2005 dfotoaparati.

com
za poetnike
dfotoaparati.com
Prirunik
- Uvod
- Koji fotoaparat kupiti?
- Motivi
- Tehnike fotograsanja
- Izrada digitalnih fotograja
- Nepoeljni efekti
- dLaboratorija
- Renik pojmova u dfotograji
*
* ako trite neto odreeno, probajte sa opcijom
Find (CTRL+F) u Acrobat Reader-u
Sadraj:
Fotograja je danas postala skoro neophodna potreba sva-
kodnevnog ivota kulturnog oveka. Ona hiljadama ljudi priinjava ve-
lika zadovoljstva, bilo kao dokumenat ivota, bilo kao saradnik u poslu i
uenju, kulturna razonoda, umetnost, tehnika zabava, ili konano, kao
obina pasija.
Svakim danom hiljade ljudi nabavljaju foto-aparate i postaju
foto-amateri, neki od njih i profesionalni fotogra, foto-reporteri,
foto-laboranti, umetnici fotograje, itd. ...

ivojin Jeremi, Popularni kurs fotograje, 1976


Uvod
Koji fotoaparat kupiti?
Najee postavljana pitanja od strane potencijalnih kupaca je
Koji fotoaparat da kupim?, Koliko mi je novca potrebno?, itd.
Kao prvo; Odluku o kupovini dfotoaparata sami donosite na osnovu
Vae nansijske mogunosti i fotografskih ambicija.Ako ste prosean
korisnik, znai elite da sauvate uspomene sa letovanja, roendana i
sl. za Vas bi bio dovoljan aparat od 2 MPix rezolucije 1600x1200, koja je
sasvim dovoljna za razvijanje u formatu 10x15 cm. Moete da razvijate i
vee formate ali sa poveavanjem formata gubite na kvalitetu slike.
Probajte da izbegavate dfotoaparate tipa 5 u jednom. U veini
sluajeva to je sve, samo ne fotoaparat. On, ruku na srce, fotograe ali
kvalitet dobijene fotograje je na vrlo niskom nivou...

Trenutno na naem tritu postoje mnogi modeli koje moete da
kupite, od (Vama) poznatih i nepoznatih modela. Kvalitet fotograje
zavisi od kvaliteta objektiva, svetlosnog senzora (dfotoaparati imaju
svetlosni senzor (CCD ili CMOS) u mesto lma)) kao i od samog procesora
za kompresiju slike. Obratite paznju na te stvari pri kupovini kao i na
marku dfotoaparata. Najvei proizvoaci su Nikon i Canon kao i druge
rme poput Sony, HP, Fuji, itd. ali izbor je opet, i uvek na Vama.

Ako dfotoaparat ima 5 MPix, to ne mora da znai da pravi bolje
fotograje od onog sa 4! To zapamtite :)

Potoje fotoaparati kojima se cena razlikuje i do 200 eura a oba
imaju 5 MPix (opet razlike izmedju kvaliteta senzora, objektiva, dimen-
zija, proizvoaa, itd.)

Posavetujte se sa drugom, roakom koji vec ima dfotoaparat ili
ima iskustva i kome verujete... Ako ste u mogunosti, pogledajte svo-
jim oima kvalitet snimljenih fotograja nekih aparata. Pazljivo razmo-
trite prodaveve izjave tipa: Ovaj je pravi enski, ovaj je najproda-
vaniji, leto je najbolje vreme za kupovinu digitalnog fotoaparata i sl.
Jos informacija? Kontaktirajte nas: ofce@dfotoaparati.com
Sreno!
Motivi
- Deca *
- Sportski snimci *
- Portret *
- Pejza *
- Silueta *
- Arhitektura * (graevine)

*Tekst je preuzet iz knjige Popularni kurs fotograje, ivojin Jeremi
- Deca
Deca ne znaju i ne mogu pozirati. Zato ih i ne treba siliti da
to ine. Time moete postii samo negativan rezultat: dete e se
raspalakati ili e imati neprirodan izraz, tako da se nee dobiti sni-
mak kakav se eli. Neka vas ne brine to su ona stalno u pokretu i
to neete imati dovoljno vremena da komponujete svoj snimak.
Strpljenje i vreme!
Pustite decu da se igraju, da neto rade ili se zabavljaju. Ona
tada imaju uvek prirodan izraz, a temperamentno ispoljavanje utis-
ka, tako svojstveno deci, daje bogatstvo tema za snimanje te e te
dobiti dobru i sadrajnu fotograju. Posmatrajte mirno njihovu igru
ili rad i u pogodnom momentu snimite.
Snimanje dece mora se obavljati brzo da bi se uhvatio najpo-
godniji trenutak, poto dete brzo gubi strpljenje i panja mu skree
na nove dogaaje i stvari u okolini.
Prilikom fotograsanja, izaberite neku neutralnu pozadinu,
kao nebo, vodu, zid i sl. ili ukoliko va fotoaparat ima opciju za
manuelno podeavanje otvora blende, snimajte sa veim otvorom
blende kako bi pozadina ostala bez detalja, odnosno bila mutna.
>>>
Decu treba uvek snimati u svetlom tonu, svetlim odelima, jer
svetle povrine sugeriu vesela raspoloenja koja odgovaraju deci.
Poto amateri nemaju ateljea, kao profesionalni fotogra, najbolje
je da decu slikaju napolju, u prirodi. Oi deteta, ako fotograete
u sobi, treba da se priviknu na svetlost tako da malo saekate pre
fotograsanja. Ovo posebno vai za bebe, kojima jako svetlo veoma
smeta.

- Sportski snimci
Dobre sportske snimke nije lako praviti. Za ovo je potrebno
veliko fotografsko iskustvo, ali istovremeno i dobro poznavanje
sportskih disciplina kako bismo snimili karakteristine i najintere-
santnije momente u sportu.
Snalaljivost i brzo odluivanje
Ne snimajte grupe sportista koji poziraju, jer su to snimci bez
efekta. Samo kod snimanja pokreta moemo dobiti dobar sportski
snimak, poto je svaki sport vie ili manje koncentrisanje snage u
pokretu.
>>>
Sportski snimak se ne odnosi samo na snimanje sportista i
sportskih dogaaja. Sportski mod kod digitalnih fotoaparata slui da
bi objekat u pokretu koji fotograemo bio otar odnosno jasan u
odnosu na okolinu (pozadinu).
- Portret
Postavljanje i korienje svetla je najvaniji elemenat kod
snimanja portreta. Najbolje je ako imamo dva ili tri svetlosna izvo-
ra, bilo pri snimanju pri vetakoj bilo pri dnevnoj svetlosti. Senke
od sunca mogu se ublaiti reektovanim svetlom sa veeg belog ili
sjajnog kartona koji se postavlja sa strane modela.
Svetlost reektora je pogodnija jer reektore moemo pomi-
cati na razne strane reguliui jainu svetla. Ako nemamo vie re-
ektora tada emo kao sporedno svetlo uz jedan reektor upotrebi-
ti veu reeksnu povrinu koja je osvetljena istim reektorom.
Pri fotograsanju treba koristiti stativ i zaslon protiv reeksa.
Pozadina koja deluje mirno, bez raznih ara i natrpanih ukra-
sa, daje najbolje rezultate. Ona mora biti jednolino osvetljena,
a model dovoljno ispred pozadine, ukoliko ovu ini ravna povrina
(zid, platno i sl.), kako bi se izbegle senke preblizu postavljenog
modela.
Model treba postaviti tako da njegovo dranje deluje potpuno
prirodno. To je vrlo teko postii jer neki ljudi, im znaju da e biti
fotograsani , zauzimaju pozu koja deluje kruto i nameteno. Ovde
morate upotrebiti malo snalaljivosti i strpljenja. Zabavite nekako
model kako biste mu skrenuli panju sa snimanja, pa kada kod
modela popusti napetost snimajte.
Portret u veini sliajeva znai snimanje poprsja modela, ali
se moe snimati i deo lica ili pak cela osoba. Za snimanje poprsja
dobro je model postaviti da sedi na stolici bez naslona sa rukama
koje su leerno savijene u krilu.
O postavljanju glave treba voditi rauna i nai najzgodniji
poloaj. Retko se dobijaju dobri portreti snimanjem lica s preda
ili u prolu. Malo okrenuta glava na jednu stranu daje lepi utisak.
Isto tako treba je postaviti da se istaknu lepe i karakterne crte lica.
>>>
Pored osobe, treba voditi brigu i o postavljanju fotoaparata
ime se moe poboljati utisak. Tako, na primer, fotoaparat emo
postaviti neto nie ako elimo da smanjimo suvie dugaak nos ili
neto vie kod osoba sa kratkim nosom, zatim, velike ui se mogu
ublaiti pomou senke ili ugla snimanja fotoaparata, itd.
Oi su najvaniji deo portreta stoga bi trebalo da imaju priro-
dan pogled a pogled modela direktno u objektiv ne treba izbega-
vati.
- Silueta
Potpuna silueta se moe dobiti snimanjem pri vetakoj svet-
losti, koja daje maksimalno tvrdo osvetljenje. Snimanje vriti u
zamraenoj prostoriji, sobi ili nou.
Na otvorena vrata razapne se belo platno a model postavi
ispred njega na daljini do 60 cm. Reektor sa jakom sijalicom stav-
lja se iza platna na rastojanju do 1m u visini glave modela i svetlo
upravi direktno na platno. Iskljue se sva svetla u prostoriji tako da
platno bude jedini izvor svetlosti. Fotoaparat se postavi na stativ
na potrebno rastojanje, pa se silueta izotri da se dobiju otre kon-
ture lika. Razume se da model treba postaviti okrenut fotoaparatu
prolom, jer jedino prol daje zadovoljavajuu siluetu.
Sa malo vie iskustva, silueta se moe snimiti i van sobe,
danju, uz pomo sunca, sa istim efektom kao i u nekoj prostoriji
ili sobi.
- Arhitektura
Tekoa fotograsanja arhitekture je u tome to su ovi objekti
obino visoki te je kod njihovog snimanja poloaj fotoaparata
suvie nizak. Ovo dovodi do izobliavanja snimaka jer se vertikalne
linije kojima je izraena graevina istiu u jednu taku (perspekti-
va) tako da se dobija utisak padanja zgrade.
Snimke napolju bi trebalo praviti po suncu. Kako ono u toku dana
menja svoj poloaj, moramo strpljivo ekati dok osvetli fasadu on-
ako kako elimo. Svetlost koja pada sa strane, koso, daje najbolju
vrstu osvetljenja, najbolje izraava plastinost i sve detalje.
>>>
Nije preporuljivo snimanje samo fasade. Graevinu treba
prikazati kao telo, zato je treba snimati tako da se uvek vide dve
njene strane, mada nije obavezno pravilo.
- Dubinska otrina - Depth Of Field (DOF)
Dubinska otrina predstavlja podruje ispred i iza su-
jekta koji je fokusiran u kome je otrina prihvatljiva.
Podruje dubinske otrine se kod srednjih udaljenosti kree od 1/3 is-
pred fokusiranog subjekta i do 2/3 iza, odnosno pozadina e uglavnom
uvek da bude dublja.
Dubinska otrina zavisi od veliine otvora blende, ine daljine objek-
tiva, od veliine svetlosnog senzora (CCD ili CMOS) kao i od udaljenosti
fotograsanog subjekta.
>>>
Tehnike fotograsanja
Otvor blende se oznaava (malim) slovom f, npr: f/2.8, f/8 sto
oznacava svetlosnu moc objektiva, odnosno koliko mu je svet-
losti potrebno da bi napravio fotograju na odreenoj foku-
siranoj udaljenosti. Kod digitalnih fotoaparata stoji, na primer,
oznaka f/2.8 f/4. Prva f vrednost se odnosi na irokougaoni reim
(wide) dok je druga za telefoto. Sto je manji otvor blende (veci f
broj) dubinska otrina je vea, odnosno dublja. Znai ako elimo
da fotograemo portret i da sve ono ispred i iza subjekta bude
neotro, mutno, namestiemo najvei mogui otvor blende (naj-
manju f vrednost) i prilagoditi brzinu zatvaraa radi korektne
ekspozicije. Sve ovo, naravno, vai ako va fotoaparat poseduje
potpuno manuelnu kontrolu nad brzinom zatvaraa i otvorom
blende. Neki fotoaparati imaju i poluautomatski mod (aperture pri-
ority - A) kod kojeg korisnik sam podeava samo otvor blende a za
ostalo je zaduena automatika fotoaparata. Sledi primer:
Gornja fotograja sa malim otvorom f (f/11) i donja sa velikim ot-
vorom blende (f/2.4)
Izrada digitalnih fotograja
Razvijena fotograja mi je odseena?
Problem je u tome to su odnosi stranica kod digitalnih
fotoaparata 4:3, pa kada razvijate standardnu veliinu fotograje
10x15 (3:2) desie se to da Vam se gornji i donji deo fotograje
odsee (oko 6mm). Ovo moete da reite ako sami podesite odnose
stranica na 3:2 bilo na vasem digitalnom fotoaparatu (ako imate
opciju) ili u nekom od grakih programa (Photoshop). Tane rezo-
lucije za odreene formate fotograja su:
1051 x 1500 piksela za format 9x13 cm
1205 x 1795 piksela za format 10x15 cm
1500 x 2102 piksela za format 13x18 cm
1795 x 2551 piksela za format 15x21 cm
2126 x 3000 piksela za format 18x24 cm
2398 x 3602 piksela za format 20x30 cm
3000 x 4500 piksela za format 25x38 cm
Nepoeljni efekti
- Hromatske aberacije
- Vinjete (eng. vignetting)
- Distorzija

- Hromatske abercije
Najei vid hromatskih aberacija su ljubiaste ivice,
rubovi (eng. purple fringing). Ovaj (nepoeljan) efekat se javlja
prilikom fotograsanja veoma kontrasnih povrina i/ili objekata,
naroito ako se u pozadini nalazi jak izvor svetlosti (sunce, nebo i
sl.). Pogledajte primer:
Od ove vrste hromatskih aberacija pate, manje ili vie, go-
tovo svi digitalni fotoaparati, pa ak i profesionalni DSLR.
- Vinjete (eng. vignetting)
Vinjete su, takoe, jedan od nepoeljnih efeketa pri-
likom fotograsanja digitalnim fotoaparatima. Naime, kada
fotograemo, stranice objektiva postanu vidljive to rezultuje
blago (ili jae) zatamnjenje po uglovima fotograje. Efekat nije
toliko vidljiv na fotograjama koje su bogate detaljima ali, kao to
vidite na primeru, prilikom fotograsanja istijih povrina i/ili
objekata, efekat je veoma primetan i neprijatan. Najee se jav-
lja na dfotoaparatima sa zum objektivima i onima iz nie klase.
Primer: fotograja zida

- Distorzija, izobliavanje
Distorzija je efekat koji izobliava fotograju i posledica je
samog (zum) objektiva fotoaparata pri WIDE (iroko-ugaonom) i
TELE (usko-ugaonom) poloaju objektiva.

Fotograje koje su slikane pri WIDE poloaju objektiva (naj-
manja ina daljina) deluju kao da su naduvane ili napumpane
(pogledaj primer) dok kod TELE poloaja (najvea ina daljina),
deluju kao da ih je neko usisao (pogledaj primer).
Primer: prvi kvadrat (s leva na desno) je bez distorzije
Veliki broj digitalnih fotoaparata pati od distorzije foto-
graja, ali to ne bi trebalo da Vas previe zabrinjava osim ako ne
odluite da se ba profesionalno bavite fotograjom.

Distorziju je veoma teko, ak i nemogue, uoiti na sva-
kodnevnim fotograjama. Moete je primetiti tek kada slikate
potpuno ravne vertikalne i horizontalne linije, kao to i sajt
dfotoaparati.com radi prilikom testa digitalnih fotoaparata.
dLaboratorija (Photoshop v7.0)
Za poetak, opisaemo Vam nekoliko osnovnih koraka koje bi trebalo da
napravite, konkretno u programu Photoshop, za no doterivanje vaih
digitalnih fotograja:
1. Opcija Levels (preica u Photoshopu je CTRL+L)
2. Korekcija boja (opcija Color Balance, CTRL+B i opcija Hue/Satura-
tion, CTRL+U)
3. Retuiranje pomou alatke Healing Brush
1. Opcija Levels
Kada pokrenete opciju Levels (CTRL+L ili u meniju izaberite Image,
zatim Adjustments, zatim Levels) videete prozor sa histigramom (vidi
sliku dole). Histogram je, u osnovi, graki prikaz broja i intenziteta
piksela na Vaoj digitalnoj fotograji, iz kojeg moete da proitate i
izvrite korekciju tonaliteta fotograje (svetli, tamni i medju-tonovi).
>>>
Levi deo histograma (vidi sliku gore) nam prikazuje detalje u senkama
(tamni tonovi), srednji deo prikazuje meu-tonove (sivi tonovi) dok
desni deo prikazuje svetle tonove.
*Kada pokrenete opciju Levels, histogram koji vidite je za celu fotograju. Ako elite da vidite
histogram samo za odreeni deo fotograje, pre pokretanja opcije selektujte (oznaite) eljeni deo
fotograje koristei alatku Marquee (preica je M).
>>>

Pomou klizaa A, B i C (vidi sliku dole) vrimo korekciju tonova. Kliza
A, krajnji levi, predstavlja piksele koji su potpuno crni (0), krajnji des-
ni, kliza C, piksele koji su potpuno beli (255) dok kliza B predstavlja
meu, odnosno sive tonove.
>>>
Korekcija se vri kombinovanim pomeranjem klizaa A, B i C. Oznaite
opciju Preview (vidi sliku dole) da bi trenutno videli promene koje
vrite na fotograji. Kliza A pomerite s leva na desno do ivice prve
grupe piksela (vidi sliku dole). Kliza C pomerite, takoe, do ivice prve
grupe piksela ali s desna na levo (vidi sliku dole). Pomeranjem klizaa
B vrite, korekciju svetline (gamma) fotograje. Pomerajte ga levo ili
desno, u zavisnosti od svetline fotograje. Ovim ste napravili korekciju
svetlih, tamnih i meu tonova.
Ovaj postupak nije jednak pri korekciji svih fotograja, jer se, logino,
fotograje meusobno razlikuju a time i njeni histogrami.
>>>
Pogledajte 3 histograma iste fotograje koja je preeksponirana (slika
A dole), korektno eksponirana (slika B dole) i koja je podeksponirana
(slika C dole).
Gledajui fotograje i njene histograme videete da se postupak korek-
cije fotograje A i C razlikuje od opisanog u naem priruniku.
Eksperimentiui, savladaete i usavriti ovu, veoma korisnu opciju,
Levels.
2. Korekcija boja
Za korekciju boja, koristiemo opcije Color Balance i Hue/Saturation.
Color Balance (CTRL+B)
Kada pokrenete opciju Color Balance (preica je CTRL+B ili izaberite u
meniju Image, zatim Adjustments, zatim Color Balance), pojavie Vam
se prozor kao na slici ispod.
Sledee to bi trebalo da uradite je da izaberete za koji opseg tonova
elite da vrite korekcije. Ponuena su tri tonalna opsega (vidi sliku
iznad): Shadows (senke, tamni tonovi), Midtones (meu-tonovi, sivi to-
novi) i Highlights (svetli tonovi).
>>>
Korekciju vrite pomeranjem klizaa prema boji za koju elite da je
jaeg intenziteta, odnosno od boje iji intenzitet elite da smanjite.
Primer: Otvorili ste fotograju (u Photoshopu, naravno), i uoili ste
da ta fotograja vue na utu - celokupna fotograja je nekako
ukasta. Pokrenite opciju Color Balance, oznaite Midtones i pomera-
jte polako kliza od ute (yellow) ka plavoj (blue)(vidi sliku ispod) i
uoiete promene boja na fotograji. Pomeranjem klizaa od ute ka
plavoj, oduzimali ste fotograji utu boju. Da ste radili obrnuto, od
plave ka utoj, fotograji bi dodavali utu boju, odnosno ton.
Pri korekciji, neka Vam bude oznaena opcija Preserve Luminosity
(spreava menjanje svetline fotograje pri korekciji boja) kao i opcija
Preview (rezultati korekcija koje vrite trenutno se vide na fotograji)
Zapamtite da kada vrite korekcije na fotograjama na kojima su ljudi,
boje oduzimajte, odnosno dodajte na osnovu boje koe tako da ona
bude prirodne boje i umerenog intenziteta.
Kao i kod opcije Levels, malim eksperimentisanjem i kombinacijama,
postiete zadovoljavajue rezultate.
Hue/Saturation (CTRL+U)
Druga opcija koju emo koristiti za korekciju boja je Hue/Saturation.
Pokrenite je pritiskom CTRL+U ili iz menija izaberite Image, zatim Ad-
justments, zatim Hue/Saturation. Pojavie Vam se prozor kao na slici
dole.
Ova opcija nam omoguuje regulisanje obojenosti (Hue), zasienosti
(Saturation) i svetline (Lightness) fotograje.
Za sada, objasniemo detaljnije samo regulisanje zasienosti odnos-
no topline boja (Saturation). U padajuem meniju (Edit:) izaberite,
kao na slici gore, Master. Odabirom Master, znai da ete regulisati
zasienost svih boja na odreenoj fotograji. Pomeranjem klizaa des-
no poveavate zasienost (fotograja ima toplije boje) dok suprotan
postupak desaturie fotograju. Postavljanjem klizaa na krajnju levu
poziciju dobijamo desaturisanu (crno-belu) fotograju.
>>>
U padajuem meniju Edit: (tamo gde ste izabrali Master) nalaze se jo:
Reds - reguliete samo jedne, crvene, nijanse na fotograji
Yellows - reguliete samo jedne, ute, nijanse na fotograji
Greens - reguliete samo jedne, zelene, nijanse na fotograji
Cyans - reguliete samo jedne, cijan, nijanse na fotograji
Blues - reguliete samo jedne, plave, nijanse na fotograji
Magentas - reguliete samo jedne, megenta, nijanse na fotograji
Pri poveavanju saturacije vodite rauna da ne preterate da ne bi
spalili fotograju a isto tako i prilikom desaturacije da ne bi foto-
graja bila hladna ili ispranih boja.
Oznaavanjem opcije Colorize, i kombinovanim pomeranjem klizaa
Hue i Saturation, dobiete zanimljive color efekte.
Kao i kod opcija Levels i Color Balance, malo se igrajte i postii ete
bolje rezultate.
3. Retuiranje pomou alatke Healing Brush
Healing Brush (eng. healing = leiti, brush = etkica) je veoma mona
alatka koja Vam omoguuje da ispravite sitnije nepravilnosti i
nesavrenosti na fotograjama kao to su mladei ili bubuljice na licu,
ogrebotine ili neistoe na skeniranim fotgrajama i slino.
Funkcionie tako to sa etkicom uzmete uzorak piksela (deli foto-
graje koji vi odreujete) i prenosite ga na kritino mesto (mlade
na licu, ogrebotine, neistoe i sl.). etkica sjedinjuje (stapa) uzorak i
kritino mesto, vodei rauna o poklapanju tekstura, svetlini i senka-
ma uzorka i kritinog mesta. Krajnji rezultat je nestajanje, konkret-
no, mladea, ogrebotina itd.
Moda Vam deluje komplikovano ali ju je, u osnovi, veoma lako koris-
titi.
Otvorite neku fotograju na kojoj elite da isprobate etkicu i izaberite
Healing Brush sa palete sa alatkama (preica je slovo J).
>>>
Crvenim strelicama (slika dole) je pokazano koje parametre etkice bi
trebalo da podesite. Ostalo, to nije obeleeno strelicama, nam nije
trenutno bitno.
Na fotograji nadjite neki deo koji elite da uklonite (isparavite), slino
kao na slici ispod, sa koje emo da uklonimo mlade.
Postavite kursor (etkicu), ija je veliina malo vea od mladea, sa
desne strane mladea kao na slici dole.
Veliinu etkice podeavate pritiskom kukastih zagrada [ i ] na tastaturi. Otvorena zagrada [ je za
smanjivanje a zatvorena ] za poveavanje etkice. Moete da smanjite ili poveate i pomeranjem
klizaa Diameter levo ili desno (pogledajte sliku, na prethodnoj stranici, sa parametrima etkice)
Kada ste postavili kursor (etkicu) kao na slici, pritisnite i drite ALT.
Kursor e se promeniti u nian. Dok drite ALT, pritisnite jednom levi
taster mia i pustite ALT. Kursor je sada opet kao na slici gore. Ovim
postupkom ste uzeli zdrav uzorak kojim ete izleiti, odnosno, uk-
loniti mlade.
>>>
Sada stavite kursor na mlade, kao na slici dole, zatim pritisnite jed-
nom levi taster mia i time ste uklonili mlade sa lica osobe na foto-
graji.
Rezultat:
Uzorak uvek uzimajte to blie delu koji leite. Ukoliko se povrina koju leite ne razlikuje
drastino (kao na primeru sa mladeom) nije potrebno da svaki put uzimate novi uzorak. Ukoliko
kao uzorak uzmete mlade, u mesto da ga obriete (izleite), kopiraete ga.
- Piksel (eng. pixel)
- Megapiksel (eng. megapixel)
- CCD (skr. eng. Charged Coupled Device)
- CMOS (skr. eng. Complementary Metal Oxide Semiconductor)
- Rezolucija (eng. resolution)
- Opticki zum (eng. Optical Zoom)
- Digitalni zum (eng. Digital Zoom)
- AF (eng. Auto Focus)
- AE (eng. Auto Exposure)
- Zizna daljina (eng. Focal Length)
- Expozicija (eng. Exposure)
- Red Eye (crvene oci)
- TFT (skr. eng. Thin Film Transistor)
- ISO (skr. eng. International Standards Organization)
- Macro, CloseUp (makro)
- LCD (skr. eng. Liquid Crystal Display)
- Zatvarac (eng. Shutter)
- Blenda, otvor blende (eng. Aperture)
- JPEG (skr. eng. Joint Photographic Experts Group)
- TTL (skr. eng. Through The Lens)
- Balans belog (eng. white balans)
- USB (skr. eng. Universal Serial Bus)
- NTSC
- PAL
- AVI
- CompactFlash (CF)
- SecureDigital (SD)
- xd Card (xD)
- MultiMedia Card (MMC)
- Memory Stick (MS)
- JPEG (skr. eng. Joint Photographic Experts Group)
- RAW (srp. sirovo)
- SLR (skr. eng. Single Lens Reex)
- FPS (skr. eng. Frame Per Second)
Renik pojmova
Piksel (eng. pixel, PIctureELement)
Piksel je najmanji element, konkretno, jedne digitalne fotograje.
Pikseli odreuju i rezoluciju CCD ipa, rezoluciju ekrana monitora,
veliinu i kvalitet fotograje (npr. 1600 x 1200 piksela)
Megapiksel (eng. megapixel)
1 megepiksel ini 1 000 000 piksela (npr. Fotoaparat ima 2 megapik-
sela, znai ima maksimalnu rezoluciju od 1600 puta 1200 piksela
to iznosi priblino 2 000 000 piksela (1 920 000))
CCD (eng. Charged Coupled Device)
CCD je ip, odnosno sensor u digitalnom fotoaparatu koji je osetljiv
na svetlost. Ono to je kod klasinih fotoaparata lm, to je kod digi-
talnih CCD (ili CMOS) ip, odnosno sensor.
CMOS (eng. Complementary Metal Oxide Semiconductor)
CMOS je druga vrsta svtlosnog senzora koja se, uglavnom, nalazi kod
profesionalnih SLR digitalnih fotoaparata.
Rezolucija
Rezolucija oznaava broj piksela na jedinici povrine (npr. 500 dpi
500 taaka, piksela po jednom inu).
Optiki zum
Sposobnost digitalnog fotoaparata da pomou optike (objektiva)
kvalitetno priblii udaljeni objekat koji fotograemo. Fotoaparat sa
optikim zumom ima promenljivu inu daljinu. (pogledaj pod ina
daljina).
Digitalni zum
Digitalni zum, u odnosu na optiki, je mnogo loije reenje zumiranja
objekta jer digitalni zum u stvari isee centralni deo fotograje i
pokazuje nam ga uveanog (sa osetnim gubitkom kvaliteta fotogra-
je).
AF (eng. Auto Focus)
Autofokus slui za automatsko izotravanje fotograje koji precizno
odreuje udaljenost (razdaljinu) objekta koji se fotograe.
original 10x optiki 10x digitalni
AE (eng. Auto Exposure)
AE je automatski sistem koji precizno odreuje vreme i koliinu svet-
losti koja se eksponira na svetlosni senzor digitalnog fotoaparata (vidi
Ekspozicija).
ina daljina (eng. Focal Length)
ina daljina je rastojanje izmeu ie objektiva i njegovog optikog
centra, odnosno najkrae rastojanje izmedju objektiva i svetlosnog
senzora na kome objektiv formira otru sliku kada je podeen na
beskonanost.
Ekspozicija (eng. Exposure)
Ekspozicija je koliina i vreme svetlosti koja osvetljava (eksponira)
svetlosni senzor digitalnog fotoaparata. Koliinu i vreme eksponiranja
svetlosnog senzora svetlou odreujemo veliinom otvora blende i
brzinom zatvaraa.
Red eye (srp. Crvene oi)
Crvene oi su nepoeljan efekat prilikom upotrebe blica pri foto-
grasanju. Efekat nastaje prilikom odbijanja bljeska o unutranu
stranu oka.
TFT (eng. Thin Film Transistor)
TFT je vrsta LCD ekrana visoke rezolucije koji se pored ostalih ured-
jaja ugradjuje i u digitalne fotoaparate.
ISO (International Organization for Standardization)
ISO je mrea internacionalnih standarda 146 zemalja sveta sa
seditem u enevi, vajcarska. Koristi se, konkretno, za osetljivost
svetlosnog senzora digitalnih fotoaparata (npr. ISO 100, ISO 200 itd.)
Macro, CloseUp (srp. makro)
Makro mod (opcija) slui za fotograsanje makro fotograja, a makro
fotograja je svaka fotograja na kojoj je fotograsani objekat vei
od svoje prirodne veliine.
LCD (eng. Liquid Crystal Display)
LCD je u stvari mali ekran na digitalnom fotoaparatu koji nam prua
mogunost pregledanja fotograja odmah nakon fotograsanja kao i
ostale informacije vezane za konkretan model digitalnog fotoaparata
i njegovih podeavanja.
Zatvara (eng. Shutter)
Kod digitalnih fotoaparata postoje mehaniki i elektronski zatvarai.
Bilo da su mehaniki ili elektronski, imaju ulogu da u odreenom vre-
menskom periodu propuste svetlo koje e eksponirati svetlosni senzor
digitalnog fotoaparata.
Slika mehanikog zatvaraa:
Blenda (eng. Aperture)
Blenda je ureaj ugraen u objektiv fotoaparata koji pomou tankih
metalnih listia koncentrino smanjuje i poveava otvor objektiva,
ime reguliemo koliinu svetlosti koja e da padne na svetlosni
senzor digitalnog fotoaparata.
JPEG (eng. Joint Photographic Experts Group)
Najei i najpopularniji format zapisa digitalnih fotograja.
TTL (eng. Through The Lens)
Konkretno, vezano za digitalne fotoaparate, opis rada nekog sistema
digitalnog fotoaparata, kao sto je AF, koji svoju funkciju obavlja kroz
objektiv (through the lens) fotoaparata.
Balans belog, balans bele boje (eng. White Balance)
Sistem koji proraunava balans belog, odnosno balans bele boje, ima
ulogu da to vernije prikae snimljenu fotograju. Veina dananjih
digitalnih fotoaparata ima predenisana podeavanja za balans bele
boje (npr. po danu, nou, vetako svetlo itd.).
USB (eng. Universal Serial Bus)
Jednostavan i brz nain za povezivanje i prenos podataka sa, konkret-
no, digitalnog fotoaparata i obrnuto.
NTSC
NTSC je televizijski (video) standard koji se najee koristi u Americi
i u Japanu.
PAL
PAL je televizijski (video) standard koji se najee koristi u Evropi.
AVI
Windowsov format zapisa video fajlova ija je ekstenzija .AVI (npr.
lm.avi, rodjendan.avi itd.)
Compact Flash (CF)
Compact Flash je vrsta memorijskih kartica na koju se, konkretno,
snimaju fotograje nainjene digitalnim fotoaparatima. Postoje dve
vrste Compact Flash kartica a razlikuju se po debljini: Compact Flash
Tip I je debljine do 5mm, dok je Compact Flash Tip II debljine do
9mm
Secure Digital (SD)
Secure Digital je vrsta memorijskih kartica na koju se, konkretno, sn-
imaju fotograje nainjene digitalnim fotoaparatima. Manja je I sku-
plja u odnosu na Compact Flash kartice. Danas je sve vie u upotrebi,
to se tie digitalnih fotoaparata.
xD Picture Card (xD)
xD Picture Card je vrsta memorijskih kartica na koju se, konkretno,
snimaju fotograje nainjene digitalnim fotoaparatima. Manj je I sku-
plja u odnosu na Compact Flash I Secure Digital memorijske kartice
MultiMedia Card (MMC)
MultiMedia Card je vrsta memorijskih kartica na koju se, konkretno,
snimaju fotograje nainjene digitalnim fotoaparatima. Sve je manje
u upotrebi.
Memory Stick (MS)
Memory Stick je vrsta memorijskih kartica na koju se, konkretno,
snimaju fotograje nainjene digitalnim fotoaparatima. Kompati-
bilna je sa svim Sony digitalnim ureajima, to je velika prednost ako
imate vie istih.
RAW (srp. Sirovo)
Format zapisa digitalnih fotograja direktno sa svetlosnog senzora
digitalnih fotoaparata bez ikakve obrade I kompresije, u odnosu na
ostale formate (npr. JPEG).
SLR (eng. Single Lens Reex)
Jendooki reeksni fotoaparati. U digitalnoj fotograji, profesionalni I
mnogo skuplji fotoaparati sa izmenljivim objektivima.
FPS (eng. Frame Per Second)
Slui za oznaavanje broja frejmova (sliica) u sekundi nekog video
zapisa (npr. 30 fps).
dfotoaparati.com
Tekst (osim naznaenog), fotografije i ilustracije su autorsko delo
i vlasnitvo su sajta www.dfotoaparati.com. Sadraj je dozvoljeno
kopirati i tampati u njegovom originalnom obliku za privatne i
edukativne potrebe. Za komercijalne potrebe, objavljivanje teksta ili
njegovog dela, kao i fotografija i ilustracija potrebna je prethodna
saglasnost autora.
office@dfotoaparati.com
Sadrzaj prirunika na sajtu predstavljen je javnosti na
uvid u najboljoj nameri, i kao takav ne moe uticati da
sajt www.dfotoaparati.com bude odgovoran na direktne
ili inderektne tete koje mogu nastati korienjem infor-
macija
2005
*
*
*
*
*
*