1.

Ukratko objasni pojam i osnovne vrste bilansa banke (1 bod)

Bilans banke ima dve strane koje su u stalnoj raunarskoj ravnotei. Bilansom se obuhvataju stanje i promene
sredstva, izvora sredstva, prihoda i rashoda finansijskog rezultata. Razlikuje se dve vrste bilansa:
Bilans stanja ( obuhvata stanje i promene sredstva i izvora sredstva)
Bilans uspeha ( obuhvata prihode, rashode i finansijski rezultat)
2.Objasni pojam Bilansa stanja i navedite strukturu reklasifikovanog bilansa stanja (3 boda)
Bilans stanja predstavlja dvostrani raun, gde je na jednoj strani aktive prikazano stanje sredstva imovine a na
drugoj strani pasive priakazano stanje izvora obaveza i fondova. Bilans stanja se prikazuje na odre!eni dan.
"ktiva rastu#a likvidnost $asiva% opadaju#a dospelost
&ovana sredstva 'epoziti po vi!enju
'epoziti kod &B( )ratkoroni depoziti do jedne godine
)ratkoroni plasmani u *+, +baveze po kratkoronim kreditima i teku#a dospe#a
po dugoronim kreditima
)ratkoroni krediti i kratkorona dospe#a dugoronih
kredita
$,R i ostala pasiva
"), i ostala aktiva 'ugoroni depoziti
'ugoroni krediti umanjeni za teku#a dospe#a +baveze po dugoronim kreditima umanjene za teku#a
dospe#a
'ugoroni plasmani u *+, -ondovi(.apital)
$lasmani u subsidijarne banke i druga pravna li.a +snivaki fond
/ra!avinski objekti i oprema Rezerve banke
/ubitak &eraspore!ena dobit
,anposlovna sredstva 'ugorona rezervisanja
0kupna aktiva 0kupna pasiva
3.Navedite zateve koje NB! postavlja pred banke propisuju"i obaveze dostavljanja reklasifikovanog
bilansa stanja (1 bod)
1ahteve koje je propisala &B( prema bankama:
)roz bilans stanja treba grupisati sredstva i obaveze prema stepenu likvidnosti
$oredobaveznih bilansnih pozi.ije dozvoljeno je prikazivanje i nekih drugih
2znose sredstva i obaveza ne treba me!usobno prebijati
Banka mora da objavi tri3ne vrednosti *+,, ako su razliite od njihovih knjigovo!stvenih vrednosti
#.Navedite strukturu bruto i neto kapitala (1 bod)
Bruto kapital ine: &eto kapital se dobija kada se bruto kapital umanji za:
+snivaki .apital 4. 0laganja u ak.ije preduze#a, banaka
Rezerve banke 5. &epolriveni gubitak iz predhodnog perioda
Revaloriza.ione reserve 6. /ubitak iz teku#eg poslovanja
&eraspoe!ena dobit iz predhodnog perioda
'obit iz teku#eg poslovanja
$.Objasni pojam i navedite strukturu bilansa uspea poslovne banke (3 boda)
Bilans uspeha prikazuje prihode, rashode i finansijski rezultat, tj neraspore!enu dobit ili nepokriveni gubitak.
&a levoj strani su prikazani rashodi a na desnoj prihodi.
$oslovni rashodi (materijalni tro3kovi, bruto
zarade i nematerijalni tro3kovi)
$oslovni prihodi (prihodi od bankarskih usluga, prihodi od
zakupnine osnovnih sredstava, prihodi od prodaje
materijala i inventara, prihodi od ulaganja i kamata)
4
Rashodi finansiranja (kamate po krat. i dugor.
+bavezama)
$rihodi finansiranja
,anredni rashodi(penali, manjkovi) ,anredni prihodi
)apitalni gubi.i )apitalni dobi.i
0kupni rashodi 0kupni prihodi
%.Navedite strukturu reklasifikovanog bilansa uspea (2 boda)
$ri sastavljnju bilansa uspeha vano je da:
(vi prihodi i rashodi budu grupisani po srodnosti i da se prikau iznosi po osnovnim vrstama
$ozi.ije prihoda i rashoda prikazuju se po bruto prin.ipu osim u sluaju aranmana za za3itu od rizika
&eklasifikovani bilans uspea banke
$rihodi po osnovu kamata rashodi po osnovu kamata 7
&eto prihod (rashod) od kamata 8 ostali prihodi 7
0kupni prihodi ostali rashodi: ispravka vrednosti sumnjivih i spornih potraivanja i otpis nenaplativih
potraivanja
i smanjenje prihoda (rashoda) od finansiranja u korist (na teret) revaloriza.ionih rezervi 7
'obit pre zakonskih obaveza (bruto dobit) zakonske obaveze 7
'obit 9 /ubitak porez iz dobiti 7
&eto dobit
Raspodela neto dobiti : osnivaki kapital, rezerve banke, dividenda, neraspore!ena dobit
11.Navedite koefi'jente koji su zna(ajni za kon'ipiranje i vo)enje poslovne politike a do koji se dolazi
analizom bankrski sredstava ( 1 bod)
(topa gotovine
(topa likvidnosti
(topa rezervi likvidnosti
(topa solventnosti
(topa kapitala
(topa kreditiranja
13.Napi*ite osnovu jednakosti fundamentalne ra(unovodstvene identi(nosti + formula (1 bod)
" 7 : 8 &;
" aktiva, : obaveze, &; kapital ili neto vrednost
1#.,rika-ite i objasnite fundamentalnu ravnote-u banke na osnovu bilansni pozi'ija (2 boda)
"ktiva 7 +baveze 8 -ondovi(kapital)
-ondovi 7 "ktiva +baveze
+baveze 7 "ktiva -ondovi
$ri iskazivanju fundamentalne analize koristi se stok kon.ept koji se zasniva na pregledu stanja aktive, passive i
fondova u odre!enom vremenskom momentu. <ada se radi o analizi bilansa stanja. $erodini pregled tokova
prihoda i rashoda pokazuje se bilansom uspeha.Banka je u fundamentalnoj ravnotei ukoliko su obaveze i
fondovi pokriveni ukupnom aktivom.
1$.Navedite i objasnite najzna(ajnije bankarske agregate (2 boda)
Finansijski potencijal % predstavlja ukupan izvor sredstva koje banka transformi3e u razliite oblike
finasijskih plasmana. +n se poistove#uje sa ukupnom pasivom.
Finansijski plasmani se poistove#uju sa ukupnim kreditnim i nekreditnim plasmanima banke
ukupnom aktivom
5
1%.,rika-ite matemati(ku rela'iju izme)u finansijskog poten'ijala i finansijskog plasmana (2 boda)
-po 7 -pl -po finansijski poten.ijal, -pl finansijski plasmani, 0$ ukupna pasiva,
0p 7 0" 0" ukupna aktiva, 'p depozitni poten.ijal, )o kreditne obaveze,
-po 7 'p8)o8+o +o ostale obaveze, )p kreditni plasmani, *ov *artije od vrednosti,
-pl 7 )p8*ov8 Rb Rb rezerve banke
'p8)o8+o 7 )p8*ov8Rb
1..Objasnite kreditni poten'ijal i kreditne plasmane (3 boda)
Kreditni potencijal se defini3e kao koliina raspoloivih sredstva banke, koja ona moe plasirati u vidu kredita
ili drugih plasmana, a da pri tome ne ugrozi svoju likvidnost i solventnost, odravaju#i propisanu stopu
obaveznih rezervi. Bruto kreditni poten.ijal predstavlja finansijsku osnovu za pokrivanje svih
kamatonosnih( kredita) i prinosnih plasmana ( *+,, zajednika ulaganja), dok neto krediti poten.ijal pokriva
samo klasine kredite. Razlika izme!u obima ukupnog finansijskog poten.ijala i iznosa standardnih ili
programiranih rezervi predstavlja kvantifika.iju kreditnog poten.ijala.
( toga, moemo zakljuiti da pove#anje bankarskih izvora prouzrokuje rast kreditnog poten.ijala, dok porast
standardnih rezervi umanjuje njihov rast. (amanjenje izvora smanjuje kreditni poten.ijal, a smanjenje
standardnih rezervi pove#ava kreditni poten.ijal.
2/.Objasnite kon'ept rezerve likvidnosti (3 boda)
,isina rezervi banaka zavisi od odluka .entralne banke o visini obavezne rezerve i pro.enama same banke o
potrebnim rezervama likvidnosti. +ve dve veliine su sastavni delovi standardnih 2 programiranih bankarskih
rezervi. $rogramske rezerve zavise od kon.epta:
0 program rezerve spadaju samo obavezne rezerve poslovnih banaka kod .entralne banke
0 program rezerve ulaze obavezne rezerve koje se formiraju na bazi odluke .entralne banke o visini
stope obaveznih rezervi i primarne rezerve likvidnosti
0 programe rezerve spadaju pored obaveznih rezervi i rezervi likvidnosti i sredstva rezervnog fonda
banke
$ostoji trojak odnos izme!u standardnih%programiranih rezervi i stvarno raspoloivih rezervi likvidnosti
RR7$R, banka ili banakrski sistem kao .elina je u bilansnoj ravnotei. )reditni plasmani su jednaki
kreditnom poten.ijalu
RR=$R, banka je super likvidna i solventna, kreditni plasmani su nii od kreditnog poten.ijala
RR>$R, banak je nelikvidna i nesolventna, kreditni plasmani ve#i od kreditnog poten.ijala
RR raspoloiva ili stvarna rezerva likvidnosti, $R standardna ili programirana rezerva likvidnosti
21.Objasnite zna(aj analize bankarski agregata (2 boda)
+mogu#uje svakoj ban.i da odredi potreban kreditni poten.ijal za pokrivanje tranje nebankarskih
transaktora za finansijskim sredstvima
"nalizom se moe do#i do znaajnih karakteristika parametara banke, kao 3to su: stopa prihoda, stopa
tro3kova, stopa kapitala
'olazi se do znaajnih signala vanih za funk.ionisanje makro sistema, jer su banke finansijske
institu.ije koje kreiraju nova sredstva pla#anja i subjekti su me!unarodnih finansijskih odnosa
"nalizom bankarskih agregata dobija se kompleksna o.ena ukupnih performansi banke.
22.Objasnite pojam i karakteristike upravljanja pasivom + u u-em i *irem smislu (2 boda)
$asiva se uvek prikazuje ispod aktive ili na desnoj strani bilansa stanja. Razlikujemo pasivu u uem i 3irem
smislu. 0 pasivi se razvrstava svaka ona stvaka bilansa koja:
6
$odrazumeva izmirenje sada3nje obaveze putem prenosa aktive u budu#nosti
"ko se obaveze ne mogu izbe#i
"ko se odigra doga!aj koji obavezuje transaktora
)od pasive u irem smislu prikazana su sredstva transaktora koja nemaju tretman vlasnika banke. 0 ovoj pasivi
ukljuuje se i kapital banke.(truktura pasive u uem smislu ine: depozitni i nedepozitni izvori. -aktor stru.ture
pasive je i veliina banke.
2#.Objasnite strukturu i klasifika'iju depozitni izvora ( 2 boda)
'epozitne izvore ine: transak.ioni rauni, depozitni rauni i rauni 3tednje. 'epoziti se mogu klasifikovati na:
Bazine depoziti su depoziti komitenta banke( firmi i stanovni3tva), oni si dugoroni i stabilni izvori
$ribavljeni depoziti banka ih povlai sa finansijskog tri3ta nu!enjem konkurentskih kamatnih stopa i
oni su u funk.iji rezerve likvidnosti banke.
'epozitni izvori mogu biti:
)ratkoroni sredstva koja se javljaju kao saldo na teku#im raunima, depoziti po vi!enju, oroeni
depoziti do jedne godine, 3tedni rauni.
'ugoroni sredstva koja se poveravaju ban.i na dui period od godinu dana.
2$.Objasnite osnovne vrste nedepozitni izvora (2 boda)
&edepozitni izvori mogu biti: kreditnog i investi.ijonog porekla.
)reditni se pribavljaju kori3#enjem kredita od strane banke i to:
o )rediti od drugih banka povueni na me!ubankarskom ili novanom tri3tu
o )rediti od .entralne banke(kredit za likvidnost, eskontni, kombardni krediti)
2nvesti.ijonn izvore banka stie emisijom sopstrvenih *+, (kratkoronih: depozitni .ertifikati i
blagajniki zapisi)
2%.Navedite funk'ije koje se pripisuju kapitalu banke (1 bod)
1a3tita deponenata
+snov je trajnog ulaganja u zgrade, opremu
"psorbovanje nepredvidivih gubitka
Regulisanje
20.1efini*ite standard adekvatnosti kapitala i na(ina njegovog utvr)ivanja (2 boda)
(tandard adekvatnosti kapitala je minimalni nivo kapitala koji omogu#uje ban.i da na dui rok podnosi gubitke
uz ouvanje sposobnosti poslovanja. 1akonski minimalni iznos kapitala je potreban da bi banka dobila dozvolu
za rad. $ostoje dva re3enja:
0tvre!uje se apsloutni iznos
'aju se ovla3#enja dravnim regulatornim institu.ijama da utvde minimalni iznos kapitala
(tandard adekvatnosti kapitala kao minimalni nivo kapitala prema riziku portfolio je osnov regulativnim
organima da mere nivo solventnosti i sigurnosti poslovanja banke.
2..,redstravite i objasnite jedna(inu marginalnog tro*ka sredstva (1 bod)
?< marginalni prosek tro3kova sredstva, ?n marginalni tro3ak n% tog izvora sredstva, -n sredstva
pribavljena od n tog izvora sredstva, <- ukupno pribavljena sredstva banke.
3/.,redstavite i objasnite formulu marginalne 'ene depozita (2 boda)
@
Aarginalan .ena je osnov za utvr!ivanje oekivane stope povra#aja na dodatnu aktivu koja se moe kupiti
dodatnim sredstvima, ukljuuje i programiranu profitnu stopu koju banka oekuje.
32.Navedite relavantne faktore za anga-ovanje dodatnog kapitala i njegovi tro*kova (1 bod)
Relavanti faktori za angaovanje dodatnog kapitals i njihovih tro3kova su: preferen.ije vlasnika banke prema
profitu, likvidnosti, sigurnost, strategiji rasta banke, raspodeli profita, dividentnoj politi.i, ugled banke.
3$.Navedite osnovna ograni(enja koja nastaju prilikom upravljanja aktivom (1 bod)
1ahtev .entralne banke da se deo aktive dri u vidu obaveznih rezervi
0pravljanje aktivom je ogranieno pona3anjem baninih klijenata
Banke moraju iza#i u susret svakoj legitimnoj potrebi za kreditima od strane klijenata
Banke su profitno orjentisane, ali moraju da zadre likvidnost i sigurnost
Banke nude na.ionalni nova. name#u monetarnu odgovornost svojim klijentima
Aoraju da obezbede poverenje javnosti
<reba da objednjuje suprostavene interese ak.ionara i depozitara
32.Objasnite primarne rezerve likvidnosti (2 boda)
$rimarne rezerve se odnose na onaj deo aktive koji se moe odmah upotrebiti za zadovoljenje zahteva za
povlaenje depozita i iznenadnih kreditnih zahteva. 0tvr!ivanje primarnih rezervi je zasnovano na prosenom
ra.iu gotovine u odnosu na depozite ili ukupnu aktivu za sve banke sline veliine aktive.
3..Objasnite sekundarne rezerve likvidnosti (3 boda)
(ekundarne rezerve se sastoje iz visoko likvidne i profitabilne aktive koja se lako, moe pretvoriti u gotovinu.
(astoje se iz portfelja *+,, mnogo manje od nekih kreditnih plasmana. 'a bi neki deo aktive imao tretman
sekundarnih rezervi potrebno je da ispuni uslove: kratak rok dospe#a, kvalitet, tri3nost, nizak stepen kreditnog i
novanog rizik.Biri kon.ept likvidnosti banke ukljuuje i obavezu podmirenja aktivnih kreditnih zahteva, ne
samo pla#anje o roku dospe#a, pa je veliina sekundarnih rezervi indirektno odre!ena onim faktorima koji utiu
na promenljivost depozita i kreditnih zahteva. 0tvr!uje se propor.ija sekundarnih rezervi u odnosu na ukupnu
aktivu.
#1.Objasnite pristup aloka'ije aktive + konverzioni pristup (3 boda)
Aodel aloka.ije aktive uvi!a da iznos likvidnih potreba treba dovesti u vezi sa izvorima iz kojih se dobijaju
sredstva. Aodel se zasniva na definisanju nekoliko likvidno%profitabilnih .entra u okviru banke koji se
forimraju u skladu sa datom organiza.ijonom 3emom banke, kao 3to su: depoziti po vi!enju(zahtevaju visok
pro.enat obaveznih rezervi i brzina transforma.ije odlaze na primarne i sekundarne rezerve), 3tedni depoziti i
oroeni depoziti( zahtevaju malu likvidnost odlaze na zajmove i investi.ije),sopstveni kapital banke (mala
likvidnost koristi se za finansianje zgrada,opreme).)ada se identifikuju i ustanove likvidno%profitabilni .entri
od menadera banke se oekuje da formuli3e politiku aloka.ije sredstva u okviru svakog .entra.
3##.,rika-ite 'iljnu stopu prinosa na vlasni(ki kapital banke (pre poreza) putem formule (1 bod)
$rihodi: kamate i provizije koje napla#uje banka.Rashodi:.ene depozita i drugih zaduenja.
#$.Navedite elemente koji su osnov za odre)ivanje bazi(ni kamatni stopa (1 bod)
)amatne stope na dravne blagajnike zapise
)amatne stope na tri3tu depozitnih .ertifikata banke
:2B+R :ondonska me!unarodna ponu!ena kamatna stopa
C
#0.Objasnite kapitaliza'iju i stepen kapitaliza'ije (1 bod)
)apitaliza.ija % uskla!en rast kapitala sa obimom aktivnosti.
(tepen kapitaliza.ije se meri stopom kapitaliza.ije koja je odnos izme!u kapitala banke i ukupne bilansne
aktive ili rizine aktive.
$/.Objasnite dugoro(nu tenden'iju smanjivanja stope kapitala i faktore koje na nju uti(u (2 boda)
'ugorona tenden.ija smanjenja stope kapitala imala je za posledi.u pove#anje bankarskih rizika.<enden.ija
smanjivanja stope kapitala moe se objasniti dejstvom dvaju faktora:
4) dominirala je bankarska teorija upravljanja aktivom, prema kojoj su obim i struktura aktive banke odluuju#a
za stepena efikasnosti i profitabilnosti,
5) silazni trend stope kapitala u periodu posle drugog svetskog rata bio je uslovljen infla.ijom koja smanjuje
dugorona, i trajna ulaganja, kao 3to je kapital banke. ( druge strane, osiguranjem depozita, kapital gubi
funk.iju obezbe!enja depozita.
$2. 1efini*ite kapital banke (1 bod)
)apital banke predstavlja oblik relativno jeftinog nedepozitnog izvora, koji je trajno uloen u konkretnu banku,
najpre kao uslov za osnivanje banke, a nakon toga kao neophodan uslov za uspe3no poslovanje.
$#.Objasnite razliku izme)u primarnog i sekundarnog kapitala (2 boda)
Primarni kapital je stalno prisutan u bilansu banke. 0 koji spadaju:ak.ijski kapital, ili zajedniki ak.ijski
kapital sa rezervama, trajni preferen.ijalni kapital, neraspore!eni profit i rezerve za pokrivanje gubitka. 'ok
sekundarni kapital je ak.esornog karaktera, zbog ega se moe kvalifikovati kao kapital po pozivu.<u spadaju:
dugoroni fondovi (kao 3to su dugovi iznad sedam godina i pod uslovom da su to konvertibilne obvezni.e)
skrivene ili nepublikovane rezerve, rezerve za revaloriza.iju aktive, kao i op3te rezerve za pokri#e gubitka.
$$.Objasnite pojam adekvatnosti kapitala (1 bod)
"dekvatnost kapitala je odnos izme!u kapitala i ponderisane aktive.0 3irem smislu adekvatnost kapitala
pokazuje sposobnost banke da absorbira gubitke, tj.3to je vi3i kapital banke ve#i je kapa.itet za apsorp.iju
gubitaka nastalih lo3im plasmanima.
$0.Navedite faktore koji uti(u na osnovne faze u pro'eni adekvatnosti kapitala (1 bod)
?iklina privredna kretanja
0svajanje i sprovodenje poslovne politike i strategije banke
$2.Navedite (etiri osnovne funk'ije kapitala banke (1 bod)
1a3tita depozitara
$okrivanje neoekivanih gubitaka
Regulativna funk.ija
-unk.ija finansiranja
$..Objasnite za*titu depozita kao funk'iju kapitala banke (2 boda)
)apital banke je primarno kon.ipiran u funk.iji za3tite depozitara.)apital slui za ispaltu depozita ukoliko
do!e do ga3enja banke. Dedan deo kapitala je namenjen i obezbe!enju solventnosti i operativnih sposobnosti
banke.$otpuna solventnost banke uslovljena je pokri#em obaveza ukupnom aktivom. 0vo!enjem institu.ija
osiguranja depozita od strane spe.ijalizovanih dravnih agen.ija(kod nas "gen.ija za osiguranje depozita i
san.iju banaka) relativizirana je za3titna funk.ija kapitalnih fondova banke.
E
%/.Objasnite za*titu od gubitka kao funk'iju kapitala banke (2 boda)
+va funk.ija kapitala proizilazi iz podlonosti banaka visokim i raznolikim rizi.ima./ubit.i po osnovu
kreditnih i tri3nih rizika najpre pokrivaju iz operativnih rezervi, izdvojenih iz teku#eg prihoda, kada ovi gubit.i
prema3e anti.ipirani nivo aktivira se za3titna uloga kapitala banke. 0 sluaju znaajnijeg smanjenja stope
kapitala biva ugroena solventnost banke. 0koliko se banka prlbliava nultoj stopi kapitala, to je signal
menadmentu banke i regulativnim institu.ijama da preduzmu odgovaraju#e mere.
%1.Objasnite regulativnu funk'iju kao funk'iju kapitala banke (3 boda)
Regulativna funk.ija kapitlnih fondova ima na.inalnu i me!unarodnu dimenziju. &a.ionalna dimenzija% putem
pruden.ijalne kontrole i supervizije od strane regulativnih institu.ija. "ko stope kapitala padnu ispod
operativnih, regulativne institu.ije preduzimaju korektivne mere prema bankama. )oriste se mere upravljanja
aktivom i pasivom, korek.ije u odnosu na dividendnu politiku u odnosu na tro3kove poslovanja, kao i promene
menadmenta. "ko banke imaju vi3e stope kapitala u odnosu na predvi!enu mogu koristiti pogodnosti, kao 3to
je kredit za likvidnostod .entralne banke.Ae!unarodna dimenzija je uslovljena globaliza.ijom finansijskih
odnosa na inostranom tri3tu.
%2.Objasnite funk'iju finansiranja kao funk'iju kapitala banke (3 boda)
)apital kao deo pasive banke ima i funk.iju izvora finansiranja. 'ok nefinansijske firme koriste kapital za
finansiranje velikog dela svojih aktivnosti, finansiiske firme imaju lak3i pristup slobodnim finansijskim
sredstvima. (amim tim, razlike izme!u ovih firmi su slede#e:
$ostoji mehanizam osiguranja depozita kod finansijskih firmi, pa one povlae jeftina i znaajna
depozitna sredstva sa tri3ta
Anoge nefinansijske firme i pojedin.i imaju relativno mala sredstva koja nezavisno jedni od drugih ne
mogu efikasno plasirati, zbog ega ih poveravaju bankama
)reditori smatraju banke manje rizinim institu.ijama,jer im je aktiva likvidnija od aktivene finansijskih
firmi. 'ok je stopa prinosa na ukupnu aktivu banke ve#a od prosene .ene kapitala, smatra se da banka
ostvaruje profitabilnost, jer se pove#ava sada3nja vrednost preduze#a .
%#.Navedite osnovne metode pro'ene tro*ka trajnog kapitala (1 bod)
&erizina kamata 8 premija
Aodel vrednovanja dividende
Aodel za odre!ivanje .ene uloenog kapitala
.%2.Navedite (injeni'e koje banka uzima u obzir pri izboru izme)u dugoro(nog tu)eg i sopstvenog
kapitala (1 bod)
+bino je tro3ak duga manji od tro3ka ak.ijskog kapitala, s obzirom da kamata koja se pla#a na
pozajmljeni kapital moe biti oduzeta od poreza, 3to nije u sluaju sa dividendama ispla#enim na obine
ak.ije
,e#i je rizik kod zaduenja, je rbanka mora redovno pla#ati kamatu i deo glavni.e na pozajmljena
sredstva pre ispalte dividende na ak.ije
%..,rika-ite i objasnite prose(nu 'enu kapitala (1 bod)
$rosena .ena kapitala banke ().) je izraena kao ponderisana sredina tro3ka duga ()d) i trajnog kapitala ()e):
4' 5 6d4d 7 6e4e
Fd, Feue3#a duga i trajnog kapitala u strukturi pasive banke
02.Navedite razloge koji dovode do pove"ane sklonosti banaka ka ve"em kori*"enju finansijskog leverid-
efekta. (2)
$ove#ano kori3#enje finansijskog leverida vezuje se za period kada su banke imale monopolsku pozi.iju na
tri3tu finansijskih usluga. Aoe se objasniti slede#im razlozima:
G
4. asimetrinost informa.ija kojima raspolau banke u odnosu na one kojima raspolau njihovi klijentiH
5. bankrostvom banaka propalo bi na hiljade preduze#a, tako da retko propadaju velike bankeH
6. banke su pod mnogo ve#im nadzorom .entralne banke i kontrolnih monetarnih i dravnih institu.ijaH
@. institu.ionalna obaveza osiguranja depozitaH
C. visok nivo duga motivi3e poslovodstvo da bude efikasnije.
E. faktika visina kapitala svake banke bi#e rezultanta razliitih interesa banke kao poslovnog sistema i
dru3tva kao .eline
03.,rikazati me)uzavisnost porasta aktive i pasive. (1)
I" 7 I&' 8 I22) 8 IJ)
I" % prirast aktive, I&' % novo zaduenje, I22) % idukovani interni kapital, IJ) % eksterni kapital.
0#.,rikazati na(in izra(unavanja potrebnog eksternog kapitala. (1)
IJ) 7 I" % (I&' 8I22))
0$.Navedite na(ine koji dovode do planiranog kvantuma dodatnog kapitala. (1)
4. na osnovu planiranog nivoa aktive utvr!uje se dodatni kvantum kapitalaH
5. na osnovu projektovanog bilansa uspehautvr!uje se kvantum internog kapitalaH
6. upore!enjem planirane aktive i planiranihnovih zaduenja i porasta internog kapitala utvr!uje se potrebni
kvantum eksternog kapitala
0%.Navedite strategije kojim se mo-e ostvariti kvantum dodatnog kapitala. (1)
4. sekjuritiza.ijom
5. smanjenjem ispla#enih dividendi ak.ionarima
6. emisijom novih ak.ija na finansijskom tri3tu
00.,rika-ite i objasnite stopu kapitaliza'ije. (2)
(topa kapitaliza.ije predstavlja odnos izme!u formiranog kapitala i odgovaraju#ih bilansnih agregata banke.
(topa kapitaliza.ije se izraunava kao odnos izme!u kapitala i ukupnih depozita:
(topa kapitaliza.ije se izraunava kao odnos kapitala i ukupne aktive ili ponderisane rizine aktive:
02.Navedite alternative banke prilikom izra(unavanja kvantuma kapitala i stope kapitala. (1)
4. ukoliko postoji mogu#nost banka #e se pro.enjenim pove#anirn stepenom rizika pove#avati obim i stopu
kapitalaH
5. ukoliko to nije u mogu#nosti, prestruktuira#e plasmane prema manje rizinim ili ak nerizinim plasmanima.
0..Navedite dvojaku mogu"nost proveravanja sigurnosti banke. (2)
4.na bazi adekvatne stope prihoda,
5.na bazi dovoljne margine kapitala.
0 prvom sluaju sigurnost je obezbe!ena ako je teku#i prinos (umanjen za poreze i dividende) dvostruko ve#i
od predvi!enih gubitaka na plasirane kredite i porfelje *+,.
0 drugom sluaju zadovoljavaju#a sigurnost postoji ako je obim kapitala @K puta ve#i od prosenog obima
gubitka u poslednjih pet godina.
2/.Navedite podelu banaka (grupa'ije) s obzirom na mogu"nost utvr)ivanja ve"e stope kapitala od
minimalno utvr)ene. (1)
L
4. banke sa stopom primarnog kapitala iznad minimalnog nivoaH
5. bankeiji je kapital na nivou minimalno definisanogH
6. banke sa stopom kapitala ispod minimalne.
21.Navedite osnovne pozi'ije (karakteristike) na osnovu koji se sti(e uvid u performansnu pozi'iju
pojedina(ne banke. (2)
(tepen kapitaliza.ije se utvr!uje na bazi konsolidovanih bilansa velikih banaka i primarnog kapitala. 0vid o
sigurnosti dobija na osnovu uvida u performansnu pozi.iju pojedinane banke, <e pozi.ije (karakteristike) su:
4. kvalitet poslovne politike banke,
5. likvidnost aktive,
6. tokovi ukupnog i neto prihoda,
@. kvalitet i sposobnost osnivaa banke,
C. poten.ijalna varijabilnost depozita,
E. kvalitet operativne pro.edure,
G. sposobnost banke da zadovoljava finansijske potrebe ekonomsko%finansijskih podruja,
L. visina tro3kova banke.
22.Navedite i objasnite osnovne izvore formiranja potrebnog obima i stope kapitala banke. (2)
2zvori mogu biti interni i eksterni.&ajznaajniji interni izvor kapitala je ostvareni neto prihod (ukupni prihodi
minus ukupni rashodi), umanjen za ispla#ene dividende ak.ionarima.$redstavlja osnov za formiranje oko LKM
ukupnog kapitala.Eksterni izvori se javljaju u vidu razliitih oblika tri3no mobilisanog kapitala u konkretnu
banku, kao i kapital formiran po osnovu regulativne i finansijske institu.ije.
23.Navedite faktore koji uti(u na ve"i ili manji zna(aj interni izvora formiranja kapitala banke. (2)
-aktor koji utie na ve#i ili manji znaaj internih izvora moe biti odnos poreske politike prema dividendama
ak.ionara. -inansijsko tri3te formira optimum odnosa ravnotenih stopa oportunitetnih prinosa (prihoda)
osnivaa, stope rasta ostatkaneto dobiti (dobit posle oporezivanja) i ravnotenih .ena *+,.
+d znaaja za formiranje kapitala su:
4. ostatak neto prihoda banke (neto prihod umanjen za ispla#enedividende),
5. prodaja ak.ija,
6. kreiranje instrumenata zaduenja (eksterni izvori).
2#.Navedite strategije upravljanja kapitalom banke. (1)
4. promeni obima i strukture aktive, u smislu njenog prilago!avanja stvarnom obimu i stopi kapitala
pojedinane banke
5. varija.ijama stopa po kojima se ispla#uju dividendeH
6. maksimiza.ija stope profitabilnostiH
@. na tri3nom mobilisanju dugoronih finansijskihresursa uz pomo# dugovnih finansijskih instrumenata.
5. Trajni preferebilni stokovi % se formiraju emitovanjem od strane banke prioritetnih ili preferen.ijalnih ak.ija,
koje su manje rizine po vlasnike.2maju prednost u odnosu na vlasnike obinih ak.ija pri likvida.iji. $ove#ana
sigurnost je kompenzirana manjim prinosima.
6. Konvertibilni preferebilni stokovi % se formiraju emitovanjem od strane banke konvertibilnih *+, koje se uz
unapred definisane konverzine stope mogu pretvoriti u zajedike stokove kapitala. 1a ove hartije se defini3e
konverziona premija.
@. Preferebilni stokovi sa prilagodljivim stopama prinosa % su najmanji mogu#i kapitalni izvor. -ormira se
emisijom *+,saflortiraju#im stopama prinosa. (tope prinosa ovih *+, se uskla!uju sa varija.ijama stopa
prinosa kratkoronih, srednjoroni i dugoronih dravnih vrednosnih papira.
20.1efini*ite pojam i navedite osnovne vrste platnog prometa. (1)
N
$latni promet obuhvata sva pla#anja koja se vr3e izme!u pravnih i fizikih li.a. 0 vr3enju platnog prometa
neophodnesu dve strane: platio. i primao..$latni promet moe biti: unutra3nji i me!unarodni.
322.Objasnite pojam unutra*njeg platnog prometa (u u-em i *irem smislu). (2)
0 3irem smislu obuhvata sva pla#anja unutar jedne zemlje,bez obzira da li se obavljaju putem posrednika ili ne.
+dnose izme!u uesnika (fizikih i pravnih li.a) karakteri3e neposrednost. 'ru3tveno organizovan platni
promet u zemlji obuhvata samo ona novana pla#anja koja se obavljaju preko rauna koji se vode kod zakonom
ovla3#enih institu.ija.0nutra3nji platni promet u uem smislu ini samo odre!eni deo pla#anja, i to izme!u
pravnih li.a putem posrednika.
2..8ta obuvata dru*tveno organizovan platni promet9 (1)
4. prijem naloga za pla#anje sa rauna,
5. kontrolu ispravnosti naloga za pla#anje,
6. izvr3avanje naloga za pla#anje (transfer sredstava sa rauna naraun),
@. obave3tavanje uesnika u platnom prometu o izvr3enom pla#anju,
./.Navedite i objasnite osnovne vrste platnog prometa s obzirom na u(esnike me)usobni pla"anja. (1)
( obzirom na uesnike me!usobnih pla#anja razlikujemo platni promet u :
4. 3irem smislu sva novana primanja i izdavanja tj pla#anje .elokupnog stanovni3tva zemlje. $la#anja
izme!u pravnih li.a, pravnih i fizikih i samo fizikih li.a
5. uem smislu uzajamna pla#anja samo pravnih li.a posredstvom posebnih ustanova.
.3.Navedite i objasnite vrste platnog prometa s obzirom na na(in pla"anja. (1)
Razlikujemo neposredni i posredni platni promet. )od neposrednog platnog prometa radi se o neposrednom
pla#anju izme!u platio.a i primao.a, a kod posrednog su ukljuene i jedna ili vi3eorganiza.ija pomo#u kojih se
vr3i pla#anje%naplata.
.#.Navedite i objasnite vrste platnog prometa s obzirom na vrstu pla"anja. (3)
$rema vrsti pla#anja, platni promet moe biti gotovinski i bezgotovinski. /otovinski je karakteristian za sitna
pla#anja, vr3i se u gotovom nov.u. Bezgotovinski je vid platnog prometa gde se platni promet odvija prenosom
sa rauna dunika na raun poverio.a. ,r3i se bezgotovinskim platnim nalozima. Bezgotovinski platni promet
se moe svrstati u tri grupe:iro promet, ekovni promet i klirni3ki promet.
iro promet: vr3i se preknjiavanje sa rauna dunika u korist poverio.a u knjigama banke ili odre!ene
finansijske organiza.ije. $romet na iro raunima moe biti direktan ili posredni.
ekovni platni promet predstavlja u osnovi promet !ekovima banka izdaje deponentu knjii.u ekova pomo#u
kojih deponent ima mogu#nost pla#anja po raznim osnovama i to ispunjavaju#i ek u korist svog poverio.a.
Klirinki promet se zasniva na prebijanju potraivanja i dugovanja banaka i drugih finansijskih organiza.ija
posredstvom posebne ustanove za obraun ili .entralne banke. 0 sistemu kliringa neophodno je da postoje
instrumenti kao 3to su meni.e, ekovi i sl.)lirin3ki .entri funk.ioni3u tako 3to se u odre!eno vreme i na
odre!enom mestu sastaju predstavni.i banaka i finansijskih organiza.ija.
.$.Navedite i objasnite vrste platnog prometa s obzirom na mesto pla"anja. (1)
$rema mestu pla#anja razlikuju se unutra3nji i me!unarodni platni promet. 0nutra3nji platni promet
podrazumeva sva pla#anja koja se obavljaju u grani.ama jedne zemlje, putem doma#e valute, a me!unarodni
platni promet podrazumeva sva pla#anja koja se obavljaju izme!u li.a koja se nalaze u dve ili vi3e drava i to u
stranoj valuti.
.2.Navedite nosio'e: u(esnike i poslove platnog prometa. (2)
&osio.i platnog prometa su: &arodna banka, banke, 3tedioni.e i druge finansijske organiza.ije, ovla3#eni agenti
i preduze#a $<<saobra#aja. 0esni.i su: pravna li.a,preduzetni.i i fizika li.a koja vr3e pla#anja kod nosio.a.
4K
0 poslove platnog prometa ubrajamo:
4. otvaranje i ga3enje rauna,
5. pla#anja s jednog na drugi raun: prenos, naplata, obraun, uplata i isplata,
6. evidentiranje prometa na raunima,
@. pra#enje likvidnosti uesnika i nosila.a platnog prometaH
C. druge poslove koji su utvr!eni zakonom.
...Navedite zateve i poslove koji se postavljaju pred u(esnike platnog prometa. (1)
&arodna banka utvr!uje metodologiju, klirin3ko%obraunske poslove, vodi raune uesnika, vr3i
blagajniko%trezorske poslove, nadzor O
banke vode raune fizikih i pravnih li.a i vr3e poslove po tim raunima:
3tedioni.e vr3e poslove platnog prometa propisane zakonomH
preduze#a $<< saobra#aja vr3e uplatno%isplatne usluge fizikim li.ima i druge poslove
31//.Navedite uslove koje mora da ispuni svaki nosila' platnog prometa da bi dobio ovla*"enje za
obavljanje platnog prometa. (2)
4. da ima otvoren iro%raun kod &B(H
5. da vodi svoje poslovanje u skladu sa saveznim zakonima i propisima&B(H
6. da bude likvidan i uspe3an u svom poslovanjuH
@. da ima aurno i uredno knjigovodstvo rauna deponenata, kao i pozitivno mi3ljenje revizoraH
C. da raspolae savremenom informa.ionom tehnologijom za elektronska pla#anjaH
E. da raspolae adekvatnim aplikativnim programom za obavljanje platnog prometa sa mogu#no3#u
povezivanja sa aplikativnim sistemom &B(H
G. da raspolae menadmentom i osobljem za obavljanje platnog prometa.
1akonom je propisano da banke obavljaju slede#e poslove platnog prometa:
4. vode raune pravnih i fizikih li.a, izvr3avaju transak.ije sa tih ra.una i na te rauneH
5. uestvuju, za raune koje vode u me!ubankarskom kliringu i obraunu izvr3enih pla#anjaH
6. utvr!uju dnevni promet za svakog klijenta i o tome ga obave3tavajuH
@. primaju uplate u korist rauna koji se vode u drugoj ban.iH
C. obavljaju gotovinska i bezgotovinska pla#anjaH
E. obavljaju blagajniko%trezorske poslove i obezbe!uju sme3taj i uvanje gotovog nov.aH
G. primaju i napla#uju ekoveH
L. organizuju izdavanje i pla#anje platnih9im karti.a9ma i drugim instrumentima pla#anjaH
N. obavljaju i druge poslove u skladu sa zakonom.
Banka je duna da svakodnevno evidentira podatke o izvr3enom platnom prometu i obezbedi tanost i
aurnost tih podataka. $oda.io stanju na raunu smatraju se tajnom i mogu se saop3tavati samo klijentu ili
li.u ovla3#enom od strane klijenta, osim usluaju naloga suda ili drugog nadlenog organa
1/#.Objasnite pojam i navedite osnovne instrumente unutra*njeg platnog prometa. (2)
$od instrumentima unutra3njeg platnog prometa podrazumevaju se popunjeni obras.i koji se koriste u novanim
transak.ijama u korist ili na teret rauna deponenata. +dlukom o obliku, sadrini i nainu kori3#enja
jedinstvenih instrumenata platnog prometa propisana su etiri instrumenta:
4. nalog za uplatu,
5. nalog za isplatu,
6. nalog za prenos,
@. nalog za naplatu.
44
0 instrumente gotovinskog spadaju nalog za uplatu i nalog za isplatu, a u instrumente bezgotovinskog platnog
prometa spadaju nalog za prenos i nalog zanaplatu.
1/%.Objasnite pojam i navedite osnovne elemente naloga za uplatu. (3)
+vaj instrument gotovinskog platnog prometa koristi se za uplate gotovog nov.a.Btampa se na
samokopiraju#em papiru bele boje sa .rnim linijama, sastoji se od dva primerka.$rvi primerak overen od strane
banke vra#a se uplatio.u a drugi ostaje ban.i kao dokument na osnovu koga je izvr3ena uplata.Jlementi naloga
za naplatu su: uplatila., raun primao.a, primala., iznos, oznaka valute, svrha uplate, model i poziv na broj,
3ifra pla#anja: poziv na broj odobrenja: mesto i datum prijema, datum valute: peat i potpis upratio.a. Banka
popunjava datum valute, 3ifre pla#anja i podatke kojima overava uplatu.(ve druge podatke duan je da popuniu
platila..
1/0.Objasnite pojam i navedite osnovne elemente naloga za isplatu. (3)
)oristi pravno ili fiziko li.a kada podie sredstva sa svog rauna u gotovom nov.u, ili nalae isplatu sa svog
rauna primao.u koji nema otvoren raun u ban.i. Btampa se na samokopiraju#em papiru bele boje sa .rvenim
linijama i sastoji se od dva primerka. $rvi primerak se vra#a isplatio.u,a drugi ostaje ban.i.Jlementi naloga za
isplatu su: naziv isplatlo.a, broj rauna isplatio.a, naziv primao.a, iznos, oznaka valute, 3ifra pla#anja: svrha
isplate, poziv na broj zaduenja, broj modela poziva na broj zaduenja, mesto i datum prijema, potpis primao.a,
broj line karte i mesto izdavanja, datum valute, peat i potpis isplatio.a (overa).
1/2.Objasnite pojam i navedite osnovne elemente naloga za prenos. (3)
+vaj bezgotovinski instrument platnog prometa koristi se kada dunik nalae ban.i da na teret njegovog rauna
prenese sredstva u korist rauna poverio.a, 3to znai da i dunik i poverila. moraju imati otvorene raune kod
iste ili razliitih banakaH za prenos sredstava sa jednog na drugi raun istog klijenta, itd. Btampa se na papiru
bele boje sa .rnim linijama,sastoji se od jednog primerka.Jlementi naloga za prenos su:oznaka naina izvr3enja
naloga%hitnoH naziv poverio.a%primao.aH broj raima dunika nalogodav.aH iznosH naziv dunika%nalogodav.a:
broj rauna poverio.a%primao.aH oznaka valuteH 3ifra pla#anja: svrha pla#anja: poziv na brojzaduenjaH broj
modela poziva na broj zaduenjaH broj modela poziva na broj odobrenjaH poziv nabroj odobrenjaH datum valute,
mesto i datumprijemaH peat i potpis dunika (overa). Banka ne#e primiti na izvr3enje naloge za prenos ukoliko
utvrdi da ih nisu potpisala li.a ovla3#ena za potpisivanje, nisu overena peatom klijentaO
1/..Objasnite pojam i navedite osnovne elemente naloga za naplatu. (3)
Radi se o instrumentu bezgotovinskog platnog prometa kojim poverila. ini.ira da se izvr3i naplata sredstava sa
rauna dunika i to u skladu sa ovla3#enjem dobijenim od njega. )oristi se u sluajevima naplata dospelih *+,
i drugih instrumenata, otvorenih akreditiva, za naplatu provizije za usluge platnog prometa, itd.Btampa se na
samokopiraju#em papiru bele boje sa .rvenim linijama. (astoji se od dva primerka od kojih se prvi vra#a
poverio.u, a drugi zadrava banka kao osnov naplate. Jlementi naloga za naplatu su: naziv dunikaH broj rauna
duznikaH naziv poverio.a%nalogodav.aHoznaka valuteH broj rauna poverio.a%nalogodav.aH 3ifra pla#anjaH iznosH
svrha pla#anjaH poziv na broj zaduenja: broj modela poziva na broj zaduenjaH poziv na broj odobrenjaH broj
modela poziva na broj odobrenja:datum valutei mesto i datum prijemaH peat i potpis poverio.a%nalogodav.a.
11/.Navedite i objasnite ovla*"enja za raspolaganje sredstvima na ra(unu u ban'i. (2)
'unik moe dati ovla3#enje poverio.u da raspolae sredstvima sa njegovog rauna na osnovu meni.e,
eka,garan.ije...Dednostrano pismeno ovla3#enjePje obraza. koji sadri osnovne podatke o duniku i poverio.u,
naziv i broj rauna, osnov za zaduenje rauna, peat i potpis ovla3#enog li.a dunika kao i ovla3#enog li.a u
ban.i, iznos sredstava i dan dospe#a.$ismeno ovla3#enje dunik podnosi u dva primerka svojoj ban.i, koja ih
overava, i jedan primerak vra#a duniku, a drugi zadrava.+vereni primerak ovla3#enja dunik dostavlja
poverio.u.
45
0 poten.ijalnim pitanjima za drugi kolokvijum, nalaze se pitanja definisana na slede#i nain :Q &avedite
(navesti)....Q koja nose 5 poena. ( obzirom da nose 5 poena, neophodno je i da napi3ete bar po reeni.u za svaku
od tih podela. ( druge strane, kod pitanja koja nose 4 bod i koja se formuli3u na slian nain, treba napisati
samo osnovnu podelu bez dodatnih poja3njenja.
,itanja koje ne treba u'iti za 2 kol iz Bankraskog poslovanja i platnog prometa
su; 0: 2: .: 1/: 12: 10: 12: 23: 22: 31: 33: 3#: 3%: 30: #/: #2: #3: #%: #2: #.: $1: $3:
$% :%3: %$: %%: %0: 0/: 01: 2$: 2%: .1: .2: .%: .0: 1/1: 1/2: 1/3 i 1/$.
$itanja koja ne treba da u.ite za drugi kolokvijum iz Bankarskog poslovanja i platnog prometa
su slede.a:
L,N,4G,5K,55,64,65,66,6@,6C,6E,6G,6L,6N,@5,@C,C5,CE,CNR,EKR,E4R,E5R,GK,G4,G5,G6,L4,L5,L6,LC,
LL,NE,4K5,4K6,44K.
<pak treba 3. pitanje: ne treba 12 i 12:
46