TROFAZNI NAIZMENI

NI
NAIZMENINI
SISTEMI

JEDNOFAZNI SISTEM

Jedan namotaj obre se u

stranom magnetnom polju

DVOFAZNI SISTEM

Dva namotaja, postavljena pod

90, obru se zajedno u stranom
magnetnom polju - dvofazna
naizmenina struja

U oba namotaja indukovae se

naizmenine
ems
frekvencije, koje su
pomerene za ugao /2

iste
fazno

TROFAZNI SISTEM

Tri namotaja - meusobno postavljena pod uglom od 120

U namotajima se indukuju tri ems, koje su meusobno vremenski

pomerene za T/3, a fazno za 2/3

 Danas su skoro svi generatori naizmenicne struje trofazni

Oni u svom pokretnom delu (rotoru) imaju tri posebna namotaja,
pomerena medusobno za ugao od 120, u kojima se indukuju tri ems
fazno pomerene upravo za 120, ili vremenski za trecinu periode

Kalemovi se obicno oznaavaju slovima R, S i T i svaki od njih definie

jednu fazu

Trofazni sistem naziva se simetrinim, ili uravnoteenim ako su amplitude

pojedinih faza meusobno jednake

u R U 2 sin(t )
uS U 2 sin(t 120)
uT U 2 sin(t 240)

u R uS u T 0

Za simetrian trofazni sistem vai da je zbir ova fazna napona u svakom

trenutku jednak nuli (najmanji broj faza za koji vai ova osobina)

Omoguava ekonomino prenoenje kroz provodnike

Trofazni sistem u prenosu elektri

ne energije
elektrine
U praksi na trofazne generatore prikljuuju se :
- jednofazni potroai (elektrine sijalice, grejalice, elektronski aparati, ...)
- trofazni potroai (elektromotori, trofazne elektrine grejalice, ...)

U sistemu prenosa elektrine energije, tei se:

- smanjenju jaine struje po provodniku
- smanjenju broja provodnika
- poveanju ukupne prenesene snage

Za prenos vee snage potrebno je poveanje broja kanala za prenos

energije,
odnosno broja provodnika, to znaajno uveava cenu
elektrodistributivnih sistema

 NEVEZANI TROFAZNI SISTEM - sistem trofaznog generatora sa tri

meusobno izolovana strujna kola

Za prenos elektrine energije od

kalemova generatora do potroaa
potrebno je 6 provodnika

U zavisnosti od vezivanja kalemova generatora, prenos elektricne

energije do potroaca, moe se obaviti sa 4 ili sa 3 provodnika

Spajanje, odnosno vezivanje trofaznih sistema moe se vriti:

- u spregu zvezda
- u spregu trougao

 Simetrini trofazni sistem spojen u zvezdu - dovoljan je samo jedan

povratni vod za sve tri faze NULTI PROVODNIK

Omoguen je prenos trostruko vee energije sa ukupno etiri provodnika

Zajednike take generatora (ili potroaa) - ZVEZDITA

U sluaju simetrinog optereenja kroz zajedniki povratni vod ne tee
struja

E R E S ET
R R RS RT

Kalemovi generatora u sprezi zvezda

Poceci svih kalemova vezani su u jednu taku (tzv. nulta taka)

Sa svakog drugog kraja kalema kree po jedan, fazni (ili linijski)
provodnik, a sa nulte take, nulti provodnik

Za prenos elektrine energije potrebno je 4 provodnika

Kod veze u zvezdu, naponi izmeu pojedinih faznih provodnika i
nultog provodnika nazivaju se fazni naponi

Kalemovi generatora u sprezi trougao

Kalemovi su vezani tako da je jedan kraj jednog provodnika vezan za

poetak sledeeg, i tako redom

Za prenos elektrine energije potrebna su 3 provodnika

 Fazni napon je napon jedne faze (prema nuli)

Svi fazni naponi ravnomerno optereene mree jednaki su i za gradsku
mreu iznose 220V efektivne vrednosti

U R U S U T 220V
Linijski (meufazni) napon je napon izmeu pojedinih faznih provodnika
Meufazni naponi su URS, UST i URT i oni su 3 puta vei od faznih napona
Njihova efektivna vrednost iznosi 380 V:

U RS U ST U RT 380 V

Potroai u trofaznom sistemu veza:

sprega zvezda

sprega trougao

Ul Uf 3

Il If 3

Il If

Ul Uf

Fazna struja je struja jedne faze

Linijska (meufazna) struja je struja jednog voda trofazne linije

 Kod veze "zvezda" jaina struje kroz nulti provodnik jednaka je nuli, ali
samo pri ravnomernom opterecenju sve tri faze

U praksi, savreno ravnomerno optereenje faza teko se ostvaruje, pa

kroz nulti provodnik uvek protie slabija ili jaa struja

Struja kroz nulti provodnik, meutim, uvek je slabija od struja u linijskim

provodnicima, usled ega nulti provodnik moe biti tanji, po emu se on
moe i prepoznati

Ukupna SNAGA VIEFAZNIH SISTEMA jednaka je sumi snaga po

fazama (bez obzira na vrstu sprege)

Ako se sa Pf oznai aktivna snaga jedne faze:

Pf U f I f cos

U sluaju simetrinog trofaznog sistema, ukupna aktivna snaga jednaka

je:

P3f 3 U f I f cos

ASINHRONI MOTORI

Princip rada asinhronih motora

Magnetno polje statora rotira

obru se i njegove linije magnetne indukcije
usled rotirajueg magnetnog polja, u namotaju rotora indukuju se struje
po Lencovom pravilu ove struje tee da zaustave magnet
rotor se obre u istom smeru kao i rotirajue polje statora

 Kada rotor pone da se obre - njegova brzina obrtanja manja je od

brzine obrtanja magnetnog polja statora
Ako bi se brzine obrtanja rotora i statora izjednaile
Linije magnetnog polja statora ne bi sekle namotaje rotora
U provodnicima rotora ne bi se indukovala struja
Nestala bi elektromagnetna sila i rotor bi poeo da se zaustavlja
Ako rotor pone da se zaustavlja, linije magnetne indukcije sekle bi
rotor veom brzinom i opet bi se indukovale struje
Rezultat: brzina obrtanja rotora priblino je jednaka brzini magnetnog
polja statora, ali je uvek manja od nje
Rotor i stator obru se asinhrono

 Za stvaranje obrtnog magnetnog polja potrebne su najmanje dve

naizmenie struje, fazno pomerene jedna u odnosu na drugu
Neka stator ima dva fazna namotaj UX i VY (svaki fazni namotaj ima
samo po jedan navojak dvopolno magnetno polje)

Magnetni polovi obrtnog N i S magnetnog polja obru se zbog promena

struja u faznim namotajima
Dvopolno obrtno magnetno polje dobija se kada su provodnici faznih
namotaja UX i VY meusobno udaljeni za 1/2 unutranjeg obima statora,
a struje u njihovim namotajima se fazno razlikuju za 90

 Trofazne struje stvaraju ravnomernije obrtno magnetno polje od dvofaznih

Stator ima tri fazna namotaja UX, VY i WZ (svaki ima po 4 provodnika
etvoroplono magnetno polje)

Struje u faznim namotajima fazno se razlikuju za 120

Osnovni delovi asinhronog motora:

STATOR - induktor - prikljuuje se na mreu (najee trofazne struje) i

struja u njegovim namotajima stvara obrtno magnetno polje
Stator je u obliku upljeg valjka, na unutranjem obimu - lebovi u
kojima je namotaj statora
ROTOR - indukt - u njegovim provodnicima se indukuju struje
I rotor po obimu ima lebove - mogu biti razliitog oblika
Prema vrsti elektrinog kola rotora: kratkospojeni i namotani rotori

 Obrtno magnetno polje kod asinhronog motora obre se sinhronim

brojem obrtaja ns:

ns

60 f
p

f - frekvencima pobudne struje (statora)

p - broja pari magnetnih polova
Rotor asinhronog motora obre se asinhronim brojem obrtaja n, koji je
neto manji od sinhronog broja obrtaja
Razlika izmeu sinhronog i asinhronog broja obrtaja naziva se klizanje
asinhronog motora s, koje se najee izraava u procentima sinhronog
broja obrtaja ns:

ns n
s
100%
ns
Nominalna vrednost klizanja pod punim optereenjem reda je veliine:
6% za male motore, 3% za srednje i 0,5% za velike motore

 Najrasprostranjeniji od svih elektrinih motora:

- ekonomian je (u poreenju sa jednosmernim motorom)
- lako se odrava (nema etkica i komutatora)
- robusan i u tekim uslovima rada (rad u eksplozivnoj atmosferi)
- podnosi preoptereenja
- pogodan za servo aplikacije
- primena u irokom opsegu brzina

Nedostaci:
- sloena promena brzine rotora
- nelinearna zavisnost momenta od brzine
- problem pri putanju u rad

SINHRONI MOTORI

Princip rada sinhronih motora

ROTOR je ili u obliku stalnog magneta
(kod sinhronih motora male snage) ili je
u obliku pobudnog namotaja u koji se
dovodi jednosmerna struja (Ip)
U namotaje STATORA (koji je ovde indukt) dovodi se trofazna struja iz
elektrine mree (tri naizmenine struje iz mree, efektivnih vrednosti Ia,
koje su meusobno fazno pomerene za 120)
Struje u statoru proizvode obrtno magnetno polje koje se obre brzinom:

ns

60 f
p

U normalnom pogonu, rotor se obre zajedno sa obrtnim magnetnim

poljem stalnom brzinom obrtaja n ns , motor je u sinhronizmu

 Brzine obrtanja sinhronog motora pri odreenoj uestanosti imaju fiksne

vrednosti u zavisnosti od broja polova motora - npr. pri f = 50Hz
p

n [o/min]

3000

1500

100

750

600

500

Rotor ima veliku masu i inerciju, a obrtno polje rotira velikom brzinom, pa
magnetni polovi polja statora i rotora ne mogu da se zakae
Potrebno je rotor spolja pokrenuti i dovesti ga na sinhronu brzinu obrtanja,
posle ega se on dalje obre sopstvenim obrtnim momentom:
1) prikljuenjem drugog pomonog motora na njegovo vratilo
2) asinhronim pokretanjem - ako se u rotor ugradi dodatni (zaletni) kavez
3) sinhronim pokrtetanjem - postavljanjem pretvaraa frekvencije izmeu
mree i motora

 Stator sinhronog motora po grai je identian statoru asinhronog motora

U zavisnosti od naina izvoenja rotora, sinhroni motori mogu biti:

a) sa cilindrinim rotorom

b) sa istaknutim polovima

 Tipian izgled sinhronog motora velike snage (vie stotina kW)

Sinhroni motori malih snaga - koriste se tamo gde je neophodno

precizno i kvalitetno upravljanje (izuzetno su vani za primenu u
robotici, alatnim mainama i servopogonima)

 Sinhroni motor moe se upotrebiti za pokretanje izvozne maine, za

pokretanje kompresora, ventilatora i slino
Dobre osobine :
- dobar faktor snage (slui za popravku faktora snage mree)
- visok stepen korisnog dejstva
- izdrava znatna preoptereenja
- neosteljiv je na varijacije napona
Nedostaci :
- pokree se specijalnim kratkopojenim namotajem na rotoru ili malim
asinhronim motorom
- putanje u rad zahteva sinhroniziranje
- za pobudni namotaj potrebna je jednosmerna struja
- broj obrtaja ne moe se menjati
- pri velikim preoptereenjima moe ispasti iz sinhronizma i stati