PRORAUN I KONSTRUISANJE MONTANIH NASTAVAKA AKSIJALNO

ZATEGNUTIH TAPOVA

Proraun montanog nastavka obuhvata:

- Odreivanje dimenzija tapa
- Odreivanje dimenzija podvezica
- Odreivanje broja i dimenzija spojnih sredstava
Kako je normalni napon u preseku konstantan
aksijalna sila koja deluje u preseku moe da se
rasporedi na delove poprenog preseka srazmerno
njihovim povrinama
Kod valjanih I- profila nastavak rebra izvodi se uvek obostranim
podvezicama, a nastavak noice jednostranim podvezicama.
Kod zavarenih I profila kao i kod valjanih IPE, HEA, HEB .
i noice treba nastavljati obostranim podvezicama.

PRORAUN I KONSTRUISANJE MONTANIH NASTAVAKA

AKSIJALNO ZATEGNUTIH TAPOVA ZAVRTNJEVIMA

Proraun montanog nastavka moe da se sprovede na dva naina:

- prema zadatoj sili zatezanja ( Nt )
i
- prema povrini poprenog preseka - statiki pokriven nastavak
Kod statiki pokrivenog nastavka dobija se ista sigurnost na mestu
nastavka i u tapu izvan nastavka.
Na mestu nastavka, zbog rupa za spojna sredstva, dolazi do
smanjenja povrine poprenog preseka
Slabljenje osnovnog preseka:
Ako usvojeni osnovni presek posle slabljenja rupama ne
zadovoljava onda se:
- Kod nosaa sastavljenih zavarivanjam presek se ojaave na
mestu veze
- Kod valjanih nosaa usvaja se vei presek ( u startu tereba usvojiti
veu povrinu preseka za 20-30%)

Proraun prema aksijalnoj sili zatezanja

Provodi se u sledea tri koraka:

1. kontrola napona u oslabljenom tapu i, ukoliko je potrebno, ojaanje tapa
na mestu nastavka,
2. proraun podvezica i
3. proraun broja zavrtnjeva.
Proraun nastavka tapa I poprenog preseka mora da se sprovede posebno za
noice a posebno za rebro poprenog preseka.
Raspodela aksijalne sile na noice i rebro se vri srazmerno njihovim povrinama
(prema slici) pa je:
- sila u noici
Af
N t, f N t
A
- sila u rebru
Aw
N t ,w N t
Nt 2 Nt , f
A
gde su:

Raspodela sile zatezanja prema povrini

A f - povrina jedne noice i

Aw - povrina rebra.

Sa ovako sraunatim vrednostima sila zatezanja proraun nastavka tapa se

svodi na proraun nastavka noice i rebra, odnosno nastavka limova
Proraun nastavka noice
1 Odreivanje prenika spojnog sredstva:
-Prema empirijskom obrascu:
max

d 5 t min 0.2 cm

gde je :

tmin

minimalna debljina elemenata u u spoju (podvezice)

Kako debljina podvezice nije poznata ona se pretpostalja prema:

t m in

t f

0.6 t f

u sluaju jednostranih podvezica

u sluaju obostranih povezica

t f - debljina noice

Zavrtnjevi treba da se rasporede u okviru poprenog preseka noice, shodno

linijama zavrtnjeva (tabela 2.22) za valjane profile, odnosno minimalnim
meusobnim i ivinim rastojanjima (tabela 2.23) ( ove tabele su date uz
predavanje o spojnim sredstvima)
Kada je odreen prenik zavrtnja i usvojen njihov
raspored i broj u okviru jednog poprenog preseka
moe da se srauna slabljenje poprenog preseka
moice A f i njena neto povrina:

A f ,net A f A f b f n f ,1 d 0 , f t f

gde su:

A f ,net

neto povrina noice u merodavnom preseku,

n f ,1

broj zavrtnjeva u merodavnom preseku,

d 0, f

prenik rupe za zavrtanj na noici.

Kontrola napona u oslabljenom preseku nozice:

Nt,f
A f ,net

dop

Ukoliko predhodni uslov nije zadovoljen sledi:

-ojaanje noice - kod profila obrazovanih zavarivanjem ili
- izbor veeg profila kod valjanih nosaa
Ojaanje se vri se na dva naina:
-poveanjem debljine noice ili

-poveanjem irine noice

A f ,net

Iz uslova

Nt,f

dop

Dobije se poveanje debljine noice:

t f

Nt , f
f

n f ,1 . d 0 , f dop

ili poveanje irine noice:

Nt , f
t f dop

a)

n f ,1. d 0, f

b)

Ojaanje noice: a) poveanjem debljine noice; b) poveanjem irine noice

Dimenzionisanje podvezica na noici se vri na osnovu normalnog napona u

merodavnom neto poprenom preseku

N
gde je

Nt ,f
A f , p .net

dop

A f , p .net neto povrina podvezica na noici

Kod nastavaka sa obostranim podvezicama na noicama

irina spoljanje povezice je uglavnom jednaka irini
noice b p ,1 b f
dok se irina unutranjih podvezica b p ,2 odreuje na osnovu

konstruktivnih zahteva, u zavisnosti od prenika zavrtnja i

raspoloive ravne povrine,

Kod nastavka sa jednostranim podvezicama irina podvezica

(b p ) je jednaka, ili neto vea od irine noice

Montani nastavak tapa sa:

a) obostranim podvezicama na noicama, b) jednostranim podvezicama

Debljina podvezica na noicama ( t f , p ) se

odreuje iz uslova zadovoljenja normalnih napona na sledei nain:

t f ,p

Nt,f

b p ,1 2 b p ,2 2 n f ,1 d 0 , f dop

Nt,f

b n .d
f ,1
0 , f dop
p

za obostrane podvezice

za jednostrane podvezice

Potreban broj zavrtnjeva na noici se odreuje iz uslova

n f ,uk
gde je:

Nt,f
F f ,dop
F f ,dop

nosivost jednog zavrtnja na noici:

Odreivanje nosivost zavrtnjeva poznato je od ranije :

d2
Fv m
dop
4

( dop Tabela 2.8(2.9)) Nosivost na smicanje

Fb min t .d b ,dop ( b ,dop Tabela 2.8(2.9))Nosivost na pritisak

po omotau

t1
min t min
t 2

za jednosene zavrtnjeve

t1 t 3
min t min
t 2

za dvosene zavrtnjeve

Da bi se izbegli nesimetrini nastavci, na noicama I-profila se

uvek usvaja paran broj zavrtnjeva, odnosno isti broj sa svake
strane rebra.
Proraun nastavka rebra
Rebro se uvek nastavlja simetrino, obostranim podvezicama,
koje se postavljaju po itavoj raspoloivoj visini
Kao i kod nastavka noice prvo se odreuje prenik zavrtnja i
njihov raspored po visini rebra.

Prenik zavrtnja na rebru je uglavnom manji od prenika

zavrtnja na noici (za jedan ili dva kalibra).
Kontrola napona u rebru na mestu nastavka vri se na sledei
nain:

N t ,w
Aw ,net

dop

Ukoliko predhodni uslov nije zadovoljen sledi:

- ojaanje rebra - kod profila obrazovanih zavarivanjem ili
- izbor veeg profila kod valjanih nosaa
Potrebna debljina rebra moe da se odredi na sledei nain:

N t ,w

nw,1 d 0,w dop

gde su:

hw

- visina rebra

nw,1

- broj zavrtnjeva u merodavnom

poprenom preseku na rebru,

d 0, w

- prenik rupe za zavrtanj na rebru,

Na slian nain moe da se odredi i potrebna debljina podvezica na rebru (

t w, p

ako se prethodno, na osnovu raspoloive ravne povrine rebra, odredi njihova

visina ( h p ):

t w, p

N t ,w

2 h p nw,1 d 0,w dop

Potreban broj zavrtnjeva na rebru moe da se odredi na sledei nain:

nw ,uk

N t ,w
Fw ,dop

gde je

Fw , dop

- nosivost jednog zavrtnja na rebru.

),

Kontrola preseka itavog tapa

a)osnovni presek:

Nt
dop
Anet

o
gde je :

Anet

- ukupna neto povrina poprenog preseka tapa na mestu

merodavnog poprenog preseka

b) podvezice:

Nt
dop
Ap ,net

gde je:

A p , ne t - ukupna neto povrina poprenog preseka podvezica na

mestu merodavnog poprenog preseka

Proraun nastavka tapa prema povrini karakteriu sledea tri koraka:

1. ojaanje tapa u zoni nastavka,
2. proraun podvezica i
3. proraun broja zavrtnjeva.
Kod ovog postupka se mora obezbediti da nosivost svih elemenata veze
( osnovnog preseka na mestu veze, podvezica i zavrtnjeva) bude vea ili
jednaka od nosivosti tapa izvan nastavka.

Maksimalna aksijalna sila zatezanja koju tap moe da prenese izvan nastavka:

N t ,dop A dop
gde je:
A - bruto povrina tapa izvan nastavka
Postupak se dalje obino provodi direktnim poreenjem povrine tapa
izvan nastavka sa neto povrinom ojaanog tapa na mestu
nastavka, odnosno sa neto povrinom podvezica, kako sledi:

a) tapovi bez ojaanja u zoni nastavka

Ako su u pitanju valjani profili , koji se po praviliu ne ojaavaju, onda
je max. sila koju tap moe da prenese je ona koja odgovara njegovom
neto preseku :

N t ,dop Anet dop

pa je za dimenzionisanje podvezica i spojnih sredstava merodavna neto, a ne
bruto povrina poprenog preseka tapa izvan nastavka.
Podvezice se dimenzioniu prema uslovu: (da podvezice na mestu
merodavnog neto preseka prenose veu silu nego tap)

A f , p , net A f , net

za noice

Aw, p ,net Aw,net

za rabro

Ap ,net Anet

za ceo presek

Broj zavrtnjava: (nosivost zavrtnjava mora biti vea

od nosivosti tapa)
- na noici

Af , net dop

nf

Ff , dop

- na rebru

nw

Aw,net dop
Fw,dop

- ukupno

n f F f ,dop nw Fw,dop Anet dop

b) tapovi sa ojaanjam u zoni nastavka

tapovi formirani zavarivanjem po pravilu se

ojaavaju na mestu nastavka, tako da mora biti :

Af ,net Af

Aw ,net Aw

Anet
A

gde su:

Af ,net

- neto povrina ojaane noica na mestu nastavka

Aw ,net

- neto povrina ojaanog rebra na mestu nastavka

Anet

- ukupna neto povrina ojaanog tapa na mestu nastavka

Af

- bruto povrina noica izvan nastavka

Aw

- bruto povrina rabra izvan nastavka

- ukupna bruto povrina tapa izvan nastavka

Ojaanje poprenog preseka kod statiki pokrivenog nastavka tapa

Podvezice se dimenzioniu prema uslovu:

A f , p ,net A f

Aw, p ,net Aw
Ap , net A

za limene nosae

Aw, p ,net Aw. net

A f , p ,net A f ,net
A p ,net Anet

za valjane nosae

Odreivanje broja zavrtnjava:

- na noici :

nf

A f dop
F f ,dop

- na rebru :

nw

Aw dop
Fw,dop

- ukupno:

n f F f ,dop nw Fw,dop A dop

Gde su n f i n
potreban broj zavrtnjeva , a
v
nosivost jednog zavrtnja na rebru odnosno noici

F f , dop

Fw , dop

PRORAUN I KONSTRUISANJE MONTANIH NASTAVAKA

AKSIJALNO PRITISNUTIH TAPOVA, OSTVARENIH ZAVRTNJEVIMA
Kod montanih nastavaka aksijalno pritisnutog tapa
normalni naponi odreuju na osnovu bruto poprenih preseka.

Zbog toga i nema potreba za ojaavanjem pritisnutog tapa u zoni nastavka,

Kontrola napona u podvezicama treba da se sprovede na osnovu bruto
poprenog preseka.

Zbog problema izvijanja kod pritisnutih elemenata popreni presek, uglavnom,

nije potpuno iskorien, pa se veoma retko projektuju statiki pokriveni nastavci
pritisnutih elemenata.

Kako se proraun napona kod pritisnutih elemenata zasniva na bruto

poprenom preseku, otpada potreba za kontrolom napona na mestu
slabljenja i ojaanjem tapa na mestu nastavka. Proraun sadri samo dva
koraka:
1.proraun podvezica i
2.proraun broja zavrtnjeva.
Dimenzije podvezica mogu da se odrede na osnovu sledeih uslova:
1. za podvezice na noicama:

Af , p

N c, f

dop

2. za podvezice na rebru:

Aw, p

N c,w

dop

ukupno:
Ap

Nc

dop

gde su:

A f , p - bruto povrina podvezica na noici,

Aw , p - bruto povrina podvezica na rebru,

Ap

- ukupna bruto povrina podvezica,

N c , f - sila pritiska u noici,

N c,w

- sila pritiska u rebru,

N c - ukupna sila pritiska koja deluje na tap.

Potreban broj zavrtnjeva na noicama i na rebru moe da se odredi prema

odgovarajuoj sili pritiska, na isti nain kao kod zategnutih tapova.

PRORAUN NASTAVAKA AKSIJALNO OPTEREENIH TAPOVA

ZAVARIVANJEM
Obzirom da se kod nastavaka u zavarenoj izradi ne vri slabljenje
poprenog preseka rupama za spojna sredstva, proraunse vri na osnovu
bruto poprenog preseka. Zbog toga je proraun isti i za zategnute i za
pritisnute elemente ( razlika je samo u doputenim naponima sueinih
avova kod zatezanja odnosno pritiska )
Nastavci tapova u zavarenoj izradi mogu da se ostvare pomou
sueonih i ugaonih avova
Prednost sueinih avova je to obezbeuju kontinuitet osnovnog
materijala odnosno toka sila u nastavku.

Nt
Nt

b , w dop
Aw t m in b

Kontrola napona u sueonom avu na mestu nastavka vri se prema izrazu:

Nt
Nt

b , w dop
Aw t m in b

gde je:

t m in

- debljina tanjeg elementa

- irina elementa

b , w dop

- doputeni normalni napon za sueone avove

Postupak prorauna natavaka pomou ugaonih avova dato je ranije u poglavlju

ZAVARIVANJE