Paul Natorp

osniva socijalne pedagogije

Filozofija osnova pedagogije
Filozofija kao osnova pedagogije (etika, logika, estetika,
religija), ne samo u odreivanju cilja ved i naina vaspitanja.
Socijalno individualno
Celokupna obrazovna delatnost izvodi se u zajednici, u
socijalnom kontekstu
Izolovana ljudska individua je uopte samo apstrakcija kao atom
u fizici
Individua ne moe postati ovek bez ljudske zajednice
Celokupni sadraj obrazovanja je socijalnog karaktera
Odnos drutva i zajednice
Zajednica nije identina sa asocijacijom, organizacijom ili
institucijom u koju se pojedinci mogu ukljuiti. Ona nije samo
puki zajedniki ivot ljudi, koji je nastao prisilom spoljanjih
zakona, ugovora i kojima se tako i upravlja; te osobine su
osobine drutva, a ne zajednice.
Jer drutvo je
...vetaka, sasvim formalna tvorevina nastala na osnovu
interesa i koja se odrava spoljanjim zakonima i prisilom. ovek
moe napustiti drutvo, a da to uopte ne zadire u jezgro
njegovog bida.
A zajednica
Ne postoji sama po sebi, ved samo u svesti pojedinaca koji
osedaju da su deo te celine. Ova svest o zajednici odnosi se na
zajednicu koja ved postoji, ali i na ideal zajednice, koju tek treba
razviti.
Zajednica sklad i sloga
Svest o jednakosti
Svest o meusobnom slaganju
Osedaj odgovornosti za drugoga
Spremnost da se pomogne drugome
Kako nastaje zajednica?
Samo obrazovanje, umetnost i nauka moe pripadnike
nekog naroda udruiti u neko unutranje jedinstvo, u
pravu zajednicu. Obrazovanje je najvanija sila koja
unapreuje zajednicu. Zadatak obrazovanja je da ljude
dovodi to blie idealu zajednice
U emu se ogleda uloga individualnog?
Individualno je samo ogranienje u kome pojedinac
prema vrsti i meri svojih sposobnosti i prema prilikama
svog poloaja moe uestvovati u obrazovnom procesu
Obrazovni proces uvek se zasniva na vlastitoj delatnosti
individue
U emu se ogleda uloga socijalnog?
Uloga socijalnog je sveobuhvatna. Ogleda se, npr., u
opaanju, jeziku (itav svet nosi boju ljudskog jezika), u
samosvesti (razvija se u odnosu sa drugom svedu)
Opaaji su drutveno definisani (Ni jedan opaaj se ne bi
obrazovao izvan ljudske zajednice)
Socijalna pedagogija spoj individue i zajednice
Vaspitanje individue u svakom pogledu je uslovljeno
zajednicom
Ljudsko stvaranje zajednice uslovljeno je obrazovanjem
pojedinaca
Sadraj obrazovanja nije puko prenoenje gradiva ved je
jedna osoba prenosi drugoj, svoje iskustvo prenosi drugoj
osobi pa samim tim oivljava svoje vlastito znanje. Tako da je
obrazovanje zajednika drutvena tvorevina koja ipak moe
da se razvija samostalno i osobeno u svakoj individui.
Potrebno je jaati samoradnju

ta je predmet socijalne pedagogije?
Socijalni uslovi obrazovanja i obrazovni uslovi socijalnog
ivota ine jedinstvenu temu socijalne pedagogije
Umesto dualistikog, istie se monistiko stanovite. Svako
obrazovanje je s jedne strane socijalno, s druge strane
individualno ( vaspitanje individue je u svakom pogledu
uslovljeno zajednicom, a stvaranje zajednice uslovljeno je
obrazovanjem pojedinaca koji u njoj deluju).
Samo individualno posmatranje obrazovanja je puka
apstrakcija. Potpuno je gledite vaspitanja socijalno ono
obuhvata samo sobom i individualno.
Zakon postepenosti
Zakon po kome se razvija vaspitna delatnost i sama zajednica.Tri
elementa ili nivoa: ulni, razumski i umni.
Zakon postepenosti i odnos vaspita-vaspitanik
1. ulna faza zajednica je najvrda. Vaspita pokazuje,
upravlja, vaspitanik posmatra i usvaja. Vaspita je aktivan,
vaspitanik vie pasivan u toj zajednici; 2. razumska faza
(duhovno osloboenje) vaspita daje uputstvo za samostalno
napredovanje vaspitanika. Vaspitanik se pokuava nainiti to
nezavisnijim i samostalnijim (da se vaspitanik na svoje noge
stavi). 3. umna faza sloboda vaspitanika, vaspitanje prerasta u
samovaspitanje; zajednica - odnos jednakih; Nezodovoljstvo je
podsticaj za dalje napredovanje pa je pozitivna strana toga to je
javlja svest o beskrajnosti zadataka - beskonani zadaci
vaspitanja.
Ovu optu postepenost treba proirivati u vedu zajednicu
porodice, naroda i itavog oveanstva.
Tri oblika socijalnih delatnosti (hijerarhijski odnos)
Ekonomske (faza ula)
Pravno-politike (faza razuma)
Vaspitno-obrazovne (faza uma)
Faktori vaspitanja i obrazovanja
Porodica (ulni nivo)
kola (razumski nivo)
Univerzitet, obrazovanje odraslih (nivo autonomnog uma)
sredinja taka slobodnog obrazovnog rada za odrasle
Socijalno-pedagoka ideja drave
Ekonomski rad i socijalna organizacija morali bi biti tako
organizovani da oba ujedno dejstvuju kao socijalno vaspitavajudi
faktori i to tako da se pored ispunjavanja svojih vlastitih dunosti,
ipak potinjavaju jednom krajnjem cilju ljudskog obrazovanja i da
na njegovom ispunjenju zajedniki rade. To je prava ideja
socijalne pedagogije, koja ne potinjava vaspitanje kao sredstvo
ciljevima ekonomije i socijalnog reda, nego naprotiv ove, kao
prosta sredstva - jedinom krajnjem cilju vaspitanja. To je
socijalno-pedagoka ideja drave.
To znai da:
... obrazovna delatnost mora biti od uticaja ekonomskih i
politikih faktora to je mogude vie nezavisna (autonomija
obrazovne delatnosti); da u njoj svi lanovi zajednice moraju
uestvovati sa jednakim pravima; da mogudnost obrazovanja to
manje bude ograniena ekonomskim ili politikim faktorima