Don Djui - Vaspitanje i demokratija

Vaspitanje shvadeno kao konzervativno i progresivno

1. Vaspitanje kao oblikovanje naglaava jedinstvenu ulogu nastavnog gradiva u razvitku umnih i
moralnih sklonosti. Oblikovanje duha putem uspostavljanja izvesnih asocijacija il veza sadraja
posredstvom nastavnog gradiva koje dejstvuje spolja.
Herbart potpuno porie postojanje uroenih sposobnosti.
Ono to se obeleava kao sposobnost panja, pamdenje, miljenje, zapaanje su grupacije i
spletovi organizovani uzajamnim dejstvom ovih potonulih predstava jednih na druge i na
nove predstave.
Stvarnu prirodu duha ine razliite grupacije koje stvaraju razne predstave svojim raznolikim
kvalitetima. Vaspitne posledice ove doktorine su: (1) obrazovanje duha je u potpunosti
pitanje predstavljaja odgovarajudeg nastavnog sadraja; (2) dunost vaspitaa je da prvo
odabere podesno gradivo da bi se utvrdila priroda prvobitnih reakcija i drugo da stvori
redosled za naredne predstave na osnovu ideja nastalih zahvaljujudi ranijim obavetenjima;
(3) za sve nastavne metode mogu se utvrditi izvesni formalni stupnjevi (priprema, proces
uzajamnog delovanja dejstva izmeu novog i starog gradiva i primena novoobrazovanje
sadrine u izvravanju nekog zadatka.
Osnovna teoretska mana ovog gledita lei u tome to ono zanemaruje injenicu da u ivom
bidu postoje (sktivne?) i specifine funkcije koje se razvijaju u ponovnom usmeravanju i
vezivanju do koga dolazi njihovim dodirom sa sredinom.

2. Vaspitanje kao rekapitulacija i retrospekcija pojedinac se razvija ali njegov stvarni razvitak se
sastoji u ponavljanju svih stupnjeva prole evolucije animalnog ivota i ljudske istorije. Prvo
ponavljanje se zbiva fiziloki a drugo treba izazvati vaspitnim sredstvima
Ideja koja lei u osnovi ovog uenja je da je vaspitanje u sutini retrospektivno i da s u prvom
redu osvrde na prolost.
Dve istaknute injenice koje se nalaze u ovakvom shvatanju vaspitanja: (1) na biolokoj
strani imamo injenicu da dete poinje ivot sa odreenim impulsivnim delatnostima sa
kojma i ulazi u njega; (2) mudro je koristiti rezultate prolosti u onoj meri u kojoj mogu da se
koriste u bududnosti.
Do iskrivljivanja prve take dolazi zloupotrebom ideje o nasleu da se ved utvrenje osobine
pojedninca ne mogu menjati, tj u ovom sluaju naslee povlai granicu vaspitanja. Ne moe
se od vaspitanika nainiti neto zata nije predodreen.
Za vaspitne svrhe naslee ne znai nista drugo do prvobitne obdarenosti pojedninca.
Vaspitanje mora da pojedinca primi onakvog kakav je.
Druga taka prouavanje proizvoda prolosti nam nede pomodi da razumemo sadanjost,
poto sadanjost nije proizala iz prolosti ved iz ivota koji i njih stvorio. Prolost je upravo
zato prolost jer ne obuhvata ono to je karakteristino za sadanjost.
Zadatak vaspitanja je da oslobodi mlade od oivljavanja prolosti i od toga da ponovo
prolaze kroz nju nego da ih navodi na ponavljanje njenih oblika. Zanemariti uticaj koji data
okolina ima na usmeravanje mladih znai prosto odredi se funkcije vaspitanja.
3. Vaspitanje kao rekonstrukcija vaspitanje je neprestana reorganizacija ili rekonstrukcija iskustva.
Definicija vaspitanja: ono je takva rekonstrukcija i reorganizacija iskustva koja uvedava znaaj
iskustva i sposobnosti da upravlja tokom daljeg iskustva.
a) Delatnost koja donosi vaspitanje ili obrazovanje, raa u nama svest o nekim vezama koja
ranije nisu bila opaena (toplota i bol).
b) Uvedava mod za dalje usmeravanje i kontrolu, osoba razume ta de da se desi pa unapred
moe da se spremi.
Razlika izmeu shvatanja vaspitanja kao stalne rekonstrukcije i dr jednostranih shvatanja je u
tome to ona poistoveduje cilj sa samim procesom vaspitanja. Iskustvo kao aktivni proces
trai vreme i njegovi decniji perodi dopunjavaju raniji; ono osvetljava odnose koji su ranije
ostojali ali nisu do tada primedeni.
Rekonstrukcija iskustva moe biti drutvena i lina.
Iskustva se ne sastoje od gradiva koje se prua spolja ved od meusobnog dejstva roenih snaga i
okoline, to stalno menja i ove snage i okolinu. Mana Herbartove teorije o obrazovanju pomdu predstava
sastoji se u tome to nipodatava ovo stalno meusobno dejstvo i promenu.

Demokratsko shvatanje u oblasti vaspitanja
Vaspitanje se menja prema osobinama ivota koji preovladava u nekoj grupi.
1. Implikacje ljudskog udruivanja
Unutar svake vede dutvene organizacije postoje mnoge brojne manje grupe. Pa se sa te
take gledita moe redi da pre postoji gomila labavo povezanih drutava nego jedna
zajednica akcije i misli koja tu celinu obuhvata i proima.
Svako vaspitanje koje jedna grupa prua, nastoji da n jeni pripadnici postanu lanovi drutva
ali svojstvo i vrednost takvog drutvenog vaspitajna zavisi od navika i ciljeva dotine grupe.
Kako postaviti ideal? Potrebno je da se poeljne osobine izdvoje iz oblika drutvenog ivota
koji zaista postoji i da se one upotrebe za kritiku neeljenih crta i da se predloi kako da se
drutvo zaista popravi.
a) Zajedniki interes - Da bi imali veliki broj zajednikih vrednosti svi lanovi grupe moraju imati
podjednake mogudnosti da od drugih primaju i uzimaju. Iskustvo svake grupe gubi na
znaenju kada se onemogudi slobodna izmena raznolikih oblika ivotnog iskustva. to je
delatnost vie ograniena na nekoliko odreenih pravca to je sluaj kada postoji kruta
klasna podela koja onemogudava uzajamno dejstvo iskustava to ona vie postaje rutinska.
b) Saradnja sa drugim grupama - Antidrutveni duh: nailazimo na njega tamo gde god neka
grupa ima svoje sopstvene interese koji iskljuuju iz punog dejstva sa ostali grupama, tako da
je njen glavni cilj da sauva ono to ima umesto da tei preureenju i napretku.
2. Demokratski ideal oba elementa (zajedniki interesi saradnja sa drugim grupama/drutvima)
ukazuju na demokratiju.
U oblasti vaspitanja zapaamo najpre da ostvarenje jednog oblika drutvenog ivota gde se
interesi uzajamo proimaju i gde se mnogo polae na napredak i prilagoavanje, doprinosi
tome da demokratsko drutvo ima vie razloga da se interesuje za plansko i sistematsko
vaspitanje od ostalih zajednica.
Poto demokratsko drutvo ne priznaje naelo vlasti koja je nametnuta spolja, ona mora
tome nadi nadoknadu u dobrovoljnoj sklonosti i interesu a to se moe postidi samo
vaspitanjem. Demokratija je vie nego oblik vladavine to je pre svega oblik zajednikog ivota,
zajednike izmene iskustva.
3. Platonova filozofija vaspitanja drutvo je vrsto organizovano kada svaki pojedinac radi ono zata
ima prirodne sklonosti, i to tako da je koristan drugima a da je zadatak vaspitanja da otkrije te
sposobnosti i da ih postupno uvebava da slue drutvu.
Mana platonove teorije je to to postoje samo tri vrste sposobnosti prema koja se ljudi
razlikuju i pa su samim ti podeljeni u tri vrste klasa. Pa to znai da vaspitanje u svakoj klasi
skoro dospelo do vrste granice pa ne dolazi do promene i napretka.
4. Individualistiki ideal XVIII stolea
Smatralo se da vaspitanje u skladu sa prirodom prvi korak koji treba peduzeti da bi doslo da
napretka drutva.
Prvi korak je da ovek oslobodi spoljanjih stega je oslobaanje od unutranjih okova, lanih
verovanja i ideala. Meutim postojede ustanove tog vremena bile su isuvie lane i iskvarene
pa se nije moglo oekivati da se one prihate ovog posla jer bi to znailo njihov slom.
Prepustiti sve prirodi znai i poredi samu ideju vaspitanja.
5. Nacionalno i socijalno vaspitanje
Nemaki idealisti opet su traili da se izjednai ideal slobodnog i potpunog razvitka kulturne
linosti sa drutvenom disciplinom i politikim potinjavanjem.
Ove teorije su stvorile od nacionalne drave pokretaku snagu ali su time suzile shvatanje
drutvenog cilja na one koji pripadaju istoj politikoj zajednici i ponovo oivele misao o
potinjenosti pojedinca ustanovi.
Cilj: svoj deci nacije obezbediti podjednaku spremu za njihovu bududu karijeru. Da bi se ovaj cilj
ostvario potrebene su kole, podrka drave, roditelja ali i promene tradicionalnih ideala kulture ,
tradicionalnog nastavnog gradiva i tradicionalnih nastavnih metoda i discipline koji de sve mlade
zadrati pod uticajem vaspitanja dok ne budu spremni da postanu gospodari vlastitog i
ekonomskog drutvenog ivota.



Ciljevi vaspitanja

1. Priroda cilja
Prvo o emu treba voditi rauna kada su u ptanju ciljevi jeste da li odreena radnja ima
unutranji kontinuitet (besmisleno je govoriti o cilju kada nastavnik odreuje svaku uenikovu
radnju. Cilj predpostavlja sreenu i dobro organizovanu delatnost gde se poredak sastoji u
postpenom dovravanju jednog procesa. Cilj znai mora unapred da predvidi kraj radnje ili
mogudi zavretak.
Cilj kao predvieni ishod mora da usmerava radnju, on odreuje korake koji se preduzimaju
da se dostigne ishod. Predvianje deluje na tri naina: (1) otkriva rapoloiva sredstva za
postizanje cilja i prepreke na putu; (2) omogudava celishodan izbor i redosled radnji; (3) ini
mogude odabrati jednu od mogudnosti.
Raditi na ostvarenju nekog cilja znai radit razumno. Razum je namerna svrsishodna delatnost
kojom rukovodi opaanje injenica i njihov uzajamni odnos. Imati razum da se neto uradi
znai predvideti budude mogudnosti, to znai imati plan za njihovo ostvarenje , znai uoiti
sredstva koja omogudavaju izvrenje plana i uoiti prepreke koje se javljaju. Razum je
sposobnost da se sadanji uslovi dovedu u vezu sa bududim uslovima radnje. A ovo su upravo
odlike na koje se misli kada se kae da neko ima svrhu ili nameru. Imati cilj znai da delanje
ima smisla.
2. Merila dobrih ciljeva
1) Postavljeni cilj mora da izrasta iz postojedih uslova mora da se zasniva na razmatranju
onoga to je ved u toku , na raspoloivim sredstvima i tekodama odreene situacije.
2) Cilj mora biti prilagodljiv on mora da prui mogudnost promene kako bi se prilagodio
okolnostima. *eksperimentalni cilj stalno se razvija dok se proverava u praksi.
3) Cilj mora da predstavlja oslobaanje od delatnosti - jedini nain na koji moemo da
definiemo delatnost je da sebi predoimo ono ime se zavrava, ali moramo da zapamtimo
da cilj radnje samo oznaka ili znak kojim razum posebno obeleava onu delatnost koju eli da
obavi. Stoga govoredi eljeni cilj nije meta ved pogodak u metu. Svaki cilj postaje sredstvo za
nastavljnje delatnosti. Mi ga nazivamo ciljem kada ocrtava bududi smer radnje kojom smo
zaokupljeni, a sredstvom ga zovemo onda kada obeleava tok sadanje radnje.
3. Primene u vaspitanju
Svaki cilj je vredan ukoliko je od pomodi posmatranju, izboru i planiranju izvodjenja radnji od
trenutka i iz asa u as.
Vaspitanje kao takvo nema ciljeve jer jedna apstraktna ideja kao vaspitanje to ne moe imati.
ak i najvredniji ciljevi koji se mogu izraziti reima vie de tetiti nego koristiti ako se ne shvati
da oni nisu ciljevi ved pre sugestije vaspitau kako da zapaaju, predviaju i kako da
oslobaajudi i usmeravajudi ih odabiraju sile odreenog stanja u kome se one nalaze.
Svojstva koja nalazimo u dobrim vaspitnim ciljevima:
1) Jedan vaspitni cilj mora da se zasniva na unutranjim aktivnostima i potrebama
odreenog pojedinca koga treba vaspitavati;
2) Cilj mora da bude sposoban da se pretvori u metod saradnje sa aktivnostima onih koje
pouavamo ako cilj nije pogodan za stvaranje specifinih postupaka i ako ga ovi
postupci ne proveravaj, ispravljaju i proiruju onda je ovaj cilj bezvredan. Mane ciljeva
nametnutih od spolja imaju duboke korene (inteligencija nastavnika nije slobodna);
3) Vaspitai treba da budu na oprezu kada je re o ciljevima za koje se tvrdi da su opti i
konani. Opti znai apstraktni i odvojeni od svakog posebnog sklopa ali ne sme se
zaboraviti da opti ciljevi proiruju vidike, oni podstiu oveka da rauna na vie
posledica (veza).