",
pojmove Vpodr#kaV Vpomo$V na razlte nane2 Pokazalo se da m je mno&o dra!e kad m
Vpru!amo podr#kuV ne&o kad m Vnudmo.dajemo pomo$V% Podr#ku su do!vljaval kao ne#to
#to uzma u o'zr po#tuje nj"ove (preostale, kapa-tete* #to nj" kao ljude jaa da ' mo&l
sami krenut dalje u !vot* #to je prvremeno srazmerno kratkotrajno te* mo!da najva!nje* kao
ne#to pr emu su on sam aktvn uesn- svo& oporavka% : dru&e strane* Vprmanje pomo$V
do!vljaval su manje povoljno< ose$al su da takav prstup nedovoljno -en nj"ove sna&e* da "
na nek nan n zavsnm od poma&aa* da je vremenska dmenzja to& pojma mno&o du!a te
da se* kad prmaju pomo$* ose$aju v#e o'jektma ne&o su'jektma u prla&o1avanju na nevolje
koje su " sna#le% I konano* Vprmaju$ pomo$V ose$al su se manje vrednma manje mo$nma
od poma&aa%
RAZLIITI IZVORI I SADRAJI PODRKE TUGUJUIM LJUDIMA
Podr#ka nakon &u'tka se prema svojm zvorma mo!e svrstat u dve #roke &rupe% Hednu
pru!aju ljud z rirodne okoline tuguju!i% nj" esto nazvamo rirodnim omagaima. To su ve$
mno&o puta spomnjan lanov u!e #re porod-e* prjatelj* sused* saradn- na poslu% =e je o
ljudma koj po prrod svoje ulo&e u !votu tu&uju$e& uo'ajeno odma" uskau kad neko do!v
&u'tak% Prtom pru!aju razlte o'lke materjalne or&anza-jske podr#ke pomo$ (npr%
posu1uju nova-* poma!u u oda'ru ode$e za pokojnka* 'rnu se oko sa"rane* na'avljaju
namrn-e* kuvaju* 'rnu o de- sl%,* nude razlte n/orma-je (npr% u koj po&re'n zavod tre'a
ot$* #to sve tamo tre'a odnet* na kojem &ro'lju ma mesta* &de se predaju smrtovn-e za"vale
nakon sa"rane koje $e 't o'javljene u medjma sl%,* al jako va!nu emo-onalnu podr#ku
(provode vreme s tu&uju$m* slu#aju &a dok &ovor o pokojnku* &rle &a dok plae plau
zajedno s njm sl%,% Prrodn poma&a na odre1ene nane ostaju uz tu&uju$e& du!e vreme
nakon &u'tka% Pr ru- su mu kad &od " on zatre'a* a esto samon-jatvno nude svoju
podr#ku pomo$% Broj prrodn" poma&aa u trenutku kad se &u'tak do&odo o'no je
prlno velk* a kako vreme prolaz* on se 'rzo jako smanjuje tako da tu&uju$ ljud nekolko
nedelja* a po&otovo nekolko mese- nakon &u'tka ostaju okru!en srazmerno malm 'rojem
on" koj su m (u svakom trenutku, na raspola&anju% Taj mal 'roj prrodn" poma&aa o'no
su ljud koj su pose'no 'lsk s tu&uju$m* a koj dalje nastavljaju pru!at spomenute vrste
podr#ke%
9ru& zvor podr#ke koja je potre'na tu&uju$ma nalaz se u dvema &rupama ljud% Prvu ne
strunjaci koj ' u okviru svog redovnog osla mo&l ( po mom sudu* tre'al, pru!at podr#ku
tu&uju$ma% To su utelj* od&ajatelj* peda&oz* so-jaln radn-* so-jaln peda&oz* med-nske
sestre* lekar (op#te prakse* al ostal" spe-jalnost - osm ps"jatara kojma to jeste sastavn
deo posla,* po&re'n-* sve#ten-% 9ru&u &rupu ne savetovatelji i si%oteraeuti koj su naje#$e
ps"oloz ps"jatr* premda u poslednje vreme me1u njma ma so-jaln" radnka te so-jaln"
peda&o&a pro/esora re"a'ltatora%
Podr#ka prve spomenute &rupe na odre1en nan nalkuje podr#- prrodn" poma&aa%
Fd&ajatelj u vrt$u utelj u #kol u svakodnevnom su kontaktu s de-om kad ona do!ve
&u'tak* katkada je nu!no da m pru!e od&ovaraju$u podr#ku% Ijud z ove skupne nsu
strunja- u radu s tu&uju$ma u u!em smslu (nt mslm da ' to tre'al postat,* al z'o& prrode
svo&a posla moral ' znat najva!nje njen-e o &u'-ma* tu&ovanju pru!anju podr#ke
tu&uju$ma%
Fsm z do sada spomenut" zvora* tu&uju$ mo&u do't podr#ku u okvru tzv% grua
samoomo!i l grua odrke, kako se tako1e nazvaju% 8j"ov rad temelj se na pretpostav- da
su za razumevanje podr!avanje tu&uju$" ljud naj'olje kval/kovan ljud koj su sam
do!vel odre1ene &u'tke (Parkes* 1@A0%,% Grupe samopomo$ naje#$e vode ljud slno&
!votno& skustva kao lanov &rupe* a ponekad poma!u strunjaku koj ma ulo&u vodtelja%
Fdla!enje na takve susrete nekm je tu&uju$ma zrazto lekovto jer maju ose$aj da " mo&u
razumet jedno ljud koj su do!vel st l slan &u'tak% >e1utm* nekma takve &rupe ne
od&ovaraju jer m se n da se tamo Vsve vrt samo oko &u'tka da z'o& to&a ne mo&u za$ z
pro-esa tu&ovanjaV%
IMAMO LI (DOVOLJNO) ZNANJA O GUBICIMA, TUGOVANJU I PRUANJU
PODRKE TUGUJUIMA?
U detnjstvu mladost mno&o vremena provodmo ue$ kako da ne#to steknemo da '
nam !vot 'o uspe#an radostan% Fdrasl nas ue kako da steknemo prjatelje* razlte stvar*
kontrolu nad svojm ose$anjma* mslma* pona#anjem* kako da zado'jemo pa!nju ljud oko
se'e td% Ukratko* za"valjuju$ odraslma* stemo znanja potre'na za !vot% I tako* s vremenom*
sam odrastemo postanemo vrlo ve#t u st-anju uvanju sve&a svae&a* a tu ve#tnu
potom prenosmo na mla1e od se'e%
8a !alost* u -elom tom pro-esu uenja vrlo retko do'jamo uputstva o tome #to valja unt
kad ne#to l neko&a z&u'mo% 9akako da je ova njen-a potpun paradoks kad znamo da su
&u'- nez'e!v* a esto posve predvdljv% Uprkos tome* &otovo nas nko ne u kako da
rea&ujemo na do&a1aje koj $e se s&urno do&odt koj $e s&urno zazvat 'ol patnju (ma
kako 'la&e .l kratkotrajne* u nekm sluajevma,% Tokom odrastanja* al u odrasloj do'* ak
nam savetuju da ne raz'jamo unapred &lavu o tome kako $emo zlazt na kraj s &u'tkom - Vpa
ve$ $emo se nekako sna$ kad se on do&od;V : dru&e strane* kad do!vmo &u'tak* savetuju
nam kako da ne mslmo o njemu% Prmer za to su reen-e za koje verujem da su vam svma
do'ro poznate< V3to se do&odlo* do&odlo seV* VLvot tee daljeV* VPotrud se sve to #to 'r!e
za'oravtV* VPro'aj mslt na ne#to dru&oV*VBud jak.aV% Fve reen-e tolko su poznate
odoma$ene da se mo!da ptate #to je u njma lo#e* a od&ovor na to je slede$< osm #to
tu&uju$ma ne poma!u* katkada mo&u nanet #tetu%
8a nesre$u* to da tokom !vota ne stemo znanja o &u'-ma nje kraj pre o stvarnost%
8ame* vrlo esto je ono #to jesmo naul o zla!enju na kraj s &u'-ma u velkoj mer
po&re#no% U nastavku po&lavlja pokaza$u vam kako stavov* uverenja* stereotp mtov o
naj'oljm nanma pre'olevanja &u'taka o'no stvaraju v#e #tete ne&o korst%
Ima l smsla je l korsno de-u poduavat o &u'-ma* ukljuuju$ one uzrokovane smr$u%
9eo ljud ukljuen" u o'razovn sstem s&urno smatra kako je takvo poduavanje nepotre'no*
a mo!da #tetno* jer de-u mo!e uznemrt* navest " na -rne msl tome slno%
Rul'ert (1@@@%, ka!e kako je svojedo'no 'la odlula da $e uen-ma tre$e& razreda
osnovne #kole &ovort o do&a1ajma u ovekovom !votnom -klusu* #to je ukljuvalo nekolko
lek-ja o smrt% Jvo #to su na tu odluku rekl njene kole&e u z'orn-<
\ VTo je preosetljva tema za @-&od#njake% Fna mo!e prev#e uznemrt l ak zastra#t tako
malu de-u%
\ To je prev#e Xpro/njenX pojam* preapstraktan pun ptanja 'ez od&ovora%
\ =odtelj $e 't zapanjen z'orom tako mor'dne teme kad postoje mno&o manje uznemruju$
sadr!aj o !votu o kojma se mo!e ut%
\ Izno#enje protvren" teorja o tome #to se z'va nakon smrt z'un$e de-u verovatno
udaljt rodtelje od #kole%
\ Kako je uop#te mo&u$e sauvat autortet poku#avaju$ od&ovort na sva 'eskrajna*
meta/zka ptanja na koja ne postoj od&ovor* a koja $e de-a postavljat2V
6n se da n rodtelj nsu preterano sklon tome da se o smrt raz&ovara s nj"ovom
de-om% U stra!vanju Kuterova- (1@@P-,* v#e od polovne (QQ%, kontaktran" rodtelja nje
odo'rlo da nj"ova de-a 'udu uesn- u prouavanju deje& pomanja smrt% Istodo'no* u tom se
stra!vanju pokazalo kako Vnesstensko poduavanje o smrt koje dete do'ja od odrasl"%%%poma!e
u razumevanju 'tn" oso'na smrt* po&otovo u razumevanju prestanka !votn" /unk-ja%V (str%
10A%,
9ru&o ptanje u tom kontekstu odnos se na to koj ' 'o -lj takve eduka-je% Glass (1@@1%,
smatra kako raz&ovor s de-om o smrt tu&ovanju u porod- u #kol mo!e 't korstan jer #r
raspon detetov" znanja te podste razvoj sazrevanje% Takvo poduavanje mo!e mat odre1en
preventvn unak% Fsnovna znanja o smrt* reak-jama na nju te o pro-esu tu&ovanja mo&u de-
mladma pomo$ da se ose$aju manje z'unjenma kad do!ve &u'tak 'lske oso'e% :matram
kako nje mo&u$e potpuno ukloniti z'unjenost povezanu s nepr"vatanjem njen-e da je
voljena oso'a umrla l s neuspe"om u tra!enju od&ovora na ptanje< VEa#to se to do&odlo2V
>e1utm* mo&u$e je uklont l 'arem u'la!t onaj deo z'unjenost koj je posled-a neznanja
neskustva%
Glass (1@@1%, navod tr razlo&a z'o& koj" je de-u va!no poduavat o &u'-ma o smrt< 1,
re je o prrodnom delu !vota* +, &u'- smrt su nez'e!ne !votne njen-e* pa nje lo&no n
razumno odvajat smrt od !vota (tj% smrt je sastavn deo !vota, D, ut o smrt zna ut ne#to
o !votu% : jedne strane* ova tr razlo&a deluju vrlo jednostavnm lo&nma* a s dru&e strane*
nj"ov sadr!aj u ljudma automatsk zazova zazor od'ojnost jer je re o temama koje su
neu&odne 'olne pa 'smo " "tel z'e$% =azumljvo je da z'o& to&a smatramo nepotre'nm*
neprmerenm* pa ak neetnm tome poduavat de-u* ako mno& autor pokazuju da to ne
' tre'alo 't tako%
Tako* npr% Rul'ert (1@@@%, u svome lanku &ovor o tome kako ' osnovnoskol#ku de-u
tre'alo u okvru redovno& #kolsko& pro&rama poduavat o Vpromen* odvajanju* &u'-ma
smrt%%%s tm da uenje o smrt prrodno prozlaz z poduavanja o razltm vrstama &u'taka%V
(str% 7@%, Prema m#ljenju spomenute autorke* -lj poduavanja o smrt u #kol 'o ' Vdavanje
pouzdan" n/orma-ja* sme#tanje smrt u prrodan kontekst !votno& -klusa* presptvanje
uverenja aktvnost povezan" s zla!enjem na kraj sa smr$u tu&ovanjem te poma&anje de- u
usvajanju renka potre'no& za stra!vanje zamsl ose$anja povezan" sa smr$u%V (str% A+%,
Rump"re? Emp/er (1@@Y%, &ovore kako ' u #kolama valjalo sprovest eduka-ju utelja*
rodtelja uenka o osnovnm ptanjma koja se tu &u'taka* tu&ovanja pru!anja podr#ke
tu&uju$ma%
TEMELJNA NAELA PRUANJA PODRKE TUGUJUIMA I NJIHOVA
DJELOTVORNOST
:v ste ve$ neko kra$e l du!e vreme na ovome svetu poprlno je s&urno da mate neka
uverenja stavove o tome #to jeste* a #to nje do'ro nt u susretu s tu&uju$m ljudma* premda
mo!da ne razm#ljate za#to je to tako% 8eka od t" uverenja s&urno su Vdo'raV poma!u ljudma
koj su do!vel &u'tak pa na njma mo!ete mrno dalje temeljt svoju podr#ku tu&uju$ma (l
se',% >e1utm* mo&u$e je da mate uverenja koja 'a# nsu tako korsna* a mo!da su ponekad
#tetna% 8adam se da $ete se u tom sluaju slo!t kako " morate VpopravtV l zament 'oljma
ako !elte pru!at podr#ku tako da je tuguju!i ljudi do#ive korsnom% Kljune re su (da je,
tuguju!i ljudi do#ive jer* ma kako plemente do're 'le va#e namere* postup- prema tu&uju$ma
ne$e 't lekovt ako oni do#ivljavaju da m nudte ne#to #to njima ne odgovara.

NEKORISNI ILI AK TETNI STAVOVI I UVERENJA U
PRUANJU PODRKE TUGUJUIMA
Krenmo prvo od to&a emu nas ue u detnjstvu% 8ema nkakve dvoj'e da rodtelj* utelj*
od&ajatelj sv ostal odrasl koj se 'rnu za de-u maju naj'olje namere da je ono #to ne
odraz nj"ove !elje da " podue mno&m stvarma da m pomo&nu u mno&o emu* pa tako u
zla!enju na kraj s &u'tkom% Isto tako* nema mesta sumnj u to da se sve ono #to ne temelj na
uverenju kako je to za de-u do'ro korsno% Pa pak* kad je re o &u'tku tu&ovanju* nema
nkakve dvoj'e n da vrlo esto &ovore rade po&re#ne stvar% Kada* na prmer* u prod- u&ne
pas - detetov omljen ku$n lju'ma-* saveznk prjatelj s kojm je provodlo mno&o vremena
dello svoje najskrvenje tajne - kad je dete z'o& to&a nekolko dana tu!no esto plae* odrasl
o'no ka!u< V8e pla* kup$emo novo& psaV% A kad m postane prete#ko &ledat dete kako je
tu!no #to v#e nema svo& Bo'ja* =e]a l Lu$ka* znaju mu re$< V3to sad tu tolko -mzdr#2 Id
lepo u svoju so'u smr se%V
9o'ro se se$am svoje 'ake koja je du&o !vela s nama koja je 'la puna mudr" zanmljv"
V!votn"V zreka% >e1utm* kad sam mala 1Q l 1Y &odna* dve me1u njma uvek su m jako #le
na !v-e* premda tada nsam razumela z'o& e&a su one pro'lematne% Hednu od nj" redovno
sam ula kad ' me ostavo deko* z'o& e&a sam* naravno* 'la oajna< V3to se z'o& to&a tolko
uz'u1uje#2 Pa nje on jedn na svetu; B$e " jo# kolko "o$e#;V 9ru&a 'akna zjava tako1e m je
te#ko padala* a ula sam je svak put kad ' m se do&odlo ne#to tu!no 'olno% Baka se svm
slama trudla da m u'la! muku rema< V:ve $e to pro$ dok se uda#V% :vak put kad '" to
ula* ose$ala sam se jo# &ore* premda je 'aka verovatno 'la zadovoljna #to m je pomo&la da se
'olje ose$am% U kontekstu posljednje 'akne reen-e nalaz se zreka koja je poznata u -elom
svetu koja se vrlo esto prmjenjuje* a &las< VKreme le sve raneV
>no& moj student l polazn- trenn&a o &u'-ma tu&ovanju rekl su m kako tu&uju$m
ljudma &ovore slede$u reen-u (l su ul da je dru& &ovore,< V>ora# 't jak.a rad dru&o&
deteta* rad svo& mu!a* mame* tate%%%V% :ve dok o toj reen- nsmo poraz&ovaral* 'l su uveren
kako ona tu&uju$oj oso' daje sna&u da zdr! 'ol koju ose$a%
Kl#e kojem tako1e pr'e&avamo te se podst-anja tu&uju$e& da 'ude zaposlen* da se nem
za'av% Fvaj se mt o oporavku od &u'tka o'no zra!ava rema poput< V>ora# se nem
zaposltV* VBlo ' do'ro da ne#to rad#V tome slno% Eanmljvo je kako taj mt ne dovodmo u
ptanje ako nam tu&uju$ ljud esto ka!u< VBez o'zra na to kolko radm* na kraju dana u mojoj
je du# dalje potpuna praznnaV l< V8e razumem kako je to mo&u$e< puno radm* stalno sam
nem zaokupljena* a ose$am se jednako l lo#je* a ne 'olje;V%
Premda su namere &ovornka sasvm u redu u skladu s njen-om da je tu&uju$a oso'a
do!vela &u'tak* reen-e kojma &ovornk pokazuje svoje do're namere ne padaju na do'ro tlo*
tj% slu#atelj " uje u o'lku ono&a #to Hames Sredman* (+00+%, u svojoj knjz nazvaju mitovima
o izlaenju na kraj s gubicima% :pomenut autor &ovore o #est takv" mtova<
1% V8emoj se ose$at lo#e%V
+% V8adomest &u'tak%V 0 48adoknad z&u'ljeno5
D% VTu&uj sam.a%V
P- V9aj se' vremena%V
Q% VBud jak.a rad dru&"%V
Y% VEaposl se nem%V
Po&ledajmo za#to t mtov nsu delotvorn za#to ponekad mo&u na#kodt tu&uju$oj
oso'% :matram da " je va!no podro'nje razmotrt jer pretpostavljam (a to m potvr1uje
skustvo u radu s tu&uju$ma te s okolnom koja m daje podr#ku, kako vam se nek od nj"
uop#te ne ne pro'lematnma Vstra#nmaV% 8aprotv* nek od #est mtova verovatno vam
deluju jako korsnma (mo!da se* npr% mtov pod 'rojem P Y najv#e ne takvma, mo&u$e
je da se ptate za#to vas !elm uvert kako on nsu do'r% Fdma" da ka!em kako se sla!em da
nek od nj" (opet* npr% mtov 'r% P Y, jesu korsn* al tek od odre8enim uslovima.
:vm na'rojenm mtovma zajednko je da se ue jo# u dejoj do'* a potom se prenose u
odraslu do' - kada " dalje prenosmo na de-u% 9ru&m rema* uz to #to " sam strajno
korstmo* o njma poduavamo slede$ nara#taj% 8a taj nan on ne samo da nastavljaju !vet*
ve$ postaju sve jama jama%
MIT BR ! " #NEMOJ SE OSEATI LOE#
9e-a vrlo rano od odrasl" do'ju poruku da nje do'ro ose$at se lo#e ( to ne samo u
stua-jama &u'tka,% 8aravno da ' ta poruka 'la posve u redu ak vrlo po!eljna kad ' 'la
ostvarva% 8ame* ma kolko odrasl !elel da se de-a uvek ose$aju do'ro* tj% da ne pate* to
jednostavno nje mo&u$e post$% F'ja#njenje to&a za#to odrasl pak #alju takvu poruku jest u
tome #to je njima te#ko &ledat dete koje pat da ' uklonl l u'la!l svoj ose$aj
'espomo$nost koj se pojavljuje ako n#ta ne preduzmu* detetu poruuju da se ne tre'a ose$at
lo#e% 9e-a ovu poruku s"vataju vrlo oz'ljno ako je redovno slu#aju* vrlo 'rzo prestaju
pokazvat kako m je% I tada se odrasl do'ro ose$aju jer su detetu pomo&l* a njemu je dalje
lo#e* samo to v#e ne pokazuje; I opet smo na poetku< nje mo&u$e ne ose$at se lo#e kad
neko&a l ne#to z&u'#% 8je mo&u$e ne 't tu!an* ljut* ose$at se 'espomo$no prevareno td%
kad kraj se'e v#e nema# ono #to s nekada mao l oso'u koja t je 'la va!na%
Kad dodemo u odraslu do'* tada smo ve$ do'ro naul da je 'olje od dru&" 'arem delmno
prkrvat kako se ose$amo jer $e nam u suprotnom porut neka se Vne ose$amo lo#eV%
>e1utm* nevolja je #to tome poduavamo svoju de-u% Krajnja posljed-a to&a jeste da ne
do'jamo podr#ku nakon &u'tka (ljud oko nas msle da nam ne tre'a jer ne vde da nam je
te#ko* a ne vde jer m to ne pokazujemo,* a u tm stua-jama ona nam uvek tre'a - mo!da ne
neprekdno ne od svako&a* al s&urno je da nam tre'a%
MIT BR $% #NADOMESTI GUBITAK#
Fdrasl u svom !votu nastoje 't #to praktnjma< kad nee& nema* to tre'a nadomestt
nem takvm l 'arem tome slnm% Upravo tme mo!e se o'jasnt* npr% potre'a da se nakon
smrt ku$no& lju'm-a #to 'r!e na'av nov l da nas ljud z okolne podsete na njen-u kako
deko koj nas je ostavo nje jedno mu#ko '$e na svetu% Isto o'ja#njenje koje se te
Vpraktno&V prstupa !votu vred za reen-u koju katkada uju udov-e* a e#$e udov-< V8a$
$e# novog mu!a.!enu vde$e# da $e sve 't u reduV%
5adr#aj ovo& mta mo!emo s"vatt na drukj nan* tj% kao ne#to korsno delotvorno%
9akako da udov-a l udova- u jednom trenutku mo!e sklopt 'rak s novm partnerom ponovo
prona$ !votnu sre$u udvoje* al to se s&urno ne$e do&odt ako je on samo zamena l
nadomestak za ono&a tko je umro l ot#ao% Prema tome* zadovoljstvo u odnosu s novm
partnerom mo!e se post$ jedno ako smo u dovoljnoj mer pre'olel &u'tak pro#lo& partnera pa
ponovo ose$amo potre'u za novm odnosom (a ne jo# samo l rete#no za partnerom koje& v#e
nema,%
I konano* ako ste jo# uvek u dvoj' je l ovde zasta re o mtu l je takav nan podr!avanja
tu&uju$" pak v#e korstan* zaptajte se 'ste l v lno rado 'l nadomestak za neje& partnera
odnosno mslte l da ' u tom sluaju va# odnos 'o uspe#an zadovoljavaju$ ('lo vama l
tu&uju$oj oso',%
MIT BR &% #TUGUJ SAM'A#
8akon #to do!ve &u'tak* ljud esto maju potre'u 't sam Vsa svojm mslma se$anjma
na z&u'ljenu dra&u oso'uV% U tome nema n#ta lo#e sve dok &od je to zasta potre'a tu&uju$e&*
a ne navka koju je stekao u detnjstvu% F preno#enju ovo& mta de- &ovormo kad* npr% uenka
koj se rasplakao na asu - pred ostalom de-om - utelj-a odvede z uon-e kako ne '
uznemro dru&u de-u kako ' mo&ao sam* na mru Vdo$ k se'V% 9ete tada o'no ne ostave
potpuno samo* ve$ &a odvedu peda&o&u l ps"olo&u koj $e s njm poprat* al temeljna
poruka< V8e tu&uj pred dru&maV dalje ostaje% U slnoj su stua-j 'rat sestra koj nakon
smrt o-a maju potre'u 't s mamom zajedno s njom plakat tu&ovat* a 'aka m ka!e<
VPustte sad mamu na mru% 8joj tre'a da 'ude sama% Ft1te u svoju so'u ne pokazujte pred
njom kolko vam je te#ko%V Tme de-a do'jaju poruku da je do'ro tu&ovat u samo$* al da to
tre'a omo&u$t ljudma oko se'e%
MIT BR (% #DAJ SEBI VREMENA# " #(S)TRPI (SE)#
Fvo je* po mom sudu* jedan od najopasnj" mtova kad je re o &u'tku tu&ovanju to z
vrlo jednostavno& razlo&a< na prv po&led on je tolko razuman lo&an da smo s&urn kako
mora 't stnt% Iskustvo m pokazuje da je potre'no dosta strpljenja vremena ulo!t u to da
ljudma o'jasnmo kako je u takvom pojednostavljenom o'lku taj mt vrlo po&re#an%
8ajpre $u rasvetlt nje&ovu Vstntu lo&nuV stranu% 8aravno da je za oporavak od &u'tka
potre'no vreme% 8kom pametnom ne ' palo na pamet osporavat tu njen-u% Hedan od
va!nj" saveta koj dajemo tu&uju$ma nj"ovoj okoln jeste< VBudte strpljv sa so'om* dajte
se' vremenaV% Pa u emu je onda pro'lem2 U tome #to vreme samo o sebi n#ta ne rad ne
mo!e zlet nkakve rane% Hames Sredman (1@@A%, o ovome ka!u slede$e<
VEamsao da $e se nakon dovoljno vremena ne#to ma&no proment tme nas ponovo
unt -elovtom oso'om zapravo je posve 'esmslena% Kad mamo posla s 'lo kojom dru&om
vrstom 'ol* nkome ne pada na pamet da ka!e< X9ajte se' vremenaX; Isto kao #to slomljenoj
kost tre'a pomo$ da za-el -nr. njenim nametanjem, stavljanjem u gis, fzikalnom
re%abilitacijom, a katkada i oeracijom. da opet /unk-on#e kao pre* tako tre'a pomo$
Xslomljenom sr-uX%V (str% D+%,
Kerujem da poznajete ljude koj se n nakon pet l v#e &odna nsu oporavl od &u'tka
verujem da je jedan od uzroka to&a #to su radl ono emu su " ul od detnjstva< Vsedel suV
ekal da " prolazak vremena sam o sebi oporav% >o!da se sam tako ose$ate* a na trennzma
o &u'-ma tu&ovanju neretko sam ula od ljud da m je prlno lo#e deset l v#e &odna
nakon do!vljen" &u'taka% Jvo za#to je to tako kad je re o ovom mtu< vreme samo po se'
ne leN u oporavku poma!e ono #to inimo ono #to dru& oko nas ine dok to vreme de;
MIT BR )% #BUDI JAK'A RADI DRUGIH# " #DRUGI SU VANIJI OD TEBE#
8akon &u'tka u dejoj l mladenakoj do'* ovu reen-u o'no uju najstarja de-a l ona
koja se po nekoj svojoj dru&oj oso'n smatraju jaom od ostale de-e (pa ak odrasl", u
porod-%
:lede$a &rupa tu&uju$" koja je esto zlo!ena ovom mtu jesu rodtelj kojma je umrlo dete
koje nje 'lo jedna-.-a% Govore$ reen-u< V:ada morate 't jak rad 8%8-a (tj% rad drugog
sina/k!eri.V* ljud z okolne s jedne strane postupaju razumno< 'udu$ da se v#e n#ta ne mo!e
unt za mrtvo& sna l k$er* va!no je ne za'oravt dete koje je ostalo !vo ne zanemart &a%
8aravno da je to lo&no naravno da to ma smsla* me1utm* to je stodo'no 'esmsleno jer
je nezvedvo% 8akon smrt deteta* rodtelj u poetku nemaju sna&e n za #to* pa tako n za
'r&u o pre!velom detetu% I 'udu$ da je to njen-a* ljud z okolne mo&u m pomo$ samo
tako da se na nek nan po'rnu za to dete%
Pose'na opasnost s ovm mtom jeste u tome #to on zvui do'ro* al zapravo nema stvarnu
vrednost nje provedv% He l nam ko kada rekao kako da to unmoNX 8a temelju svo&
dvadeseto&od#nje& pru!anja podr#ke pomo$ tu&uju$ma* Hames Sredman (1@@A%, zakljuuju
kako se ovaj mt nalaz me1u prv" deset poruka koje najv#e z'unjuju tu&uju$e ljude% Fn je
z'unjuju$ jer deluje VrazumnoV* a stodo'no &a nje mo&u$e provest (#to ljude oko nas ne
spreava da nam &a uporno ponavljaju, pa u tu&uju$ma zazva ose$anje krv-e* &r!e savest*
manje vrednost* nesposo'nost tome slno%
MIT BR *% #ZAPOSLI SE NEIM# + #ZABORAVI#
Uz mt 'roj P< 7$aj sebi vremena7 - 7-5.tri -se.7, ovaj tako1e smatram jednm od opasnj"%
=azlo& tome opet je nje&ova povremena lo&nost u nekm trenu-ma dokazana delotvornost%
8e za'oravte re VpovremenaV Vu nekm trenu-maV; 8ame* nekm ljudma* to pose'no
neposredno nakon &u'tka* jako poma!e da su zaokupljen nekm poslom% Ea"valjuju$ tome
mo&u se odmaknut od &u'tka u!asa koj ose$aju u se'%
Gu'- ljude jako s-rpljuju ps"k* al telesno% Prema tome* du&otrajno uranjanje u velku
kolnu posla dodatno -e telesno s-rpt ve$ onako zmuen or&anzam% Fsm to&a*
savetovat nekome ko nje Vrado"olarV da se #to v#e posvet nekom poslu ustvar zna
unost jo# jednu velku promenu u nje&ov.njen !vot%
>e1utm* najopasnje od sve&a s ovm mtom jest #to on stvara prvd da $emo se
za"valjuju$ zaposlenost 'olje ose$at% Eaposlenost je samo odm-anje od stvarnost% Fna ne
mo!e zament njen-u da moramo preduzet drektne korake kako 'smo se oporavl od 'ol
koju ose$amo z'o& &u'tka% Isto kao #to to ne mo!e vreme samo po se' z mta 'roj P;
Ie-k 9avdsen-8elsen (1@A7%, tako1e &ovore o nedelotvornost reen-a koje tu&uju$
uju z svoje okolne* a koje &lase< V8je do'ro ostat u ku$ stalno po &lav vrtet to #to se
do&odlo% Bolje je ot$ me1u ljude na$ ne#to dru&o o emu $e# msltV% :pomenute autorke
(al mno& dru& autor* npr% =ando* 1@@D%* :anders* 1@@@%* :"apro* 1@@P-* )orden* +00+%,
ka!u kako tu&uju$m ljudma u prvo vreme tre'a upravo to da se ve$nu vremena usmere na se'e
na &u'tak koj " je po&odo% Fsm to&a* nje mo&u$e prestat mslt na z&u'ljenu oso'u samo
zato #to $emo se VXsa'rat nem dru&m zaposltV% :pomenutm zjavama sln su savet
tu&uju$ma da se odma" presele l promene posao% U nj"ovoj osnov tako1e je zamsao da $e
nam nova okolna (zauvek, odvratt msl od &u'tka (Stz&erald* 1@@Q%,%
8u1enjem ovo& mta* tu&uju$ma postavljamo nemo&u$ zadatak z'o& to&a #to " umor -
uo'ajena reak-ja na &u'tak - spreava u tome da se Vnem zaposleV% Kao #to sam ve$ rekla*
umor koj ose$amo nakon &u'tka ma svoju va!nu 'olo#ku ps"olo#ku /unk-ju< ne dopu#ta
nam da (puno, radmo tme dodatno Vtro#moV ve$ onako s-rpljen or&anzam* a stodo'no nam
os&urava vreme* prostor ener&ju potre'nu za nte&rsanje &u'tka%
Kerujem da ste 'arem do opsan" mtova o tu&ovanju prepoznal u vlasttom skustvu - 'lo
z ulo&e tu&uju$e oso'e l z ulo&e prrodno& l struno& poma&aa% 8adam se da ste se prsetl
kako su on 'l nedelotvorn kada ste sam 'l tu&uju$a oso'a da ste osvestl kolko on nsu 'l
korsn kad ste " nudl tu&uju$ma u najboljoj nameri da m pomo&nete pru!te podr#ku%
Fsm opsan" mtova* mno&o puta ula sam slede$a uverenja koja tako1e u pravlu nisu
delotvorna<
1% Pred tugujuom osobom ne treba spominjati umrloga U U podloz takvo& uverenja nalaz se
zamsao da $emo tu&uju$e& podsett na umrlu oso'u ako o njoj ponemo &ovort te da $e se
tu&uju$a oso'a tada uznemrt% >a kolko plemente 'le ove zamsl* nadam se da $ete se slo!t
da one stodo'no ne stoje na 'a# jako vrstm temeljma% 8ame* mo!ete l zamslt majku kojoj
je umro sn koja je na to Vza'oravlaV pa se onda mo!e do&odt da se z'o& na#e& zaponjanja
raz&ovora o njemu* odseti na tra&edju koju je do!vela2 Il< mo!ete l zamslt da je neko
za'oravo kako je z&u'o supru&u* 'rata* rodtelja* prjatelja td% pa postoj opasnost da &a m na
to podsetmo2 9akako da tu&uju$ ljud nsu svak dan* -elo& !vota to +P sata dnevno
zaokupljen samo razm#ljanjem o oso' koju su z&u'l% >e1utm* sto tako do'ro znate da se
takvo sto ne mo!e za'oravt da se tu&uju$ svakodnevno nalaze u 'ez'roj stua-ja koje "
podse$aju na umrlu oso'u%
9odu#e* nakon ovo&a mo!ete re$< V9o'ro* al na#e zaponjanje raz&ovora o umrloj oso'
tada postaje jo# jednm podsetnkom na to #to se do&odlo;V >oj od&ovor na to je< VTano% Pa #to
onda2V 9ru&m rema* zar zasta mslte kako je podse$anje na umrlo&a mo&u$e z'e$ kako je
va#e spomnjanje umrle oso'e uporedvo sa svme onm #to tu&uju$e& svakodnevno podse$a na
&u'tak2 Po mom sudu* od&ovor na o'a ptanja je ne&atvan% Podse$at tu&uju$e& na umrlu
oso'u tako #to $emo je pred njm spomenut ne samo da nije #tetno* ve$ tu&uju$ma nanosmo
'ol ako takav raz&ovor uporno z'e&avamo l od'jamo% =az&ovor o umrloj oso' mo!emo
s"vatt kao davanje prlke tu&uju$em da pred nama poka!e kolko mu je te#ko* a da mi to
mo!emo podnet%
B. Ako tugujui pone govoriti o umrloj osobi, treba (to bre) promeniti temu
razgovora - >o&u$a su razlta o'ja#njenja ovo& uverenja% Hedno je da je nama samma* z'o&
razlt" razlo&a* te#ko raz&ovarat o umrloj oso'* a dru&o da mslmo kako $emo menjanjem
teme raz&ovora tu&uju$e& mo!da uspet razveselt l mu 'arem pomo$ da 'arem prvremeno
ne msl na do!vljen &u'tak% U ovom dru&om ak mo!emo uspet - naravno da s tu&uju$m
ljudma raz&ovaramo o razltm (pa ak veselm, stvarma* a ne samo o &u'tku% U tm
trenu-ma &u'tak m nje u sred#tu svest mo&u$e je da se od nje&a 'arem malo uspeju
VodmortV% >e1utm* m#ljenja sam kako se takvo #to mo!e post$ samo ako tu&uju$ #eli
raz&ovarat o neem dru&ome* a ne o umrloj oso'* al ne ako m njegovu zapoetu pru
preknemo uvo1enjem nove teme raz&ovora%
H. Pred tugujuim ljudima treba suzdravati suze > Fvo uverenje* jedne strane
prozlaz z 'r&e za tu&uju$u oso'u< ljud z njene okolne msle kako de joj 't jo#
te!e ako pred njom neko plae% : dru&e strane* nekada ljud z okolne tu&uju$e&
smatraju da pred njm moraju 't jak kako ' mu dokazal da mo&u podnet nje&ovu
'ol% >e1utm* n jedno n dru&o nje potpuno tano< tu&uju$ma je te#ko kolko m je
te#ko nje verovatno da $e m na#e suze naroto ote!at stanje u kojem se nalaze%
8aprotv* mo!da $e se osett slo'odnjma da on pred nama plau% 3to se te
ostavljanja utska jake oso'e pred tu&uju$m* to mo!e 't prlno opasno ako zasta
nsmo VjakV* tj% ako ne mo!emo zdr!at 'ol tu&uju$e&% 8ame* postavlja se ptanje #to
$emo unt odnosno kako $emo zdr!at kad tu&uju$a oso'a zasta pone pred nama
pokazvat svu slnu svoje patnje2 Fsm to&a* 't jak pred nekm ko je do!veo &u'tak
zna slat mu poruku da on tre'a 't takav* #to naje#$e nje korsno% >e1u ljudma
koj nsu strun u ovom podruju vlada uverenje da je pose'no va!no suzdr!avat suze
pred tu&uju$om de-om pred onma koj su u dru#tvenoj "jerar"j spod nas% 6esto
sam od rukovodtelja* utelja od&ajatelja ula kako se Vne smejuV pred zaposlen-ma*
uen-ma l de-om rasplakat z'o& &u'tka koj je nj" po&odo jer $e Von tada mslt
da smo sla' to ne ' 'lo u reduV% Izjava da to Vne ' 'lo u reduV o'no je znala
da to nje u skladu s propsanom dru#tvenom ulo&om% Takvm VuvanjemV !votn"
ulo&a tu&uju$ma #aljemo poruku kako ' 'lo do'ro da on ne plau (premda nam
o'no nje namera poslat takvu poruku,% : dru&e strane* ako se pred njma
rasplaemo* poruujemo m da smo m o'n ljud od krv mesa* me m
pokazujemo da $emo mo$ saose$at s nj"ovom 'ol% 9akle* #aljemo m poruku da u
stua-j &u'tka na# odnos postaje odnosom dvaju ljudsk" '$a* tj% da $emo prvremeno
zanemart "jerar"jsk odnos koj postoj zme1u na#" !votn" ulo&a% 8aravno* dosad
reeno je korsno pod uslovom da se ne rasplaemo v#e ne&o #to plae tu&uju$a oso'a
jer $e se tada ona poet v#e 'rnut o nama ne&o m o njoj%
E. Vano je potruditi se odgovoriti na pitanja tugujui ljudi >tu&uju$ esto
postavljaju razlta ptanja* npr%< VEa#to se to do&odlo2V* VEa#to 'a# men2V* VHesam l
ja krva2V td% Ijud z okolne tu&uju$e& na sve se nane dom#ljaju kako ' na ta
ptanja od&ovorl pa ka!u ne#to poput< V8e do&a1a se samo te'% To po&a1a dru&e
ljude% Jvo* npr%%%%V* V8emoj tako* nema smsla da se'e okrvljuje#% Glupo je sada ko&a
okrvljavatV% Kao #to znate* na spomenuta ptanja ustvar nema od&ovora* a svr"a t"
ptanja nje tra!enje ( do'janje, od&ovora% Fna su pokazatelj da tu&uju$ poku#ava
dokut kakav-takav smsao do!vljeno& &u'tka* da nastoj ste$ kontrolu nad onm #to
mu se z'va td% Iz to&a sled kako na spomenuta slna ptanja tre'a rea&ovat drukje*
a ne davanjem drektn" od&ovora%
I. !ad bismo (samo) znali prave rei, mogli bismo uteiti tugujueg > Ijud su katkada
stra#no /rustrran jer msle kako z'o& svoje nesposo'nost* tj% neretost ne uspevaju
u'la!t 'ol patnju tu&uju$e&% :matraju kako s&urno postoje neke (aro'ne, re kojma
se to mo!e post$* samo #to " on ne znaju% 6esto sam ula ptanja< V3to da mu.joj
ka!em2V uvek se pokazalo da je re o tra!enju /ormule koja ukljuuje neke pose'ne re
koja je lekovta% 8a !alost* takve re ne postoje prlkom pru!anja podr#ke tu&uju$ma
to valja zapamtt% Ka!no je stalno mat na umu da
je tu&uju$oj oso' te#ko jer je z&u'la voljeno '$e da ' jedno nje&ov povratak mo&ao
proment stanje u kojem se nalaz% Kako se to ne mo!e post$ n rema n m
dru&m* preostaje nam jedno da skreno VotvorenoV 'udemo uz tu&uju$e&* da mu
'udemo rame za plakanje da strpljvo podnosmo nje&ovu 'ol patnju
8a kraju ovo& odeljka n m se va!nm ne#to re$ o pone#to drukjm mtovma koj se
ve!u uz &u'tke uz pro-es tu&ovanja% F njma su )ortman :lver prv put psale u svom
lanku o'javljenom 1@A@% &odne* da ' o tm stm mtovma ponovo pro&ovorle trnaest
&odna kasnje ()ortman :lver* +00+%,% 9va su povoda za nov lanak na stu temu< prvo*
njen-a da su nek stra!va dovodl u ptanje Vnj"oveV mtove dru&o* nj"ova !elja da
neke od mtova revdraju* a dru&e potkrepe jo# jam emprjskm nalazma ne&o #to su to
mo&le pre% =e je o slede$" #est mtova< 1, ljud moraju ose$at zraztu tu&u nela&odu kad
neko&.ne#to z&u'e* +, &u'tak ne prate tzv% poztvne reak-je u&odne emo-je* D, kad neko ne
ose$a.ne pokazuje zraztu uznemrenost patnju z'o& &u'tka* to je znak patolo&je* P, va!no je
temeljno VproradtV &u'tak* Q, va!no je potpuno preknut odnos prvr!enost s umrlom
oso'om Y, nakon odre1eno& vremena tu&uju$a se oso'a mora otuno oporavt od &u'tkaN u
suprotnom &ovormo o patolo#kom stanju%
"judi moraju oseati izrazitu tugu i nelagodu kad nekog#neto izgube U Fvaj mt pova
na pro-en reak-ja tu&uju$e& samo na temelju to&a ko&a l #to je z&u'o* a u po&lavlju o
&u'-ma vdel ste kako to nema smsla% 8ame* kako $e neko rea&ovat na &u'tak zavs od
razlt" no-a* od koj" se tek jedan odnos na to ko&a.#to je neko z&u'o% 8a prmjer*
mno&o je va!nje utvrdt kolko je 'la jaka (emo-onalna, veza zme1u tu&uju$e& ono&a sto je
do!vo kao &u'tak te kakve su oso'ne lnost tu&uju$e&a%
$ubitak ne prate tzv% pozitivne reakcije i ugodne emocije U U mno&m je stra!vanjma
utvr1eno da tu&uju$ uz neu&odne maju razlte poztvne reak-je na &u'tak (npr% Bonanno
Kaltman* +001%* Fltjen'runs* 1@@1%* Polatnsk? Jspre?* +000%* =ando* 1@AQ%* :-"W^rt-z'er&
Hano//-Bulman* 1@@1%* Ulmer* =an&e :mt"* 1@@1%*)"eeler* +001%,% 9odu#e* njen-a jeste da
su one ne#to re1e prsutne neposredno nakon &u'tka* al su u kasnjm razdo'ljma tu&ovanja
te kako vdljve%
!ad neko ne osea#ne pokazuje jaku uznemirenost i patnju zbog gubitka, to je znak
patologije U =ezultat emprjsk" stra!vanja pokazuju upravo suprotno< ljud koj maju manje
ntenzvne reak-je na &u'tak 'r!e se lak#e prla&ode na nevolju koja " je zadesla od on" je
su reak-je zrazto jake raznolke (npr% Parkes* 1@@A%* :anders* 1@@@%* )orden* +00Q%,% To je vrlo
lo&no jer je prrodno da se od &u'tka 'r!e oporavljaju ljud koje je on manje po&odo%
Ja#no je temeljno 7roraditi7 gubitak - Pojam Vprorada &u'tkaV s"va$en u u!em smslu
podrazumeva da se tu&uju$ mora neprekdno aktvno suoavat s &u'tkom da mora u
potpunost preknut odnos s umrlom oso'om% =ezultat emprjsk" stra!vanja pokazuju da
ovremeni odmak od &u'tka* npr% u vdu por-anja* mo!e tu&uju$ma pomo$ da o'nove
z&u'ljenu ener&ju (npr% :troe'e :-"ut* 1@@@%* :troe'e :troe'e* 1@@D% ', te da mno&
tu&uju$ ustvar nkada ne prekdaju odnos s umrlom oso'om* ve$ &a zadr!avaju* al* dakako* u
promenjenom o'lku (npr% 9avs sur%* +000%* :anders* 1@A@%.1@@@%* :"apro* 1@@P%*)orden*
+00+%.+00Q%,%
Vano je potpino prekinuti odnos privrenosti s umrlom osobom : =e je o mtu koj
pote od Sreuda dru&" ps"oanaltara koj su tvrdl kako nje mo&u$e usmert ener&ju u
nove odnose u nov !vot ako se pre to&a otuno ne preknu veze s umrlom oso'om% >e1utm*
savremena stra!vanja pokazuju da ose$aj povezanost s pokojnkom olak#ava prla&o1avanje na
&u'tak te da tu&uju$ma takva veza donos olak#anje* ute"u podr#ku u prelasku z proslo#t u
'udu$nost% >no& autor &ovore kako tu&uju$ ljud* naravno* menjaju svoj odnos s oso'om
koje v#e nema* al da taj odnos na odre1en nan traje tav !vot da to tu&uju$ma ne zna
te#ko$u (npr% Parkes* 1@@A% a* +00+%* :"apro* 1@@P%* Esook :"u-"ter* 1@@D%,%
&akon odre'enog vremena tugujua se osoba mora potpuno oporaviti od gubitka : Fvaj
mt ma dva znaenja% Hedno je da se tu&uju$ ljud nakon odre1eno& vremena moraju potpuno
oporavt od &u'tkaN u suprotnom $e nj"ovo tu&ovanje 't pro&la#eno
ote!anm.komplkovanm l patolo#km% 9ru&o znaenje ovo& mta ukljuuje oekvanje da
tu&uju$ ljud nakon odre1eno& vremena (katkada vrlo kratko&, v#e nkada ne$e 't
uznemren* tu!n* ljut td% po#to se prsete oso'e koju su z&u'l% Fsporavaju$ ovaj mt* =ando
(1@@D%, &ovor kako za neke &u'tke ne postoj VpravV kraj tu&ovanja nje&ovo VkonanoV
re#enje* #to ne mora znat da je stanje tu&uju$e& ps"opatolo#ko% >ller I Fmarzu (1@@A%,
tako1e su pokazal kako se mno& tu&uju$ ljud nkada ne vrate na ranj nvo /unk-onsanja* a
prema nj"ovom m#ljenju* to nje nu!no -lj tu&ovanja% I konano* to #to se tu&uju$ mno&o
&odna nakon &u'tka rastu!e kad se sete umrle oso'e* npo#to nje dokaz da se nsu prla&odl
&u'tku (npr% Rarve?* 1@@A%* +000%* Ie"man sur%* 1@A7%* Pa?ne sur%* +000%*)ortman sur%*
1@@@%,%
KORISNA, #LEKOVITA# ILI DELOTVORNA
NAELA PRUANJA PODRKE TUGUJUIMA
Takva se naela temelje na otrebama tu&uju$" ljud (a ne na naim potre'ama koje su
osnova nekorsn" stavova uverenja,% 8ame* ma kolko nam se nlo da pre spomenuta
uverenja mtov postoje kako ' korstl tu&uju$m ljudma* on su ustvar odraz na#" vlastt"
potre'a% =e je o vrlo prrodnm ljudskm potre'ama da nekome pomo&nemo prtom se
ose$amo do'rma korsnma* da steknemo kontrolu nad stua-jom* da od "aosa ponovo
stvormo red tome slno%
Potre'a koju tu&uju$ maju neposredno nakon &u'tka odnos se na ose$aj s&urnost* #to
nje neo'no jer je on &u'tkom oz'ljno poljuljan% Tu&uju$m ljudma tre'a ose$aj z'rnutost*
potre'an m je telesn odmor (premda je on &otovo nemo&u$ z'o& preterane po'u1enost
nervno& sstema,* tre'aju m ljud koj $e 'rnut o njma koj $e u svakom trenutku V't tuV%
9avanje podr#ke u dru&oj /az tu&ovanja sastoj se u davanju Vdopu#tenjaV tu&uju$oj oso' da
oset poka!e sve jake emo-je koje ma* ma kako on 'l zastra#uju$ .l protvren% U tre$oj
/az najzra!enja je potre'a za povlaenjem* ps"olo#km odmorom* postepenm prkupljanjem
z&u'ljene ener&je% :anders (1@@@%, ka!e kako mno& tu&uju$* al nj"ova okolna* takvo
povlaenje tumae kao depresju* umesto kao svojevrstan odmak od tra&edje% Fsm to&a* tada
ve$ jedn dru& oekuju da je prla&o1avanje na &u'tak &otovo* pa se kolna spontane
podr#ke smanjuje* #to nje u skladu sa dalje jakom potre'om tu&uju$" za njom% U toj /az
pro-esa tu&ovanja ljud maju potre'u za Vo'radom podatakaV koje maju o &u'tku podr#ka z
okolne mo!e m u tome mno&o pomo$% U etvrtoj /az sve je jaa potre'a za raz&ovorom o
odnosu s umrlom oso'om* o onome #to je nestalo njenm odlaskom te o tome kako da tu&uju$
or&anzuje pr"vat nov !vot svoj nov denttet% I konano* u petoj /az te potre'e tu&uju$e&
v#e nsu tako ote* al on dalje tre'a podr#ku 'lsk" ljud* nj"ovu ne&u potporu 0 naroto u
spro'avanju nov" nana odno#enja s (novm, ljudma% Tokom sv" pet /aza tu&uju$ma je
jako va!no da kraj se'e maju ljude koj $e 'ez vrednovanja slu#at o nj"ovoj patnj%
=azmotrmo sada na kojm se naelima temelj delotvorno pru!anje podr#ke tu&uju$m
ljudma% Ka!no je staknut kako ve$na naela o kojma $e 't re ne vred samo u podruju
&u'tka tu&ovanja* odnosno pru!anja podr#ke tu&uju$ma% Fna su prmjenljva u svakoj stua-j
kad je nekome te#ko* a !elmo mu pru!t podr#ku* ukljuuju$ savetodavne te ps"oterapjske
susrete sa strunja-ma (na 'lo koju temu,%
$reiti je ljudski > 8ek ljud odustaju od pru!anja podr#ke tu&uju$m ro1a-ma* prjateljma*
susedma l saradn-ma na poslu z stra"a da -e re$ l unt Vpo&re#nu stvarV% B$e trenutaka
kad $ete ne#to po&re#t l $e vam se naknadno nt da ste mo&l re$.unt ne#to 'olje l ne#to
me 'ste jasnje pokazal kolko vam je stalo do tu&uju$e oso'e kolko vam je te#ko z'o& nje% I
sad vas ptam< VPa #to onda2V 8a svetu ne postoj ovek koj ne &re# &re#ke nje mo&u$e z'e$
ak n u stua-jama kad nam je to slno va!no% 8aprotv* katkada v#e &re#mo 'a# u tm
stua-jama to z'o& to&a #to smo preplavljen emo-jama* a ko&ntvn* msaon aparat nam je
prvremeno zvan po&ona (l je na zmaku sna&a,% Gre#mo zato #to rea&ujemo u skladu s tm
kako mslmo da 'smo trebali -morali. rea&ovat* a ne na temelju konkretne stua-je* tj% spontano
- z empatje s tu&uju$m%
(luanje je mnogo vanije od govorenja U :lno kao u svakodnevnom !votu* tako smo u
kontaktu s tu&uju$ma v#e usmeren na re ne&o na slu#anje% F'no nas 'rne #to $emo* kako
kada re$* a &otovo uop#te ne razm#ljamo o slu#anju kao va!noj ve#tn u komunka-jskom
pro-esu% 8jena va!nost vd se z slede$e >ark TWanove zreke koju uvek korstm kada &ovorm
o komunka-j< V9a nam je 'lo namenjeno v#e &ovort ne&o slu#at* mal 'smo dvoja usta
jedno u"o%V
Kvaltetnm slu#anjem #aljemo slede$e poruke< VTu sam% :talo m je do te'e s to'om sam%
8sam s&uran.na #ta da ka!em* al spreman.na sam te slu#at%V 8aravno da su za slu#anje
potre'ne u#* Val XpravoX slu#anje dolaz z sr-a jer tu ponju saose$anje za-eljenje% :lu#anje je
t" nan deljenja do!vljaja u pro-esu tu&ovanja* al to je nan poma&anja tu&uju$oj oso' da
na1e svoja re#enja%V (Eunn :tanton-Eunn* 1@@+%* str% 1PY%, 8ekm tu&uju$ma jako je
va!no da neprekdno znova ponavljaju svoju pru tada je slu#anje* kao o'lk podr#ke*
nezamenljvo% Ke$n tu&uju$" ljud ne tre'aju &otova re#enja od&ovor na ptanja (koja su
onako 'ez Vpravo&V od&ovora,* ve$ m tre'aju ljud pred kojma $e mo$ &ovort kolko #ta
!ele* a da " ov ne$e z'o& to&a prekoravat* osu1vat l da " ne$e VpopravljatV%
:lu#anje tu&uju$" ljud te!ak je zadatak to z nekolko razlo&a<
1, dok slu#amo neko&a ko je z&u'o voljenu oso'u* u nama se esto 'ude emo-je koje su
povezane s na#m vlasttm (razre#enm nerazre#enm, &u'-ma*
+, ne znaju$ kako da rea&ujemo na ono #to ujemo* ose$amo se nesposo'nma pomo$
tu&uju$oj oso' to deluje vrlo /rustrraju$eN katkada nam se n da tu&uju$em uop#te ne
mo!emo pomo$ ako ne prona1emo
odredene mudre re*
D, dok slu#amo tu&uju$u oso'u* ponekad ose$amo porv da s njom podelmo vlastta skustva s
&u'-ma jer nam se n da $emo tako ostvart ve$u 'lskost (me1utm* to o'no nije
potre'a tu&uju$" ljud,%
)eakcije tugujueg ne treba svatati l,-./ - =eak-je tu&uju$" ljud prema onma koj m
!ele pru!t podr#ku katkada znaju 't neu&odne te#ko podno#ljve% 8akon &u'tka* ljud
prvremeno &u'e kontrolu nad svojm !votom* ukljuuju$ onu nad vlasttm reak-jama%
>o!da ste ve$ 'l u stua-j da ste !elel tu&uju$oj oso' pru!t podr#ku* a ona vas je na
razlte nane razltm rema* al pak &ru'o* od'la% >o&u$e su reak-je koje ukljuuju
neo'azranje na ko&a u okoln* tj% od'janje 'lo kakve ver'alne komunka-je% Ka!no je da u
svm takvm sluajevma reak-je tu&uju$e& ne s"vatte lno% Fne nemaju nkakve veze s vama%
9odu#e* one jesu usmerene na vas* al kad ka!em Vda nemaju veze s vamaV* to zna da m v
niste uzrok (esto m nste n povod,% Fne su ponajv#e odraz njen-e da tu&uju$ ne zna #to '
sa so'om sa svojom 'ol* njen-e da je tolko usmeren na se'e na odnos koj je smr$u
voljene oso'e z&u'o da esto nje n svestan da vas od'ja%
)acionalni odgovori ustvari su iracionalni > >o&u$e je da vam ovo naelo zvu
paradoksalno ako je tako* potpuno ste u pravu% >no&o puta dosad spomnjala sam kako
tu&uju$ postavljaju razlta ptanja povezana s &u'tkom* a sto tako rekla sam da na nj" nema
Vtano&V od&ovora% 8ame* smrt voljene oso'e nkad se ne mo!e o'jasnt upotre'om lo&ke%
8aravno da smrt jeste stvarna pojava* al stovremeno ona je potpuno ra-onalna u smslu da je
tu&uju$em ne mo!emo o'jasnt tako da mu to o'ja#njenje 'ude Vpr"vatljvoV% Prema tome*
valja zapamtt da Vra-onalnaV o'ja#njenja koja se tu smrt &otovo nkada tu&uju$em ne
poma!u% To vred ak u stua-jama kad za neju smrt postoj VpravoV* Vra-onalnoV* VtanoV
o'ja#njenje% Jvo jedno& prmera kratko& raz&ovora z koje& se to do'ro vd< VPa tvoj je tata
mao @P &odne% Bo je jako star normalno je da je umro%V 8a to tu&uju$ neretko
od&ovaraju< VPa #to ako je 'o star2 Fn je 'o moj ota-* jako sam &a voleo jako m nedostaje%
Ea#to je morao umret2V
Preuzimanje odgovornosti za neke (praktine) stvari, ali ne i za ivot tugujueg* ljud
nakon do!vljeno& &u'tka neko vreme ne /unk-on#u nedvosmsleno je da m tre'aju podr#ka
pomo$% Prtom mslm na pomo$ oko svakodnevn"* o'n"* al jako va!n" stvar kao #to su<
na'avka namrn-a* kuvanje* 'r&a o doma$nstvu o de-* pomo$ u odluvanju o pojednostma
koje se tu sa"rane* re#avanje razlt" admnstratvn" ptanja vezan" za smrt %%% >e1utm* u
!aru skrene !elje da tu&uju$ma pomo&nu pru!e podr#ku* ljud z okolne katkada na se'e
preuzmaju ono #to m nkako ne prpada% :klon su preuzet od&ovornost za !vot do'ro't
tu&uju$" ljud nj"ove de-e te od&ovornost za te#ke va!ne odluke koje mo&u mat velke
posled-e za !vot tu&uju$" (npr% odluke o prodaj ku$e.stana* preseljenju u dru& &rad*
promen radno& mesta sl%,% Hako je va!no postavt &ran-u zme1u to&a #ta jeste* a #ta nje na#e
podruje od&ovornost* nezavsno od to&a #to tu&uju$ katkada !ele tra#e da tu &ran-u
prekoramo% Fstavljanjem tu&uju$oj oso' da sama ostane od&ovornom za svoj !vot* #aljemo
joj poruku kako verujemo u njene sna&e kapa-tete ako su on prvremeno osla'ljen% To*
naravno* ne zna da ne smemo uestvovat u onome #to je od&ovornost tu&uju$"* al u tome
moramo 't samo podr#kom na koju $e se oslont kad m postane prete#ko nost vlasttu
od&ovornost%
!onkretnost u nudenju podrke (i praktine pomoi) - U po&lavlju o &u'-ma vdel ste
kako tu&uju$ ljud* zme1u ostalo&* maju (velke, smetnje u msaonom podruju% Kao #to sam
ve$ rekla* to je posled-a preplavljenost velkom kolnom razlt" jak" emo-ja pa ne
preostaje dovoljno ener&je za ko&ntvne pro-ese% E'o& to&a nema smsla podr#ku pru!at tako
da za svak na# potez tra!mo Vdopu#tenjeV m#ljenje tu&uju$e oso'e% To pose'no vred za
razlte praktne stvar koje smo spremn unt% 9ru&m rema* mno&o je 'olje re$< V:utra $u
donet meso* salatu kolaV ne&o tu&uju$e& ptat< V3ta ' "teo.la jest2V Isto vred kad se !elmo
po'rnut za nj"ovu de-u% =een-e< V:ada $u odvest de-u u parkV l< V9a$u m jestV mno&o su
'olje od ptanja< V3to da XunmX s de-om2V
NEDELOTVORNI I DELOTVORNI NAINI PRUANJA PODRKE
TUGUJUIMA
>o!da je naj'olje odma" krenut Vu &lavuV re$< ne postoj n#ta #to mo!emo unt .l re$*
a #to ' tu&uju$em mo&lo ukinuti, a ak i ubla#iti 'ol koju ose$a neposredno nakon saznanja o
smrt voljene oso'e* neposredno nakon sa"rane neposredno nakon do!vljeno& &u'tka%
9ru&m rema* ma kolko nam 'lo stalo da tu&uju$oj oso' u tm trenu-ma pomo&nemo (taj<
u'la!mo.uklonmo 'ol,* to nje mo&u$e% To nje mo&u$e u onom smslu u kojem 'smo m to
"tel* tj% tako da 'ol patnja nestanu, al dr!e$ se pre opsan" naela pru!anja podr#ke
tu&uju$ma* te kako m mo!emo 't od korst%
8aravno da postoje stvar koje tu&uju$ mo!e unt l &a ljud z nje&ove okolne mo&u na to
uputt* a koje mo&u na odre1eno vreme u'la!t 'ol koju ose$a% Takve VstvarV Hames Sredman
(1@@A%* +00+%, u svojm dvema zvrsnm knj&ama nazvaju Vpostup-ma koj kratkotrajno
oslo'a1aju ener&juV% =e je o pr'e&avanju razltm mslma* ose$anjma* postup-ma .l
aktvnostma pomo$u koj" tu&uju$ mo!e kratkotrajno u'la!t svoje stanje do$ do Vsve!eV
ener&je potre'ne za zla!enje na kraj s &u'tkom za svakodnevn !vot% Jvo nekolko takv"
Vpoma&alaV<
\ ljutnja
\ ma#tanje
\ usamljvanje
\ seks
\ /zka aktvnost
\ razlt ku$n poslov
\ konzuma-ja velk" kolna "rane* alko"ola dro&a
\ V'a-anjeV na razlte poslove zvan ku$e (npr% u vrtu* na vkend-* na radnom mestu,%
Kljuna re u postup-ma koj kratkotrajno oslo'a1aju ener&ju jest kratkotrajno. 9ru&m
rema* zaokupljeno#$u navedenm VstvarmaV tu&uju$ $e prvremeno osett olak#anje ose$a$e
se 'olje to je do'ra vest% >e1utm* lo#a vest je da du&otrajnm pr'je&avanjem takvm
aktvnostma potskujemo 'ol koja se ne&de mora nakupljat postoj opasnost da eksplodra
kada* &de kako to ne !elmo% 9ru&a lo#a vest je da ljud z okolne tu&uju$e& mo&u zakljut
kako su mu spomenute aktvnost pomo&le da se velkm delom l ak trajno oporav od &u'tka*
#to zna da mu nj"ova podr#ka v#e nje potre'na% E'o& to&a smatram kako je va!no da ljud
koj !ele 't podr#kom tu&uju$ma stalno maju na umu prvremenost takv" VmeraV da "
nude vrlo oprezno u razumnoj mer% U suprotnom* podr!avamo mt o oporavku od &u'tka 'r%
Y< 3aosli se neim -3aboravi.* ju sam nedelotvornost ve$ o'jasnla%
NEDELOTVORNO (ILI AK TETNO) PRUANJE PODRKE TUGUJUIMA
3ta naje#$e nije delotvorna podr#ka nakon &u'tka2
U T=J8UTKU KA9 HJ TUGUHUZA F:FBA :AE8AIA EA GUBITAK* 8JPF:=J98F I K=ATKF
8AKF8 TFGA<
\ Te#enje tme umanjvanje te!ne &u'tka (V8e 'rn* sve de 't do'roV* VTvom 'ratu je sada
lak#e U v#e se ne muV* VEa te'e je .$e 't. 'olje da je on umroV* V>lad ste* mo!ete mat jo#
.puno. de-eV* V: njom s proveo mno&e &odneV* VLvot de daljeV,
\ VFjaavanjeV tu&uju$e& (VT s jak.a* t $e# to mo$ podnetV* VPodneo s t te!e stvar u
!votuV%%%,
\ Izra!avanje nerealstn" oekvanja (V>ora# 't jak.a rad svoje de-eV* VBud "ra'ar deakV*
V8emoj pred 8%8% pokazvat kolko t je te#koV* V8e sme# zanemart svoju de-uV* V:ada
morate !vet za svoju de-u* rodtelje%%%V,
\ Fdvra$anje msl od &u'tka o'es"ra'rvanje pokazvanja ose$anja (V8emoj stalno mslt na
to% >sl na ne#to dru&oV* V:uze &a ne$e vrattV,
\ Kad tu&uju$ pone &ovort o z&u'ljenoj oso'* menjanje teme raz&ovora
\ 8a&ovaranje tu&uju$e& da se nem zaposl* da spava* da na1e neku aktvnost kojom de se
za'avt
\ Postavljanje neprkladn" ptanja (npr% je l umrla oso'a 'la vezana pojasom* je l 'la pjana*
dro&rana,
>J:JG* 9KA III 9ULJ 8AKF8 GUBITKA<
Pokazvanje u1enja #to tu&uju$ jo# Vne /unk-on#eV* #to plae pr (svakom,
spomenu na umrlu oso'u (V:ad ' ve$ tre'ao.la%%%V* VPa ve$ je pro#lo tolko vremena* a t jo#%%%V,
8JEAKI:8F F9 TFGA KA9 :J 9FGF9IF GUBITAK<
Upore1vanje razlt" &u'taka U tu&uju$e&* vlastt" l dru&" ljud (VEnam kako
t je% >en je pre dva mese-a umro str-V* V>ojoj kole&n- s posla tako1e je umro mu!%%%V,
9avanje saveta koje tu&uju$ ne tra! (VBlo ' do'ro da na'av# psa% Fn su zvrsno
dru#tvoV,
Prestanak slu#anja l slu#anje Vs pola uvaV
Po!urvanje tu&uju$e oso'e da se V#to 'r!e sa'ere vrat u normalan !votV
(VTre'ala ' e#$e zlazt me1u ljudeV,
8ametanje vlastt" reak-ja* postupaka re#enja jer su on V'oljV
Iz'e&avanje tu&uju$e oso'e
VFptu!vanjeV tu&uju$" ljud da su krv za smrt (ak kad za nju jesu od&ovorn,
U pru!anju podr#ke tu&uju$m ljudma jako se uvajte reen-e< 73nam kako se ose!a.7 >o!e
se do&odt da na nju zauzvrat do'jete ljuttu reen-u poput ove< VFtkud t mo!e# znat kako se
ja ose$am2 Pa ns ti u mojoj ko!; 8e le!e# t svako vee s m#lju kako je on umro ne ustaje#
ti svako jutro svesna da nje&a v#e nema;V tako dalje u stom stlu% Eapamtte da ak n kada
ste do!vel st &u'tak kao oso'a kojoj pru!ate podr#ku (npr% smrt supru&a,* ne znate kako je
njoj z'o& &u'tka njenog supru&a% Fno #to znate je kako z&leda ose$at stra#nu patnju tu&uju$oj
oso' u tom kontekstu mo!ete re$ samo to%
Eunn :tanton-Eunn (1@@+%, ka!u kako je u pru!anju podr#ke tu&uju$oj oso' va!no
z'e&avat slede$e reen-e jer one v#e upu$uju na nela&odu ono&a koj pru!a podr#ku ne&o
#to pokazuju ne&u za tu&uju$e& saose$anje s njm<
\ VBudte sretn #to mate jo# jedno dete%
\ >ora# nastavt svoj !vot%
\ To se do&a1a dru&m ljudma%
\ 8emoj plakat* poku#aj se malo kontrolsat%
\ Tano znam kako t je%
\ >ora da t je pao kamen sa sr-a kad je 8%8% umro.ot#ao%
\ >ora# 't sretna #to s tako du&o 'la s njm%
\ Bolje je tako%
\ U svakom zlu ma neko& do'ra%
\ 8emoj to tako jako prmat k sr-u%
\ 8ko nema pravo dovodt u ptanje Bo!ju volju%
\ 6uo sam da ste jako lo#e prml vest o smrt 8%8%-a%
\ 9o'ro je da se jo# ns st&la vezat za 'e'u%V (str% 1Q+%,
Iz opsa nedelotvorn" nana pru!anja podr#ke tu&uju$ma vdel ste kako je nevolja s njma
#to on na odre1en nan ne&raju stvarnost &u'tka* tj% umanjuju 'ol koju tu&uju$ ose$a% Jvo
#to 9avs sar% (+000%, ka!u o posled-ama takvo& pru!anja podr#ke<
VBudu$ da takve nterak-je s dru&m ljudma mo&u 't u naj'oljem sluaju do!vljene kao
nekorsne* a u naj&orem kao otu1uju$e uvredljve* tu&uju$ su o'no sklon povlaenju od
dru&" ljud poku#avaju sam sa so'om za$ na kraj s &u'tkom%V (str% QDD%,
:lede$a te#ko$a s nedelotvornm pru!anjem podr#ke u tu&ovanju jest u tome #to se tada
o'no 'olje ose$amo mi koj pru!amo podr#ku* a ne tu&uju$ kojma je ona namenjena%
ZATO UPORNO RADIMO ONO TO ZNAMO DA NE KORISTI (NI NAMA
SAMIMA NI DRUGIMA)?
8a poetku ovo& odeljka rekla sam kako ljud z okolne na po&re#an* odnosno nedelotvoran
nan pru!aju podr#ku tu&uju$ma evo za#to je to tako<
1% "e znaju ta bi rekli tuguju!ima : od ljud koj se moraju suot s oso'om koja je neko&
z&u'la esto mo!emo ut ptanje< V3to da mu.joj ka!em2V l reen-u< V8e znam #to '" rekla%
:ve se n tako &lupo praznoV% :msao ov" reen-a zapravo je u tome da ljud z okolne
tu&uju$e& ne znaju #to ' rekl* a da to uspe oda&nat 'ol z'o& &u'tka%
+% +oje se ose!anja tuguju!i% : odmalena smo naul kako neu&odne emo-je poput tu&e* stra"a*
ljutnje td% nje prkladno pokazvat pred dru&ma (jer dru& ne znaju #to ' s njma,% To se
lepo vd po reen-ama koje &ovormo de-< VPa ne$e# valjda plakat* t s ve$ velk.aV* V8emoj
't tu!anV* VPrestan se 'ojat U nje to n#taV sl% 8akon &u'tka* neu&odna ose$anja vrlo su
ntenzvn pa je normalno da " se ljud z okolne 'oje%
U ovom kontekstu valja spomenut stra" da $emo nekm svojm postupkom l zjavom u
tu&uju$em po'udt neku neu&odnu emo-ju pa $emo 't od&ovorn za nje&ovo stanje% Fd ljud
koj ' "tel 't podr#kom tu&uju$ma esto ujem slede$u reen-u< VHa '" je ptala kako
je%%%ne#to o mam koja je umrla%%%al 'ojm se da de se ona tada rasplakat (rastu!t, onda ne
znam #to $u% Tada $u ja 't krva #to je ona tu!naV% 8aravno da ta reen-a nema VsmslaV jer
tu&uju$ jeste tu!an - rekl m ne#to l ne - pa ako se rasplae z'o& neke na#e reen-e* to ne
zna da smo &a m rastu#ili, ve$ da smo mu dal prlku da oka#e kako je tu!an%
D% +oje se vlastiti% osje!aja i reakcija u susretu s tuguju!im > od utelja sam esto puta ula
ovu reen-u< VAko &a ne#to ptam l ako ja zaponem raz&ovor o nje&ovom (uenkovu,
&u'tku* stra" me je da $u se ja rasplakat #to $u onda2V Ijud z okolne tu&uju$" msle kako
moraju ( mo&u, 't Vjak* vrst sna!nV pred tu&uju$ma* kako ovma ne ' jo# po&or#al
stanje% Prvo* mslm da je to nemo&u$e jer 't kraj neko&a ko je jako tu!an #to mu je umrla
mama stodo'no ne ose$at u se' tu&u* jednostavno nje zvedvo (dakako* pod uslovom da je
re o tu&uju$oj oso' do koje nam je stalo,% Fsm to&a* tme s&urno ne$emo po&or#at stanje
tu&uju$e&% 9ru&o* mslm da je to nepotre'no jer kad smo u stua-j tu1e& &u'tka tako Vjak*
vrst sna!nV* tada tu&uju$ma ne"ot-e #aljemo poruku da nje do'ro #to su on sla'
nejak% I konano* ljud se 'oje to&a kako $e za$ na kraj s vlasttm ose$anjma koje u njma
po'u1uju tu&uju$* pose'no ako su sam nedavno do!vel &u'tak%
P- "e #ele razgovarati o smrti U raz&ovor o nejoj smrt o'no nas potakne na razm#ljanje o
vlasttoj smrtnost* a to je tema koju sv rado z'e&avamo% Katkada je upravo to razlo& #to pred
tu&uju$m ne spomnjemo umrlo&a l ako takav raz&ovor krene* nastojmo proment nje&ovu
temu%
Q% 5luaju, ali ne uju tuguju!e - premda ovde ne$u ulazt u pojednost koje se tu
komunka-jsko& pro-esa* "tela '" samo ukratko o'jasnt razlku zme1u &la&ola Vslu#atV
VutV% Gramatk &ledano* po svom vdu jedan je &la&ol trajan* a jedan svr#en premda ne
postoj direktna veza zme1u nj"ovo& znaenja u komunka-jskom pro-esu nj"ove
&ramatke Vvremenske dmenzjeV* n m se da ona postoj u posrednom o'lku% 8ame*
sluati neko&a zna prepoznavat re koje z&ovara* dok uti zna razumet ono #to &ovor to s
nje&ovo& stajal#ta% 9akle* uti #ta tu&uju$a oso'a &ovor znalo ' prepoznat kako se ona zasta
ose$a* nezavsno od to&a o kakvoj je stua-j re (npr% o nekoj koju mi ne smatramo preterano
va!nom,* kojm rema to opsuje td% Ijud z okolne esto od tu&uju$" slu#aju reen-e poput<
V8e$u mo$ !vet 'ez nje&aV l< V8ajve$ m je pro'lem #to ne znam #to da unm s njenm
stvarma< da l da " uvam* podelm dru&ma* premestm na neko dru&o mesto%%%V 0uti ove
reen-e znalo ' prepoznat da nam tu&uju$ poruuje kako mu je jao te#ko #to umrle oso'e
v#e nema* kako mu ona jako nedostaje* kako mu je !vot z'o& to&a prazan* te!ak sl% 8akon
skljuvo sluanja spomenut" reen-a* ma$emo potre'u tu&uju$em od&ovort tada $emo
re$ ne#to poput< V8aravno da $e# pre!vetV l< V8aj'olje ' 'lo da sa stvarma pokojn-e
un# to to%V
Y% 6maju iluziju da se bol tuguju!i% mo#e ubla#iti -nekim osebnim. reima : z'o& takvo&
po&re#no& uverenja ljud z okolne esto &ovore prev#e l ka!u stvar koje su po&re#ne u smslu
da tu&uju$em uop#te ne poma!u% Tpan prmer takve zjave jeste< VEnam kako se ose$a#V%
Tu&uju$ takvu reen-u zapravo s"vate kao povr#nost odnosno kao neudu'ljvanje u nj"ovo
stanje jer se ptaju< VFtkud t mo!e# znat kako se ja ose$amV% 8ame* ak kad je re o
o'jektvno stom &u'tku - npr% o smrt tate* nema smsla oekvat da $e to jednako do!vet dve
razlte oso'e% U nastavku teksta vde$ete kako nema smsla tra!t Varo'neV re jer nakon
&u'tka* $utanje dodr poma!u mno&o v#e od 'lo e&a z&ovoreno&%
DELOTVORNI(JI) NAINI PRUANJA PODRKE U TUGOVANJU
Pre prelaska na ops konkretn" stvar koje je korsno nt u pru!anju podr#ke tu&uju$ma*
samo nekolko uvodn" napomena% Kerujem da ste taju$ prva dva po&lavlja osvestl kolko
su &u'tak tu&ovanje slo!ene pojave kolko se ljud me1uso'no mo&u razlkovat po tome
kako podnose &u'tak nje&ove posled-e% E'o& to&a nje mo&u$e nant Vre-epturuV
podr!avaju$" postupaka koj $e svi uvek korstt svim tu&uju$m ljudma% 9elotvornost
odre1eno& o'lka podr#ke od sv" on" no-a o kojma je 'lo re u po&lavlju o tu&ovanju%
E'o& to&a je za pru!anje delotvorne podr#ke tu&uju$m ljudma* va!no dosta to&a znat o
&u'-ma tu&ovanju &eneralno* al o konkretnoj tu&uju$oj oso' stua-j u kojoj se na#la (ako
tu&uju$u oso'u poznajete* deo stvar o njoj ve$ znate* a deo $ete naut u susretu s njom,%
KAKO PRUITI PODRKU DRUGIMA?
Eunn :tanton-Eunn (1@@+%, u svojoj knjz znose nekolko predlo&a koj mo&u pomo$ u
raz&ovoru s tu&uju$om oso'om<
1% Poetak razgovora > Kao u svakom dru&om va!nom raz&ovoru* o'no je najte!e poet% Jvo
nekolko mo&u$" prv" reen-a<
\ Hako m je !ao #to t je tata umro% He l 'o du&o 'olestan2
\ 8e znam #ta '" rekla* al vdm da t je jako te#ko%
\ Puno sam razm#ljao o te' "to sam vdet (ut, kako s%
\ B l "tela."teo da malo raz&ovaramo o%%%2
B. @o#da u nekom drugom trenutku - >a kolko mal vremena strpljenja ma kolko 'l
spremn na raz&ovor (ukljuuju$ slu#anje, s tu&uju$om oso'om* mo&u$e je da to za nju nje
prav trenutak% Pr"vatte da je to tako ponudte neko dru&o vreme%
H. 5luanje bez vrednovanja: Bez o'zra na to #to mslte o onome #to vam tu&uju$
&ovor* nastavte slu#at 'ez vrednovanja* moralzranja* dr!anja prdka l davanja
saveta o tome kako ' se tu&uju$ tre'ao.morao ose$at #to ' tre'ao.morao mslt l
unt%
E. Odr#avanje 7dobrog7 kontakta s tuguju!om osobom : Fvde je re o prdr!avanju
temeljn" naela u komunka-jskom pro-esu prema kojma do'ar kontakt sa
sa&ovornkom ostvarujemo tzv% do'rm porukama koje #aljemo ponajv#e telom% Fne
ukljuuju &ledanje sa&ovornka u o (to ne zna neprekdno zurenje u nje&a,* 'la&u
na&nutost tela prema sa&ovornku* povremeno klmanje &lavom* &este l-em kojma
odra!avamo ono #to sa&ovornk &ovor (npr% osme"* mr#tenje ela* podzanje o'rva
sl%, td% V9o'reV poruke #alju se tzv% paraln&vstkm znakovma* npr% od&ovaraju$om
&lasno$om* 'rznom* rtmom &ovora* ntona-jom* pauzama u &ovoru td%
I. Putanje tuguju!eg da govori - Tu&uju$ esto &ovore (jako, 'rzo l sporo* sprekdano*
zastajkuju* ne dovr#avaju ono #to su zapoel &ovort sl% U takvm stua-jama dalje
slu#ajte umesto da tu&uju$em Vpoma!eteV &ovore$ umesto nje&a* nadopunjavaju$ l
zavr#avaju$ nje&ove reen-e td%
B. -Povremene. verbalne reakcije na ono to tuguju!i govori > Iz pret"odno reeno& mo!e
se ste$ utsak kako ljud koj pru!aju podr#ku tu&uju$ma nkada ne smeju otvort usta%
To* naravno* nje tano* al do'ro je znat koje na#e ver'alne reak-je u raz&ovoru s
njma jesu* a koje nsu delotvorne% Generalno pravlo &las< u raz&ovoru s tu&uju$om
oso'om do'ro je &ovort ono #to pokazuje da pa!ljvo slu#amo% To mo&u 't ptanja
rad poja#njavanja* tra!enje dodatn" n/orma-ja o onome #to tu&uju$ &ovor l
upotre'a dveju va!n" ve#tna aktvno& slu#anja 0 para/razranja re/lektovanja
emo-ja%
H. 3adr#avanje ozitivne atmosfere > Ponekad mslmo kako pred tu&uju$om oso'om ne
smemo &ovort n#ta poztvno* a naroto ne ono #to ' makar malo podse$alo na
radost veselje% Isto tako* smatramo kako je neprmereno u tako te#koj stua-j
zaponjat raz&ovor o o'nm* svakodnevnm stvarma% : jedne strane* to jest tako* al
mno&m tu&uju$ma tre'a malo odmaka od 'ol patnje koje ose$aju% To se mo!e
post$* npr% raz&ovorom o u&odnm (za'avnm* pa ak sme#nm, stua-jama
povezanm s umrlom oso'om l o svakodnevnm z'vanjma%
3TA U6I8ITl KA9 8J3TF VK=IKFV KALJTJ III KA9 VK=IKFV PF:TUPITJ2
Prvo '" "tela da se do&ovormo kako Vne#to KkrivoK re$ l untV mo!e znat da
je to va#e m#ljenje .l da je to oto na temelju ver'alne l never'alne reak-je
tu&uju$e oso'e% Ako vam se do&od 'lo koj od ta dva sluaja* nemojte oajavat sto&
se asa povu$% Kratko se izvinite& re-te da vam je !ao* da tu&uju$e& nste "tel povredt
- za$utte% Imajte na umu da ste mo!da zasta rekl l unl ne#to #to tu&uju$em ne
od&ovara* al sto tako je mo&u$e da je nje&ova reak-ja posled-a sveop#te ranjvost
koju ose$a* tj% da ' na st nan rea&ovao da ste rekl.unl ne#to suprotno% Bez o'zra
na to #ta je od to&a tano* tu&uju$em je va!no od vas ut kako vam je stalo do nje&a
kako nemate nameru nanet mu zlo* 't neo'azrvma l 'ezose$ajnma% Budte ne!n
prema se' ne oekujte od se'e savr#enstvo U ono ne postoj;
NORMALIZACIJA REAKCIJA NA GUBITAK
Tu&uju$ ljud esto ptaju jesu l normaln jer ose$aju tako puno razlt" ( esto
protvren", reak-ja na &u'tak* ptaju se je l Vu reduV #to " ose$aju tako du&o 'oje se
da su neke od nj" znak du#evno& poreme$aja (npr% Vprv1anjeV tu&uju$e oso'e,% E'o&
to&a tu&uju$ pate na dva koloseka< na jednom z'o& njen-e da su z&u'l voljenu
oso'u* a na dru&om zato #to m taj &u'tak te#ko pada% Hedan od jako korsn" nana
pru!anja podr#ke tu&uju$ma jeste re$ m da je to kako se ose$aju potpuno prrodno*
uo'ajeno l VnormalnoV u stua-j u kojoj se nalaze% U takav VedukatvnV aspekt
podr#ke tu&uju$ma u'raja se kratko opsvanje pro-esa tu&ovanja* me " prpremamo
na ono kroz #to $e verovatno tek pro$ ( tada nj"ove reak-je postaju jo# prrodnjma*
VnormalnjmaV,% 8a taj nan pro-es tu&ovanja postaje poznatjm VjasnjmV tme se
u'la!avaju stra" za'rnutost koje svako ose$a u susretu s novm nepoznatm%
>e1utm* pr VedukaejV o pro-esu tu&ovanja tre'a 't vrlo oprezan jer se mo!e do&odt
da tu&uju$a oso'a vrlo kruto s"vat redosled trajanje /aza* pa da svako odstupanje od
to&a do!v novm pokazateljem vlastte nenormalnost% E'o& to&a je va!no ponovo se
podsett sv" upozorenja &lede /aza tu&ovanja% U nastojanju da normalzujemo reak-je
na &u'tak moramo 't jako strpljv jer je vrlo verovatno da tu&uju$ ljud ne$e odma"
zapamtt sve #to m ka!emo* al da nam ne$e odma" poverovat% To zna da $e u
odre1enm trenu-ma ponovo skazvat svoju za'rnutost z'o& to&a #to VludeV tada m
jednostavno tre'a ponovt sto ono #to smo m ve$ rekl% :e$am se !ene koja me* kad
'" joj rekla da su njene reak-je na &u'tak normalne* svak put znova ptala< VHeste l
s&urn2V Ha sam na to mrno kratko od&ovarala< VHesamV%
MNOGO JE DELOTVORNIJE #BITI TU# NEGO NETO REI
Lele$ pru!t podr#ku tu&uju$oj oso'* ve$na ljud prvo se zapta< V3ta da ka!em2V
Eunn :tanton-Eunn (1@@+%, na to od&ovaraju na nan koj m se jako sv1a<
V%%%od&ovor na ptanje< X3ta da ka!em2X ponje jezkom t#ne U tme da smo jednostavno
tamo (s tu&uju$om oso'om, (str% 1D@%,% Ijud su jako usmeren na &ovor odnosno na
re* maju ose$aj da su one veoma mo$ne (katkada msle da su svemo$ne, te#ko m je
podnet t#nu ak u stua-jama koje su neuporedvo manje na'jene te#km ose$anjma
ne&o #to je to nakon &u'tka% E'o& to&a nje udo da u kontaktu s tu&uju$m maju
slnu potre'u ne#to re$ l unt% >e1utm* ve$ ste vdel kako ne postoje VpraveV re
postup- kojma 'smo tu&uju$ma mo&l pomo$ da " &u'tak prestane 'olet zato je 'olje tme
se #to manje optere$vat% Fsnovna potre'a tu&uju$e& je ona za s&urno#$u* a nju mo!emo
zadovoljt tako da smo /zk kraj tu&uju$e&* a da prtom n#ta ne &ovormo% To ne zna da
tu&uju$ma ne smemo n#ta re$ l da s njma nje do'ro raz&ovarat* ve$ to zna da kad nam
ponestanu re* mo!emo mrno za'oravt na nj" jednostavno biti s tu&uju$m% Bt s njm*
slu#at &a pr"vatat takvm kakav jeste te kako zna pru!at mu podr#ku% VIjude ne mo!ete
od&ovort od nj"ovo& oaja* al mo!ete 't s njma u tom oaju%V (prema Eunn :tanton-
Eunn* 1@@+%* str% 1P0%,
VBt s nekmV u pro-esu tu&ovanja ne zna doslov-e stalno /zk 't s njme* ve$ to zna da
smo tu&uju$em poslal skrenu* autentnu poruku da smo mu ps"olo#k dostupn (a ako tre'a
telesno,%
VBt tuV tako1e ne zna da moramo udovoljavat svm !eljama za"tevma tu&uju$e oso'e nt
zna da s njom moramo 't du!e ne&o #to to mo!emo% Ponovo stem< tu&uju$ma je mno&o
va!nje da znaju da Vsmo s njmaV u nj"ovoj 'ol da na nas mo&u raunat ne&o da smo zasta
stalno telesno kraj nj"%
I konano* V't tuV zna jasno porut tu&uju$em da $emo 'ez kakve uvrede l neko& dru&o&
ose$anja ot$ od nje&a ako on to !el* uprkos to&a #to 'smo mo&l ( !elel, ostat% 8a taj nan
tu&uju$ma #aljemo poruku da m ostajemo dostupnma ako nas u nekom trenutku ne tre'aju l
ne !ele%
PRIHVATANJE I POTOVANJE TUGUJUE OSOBE
VPr"vatanje je jedan od najva!nj" poklona koje mo!ete dat nekome ko je do!veo &u'tak%
Pr"vatanje zna potpuno nevrednuju$e po#tovanje ose$anja* msl* stavova uverenja te
postupaka tu&uju$e oso'e%V (Eunn :tanton-Eunn* 1@@+%* str% 1P+%, Iz navedeno& -tata
vdljvo je da je umesto te#enja* tj% uporno& poku#aja da u'la!mo 'ol tu&uju$e&* mno&o 'olje
nje&ovo stanje pr"vatt kakvo jeste zdr!at nje&ovu 'ol patnju% To je ponekad jako te#ko* al
mo!da $e vam 't lak#e ako znate da pr"vatanjem nej" reak-ja na &u'tak toj oso'
dajete Vdopu#tenjeV da pred vama sme pokazat kako se ose$a (ukljuuju$ to da $ut,* a
da se v ne$ete Vz'ezumtV l je poet Vte#tV &ovore$ kako $e Vsve 't u reduV%
9ru&a korst od pr"vatanja tu&uju$e& sa svm nje&ovm reak-jama na &u'tak jeste u
tome #to tme #aljemo poruku da su te reak-je prrodne* VnormalneV da " se tu&uju$
ne mora stdet* da se ne mora 'rnut z'o& nj" da " pred nama sme pokazat 'ez
stra"a da $emo " m vrednovat* npr% kao Vdo'reV l Vlo#eV%
UPORNOST, ALI NE I NAMETLJIVOST
U mno&m trenu-ma tu&uju$ ljud ne pr"vataju ponu1enu podr#ku U #tav#e*
katkada je od'jaju na tako V!estokV nan da se ljud z nj"ove okolne povlae% Ka!no
je ne d&nut potpuno ruke od tu&uju$"* ve$ ponovo ponudt podr#ku vrlo je
verovatno da $e ona u jednom trenutku 't pr"va$ena% >o!da $e vam ovo 't lak#e
pr"vatt ako vam o'jasnm za#to to tu&uju$ rade% 8ema n &ovora o tome da nas !ele
povredt l da m na#a podr#ka ne tre'a% :tvar je u tome da su ljud nakon &u'tka velk
deo vremena tolko usmeren na vlasttu 'ol (#to nje udno s o'zrom na njen
ntenztet, da m ne preostaje ener&je n za ko&a n za #to dru&o% Hedno #to "
zaokuplja* naroto neposredno nakon &u'tka neko vreme nakon nje&a* jeste
razm#ljanje o tome kako da vrate z&u'ljenu oso'u .l ptanje kako $e ( "o$e l,
pre!vet 'ez nje%
DELJENJE USPOMENA NA POKOJNIKA S TUGUJUOM OSOBOM
9o'ro je ne samo pr"vatt raz&ovor o pokojnku kada &a zapone tu&uju$a oso'a*
ve$ je do'ro takav raz&ovor ponudt% Tu&uju$ma je dra&o kad s njma delmo svoje
uspomene na pokojnu oso'u (naravno* ako smo je poznaval,% Tada maju ose$aj kao da
je umrla oso'a ponovo s njma U to u nekm sretnjm vremenma% 8ekolko rodtelja
reklo m je kako m je jako puno znalo to #to su prjatelj z #kole nj"ovo& umrlo&
deteta svako tolko navra$al k njma u posetu tada su sv zajedno prepraval razlte
z&ode o nj"ovom detetu% =ekl su m da m je 'lo va!no ut kako nj"ov sn l k$erka nsu
za'oravljen* al da su na taj nan o svome detetu saznal ne#to #to pre nsu znal% Takve
raz&ovore do!vel su kao jako do'ru podr#ku u pro-esu tu&ovanja* nezavsno od to&a #to se
neretko do&a1alo da su u tm trenu-ma sv zajedno 'l tu!n #to su plakal%
DAVANJE SAVETA KAD IH TUGUJUI TRAI
U nekm stua-jama nje mo&u$e z'e$ drektan od&ovor tada je savet naj'olje dat tako da
&ovormo o se'* tj% naj'olje je poet rema< V9a sam ja na tvom.va#em mestu ja '"%%%V%
MO DODIRA
Kad re ne poma!u (a vdel smo da nakon &u'tka esto nsu korsne, l kad t#na &ovor
mno&o jasnje zra!ajnje od re* mo!da mo!e pomo$ la&an dodr po ru-* ramenu l za&rljaj%
Ka!em Vmo!daV* jer pr kor#$enju dodra valja 't jako oprezan* pose'no ako tu&uju$u oso'u
ne poznajete do'ro* tj% ako s njom nste 'lsk% 8o* ak tada se ne$e do&odt n#ta stra#no ako
opa!ate unak va#e& dodra na tu&uju$em% Prmette l da mu je nela&odno* la&ano se povu-te
nkom se n#ta ne$e do&odt% >no& tu&uju$ ljud ka!u kako su m od sve&a najv#e pomo&l
za&rljaj s ljudma koje vole* a u nekm sluajevma ak s onma koje ne poznaju% Iz&leda kao
da takve nane podr#ke tu&uju$ do!vljavaju kao narot zvor sna&e s&urnost%
PREDLAGANJE AKTIVNOSTI KOJE JE TUGUJUI NEKADA VOLEO
Fvdje mo!e 't re o aktvnostma u kojma s tu&uju$m ljudma mo!e uestvovat
jedna l v#e oso'a% F'no je re o lanovma porod-e .l do'rm prjateljma koj
do'ro poznaju tu&uju$e& znaju #to je voleo radt pre &u'tka% To mo&u 't #etnje* odlas-
u zoolo#k vrt* muzej* 'oskop* plannarenje* vo!nje uz more* odlazak u restoran na ruak
l veeru td% I ovde vred sto pravlo kao pre< ne navaljujte* ve$ pr"vatte od'janje*
al nemojte odustat% Tu&uju$a oso'a 't $e vam za sve to troje za"valna du&orono
$ete s"vatt da ste joj tme pru!al do'ru podr#ku u tu&ovanju%
OHRABRIVANJE NA NOVE AKTIVNOSTI I PODRKA KAD ONE #NE USPEJU#
:tra" je jedan od vrlo est" pratla-a pro-esa tu&ovanja% Tu&uju$ se 'oje (z'o&,
razlt" stvar* al ovom kontekstu va!an je stra" od vra$anja u svakodnevn !vot*
odnosno stra" od ukljuvanja u aktvnost koje tu&uju$a oso'a nakon &u'tka
do!vljava novma% =e je o stua-jama koje tu&uju$em nsu doslov-e nove* al 'udu$
da " je dosad o'no delo s oso'om koje v#e nema* sada " do!vljava nepoznatm
zastra#uju$ma% To mo&u 't* npr% odlazak u velke tr&ovake -entre* odlazak u
pozor#te* na razlte proslave dru#tvena okupljanja td% >e1utm* ovde se u'rajaju
susret s novm ljudma koj se pojavljuju u !votu tu&uju$e&* a s kojma je potre'no
sklapat razvjat nove odnose% 9a ' se odva!l na takve aktvnost* tu&uju$ma tre'aju
podst-aj o"ra'renja% Prtom ne mslm na teranje /orsranje da une ono #to mi
mslmo da ' tre'al l moral* ve$ mslm na o"ra'renja koja ponju reen-ama
poput< VKako t se n da%%%2V* V3to msl# o tome da%%%2V* V>slla sam da danas odemo tu
tu% 3to msl# o tome2V sl%
I ovde je va!no pr"vatt od'janje* al ne odustat%
POZIVANJE TUGUJUIH LJUDI U DRUTVO
Hedan od va!n" nana da tu&uju$m ljudma pru!te podr#ku jest da m pomo&nete
da se malo-pomalo vrate me1u ljude% Ea poetak " je do'ro pozvat na mesta &de $e
't malo to 'lsk" ljud* a postepeno " je do'ro pozvat u ve$a dru#tva% 6esto se
tu&uju$e 'ojmo pozvat me1u ljude jer se 'rnemo da $e nas od't% Krlo je mo&u$e da
$e se to do&odt* al to ne tre'a s"vatt lno ne tre'a odustat% Tu&uju$ katkada
pr"vate pozv za zlazak potom &a u zadnj as otka!u% 8j"ovo oklevanje l od'janje
da se ukljue u dru#tven !vot o'no se temelj na tr razlo&a< 1, 'oje se da " dru&
ljud ne$e pr"vatt (V3ta $e m neko tako tu!an kao ja2V,* +, 'rnu se da $e mo!da
z&u't kontrolu nad so'om svojm reak-jama (V=asplaka$u se kad na okupu vdm
tolke parove.rodtelje s de-om%%%V,* a D, katkada (esto, se ose$aju krvm #to nakon
smrt voljene oso'e ne ne#to #to " opu#ta vesel (V8je u redu da se ja za'avljam* a
ona je mrtva%V,
Tu&uju$e tre'a zvat u dru#tvo* al pr"vatat nj"ovo od'janje dok sam ne osete da
su za to spremn%
PODRKA U VEZI SA STVARIMA KOJE SU PRIPADALE UMRLOJ OSOBI
=a#reno je m#ljenje da je va!no #to 'r!e re#t se stvar koje su prpadale umrloj
oso' jer $e u suprotnom pro-es tu&ovanja 't ote!an% 8ekm ljudma zasta jeste lak#e
kad #to 'r!e z ku$e maknu ve$nu stvar koje " podse$aju na umrlu oso'u% >e1utm* postoje
on koj to nsu u stanju unt n Vdu!eV vreme nakon smrt (npr% &odnu* dve l v#e &odna,%
Tokom pru!anja podr#ke tu&uju$ma* va!no je utvrdt #to on msle kako se on ose$aju &lede
pospremanja stvar oso'e koje v#e nema* a ne vodt se nekm op#tm pravlma o tome (koja
onako ne postoje,% 9ru&m rema* ako tu&uju$oj oso' te stvar nsu stalan zvor zrazte
patnje* tada " ne tre'a terat da " uklone%
>e1utm* ako osette da jesu spremn na to* tada m podr#ku mo!ete pru!t tako da m u
tome pomo&nete% To se mo!e unt tako da zajedno s tu&uju$om oso'om svrstavate stvar
pokojnka* npr% u tr &rupe< one koje ' umrl s&urno voleo da 'udu sauvane (nj" $e
najverovatnje tu&uju$a oso'a jako "tet sauvat,* one koje ' s&urno "teo maknut one za
koje tu&uju$ nje s&uran #to ' s njma uno% 8akon neko& vremena mo!ete predlo!t da
ponovo zajedno pro1ete (l da ona to sama un, kroz tre$u &rupu stvar* sve dok na kraju ne
ostane ono #to je tu&uju$em jako 'tno sauvat% Prtom tre'a mat na umu ne#to va!no< u
nekm sluajevma pospremanje stvar koje su prpadale umrloj oso' mo!e 't vrlo spor
du&otrajan pro-es koj se zaponje prekda po nekolko puta to tre'a po#tovat%
Kdel ste da te#enje ne poma!e jer je -lj ute"e uklanjanje 'ola* #to (pose'no u poetku
tu&ovanja, jednostavno nje mo&u$e% Gu'tak je 'olan ako !elmo pomo$ tu&uju$em* tu
nje&ovu 'ol jednostavno moramo mo$ podnet% 3tav#e* te#enje mo!e mat suprotan unak
jer* uprkos na#oj do'roj namer* Vute#neV reen-e poput< VAjde* nemoj sada plakatV* V>ora#
sada 't jak.a* tvoja de-a te tre'ajuV* V:ve $e to pro$V* VHo# je sve do'ro pro#loV sl*
tu&uju$ do!vljava kao na#e neuv1anje koliko jako mu je te#ko l kao na#u
nemo&u$nost da podnesemo nje&ovu 'ol% E'o& to&a se povla v#e ne !el na#u
podr#ku%
6n l vam se da tu&uju$ razm#lja o samou'stvu* re-te mu to* ptajte &a ma l
takve msl% Ako neko ne razm#lja o samou'stvu* ne$ete &a postavljanjem takvo&
ptanja navest na taj n% Ako o tome jest razm#ljao* pru!$ete mu velko olak#anje jer $e
se ose$at slo'odnm da s nekm &ovor o tako te#km stvarma% Bojte l se da ' tu&uju$a oso'a
zasta mo&la pont samou'stvo (#to nje lako pouzdano zakljut zato je 'olje po&re#t u
smeru Vpreterano& oprezaV,* re-te joj to* al svoj stra" svakako podelte s nekm dru&m ko joj
je 'lzak% U takvom sluaju svakako nastojte tu&uju$e& na&ovort da ode strunjaku%
Tu&uju$ma je va!no re$ da ne oekuju uda* tj% po'olj#anje preko no$% :avetujte m da
!ve ne samo dan po dan* ve$ sat po sat% 8ame* neposredno nakon &u'tka* to je jedn mo&u$
nan !vljenja* premda tu&uju$ esto maju tenden-ju odma" du&orono planrat svoj !vot 'ez
umrlo&a% Eadatak nas koj m !elmo pru!t podr#ku jest da znamo kako to nje mo&u$e da m
to jasno ka!emo%
I konano* s tu&uju$m ljudma va!no je postupat #to je VnormalnjeV mo&u$e% To zna da
" ne valja tretrat kao da su do!vljenm &u'tkom trajno z&u'l sve svoje ve#tne*
sposo'nost kapa-tete% Imajte na umu da je re o ljudma koj su do sada zlazl na kraj sa
!votom s razltm nevoljama koje on nos* te da $e to dalje mo$% 8a#a se podr#ka mo!e
sastojat u tome da m pomo&nemo da to uvde da steknu nove ve#tne kojma $e se z'ort sa
sada#njom* novom stua-jom u kojoj su se na#l%
GENERALNO O VETINAMA POTREBNIM ZA PRUANJE PODRKE
TUGUJUIMA
Kerujem da ste z dosada#nje& zla&anja uol da je za pru!anje podr#ke tu&uju$m ljudma
potre'no znanje o &u'-ma* tu&ovanju o elementma na kojma se takva podr#ka zasnva%
>e1utm* verujem da ste zapazl kako spomenuta znanja ne$ete mo$ upotre't (l ne$ete 't
'a# uspe#n u nj"ovoj upotre', ako ne posedujete vetine za nj"ovo preno#enje u stvaran !vot%
Ke#tne o kojma je re nsu rezervsane skljuvo za podruje &u'taka tu&ovanja (kao n
delotvorna naela o kojma sam pre &ovorla,* ve$ je re o temeljnm komunka-jskm
ve#tnama koje se redovno korste u savetodavnom terapjskom radu* al pokazalo se da " je
jako do'ro korstt u Vo'nomV* svakodnevnom !votu%
Po&ledajmo koje ve#tne su nu!ne da 'smo tu&uju$ma pru!l podr#ku koja $e m korstt%
To su<
\ slu#anje
\ pokazvanje zanteresovanost empatje (ver'alno never'alno,
\ postavljanje ptanja (ne pretervat,
\ uskla1vanje never'aln" ver'aln" poruka
\ posmatranje tu&uju$e& (rad opa!anja nje&ov" never'aln" poruka,
\ ve#tne aktvno& slu#anja (para/razranje re/lektovanje ose$anja,
Kao #to verovatno znate* ve#tne su ne#to #to se ste uenjem* odnosno (du&otrajnom,
ve!'om% To zna da ne postoje ljud koj su se rodl ve#tma pa zato do'ro slu#aju* postavljaju
ptanja l do'ro posmatraju tu&uju$e&% Isto kao #to ne postoje ljud koj to ne ' mo&l naut;
Ptanje je samo kolke su m sposo'nost za uenje * #to je mno&o va!nje* kolko su motivisani
da " steknu% To zna da svako od vas za se'e mora od&ovort na dva ptanja< 1, Hesam l
spreman.na ulo!t vreme* trud ener&ju u savladavanje ve#tna potre'n" za pru!anje podr#ke
tu&uju$ma2 +, Kolko sam to&a spreman.na ulo!t2
Fsm spomenut" ve#tna za pru!anje podr#ke tu&uju$ma* do'ro je mat neke Voso'neV
kao #to su* npr% 'r&a za se'e* suzdr!avanje od nek" reak-ja (npr% te#enja* preterano&
Vpoma&anjaV* nametanja svoj" stavova uverenja,* pr"vatanje od'janja* podno#enje
a&resvnost* jake tu&e* 'espomo$nost* pesmzma* nepredvdljvost reak-ja tu&uju$e&* ose$aja
vlastte nemo$ td%
:knner-Gook Bosle? (1@@Q%, !elel su svojm stra!vanjem provert je l tu&uju$m
ljudma ntervju o po&re'u* kao jednom od rtuala u tu&ovanju* 'o stresan l m je pak
pomo&ao% :v uesn- od&ovorl su da su spomenut raz&ovor do!vel kao va!an o'lk podr#ke
u tu&ovanju* a prtom su m pose'no pomo&le slede$e oso'ne stra!vaa nj"ove ve#tne<
empatja* toplna* ne!nost* "umanost* razumevanje* skrenost* nevrednovanje
zanteresovanost% Jvo nekolko nj"ov" od&ovora< VIstra!va je 'o otvoren* pun razumevanja
nje mu 'lo neu&odno z'o& moj" ose$anja% Hako m je pomo&ao empatan XotvorenX nan
raz&ovora* ukljuuju$ stra!vaevu sposo'nost da prat moje emo-je zamsl koj su je javljal
tokom ntervjua%V (:knner-Gook Bosle?* 1@@Q%* str% 1YY%, 9voje uesnka reklo je kako m je
pomo&lo to #to je ntervjuer VprznaoV da je sam do!vo smrt 'lske oso'e* a nekolko " je
staknulo kako m je jako pomo&lo to #to su mal VdozvoluV da &ovore o svojm protvrenm
ose$anjma%
8ezavsno od to&a kolko du&o smo u susretu s tu&uju$om oso'om* pose'no je va!no
strpljenje% To zna da se ne !urmo* da nsmo uzrujan* za"tevn * #to je najva!nje* da tu&uju$e&
n u emu ne po!urujemo% 6ak ljudma koj su po prrod zrto strpljv katkada je u takvm
trenu-ma te#ko odr!at strpljvost% Ea to postoj v#e razlo&a< pro-es tu&ovanja zna te$ vrlo
sporo* tu&uju$ ljud du malo napred pa malo natra& u pro-esu tu&ovanja (tj% stanje m se
popravlja* pa opet po&or#ava* pa opet popravlja tako redom,* tu&uju$ katkada &ovore l ne
stvar za koje smo mi s&urn da m #tete (a mo!da to stvarno jeste tako, to nam je te#ko
podnost jer mslmo kako ' nas uz malo do're volje mo&l poslu#at unt ne#to dru&o%
OSNOVNI ELEMENTI STRUNE PODRKE TUGUJUIMA
TA JE STRUNA PODRKA U TUGOVANJU I TKO JE SPROVODI?
8eke tu&uju$e oso'e po#to do!ve &u'tak nemaju podr#ku ljud z svoje okolne% 9ru&ma
nje dovoljna kolna podr#ke koju do'jaju z t" zvora* a tre$ pak nsu zadovoljn njenm
kvaltetom%
9o takv" manjkavost u pru!anju VprrodneV podr#ke tu&uju$ma mo!e do$ z'o& razlt"
razlo&a% Hedan se odnos na velnu so-jalne mre!e koja mo!e 't jako mala* a u odre1enom
'roju sluajeva tu&uju$ su &otovo doslov-e Vsam na svetuV% Fsm to&a* ponekad su sv l
&otovo sv lanov so-jalne mre!e po&o1en stm &u'tkom pa jednostavno nsu u stanju 't
podr#kom tu&uju$oj oso'% >o&u$e je da lanov so-jalne mre!e ne znaju delotvorne nane
pru!anja podr#ke u tu&ovanju* ve$ to ne naj'olje #to znaju umeju* al prtom ne razlte
&re#ke% 9avs sur% (+000%, navode jo# jedan razlo& zostanka so-jalne podr#ke nakon &u'tka*
a to je da okolna msl kako $e se tu&uju$ 'rzo oporavt% Prema navodma spomenut"
autora* u jednom se stra!vanju pokazalo da je +0% tu&uju$" ljud* koj su krvsom pjano&
vozaa z&u'l voljenu oso'u u prometnoj nesre$* 'lo uzrujano jer su samo mesec dana nakon
nesre$e nj"ov prjatelj ro1a- smatral da ' pro-es tu&ovanja tre'ao 't &otov da ' se
tre'al Vvratt u normalan !votV% Podr#ka katkad zostaje zato #to je kontakt s ljudma koj su
do!vel &u'tak nj"ovm prjateljma lanovma porod-e tolko ps"k ( telesno, te!ak da &a
pod svaku -enu nastoje z'e$ ()ortman Ie"man* 1@AQ%, I konano* ljudma z okolne
tu&uju$" katkada je neu&odno jer ne znaju #ta ' rekl unl pa pro-enjuju da je 'olje da se
povuku (Ie"man* Jllard )ortman* 1@AY%,% I u dva poslednja navedena sluaja pokazuje se da je
takva reak-ja okolne naje#$a nakon &u'taka koj su se do&odl znenada u naslnm
okolnostma%
8edovoljna neod&ovaraju$a podr#ka u tu&ovanju mo!e 't posled-a dru&" no-a%
Hedan se te oso'na tu&uju$e oso'e* odnosno njen-e da nek ljud* npr% ne tra!e l od'jaju
podr#ku jer smatraju da moraju mo$ sam za$ na kraj s &u'tkom s nje&ovm posled-ama%
9ru& se odnos na vrstu &u'tka pa $e tako spontana podr#ka u tu&ovanju o'no 't kolnsk
manja manje kvaltetna nakon tzv% skrven" &u'taka% I tre$e* prrodno pru!anje podr#ke u
tu&ovanju zavs od dru#tven" pravla norm o tome je l &u'tak ne#to #to pojedna- mora sam
pre'rodt l je to stvar -ele u!e l #re zajedn-e%
U svm navedenm sluajevma tu&uju$ ose$aju kako m do'jena podr#ka ne korst
(dovoljno, l da m ak #tet* tada deo nj" odluuje potra!t podr#ku strunjaka% Kao
dosad* prvo moramo de/nsat #to je to struna podr#ka u tu&ovanju% 8ajkra$e
najjednostavnje mo&lo ' se re$ da je to podr#ka koju tu&uju$m ljudma pru!aju strunja-%
>e1utm* takva de/n-ja prlno je manjkava jer se z nje ne vd o kojm je strunja-ma re%
>o!ete se zaptat je l to svako tko je zavr#o jedan od /akulteta koj ljude osposo'ljavaju za tzv%
poma&aka zanmanja2 Prema mom skustvu* al prema m#ljenju dru&" autora (npr% Parkes*
1@@D%* 1@@A% a* )orden* +00+%.+00Q%,* to nje tako% >no&o puta uverla sam se da ' za pru!anje
strune pomo$ tu&uju$ma spomenut strunja- moral 't dodatno osposo'ljen% To #to esto
nsu stekl takva dodatna znanja ve#tne* a pak rade taj posao* nj"ova je lna od&ovornost*
al smatram kako je to od&ovornost dru#tva u kojem rade% Prema Parkesovom (1@@D%,
m#ljenju* vode$u re u takvom osposo'ljavanju lekara* med-nsk" sestara ostalo&
med-nsko& oso'lja moral ' mat savetovatelj (naje#$e ps"oloz, so-jaln radn- 'udu$
da se nj"ov redovn posao onako temelj na stajal#tma slnm onma ukljuenm u teorje
modele o menjanju ljud nakon &u'tka%
9avs sur% (+000%, ka!u da se prema nekm pokazateljma mo!e zakljut da se tu&uju$ ljud*
kad !ele s nekm strunjakom raz&ovarat o svojm te#ko$ama Vnaje#$e javljaju svojm
sve#ten-ma l lekarma op#te prakse% U tom sluaju o'no s njma vode nekolko raz&ovora*
dakle nsu ukljuen u tretman%V (str% QD0%, Prema m#ljenju pomenut" autora* takav z'or nje
'a# dealan jer se sve#ten- lekar jako razlkuju po svojoj osposo'ljenost za pru!anje strune
pomo$ u tu&ovanju% U jednom stra!vanju samo A% lekara zjavlo je da su 'l ukljuen u
trenn&e za pru!anje podr#ke rodteljma koj su z&u'l dete (prema 9avs sur%* +000%, Fsm ve$
spomenute potre'e za dodatnm osposo'ljavanjem strunjaka* n se da ' 'lo do'ro lekare
podut kako da prepoznaju rzne &rupe tu&uju$" te kada* kako kome da " upute u
pro&rame strune podr#ke nakon &u'tka% 8aravno* pro&rame strune podr#ke valjalo '
ponudt ne samo rznm &rupama ve$ ostalm ljudma koj su do!vel &u'tak* a koj ose$aju
potre'u za tm%
Parkes (1@@D%, smatra kako ' strunu pomo$ u pro-esu tu&ovanja mo&l tre'al pru!at
volonter koj ' moral 't pa!ljvo za'ran osposo'ljen za savetodavn rad% Uz to* 'lo '
do'ro da je re o ljudma koj su lno mal skustva s &u'-ma tu&ovanjem pa taj pro-es
poznaju VznutraV% 9odu#e* tada valja pazt na to da je nj"ova adapta-ja na &u'tke zavr#ena*
odnosno da m &lavna motva-ja za pru!anje podr#ke tu&uju$ma ne 'ude re#avanje vlastt"
te#ko$a u tu&ovanju% Ea nj" dru#tvo tre'a zdvojt manje materjaln" sredstava* al #to je jo#
va!nje* Vtu&uju$ " ljud do!vljavaju manje prete$m jer on nsu strunja-* a maju ono #to
strunja-ma esto nedostaje - vremena za slu#anjeV (str% 100%,% Kolonter ' mo&l 't
or&anzovan u -entrma za podr#ku u tu&ovanju* npr% pr -entrma za za#ttu du#evno& zdravlja
l ' mo&l 't ukljuen u or&anza-je koje pru!aju podr#ku ljudma u razltm vrstama krza%
Kad je re o ukljuvanju volontera u pru!anje strune podr#ke tu&uju$ma* pose'o je va!no da
on rade uz stalan nadzor strunjaka* da su ukljuen u redovnu supervzju te da se nakon
poetno& osposo'ljavanja o'avezano ukljuuju u povremene* al dodatne eduka-je za takav
rad% Isto tako* sla!em se s Parkesom (1@@D%, da u taj posao smeju 't ukljuen jedno unapred
do'ro selek-onsan ljud%
Kratmo se sada na poetak odeljka* tj% na de/n-ju strune podr#ke u tu&ovanju% Po mom
sudu* ona se mo!e de/nsat kao podr#ka koju pru!aju strunja- ( eventualno volonter* al uz
o'avezno zadovoljene maloas spomenut" uslova, koj su dodatno osposo'ljen u podruju
&u'taka tu&ovanja

prtom nje va!no susre$u l tu&uju$e ljude jednom l " v1aju
mese-ma (pa ak &odnu dana,% 8avedena de/n-ja vrlo je #roka o'u"vata savetovanje te
ps"oterapju tu&uju$"% )orden (+00+%, na slede$ nan de/n#e ta dva u!a pojma<
1% 5avetovanje u tugovanju je pro-es kojm se podr!ava* potpoma!e prrodan pro-es svladavanja
zadataka u pro-esu tu&ovanja%
+% Psi%oteraija u tugovanju odnos se na 'avljenje podrujma unutra#nj" suko'a komplka-ja
koj mo&u ometat pro-es tu&ovanja% Ta se ptanja moraju razre#t da ' tu&uju$a oso'a mo&la
okonat zadatke u pro-esu tu&ovanja%
9o sada jo# nje post&nuto op#te sla&anje o tome &de savetovanje u tu&ovanju zavr#ava*
a &de ponje ps"oterapja* o tome postoje pone#to razlta m#ljenja% To se odra!ava na
de/nsanje ta dva pojma pa tako nek autor msle da je savetovanje namenjeno ljudma koj su
u pro-esu uo'ajeno&* prrodno& tu&ovanja* a ps"oterapju nude onma j je pro-es tu&ovanja
ote!an (npr% =ando* 1@@D%* :anders* 1@@@%,% Fvde se ne$u upu#tat u raspravu o tom slo!enom
pojmovnom ptanju jer ' to zlazlo z okvra ovo& po&lavlja -ele knj&e%
Kako &od de/nsal savetovanje ps"oterapju* va!no je znat kako ne postoj
Vsavetovanje.ps"oterapja za tu&ovanjeV* tj% ne postoj spe-/an model ps"olo#ko& savetovanja
l terapjsk ravac koj je namenjen iskljuivo tu&uju$m ljudma% :vak savetovatelj.terapeut s
njma $e radt u okvru teorjsko& prav-a kojemu prpada prtom $e v#e l manje korstt
naela nane pru!anja podr#ke tu&uju$ma o kojma sam do sada &ovorla% U poetnm /azama
tu&ovanja ps"olo#ko savetovanje ps"oterapja potre'n su o'no ljudma koj u svojoj
okoln nemaju nkakvu podr#ku l je ona neod&ovaraju$a% Ako postoj kolko-tolko
zadovoljavaju$a mre!a prrodn" poma&aa* tada m se n uputnjm pru!t podr#ku njma
podut " tome kako da 'udu #to delotvornjom podr#kom svom lanu porod-e* prjatelju*
susedu l kole& s posla% Fvo &ovorm z'o& to&a #to sam ne jednom 'la u stua-j da me ljud
ptaju kojem strunjaku da po#alju tu&uju$u oso'u koja je pre nekolko dana pokopala 'lsku
oso'u% U tm se sluajevma uvek pokazalo da je v#e re o stra"u 'rz ljud z okolne
tu&uju$e& &lede to&a "o$e l mo$ znat delotvorno pru!t podr#ku tu&uju$oj oso' ne&o #to je
njoj samoj tre'ao savetovatelj. ps"oterapeut%
Iz reeno& se vd da savetovatelj ps"oterapeut mo&u 't podr#ka tu&uju$m ljudma* al
ljudma z nj"ove okolne% To pose'no vred kad je re o tu&uju$oj de- jer se tada savetodavna
l terapjska pomo$ naje#$e pru!a odraslma koj 'rnu za dete kako ' on* jer su naj'lskj
detetu* mo&l 't kvaltetnm zvorom podr#ke u nje&ovu tu&ovanju%
>odel strune podr#ke u tu&ovanju povezan su s trad-onalnm savremenm modelma
savetovanja ps"oterapje koj se mo&u svrstat u etr &rupe< 1, analtk. ps"odnamsk
prstup* +, '"ejvoraln ko&ntvno-'"ejvoraln model* D, "umanstk* /enomenolo#k*
skustven model on usmeren na odnose me1u ljudma te P, sstemsk model% Pru!anje
strune pomo$ tu&uju$m ljudma u okvru na'rojan" savetodavn" ps"oterapjsk" prstupa
temelj se na pone#to razltm de/n-jama tu&ovanja* te na modelma kojma se taj pro-es
tuma%
Budu$ da je* &lavn -lj ovo& odjeljka prkazat temeljne karakterstke struno& rada s
tu&uju$m ljudma* od sada nadalje ostav$u po stran pojmove savetovanje ps"oterapja
pre'a-$u se u okvr #re de/n-je strune podr#ke u tu&ovanju koju sam znela na poetku ovo&
odjeljka% 9ru&m rema* &ovor$u o strunoj podr#- u tu&ovanju neovsno od to&a je l re o
savetovanju l ps"oterapj%
0ORMALNE OSOBINE STRUNE PODRKE U
TUGOVANJU
Premda sadr!ajno pone#to razlt* strun prstup tu&uju$m ljudma ve$nom se u'rajaju u
tzv% kratkotrajne strukturisane o'lke strune podr#ke (=a-p"ael sur%* 1@@D%,% To nje udno kad
se prsette da su &u'- prrodne pojave* da je tu&ovanje uo'ajen pro-es adapta-je na &u'tak
da je re o skustvma koja se do&a1aju VnormalnmV* VzdravmV ljudma koj maju sna&e za
zla!enje na kraj sa !votom ( smr$u,* 'ez o'zra na to #to su m kapa-tet prvremeno
osla'ljen nedostupn%
:lede$e va!no /ormalno odele!je strune podr#ke u tu&ovanju je da je ona Vndvdualno
putovanjeV (Rump"re? Emp/er* 1@@Y%,* To je povezano s njen-om da* uprkos slnostma*
me1u ljudma postoje ndvdualne razlke u toku* trajanju s"odma pro-esa tu&ovanja%
9ru&m rema* svaka tu&uju$a oso'a ma svoja vlastta ptanja te#ko$e koje u pro-esu
prla&o1avanja na &u'tak mora razre#t% E'o& to&a struna podr#ka u tu&ovanju mora 't
o'lkovana sprovedena tako da #to v#e od&ovara korst konkretnoj oso'% To je sto kao kad
kroja pa!ljvo uzma mere svojoj mu#terj predla!e joj #ta ' od koje& materjala kako 'lo
naj'olje sa#t pa da njoj naj'olje prstaje 0 nezavsno od to&a #ta poseduje mno&o Vop#t"V
krojeva razlt" odevn" predmeta%
Pre se struna podr#ka u tu&ovanju &otovo skljuvo pru!ala pojedn-ma* a danas se sve
e#$e sprovod u &rupama te s lanovma porod-e% Takav (sretan, preokret u nanu rada
posled-a je uv1anja da &u'- deluju na pojedn-a* al to&a da je nj"ovo delovanje uvek
vdljvo kod ljud s kojma je tu&uju$a oso'a u kontaktu% Eanemarvanje takvo& #re& ut-aja
&u'taka o'no ote!ava pru!anje strune podr#ke samom pojedn-u koj je tra!% Fsm strune
podr#ke -elom porodnom sstemu* ona se pru!a u &rupama VslnoV tu&uju$"* npr% u &rupama
udov-a* majk.rodtelja po&nul" 'rantelja* de-e koja prolaze pro-es razvoda 'raka rodtelja
td%
KOME JE NAMENJENA I KADA ZAPOINJE STRUNA
PODRKA U TUGOVANJU TE KAKAV JE NJEN
NAJEI TOK?
Pre ne&o #to od&ovorm na ptanja postavljena u podnaslovu* evo nekolko re o tome kolko
tu&uju$" ljud tre'a strunu podr#ku% Istra!vanja u tom podruju* al klnko skustvo*
pokazuju da ve$na ljud pro1e kroz pro-es tu&ovanja 'ez kakve strune podr#ke* tj% uz kakvu-
takvu podr#ku z okolne% >no&o manj" 'roj (zme1u Q 10%, tre'a nek o'lk ps"olo#ko&
savetovanja j je osnovn -lj lak# 'r! prolazak kroz pro-es tu&ovanja (#to nkako ne zna
po!urvanje tu&uju$e& u tom pro-esu,% 9odu#e* z naveden" se 'rojk ne mo!e sa s&urno#$u re$
javlja l se Q-10% ljud savetovateljma jer do'ro 'rnu o se'* a me1u on" preostal" @0-@Q%
ma odre1en 'roj ljud kojma ' 'lo mno&o lak#e da su se javl strunjaku* l su te 'rojke pak
dokaz da @0% ljud zaista ne tre'a strunu pomo$% Kako &od 'lo* ne '" volela da naveden
poda- ko&a o'es"ra're u tra!enju strune podr#ke u pro-esu tu&ovanja 'udu$ da n stra!vanja
n skup klnk" skustava ne mo&u 'olje od samo& tu&uju$e& znat ose$a l on potre'u za
strunom podr#kom l ne ose$a% I konano* najmanjem 'roju ljud (do Q%, tre'a ps"oterapja
to naje#$e z'o& razlt" znakova ote!ano& tu&ovanja%
A sada $u poku#at od&ovort na ptanja postavljena u podnaslovu ovo& odeljka% 8aj'olj
mo&u$ od&ovor na prva dva ptanja (ko kada, je da ne postoj unapred odre1eno pravlo o
tome ko $e* kada s kakvm te#ko$ama do$ po strunu podr#ku u tu&ovanju% Uop#teno se mo!e
re$ kako se strunjaku javljaju ljud koj ose$aju da m podr#ka z prrodne okolne nje dovoljna%
Rump"re? Emp/er (1@@Y%, navode nekolko Vkonkretnj"V razlo&a koj tu&uju$e ljude
navode da u pro-esu tu&ovanja potra!e podr#ku strunjaka% 8ek jednostavno ne VpoznajuV*
odnosno ne razumeju pro-es tu&ovanja jako su z'unjen svme #to m se do&a1a% U takvm
sluajevma va!an deo podr#ke odnos se na eduka-ju* tj% na poduavanje kljenata o tome
kako sve pro-es tu&ovanja mo!e te$* od e&a se sve mo!e sastojat* kolko mo!e trajat tome
slno% 8ek tu&uju$ ljud dolaze strunjaku jer z'o& kulturalno& mljea z koje& dolaze
(ukljuuju$ porod-u, smatraju kako je nj"ov pro-es tu&ovanja pokazatelj lne sla'ost* z'o&
e&a m tre'a struna pomo$ podr#ka% 8ek dolaze u trenu-ma akutne patnje 'ol koju v#e ne
mo&u zdr!at od strunjaka tra!e olak#anje spas%% Postoje tu&uju$ ljud koj tra!e strunu
podr#ku jer m je ve$ Vjako du&o veoma lo#eV% U tom sluaju !ale se na te#ko$e pr"vatanja svo&
novo& dentteta* usvajanja nov" !votn" ve#tna* dono#enja va!n" !votn" odluka td%
8ekma te#ko$u n to #to Vlo#e /unk-on#u u porod- na posluV% 8akon nek" vrsta &u'taka
(npr% nakon u'stva* samou'stva* prometne nesre$e, tu&uju$ ljud ose$aju potre'u za
raz&ovorom sa strunjakom z'o& nevolja kojma su zlo!en tokom stra!no& sudsko& pro-esa*
postupka tra!enja od#tete sl%
Govore$ o tome kome je sve potre'na struna podr#ka u pro-esu tu&ovanja* )orden
(+00+%.+00Q%, smatra da u tom kontekstu postoje tr op#ta prstupa l V/lozo/jeV* kako " on
nazva<
1% :mrt je zrazto stresan a ponekad traumatsk do&a1aj svakome ko do!v &u'tak tre'a
ponudt strunu pomo$N ovaj je prstup oto neekonoman* al potpuno nepotre'an jer ste
z sve&a dosad protano& uol kako ve$n ljud nakon &u'tka nje potre'na podr#ka
strunjaka%
+% Postoje ljud koj sam prepoznaju potre'u za strunom podr#kom u pro-esu tu&ovanja* al s
tra!enjem takve podr#ke ekaju dok ne zapadnu u (oz'ljne, te#ko$e% Pru!anje takve podr#ke
o'no je na razlte nane skupo* a ptanje je kolko u tome mo!emo 't djelotvorn%
D% :trunu podr#ku valjalo ' ponudt ljudma za koje znamo da prpadaju rznm &rupama* tj%
onma za koje se mo!e pretpostavt da $e tokom jedne do dve &odne nakon &u'tka mat ve$e
te#ko$e u /unk-onsanju% :lede$e se &rupe tu&uju$" ljud mo&u svrstat me1u rzne (prema
Parkes* 1@@A% a* )orden* +00+%,<
- mlade udov-e s malom de-om* 'ez 'lsk" ro1aka u 'lzn
- povuen ljud* on s (jakm, zavsnkm l am'valentnm odnosom koj su mal s umrlm
partnerom
- on koj su u pro#lost te#ko podnosl odvajanjeN koj su mal depresvne epzode u proslo#t
- maju umeren zrazt do!vljaj zostanka podr#ke z okolne u krznom razdo'lju
- kada su okolnost smrt 'le traumatne
- kada se smrt do&odla u krznom razdo'lju za tu&uju$e& (npr% adoles-en-ja* odlazak u
mrovnu* rastava 'raka* &u'tak posla td%,
- on koj su do!vel smrt deteta
- on suoen sa samou'stvom dru&m smrtma koje su ukljuvale naslje
- on s v#e &u'taka u srazmerno kratkom razdo'lju (npr% tokom jedne do dve &odne,
8a temelju svo& skustva* >-Brde :mms (+001%, ka!u kako strunu podr#ku u tu&ovanju
ljud tra!e z'o& tr razlo&a odnosno na tr nana% Prv je kada neko (pojedna- l porod-a, tra!
pomo$ strunjaka z'o& smrt 'lske oso'e to ne du&o nakon &u'tka% U dru&om sluaju* kljent
je z'o& razlt" pona#ajn"* ps"jatrjsk" l porodn" te#ko$a 'o ukljuen u nek o'lk
savetovanja l ps"oterapje* a tokom tretmana pokazalo se da je nje&ov sred#nj pro'lem
Vneodra1enV &u'tak (l v#e nj",% U tre$em sluaju* ljud dolaze po strunu podr#ku z'o& to&a
#to su poel prme$vat da m davno do!vljen &u'tak ote!ava !vot%
Iz reeno& je vdljvo kako tu&uju$ ljud z'o& razlt" razlo&a ose$aju da ' m do'ro do#la
pomo$ strunjaka* premda valja re$ da tu potre'u katkada ne uv1aju sam* ve$ se strunjaku
o'ra$aju lanov nj"ov" porod-a* prjatelj* sused l kole&e s posla% U poetnom (esto
tele/onskom, raz&ovoru tada se poka!e da je struna podr#ka podjednako* l ak v#e* potre'na
njma kao tu&uju$oj oso' z'o& koje se javljaju strunjaku% Katkad je vdljvo kako zasta
postoje razloz z'o& koj" ' 'lo do'ro da se tu&uju$ sretne sa strunom oso'om* a u mno&m
sluajevma postoje jasne ndka-je da ' 'lo va!no da k njemu odu sv zajedno%
Kolko $e neko ekat pre ne&o #to potra! strunu podr#ku nakon &u'tka* zavs od to&a
kolko mo!e podnet svoje ps"ko telesno stanje* a mo&u$nost takvo& podno#enja menjaju se u
/unk-j trajanja tu&ovanja razlkuju se od oveka do oveka% To* npr* zna da -e nekome 't
najte!e podnet razdo'lje neposredno nakon &u'tka* dru&ome ono #to ose$a nekolko mese-
nakon to&a* dok $e tre$ma 't nezdr!v prtsak okolne da se &odnu dana nakon &u'tka
ponu aktvno ukljuvat u dru#tven !vot% 9odu#e* n m se kako strunjak mo!e najmanje
pomo$ u samom poetku pro-esa tu&ovanja kada tu&uju$oj oso' naprosto tre'a V$e'eV u koju
$e se umotat* ose$aju$ se z'rnuto s&urno u trenu-ma kad joj je ps"ka rana z'o& &u'tka
jako sve!a% Tada m v#e tre'aju ljud koj $e 'rnut da kolko-tolko redovno jedu* spavaju*
odr!avaju lnu "&jenu* koj $e se po'rnut o de- tome slno* ne&o strunja- koj $e m
drektno pru!at strunu podr#ku% U tm trenu-ma* strunjak mo!e mno&o v#e pomo$
drektnm savetma uputstvma ljudma z okolne* koj katkada ne znaju #to ' kud '%
Pokazalo se da je me1u takvm uputstvma najkorsnja ona koja &ovor kako su ntenzvne
te#ke reak-je na &u'tak prrodno* uo'ajeno normalno stanje u razdo'lju neposredno nakon
&u'tka%
Kad je re o tome kolko puta tu&uju$ ljud dolaze strunjaku* evo ponovo podataka z ve$
spomenuto& stra!vanja >-Brdea :mmsa (+001%,
Prouavane porod-e u proseku ne#to manje od devet puta (>_A%71, 'le sa strunjakom koj
m je pru!ao podr#ku u pro-esu tu&ovanja% 8ajve$ prosean 'roj terapjsk" susreta male su
porod-e je je lan umro z'o& u'stva l samou'stva (> _ 1+%Q+,* a najmanj one &de je uzrok
smrt 'la kronna l smrtonosna 'olest (> _ Y%7+,%
8a ptanje kolko ' puta tu&uju$ ljud Vtre'alV dolazt strunjaku* ne mo!e se dat
jednostavan od&ovor% 8ekm je kljentma dovoljan jedan susret* tokom koje& $e do't osnovne
n/orma-je o pro-esu tu&ovanja provert Vje l s njma sve u reduV% Rump"re? Emp/er
(1@@Y%, ka!u kako se u ve$n sluajeva struna podr#ka pru!a tokom etr do deset susreta (od
koj" svak o'no traje 1-1%Q sat,% 8ek od nj" znaju se vratt strunjaku nakon jedne l dve
&odne kad m tre'a dodatna podr#ka prlkom Vkonano&V vra$anja u !vot% >anj 'roj
kljenata susre$e strunjaka tokom &odnu dana* pa ak du!e* to se o'no do&a1a nakon
v#estruk" &u'taka l on" zazvan" nasljem (npr% u'ojstvo samou'ojstvo,% >e1utm* ovde
je va!no re$ kako takva du&otrajna struna podr#ka nje -elo vreme direktno povezana s
do!vljenm &u'tkom* ve$ je o'no re o podr#- &lede propratn" l tzv% sm'olk" &u'taka
odnosno razlt" sekundarn" posled-a prvotno& &u'tka%
U ovom kontekstu n m se zanmljvm vdet z'o& koj" razlo&a tu&uju$ ljud ne tra!e
strunu podr#ku% 9avs sur% (+000%, navode tr takva razlo&a< 1, !ele z'e$ stua-je koje $e "
(dodatno, uznemrt* +, 'oje se da strunjak ne$e "tet raz&ovarat o odre1enm temama* npr% o
tome kako se slno !ele osvett oso' koja je krva za smrt (npr% nakon u'stva* prometne
nesre$e, D, z'o& du'oko ukorenjeno& stava koj postoj u pojedn-ma* porod-ama* al u
-elom dru#tvu o tome da ' ljud svoje nevolje moral mo$ re#avat sam* a ako m u tome tre'a
podr#ka strunjaka* to je znak da su sla'$%
Pru!anje strune podr#ke u tu&ovanju o'no se sastoj od tr /aze< poetne* srednje zavr#ne%
U poetnoj +azi strunjak vr# pro-enu potre'a* zajedno s kljentom Vstra!ujeV ptanja koja se
tu okolnost konkretno& &u'tka* odnosa s umrlom oso'om* ostal" &u'taka z nje&ovo&
!vota (pret"odn" trenutn", te ptanja koja se odnose na vrstu kolnu podr#ke koju do'ja u
svojoj okoln% :trunjak prkuplja podatke o !votnom stlu tu&uju$e oso'e* o oso'nama
nje&ove porod-e* etnkom kulturalnom poreklu te o ut-ajma okolne na pro-es tu&ovanja%
Isto tako* va!no je #to 'olje uot kako kljentove demo&ra/ske karakterstke (do'* pol* rasa*
rel&ja td%, te nje&ova lna uverenja o smrt utu na do!vljaj &u'tka na tu&ovanje (>-Brde
:mms* +001%,% U poetnoj /az pru!anja strune podr#ke strunjak kljent zajednk
pronalaze spe-/ne nane (metode te"nke, na koje -e podr#ka 't pru!ena% U tom
razdo'lju o'no su vdljve vrlo jake emo-je ostale reak-je na &u'tak* kljent se ptaju V"o$e
l to pre!vetV "o$e l nj"ov !vot kada v#e mat smsla% U prvoj su /az jako va!n slu#anje 'ez
vrednovanja* normalzovanje kljentov" reak-ja* pokazvanje empatje te Veduka-jaV%
U srednjoj +azi kljentma je dalje te#ko* al sada z'o& to&a #to se nakon prvdno&
po'olj#anja stanja ponovo ose$aju lo#e% Fvde ne mora 't re o VstvarnomV po&or#anju stanja*
ve$ v#e o tome da se u ovoj /az pru!anja strune podr#ke pojavljuju nova ptanja s kojma
tu&uju$ mora za$ na kraj% Fna se odnose na usvajanje novo& dentteta na pr"vatanje
(velk", promena u !votnm ulo&ama tu&uju$e&% U ovoj /az kljent se esto ose$aju krvm jer
ponovo pronalaze smsao svo& !vota* jer malo-pomalo ponju ose$at male !votne radost z'o&
to&a #to se sve to z'va Va voljene oso'e v#e nemaV% =az&ovor o pojednostma vezanm uz smrt
'lske oso'e* po&re' ostale rtuale te uz odnos s umrlom oso'om nastavlja se u ovoj /az% Takav
raz&ovor* uz neu&odne ose$aje* sve v#e ponju o'ele!avat on u&odn povezan s prse$anjem
na u&odne* za'avne pa ak sme#ne stua-je z !vota s oso'om koje v#e nema% U srednjoj /az
strunjak ponje podst-at tu&uju$u oso'u da se polako pone usmeravat na 'udu$nost* al to
tre'a nt vrlo o'azrvo nenametljvo% Jduka-ja o ut-aju &u'taka na ovekov !vot o
pro-esu tu&ovanja* zapoeta u prvoj /az pru!anja strune podr#ke* dalje se nastavlja% U njoj se
najve$ na&lasak stavlja na njen-u da je prrodno da se ljud nakon &u'tka ose$aju do'ro* a
ne samo lo#e* te da to nje pokazatelj za'oravljanja umrle oso'e%
U zavrnoj +azi tu&uju$a oso'a uz podr#ku strunjaka uspeva prkupljenu ener&ju nvestrat u
ponovnu (z,&radnju !vota u kojem v#e nema umrle oso'e% U toj /az kljent ponovo ponju
ose$at veru u 'udu$nost* na susrete dolaze s novm !votnm planovma* -ljevma
post&nu$ma% :trunjak aktvno podste kljenta na uenje nov" o'raza-a pona#anja na
nj"ovo sku#avanje u svakodnevnom !votu% To se post!e podr!avanjem tu&uju$e& u
preuzmanju nov" od&ovornost* u upu#tanju u rzke koje sa so'om nose nova !votna podruja
aktvnost te u osve#tavanju to&a kako praktn aspekt svakodnevno& !vota pokazuju da je
do#lo do vdno& napretka u pro-esu tu&ovanja (>-Brde :mms* +001%,% U toj /az tu&uju$
ljud katkad postaju pojaano z'unjen jer u stom trenutku ose$aju 'ol z'o& do!vljeno&
&u'tka* al zadovoljstvo z'o& sve uspe#nje adapta-je na nje&a% U tome m ponovo mo!e
pomo$ edukatvn aspekt strune podr#ke* tj% raz&ovor o tome kako su takv protvren
do!vljaj prrodan uo'ajen deo slo!eno& pro-esa tu&ovanja% 8a kraju ove /aze strunjak
podr!ava kljenta u pr"vatanju drukje& odnosa s pokojnkom koj Vdopu#taV uspostavu
odnosa s novm ljudma% U tm trenu-ma o'no ponovo jaa krv-a jer V!vot tee dalje
premda pokojnk v#e nje tuV% >e1utm* to ose$anje v#e nje tolko jako da ' tu&uju$e& ukoo
zaustavo na mestu (kao #to je to 'o sluaj u poetku tu&ovanja,%
U zavr#noj /az pru!anja podr#ke strunjak poma!e tu&uju$ma u pr"vatanju
novootkrven" vlastt" oso'na poten-jala (#to mo!e 't u&odno* al neu&odno skustvo,* u
daljnjoj prorad odnosa s umrlm (kakav je on 'o je l mo&ao 't drukj,* u zla!enju na kraj s
promenama odnosa me1u lanovma porod-e td%
CILJEVI I TEMELJNE SMERNICE PRUANJA STRUNE PODRKE U TUGOVANJU
Prema )ordenu (+00+%,* oti cilj pru!anja strune podr#ke u tu&ovanju je Vpomo$
tu&uju$em da dovr# Xnezavr#enX posao s umrlom oso'om da joj ka!e konano XE'o&omX%V (str%
Q+%, Hames Sredman (1@@A%, tako1e &ovore o zavr#avanju nedovr#en" poslova s oso'om
koje v#e nema% Prema nj"ovom m#ljenju* najva!nj -lj pru!anja strune pomo$ u pro-esu
tu&ovanja jest da kljent od&ovor na ptanje< V3ta 'ste volel da je u odnosu s pokojnkom (l
s ot#lom oso'om nakon* npr% rastave 'raka, 'lo drukije, bolje l vie.7
U skladu sa svojm modelom tu&ovanja* prema kojem tu&uju$a oso'a u tom pro-esu mora
o'avt etr zadatka* )orden (+00+%, navod etr secifina cilja pru!anja strune podr#ke
nakon &u'tka% T -ljev od&ovaraju zada-ma u tu&ovanju<
1% osvestt stvarnost &u'tka*
+% podr!at tu&uju$e& u zla!enju na kraj s ose$anjma koje (ne,pokazuje*
D% podr!at tu&uju$u oso'u u savladavanju razlt" te#ko$a koje se pojavljuju tokom adapta-je
na !vot nakon &u'tka*
P% podr!at tu&uju$e& u tra!enju nana na koje $e se mo$ se$at umrle oso'e stodo'no
nastavt svoj !vot%
U nastavku teksta ukratko $u opsat op#te smern-e za pru!anje strune podr#ke tu&uju$ma%
Podrka tugujuem u privatanju stvarnosti gubitka U Kao #to se verojatno se$ate* prema
)ordenovom modelu* prv zadatak u tu&ovanju jest pr"vatt stvarnost &u'tka jer 'ez to&a
tu&uju$a oso'a ma ose$aj da se smrt ustvar nje do&odla% Podr#ka u osve#$vanju stvarnost
smrt post!e se podst-anjem tu&uju$e oso'e da &ovor o &u'tku% U tu svr"u mo&u pomo$* npr%
slede$a ptanja koja se tu spe-/n" okolnost povezan" sa smr$u<
- VGde je 8%8% umro.umrla2V
- VKako je umro.umrla2V
- VKako ste saznal da je umro.umrla2V* VGde ste tada 'l2V
- VKako je z&ledao po&re'2V* VHe l neko &ovoro na po&re'u2V* VTko2V
Ka!no je zapamtt kako tu&uju$ ljud ta ptanja od&ovore na nj" o'no moraju mno&o
puta pro$ u svojm mslma z&ovort kako ' zasta postal svesn da umrlo& nema v#e U
zauvek% =az&ovor o okolnostma smrt mo!e ukljuvat razlta se$anja na umrlo&* uspomene*
do&a1aje* &ledanje /oto&ra/ja sl%
U ovom kontekstu Rump"re? Emp/er (1@@Y%, stu va!nost prkupljanja podataka o
sekundarnm sm'olkm &u'-ma koj prate prvotn &u'tak% Te je podatke potre'no uklopt
u pro-es pru!anja strune podr#ke%
Podrka u otkrivanju i izraavanju oseanja i drugi reakcija na gubitak - Tu&uju$ ljud
svoje reak-je na &u'tak esto ose$aju na V&eneralanV nan* tj% nsu svesn konkretn"
emo-onaln"* msaon"* telesn" pona#ajn" reak-ja (ka!u* npr%< VFse$am se .jako. lo#eV,%
:trunjak m mo!e pomo$ u tome da " prepoznaju* a potom da " slo'odno zraze% To ne
zna da $e " slom terat na pokazvanje ose$anja dru&" reak-ja* ve$ zna da -e m na
razlte nane pokazat da " smeju zrazt* a da one prtom ne$e 't vrednovane%
Podrka u adaptaciji na ivot nakom gubitka > Umrla oso'a mala je razlte ulo&e u
!votu tu&uju$e& sposo'nost prla&o1avanja na &u'tak delmno je odre1ena tm ulo&ama%
Eadatak strunjaka je pru!t podr#ku tu&uju$em da svoje kapa-tete skorst za usvajanje
novo& dentteta nov" !votn" ulo&a* za samostalno dono#enje odluka td%
Podrka u emocionalnom ,povlaenju, od umrloga > Fvde nje re o tome da strunjak
tu&uju$u oso'u podr!ava u potpunom prekdanju odnosa s umrlom oso'om% 8je potre'no -
#tav#e* da nje n mo&u$e% Tokom pro-esa tu&ovanja* odnos s umrlom oso'om postaje drukj*
a u takvo menjanje odnosa u'raja se povremeno upu#tanje u nove odnose% :trunjak
tu&uju$em pru!a podr#ku u tome* al pr"vata nje&ovo od'janje* koje je u poetku dosta
esto% Hedan od razlo&a je #to tu&uju$ msle kako $e tme ukaljat uspomenu na umrlu
oso'u%
-siguravanje vremena za tugovanje - Tu&ovanje traje va!no je zapamtt da taj
prrodn pro-es nema smsla po!urvat% Upravo z'o& njen-e da tu&ovanje traje*
susret sa strunjakom mo&u se prote&nut u vremenu prtom ne moraju 't redovn%
To zna da $e tu&uju$ ovremeno potra!t strunu podr#ku to u trenu-ma kad ose$a
da mu je ona potre'na%
Pokazivanje razumevanja i tumaenje uobiajeni, ,normalni, reakcija u procesu
tugovanja U Pokazvanje razumevanja odnos se na sve reak-je na &u'tak koje tu&uju$
kod se'e prepoznaje* a ponajv#e na one s kojma on nje&ova okolna maju najv#e
te#ko$a% Hedna od nj"* odnos se na Vprv1anjaV umrle oso'e* #to se katkada po&re#no
smatra "alu-na-jama* tj% ps"opatolo#km smptomom% Ea"valjuju$ znanjma koje ma
o &u'-ma tu&ovanju* strunjak mo!e kljentu od&ovort na deo ptanja koja &a mue
tako u'la!t stra" za'rnutost &lede nje&ovo& ps"ko& zdravlja%
-dgovaranje na procesni#odnosni, a .1 na sadrajni dio poruke : Fvde je re o smern-
za pru!anje strune podr#ke koja se temelj na jednom od vrlo va!n" elemenata
komunka-jsk" poruka% =e o tome da svaka poruka ma svoj sadr!ajn pro-esn.
odnosn deo% 5adr#ajni deo poruke odnos se na re koje sa&ovornk korst* tj% na ono
#to je prvdno tema komunka-je% Odnosni deo poruke te se to&a #to su&ovornk zaista
!el porut%
.zimanje u obzir individualni razlika : Fvu je smern-u uvek potre'no sljedt* al
njezna va!nost oso'to dolaz do zra!aja u radu s o'telj l s nekom dru&om
zajedn-om% Tome je tako jer lanov o'telj prolaze kroz pro-es tu&ovanja na razlt
nan sto&a me1u njma nastaju razlte te#ko$e< nerazumjevanje* po!urvanje*
optu!vanje* vrednovanje tu1" reak-ja td%
&u'enje kontinuirane podrke Tu&uju$oj oso' do'ro je ponudt podr#ku u kasnjm
razdo'ljma% 8ek autor ka!u kako ' tu&uju$ma 'lo do'ro 't dostupnm najmanje tokom
prve &odne od &u'tka (l &odnu du!e,* a pose'no u tzv% krtnm razdo'ljma (&od#nj-e*
ro1endan* pose'ne prlke sl%,% To ne zna da se tu&uju$ tada mora.tre'a javt strunjaku*
ve$ samo da je va!no da zna kako to mo!e slo'odno unt ako za tm oset potre'u%
Procena obrambeni meanizama i naina suoavanja s gubitkom - Tokom pru!anja
podr#ke* strunjak kontnurano pro-enjuje na koje se nane tu&uju$a oso'a nos s do!vljenm
&u'tkom% Pokazalo se da ljud korste vrlo razlte o'ram'ene me"anzme nane suoavanja
s &u'tkom evo nek" od nj"<
\ otupelost never-a
\ odlazak na &ro'lje
\ z'e&avanje stua-ja msl koje upu$uju na nesklad zme1u unutra#nje& spolja#nje& sveta
\ kontrola (tj% nepokazvanje, emo-ja
\ zra!avanje emo-ja
\ renterpreta-ja (prdavanje drukje&* naje#$e poztvno& znaenja &u'tku,
\ vera (u Bo&a* sud'nu* v#u slu sl%,
\ zaokupljenost razltm aktvnostma (pose'no onma koje je umrl voleo l -eno,
\ dru!enje s dru&m ljudma
\ povlaenje od dru&" ljud
\ pasvnost (npr% &ledanje u televzor* al Vu praznoV,
Prepoznavanje poremeaja i (po potrebi) upuivanje tugujueg nekom drugom strunjaku
- Sunk-ja ove pret"odne smern-e je uoavanje oz'ljnj" nevolja prepoznavanje potre'e
upu$vanja tu&uju$e& nekom dru&om (npr% ps"jatru* lekaru op#te l spe-jalstke prakse,%
Tu&ovanje mo!e 't pra$eno razltm ps"km poreme$ajma za koje je potre'na spe-/na
terapja (npr% /o'je* klnka depresvnost* anksozn poreme$aj* razlt telesn poreme$aj
'olest td%,% 9o to&a mo!e do$ zato #to je &u'tak na povr#nu zvukao ranje ps"ke te#ko$e l
pak &u'tak mo!e 't okda za nj"ovu prvu pojavu% Katkada se tokom pru!anja strune
podr#ke poka!e da tu&uju$a oso'a ma razlte te#ko$e za koje je potre'no savetovanje l
ps"oterapja* a koje nsu drektno povezane s &u'tkom (npr% jako nsko samopouzdanje*
te#ko$e u odnosma sa suprotnm polom* zlostavljanje u detnjstvu td%,% :trunjak -e u tom
sluaju svoju pro-enu re$ tu&uju$oj oso' ostavt joj da odlu "o$e l se ukljut u
ps"oterapjsk pro-es (kod sto& l kod dru&o& strunjaka,%
METODE I TEHNIKE RADA U OKVIRU STRUNE PODRKE U TUGOVANJU
:ve metode te"nke koje se pokazuju delotvornma u savetodavnom terapjskom radu s
kljentma mo&u$e je korstt u pru!anju podr#ke tu&uju$m ljudma% E'o& to&a $ete mo!da
utvrdt kako neke od metoda te"nka koje $u spomenut znate odranje* al o njma nste
razm#ljal u kontekstu &u'taka tu&ovanja%
1% Prlkom raz&ovora s tu&uju$m ljudma do'ro je korstt re koje zasta &ovore o onom #ta se
do&odlo* a .1 23/4516l78984, 12:1;,<;1 (npr% 'olje je re$< VKa#a k$ je umrlaV ne&o< VKa#a k$
je ot#la* z&u'l ste jeV td%,% 8a taj nan tu&uju$ma poruujemo da mo!emo podnet stra"ote
koje $e nam sprat* a da " prtom ne umanjujemo .l z'e&avamo% 9o'ro je da strunjak
korst prave (stnte, re onda kad " tu&uju$ z'e&ava jer tme podr!avamo pr"vatanje
&u'tka pokazujemo mu da to mo!e zdr!at% >e1utm* postoje stua-je kad tre'a odstupt od
to& pravla* npr% kad nje s&urno je l se lan porod-e u'o l nje ('ez o'zra na to da l se to
o'jektvno ne zna l tako msle samo lanov porod-e,% U takvoj je stua-j 'olje korstt* npr%
pojam Vnesretna smrtV ne&o Vsamou'stvoV%
+% Tu&uju$ma je do'ro savetovat da na susret sa strunjakom donesu :/4/=58:,71 umrle
oso'e te razlte >52=1 ?4985, , 351>;141 3/91<8.1 ? .7/;% To mo&u 't audo-
vdeotrake* predmet koj su 'l dra& pokojnku* psma koje je psao td% 8a taj nan
strunjak 'olje upoznaje umrlu oso'u odnos tu&uju$e& s njom% Fsm to&a* tme tu&uju$e&
podr!avamo u o'avljanju prvo& zadataka tu&ovanja (osve#$vanje stvarnost smrt,% Tu&uju$
rado donose takve predmete na susret sa strunjakom to m esto olak#ava raz&ovor o
do!vljenom &u'tku ('ez o'zra na to sto nj"ovo raz&ledavanje opsvanje esto zazva tu&u*
suze dru&e reak-je,%
D% P,?8.71 , @548.71 vrlo se esto korste u pru!anju strune podr#ke tu&uju$ma* nezavsno od
nj"ove do'% =e je o tzv% A5184,9.,; , 1A?351?,9.,; 41B.,A8;8 koje v#e an&a!uju
nedomnantnu* VnesputanuV "ems/eru* a prtom se domnantna* Vra-onalnaV "ems/era - koja
onako osla'ljeno /unk-on#e U neko vreme VodmaraV% :adr!aj -rte!a mo!e 't vrlo razlt* a
mo!e se odnost na trenutke pre smrt voljene oso'e* neposredno nakon &u'tka* al na ono sto
oekujemo u 'udu$em !votu% Grte! po pravlu slu!e kao podst-aj za raz&ovor% Grtanje mo!e
poslu!t za pra$enje adapta-je na &u'tak to tako da tu&uju$a oso'a na nek nan -rta
vrstu janu svoj" reak-ja na &u'tak u /unk-j vremena (npr% u koordnatnom sstemu*
pomo$u razlt" dja&rama* krvulja l na razlte
dru&e nane U &eometrjskm dru&m o'l-ma* apstraktnm -rte!ma td%,% 8a taj nan
mo&u$e je pratt janu trajanje pojedn" reak-ja na &u'tak .l -elo& pro-esa tu&ovanja te
upore1vat takve VzapseV pojedn" lanova porod-e% To mo!e 't podst-aj* npr% za raz&ovor
o tome #to utvr1ene razlke znae svakom lanu porod-e* kako su povezane s
/unk-onsanjem porod-e kao zajedn-e td%
Umesto -rtanjem* tu&uju$ mo&u svoje stanje pratt p#u$ dnevnk u kojem $e opsvat
kako se ose$aju u odre1enm danma trenu-ma povezanm s pokojnkom* u kojem $e
svakodnevno 'ele!t msl koje m prolaze kroz &lavu* a tu se umrle oso'e* tome slno% F
dnevnkm zapsma tu&uju$a oso'a mo!e raz&ovarat sa strunjakom* mo!e " VsuprotstavljatV
u&odnm reak-jama koje je tako1e kod se'e prmetla tokom dana td%
Tu&uju$e ljude mo!emo podstaknut na psanje psama umrloj oso' u kojma $e joj Vre$V
sve ono #to nsu st&l* u kojma $e joj opsvat sada#nj !vot zam#ljenu 'udu$nost% Tu&uju$
mora sam odlut "o$e l nekome protat #ta je napsao #ta $e s napsanm psmma unt%
Hedna od mo&u$nost jest da " prota nekoj 'lskoj oso' l strunjaku koj mu pru!a podr#ku*
zatm da psma odnese na &ro'lje l na neko dru&o mesto koje &a povezuje s tu&uju$om oso'om
(prtom &a mo!e* npr% zapalt pa na spomenuta mesta sm'olk odnet pepeo, td% Pr kraju
pru!anja strune podr#ke mo!e se napsat tzv% opro#tajno psmo umrloj oso'* al s tm valja 't
vrlo oprezan% Takvo psmo tu&uju$ mo!e napsat tek kada je za to spreman nje &a do'ro u tome
po!urvat l &a na to slt%
P% Tra!enje smsla &u'tka !vota nakon &u'tka mo!e se olak#at upotre'om razlt" 5,428l8
odnosno aktvnost koje maju rtualno znaenje% To mo&u 't psanje pesama pra
namenjen" umrloj oso'* or&anzovanje ak-ja prkupljanja knj&a* &raaka* ode$e sl% koj se
mo&u odre1eno& datuma (ro1endan pokojnka* &od#nj-a smrt td%, delt sroma#nm
ljudma% Tra!enje uoavanje smsla te ose$aj uspe"a post&nu$a mo&u se postupno postzat
tako da strunjak kljent zajednk postave VmaleV* dost!ve -ljeve koj se mo&u zapsat
o'lkovat u Vdnevn.nedeljn pro&ramV* je ostvarenje se potom prat (prema 9avs sur%*
+000%,%
Q% U pru!anju podr#ke s tu&uju$m ljudma esto se korst ,=58.71 2l/=8% Prtom se mo&u
od&ravat stua-je koje se odnose na pro#lost (tj% na tu&uju$u umrlu oso'u,* al one koje se
tu sada#nj" te#ko$a s kojma se kljent suoava% I&ranje ulo&a mo!e ukljuvat zam#ljene
'udu$e stua-je koje tu&uju$e& 'rnu* pla#e l &a na nek dru& nan uznemruju%
Y% Prlkom pru!anja podr#ke tu&uju$ma mo&u se korstt razlte 41B.,A1 >,?8.78 , /32C48.78*
9/D1.,B :8.48<,78* mo&u se korstt tzv% terapjske karte* ;148:/51 razlt" o'lka*
?A2l3425,58.71 tome slno%
Kao uvek* tako je u radu s tu&uju$ma pose'no va!no upotre'ljavat samo one metode
te"nke koje ste prvo sku#al na vlasttoj ko! s kojma mate skustvo Vnevrednuju$e&
kor#$enjaV% Isto tako* do'ro je prmenjvat samo one te"nke za koje zajedno s tu&uju$om
oso'om pro-ente da $e joj korstt (odnosno da joj ne$e na#tett,% To zna da nema smsla* a
n korst* neku te"nku unared pro&last uspe#nom korsnom za pru!anje podr#ke tu&uju$ma
potom tu&uju$e uveravat kako na nju moraju prstat jer se pokazalo Vda je ona do'raV% To nje
pro/esonalno* a nje n etk%
KORIENJE LEKOVA U PRUANJU STRUNE
PODRKE TUGUJUIMA
Tre'a 't vrlo oprezan u kor#$enju lekova kad je re o tu&uju$m ljudma% )orden (+00+%,
ka!e kako se lekov o'no uspe#no korste za smanjenje anksoznost kao pomo$ pr nesan-* a
da " nje preporuljvo korstt za u'la!avanje depresvn" smptoma% 8ame* u pro-esu
uo'ajeno&* prrodno& tu&ovanja* tzv% Vdepresvn smptomV znak su normalne tu&e koja prat
&u'tak* a spomenut lekov retko deluju na takvu tu&u (Todd Baker* 1@@A,% U prva dva
po&lavlja vdel ste kako se u pro-esu tu&ovanja esto mo&u zapazt razlt ps"k telesn
znakov poput anksoznost* nemra* nedostatka apetta* te#ko$a s kon-entra-jom pam$enjem
td% Takv znakov mo&u lekara op#te prakse uputt na to da je re o odre1enoj telesnoj 'olest*
a da prtom ne 'ude utvr1ena veza zme1u spomenut" znakova (sada su ve$ postal
smptomma, do!vljeno& &u'tka% Ie-k 9avd-sen-8elsen (1@A7%, o tome ka!u<
VHednom za sva&da tre'alo ' postat jasno da se prla&o1avanje na &u'tak post!e
suoavanjem sa stvarno#$u s emo-jama* a da se pro-es tu&ovanja nikada ne mo!e pre!vet na
re-ept%V (str% AA%,
Iekov zas&urno mo&u pomo$ tu&uju$ma da se lak#e prla&ode &u'tku* al nj"ovo
davanje opravdano je jedino ako za to postoje jasne med-nske ndka-je* tj% ako je utvr1en
nek od ps"k" poreme$aja% U sluajevma (ma kolko jake, tu&e ostal" reak-ja koje prate
prrodan* uo'ajen pro-es tu&ovanja* propsvanje antdepresva sln" lekova ne ' smelo 't
redovnimdelom strune pomo$ u tu&ovanju%
PROCENA DELOTVORNOSTI PRUANJA STRUNE PODRKE
TUGUJUIMA
:veukupno se pokazalo da pru!anje strune podr#ke u tu&ovanju daje povoljne rezultate*
pose'no ako je tu&uju$ ljud sam zatra!e% U 'rojnm stra!vanjma proveravana je potvr1ena
delotvornost pro&rama strune podr#ke razltm &rupama ljud to nakon razlt" vrsta
&u'taka* npr% rodteljma nakon smrt deteta zazvane razltm uzro-ma* udov-ama
udov-ma j partner su umrl prrodnom* naslnom odnosno oekvanom l neoekvanom
smr$u* ljudma ja 'lska oso'a je umrla od AI9:-a* kar-noma td% (npr% >ur-p"?* +000%*
Parkes* 1@@A%* Pper* F&rodn-zuk* Ho?-e* >-Gallum =ose* +00+%* =ap"ael sur%* 1@@D%,%
:pomenuta stra!vanja pokazala su da struna podr#ka mo!e delovat na dva nana< 1,
preventvno - spreavanjem komplka-ja u pro-esu tu&ovanja kod ljud z rzn" &rupa +,
terapjsk - poma&anjem onm tu&uju$ma koj ose$aju da te#ko$e u pro-esu tu&ovanja ne mo&u
svladat sam l uz pomo$ prrodn" poma&aa% Todd Baker (1@@A%, spomnju jedan takav
preventvn pro&ram &de su lekar prmarne zdravstvene za#tte svojm 'olesn-ma dell letke
u kojma su 'le osnovne n/orma-je o tome #to je do'ro nt neposredno nakon smrt 'lske
oso'e* o reak-jama na &u'tak o tu&ovanju te o or&anza-jama nsttu-jama &de je
tu&uju$m ljudma dostupna struna podr#ka%
9avs sur% (+000%, zve#tavaju o stra!vanju u kojem je proveravana unkovtost pru!anja
podr#ke u stua-jama tzv% oekuju$e& &u'tka* tj% kada se voljenoj oso' 'l! smrt od 'olest%
Uesn- stra!vanja koj su uz podr#ku strunjaka uestvoval u tzv% susretu opra#tanja od te#ko
'olesne oso'e koj su 'l zadovoljn takvm Vopra#tanjemV* mal su manje posttraumatsk"
stresn" reak-ja nakon smrt od on" koj nsu u to 'l ukljuen l od on" koj nsu 'l
zadovoljn s"odom takvo& susreta% 6n se da takva nterven-ja najv#e poma!e ljudma koj
su 'l zrazto ps"olo#k zavsn od umrle oso'e%
Prema navodma Todda Bakera (1@@A%,* struna podr#ka pru!ena udov-ama 'la je
delotvornja kad je 'la usmerena na jasno odre1ene '"ejvoralne -ljeve ne&o kad su -ljev
'l* npr% Vpostzanje do'ro't 'olje& raspolo!enjaV%
Utvr1eno je da je struna podr#ka najdelotvomja kad se pru!a kasnje nakon &u'tka* kad su
tu&uju$ ljud mlad te kad prpadaju spe-/nm rznm &rupama< udov- (pose'no u starjoj
do',* majke koje su z&u'le de-u te ljud koj su do!vel znenadn &u'tak to u traumatskm
okolnostma (npr% samou'stvo* u'stvo* terorstk napad,% Kad je re o tome kada je naj'olje
poet strunu podr#ku* prema klnkom skustvu Hordana 8eme?era (+00D%,* to ' mo&lo 't
zme1u Y 1A mese- nakon &u'tka% To je razdo'lje kada tu&uju$ ljud Vmaju vremenaV
prla&odt se &u'tku vlasttm sna&ama uz podr#ku prrodn" poma&aa* a ako m to ne uspe*
tada ve$ mo&u ose$at pojedne reak-je povezane s ote!anm tu&ovanjem koje se strunom
podr#kom mo&u u'la!t% >e1utm* spomenut autor stu kako tu pretpostavku jo# tre'a
emprjsk dokazat%
U pro-en delotvornost strune podr#ke u tu&ovanju valja vodt rauna o tome od e&a se
ona sastoj* a to pak zavs od /aze tu&ovanja u kojoj se kljent nalaz% 8ame* u poe-ma u
kasnjm razdo'ljma tu&ovanja ljudma tre'a pru!at razlte vrste podr#ke ako !elmo da ona
'ude delotvorna% Tako $e* npr% u poetku tu&ovanja nakon smrt deteta rodteljma v#e pomo$
podr#ka u prla&o1avanju na status samo"rano& rodtelja* dok $e m dve &odne nakon &u'tka
v#e korstt podr#ka &lede tra!enja novo& partnera mo&u$e uspostave nove porod-e%
>etodolo#ke te#ko$e s evalua-jom delotvornost strune podr#ke u tu&ovanju ste su kao
te#ko$e s pro-enom korst od ostal" vrsta ps"olo#k" nterven-ja< srazmerno mal uzor-
uesnka* o'no vrlo ne"omo&en uzor-* nedostatak &rupa za upore1vanje l nj"ova
nedovoljna ujednaenost sa &rupama koje su do'jale podr#ku* oda'r zavsn" varja'l (mera
s"oda,* nedostatak l nedostatnost podataka o stanju tu&uju$" pre &u'tka* te#ko$e (l ak
nemo&u$nost, upore1vanja rezultata do'jen" razltm stra!vanjma te ostal no-%
PRUANJE PODRKE DECI I MLADIMA NAKON GUBITKA
Temeljno pravlo pru!anja podr#ke de- mladma koj su do!vel &u'tak je omo!i
odraslima koji se za nji% brinu. To je va!no z'o& dva razlo&a% Prvo* tme pru!amo podr#ku njma
lno* a ona m tre'a jer su esto on sam u pro-esu tu&ovanja z'o& sto& &u'tka% Fsm to&a*
njma je po prrod stvar tolko te#ko podnet detetovu 'ol da $e unt sve da je uklone% Prtom
naje#$e ne uspevaju zaista uknut detetovu patnju (tj% unt da je ono zaista ne ose$a,* ve$
jedno post!u to da je dete potsne pa je on v#e ne vde% 9ru&o* podr#kom odraslma koj 'rnu
o tu&uju$oj de- mladma poduavamo " naelma nanma delotvorno& pru!anja podr#ke
u tu&ovanju o kojma je pre 'lo &ovora%
Pru!anje podr#ke odraslma pose'no je va!no kad je re o de- pred#kolske
ranoosnovno#kolske do'* al podjednako je prmenljvo u sluaju starje de-e te mlad" ljud%
To* naravno* ne zna da nkada ne$emo zravno pru!at podr#ku mla1oj de-* al ona
o'no 'olje pr"vataju pomo$ 'lsk" ljud ne&o strunjaka% Budu$ da odrasl* rade$
naj'olje #to znaju* na de-u prenose stavove uverenja o &u'-ma tu&ovanju koje sam
poseduju U a vdel ste da su on esto nedelotvorn - va!no je pomo$ m da u pru!anju
podr#ke de- 'udu #to e/ektvnj%

u nyny n yryjyhu
u nuuuu u u uy u , nuuquuu
j uy nnyuuj nuss us nuxux nuquuuux n..
1. / - n
nrn ru u rsuuuuju su
ux, nuxj usu, u usu, hjy uu
yruu. H, unu yryjyh u y u u uu
ryu u uu uuy y ny s nux nuuyu. 3r r j u
ury uu nysy uu ujy nuu uu n uu yru nyu,
j nu uuj. uu j u hu unu
u ry uuyu s nux u y qu uyy n
uu y ny.
2. (
) - u y u n nuu
suunu n suu, nux j suun uu ryu
nsu u uu n s uryuhy. n
uuquuj ysuu u u nuu nuu, u u su s
uu ryu, y uuu u nyn j u hjy
y qusun rq
y j u u qy uu nyu. u r, u uu
n y quj u x ru, u n
nuuy yny hj u. yn jy uu
nurqu j u, j. nuy sujuu nrux uuux
nuu. u u unuuu j uy u nu
j ju ux uh hu nuu, ux uh syu uu h ux
uuu j ysuuuu. u sr s x n y nu u nuu
usun unuuu u uuj uyu nhuu
njuuu (uu u uu j u u uu nus u
uu). L x ysuun u, n snuu uu
j ysuuu, u u nsyj, n h "ysuuu sr unuuu
j suj" u uu nsun r yu h.
u r, u j snuu j u: u y uu
nujnuu nuu u u ux x u nuy uy,
n u uuu u nsyj uuj nu. u u u
ry xuu u nuu u yuuu u uuu ju j y
y nu nuxr sj. uu, ujn j y uu j
u uuquuj u jy unu, uu uu u ry,
yuuuu u u y j uu. j u sr r y
uyy jy hu uryuu u suuyu, ry ys ur ys r
hjy s. uryuy nuu.
3. - uu j, u
u, u x ru, x j ryu u,
y u ny suuu uuuju nsuu hy. qy nu j u
s u rn, uu u , u u usuu u
uj. yu nj uuju u uy ynyyj y nnn
u y , n nu nsyj h u.
4. ! - u u u uuu y
u n u u ruuuu u uuuu
nux nu u jj nur. qyu,, j j
uu, nun u n, unu y u ju yr sju
nu. 3r r j u u u u uu j nnu u uu u yy
uu u qu uuu sjy sju unuu ryu.
5. !
uru yryjyhu unu nuu u ry uuyu s
jy (yryjyhy) uy u y ury nysu u yru, u suu uy
nnyu usjuu us r rq uu u u .
uun u us uyuuj, uun su, uh snuu
nuxy ny u u yy u u nu. Hnu, u hjy
uuuu ynu jux un u nuu (Sutton-Edmands u
Marcellino-Boisvert, 2002.). u r, s su u uu u nuuu
uuuu uuy s nux, ujy ny uu ny yn nyu
ju y u ujuu u ju hjy ujnuuuju.
u ruu u u nun j u u uy u
xuy. uu u: j, j, u usuu u
uj u j q 3-4 ruu. uu j u yy u j
u ju y u uu u y uyuu u, u u y uyuu yr. H j uuu
nu uu sun u u hjy "nu" u nuu. u
r, s u xuy u uu j, u u, nuu u uyu
uuu n njuu, j u.
uru u nu y u nr sr uyruux
uux uy us un. 3 n suu j n u rn,
r ujuuj uy nunuu s j uy. suu u j
u nuu h u rqu u yuuj uusuu u
unsuu u ujny ryhy y. h u j
u suu h u nry y uu ury u nu j y
u u uu yj, u j nuu u u h uryuu.
, u j h , sr r ur n,
nuu ury s . yyhu y u "uu", u
nuyuu u nr nuy u h uu ys . u h
nuu njuu, nux yr u h j ju uu, u
uuu us (Dyregrov, 2001.).
Y% !
- y ny u u snjy uu sun
u u s s u urn, rjy usujy u. y
u nu nun: u yn u ryu? uu: u
ryu (j) nru ? yryjyhj uu y uy ju
j ryh nr sn yujur uur n yjn,
jn, y y, nn yhuux n, u nn u.
H j uuu uu n u ny: 1) un uuj
uuryu u xuu , sr ryu, usr, j. nj u j
y uryu u unnu 2) u un uuy usryuu y uy
ynjy u uuu n, suu u ry hu
uryu.
7% ! ("
uu n yryjyh u u
hu nun j nnjy uu ryu u uuu
nuss us nux nuu suun. qyu, u y uu
ysu u synuhy uuryuhy j y yy hy
hjy u. uuu uuu ux hn j
jnn ur u syjy. u su uu
uunnyjyh j nun unuu nunjy, u u s
"yu yuu ", h s u unu suju uuu
n u ryhyj uu uuquuj u u
nn. u r, uuu u y u uyuu u qu uuu
u "njy" jy u u su nu nysuu jy u
r u u nun. r suu u ys nux
hu uryuu.
A%
# # $$$ u nuu 3 7
ruu u y yu ujy "ruuy h". uryu y j u
nux hn, u, nyn uu n u nux uu (un.
n, unnu, sn u.) uss nu u
sr r u j, uu, j . - uu u hu us
x u u u y su uuu j uhu nu
su. uuj nuu y s. ujr ruuus - uu
qs y sjy j u nuju yu u , u
hj "u nr" u y y u uu j s u
u ru. u ynu uuu, u j nu nyu u
sru u nu ux syu y u.
nu jnn nuux unuuu u, u u nuun
uyuuj j j y uu yjy u. uy
nhu u uuu nny : "-yj/uu h uu/
s nuy , u x ux su juu uuj ryh ur
yuu ju uu". K j qs ruur unn nuu
sju qs, s jy u uu n uuusuu nqy u, y
j qsu uh hu u yu nuy uuuy u sr r u
nyuu u uu qyuuu. qyu, nuu nunn
h j ynuu u hu h j ynuu y n ussuu us
sju qs.
@%
u y uu unu huu u j nuu, nuu
nux unjy ux huux. nuu h snyuu
ux " uuj , j j, uryu u nu , u u y u
u ux ju u ".
10% u y u nry us us nuu y n. yu
yr nuy uu u y y y ur u nuu
y. %
s usun u un hr j nuuux
s uu s j j n yu. nuu h nysu
yry j u u nun u uh uu sju uy s uujusuuj.
11% %
(un. u ju y xu nu yuuuuy unuy
ny u nry. uy u j nuxuu, syu u
uusu, u y yju qjy yr yryjyh. qyu, u
u nhu u uy ju j nu nuu, nu u
nqyj yr ny.
1+% % & , s
nuuy r nujn u y ux nu y ux, y nu
u , r nn yr. Hu nu uu
yu u y n u nrn u u
ry usu u r nyhu.
1D% % ! #
# ujy uruy
ny uu hn u nuu "". 3r r j ns n u h
nsu j uuj u ryu u y h nujnu uu u yr
, u unu j "yjy" u nn. Bu j y
nuxy ny syu u nu.


u xuu yryjyhu, ju ru y ny
nyny yu nhu y yrny, ry ynuu u y nyny n
yryjyhj uu u u. uu u yru nhu un u nun
suu yr nuu uuu. s nux, Ku (1994.) nuyj j u xuu
j u uu nurquu j u.
u j / n
nj uu njuu. H j uuu uu u u nhu y yuqny
uu u, nuu u u sr
nyu us nuu jux u (u)uj ny s j
. u r, us nuur ujjy nuu u yru unuu
ryuuu ju ry u nu yrn sr nr ryu.
yr xuu j nnn "nur uu yuj hn". ny ry
u suu u j yryjyh /y y nhjy u
njuu. ry uu qrquj, nu, n, suuu nu j j
u u nu j u u u . hy xuu ryu
q nu uuju j y nsyj
u.
3 nuy xuu u j h u uhny uuux
y nyny yu n u: uj ux uuu ux
n uu u u u uyu. nyn y unsuy uyuujy sju
yryjyhu uu nn j u nu u y
nuj uyuuju j ryu u . u r, uu
nunu uu xuu j j u yryjyh (,
u uu u ) nsru uu r h,
j uu u ryh uu nunu xuu u uu. uu n
u yu, uhn suuux u xuu y nyny n
yryjyhu nj sunu u ru n ju u uu qu
uu. ynu, u y s uu uyu u uuu nu
n ( u , u).