Bogdanovic, Milos - Prokletstvo Nacije

PROKLETSTVO NACIJE
Drugo proireno izdanje

Beograd, 2011.
Autor:
Lektor:
Milo Bogdanovi, milos@scnet.rs

Marija Bogdanovi, marija@enlite.org
Recenzenti:

Dr Goran Golubovi, prof. psihologije

Dr Marko Mladenovi, prof. prava
Dr Svetozar Sineli, prof. filozofije
Dr Duan Obradovi, antropolog
Mr sc. dr Lidija uk, psihijatar
PROKLETSTVO NACIJE
Dizajn korice: Lazar Tomovski, lazartomovski@yahoo.com

Izdavai:

Eden, Novi Sad

Milo Bogdanovi, Beograd
+381-11-24-26-940, 064-15-15-092

Video prilozi na temu sadraja knjige
mogu se uitati sa adrese:
www.svetlost.org
Beograd, 2011.
Prokletstvo nacije
SADRAJ KNJIGE
PRVI DEO - BEZUMLJE AUTORITARNOSTI I NADA

OPOZICIJE
10
U sreditu sukoba ....................................................................................... 11

Politika hapenja i suenje estorici ..................................................... 14
Razmiljanje o svemu i dobre odluke .................................................... 32
DRUGI DEO - DA LI SU DRUGI KRIVI ZA NAE

PROBLEME?
34
Posledice shvatanja da je drutveni sistem kriv za drutvenu

krizu, a ne sam ovek i njegova neodgovornost ................................... 34
Da li nas je komunizam iskvario ili smo oduvek bili
takvi kakvi smo danas? ............................................................................ 40
Ko je kriv? .................................................................................................. 43
Odricanje od odgovornosti za komunistiki totalitarizam.................. 44
Odricanje od odgovornosti za nacionalizam.......................................... 46
Ko ih je zavadio?......................................................................................... 46
Izjanjavam se krivom............................................................................... 48
O prislukivaima i prislukivanju.......................................................... 49
Ne oseati krivicu i ne biti kriv nije isto................................................ 49
Eufemizmi................................................................................................... 50
Kajinov sindrom......................................................................................... 51
O trovanju radijacijom............................................................................... 51
ta je na uzor? .......................................................................................... 53
Strah od drugaijeg miljenja................................................................... 53
Da li je za probleme kriva sloboda?......................................................... 54
Da li je stres ivota kriv za nae loe reakcije?...................................... 58
TREI DEO - KOLIKO SMO ZAISTA SRBI?
Sadraj
62
Koliko su naa imena zaista srpskog porekla?....................................... 62

Koliko smo izvorni Sloveni, a koliko starosedeoci Balkana?.............. 64
Istorija i genetika o naem poreklu.......................................................... 66
Y hromozom o naem poreklu.................................................................. 66
HLA sistem o naem poreklu.................................................................... 68
Da li su se Srbi dugo vremena meali sa starosedeocima Balkana?... 69
Da li je srpska irilica zaista srpska?....................................................... 70
ETVRTI DEO - DA LI JE NACIONALIZAM LJUBAV

PREMA NACIJI?
74
Istorijski i transistorijski imperativ........................................................... 74

Da li je nacionalizam greh?........................................................................ 75
Psiholoka pozadina transformacije nacionalizma u ovinizam......... 77
O ljubavi prema neprijatelju...................................................................... 78
Da li je sutina nacionalnog preporoda u provociranju
ljudskih slabosti?......................................................................................... 79
Da li je sutina nacionalnog preporoda u povratku na tradiciju?....... 80
Kako nastaje tradicija................................................................................ 82
Borba za puki opstanak ili za povreeno ja........................................... 82
Ponizimo se da ne bismo bili ponieni................................................... 83
Religija i meunacionalni sukobi............................................................. 85
Iskuenja suivota pravoslavnih i muslimana
i njihovo prevazilaenje............................................................................. 86
Ivo Andri, Prokletstvo Homo Balkanikusa.......................................... 90
Ivo Andri, Bosna Zemlja mrnje......................................................... 92
PETI DEO - POREKLO NACIONALIZMA, NACIZMA I

95
SUKOBA MEU LJUDIMA
Fenomen autoritarnosti............................................................................... 95
Razlike u stepenu autoritarnosti unutar nae populacije........................ 97
Analiza zanimanja i autoritarnosti........................................................... 97
Autoritarnost i obrazovanje........................................................................ 97
Autoritarnost i politike stranke................................................................ 97
Fenomen balkanske autoritarnosti............................................................ 97
Zato je naa autoritarnost enigma za psihologe?.................................. 97
Razlike u motivima rezultuju razlikama u vrstama autoritarnosti..... 98
Autoritarnost nacistikog tipa posledica krivice............................... 98
Autoritarnost balkanskog tipa posledica ponositosti....................... 99
Savremena zapadna autoritarnost posledica sebinog sentimenta. 103
Priroda autoritarnosti razliitog stranakog opredeljenja.................... 105
Loi pokretaki motivi rezultuju odricanjem od zdravog razuma...... 107
Zakljuak....................................................................................................... 107
Prokletstvo nacije
ESTI DEO - GENETSKI FAKTOR U

KARAKTEROLOGIJI BALKANA
Sadraj
108
Pitanja na koje sociolozi ne mogu da prue odgovor................................108

Da li postoje loi hormoni?.........................................................................110
Zloupotreba polnih sposobnosti................................................................110
Zloupotreba razvojnih sposobnosti...........................................................112
Zloupotreba adaptivnih sposobnosti.........................................................115
Odrastanje linosti.......................................................................................116
Genetsko poreklo i karakterologija antropolokih tipova
zapadnog Balkana....................................................................................... 117

Nordijski antropoloki tip............................................................ 118

Dinarski antropoloki tip............................................................. 121

Atlantsko mediteranski antropoloki tip....................................123

Zapadno mediteranski antropoloki tip.....................................125

Istono mediteranski antropoloki tip....................................... 126

Semitski (armenoidno-orijentalni) antropoloki tip................ 127

Baltiki antropoloki tip...............................................................131

Alpski antropoloki tip................................................................. 134

Kromanjonski antropoloki tip................................................... 137
Lokalna govorna akcentuacija i intonacija otkriva genetsko
poreklo stanovnitva................................................................................... 138
Zakljuak o analizi razliitih antropolokih tipova
zapadnog Balkana....................................................................................... 140
Antropoloka priroda sukoba izmeu Srba i Hrvata............................ 140
SEDMI DEO - MOE LI POLITIKA DA OBUZDA ZLO

150
MEU LJUDIMA?
On je otiao, ali smo ostali mi................................................................. 151

Da li je odgovornost dravne vlasti da iskoreni ljudsku
iskvarenost?................................................................................................. 152
Da li je sutina nacionalnog preporoda u promovisanju nacionalnog
i verskog jedinstva?.................................................................................... 154
Da li je problem u politici ili u karakteru naroda?................................ 155
Prosvetiteljske misli pokojnog premijera Zorana inia o potrebi
za reformom karaktera............................................................................... 159
Od prosveenosti ka totalitarizmu........................................................... 161
OSMI DEO - MOE LI RELIGIJA DA OBUZDA ZLO

MEU LJUDIMA?
7
166
Da li su religiozni ljudi bolji ili gori od ateista?...................................... 166

Zato su religiozni ljudi gori od ateista?................................................... 169
Loi motivi religiozne revnosti.............................................................169
Povrni moralni zahtevi......................................................................... 170
Sistem uguenja savesti..........................................................................171
Gubljenje zdravorazumnih kriterijuma...............................................172
Da li je ateizam zatita od obmane religioznog iskustva?......................172
Nemo promene pokretakih motiva...................................................173
Povrnost moralnih zahteva...................................................................173
Uguivanje glasa savesti.........................................................................173
Odricanje od zdravorazumnih kriterijuma.........................................174
ta je najbolja zatita od obmane religioznog iskustva?.........................174
Upozorenje na iskuenje samoobmane......................................................174
Gubljenje zdravorazumnih kriterijuma...............................................174
Sistem uguenja savesti..........................................................................175
Povrni moralni zahtevi......................................................................... 177
Loi motivi religiozne revnosti.............................................................177
Neophodnost duhovnog iskustva............................................................... 179
Bez duhovnosti ovek ne moe da bude istinski zadovoljen........... 179
Bez duhovnosti ovek ne moe da se oslobodi destruktivnih
motiva ponaanja i da ostvari nesebinu ljubav................................. 180
Bez duhovnosti ovek nema slobodnu linost................................... 181
Bez duhovnosti ovek ne moe da ispuni smisao ivota................. 182
Bez duhovnosti ovek ne moe da zrelo reaguje na stres................ 182
Bez duhovnosti ovek ne moe da odraste kao linost.................... 183
Moe li religija da obuzda zlo meu ljudima?......................................... 184
DEVETI DEO - KAKO JE CIVILIZACIJA ZAPADA

IZALA IZ TAME SREDNJEG VEKA?
185
Blagoslov prosveenosti............................................................................. 186

Prosveena Engleska krajem XVIII veka................................................ 193
Razlika izmeu engleske i srpske dobrote.............................................. 196
Neslaganje ne podrazumeva mrnju......................................................... 197
Prokletstvo nacije
Nada prosvetiteljstva................................................................................... 200

Prosvetiteljstvo kod nas.............................................................................. 201
Prosvetiteljske misli vladike Petra Cetinjskog........................................ 201
Prosvetiteljske misli Dositeja Obradovia............................................... 203
Jovan Skerli o Dositejevom delu............................................................. 204
Jovan Skerli o Dositejevom karakteru................................................... 205
Hriansko poreklo prosvetiteljskih ideja............................................... 206
DESETI DEO - PROKLETSTVO NACIJE
210
Sveto pismo o naoj nevolji....................................................................... 210

Zar se ve nismo obratili Bogu?................................................................ 211
Kako ostvariti takav karakter?.................................................................. 212
Koga e sve snai prokletstvo zbog greha?.............................................. 212
Da li e se svet okrenuti Bogu u vreme velike nevolje?........................ 213
Da li e Novi svetski poredak konano doneti mir oveanstvu?....... 213
Prokletstvo nacije........................................................................................ 214
Laskanje sujeti............................................................................................. 223
Da li je na narod hrianski narod?........................................................ 224
Razlika izmeu stradanja zbog ispravnosti i stradanja zbog
prokletstva (zbog greha)............................................................................. 228

Uzrok stradanja.............................................................................. 228

Svrha................................................................................................ 230
Odlika.............................................................................................. 231
Motivi.............................................................................................. 232

Ko se slavi stradanjem.................................................................. 232
Delovanje......................................................................................... 232
Da li je nae stradanje kroz istoriju posledica ispravnosti,
ili posledica prokletstva zbog greha?........................................................ 233
Odricanje line odgovornosti za prokletstvo........................................... 234
Lana duhovna reformacija..................................................................... 238
Razlika izmeu idolopoklonstva i zdrave duhovnosti........................... 242
Ljubomir Nenadovi o lanoj reformaciji pokrtenih pagana............. 244
Licemerna kritika ekumenskog ujedinjenja crkava............................... 245
Prava duhovna reformacija........................................................................ 246
Lana reformacija savremenog doba....................................................... 247
Propast Novog svetskog poretka............................................................... 251
Proroanstva o prokletstvu Zapada.......................................................... 252
Sadraj
Povodom teroristikog napada na svetski trgovinski centar u

Njujorku........................................................................................................ 254
Odgovor na reakcije povodom teroristikog napada na Ameriku...... 256
Zato nam NSP nee doneti mir i blagostanje?...................................... 257
Duhovno jedinstvo oveanstva uslov svetskog mira..................... 258
Novomilenijumska estitka........................................................................ 259
Intervju na RTS-u povodom Novog milenijuma.................................... 260
Spisak literature citirane u ovoj knjizi .................................................... 262
z
O RANIJE OBJAVLJIVANIM PRILOZIMA IZ OVE KNJIGE
Prvi deo ove knjige je proirena verzija teksta koji je promovisan na proslavi
desetogodinjice hapenja grupe 28, 1994. godine u stanu Oluji Dragomira u Knez Miletinoj 40. Deo knjige koji se bavi lingvistikom i genetikom
je zasnovan na radu koji je prezentovan prvo na Jugoslovenskom a zatim i
na Svetskom kongresu antropologa 2002. godine u Zagrebu pod nazivom
Veza izmeu genetskog porekla populacije i njenih lingvistikih posebnosti. Poglavlje Da li je nacionalizam greh? je zasnovano na sadraju tribine studentskog protesta 1996/97 na kojoj smo o tom pitanju govorili prof.
Ljuba Tadi i ja. Poglavlje Drava bez cara je takoe neto proirena tema
koju sam odrao kao gost studenata Filolokog fakulteta za vreme studentskog protesta. Poglavlje Zato je naa autoritarnost enigma za psihologe?
je deo rada iznetog na kongresu antropologa Jugoslavije 2004. godine. Poglavlje Iskuenja suivota pravoslavnih i muslimana i njihovo prevazilaenje je u celini sadraj mog izlaganja na seminaru Slinosti pravoslavlja i
islama koje je u junu 2003. godine organizovao Iranski kulturni centar u
saradnji sa Meureligijskim centrom iz Beograda. Tekst poglavlja Poziv na
duhovnu zrelost kao odgovor na agresiju na nau zemlju je napisan poetkom bombardovanja, krajem marta 1999. godine, i tada ga je objavio ruski
dravni radio. Poglavlje Prokletstvo nacije je malo proirena verzija pamfleta koji sam napisao i odtampao u oktobru 1998. godine kada se pojavila
prva prilika da doe do poetka rata i bombardovanja. U poglavlju On je
otiao, ali smo ostali mi (povodom 5. oktobra) je saeta verzija govora koji
sam odrao kao gost Udruenja knjievnika, u Kragujevakoj gimnaziji, na
sveanosti povodom godinjice smrti Radoja Domanovia. Poglavlje pod
nazivom Zato e propasti Novi svetski poredak? je iz traktata koji sam
objavio pod istim nazivom 1993. godine, a koji je tema istoimenog predavanja koje sam te godine odrao u konaku Knjeginje Ljubice. Poglavlje
Lana reformacija je proirena verzija teksta objavljenog u Demokratiji
u leto 1997. godine. Novomilenijumska estitka i razgovor na temu budunosti oveanstva je bio prilog za Boini TV program RTS-a 2001. godine.
10
Prokletstvo nacije
PRVI DEO
BEZUMLJE AUTORITARNOSTI I NADA OPOZICIJE
Potreba za kultom linosti ima svoje korene u ovekovoj linoj neodgovornosti, u neodraslosti njegove linosti, kada on svesno ili nesvesno trai da neko drugi umesto njega samog misli i odluuje. oveka
ine odgovornim razum, savest i volja. Kada razum raskrinka odreene
motive kao iracionalne (nesvrhovite sopstvenom i tuem dobru) tada
savest tim motivima pridaje moralnu vrednost proglaava ih loim motivima (grehom) i trai od oveka da im se on svojom voljom odupre.
Ali, ako se ovek svojom voljom ne odupire svojim slabostima, tada mu
smeta upotreba razuma jer raskrinkava iracionalnost njegovih motiva
i postupaka. On tada dolazi u konflikt ne samo sa zdravim razumom,
ve i sa sopstvenom saveu, koja ga opominje zbog pokoravanja volje
iracionalnim motivima. Sukob izmeu formiranog velikog Ega (slabosti
koje tada ovekom vladaju) i njegove linosti rezultuje odbrambenim
mehanizmima kojima ovek eli za zavara atribute svoje linosti (razum
i savest) da je sve u redu. Da bi nadomestio funkciju razuma, koji je rtvovan, da ne bi kvario mir uguene savesti, ovek ima potrebu da neko
drugi misli i odluuje umesto njega samog.
Ljudska zajednica, koju odlikuje kolektivna neodgovornost, pokuava da nadomesti problem razuma i savesti kroz potrebu za ideolokim
autoritetom koji e da misli i odluuje umesto nje same. Razumno preispitivanje sopstvenih postupaka i susret sa sopstvenom neispunjenom
odgovornou bi izazvali neeljeni stres, pa se obavijaju ideolokim ili
religioznim velom i tako uvaju od prozivanja zbog neodgovornosti.
Kako takav princip opte neodgovornosti vrlo brzo donosi loe posledice, javlja se potreba i za deurnim krivcima na koje se prebacuje odgovornost za postojee probleme, a ti krivci se pronalaze u ideolokim,
nacionalnim, verskim, ili nekim drugim neprijateljima. Zatim stupa na
delo mehanizam projekcije, pa se neprijatelju projektuju sopstvene nepriznate slabosti, to izaziva psiholoku satisfakciju sopstvene neodgovorne savesti.
U vreme komunizma, ideoloki autoritet je predstavljala komunistika partija sa Titom na elu. Njegova ispravnost se slepo podrazumevala,
a dovoenje u pitanje njegove odgovornosti smatralo se hulom. Deurni
krivci za probleme u drutvu bili su disidenti. Narod se, bilo iz svesnog
interesa, bilo zbog svoje zavedenosti, plaio da nekim svojim postupkom
neslaganja sa partijskom politikom ne dobije etiketu disident, pa se na
taj nain odricao i svake dobronamerne kritike koja bi predstavljala lek
za bolesno stanje drutva i koja bi spreila produbljivanje opte krize.
Bezumlje autoritarnosti i nada opozicije
U SREDITU SUKOBA
Proirena verzija pamfleta koji je deljen na proslavi desetogodinjice

hapenja Grupe 28 1994. godine
11
Jednoga dana, prolazei Terazijama, bacih pogled na novine koje je

tada prodavao na svojoj tezgi ulini prodavac novina Dragan Blagojevi.
Provokativni crtei i naslovi na naslovnoj strani lista Student zaintrigirali su me dovoljno da ga kupim. To je bio poetak mog prijateljstva sa
prodavcem, a ujedno i novinarem jedine opozicione tampe u tadanjoj
Jugoslaviji, krajem te 1981. godine. Uskoro sam se i sam zaposlio kao
jedan od njegovih prodavaca na Terazijama. Oduevljen slobodoumnim
idejama tadanjeg Studenta, u poetku sam od prodaje imao vie novane tete nego koristi, jer sam Student vie delio nego prodavao. Ono
to bi se u Studentu tada moglo proitati, bilo je moda, prema sadanjim kriterijumima skromno, ali u ono vreme dovoljno da ovek pone
da misli svojom glavom, slobodno od tadanjeg ideolokog jednoumlja.
Samo jedan aforizam, kao na primer, trajk radnika samoupravljaa!
Vrhunac samokritinosti radnike klase! svakoga bi mogao da navede
na razmiljanje i preispitivanje. Ako kod nas zaista postoji samoupravljanje, onda je trajk radnika samoupravljaa nemogu!
tand Dragana Blagojevia je bio mesto okupljanja raznih opozicionara, pa me je jedan od posetilaca tanda, koji je i sam prodavao
Student po kafanama, sledee godine pozvao na tribine takozvanog
Otvorenog univerziteta, koje su po privatnim stanovima organizovali ezdesetosmai i profesori Beogradskog univerziteta koji su 75.
godine izbaeni sa Univerziteta zbog neslaganja sa politikim jednoumljem. Na tribinama su uestvovali vieniji opozicioni intelektualci:
od reisera Lazara Stojanovia do knjievnika Dobrice osia i drugih. Odravane su diskusije razliitog sadraja: politikog, psiholokog,
istorijskog i religioznog. Jedna od najveih tribina odrana je u kui
advokata Sre Popovia, na temu Smrtna kazna za ili protiv. Bilo
je oko 150 prisutnih. Kroz skoro sve diskusije provlaila se kritika postojeeg drutveno-politikog sistema i autoritarne (staljinistike) svesti
na kojoj je taj sistem bio zasnovan. Ta kritika sistema nije bila usiljena
ili nametana, ve je kao realna potreba drutva bila prirodna reakcija
svakoga ko bi u to vreme imao bar malo hrabrosti da misli i primeuje
ono to se u drutvu deava. Na primer, profesorka Zagorka Golubovi
je upozoravala da decentralizacija ne znai demokratizaciju drutva i
zato je bila proglaena za neprijatelja drutva.
U atmosferi svesnog i svrsishodnog dijaloga shvatio sam kako veina
gotovo nikada nije u pravu, kako lako moe biti zavedena, i kako ovek
12
Prokletstvo nacije
mora biti spreman da promeni svoja shvatanja ukoliko ona ne mogu da

izdre ozbiljniju kritiku i preispitivanje.
Shvatio sam da sutina manipulacije nije utemeljena na netanim informacijama, iako se njima obilato slui, ve na slabosti same mase, u
njenom autoritarnom nainu razmiljanja. Verovao sam da e na narod
da se otrezni onoga trenutka kada shvati svoje stanje, kada ga neko ohrabri da pone da misli svojom glavom.
Svi eznu za srenijim ivotom, pa ako postoji reenje, pitao sam se,
zato je onda istorija sveta prepuna bola, stradanja i smrti? Ako bi neko
znao reenje problema oveanstva, da li bi svaki pojedinac bio spreman
da ga prihvati? ta uiniti ako on nee da misli, ako je indoktriniran i
tako zatvoren za istinu koja bi ga uinila istinski slobodnim?!
Sa divljenjem sam itao uvodnik iz prvog broja Politike nadajui
se da e jednoga dana navedena iskuenja biti prevaziena i da e se kod
nas razviti jedno zdravo drutvo:
Nigde se tako lako ne zaboravlja da neko moe imati protivno uverenje, pa da je ipak to uverenje i poteno i iskreno. Odmah se podmeu neke zadnje misli i podmukle namere svakome, koji je drugaijeg
miljenja, pa se onda udimo otkud tolika ogorenost. ... Zar je neprijatelj onaj koji kudi kad ima ta da kudi, bez zazora, i hvali sve to je
za pohvalu? U ivotu se to obino zove prijatelj. ... Zar je istina manje
istina, kad je kae jedan ovek, nego kad je kau vie njih? Vrednost
jedne osude ne lei u koliini lica koja je iskazuju, ve u opravdanosti njezinoj, kao to je i pohvala samo onda pohvala, kad je razloita
pa makar je govorio jedan jedini ovek ili stotinu i hiljadu njih. ...
(Politika, 12. januar 1904)
Tada sam odgovornost za autoritarno ljudsko razmiljanje prebacivao na sistem i njegove mehanizme odbrane: na irenje paranoidnog
straha od neprijatelja i jednoumlje kojim je vlast drala oveka u aci.
Kada bi se promenio sistem, promenili bi se i ljudi tako sam tada
mislio. Ni na kraj pameti mi nije bila misao da se ljudima svia stanje
line neodgovornosti i da oni svojim htenjem odbacuju susret sa svojom
slobodom. Bio sam uveren da su ljudi samo zavedeni, i da e svaki zrak
istine koji im daje slobodu uma zahvalno primiti i njom ostvariti slobodu svoje volje i svoga delovanja. Osvedoenje ljudi o slobodu koju im
donosi svest o sopstvenoj odgovornosti za deavanja u drutvu, video
sam kao garantovani izlaz iz drutvene krize.
13
U to vreme sam shvatio da demokratski principi jesu najprihvatljiviji, ali ne i garancija valjanosti onoga to veina izabere. Hitler je demokratskim putem doao na vlast. Poto veina ne mora biti u pravu, od nje
treba sauvati manjinu garantovanjem osnovnih ljudskih prava svakom
pojedincu. Veina je esto zavedena, uplaena ili potkupljena, jednom
reju nezrela i nevoljna da svoj odgovoran sud nosi na sebi, osloboena od pristrasnosti i predrasuda, sebinog interesa ili moda ak inata.
Neko je primetio: Samo 5% ljudi misli, 25% ljudi misli da misli, a ostalih 70% pre bi se ubilo nego da misli. S obzirom na uobiajenu netoleranciju meu naim ljudima, prethodno citirana izjava bi svakako mogla
da se prepravi i prilagodi naem podneblju: Samo 5% ljudi misli, 25%
ljudi misli da misli, a ostalih 70% pre bi ubilo onu manjinu koja misli.
Tradicija mojih predaka je bila vrlo tragina po tom pitanju. Jedan
je bio patrijarh i imao je problema zbog svojih zalaganja za nacionalnu
i versku toleranciju. Svoj ivot je zavrio u nerazjanjenim traginim
okolnostima. Najsveija uspomena je sudbina mog dede, koji je uspeo
da izvue ivu glavu iz nemakog istranog pritvora u Berlinu. Optuen
je to je oslobodio grupu amerikih pilota kao oficir granine strae u
Nedievskoj Srbiji ali je i puten na slobodu zbog nedostatka dokaza.
Oslobodio ga je Trei Rajh, a posle rata, pred mojim ocem i mojom
bakom odveden je i bez suenja streljan u dvoritu kole Vojislav Ili
u Beogradu, kada je hiljade ljudi stradalo u istkama Narodne vlasti
osloboenog Beograda. Kao to nam esto otkriva istorija, najvea zla
nam nisu uvek donosili strani okupatori. Uglavnom smo ih sami sebi inili, onda kada smo, u raznim kriznim situacijama, imali za to izgovora
i povoda.
Govore da je bolje pasti direktno Gestapou u ake, nego biti odveden u nau Glavnjau. Kod Nemaca su u zatvorima bar bolje higijenske prilike, a i sistem muenja je razliit. Nemci pribegavaju vie
psiholokim metodama, dok se kod nae populacije primenjuju fizika muenja. (Kosta Nikoli, Strah u Srbiji 1941, Ogled o fenomenu
nacistikog terora)
Na mentalitet ima nekakve slinosti sa mentalitetom kolonijalnih
naroda, koji okupatoru esto nije imao moi da se odupre zbog meuplemenske zavaenosti. A kada bi se kolonijalne vlasti zbog sasvim drugih
uzroka povukle, domorodaka populacija, uzevi vlast ponovo u svoje
ruke, esto bi sprovodila goru diktaturu od nekadanjeg okupatora. Na
kraju bi kolonijalni narodi beali od svojih roenih u zemlje svojih bivih okupatora, znajui da e im tamo biti sigurnije ispotovana njihova
graanska prava, nego kod svojih roenih.
14
Prokletstvo nacije
POLITIKA HAPENJA I SUENJE ESTORICI
Jo dok sam bio u Prvoj beogradskoj gimnaziji snali su me problemi

zbog aforizama koje sam ispisao i okaio na zid uionice u okviru ureenja zidnih novina. Aforizmi su glasili:
Narod je krenuo za voom. Da li e ga uhvatiti?, Ako idemo sve
bre, bre i bre, to moe znaiti da idemo nizbrdo! i Kad smo god
nad provalijom, govore nam da smo na zavidnoj visini!
kolom se rairio paranoidan strah od neprijatelja revolucije. Aforizmi su proglaeni neprijateljskim parolama i zakljuani u sef gimnazije,
a ceo sluaj je prijavljen miliciji.
Kada sam uo reakcije, odluio sam da preduhitrim direktora i da
potraim njega pre nego on potrai mene. U susretu sam ga ljubazno zamolio da vrati parole, jer su one bile izraz stava uenika naeg odeljenja.
Na to je direktor pozvao mog razrednog stareinu i preda mnom mu
naredio da me iskljui iz gimnazije. Direktoru sam na to odgovorio da
time prevazilazi svoja ovlaenja, na ta je on reagovao tako to je od
moje odeljenske zajednice traio da napie izjavu o drskom razgovoru
uenika Miloa Bogdanovia sa drugom direktorom.
Stvar je iznesena pred odeljensku zajednicu i na razred je izvren
pritisak. Ali, bolje bi bilo da direktor nije traio nikakav komentar od
uenika. Mladi neiskvareni srednjokolci nisu hteli da idu protiv svoje
savesti. Jo su odluili: Neka Milo sam napie izjavu. On e to najbolje umeti da uradi, jer on sam najbolje zna ta se desilo! Mi nismo bili
svedoci toga razgovora!
Napisao sam izjavu i ona je kao predlog stava odeljenske zajednice
proitana pred celim razredom. Jedna reenica iz te izjave glasi:
Odeljenska zajednica IV/7 smatra da drug direktor Mr Ninkovi
nije smeo tako da razgovara sa uenikom Miloem Bogdanoviem.
Odeljenska zajednica je usvojila ceo sadraj teksta, ispravivi samo
jednu jedinu re. Umesto nije smeo stavila je nije trebalo.
Za par dana parole su vraene na zidove uionice. Uionicom se prolomio aplauz, a na licima se videla radost onih koji su odluili da se
odupru autoritarnom nainu razmiljanja i da misle slobodno.
Svest ljudi je u to vreme bila veoma autoritarna i dogmatina.
Bilo je dovoljno na reima pokazati nepoverenje u zvanino politiko
rukovodstvo i zvaninu ideologiju, pa na sebe navui etiketu neprijatelja. Deavalo se da ovek dobije i dve godine zatvora zbog pevanja neke
rodoljubive pesme. Znatan deo populacije je iveo u paranoidnom strahu bilo od stranih neprijatelja, bilo u strahu od sopstvenog slobodnog
razmiljanja i izraavanja. Mi u razredu smo se u nekoj meri oduprli
15
tom bolesnom duhu i njeli smo blagoslove slobode uma. No, ne bez
ikakvih posledica. Parole je na svoju linu odgovornost iscepala jedna
profesorka francuskog iz suprotne smene. Razredni stareina e mi se
kasnije u jednoj prilici izviniti to mi je dao najniu ocenu iz predmeta
koji mi je predavao, objasnivi da je tako morao da uradi zbog pritisaka.
Ako nisam mogao biti disciplinski kanjen, jer je odeljenje stalo na moju
stranu, mogao sam biti kanjen tako to sam dobio jedinicu iz fizike.
Gradski komitet SKJ poslao je svoju delegaciju u gimnaziju, pa su
profesori morali da potpisuju izjavu da se ograuju od mog postupka, a
sluba bezbednosti je meu mojim kolskim drugovima odmah poela
da vrbuje svoje budue saradnike.
I opozicionari Otvorenog univerziteta su imali svoj aljiv komentar
na taj dogaaj sa tim aforizmima: Kada budemo doli na vlast, postaviemo te za ministra za pamflete i traktate!
Moje tada najee i najdrae drutvo iz opozicije bili su Steva Milovanovi, Boris Tadi, Veselinka Zastavnikovi, Bojana Mladenovi,
Dragan Blagojevi, Milan Nikoli, Dragomir Oluji, Dragutin Spai,
Milan Markovi Markoni, Gordan Jovanovi i drugi.
Hrabrila nas je svest da sistem koji se plai drugaijeg miljenja ve
samim svojim strahom pokazuje svoju nemo, te smo bili uvereni da
emo uskoro biti svedoci njegovog pada, a da e na njegovom mestu
ubrzo procvetati zdravo i zaista demokratsko drutvo. Zapravo, Dobrica osi je tada u svom delu Stvarno i mogue napisao veliku istinu
da poredak koji moe da bude sruen umetnou i filozofijom nema
istorijskih niti legitimnih razloga da bi trebalo da postoji. Poredak koji
je zasnovan na laima (uzvienim idealima koji su izgovor za zlo), ne
moe da trpi drugaije miljenje. On nije u stanju da izdri kritiku, jer
je zabluda uvek nemona u sukobu sa istinom.
Ubrzo sam, u prolee 1983, napisao traktat pod naslovom O SVESNOSTI MILJENJA gde sam opisao iracionalne mehanizme razmiljanja, koje sam primetio kao odliku zastupnika komunistike ideologije.
Kada ne mogu da odbrane svoja shvatanja, oni sa racionalnog prelaze na
iracionalno razmiljanje, i poinju da gledaju KO zastupa odreenu ideju, ili KOLIKO ljudi je zastupa, a ne sam SMISAO odreene ideje. U svojoj nemoi da ospore drugaije miljenje, oni prelaze sa kritike miljenja
na kritiku linosti, kojoj zatim pokuavaju da po svaku cenu pripiu
neprijateljske pobude, saradnju sa domaim i stranim neprijateljima, i
sl. Oni nisu bili u stanju da razumnim argumentima odbrane ispravnost
svoje komunistike ideologije jednostavno zato to nisu hteli da na sebe
preuzmu odgovornost razumevanja i preispitivanja njene ispravnosti.
16
Prokletstvo nacije
Njihova shvatanja su bila plod slepe vere u ideoloke autoritete. Bio

sam uveren da e im raskrinkavanje njihovih iracionalnih mehanizama
pomoi da ih postanu svesni i da ih prevaziu.
Jednom prilikom je Dragomir Oluji
izneo shvatanje koje sam tada trenutno i
bezrezervno odbio kao najveu moguu
besmislicu:
Vidite, mi se sada borimo za slobodu misli i govora, ali onoga dana, kada tu
slobodu budemo ostvarili, nju e prvo da
iskoriste nacionalisti. I kada bukne nacionalizam, dravno rukovodstvo e imati
izgovora da radi ouvanja integriteta Jugoslavije izvri dravni udar, pa e nastaDragomir Oluji - Oluja
ti gora diktatura nego to je to danas!
Nisam ni sanjao da e stvarnost biti mnogo gora, da e prvo doi do
rascepa Jugoslavije, pa tek onda do formiranja malih totalitarnih drava, koje e zatim stupiti u meusobni sukob i teko krvoprolie.
Olujieva izjava obezvreivala je sve nae napore, svu nau spremnost da se rtvujemo radi ideala slobode misli i govora. Ona je, na
neki nain, u mojim oima predstavljala vreanje naeg naroda, jer ga
je predstavljala kao infantilnog, nezrelog i nesposobnog da primi blagoslov slobode. Ja sam tada iskreno verovao i to esto javno zastupao:
Nije mogue da je na narod nezreo za slobodu! On je trenutno zaveden, ali kada to shvati, on e ustati protiv diktature i formirae zdravo
drutvo! Dokle god bude postojala sloboda misli i govora, svaka zabluda
e biti raskrinkana, i ona nee imati nikakvu mo nad istinom! Niko
nee moi da bude prevaren!
O, zar nisam imao dovoljno iskustava sa onima kojima sam sasvim
jasno uspevao da raskrinkam ideoloki autoritet komunistike ideologije i vlasti? Zar nisam jo tada mogao da primetim njihovo svesno i kukaviko odricanje naela potenja i pravde, a kod drugih i voljno htenje
da ostanu u stanju zavedenosti. Zar nisam bio svestan da sam pojedine
prijatelje ve izgubio, jer su oni, iako su me dobro poznavali, ipak
verovali da sam plaen iz inostranstva da gazim tekovine revolucije, a
drugi su znali da sam u pravu, ali nisu hteli da ugroze svoje line interese i ugled u drutvu iz istog straha.
Nemaki filozof Imanuel Kant (1724-1804) je dobro definisao unutranji napor duha koji pojedinac mora da preduzme da bi pobedio uticaje koji ga pritiskaju spolja:
17
Svakom pojedincu je, dakle, teko da se izvue iz nezrelosti koja

je skoro postala njegova priroda. On ju je ak zavoleo, i nije za sada
stvarno sposoban da se slui svojim sopstvenim razumom, jer mu
nikada nije bilo doputeno da taj pokuaj uini. Pravila i formule,
ta mehanika orua umne upotrebe, ili, tavie, zloupotreba njegove
prirodne obdarenosti, jesu okovi neprestane nezrelosti. Onaj ko bi
ih i odbacio, ipak bi napravio samo nesiguran skok preko uasnog
anca, budui da nije naviknut na tako slobodan pokret. Otuda ima
samo malo onih kojima je polo za rukom da se vlastitim negovanjem
svoga duha izbave iz stanja nezrelosti i da svoj hod ipak uine sigurnim. (Imanuel Kant, Um i sloboda, 44)
Ko je hteo, mogao je tada u konkretnim ivotnim iskuenjima da pokae vrstinu ispravnog karaktera. Ja nisam hteo da poverujem u to da
su ljudi imali slobodu izbora, jer bi u tom sluaju to bila jako neprijatna
i poraavajua istina. Izgovarao sam ljudske slabosti, verujui da uslovi
za formiranje ispravnog karaktera jo nisu dovoljno ispunjeni, jer mnogi
nisu bili svesni da su izmanipulisani. Verovao sam u dobronamernost
veine, te da e njihovo osveivanje rezultovati pravom reformacijom
drutvenog ureenja i blagoslovima slobode i demokratije. Oduevljen
hrabrou ljudi sa Otvorenog univerziteta, i u nekoj meri idealizujui
njihov karakter, matao sam o novom drutvu gde bi odnosi izmeu
ljudi isto tako bili proeti trezvenou i plemenitou kakvu sam sretao
kod ovih ljudi. Veselinka Zastavnikovi mi je besplatno drala asove
engleskog. Boris Tadi je nesebino davao savete osobama sa seksualnim problemima. Svaka diskusija Otvorenog univerziteta je u sutini
bila proeta idejom o stvaranju boljeg drutva.
Verujui u prirodnu dobronamernost veine ljudi, pokazivao sam
spremnost na svaku rtvu za opte dobro, kao to je takvu spremnost,
po mom tadanjem dubokom uverenju, pokazivala veina posetilaca
Otvorenog univerziteta. Tada lino nisam verovao u mogunost bilo
kakvog veeg eventualnog hapenja opozicije, jer sam smatrao da bi
takav in samo jo vie raskrinkao principe vlasti i doveo je brem krahu. Mada sam takav dogaaj tajno prieljkivao, jer sam oseao da bi on
bio povod da narod uje nae opozicione ideje, i da se na konkretnom
primeru uveri u autoritarnost reima, koji je pokuavao da se predstavi
kao demokratski i slobodarski.
Na Otvorenom univerzitetu su se uskoro alili pred moj odlazak u
vojsku:
Samo nemoj da trajkuje glau u vojnom zatvoru, kada te budu
uhapsili! ... Tamo je odlina hrana, za razliku od civilnog! trajkuj glau u civilnom! Ha! Ha! Mislim da mi je te rei govorio Milan Nikoli.
18
Prokletstvo nacije
Ha! Ha! bio je moj odgovor, jer niko, pa ni ja sam nisam verovao da bi
postojao razlog da se naem u zatvoru!
Na mom ispraaju u vojsku u oktobru 1983.
skupilo se dosta ljudi sa Otvorenog univerziteta. Oko ponoi, Boris Tadi (tada student
psihologije) je predloio da napravimo diskusiju na temu Seks i politika, pa smo skoro
cele noi diskutovali o Edipovom kompleksu
sublimiranom u ljubav prema otadbini, itd. Ta
tribina je posle nekoliko meseci javno izvedena
u KST-u.
I posle est meseci vojske doao sam na
trodnevni dopust kui. Kada sam istog dana, u
petak uvee 20. aprila 1984. otiao kod Oluje,
Boris Tadi
prijatelja iz tadanje opozicije, samo to sam
uao u njegovo dvorite, bio sam uhapen. U miliciji su me ubeivali da
su svi pohapeni pola sata pre nego to sam i ja doao na skup. Nisam im
verovao, jer bi bila veoma mala verovatnoa da su ih uhapsili ba onda
kada sam ja doao na dopust kui. Oni su se sastajali gotovo desetak
godina, svakog drugog petka, i to na tri razliite adrese u gradu. Bila bi
isuvie mala verovatnoa da se sve to potrefi. Ali se, eto, potrefilo. Nisam mogao da verujem u hapenje, ne samo zbog male verovatnoe da
mi se to desi, ve i zato to bi takav poduhvat bio ist politiki promaaj
dravnog rukovodstva. Bilo je i hapenje i politiki promaaj.
Ali ja jo nisam znao da je bilo hapenje, jer nisam itao novine, pa
sam veoma hrabro odgovarao na pokuaje pripadnika Slube dravne
bezbednosti da me prisile na saradnju.
Preda mnom su se smenjivale razliite osobe koje su razliitim tehnikama pokuavale da me privole na saradnju. Na primer, par njih su
pretili da e, u suprotnom, moju prijateljicu Katarinu da obaveste da
sam ja navodno homoseksualac, te kako e jo mnoge druge probleme
da mi naprave.
Oni: Po izgledu se vidi da je homoseksualac! ... Da li Kaa zna da
si ti homoseksualac?
Ja: Ne zna! A ne znam ni ja! ... A poto vi ve sve znate znate o
meni ak i ono to ja sam ne znam, mogu li onda da idem, kada vam
ve vie nisam potreban?
Oni: uti i sedi! I pamet u glavu!
Ja: Pa zar niste rekli da sam zbog pameti i stigao ovde?
Oni: uti! Tiina!
19
Samo sasluavanje nisam shvatio ozbiljno, zato to mi je i sama pria

o hapenju delovala neozbiljno i nerealno. Ali, posle 15 sati sasluavanja
moj trodnevni nagradni dopust kui je preinaen u trodnevni istrani
pritvor koji sam proveo u zgradi Vrhovnog vojnog suda (u Ustanikoj
ulici). U priu o hapenju poverovao sam tek onda, kada su mi, da bi mi
dokazali da sam zaista uhapen na tajnom skupu, doneli Politiku gde
sam proitao vreme i mesto svoga hapenja.
Samica u kojoj sam bio smeten bila je u pravom kazamatu. Dozvoljavali su mi da se po 45 minuta dnevno etam u dvoritu u krug, u
odreenom smeru i odreenom brzinom. Dvorite su okruavali visoki
betonski zidovi i na jednoj terasi naoruani straar. Sve vreme bio sam
potpuno sam. Pored metalnih reetkastih vrata, drvena vrata samice bi
nou ostajala otvorena i straar bi svakih pola sata proveravao baterijskom lampom da li i kako spavam. Oseao sam se potpuno izgubljenim.
I pre toga sam bio izgubljen a sada i ovako.
Oficiri koji su me sasluavali bili su mnogo ljubazniji od pripadnika
obine SDB, ali su mi pretili sa 7 godina robije, kako nikoga neu videti
u meuvremenu i kako niko nee znati ta se sa mnom deava. Spominjali su moju izjavu pred vojnicima da sam izaao iz partije im sam
se rodio, jer mi je mama bila lan partije, itd.
Pripadnici SB su mi dalje pretili, govorei kako sve znaju o meni, pa
su zloslutnim glasom ak izjavili: Znamo da si pravio bozu u vojnoj
jedinici! (Boza ukusan napitak!) To je bila poslednja kap u prepunoj
ai. Pristao sam da dam izjavu o poseivanju tribina, ali nisam hteo da
spomenem ko me je na te tribine pozvao. (Meu nama govorei Boris
Tadi.)
Kada sam nekoliko dana po izlasku iz pritvora saznao da je jedan
od uhapene dvadesetosmorice, Radomir Radovi, izgubio je ivot u
nerazjanjenim okolnostima, naljutio sam se na sebe zbog svog kompromisa i odluio da istinu i pravdu stavim iznad svega, bez obzira na
posledice.
Po izlasku iz trodnevnog istranog pritvora usledila je moja prekomanda u drugu vojnu jedinicu, gde e sluba bezbednosti pokuati da
me obradi za svog saradnika. Taj zadatak je dobio i prvoborac potpukovnik Vukota Vukovi. Kao u nekom filmu, pripadnici SB su mu vrlo
malo rekli o meni i mojoj prolosti, te je on imao relativno dobre predrasude o meni. Posle par meseci gotovo svakodnevnog druenja on
je stekao takvo poverenje u mene da mi je ostavljao kljueve od svoje
kancelarije i ponaao se prema meni kao prema svom roenom sinu. Ali
plodom naih diskusija, ni on, ni ja, nismo bili zadovoljni. On je i dalje
sa ponosom pokazivao na sliku na kojoj su bili Tito i on zajedno. A ja
20
Prokletstvo nacije
sam i dalje zastupao da je vanije pitanje ta je neko rekao, nego ko je

neto rekao. Jo jedna osoba je imala zadatak da me indoktrinira, a to
je bio lokalni oficir Slube bezbednosti kapetan Maslea, o kome sam
par rei napisao u sledeem pismu:
PISMO PRIJATELJU
(Sarajevo, krajem juna 1984.god.)
Jue smo ili na ekonomiju. Odnosno unitavali korov meu kukuruzom. Ja sam lino protiv toga da kukuruz bude privilegovana biljka. Ja sam za demokratiju, da svi imaju ista prava a ne samo kukuruz.
Ako sam za travu i ostali korov to ne znai da sam protiv kukuruza. Ne! Ne borim se za vlast, kako bih se tako mogao boriti?! Lako
je kukuruzu da se pravi vaan i da je u pravu kada ima mene koji
iskopavam i sadistiki usitnjavam, mrvim i drobim nekukuruz. Lako
je pod takvim uslovima etiketirati nekukuruz da je korov. Teko je
dokazati kukuruzu da nije moda on korov. Oh, da, ovim dovodim u
pitanje ve utvrene stvari, moda pogreno utvrene. Trava je sitna,
ali idejno jaa. Kukuruz titim od trave samo zbog svojih sebinih
interesa. Bilo je onih koji su tolerisali i travu, ali kako drutveni
odnosi odreuju drutvenu nadgradnju, tako su i ti pojedinci ostajali
bez kukuruza, bez hrane i bez (sebi slinih) potomaka. Opstajali su
sebini i imali (sebi slino) potomstvo. Moda i zato to se jo niko
nije, zbog iste predrasude, usudio da malo popase travu.
Dakle, jue vrih biljnu diskriminaciju, izvrih genocid nad korovom (odsad ga uvek piem sa navodnicima, da bih bar kroz njih
izrazio svoja revolucionarna opredeljenja) i u pola posla poe da pada
kia. I kia pada, ali ne za vojsku. Jer, ako po svetom Pe Esu (pravilu
slube), kia prestaje da pada 15. maja i onda nastupa lepo vreme, pa
vojska nosi koulje, onda je to tako. Moda e neko zbog ove kie pokrenuti postupak protiv vojnika deurnog na meteorolokoj stanici,
zbog navodne zloupotrebe svog poloaja. To je tako ovde. I to retko
kome ovde moe izgledati neobino, odnosno nelogino.
Zamisli, skoro svaki dan po par sati provedem sa kapetanom iz slube
bezbednosti ovde. Priblino na mojoj dobrovoljnoj osnovi (dosadno
mi je). Sigurno se pita ta se onda deava. Pa, on me svojim nepravilnim stavovima zavodi ili se bar trudi da to izvede. Verovatno ima
tako te ciljeve da on i ja budemo istomiljenici. To mu je posao. Treba
ga razumeti. Samo da iz toga posla on ne izae sa mojim stavovima.
Ima da ga uhapse onda, a ja lino nemam nita protiv njega, pa u
da malo porazmislim da li da ga i dalje zavodim. Ustvari, ja ga ni do
21
sada nisam zavodio. Nisam koristio nikakve iracionalne metode koje

bi trebalo da utiu na njegovu podsvest.
On je vrlo zanimljiva linost. Veruje u ono to misli, a vie veruje
nego to misli. Upoznao sam ga u sredu 13. 6. 84. kada je doao ovde
istrani sudija sa tuiocem, iz Beograda, a u vezi Olujia i ostalih.
Naravno, odbio sam svedoenje. Odbio sam da dam odgovore na postavljena pitanja, kao i na pitanje zbog ega odbijam da dam odgovor
na postavljena pitanja, kao i na pitanje zbog ega odbijam da dam
odgovor na pitanje zbog ega... itd. Istrani sudija je rekao da zbog
mog odbijanja svedoenja moe da primeni protiv mene sankcije, pa
je to izgleda odmah i poeo hteo je da me ugui.
Rekao je da je na zakon jedan od najhumanijih zakona na svetu
hteo je da me ugui smehom. Onda je posle jo jedno deset puta zatraio da svedoim na ta sam ja poeo da dovodim u pitanje njegovu
kompetentnost u vrenju svoga posla kada nikako ne moe da ukapira da ja stvarno neu da dam svedoenje protiv svih ovih (estorice).
Onda su oni spakovali kofere i otputovali za Beograd, a ja ostadoh
sa ovim kapetanom iz SB. Neto smo priali o razlikama sarajevske
i beogradske sredine. On: Pa i Sarajevo ima svoju inteligenciju! Ja:
Da! Samo to se beogradska inteligencija nalazi u javnosti, dok se
vaa nalazi po zatvorima! Dakle, brzo smo se razumeli. ...
Sa kapetanom Masleom iz Slube bezbednosti sam se sastajao skoro svaki dan i vodio vieasovne razgovore. Razgovori sa njim su mi
bili najsreniji trenuci tokom sluenja vojnog roka. On je jedina osoba
sa kojom sam mogao da otvoreno razgovaram, bez straha da bi to to
priamo moglo biti protiv mene zloupotrebljeno. Oseao sam kao svoju
odgovornost da raskrinkavam njegove zablude, a on je tu priliku hteo da
iskoristi da mene indoktrinira.
U vojnoj jedinici sam jedno vreme veoma strpljivo sluao drugove
vojnike kako indoktrinirani politikom propagandom govore kako bi
tu grupu 28 trebalo sve postreljati mitraljezom. Nisu znali da sam ja
uhapen samo pola sata posle ostalih. Istina o mom hapenju i mojoj
politikoj prolosti je uvana kao najstroija tajna.
Nju nisu znali ni vii oficiri (niko sem kapetana Maslee), te su mi
poverene odgovorne dunosti u jedinici. ak mi je dozvoljeno da organizujem tribine. Poto nisam mogao otvoreno da kritikujem ideologiju
tadanjeg reima, predavanje sam odrao na temu religija i indoktrinacija. Primetio sam da su mehanizmi religiozne zavedenosti najblii mehanizmima tadanje ideologije. Na predavanju sam govorio o tome kako
je ovek sklon idolatriji prema nekom autoritetu, te kako je odgovorno
razmiljanje i preispitivanje dogmi iskljueno i da umesto toga postoji
22
Prokletstvo nacije
slepa vera u vrhovni autoritet koji misli i odluuje umesto samog oveka. Takoe sam objanjavao kako je takvom autoritarnom nainu razmiljanja potreban i deurni krivac na koga se prebacuje odgovornost
za krizu u drutvu. Naglaavao sam principe da bi ih vojnici primenili
i na zvaninu ideologiju. Ono to nisam mogao otvoreno da govorim na
predavanju, da ne bih otiao u zatvor, govorio sam drugovima vojnicima
posle predavanja, u etiri oka, bez svedoka: Zna, kada sam govorio o
bogu, tada sam mislio na Josipa Broza. A kada sam govorio o jereticima,
tada sam mislio na disidente kao na deurne krivce!
Da ne bih otiao u zatvor, izbegavao sam da javno i otvoreno osuujem reim. Umesto toga sam javno postavljao pitanja na osnovu kojih bi
svako razuman mogao da sam zakljui stvarno stanje stvari. Tako su i
pripadnici slube bezbednosti na osnovu tih mojih pitanja doli do odreenih zakljuaka koje su utkali u naredbu za moje kanjavanje.
Ona me optuuje zato to sam u vie navrata i pred vie vojnika
istupao protiv samoupravnog socijalistikog sistema SFRJ, govorei da
u Jugoslaviji nema socijalizma i samoupravljanja, da je kod nas jedna
forma staljinistikog drutveno-politikog sistema, .... da su narod i radnika klasa zavedeni od politiara na vlasti, da je drug Tito bio staljinista i borio se za svoje line interese, da kod nas nema slobode, a da je na
Zapadu vea sloboda i demokratija.
Istinitost onoga to sam govorio su odmah potvrdili time to su me
kaznili sa mesec dana zatvora, i tako pokazali da sloboda misli i govora kod nas zaista ne postoji. Iako sam se trudio da bez drugih svedoka
kritikujem tadanji reim razgovorom u etiri oka, pojavilo se previe
svedoka sa kojima sam u etiri oka govorio iste stvari. Izabrali su est
svedoka, iz svake republike po jednog.
U zatvoru su hteli da me ucenjuju eventualnim daljim krivinim gonjenjem ukoliko ne prihvatim saradnju sa SB, ali su me pustili posle
samo est dana trajka glau (zatvor Ali-pain most u Sarajevu). Naime,
uspeo sam da preko kuvara poaljem pismo u Beograd, kojim sam obavestio opoziciju ta mi se desilo. Ovi su simulirali u prislukivanim telefonskim razgovorima kako e dati novinarima na uvid poverljive spise
o tome kako su me maltretirali pripadnici SDB-a. Usput su preneli novinarima ono malo informacija to sam uspeo da im poaljem iz zatvora.
To je pomoglo jer se JNA plaila za ugled u svetu. Na jednom sastanku povodom toga, Branko Mamula je intervenisao, i ja sam osloboen iz
zatvora sa vrlo ljubaznim reima: Ko je jo u ovako lepim belim kolima
izaao odavde?! Pripadnici SB su me odvezli do eleznike stanice i
tako ispratili na voz za Beograd. Zamolili su me da nikom nita ne priam, meutim strana tampa je ve pisala:
JUGOSLOVENSKI STUDENT TRAJKUJE GLAU

ZBOG POLITIKOG HAPENJA
IZVETAJ AFP I AP
23
Beograd, 26. septembra (DTS) Dvadesetogodinji student Milo

Bogdanovi ve skoro nedelju dana trajkuje glau u znak protesta
zbog zatvorske kazne od 30 dana koju mu je izrekao Vojni sud u Sarajevu, javljaju AFP i AP.
Agencije preciziraju da je Bogdanovi osuen zbog neprijateljskih
(neprihvatljivih) politikih izjava.
Pozivajui se na disidentske krugove u Beogradu, Frans pres navodi
da je Bogdanovi osuen kako bi bio spreen da svedoi (na strani
odbrane) u predstojeem suenju estorici disidenata intelektualaca.
AFP navodi da je Bogdanovi priveden i 15 sati ispitivan od strane
politike policije zajedno s grupom od 28 disidenata, meu kojima
je bio i Milovan ilas, 20. aprila ove godine.
AP takoe navodi da je Bogdanovi bio sa grupom ljudi koja je prisustvovala predavanju Milovana ilasa, ali ocenjuje da je njegovo
prisustvo u privatnom stanu, po svemu sudei, bilo sluajno. (Izvetaj
Republikog komiteta za informacije poverljive sadrine, 1984.god.)
Zaista je interesantno koliko je savest tadanje javnosti bila osetljiva.

Sada se niko ne osvre na ubistva onako kako se tada i domaa i strana
javnost osvrtala ak na obino sasluavanje.
Uskoro su izvrene pripreme za suenje estorici intelektualaca sa
Otvorenog univerziteta. Optueni su: Vladimir Mijanovi, Miodrag
Mili, Dragomir Oluji, Gordan Jovanovi, Pavluko Imirovic i Milan Nikoli. Optunica ih tereti za delo udruivanja radi neprijateljske
delatnosti, to je bilo kanjivo sa 5 do 15 godina robije. Svoje optube
da su sastanci bili usmereni na svrgavanje reima, tuilac pokuava da
dokae vie psiholokim efektima, nego pravnim argumentima. On koristi tvrdnje: Sastanci su se zakazivali unapred. Imali su dobro pripremljena uvodna izlaganja. Na njih su mogli da dolaze samo oni koji su
bili pozvani i za koje je ocenjeno da treba i ele da budu prisutni. Video
sam kako nedefinisane paranoine optube vie deluju na ljudsko srce
nego to bi delovali stvarni dokazi kada bi postojali o navodnim zlim
delima opozicije. Takoe sam shvatio koliko ideoloki autoriteti primenjuju projekciju u svojim kritikama opozicije. Borba za mo, ili sebian
interes koji su pridavani disidentima, gotovo su sasvim tano otkrivali
linost i karakterne sklonosti samih komunistikih ideologa.
Ko je vie dobijao finansijsku pomo iz inostranstva raznim kreditima, i ko ih je vie zloupotrebljavao nego oni koji su najvie optuiva-
24
Prokletstvo nacije
li opoziciju za navodnu finansijsku spregu sa inostranstvom?! Ljudi u

strukturi vlasti su do te mere proli kroz negativnu karakternu selekciju
da im je bilo sasvim neshvatljivo da neko moe da kritikuje rukovodstvo
zemlje a da to radi iz plemenitih motiva. Kako je njih same odlikovala
elja za mo, a prema realnoj dobrobiti drutva su pokazivali nezainteresovanost ili kukaviluk da ita preduzmu, oni su kroz sopstvene karakterne principe tumaili postupke i onih kojima uopte nije bilo stalo
do vlasti, a koji su iz iskrenih i potenih namera eznuli za drutvenim
i moralnim reformama.
Onaj ko je tada zaista eleo vlast, najpre bi postao lan Saveza komunista, a svakako ne bi dolazio u sukob sa vlau, jer bi time rizikovao
da izgubi i svoja osnovna graanska i ljudska prava, pa i sam svoj ivot.
Nisam mogao da zamislim da je, na primer, razlog zato Boris Tadi
ide po kafanama i vrbuje ljude protiv reima tj. prodaje Student, taj
to on navodno na takav nain eli da srui stabilan sistem SFRJ, obori
postojeu vlast i sam doe na njeno mesto.
Pokrenut zgraavanjem nad takvim besmislenim optubama protiv
svojih prijatelja koje sam dobro poznavao, i protiv samog sebe, kojeg
sam takoe prilino poznavao, jo pre vojske pisao sam aforizme. A
sada, inspirisan kampanjom protiv estolane bande dobio sam novo
nadahnue:
Trai da pogledamo istini u oi. To je zavoenje u etiri oka, novi
vid neprijateljske propagande.
Zabranjuje se razmiljanje zbog moguih alarmantnih zakljuaka
koji mogu da dovedu do zlonamernog samouznemiravanja.
Moda je nas sve vie i moda se mi borimo za vlast, ali to ne znai
da smo indoktrinirani. Mi smo radnici i borimo se za vlast radnike
klase.
Moda njegovo istupanje ne izgleda kao poziv na ruenje, ali kada
se dobro porazmisli to je jedina realna alternativa. ... Dakle, optueni
je kriv!
To to nijedan svedok ne moe da potvrdi njihove ilegalne delatnosti upravo potvruje da su njihove delatnosti veto prikrivene, dakle
ilegalne.
U istrazi povodom suenja estorici je sasluano 117 svedoka. I svi
smo bili iznenaeni i zbunjeni to nijedan svedok tuilatva nije pristao
da lano svedoi protiv optuene estorice. To je bio povod paranoji i
meusobnom sumnjienju opozicionara, jer je sve izgledalo isuvie lepo
da bi bilo stvarno.
25
Uskoro je grupa od oko 90 poznatih intelektualaca (Dobrica osi,

i drugi) potpisala peticiju traei od vlasti jednakost pred zakonom sa
optuenom estoricom, tvrdei da su oni radili isto to i optuena estorica, te da se onda mora optunica mora proiriti i prema njima za isto
delo udruivanja radi neprijateljskih delatnosti (za koje je predviena
kazna od minimum 5 do maksimum 15 godina zatvora).
Prvooptueni Vlada Mijanovi, zvani Vlada Revolucija, voa studentskih demonstracija 68. u Beogradu, uputio je apel javnosti kojim
je pozvao sve zainteresovane da prisustvuju zakazanom suenju i da se
tamo lino uvere da nije kriv.
Potresen laima koje su o estorici izale u novinama, otiao sam na
PMF, na sastanak SSO fakulteta i predloio da se javno proita pomenuti apel javnosti. Apel je proitao kandidat za predsednika univerzitetske
omladine Beograda.
Posle par dana, ujutru, upala su mi u stan tri pripadnika milicije u
civilu, sa pitoljima. Posle kratkog pretresa moje sobe, odveli su me u
republiku stanicu milicije, gde su me devet sati maltretirali, traei da
im samo kaem ime i prezime onoga ko mi je dao neke tekstove poverljive prirode (o pisanju strane tampe povodom predstojeeg suenja),
koje su nali u mom stanu. Izmeu ostalih stvari koje su nali meu
mojim spisima, nalazile su se mnogobrojne stranice teksta ispisane sa
proizvoljno poreanim slovima, koje je izbacivao elektronski ureaj za
vebanje prijema telegrafskih signala, kojim sam pre vojske, kao radioamater, vebao telegrafiju. Kako pripadnici SDB nisu mogli da nau
nikakvu logiku u tekstovima koje su nali, bili su veoma zbunjeni. Preteim glasom uputili su mi rei: Mi dobro znamo ta ovo znai, ali je
bolje po tebe da nam ti kae! Meutim, elektronski ureaj za vebanje
telegrafije je upravo tako i programiran da izbacuje znakove nasumce,
bez ikakvog smisla.
Da sam pristao na saradnju imao bih teku muku da im objasnim logiku po kojoj te stranice predstavljaju ifru za ruenje stabilnog sistema
SFRJ. Poto sam definitivno odbio saradnju, poveli su me iz sobe gde
sam sasluavan, govorei: Junaki si se drao, ali e zato sada u zatvor! Bio sam uveren da je to njihov poslednji psiholoki trik kojim e
pokuati da me uplae, pre nego to me puste da odem kui. Opet nisam
mogao da im verujem, dok me nisu doveli pred sudiju za prekraje. Tu
se nalazila i moja rtva, predsednik omladine Beograda, koga sam
navodno indoktrinirao da proita apel javnosti. Zatim su me ucenjivali govorei kako od moje saradnje sa njima zavisi moja dalja sudbina.
Kako sam odbio saradnju, dobio sam 15 dana zatvora zbog indoktrinacije predsednika omladine Beograda.
26
Prokletstvo nacije
Dok sam bio u Padinskoj Skeli dolazili su i pretili mi krivinim gonjenjem i godinama robije ukoliko ne kaem ko mi je dao spomenute
spise. To im je, ustvari, najmanje bilo vano da saznaju. Ako bih popustio samo malo, nikada me ne bi ostavili na miru. (Vano je to razumeti
kao ivotni princip u upotrebi volje u odupiranju bilo kakvim iskuenjima.) U meuvremenu je izdata lana informacija u listu Komunist
i u dnevniku televizije o neuspelim provokacijama na Beogradskom
univerzitetu. Kako moe da bude neuspena akcija kada je sam budui
predsednik omladine Beograda proitao apel?! On je, na svoje veliko
ponienje, morao u znak pokajanja da ide od fakulteta do fakulteta i
da se iskupljuje za svoj in, drei govore protiv apela javnosti koji
je sam itao, naravno, krijui da je apel uopte proitan. Na jednom
fakultetu je sin slikara Mie Popovia, Jovan Popovi, ustao i rekao u
lice predsedniku omladine: Ti nas sve otvoreno lae! Znam oveka,
upravo je izaao iz zatvora zbog apela javnosti! Na partijskom sastanku
na Filozofskom fakultetu student filozofije ore Savi je u znak protesta zbog toga to sam otiao u zatvor, iscepao i bacio partijsku knjiicu.
Dirnula me je samoportvovanost i pravinost tih ljudi, koje sam
jedva poznavao, ili koje u tek upoznati. Na Graevinskom fakultetu
studenti su napravili pamflet u vezi ovog dogaaja. Na naslovnoj stranici nemakog asopisa Die Welt izaao je tekst o ovom sluaju pod
nazivom Uhapen svedok.
Reenje o mom kanjavanju, koje sam poneo sa sobom u zatvor, sadralo je ceo tekst apela javnosti, tako da ga je vei broj osoba proitao
u zatvoru nego to ga je uo na sastanku UKSSO na fakultetu.
Zatvorski milicajci su prepoznali u apelu javnosti imena svojih ranijih zatvorenika, koji su 1982. godine kanjeni zbog manifestacija podrke poljskoj Solidarnoi na mitingu solidarnosti sa narodom Palestine,
kao i onih zatvorenika koji su otili u zatvor zato to su na istom mestu
protestvovali dve sedmice kasnije, zbog ovih prvih to su bili uhapeni.
Zato su ovi milicajci bili toliko ljuti na njih?
Ti opozicionari sa Otvorenog univerziteta su tada pobunili vei
deo zatvorenika da ne rade nedeljom. Zatvorski pravilnik je garantovao
sedmini dan odmora, koji zatvorske vlasti nisu potovale.
Opozicionarima se pridruio vei deo zatvorenika, te je uprava zatvora morala da popusti.
Kada su zbog svega toga poslali opozicionare u samice, oni su stupili u trajk glau jer u samicama nije bilo dueka nego se spavalo na
daskama. To je bila jo jedna pobeda samoportvovanosti i zajednitva.
Od tada se u samicama nalaze dueci, a nedelja je i dalje neradni dan.
27
Ti opozicionari, to su dve godine ranije pobunili deo zatvorenika, i

uveli red u zatvor, bili su: Dragan Blagojevi, Boris Tadi, Dragomir
Oluji, Duan Gamser, Jovica Mihailovi, Branislava Kati, Radmila
Karajovi, Veselinka Zastavnikovi, Pavluko Imirovi, Milan Nikoli,
dr Neboja Popov, i drugi koje nisam lino poznavao sa Otvorenog
univerziteta.
Kada je u sadraju apela javnosti prepoznao pojedina od tih imena,
jedan milicajac me je udario pesnicom tako da sam pao. Meutim, kasnije su bili ljubazni prema meni. Jedan milicajac mi je objasnio zato:
Rekli su nam da ne smemo da te tuemo, jer e onda da trajkuje
glau! Vlast je elela da se predstavi svetu kao humana i tolerantna.
Na suenju estorici, koje je ve bilo u toku, svedoci su se jako dobro drali. Odbrana je svedocima tuilatva postavljala pitanja koja bi
tuilac trebalo da postavi, kao na primer: Da li se na tim sastancima
neto preutno podrazumevalo protiv reima? Svedoci tuilatva su
zatim izraavali negodovanje zbog takvih optubi protiv Otvorenog
univerziteta, kao da su oni svedoci odbrane. A advokati odbrane bi
odgovarali da oni moraju da postavljaju takva pitanja, jer sam tuilac
odbija da ih postavi.
Zato je odbijao da postavlja takva pitanja?
Zato to mu je bilo neprijatno da slua kritike svoje optunice upravo
od onih osoba koje je u toj istoj optunici naveo kao svedoke protiv estorice. Na primer, jedna devojka koja je bila jedan od tih 117 svedoka,
izjavila je na sudu: Ti sastanci petkom uvee bili su najsreniji trenuci
u mom ivotu!.
Ipak bi se nekada zauo i glas tuioca koji bi sumnjiavim tonom
postavio pitanje tipa: Da li su se sastanci zakazivali unapred?
Na pitanje Kada ste prvi put uli za ove ilegalne sastanke? jedan
svedok je odgovorio Onda kada sam o njima proitao u novinama!.
Tako sjajni odgovori svedoka bili su sakriveni od oiju javnosti, jer
su novine, radio i TV bili pod jakim uticajem autocenzure. Objaviti
objektivnu, ali politiki nepovoljnu informaciju moglo bi da znai gubitak posla, zatvaranje novinske kue, i ko zna kakve sve reperkusije.
Da bi javnosti bila obelodanjena informacija da je jedan od optuenih Miodrag Mili pretuen u kafani, moralo se postupiti na neobian
nain: Miodrag Mili je na sudu odrekao punomoje svom advokatu
Nikoli Baroviu, a objanjenje nije moglo da ne bude objavljeno u novinama. Objanjenje je glasilo da advokat Barovi nije uspeo da sauva
Milia kada je fiziki napadnut u kafani. Tako je ta informacija ipak
otila u novine. A zatim, posle samo par dana, Miodrag Mili je opet
28
Prokletstvo nacije
traio nazad svog advokata Barovia, sa obrazloenjem da ovaj novi

advokat, postavljen po slubenoj dunosti, radi po nalozima SDB, jer ga
je na sudu branio pokuajem da dokae da je ovaj lud.
Na taj nain je i ovo obrazloenje izalo u tampi i pruilo narodu
priliku da razbije svoje iluzije o naem pravnom sistemu i politikom
rukovodstvu koje je sudstvo dralo u svojoj aci.
Na alost, u tampi se nije obelodanilo da je par puta tuilac Nanovi
vikao i pokuavao da uutka optuene i advokate odbrane optubom:
Neprijateljska propaganda na sudu!!!
To znai ako pokua da se na sudu odbrani iznoenjem razumnih
argumenata, samom tom odbranom moe da uini jo jedno krivino
delo pored onoga za koje si optuen. A to krivino delo, tj. neprijateljska
propaganda, bila je kanjiva od jedne do deset godina zatvora. I tim
krivinim delom je javni tuilac optuio jednog od branjenika estorice,
kada je ovaj izneo tvrdnje o korumpiranom stanju naeg sudstva.
Ono to je izazvalo reakcije, bilo je to to tuilac nije znao da branilac optuene estorice samo citira predsednika ustavnog suda Srbije.
Dakle, ako bi neko trebalo da odgovara za delo neprijateljske propagande, onda bi trebalo da odgovara sam predsednik ustavnog suda Srbije
Najdan Pai, koji je tu izjavu par dana ranije izneo otvoreno u tampi.
Mnogo divnih deavanja sa suenja je ostalo potpuno nepoznato javnosti. Imali smo obiaj da svako vee nakupujemo izdanja raznih novina za sutra, da sednemo u kafanu i da se radujemo za ono malo to je
neko uspeo da objektivno objavi, i da mnogo vie kukamo i da se nerviramo zbog netanih interpretacija toka suenja, i preutkivanja vanih
istinitih dogaaja sa suenja.
Zato je moje drutvo jednog trenutka dolo na ideju da napravim
prislukiva (bavio sam se elektronikom ve osam godina), kojim bismo
snimili ta istorijska deavanja i demaskirali zabludu koja se o optuenoj
estorici iri u javnosti. Predlog je iznesen za stolom u kafani, upravo
poto smo bili zgranuti iskrivljenim interpretacijama suenja, kako je
ono te veeri bilo predstavljeno u novinama za sutra. Jedan iz naeg
drutva je tihim glasom rekao svima okupljenima za stolom: Da li mislite ono to i ja mislim? I tako sam napravio mali prislukiva iji se
signal mogao sluati na svakom UKT FM prijemniku udaljenom ne vie
od oko 250 metara.
Postavilo se pitanje kako sada uneti prislukiva u sudnicu, kada
je obezbeenje vrlo pedantno na ulazu kontrolisalo elektronskim ureajima da li moda neko unosi kasetofon ili bilo koji drugi nepoeljni
predmet. Dragutin Spai Spaja, koji je i predloio da napravim pri-
29
slukiva, uneo je minijaturni prislukiva u sudnicu u rukavu, a pri

tome je podigao ruke pokazujui ironino da nema nita sakriveno ispod pazuha. Obezbeenju nije palo na pamet da svojim ureajem ispita
ta se krije iza njegovih visoko podignutih rukava.
Na zajedniki prijatelj Rajko Bukvi je zatim elegantno uneo kasetofon sa prijemnikom u toalet u samu zgradu palate nepravde, kako smo
je mi tada zvali. Prve rei koje smo snimili za istoriju, glasile su:
Poto se javni tuilac razboleo, suenje se odlae za sutra!
Zbog straha da ne budemo primeeni, morali smo sada sve da menjamo. Bilo bi sumnjivo da Spaja svaki put dri podignute ruke visoko u
vazduhu, kao narodni heroji kada su na vealima klicali partiji. Zato, da
sam Spaja ne bi postao sumnjiv, odluili smo da svaki put druga osoba
die ruke u vazduh i tako unosi prislukiva u rukavu.
Meutim, ubrzo smo shvatili da bi to postalo jo sumnjivije. SDB bi
ak mogao da napravi ceo spisak naeg tima, time to bi jednostavno
zabeleio imena svih onih koji su dizali obe ruke na ulazu.
Pitali smo se kako da bezbedno unesemo prislukiva u sudnicu.
A onda nam je pala na pamet neverovatna ideja.
Postoji samo nekoliko osoba koje oni nisu pretresali na ulazu u sudnicu. A meu njima su upravo optuena estorica. I obezbeenju sudnice je oigledno bilo sasvim jasno da su oni u celom procesu najmanje
sumnjivi. Iako su optueni za teko krivino delo, posle dugotrajnog
trajka glau, estorici je dozvoljeno da se brane sa slobode. Tako sam
otiao kod jednog od njih, Pavluka Imirovia, i on se sloio da unese
prislukiva i ovekovei istorijske trenutke.
Ceo dan je predajnik minijaturnog prislukivaa slao veoma kvalitetan prenos suenja na par stotina metara okoline. Jedino se Pavluko alio da nije bilo mudro to sam ugradio signalnu led diodu u prislukiva,
koja je sve vreme svetlela. Pavluko se plaio da sudija Zoran Stojkovi
ne primeti svetlost iz njegovog depa. Rekao je: Samo fali da nas sada
uhvate u snimanju! Konano bi nali legitiman razlog da nas strpaju u
zatvor! Ja sam samo eleo da budem siguran da ureaj radi, ali ko je jo
video minijaturni prislukiva u obliku pauka ili cveta kako sa strane
ima kontrolnu lampicu?!
Kada sam se uvee naao sa Spajom da posluam snimak, jako sam
se naljutio. On se prethodno vee toliko radovao zbog naeg plana, da se
zbog toga napio i uspavao. Pavluko je potom zakljuio: Ako sam mogao da unesem prislukiva, poto me ne pretresaju, mogu da unesem i
kasetofon u sudnicu!
30
Prokletstvo nacije
Njegov kasetofon uopte nije bio

mali, ali je sakrivenog u veliku torbu uspeo da ga unese bez ikakvih problema.
Snimio je zavrnu re tuioca Nanovia,
i odmah prebacio taj tekst u pisanu formu, bez ikakvih ispravki.
Tekst je odmah podeljen stranim novinarima kao i prijateljima optuenih.
Zavrna re tuioca imala je argumente sledeeg tipa:
Optueni Nikoli je kriv zato to u
tako obimnom radu ... nigde ne spominje
Josipa Broza Tita. ... A optueni Mili je
kriv zato to spominje Tita ali za njega
Milan Nikoli
kae ...
U zavrnoj rei tuilac je i mene tri puta spomenuo, svaki put sa
mnogo emocija, a jedno spominjanje zabeleeno u tom tekstu glasi ovako: Bogdanovi za vreme izbornog sasluav...khm sastanka SSO na
Prirodno-matematikom fakultetu, ita apel javnosti Vlade Mijanovia. Svaka negativna konotacija koju bi bilo kome pridao tuilac, imala je pozitivnu konotaciju na drugoj strani, u samoj opoziciji. Tako mi
je Vlada Mijanovi zvani Revolucija estitao na hrabrosti u vezi apela
javnosti i mog odlaska u zatvor, ali sam mu objasnio da apel nisam ja
proitao, ve predsednik socijalistike omladine Beograda i da njemu
treba da zahvali za to itanje.
Od svih svedoka na sudu, samo je jedan od njih, moj stari i dobri
prijatelj, stalno beao sa suenja da bi izbegao svedoenje. I jednog dana
sud je doneo odluku da se on privede. Saekao sam veernje izdanje
Veernjih novosti za sutra, gde je izala odluka suda da se on privede.
Zatim sam otiao kod njega da bi tako on tu informaciju saznao direktno iz novina, a ne od milicije. Zatekao sam samo njegovu devojku i
rekao joj: ega se boji ako e da govori istinu? U sutranjem izdanju
Veernjih novosti pisalo je: Bogdanovi me je i sino traio ali sam i
ovaj susret izbegao!
To je, najzad, bio krunski svedok. U Osmici je o tome izaao tekst,
sa jednim od podnaslova koji je glasio Odveo me je Bogdanovi. To
mi je bio teak udarac od nekoga od koga to nikada ne bih oekivao.
On je tvrdio da sam ja svedoke tuilatva dovodio na konsultacije kod
optuenih i da su zato svi svedoili u prilog optuenih. Po tuiocu ja
sam to delo radio zajedno sa orem Saviem. Ali, za vreme istrage ja
31
sam bio u vojsci i nikako nisam mogao uticati na ostalih 116 svedoka.
ora Savia sam upoznao tek posle zavretku suenja. Tada sam mu
rekao: Pa bio je red da se konano i upoznamo, kada smo po tuiocu
Nanoviu imali tako ozbiljnu i uspenu saradnju! U vreme kada su u
tampi izale optube protiv mene i estorice o naem navodnom pritisku na svedoke, ja sam se oseao potpuno nemono. Nisam znao ta da
uradim. Prvi put sam doiveo tako uasan oseaj beznaa, jer sam bio
izloen besmislenim i lanim optubama bez ikakve moi da ih osporim. Jedina nada je bila da se sam pojavim na sudu kao svedok, ali znao
sam da oni koji vode proces to ne bi dozvolili. I zaista, kada je advokat
Nikola Barovi predloio da se ja kao svedok pozovem da ispriam da li
sam zaista vrio pritisak na svedoke da lano svedoe, tuilac je toliko
pobesneo i nastala je takva rasprava da je sudija morao da je prekine
viknuvi Tiina!. Taj dogaaj je ak izaao i u Veernjim Novostima,
i naravno, u inostranoj tampi.
I posle tri dana gnjavae od strane odbrane, krunski svedok je korigovao (priznao da je slagao) neke elemente svoje izjave. Promenjena
je optunica i ublaena sada u delo neprijateljske propagande i proces je
nastavljen samo protiv Miodraga Milia, Milana Nikolia i Dragomira
Olujia, dok su Vlada Mijanovi, Gordan Jovanovi i Pavluko Imirovi osloboeni. im je uo da je osloboen optubi, Pavluko je odmah
zakazao nastavak tribina Otvorenog univerziteta u svom stanu. Prvog
zakazanog petka dolo nas je oko 40. Negde oko pola osam poeli su da
zvone telefoni. Novinari su zvali da pitaju da li je bilo hapenja.
Jedan od uvaenih pravoslavnih svetenika je, dirnut hrabrou i
samoportvovanou opozicionara sa ovoga procesa, izjavio: Siguran
sam da e na nebu biti mnogo onih koji u crkvu nikada nisu kroili!
Pravoslavna crkva se drala po strani u vezi suenja estorici, izuzev
par svetenika ija su se imena mogla nai na nekim naim peticijama,
a koji su smatrali hrianskom i na kraju svakako i ljudskom dunou
da podignu glas protiv ljudskog bezumlja i krenja osnovnih ljudskih
prava. To su bili Amfilohije Radovi i Atanasije Jevti.
Ubrzo se suenje zavrilo sa jednom kaznom od godinu i po dana, i
dve uslovne. Opozicija je pobedila, uz pomo jakog pritiska strane i domae javnosti. Protestna pisma protiv suenja estorici pisali su Noam
omski, Hajnrih Bel, Ginter Gras, Edvard Kenedi, Simon de Bovoar,
pevaica Doan Baez, i mnogi drugi.
Petra Keli je posebno dolazila u Beograd povodom toga. Kada je
prvi put dola, novinari su jako lepo pisali o njoj, zato to su uspeli da
sakriju od javnosti zato je dola. Sledei put su jako loe pisali, jer se
32
Prokletstvo nacije
u javnosti obelodanilo zato je dolazila. Protestne govore protiv suenja

estolanoj bandi drali su i Regan i Taerka.
Jednom prilikom, u poseti Olujiu (jednom od estorice optuenih),
izjavio sam ozbiljnim i sveanim glasom: A moj procenat? Na Olujiev zbunjen pogled nastavio sam: Misli da nisam itao novine i da ne
znam da smo dobro plaeni iz inostranstva?! Naravno, to je bila samo
ala.
Okonanje suenja estorici jeste znailo poetak jedne nove epohe
slobode misli i govora u Jugoslaviji. Mi smo se nadali da e sloboda misli i govora rezultovati idejnim otrenjenjem i naputanjem principa staljinistike svesti. Radovali smo se budunosti i slobodi koja je naizgled
polako izranjala iz mraka komunistike autoritarnosti.
RAZMILJANJE O SVEMU I DOBRE ODLUKE
Nekoliko meseci posle okonanja suenja dolo je vreme tihog razmiljanja o svemu. Iako smo formalno bili pobednici, u dubini svoje
due ni malo nisam bio zadovoljan.
Bez obzira na sve primere ljudskog junatva koje sam video za vreme
ovog dramatinog procesa, moja vera u oveka se potpuno poljuljala.
Iz vrlo razliitih pobuda mi smo se borili i rtvovali za istu pravednu
stvar. Bio sam svedok meusobnog razmimoilaenja i sukobljavanja
same estorice, primera poznate srpske nesloge na delu. Dolo je do
otvorene manifestacije onih stvarnih motiva koji su nas pokretali u naoj revolucionarnoj borbi za jedno novo, slobodno drutvo.
Moji idoli i ideali poeli su da se klate. Uvideo sam da sam i sam bio
vie pokrenut mrnjom prema nepravdi, nego ljubavlju prema pravdi.
U glavi mi je lebdela stara narodna izreka Ko se sto godina bori protiv adaje i sam postaje adaja!, i opominjala me na moje srce otrovano
mrnjom zbog raznih nepravdi. Video sam je u nekom ruskom filmu, i
od tada nikako nije htela da mi izae iz glave.
Jedno vee poeo sam da mislim. Kao da nikada do tada nisam mislio. Pitao sam se: Zato ivim? Radi koga ivim? O, kada bih naao
bar samo jednu osobu koja je normalna, dobra i pravedna, iveo bih i
umro za nju ako treba. Ali, svako je na svoju ruku. Niko nije normalan.
Niko nije stvarno dobar. Svi smo ludi. Svi smo prljavi. ... Nije vredan
truda ovakav ivot. Gde je ta srea u ivotu? Zar je ita vredno truda?
Nije vredno disati. Nije vredno ni buditi se ujutru. ... Ako bih sada izgubio ivot, nita ne bih izgubio, jer nita nisam imao. Nikakvu sreu!
Neu vie ni da je traim.
33
Svest o tome da u kad tad svakako umreti, te da prema tome nemam

ta da izgubim, dala mi je neverovatnu slobodu i hrabrost za radikalnu
i novu odluku:
Poto nemam ta da izgubim, potpuno sam slobodan. Mogu da radim ta god hou. ... Zato u staviti na prvo mesto u ivotu ISTINU,
DOBROTU I PRAVDU! rtvovau se za to. Ne bojim se da odem ponovo
u zatvor. I onako u kad tad sve izgubiti. ISTINA, DOBROTA I PRAVDA.
To je jedino to me hrabri da ivim. Radi dobrote, istine i pravde. Makar
sve opet bilo protiv mene, biu im veran, jer su toga dostojne. ...
Kada sam doneo tu odluku, oseao sam udan mir. Kao da se neki
stub svetla spustio na mene, potapao me po ramenu, i rekao: Ne brini!
Bie sve u redu!
Posle nekoliko dana, u stanu Olujia (gde je bilo hapenje grupe
28), uo sam Pesmu proleu od Mendelsona. Sluajui tu divnu bezazlenu melodiju, pomislio sam:
Da li je mogue da negde zaista postoji svet dobrote i pravde, a da
je ova melodija samo njegova senka? To je ono za ta ja hou da ivim:
za ono o emu govori ova divna melodija. Kako je mogue da postoji
senka neega to ne postoji?! Moram da pronaem ta je to i gde je to!
Oseao sam se kao gladan ovek, koji osea miris hrane, ali ne zna
gde da uperi pogled, ne zna gde je hrana. Oseao sam miris DOBROTE I
PRAVDE, ali to nije bilo dovoljno. eleo sam da je pojedem.
Divno oseanje blaenstva dok sam sluao muziku, nije moglo da
zadovolji enju moje due, ve ju je samo jo vie pobuivalo.
Kao moj maak, kada mu pokaem prstom i kaem: Eno, tamo sam
ti stavio hranu! on ne gleda u onom smeru u kojem mu ja pokazujem da
se nalazi hrana, ve zbunjeno gleda u sam prst. Tako sam i ja zbunjeno
primetio da ova melodija ukazuje na Onoga ili Ono to mi treba, ali nisam znao gde da pogledam.
34
Prokletstvo nacije
z
DRUGI DEO
DA LI SU DRUGI KRIVI ZA NAE PROBLEME?
Krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina, ostvarena sloboda misli i govora dovodi do lanog otrenjenja ogromnog dela naroda koji je ranije bio zastupnik komunistike ideologije. Ali odbacujui
svoju iskompromitovanu ideologiju, veina ne odbacuje i same neodgovorne ivotne principe koje su tom ideologijom izgovarali. Zato su
socioloka istraivanja u Jugoslaviji jo krajem 1989. godine otkrila ne
pad autoritarne svesti, ve njen skok. Kod mnogih, autoritarna svest
vie nije imala komunistiku, ve antikomunistiku formu. I tako su
jedni idoli samo zamenjeni drugim idolima. Narodni heroji su u ljudskoj
svesti zamenjeni hrianskim svecima. Komandanta Savu je u ljudskoj
svesti zamenio Sveti Sava. Deurni krivci, optuivani za probleme u
drutvu, neprijatelji revolucije disidenti, sada su samo zamenjeni nacionalnim i verskim neprijateljima. Ljudima je i dalje vanije ko govori,
a ne smisao onoga ta se govori. Zlo se i dalje ini, samo ne vie u ime
partije i radnog naroda, ve u ime u ime vere i nacije, i u ime raznih drugih ideolokih izgovora. Kako se narod nije pokajao za zlo koje je inio
pod uticajem komunistike ideologije, nego je tu odgovornost prebacio
na komunistike voe, to zlo je ostalo u srcu nacije, i otuda je danas
stanje u drutvu postalo gore nego u vreme komunizma. Shvatanje da su
drugi krivi za nae probleme jeste zabluda kojom izgovaramo odbacivanje sopstvene odgovornosti za duboku moralnu, ekonomsku i politiku
krizu u kojoj se nalazimo.
POSLEDICE SHVATANJA DA JE DRUTVENI SISTEM KRIV

ZA DRUTVENU KRIZU, A NE SAM OVEK I NJEGOVA
NEODGOVORNOST
Jedno od shvatanja lanog prosvetiteljstva jeste da je ovek po prirodi neiskvaren, te da su za njegovu iskvarenost krivi loi uslovi ivota,
nepovoljne okolnosti, i sl. Takvo shvatanje oslobaa oveka od suoavanja sa sopstvenom ivotnom odgovornou za njegovo stanje, i navodi
ga da borbu, umesto protiv svojih karakternih slabosti, vodi protiv loih
okolnosti, pa ak i protiv drugih ljudi, svesno ili podsvesno optuujui
ih da su oni uzrok njegovog nezadovoljstva, neuspeha i moralnog posrtanja. Takvo shvatanje je utkano i u komunistiku ideologiju, pa je
Da li su drugi krivi za nae probleme?
35
proizvelo uverenje da e u idealnim uslovima svako raditi prema svojim sposobnostima, a uzimati samo prema svojim realnim potrebama.
Meutim, neodgovoran odnos naeg oveka prema radu, lenjost svake
vrste, otkriva se kod naih ljudi svaki put kada za tako neto postoje prilike, bez obzira koju ideologiju oni zastupaju i u kom politikom
sistemu ive. Ljudi u globalu pokazuju sklonost, ne da uzimaju prema
svojim realnim egzistencijalnim potrebama, ve da grabe prema svojim neugasivim sebinim hirovima, esto na raun sopstvenog zdravlja i
na raun sopstvenih realnih egzistencijalnih interesa. Laskavo uverenje
da je ovek po prirodi neiskvaren, oslobodilo ga je svesti o potrebi za
radom na sebi i rezultovalo je zabludom da e on sam, prirodno, bez
ikakve reforme sopstvenog karaktera pokazati odgovoran odnos prema
drutvenoj svojini. Svi znamo da je neodgovoran odnos oveka prema
drutvenoj svojini eskalirao u vreme komunizma, i bio ak gori nego to
je bio prema dravnoj i tuoj svojini u vreme pre i posle komunizma.
Komunistika ideologija je svoje pristalice nalazila upravo tako to
je umesto mukotrpnog i samoodricajueg rada na reformi sopstvenog
karaktera kao puta izlaska iz krize, obeavala bolji ivot reformom
drutvenih odnosa. To je laskalo pomenutoj neodgovornosti, a u ljudskim srcima pobuivalo sebinost i zavist prema onima koji su na viim
pozicijama u drutvu, i koji raspolau sa velikim bogatstvom. Takoe,
to je pobuivalo i mrnju prema ljudima drugaijeg klasnog stalea ili
ideolokog pogleda, na koje je prebacivana odgovornost za sve nevolje
u drutvu.
Kada se komunistika ideologija iskompromitovala, narod se nije
pokajao za same zle principe koje je tom ideologijom izgovarao, ve je
samo odbacio njenu iskompromitovanu ideoloku formu.
Naime, profesorka Slobodanka Nedovi sa Pravnog fakulteta mi je
jo krajem 1989. godine predoila rezultate najnovijih sociolokih istraivanja, koja su otkrila porast autoritarne svesti u drutvu i to upravo kod novoformiranih antikomunista. To je za nas stare opozicionare
sa Otvorenog univerziteta bilo neshvatljivo, jer smo bili uvereni da e
sloboda misli i govora, kao i razumno preispitivanje, da dovedu da odbacivanja autoritarnih principa razmiljanja. Meutim, masa je samo
promenila formu, a zadrala stare principe razmiljanja.
Masa se nije pokajala za svoje prethodne slabosti, pa je tako jedno
jednoumlje samo zamenjeno drugim jednoumljem, ili, preciznije reeno, mnotvom razliitih jednoumlja.
Desila se slina stvar kao u vreme kada je posle nemilosrdnog progonstva ranog hrianstva ono konano priznato i postalo ak dravna
religija u starom Rimu, ali kada su bivi idolopoklonici samo zamenili
36
Prokletstvo nacije
imena svojih paganskih bogova imenima hrianskih muenika, i tako

pod novim ruhom nastavili da upranjavaju stare paganske principe
ivljenja. Drugim reima, posle pada komunizma, bivi komunisti su
samo zamenili nazive svojih idola i nazive svojih deurnih krivica. U
ljudskoj svesti sada su narodne heroje poeli da zamenjuju hrianski
sveci, a disidente, nacionalni i verski neprijatelji, koji su takoe finansirani iz inostranstva. Bilo je tragino posmatrati kako najortodoksniji
komunisti sada postaju najortodoksniji hriani. Ista iskljuivost i fanatizam koji su ranije pratili komunistike ideologe, sada su, bez ikakvog
pokajanja, samo zavijeni u nove ideoloke i religiozne forme. Novopeeni lani opozicionari su sada svojom brojnou potisli opozicionare
sa Otvorenog univerziteta, tako da se glas razumne opozicije u njima
sasvim istopio.
Niko od nas nije ni sanjao da socijalni faktori ne mogu da promene
pobude ovejeg srca, ve samo formu, ali to se pokazalo kao poraavajua istina.
Na primer, komunistika vlast je pokuavala da rei problem nacionalizma putem svoje politike moi i propagande, jer druge metode
nije poznavala. On se nije borila protiv sutinskih izvora nacionalizma ljudske sujete, gordosti i mrnje, jer bi tom kritikom ila protiv
sebe same i potkopala temelje ak svoje sopstvene manipulacije narodom. Ona se protiv nacionalizma borila guenjem nacionalnih oseanja
kod srpskog naroda. Da je to put i nain, na nacional-ovinizam bi bio
jednom zauvek iz istorije iskorenjen. Nacionalna oseanja Srba su tada
toliko bila uguena, da bi ovek oseao krivicu ukoliko bi morao da
nekim nevanim povodom spomene kako je eto, igrom sluaja, po nacionalnosti Srbin. Umesto pojma Srbin manje se plaio da upotrebi pojam
Srbijanac, jer je pojam pripadnosti Srbiji manje aluzije pravio na pojam
Srbin, koja je otkrivala nacionalno opredeljenje.
Guiti nacionalna oseanja je jedno, a pobediti gordost i sujetu, koji
su ovde kod nas glavni izvor meunacionalnih sukoba je neto sasvim
drugo. Potisnuta nacionalna gordost se u vreme komunizma sublimirala
u revnost za partiju, da bi po padu komunizma ponovo povratila svoje
staro nacionalistiko ruho. Spoljni faktori deluju samo spolja, pa ako
mogu privremeno da ugue, oni ne mogu da iskorene zlo iz ljudskog
srca, ne mogu da nadomeste linu odgovornost svakog pojedinca za sopstvene motive i postupke.
Preuzimajui na sebe odgovornost da misli umesto samih ljudi i da
tako upravlja njihovim postupcima, da bude razum i savest naroda, politiko rukovodstvo zemlje je na taj nain sputavalo narod da pone sam
da misli i da konano odraste. Nepobeene karakterne slabosti ljudskih
37
srca, prirodno su navodile narod da kao odbranu svoje linosti od ukora

zdravog razuma i savesti formira autoritaran nain miljenja i postupanja, sa svim njegovim traginim posledicama.
Nije mi jasno kako nisam mogao na vreme da shvatim da je tekst
o netoleranciji prema neistomiljenicima izaao u Politici znatno pre
pojave komunizma na naim prostorima, to znai da je autoritarna
svest postojala u naem narodu pre pojave komunizma. Mi smo krivili
komunizam kao da je on kriv za zatupljenost naroda i drutvene nepravde, meutim, jo u drugoj polovini XIX veka je socijalista Svetozar
Markovi opisivao svoja iskustva sa manipulacijom koja je narod hukala mrnjom, onim istim reima kojima smo i mi to mogli da iskaemo
za nae vreme:
U ime morala, pravde, napretka i svih uzvienih pojmova
ovekovih, vi ste vazda podbadali graane da ustanu protiv svih
onih ljudi koji su zaista eleli po svojim pojmovima da utvrde moral,
pravdu i napredak u srpskom narodu. Moral bude i pesnice to je
moral to ga vi propovedate. ... Ceo va rad je neprekidna besavesna
zavera i agitacija protiv svih ljudi koji brane slobodu i rade za napredak naroda, i vi se usuujete da drugome podmeete zavere i agitacije! Vi govorite da je narod glup, da je nezreo, nesavestan kad je re
o reformama. Ali kad vi hoete da narod razdraite protiv nekoga,
onda je narod zreo, svestan, pametan, sve da ne moe bolje biti. Zar
to nije demagogija?
ovek, koji hoe savesno da utie na razvitak drugog oveka, moe
da postupa samo na jedan nain: da razvija njegovu snagu miljenja,
da ga naui da posmatra injenice sam svojim umom i da sam ume
praviti logine zakljuke. Svaki onaj ko tako ne radi, ve koji oveka
hoe da kljuka svojim planovima i savetima, kao umeenim kolaima taj moe imati svakakve druge namere, samo ne da pomogne
razviu onoga na koga utie. ...
Ja ne shvatam i ne mogu da shvatim one socijaliste koji misle da
utvrde socijalizam bajonetima. Oni hoe da svi lanovi drutva
rade, a ovamo moraju za odravanje svog sistema da dre jednu neradnu klasu. To su kao i oni liberali kojima treba diktatura da utvrde
slobodu. Ja ne velim da tiraniju ne treba obarati silom, samo velim da
e svaki takav prevrat svriti niim, ako masa nije proniknuta bar
verom i nadom da e joj novi poredak doneti dobra. Dakle, po mom
shvatanju, sila se moe upotrebiti samo na negaciju, na obaranje starog drutva, ali organizacija novog drutva ne moe se ostvariti nasiljem, protiv volje veine. (Svetozar Markovi, Odabrani listovi, str.
204, 120, 68-69)
38
Prokletstvo nacije
Kasnije sam poeo da shvatam da sutinski problem nije u ideologiji,

ve u iskvarenom ljudskom srcu. Nije ideologija zla, ve su ljudi zli, a
ona je samo teorija kojom se umiruje savest. Nije komunizam neko bie
koje moe biti krivo za tragediju ljudi koji u njega veruju, ve su ljudi ti
koji su krivi. Komunizam je samo izgovor, pokrie i paravan iza kojeg
ljudi mogu da rade svakakva zla i da se njegovom ideologijom uine
isuvie svetim i nedodirljivim za bilo kakvo pozivanje na sopstvenu odgovornost za svoja zlodela, i za bilo kakvu svoju neodgovornost. Ovim
ne elim da kaem da je svejedno koju ivotnu filozofiju ovek zastupa.
Postoji razlika izmeu prosveujue ivotne filozofije koja svojim idealima uva oveka od zla, jer svojim sadrajem raskrinkava besmisao
iskvarenih ljudskih motiva, i one filozofije koja svojim idealima opravdava te iste motive pred njegovom saveu, lano ih predstavljajui kao
ispravne i zabranjujui da se oni dovode u pitanje i da se analizira njihov
kvalitet.
Zabluda moe da ima visoko fanatine ideale, ali su oni uvek tako
povrni da ne zahtevaju reformu srca i karaktera, ve svojim, u sutini
marginalnim zahtevima samo umiruju savest onoga ko ih se pridrava.
Zabluda se esto oslanja na autoritarni sistem koji oveka oslobaa od
odgovornosti razumnog preispitivanja sopstvenih motiva i postupaka.
Socijalizam bi uspeo da ljudi u svojoj dui nisu iskvareni. On je bio
test naeg realnog karaktera. Dovoljno je bilo pogledati na odnos prema
onome to je tue, na odnos totalne neodgovornosti prema drutvenoj
svojini u vreme socijalizma, nau neodgovornost prema radu, pa odmah
shvatiti da e ispravno funkcionisanje bilo kojeg drutvenog ureenja
kod nas predstavljati utopiju, sve dok ne proemo kroz proces neophodnog umnog prosveenja i reformacije naeg karaktera.
Svetozar Markovi je tu vanu injenicu shvatio jo u svoje vreme,
u drugoj polovini XIX veka. Kao glavne stvaraoce boljeg drutva on
ne vidi pripadnike same obespravljene radnike klase, za koje otvoreno tvrdi da su sebini i da im je veinom cilj da postanu kapitalisti, ve vidi one plemenite ljude koje nalazimo svaki as u drutvu, u
svim slojevima, ljude koji ele dobro celom svetu, koji vole sve ljude.
Zbog razumevanja i zastupanja potrebe za prosveenou i karakternom reformom naroda, Svetozara Markovia pojedini pogrdno nazivaju
utopistom, kao da on od naroda oekuje neto nemogue. Ali, bez
praktinog ostvarenja te utopije nijedno drutvo nikada u istoriji nije
moglo da funkcionie kako treba, ve se uvek pretvaralo u karikaturu od
drutva, sa svim svojim traginim posledicama, koje nisu bile utopija,
39
ve esto najsurovija ivotna realnost. Sav uspon zapadne civilizacije

i njen blagoslov za oveanstvo su doli upravo kao plod jedne takve
prosveujue reforme karaktera zapadnih naroda, o kojoj emo govoriti kasnije u posebnom poglavlju ove knjige. Dok Svetozar Markovi
postavlja kao uslov funkcionisanja bilo kog drutva da ovek prethodno
postane nesebian, nezloban, nesujetan, ljubazan..., dotle tvrdi da bez
te reforme karaktera sujeta, i pakost, i mrnja, i sva rava svojstva
unitavaju svako drutvo. Ne samo socijalizam, ve bilo koji pravni
poredak i demokratija pretvaraju se u karikaturu od pravnog poretka i
demokratije onda kada je narod neprosveen i neodgovoran. Svetozar
Markovi je ovako opisao karakter naeg oveka koji onesposobljava
ispravno funkcionisanje bilo kojeg drutvenog ureenja:
Ogromna veina radnika u selu i varoi tako je sebina kao to samo
moe biti ivotinja koja se zove ovek. Seljaku je veinom ideal da
stekne veliku batinu i da postane gazda, a radniku po varoima veinom je cilj da postane kapitalista ili bar mali buruj. Jo je apsurdnije
smatrati izmetke drutva kao to su razbojnici, lopovi i uopte vagabundi kao neki materijal za socijaliste, kao to to ini Bakunjin u
svojoj revolucionarnoj revnosti. To su irevi na drutvenom telu od
kojih nikad ne moe biti zdravo meso. ...
esto biva da takvi ljudi proglaavaju izvesna naela za svoja, i zaista veruju da su njihova, propovedaju ih drugome; ali kada ih vidite
na samom delu, u ivotu, u svakidanjoj, a naroito odsudnoj borbi,
onda se tek vidi kako su ti ljudi jo vrlo daleko od pojma pravog socijaliste. ...
Tu sad izlaze kod ove klase ljudi siune strasti: astoljublje, zavist,
elja za paradiranjem, a esto u odsudnim asovima i straljivost. ...
Da nisu prave socijaliste, dokaz je to to se jo jednako svaaju i
daveljaju, zbog kojekakvih trica, zbog line ambicije, pakosti, sujete, itd. Kad primete na kome od drugoga neku manu, oni umesto da
prionu da je sa ljubavlju od svega srca ispravljaju, oni tu nalaze samo
nov povod za uzajamno pljuvanje i grdnju, te da time pokau svoje
prevashodstvo. ...
Stvar socijalizma propada, jer nema socijalista. (Svetozar Markovi,
Odabrani listovi, 64-67)
40
Prokletstvo nacije
DA LI NAS JE KOMUNIZAM ISKVARIO ILI SMO ODUVEK BILI

TAKVI KAKVI SMO DANAS?
U Maloj Enciklopediji itamo definiciju pojma balkanizacije:

Peorativan izraz kojim se u meunarodnim odnosima oznaava
stanje rascepkanosti i zaotrenosti sukoba interesa u jednom regionu
s malim izgledima da doe do sporazumnog reenja spornih pitanja
izmeu zainteresovanih strana. Izraz je nastao da oznai stanje na
Balkanu poetkom XX veka, a kasnije je dobio iru primenu u publicistici tako da se danas pie o opasnosti balkanizacije Afrike. (Mala
Enciklopedija Prosveta, Beograd 1978, str. 145)
U Vujaklijinom leksikonu iz 1954. godine itamo definiciju pojma

balkanizma kao:
Beznaelnost, borba nedoputenim sredstvima, podvala, politika
ubistva, podmiivanje, strast za bogaenjem, puzavost prema viim a
grubost prema niim od sebe.
Mnogi smatraju da je pedeset godina komunizma odgovorno za nau
moralnu i duhovnu degradaciju, meutim, jo pre komunistike vladavine, godine 1939. antropolog Vladimir Dvornikovi je u svojoj Karakterologiji Jugoslovena uporedio na karakter sa karakterom Engleza:
Ko u takvoj sredini ma ta prima za gotovo ispada budala. Jedan
na ovek izjavio je u novinama da su po njegovom miljenju Englezi
najdetinjastiji narod na svetu.
Zato?
Zato to veruju prosto sve to im se pria. Pri tom je zaboravio
samo jednu sitnu okolnost: da Englez oekuje od svakog oveka istinu, sve dok se ne uveri o protivnom. U nas se ugnezdila sasvim druga
shema i mnogi je otvoreno ispovedaju: Svakog oveka treba dotle
smatrati nepotenim dok se ne uveri da je poten. Ljude uopte, treba susretati sa najveim nepoverenjem; jedne zato to ih jo ne poznaje, a druge zato to ih dobro poznaje.
U sredini gde se podvala smatra receptom ivotne mudrosti i najuspenijim putem do svih moguih uspeha, nakuplja se lako humus i za
izraziti, katkad neobino drski i rafinirani kriminal prevare, malverzacije i svih moguih zloupotreba tueg poverenja. (826)
Da nismo bili uzvienijeg karaktera i jedan vek ranije, otkrivaju rei
pesme Ljubomira Nenadovia, pisane sredinom XIX veka:
to smo mi navikli to dalje inimo,

Napolju s koljemo, u crkvi s krstimo.
Nedavno na crkvi jabuka s zlatila,
Mnoge je hiljade optina platila;
Sirotici mnogoj postelja prodana,
Dok je ta jabuka zlatom okovana;
Za Hristovu crkvu to se od njih uze;
Al da vidi Hristos prolio bi suze.
udnovato stoje na tom svetu stvari;
Osim sebe niko ni za kog ne mari.
Mudrost ljudska raste i do neba stie,
Al sebinost njina jo se dalje die.
Idemo u crkvu, Hriani s zovemo,
Al Hristove rei nita ne volemo,
Ta jednu haljinu ko na sebi ima,
I tu bi mu svukli, neka mu je zima.
Izmeu suseda velika je jama;
to blinjem elimo ne dao Bog nama.
Podiemo crkve gore u oblake,
A gledamo mirno kraj crkve prosjake.
Varamo, krademo, udesa inimo,
Bojimo s andara, Boga s ne bojimo!
Zavidimo drugom, ljubimo osvete,
Na blinjega svoga diemo klevete.
Svaamo s za nita, koljemo s za svata;
Jedan drugom nee uvrede da prata,
Pa kakvi su ljudi takve i drave,
Takvi su ministri, takve nam uprave;
Iznesu vam neke idole pred oi,
Pa hajde na vojsku i krv blinjeg loi.
Svade se, pobiju, svo krvavo polje,
A posle ratova nita nije bolje.
Na barjaku stoje sveci i krstovi,
Pod barjakom kolju s ko pravi zverovi.
41
42
Prokletstvo nacije
Pre dva veka Dositej Obradovi duboko razume da je na najvei

neprijatelj u nama samima, u naem primitivnom karakteru:
Srbija, Bosna i Hercegovina izbavie se s vremenom od Turaka i
osloboditi; ali ako narod u ovim zemljama ne pone otresati od sebe
sujeverje i bogomrsku vradu, mrzost za zakon, oni e sami sebi biti
Turci i muitelji. (Dositej Obradovi)
Mnogi veruju da su nas Turci iskvarili za vreme petovekovnog ropstva. Meutim, zar nismo uili da nas je crkva sauvala od Turaka?!
No, dovoljno je pogledati istorijske izvore o meusobnoj borbi za vlast,
zloinima i ubistvima unutar vlastele srednjevekovne Srbije, pa e nam
biti jasno da smo takvi kakvi smo bili i pre Turaka.
Za vlastelu pod carem Duanom vladalo je ve u ono doba miljenje da je pokvarena i nepatriotina. ... Naroito pada u oi kod vie
vlastele, nezajaljiva pohlepa za imanjem i vladanjem i to u tolikoj
meri da esto ni porodica ni vera (iako su se Boga bojali i obino pred
smrt pokuavali da ga podmite zadubinama), drava pogotovu, za
njih nisu predstavljale nikakve moralne konice. ... Feudalac je esto
oseao kao svoje staleko pravo i to da uniava i oveje dostojanstvo u svome podaniku (pravo prve noi, sramotne telesne kazne
itd.), da ga tretira kao roba, iako je pobono dizao crkve i znao za
hrianski nauk da su svi ljudi stvoreni na sliku i priliku Boju i
da su pred Bogom svi jednaki. Nije tek Osmanlija iz naeg naroda
stvorio raju i ifiju; sav taj drutveni red od koga su postradale nae
srednjevekovne drave, zatekli su Turci gotov i izgraen u naim
zemljama. ... Na srednji vek poznavao je i instituciju ropstva. Robovi u Srbiji otroci, bili su ili ratni zarobljenici ili raznim drugim
nainima (otimanjem ili trgovinom) steeni ljudski inventar kojim je
gospodar mogao neogranieno da raspolae. Deavalo se da su i sami
roditelji prodavali svoju decu. (Vladimir Dvornikovi, Karakterologija Jugoslovena 714-716)
Daleko pre pojave Turaka na naem tlu, antiki istoriari opisuju buntovne starosedeoce Balkana proete plemenskim sukobima i ratovima:
Tvrde za njih da su bili visokog rasta, jaki, dobri ratnici, odani piu,
da nisu mnogo pazili na istou, ... itd. iveli su u patrijarhalnim
zajednicama, politiki razjedinjeni, u meusobnim borbama i neprijateljstvu s grkim kolonistima i Makedoncima, a posle i s Rimljanima. iveli su delimino u utvrenim gradinama, a bavili su se
poljoprivredom, lovom i (u primorju) gusarenjem. (Enciklopedija
leksikografskog zavoda 3, 126-127)
Dakle, izvor naih problema je u nama samima, i zato treba da ga
reavamo sami sa sobom.
KO JE KRIV?
43
Adam je rekao kriva je ena, Eva je rekla kriva je zmija, a vi tvrdite kriv je komunizam, kriv je Zapad i krive su sekte za moralnu
i duhovnu degradaciju drutva.
Koliko je Eva opasna za Adama?
Koliku mo ima zmija nad Evom?
Koliko su opasni komunizam i verske sekte?
Samo onoliko koliko je ovek duhovno slab, koliko u njihovoj teoriji
nalazi izgovor za sopstvene grehe!
Zabluda nema sama u sebi silu zla. Ona je samo teorija, kojom ovek
umiruje svoju savest.
Sila zablude je greh ljudskog srca.
Ako smatrate da niste odgovorni za svoje postupke, ve da je neko
drugi umesto vas odgovoran, onda onaj ko je kriv za vae stanje je vie
ovek nego vi sami.
Kako je to mogue?
Samo ovek koji ima slobodu izbora moe biti kriv. A kako smatrate
da vi niste imali slobodu izbora jer ste bili zavedeni, a da je neko drugi
imao slobodu izbora pa je kriv to vas je zaveo, vi time pravite razliku
izmeu sebe i drugih na fundamentalnom nivou.
Smatrate da sami niste imali vlast nad svojim postupcima, a da je
drugi imao vlast i nad samim sobom i nad vama.
Ima rasizma u vaem razmiljanju, jer se predstavljate kao da niste
ovek, nego neko nie bie koje nema mo da se iskuenjima odupre,
koje nema odgovornost za sopstvene postupke. Vi sebe poniavate ispod
onoga koga smatrate krivim za vae stanje, jer u sebi ne prepoznajete
oveka odgovornog za svoje postupke, a u drugima prepoznajete.
Samo duevni bolesnici i mala deca nisu odgovorni za svoje postupke. Kome vi pripadate?
Iz vaih stavova sledi da je onaj ko je kriv za vau nesreu vei ovek od vas, a da vi svakako niste normalan ovek, jer normalan ovek
jeste odgovoran za svoje postupke, a vi sami tvrdite za sebe da niste
odgovorni. Pa ako je tako, onda se pomirite sa svojom sudbinom. Kako
niste odgovorni za svoje postupke, pomirite se da e vama uvek da manipuliu oni koji tu odgovornost imaju i za sebe i nad vama. Vlast koja
e i u budunosti da zloupotrebljava svoju mo nad vama, svakako e
za tako neto biti kriva, ali to vam nee pomoi. Kako ste neodgovorni za svoje postupke, niste ni dostojni da sami upravljate sobom, pa je
opravdana svaka vlast nad vama, bez obzira na njene zloupotrebe. Kako
sami priznajete da niste odgovorni za svoje postupke, time priznajete i
44
Prokletstvo nacije
da je opravdana potreba za vlau koja e vama da upravlja. Kao to se

za decu staraju njihovi roditelji, kao to se za duevne bolesnike staraju
posebne ustanove, tako je opravdano da se i za vas stara neko drugi.
Samo, pitam se, otkuda vama predstava o odgovornosti, bilo ijoj,
ako kategoriju odgovornosti sami ne poznajete u svom iskustvu? Bojim
se da je vaa potreba za osuivanjem drugih u srazmeri sa nepriznatom
sopstvenom (ne)odgovornou za vae postupke!
Postoji sjajna prilika da povratite sopstvenu odgovornost u svoje ruke
i da postanete ovek. A to su upravo iskuenja koja vas stalno snalaze.
Ona vas navode na ponete da mislite, da odgovorno preispitujete pobude sopstvenog srca, i da se zatim loim pobudama svoje prirode svom
snagom svoje volje oduprete. Meutim, kako vi postupate u tim blagoslovenim iskuenjima koja vam zapravo pomau da ukljuite razum, da
razlikujete dobro od zla, i da se svojom voljom oduprete iskuenju?
Vi tada odbacujete svoju odgovornost, pokoravate svoju volju sili
iskuenja, i pravdate se da niste mogli drugaije. Ako niste mogli, onda
nemojte ni traiti ono ega niste dostojni. Ko nije dostojan slobode izbora, nije dostojan ni njenog blagoslova. Ko nije spreman da za slobodu
plati ikakvu cenu, da za nju podnese ikakvu rtvu, nije ni dostojan da
uiva blagoslove slobode.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI ZA KOMUNISTIKI

TOTALITARIZAM
Izjava na meiling listi Ljudska prava:

Mi smo ih sluali zato to smo morali, bili smo zaplaeni, za najmanju re se stradalo, i to ne samo zatvor, nego saobraajka, bolest,
stradanje dece, smetnje na svim nivoima. Povrh toga postojala je i indoktrinacija.
Replika:
Ako su kriminalci oni koji su vas primoravali na poslunost, a vi ste
na to pristajali, vi onda niste nita drugo nego sauesnici.
Vaim izgovorom su se branili i oni koji su inili zloine pod Hitlerom. Onaj ko se pod pritiskom odricao naela pravde, ko kae da je kao
punoletna osoba morao da ini zlo jer je bio prisiljen, pokazao je ljigav
karakter koji e pokazati i sutra kada se za to ukae prilika.
Strano je itati, posebno o zlodelima pod Staljinom, kako je roeni
brat brata izdavao pod pritiskom, kako su pod pritiskom jedni drugima
inili najuasnija zla.
Zato se nisu pobunili protiv zla?
Zato su na njega pristajali?
45
Zato je iko morao da pristane na zlo?

Ruski emigrant i disident Aleksandar Solenjicin u jednom svom
delu opisuje kako su ene disidenata prognanih u Sibir bile anatemisane
u drutvu, od strane svojih kolega na poslu, i sl, tako da su se mnoge, ne
mogavi izdrati pritisak, razvodile od svojih mueva. Oni koji su ih ikanirali nisu bili ljudi na vlasti, ve obini ljudi. Ali i samu vlast takoe
su inili obini ljudi. Ceo sistem nije inio niko drugi nego takoe ljudi.
Zlo nije izvravala neka mistina nevidljiva sila, ve sam narod koji je
pristajao na tu silu.
Postoje uvek dva testa kojim se svaki ovek kua da li e da pristane
na zlo: jedni su spremni da zarad svojih interesa otvoreno rtvuju naela
pravde, a drugi su savesni, i ne mogu da tako otvoreno idu protiv svoje
savesti. Njima se prua izgovor za zlo kojim e umiriti svoju savest
da je to zlo potrebno iz viih interesa i da zato zlo nije zlo.
Vi se danas gradite da ste poboni. U Bibliji se otkriva da e oni koji
su moralno i karakterno slabi primiti ig zveri bilo na ruku bilo na elo.
Oni koji svesno rtvuju naela pravde radi svojih interesa, dobijaju ig
na ruku. Oni koji rtvuju naela pravde zbog neodgovornosti uma, zato
to ne ele da odgovorno misle svojom glavom, dobie ig na elo.
Religiozno politika institucija ZVER je ta sila zla koja e svojim
zakonom jedne primorati da rtvuju naela pravde zarad svojih interesa,
a druge e raznim udima i znacima da prevari. Bez obzira na to da li
e na zlo da pristanu svesno ili e biti zavedeni, oni e na zlo pristati
voljno, i zato e ih po Svetom pismu snai najvee prokletstvo koje je za
bilo koga ikada proreeno u Svetom pismu:
Ko se god pokloni zveri i ikoni njezinoj, i primi ig na elo svoje ili
ruku svoju, i on e piti od vina gneva Bojega, koje je nepomeano
utoeno u au gneva njegova, i bie muen ognjem i sumporom pred
anelima svetima i pred jagnjetom... i nee imati mira dan i no koji
se poklanjaju ZVERI i ikoni njenoj, i koji primaju ig imena njena.
Ovde je trpljenje svetih koji dre zapovesti Boje i veru Isusovu.
(Otkrivenje 14,6-12)
Oni koji su se odricali principa istine i pravde u vreme komunizma,
koji se za to ne kaju, nego to izgovaraju, ta e tek da rade onda kada
ZVER bude zaista stupila na politiku scenu?! Bie progonitelji i muitelji svih onih koji budu hteli da ostanu poteni, kao to su to bili i u vreme
komunizma. Isus kae:
A uvajte se od ljudi; jer e vas oni predati sudovima, i po zbornicama svojim bie vas. I pred vlastele i careve vodie vas mene radi za
svedoanstvo njima i neznabocima. A kad vas predadu, ne brinite
46
Prokletstvo nacije
se kako ete ili ta ete govoriti; jer e vam se u onaj as dati ta ete
kazati. Jer vi neete govoriti, nego Duh Oca vaeg govorie iz vas.
A predae brat brata na smrt i otac sina; i ustae deca na roditelje i
pobie ih. I svi e mrzeti na vas imena mog radi; ali koji pretrpi do
kraja blago njemu. I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a due ne mogu
ubiti; nego se bojte onog koji moe i duu i telo pogubiti u paklu. Ne
prodaju li se dva vrapca za jedan dinar? Pa nijedan od njih ne moe
pasti na zemlju bez oca vaeg. A vama je i kosa na glavi sva izbrojana. Ne bojte se, dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca. A koji god
prizna mene pred ljudima, priznau i ja njega pred Ocem svojim koji
je na nebesima.
A ko se odrekne mene pred ljudima, odrei u se i ja njega pred
Ocem svojim koji je na nebesima. ... I koji ne uzme krsta svog i ne
poe za mnom, nije mene dostojan. Koji uva duu svoju, izgubie
je; a koji izgubi duu svoju mene radi, nai e je. (Matej 10,17-39)
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI ZA NACIONALIZAM

KO IH JE ZAVADIO?

Da nije bilo Zapadnih imperijalnih interesa, sukoba u naoj domovini ne bi ni bilo.
Odgovor:
Do pred kraj XVIII veka crnogorsko pleme sa plemenom je vekovima bilo u ratu. Ko ih je zavadio? Amerikanci?
Kakav je to karakter populacije koja se da izmanipulisati?
Hajde, probaj da pozavadi amerike dravice da zarate izmeu sebe!
Onaj ko pristaje na duh zavade je svakako vie lud od onoga ko ima
za cilj da taj sukob iskoristi.
Smatram da smo svi vie manje odgovorni za ovaj rat na prostorima bive Jugoslavije devedesetih godina. Opet, iskreno ne verujem da
je veina naeg naroda bila nacionalistiki i ovinistiki nastrojena za
vreme rata, ali je oigledno da je veina nas bila sauesnik u zlu, bilo iz
sujetnog straha od gubitka odobravanja, bilo iz sebinog kukaviluka.
Onaj isti sujetan strah od gubitka odobravanja drugih ljudi, zbog kojeg
pristajemo na prepisivanje na asu ili na ispitu, jeste ta ista nepobeena
sujeta koja nas navodi da se odriemo potenja i pravinosti kada treba
da ustanemo u odbrani onih koji predstavljaju ugroene i neomiljene
manjinske grupe u naem okruenju. Sujeta i kukaviluk nisu nita manje zlo od same mrnje, jer nas oni navode da svojim neopiranjem zlu
stvorimo klimu u kojoj zlikovci mogu da rade ta god poele.
47
Postoji tu jo jedna nuspojava kukaviluka vezana za problem savesti, posebno onih ljudi koji su veoma savesni, a ipak postupaju kukaviki. Kako se oni iz straha odriu principa pravinosti, a imaju jaku
savest, oni sada imaju potrebu da to izdajstvo pravinosti pred svojom
saveu opravdaju.
To znai da e osoba, koja je iz straha pristala na opte drutveno zlo,
pokuavati da ubedi svoju savest da je to zlo bilo opravdano, i zato e i
ona sama imati potrebu da ue u mainu i da zbog neiste savesti sada
sama fanatino podraava filozofiju opravdanja zla.
U paranoidnoj atmosferi Staljinove diktature nevin ovek je lako bivao proglaen disidentom i zatim prognan u Sibir. Po obiaju, njegova
ena bi ostala na poslu bez veih problema sa vlastima. Njene kolege na
poslu, prijatelji, roaci i komije znaju da je njen suprug nevin, i kako
su veoma savesni, imaju potrebu da ustanu u odbranu nevino osuenog.
Ali, zbog svoje plaljivosti nemaju snage da se suprotstave nepravdi.
Zbog kukaviluka dolaze u teak sukob sa svojom saveu. I zatim, da bi
reili sukob, pokuavaju da sebe uvere da nevin ipak nije nevin, da vlast
ipak zna ta radi, da oni nisu pozvani da ispituju sluaj, itd. Ali, njihovo
zavaravanje neiste savesti se na tome ne zaustavlja. Da bi uguili osvedoenje koje ih opominje da gree, oni poinju patoloki da mrze onoga
koga su do skora smatrali nevinim. Kako nemaju razumnih argumenata
mrnja i besmislice poremeenog razuma im preostaju kao jedini argumenat protiv nevino osuenog. ena disidenta uskoro biva ikanirana
na poslu, doivljava prezir od svojih prijatelja i roaka, i prolazi gore od
svojih bivih prijatelja i kolega, nego od Staljinove strahovlade.
Pomenuti primer moe da se desi i u naem preduzeu, fakultetu, u
raznim ivotnim situacijama, a ne samo u iskuenjima rata ili snanih
totalitarnih reima. Ljudi koji nisu skloni mrnji, koji su po prirodi mirni i plaljivi, mogu da postanu ispunjeni patolokom mrnjom, samo da
bi uguili glas savesti koji ih opominje da su prema nekome pogreili,
jer su iz kukaviluka odluili da rtvuju naela potenja i pravde.
Svim ovim hou da kaem da nema neutralnih. Svi smo mi morali da
zauzmemo nekakav stav prema zlu koje se deavalo za vreme rata. Svi
smo odgovorni za taj stav. Da je veina nas htela da bude odgovorna, ona
bi mogla da sprei zlo rata, ali umesto toga, mi smo pokazali kukaviki
karakter, ako i nismo svi bili ispunjeni zlom nacionalizma (samoljublja,
gordosti) i njegovim rodom ovinizma (netolerancije i mrnje). Ideolozi
nacionalizma, rata i etnikog ienja ne bi mogli da sprovedu svoje
namere da te namere nisu u oima javnosti na bilo koji nain bile odo-
48
Prokletstvo nacije
bravane. Naa deca su slana na klanicu ratita da druge kolju i da sama

budu klana, a mi smo na sve to reagovali u skladu sa svojim strahovima,
kompleksima, nacionalnom ponositou, umesto spreavanjem zla.
Ako se posle svega nismo duboko pokajali za svoju nezrelu reakciju u
vreme iskuenja rata (mrnju, gordost, sujetu, kukaviluk, itd), budimo
sigurni da su nae slabosti i dalje ostale u naim srcima, i da je samo
pitanje istorijskih okolnosti, prilika i neprilika, kada e te slabosti pod
ovom ili onom ideolokom i politikom formom da se ponovo manifestuju.
IZJANJAVAM SE KRIVOM
Kajem se i izvinjavam rtvama u Srebrenici. ... Na raspravi o duini kazne, Obrenovi je jo jednom priznao da je kriv za uee u
ubistvu oko 7.000 muslimanskih mukaraca iz Srebrenice, nakon to
su snage VRS 11. jula 1995. zauzele taj grad. Kriv sam za sve to
sam uinio... Kriv sam i za ono to nisam uinio, to nisam pokuao
zatititi zarobljenike... Hiljade nevinih rtava je stradalo, ostali su
grobovi, izbeglice, opta nesrea. Deo odgovornosti za to snosim i
ja, rekao je Obrenovi, koji je u vreme zloina u Srebrenici bio zamenik komandanta Zvornike brigade VRS. (Beta)
Izjanjavam se krivom za zloine protiv ovenosti. Biljana Plavi
Komentar na tu vest na B92:
Svaka ast Biljani Plavi na priznanju krivice. To je podvig koji
mnogi nisu nikada bili voljni da uine niti e ga uiniti. Zato nemojmo
biti licemeri pa kao fariseji bacati kamen na nju, kao da smo mi svi bili
sveci. Ko od nas moe biti siguran da nije mogao da uini vie protiv nacionalistikog mnenja devedesetih, te da ne snosi nikakvu odgovornost
za duh koji je rezultovao tolikim zloinima?! Svi mi snosimo odgovornost za ove ratne zloine, neko u veoj meri ako ih je odobravao, neko u
manjoj ako nije ustajao da zlo nacionalizma osudi, jer se plaio gubitka
odobravanja veine ili moda svojih pozicija u drutvu i na poslu. Lako
je sada praviti se demokratom. To je trebalo onda devedesetih godina
uiniti, a sada je lako praviti se junak i pozivati zloince na odgovornost. A ti zloinci nita ne bi mogli da urade da nisu raunali na nau
tupu ravnodunost i kukaviluk.
49
Potreba da se lina ili kolektivna neodgovornost prebaci na nekog

drugog nije jedina posledica ovekove neiste savesti. Teorija opte zavere, kao i razni strahovi takoe imaju svoj koren u ovekovoj neistoj
savesti.
O PRISLUKIVAIMA I PRISLUKIVANJU
Pismo sa meiling liste Ljudska prava:

Ukloniti instalacije iz stanova naih aktivista. Pokret za zatitu
ljudskih prava zahteva od MUP-a da ukloni iz stanova njegovih elnika
razliite nadzorne aparate i instalacije.
Odgovor:
Zato ometati ljude da rade svoj posao, za koji ih svi mi plaamo?
ta imamo da krijemo? Imamo istu savest i isto srce!
A moda im tako i doe k svesti ono to zastupamo, ako to stalno
budu sluali i pratili!
Zato prezreti toliki trud od onih koji ele da nas uju i da to ak
zabelee?
To je jedinstvena prilika da mnoge nae rei budu ovekoveene i da
uu u istoriju!
Zato ja predlaem ne da se uklone prisluni ureaji, ve da se sa njih
lepo obrie praina, i da im se zamene baterije. Zamenimo dotrajalu pauinu ali ostavimo lanog pauka da visi na istom mestu. Prospimo vodu
iz vaze, ali onaj vetaki cvet to nam se smei ostavimo na istom mestu
i usmerimo ga prema naim sagovornicima.
I zato uopte da irimo duh nezadovoljstva?
Gradimo prijatelje najpre od onih koji NAJVIE posveuju panju
naim reima!
Nisu li oni u koje smo toliko verovali pokazali tako malo interesovanja za nae ideje?
I zato da razgovaramo sami sa sobom? Nije li to nastrano?
Zar nije divno to uvek moemo rei ono to mislimo nekome ko e
to sa panjom sasluati i zabeleiti?
NE OSEATI KRIVICU I NE BITI KRIV NIJE ISTO
Mnogi koriste razne tehnike da bi se oslobodili neprijatnog oseanja

krivice, ili iz istog razloga koriste tablete koje im preporuuju psihijatri.
Hoe li takva simptomatska reenja da ih oslobode same krivice? Pretpostavimo da se na sudu pojavi ubica, za koga je oigledno da je kriv za
svoje zloine. On moe iskreno da odgovori na rei tuitelja: Ja se ne
50
Prokletstvo nacije
oseam krivim! ... Uzimam tablete koje mi je preporuio moj psihijatar

i zaista me ne pritiska nikakvo oseanje krivice! On moe da iskreno
izgovori i sledee rei: Znate, ja sam poboan. Ispovest kod svetenika
me potpuno rastereuje oseanja krivice! On moe ak da izjavi da
smatra da je zloin poinio iz plemenitih motiva, i da zato za svoja zla
dela uopte ne osea krivicu.
Dakle, oseanje krivice nije isto to i sama krivica. Ako neko ne osea krivicu, ne znai da nije kriv. Iako ovek ne mora biti svestan svoje
krivice, ona e se esto manifestovati na ovaj ili onaj nain, priinjavajui mu probleme za koje on ni ne sanja da imaju svoj izvor u njegovim
nezrelim i pogrenim reakcijama na ivotna iskuenja.
EUFEMIZMI
Neodgovorne linosti su sklone da u svom izraavanju upotrebljavaju

eufemizme.
Eufemizmi su pojmovi koji ne sadre kategoriju odgovornosti u
svom znaenju. Njihova upotreba otkriva ovekovu nezrelost za susret
sa svojom linom odgovornou. Na primer, lopovi umesto pojma kraa koriste eufemizam pozajmica. Neodgovorni politiari umesto pojma trajk koriste pojam obustava rada, a umesto kriza sloeno
stanje, itd.
Kada se upotreba eufemizama manifestuje na duhovnom planu, ona
otkriva duhovnu problematiku. Takve osobe, posebno ako su jo proete
samopravednou, ustruavaju se od upotrebe pojma greha i umesto njega kau greka. Umesto izgubljen upotrebljavaju pojam nesavren;
umesto spasenje prosvetljenje ili vii stupanj duhovnog razvoja.
Umesto pojma iskuenje, koriste pojam stresa da bi tako odgovornost za nezrelu reakciju prebacili na okolnosti. A umesto krivice koji
pojam upotrebljavaju? Nijedan! To je upravo ono od ega sve vreme i
pokuavaju da pobegnu.
O problemu krivice oni uglavnom ute, ali se zato taj problem na
njima vidi.
Neista savest je jedan od najeih motiva iz kojih ljudi ine svoja
dobra dela, bili oni religiozni ili ne. Religiozne osobe tu imaju posebno iskuenje. Lozinka kojom esto otkrivaju ropski duh svoje neiste
savesti poinje reima MORAM ovo ili MORAM ono. Kada neko
odbije da se povinuje njihovoj ropskoj religioznosti, oni se odmah potrude da ga ubede kako on MORA da misli i postupa kao i oni sami.
Tako oni otkrivaju da njihova dobrota nije njihov izbor, ve da su na nju
primorani onim istim razlozima koje drugima nude kao preporuku svog
linog iskustva.
KAJINOV SINDROM
51
Neista savest, sebinost i ponositost oveka ine osetljivim, ugroenim i optereenim. ovek je sklon da projektuje svoj iskvaren karakter
drugim ljudima, a zbog krivice je sklon da strepi e ga drugi povrediti
onim to sam nesvesno zna da je zasluio. Neista savest zbog sopstvenog greha rezultuje time da ovek nesvesno vidi Sud pravde u svakoj
nesrei, porazu, gubitku, pa i u svakoj kritici koja mu dolazi od drugih
ljudi, bilo od stvarnih neprijatelja, bilo od dobronamernih prijatelja.
Primer takvog straha sreemo i u Svetom pismu. Prvi i jedini ubica
u to vreme, Kajin, plaio se da e ga drugi ljudi ubiti. (1.Mojsijeva 4,14).
Svoj karakter je projektovao drugima. Strah oveka neiste savesti u
Svetom pismu je opisan sledeim reima:
Nego e ti Gospod dati srce plaljivo, oi iiljele i duu iznemoglu.
I ivot e tvoj biti kao da visi prema tebi, i plaie se nou i danju, i
nee biti miran ivotom svojim. (5.Mojsijeva 28,65-66)
Psiholoka literatura takav strah opisuje kao paranoidnu izofreniju:
izofrenija. ... Poremeen odnos linosti prema okolini stvara kod
bolesnika posebnu nesigurnost u odreivanju granica izmeu subjektivnog i objektivnog sveta. Tako esto neki subjektivno prouzrokovan in ili doivljaj bolesnik osea kao nasilno uzrokovan uticajem neke spoljne kosmike natprirodne ili politike sile, na pr. neke
internacionalne organizacije, zaverenike skupine, koja hipnotikom
sugestijom ili nekim aparatima utie na njega, namee mu svoje misli, otima njegove vlastite, i pokree njegove akcije. ... U paranoidnoj izofreniji preovlauju delirijumi, ideje veliine (megalomanija),
manija progona i halucinacije. (Enciklopedija leksikografskog zavoda,
V, 697)
O TROVANJU RADIJACIJOM
Licemerje naeg duebrinitva se esto primeuje i u izrazima paranoidnog straha od neprijatelja koji nas na ovaj ili onaj nain truje i
unitava. itao sam na nekom forumu paranoidnu diskusiju o nekom
navodnom napitku kojeg su nam proturili Amerikanci, a od koga ovek,
kada ga popije, izgubi zdrav razum; taj napitak nam je ovde navodno
poslat da ugrozi zdravlje nae nacije. Pa ljudi to je naa ljivovica, odgovorih! Mi optuujemo NATO-vce za trovanje i radijaciju! Da li znate
koliko su traginije posledice naeg dragovoljnog i samovoljnog trovanja alkoholom, duvanom, nezdravom i neumerenom ishranom?
52
Prokletstvo nacije
Nama uopte nije stalo do opstanka, ve je ta borba izgovor za nae

povreeno Ja.
Pogledajmo publikaciju Dr. ivana Joviia, Osnovi medicinske geografije Srbije, Beograd, 1998. U njoj, izmeu ostalog, pie na str. 32
da je broj umrlih izmeu 65. i 69. godine ivota na 1000 stanovnika po
pokrajinama: Vojvodina: 34,5 Centralna Srbija: 29,8 Kosovo: 20,1
Kao objanjenje poveane smrtnosti stanovnitva Vojvodine i Centralne Srbije, prof. ivan Jovii kae: Albanci npr. ne koriste se svinjskim mesom u ishrani. (str. 33). Takoe, o srednjem trajanju duine
ivota od 1992-1993. godine itamo:
Mukarci: Vojvodina: 67,06 Centralna Srbija: 69,10 Kosovo: 72,02
ene: Vojvodina: 73,03 Centralna Srbija: 74,56 Kosovo: 77,51
Da li smo sada svesni koliko greimo kada govorimo o drugima koji
nas ugroavaju, kada nama samima nije stalo do opstanka?!
Uradimo prvo ono to do nas stoji, pa onda gunajmo zbog onoga to
nam ine drugi, a to nismo moni da ispravimo!
To sve piem da vas uverim da nas pokreu motivi koji nemaju veze
sa ljubavlju prema naciji, ni prema oveku, i da zato naa srca treba da
se reformiu pre nego to ita drugo budemo krenuli da radimo, jer ako
ovako nastavimo da se branimo, unitiemo se sasvim.
Kao to za fiziko trovanje optuujemo Zapad, to isto radimo i sa
duhovnim trovanjem. Ko je vie nego mi otrovan oholou, sujetom,
mrnjom i paranoidnou? Dovoljno je pogledati sadraj naih najomiljenijih domaih filmova, pa videti da su oni omiljeni zbog zla koje prikazuju na lep, privlaan i simpatian nain. Neiskvarenost, neporonost
i dobrota naem oveku deluju patetino i dosadno. Prie o ljubavi i
dobroti nam deluju kao fraze, zato to je ljubav u naem srcu i ivotu
samo fraza. Uzviene vrednosti Hristovog karaktera su od naroda sakrivene. Od pojedinih svetenika emo uti objanjenje: Nije mogue da
mi greni govorimo o Bogu, meutim, pravo objanjenje je u ljudskoj
gordosti koja se osea ponieno pred svakom veliinom koja ugroava
njenu samodovoljnost, pred svakom plemenitou koja predstavlja ukor
za njenu sopstvenu pokvarenost i izopaenost. Branimo se da je pria
o Isusu Hristu bespredmetna, jer navodno Boga ne moemo spoznati
razumom ali zato se ne stidimo da svom um zagaujemo svakakvim
iskvarenim sadrajima, koji se navodno razumno mogu spoznati. Mislim da istina neto sasvim suprotno. Jedino je ljubav razumna i jedino
se ona moe spoznati razumom, jer jedino ona ima smisla. Upravo se
zlo ne moe razumom spoznati, jer kada bi se zlo moglo razumeti, ono
bi tada opravdalo svoje postojanje.
TA JE NA UZOR?
53
Replika na internet diskusiji na sledee shvatanje:

Ne znam po emu su to drugi narodi (mislim na etiku) bolji od nas
Srba. Hrvati? iptari? Bugari? Rumuni? Maari? Slovenci? Bonjaci?
Nije li upravo to nezrelo, pozivati se na druge kako nisu bolji od nas,
da bismo sebe opravdali. To rade mala deca. Zreli ljudi gledaju ta je
bolje kod drugoga, i onda ka tome tee, a nezreli gledaju ta je loe kod
drugoga, da bi sebe mogli da opravdaju.
Zato zreli ljudi, gledajui u bolje od sebe, idu napred, a infantilni,
gledajui u loije od sebe, tonu sve dublje.
Zato bih se bavio tuim slabostima, i time samo pothranjivao sopstvenu sujetu i samopravednost? Zato se ne bih bavio tuim vrlinama i
vrednostima i njih uzimao kao ciljeve koje treba kod sebe da ostvarim?
Verovatno se kod svakog naroda mogu nai neke njegove vrline koje
mi veinom nemamo, kao i mane po kojima je on gori od ostalih naroda. Zato hajmo da se ugledamo na albansku meusobnu solidarnost,
jer je mi nemamo kao Albanci. Hajde da se ugledamo na gostoljubivost
Bonjaka, jer je ona svakako kod njih vea nego kod nas. Hajmo da
se ugledamo na vrednou i sistematinost Hrvata u radu, jer su oni na
tom planu svakako bolji od nas. Hajmo da se ugledamo sa savesnost i
urednost jednog prosenog Slovenca, jer smo mi svakako u odnosu na
njega nesavesni i neuredni. Hajmo da se ugledamo na poniznost i krotost jednog prosenog Holananina ili Engleza, jer oni svakako nemaju
duh samohvalisavosti kao to ga mi imamo, i ne gaje duh meusobne
mrnje koji je upravo naa tipina odlika! Ako emo da se bavimo tuim
karakterima, hajde da se oplemenjujemo onim to je kod drugih bolje,
a da sahranjujemo kod sebe ono to kod nas ne valja! Ne znam da li
ima oholijih i gordijih ljudi od nas u Evropi? Pitanje nae egzistencije je
pitanje pobede nad naim karakternim slabostima zbog kojih smo gori
neprijatelji sami sebi od svih drugih neprijatelja.
STRAH OD DRUGAIJEG MILJENJA
Kada smo zastupnici zablude, tada se plaimo drugaijeg miljenja,

jer nismo u stanju da razumnim argumentima odbranimo sopstveno miljenje. Strah od tue kritike rezultuje formiranjem tabua u koje ne sme
da se dira, kao i sklonou da se ne potuje sloboda drugog oveka da
odgovorno misli i da se slobodno izraava. Osoba koja ne eli da odgovorno proveri ispravnost sopstvenih uverenja, plai se svakoga ko svoja
uverenja odgovorno preispituje, kao to se esto osea ugroenom i od
onoga ko ima drugaije miljenje od nje same. ta je prava borba za slo-
54
Prokletstvo nacije
bodu miljenja i slobodu dela? To je ona borba koja rezultuje slobodom

oveka da ini ono to je dobro, a ne zlo.
Politika i graanska sloboda, dakle, to su neophodni uslovi za razvitak svakog naroda. Sloboda je sredstvo; menjanje ekonomskih i
drutvenih odnosa naroda, uveliavanje umnog i materijalnog bogatstva naroda to je cilj naroda.
Kad bi se cilj slobode sastojao samo u tome da se moe naprazno
larmati po parlamentima, po pijacama, i klubovima ili brljati po novinama i knjigama, onda sloboda ne samo da ne bi vredela one krvi
sto je narodi prolie za nju i jo do sada prolivaju, ve ne bi vredela
ni ovo malo mastila to sam ga ja prolio dok sam napisao ovaj lanak.
Sloboda je dragocena svakome ko je razume po onim dragocenim
rezultatima to ih ona donosi. (Svetozar Markovi)
Kada borba za slobodu pone da se vodi za pravo oveka da ini zlo,
onda se prirodno vodi istovremena borba da se oveku obuzda sloboda
misli i govora, jer sloboda misli i govora rezultuje ukorima za zloupotrebu slobode, koje zastupnik zablude nije u stanju da ospori argumentima
zdravog razuma, i koji zato mora da pribegava represiji nad slobodom
javnog ispoljavanja svog kritikog miljenja.
DA LI JE ZA PROBLEME KRIVA SLOBODA, ZATO TO

DOZVOLJAVA ZLOUPOTREBE?
Diskusija izmeu protivnika i pobornika slobode savesti:

G: Dovoditi u pitanje ono to Crkva (Partija...) zastupa znai dolaziti u sukob sa onim to je ve utvreno da je istina i to se podrazumeva!
P: Svaki ovek je odgovoran, ne da se kocka sa potencijalnom
ispravnou svoga verovanja, ve da razumno preispita da li je njegovo
verovanje ispravno. Za to je odgovoran i pred drugim ljudima, da ne bi
promovisao zabludu, a i pred Bogom koji mu je dao razum i linu odgovornost za sopstveno miljenje i postupanje!
G: Dozvoliti da svako misli i veruje slobodno po svojoj savesti svakako znai dozvoliti izraz i pojavu ljudskog nesavrenstva i izopaenosti! Na primer, dozvoliti svakome da sam utvruje ta je istina, znai
dozvoliti mu da pogrei u njenom razumevanju!
P: Sloboda upravo i postoji zato da bi oveku pruila mogunost da
izabere nesavrenstvo i izopaenost, inae ne bi bila sloboda. Takoe,
ni ljubav ne bi bila ljubav kada bi uskraivala slobodu izbora. U pravoj
ljubavi nema prinude. Ljubav koja se namee nije ljubav.
55
G: Bolje je da manjini budu uskraena njena prava, nego da zbog

njenog tetnog uticaja propadne veina!
P: I Kajafa je rekao, mislei na Hrista, da je bolje da jedan pravednik propadne, nego da veina prihvati njegovo uenje i doivi nacionalnu katastrofu! Narod je uskoro zavikao krv njegova na nas i nau decu
i ubrzo ponjeo tragine posledice svoje tobonje borbe za ouvanje nacionalnog bia! Onaj ko rtvuje naela pravde mislei da e time zadovoljiti interese svoje zajednice, podmee nepravdu kao gradivno tkivo u
same temelje svoje zajednice. Takva zajednica nosi svoje prokletstvo u
samim svojim temeljima: Teko onome koji gradi grad krvlju i osniva
ga nepravdom. (Avakum 2,12).
G: Sloboda savesti dozvoljava oveku da bude zaveden i da druge
zavede! Zar potreba za duhovnom sigurnou ne opravdava vlast prosveenog apsolutizma koji bi politikim sredstvima uvao narod od duhovnog zastranjenja?!
P: Ako veina voljno odluuje da ne razmilja i pristaje na uticaj
pogrene ideologije ili religije, ona sama treba da snosi posledice za svoj
izbor. Veina je veina odraslih, a ne maloletnih i ona je sama odgovorna za svoj izbor i za posledice svoga izbora.
Dopustimo ljudima da sami misle i odluuju. Neka na sebi ponesu
odgovornost za svoj izbor, pa niko nikada u budunosti nee moi da
kae kako je zlo dolo jer je on navodno bio primoran na njegov izbor.
Dakle, kada vladar apsolutista pogrei a pogreiti mora jer nema
bezgrenoga njegovu greku plaaju njegovi podanici. Zar nije bolje
da podanici gree na svoju odgovornost? Bar znaju da im niko drugi nije
kriv: sami su zakuvali, sami neka kuaju.
G: Ali zar prirodno pravo na slobodu izraavanja nee biti zloupotrebljeno radi irenja duhovne devijacije i zastranjenja?!
P: Postoji jo opasnija bojazan da e u ime zatite od duhovne devijacije i zastranjenja doi do zloupotrebe politike moi, koja uzima na
sebe odgovornost da prosuuje ta je devijantno a ta nije, i koja uzima
ne sebe pravo da devijantna i duhovna zastranjenja sankcionie!
G: Pokazalo se toliko puta da je ovek daleko od savrenog bia
koje bi moglo samo da odreuje svoj put kroz ivot bez opasnosti da
zastrani!
P: Ako je ovek daleko od savrenstva da sam odreuje sopstveni
ivotni put, koliko li je tek bezumno preputati mu u ruke da odreuje
ivotni put drugog oveka?! Ako su ljudi skloni da zloupotrebe svoje
osnovno pravo da sami odgovorno misle i odluuju, koliko e tek vie
56
Prokletstvo nacije
biti skloni da zloupotrebe apsolutistiku mo pravo da misle i odluuju umesto drugog oveka? Odgovor na to pitanje dobro vidimo u ljudskoj istoriji. Uvek isuvie kasno narod sebi priznaje da je bio prevaren, i
da je one koji su ga u pravo vreme opominjali brzopleto proglaavao
neprijateljima i izdajnicima.
G: Priznajem ak da verovatno opserviram o jednom utopijskom
projektu!
P: Zamisao o vladavini prosveenog apsolutizma ili nekog drugog autoriteta politike i ideoloke moi, koji nas uva od ideolokog ili
duhovnog zastranjenja to je zaista utopija. Meutim, zloupotreba politike moi u ime odreenih ideolokih ili religioznih ideala, na alost,
nije utopija ve istorijska injenica!
G: Prosveeni apsolutizam ne podrazumeva tiraniju, ve samo pozitivnu sugestiju!
P: Radi pozitivne sugestije nije potrebno imati vlast u svojim rukama, ve osnovno ljudsko pravo na slobodu miljenja i njegovog izraavanja. Ko ima sugestiju, neka je iznese, pa e svako moi sam slobodno
da prosudi da li da je prihvati ili ne!
G: Pitanje je, meutim, sledee: koja e greka biti vea ona
koju emituje elita (duhovna ili intelektualna) ili ona koja potie od
naroda?
P: Uzrok greenja nije u ljudskoj nesposobnosti, ve u loim motivima. Elita e zloupotrebiti svoje intelektualne moi, ne zato to nema
sposobnosti, ve zato to je pokreu loi motivi. Narod e biti zaveden
i prevaren, ne zbog svog neobrazovanja, ve zbog svojih nepobeenih
karakternih nedostataka: sujete, gnevljivosti, sumnjiavosti, sebinosti
i drugih slabosti.
G: Da li treba opravdati slobodom savesti ak i zastranjenja kao to
su pozivanje na lin?
P: Potovanje prava jedne osobe podrazumeva da ona svojim pravom ne ugroava prava druge osobe! Graanski zakon svake drave
treba da osigura i zatiti prava svakog pojedinca!
G: Ali, duhovni lin je isto toliko opasan koliko i fiziki lin! Zar
emo ravnoduno gledati kako neko seje smrt due, dok emo reagovati
samo ako neko ugroava neiji fiziki ivot?
P: Radi zatite od fizike ugroenosti ovekovog ivota koriste se
fizika sredstva! Protiv duhovnog ugroavanja koriste se duhovna sredstva! Ideja se idejom pobija! Zabluda se istinom osporava!
57
Samo onaj ko zastupa i brani zabludu, nije zadovoljan idejom kao

orujem. Istina je uvek jaa od zablude! A da li e ovek u tom sukobu
da bude poten ili nepoten, to je stvar njegovog slobodnog izbora! Ko
izabira zabludu, pravedno je i da trpi posledice!
G: to ovek ima veu slobodu miljenja to je i vea njegova sloboda da pogrei! Zar sloboda misli i govora ne predstavlja prevelik rizik?
P: Razmislimo da li je sposobnost oveka da slobodno misli i odluuje greka u Bojem stvaranju oveka?!
Svet je prepun osoba koje ele tu greku da isprave i da nametnu drugima ta i kako treba da misle, pozivajui se na strah od zloupotrebe slobode misli. Nije li najvea zloupotreba slobode upravo u
preuzimanju na sebe slobode da se misli i odluuje umesto drugoga?!
Nije li najgora stvar koju nekome moemo uiniti da mu oduzmemo
linu odgovornost za njegovo miljenje i postupanje?! ovek je ovek
za razliku od ivotinje zato to je odgovoran za svoje postupke, to ima
razum, savest i volju koji ga ine odgovornim u sopstvenom miljenju i
odluivanju.
injenica je i da se sloboda misli zloupotrebljava, kao to se sve drugo moe zloupotrebiti. ovek zloupotrebljava svoje moi i talente, svoje
vreme i mogunosti, svoj um, oseanja, rei, svoju sferu uticaja pa i sam
svoj ivot. Da li to znai da ovek ne bi trebalo da misli, osea, govori
i ivi zato to postoji rizik da svojom voljom zloupotrebi vrednosti koje
su mu date?! Da li je Bog pogreio to je oveku dao slobodnu volju?! Da
li mi treba da mu tu slobodu oduzmemo da je on sam ne bi zloupotrebio?
Ko smo mi da to uinimo, kada sam Bog potuje pravo koje je oveku
dao? Ko smo mi da to uinimo, kada smo i sami grenici?
G: A ta onda treba da uradimo da bismo umanjili zlo? Zar da njegovu eskalaciju samo ravnoduno posmatramo?!
P: A zar treba da se zlom borimo protiv zla? Koje bismo dobro postigli prisilom, nego takoe zlo? Ako nismo pozvani da zabranimo drugome lo izbor, pozvani smo da mu pruimo slobodu na ispravan izbor.
Treba da mu pruimo bolju nadu od one koju mu prua njegovo zastranjenje. To znai da mu svojim ivotom pokaemo one duhovne atribute
koji e ga ohrabriti da se uzdigne iznad svoje izopaenosti; da mu ulijemo snagu da ivi radi Istine, Dobrote i Pravde, a da samim argumentima
Istine rasvetlimo mrak puta kojim je poao.
58
Prokletstvo nacije
DA LI JE STRES IVOTA KRIV ZA NAE LOE REAKCIJE?
Mnogi pokuavaju da odgovornost za svoje neuspehe, kao i za svoje

karakterne mane prebace na uticaj spoljnih faktora. Oni optuuju neprijatne okolnosti da su one izvor njihove nesree, optuuju stresne situacije kao krivce za svoje stresne reakcije i probleme koji su nastali njihovim
psihofizikim reakcijama na stres. Oni nisu u stanju da trpe neprijatna
oseanja iako su ta oseanja adekvatna ivotnoj realnosti. Oni prirodno oseaju tugu kada su svedoci gubitka, ali su uvereni da sa svojom
brigom i svojim depresivnom reakcijom ne mogu da se izbore. Oni prirodno oseaju gnev zbog nepravde koja ih snalazi, ali tvrde da svojoj
gnevljivosti i mrnji nisu u stanju da se odupru. Oni prirodno oseaju
strah zbog neizvesnosti situacije u kojoj se nalaze, ali im se ini da sa
svojom uznemirenou, anksioznou i esto paranoidnim strahovima
ne mogu da izau na kraj.
Da bismo shvatili pravu prirodu njihovog problema, treba da se setimo da je pojam stresa nastao relativno skoro, tridesetih godina XX
veka, kao zamena za pojam iskuenja, pojma koji nije pruao oveku
izgovor za nezrelu reakciju na stres, ve ju je proglaavao izrazim karakterne slabosti. Dakle, tek je hedonizam doveo oveka u stanje nespremnosti suoavanja sa oseanjima koja su adekvatna stvarnosti, jer
okolnosti koje mogu da pokvare prijatna oseanja udaraju u bit hedonistikog smisla ivota. Neprijatne okolnosti kvare prijatna oseanja i tako
ometaju oveka u zadovoljenju njegove sebinosti, telesnosti, ponositosti i samopravednosti. Ometaju ga u nameri da uiva u ivotu i zato ih
on krivi da su one izvor njegove nesree.
Oni koji optuuju okolnosti da su one krive za njihovu nesreu, nesvesno time prebacuju krivicu na svoju prirodu (genetiku), kao da sa
njihovom prirodom neto nije u redu, kada ih nije osposobila da mogu
da podnesu susret sa oseanjima koja su adekvatna stvarnosti, pa na
svako kvarenje prijatnih oseanja oni padaju u teku krizu i ispoljavaju
iracionalne i destruktivne motive ponaanja.
Ako ovek po svojoj prirodi nije u stanju da na okolnosti odgovori
svrhovitim motivima, onda sa njegovom prirodom oigledno neto nije
u redu. Prirodna selekcija u borbi za opstanak nikada ne bi favorizovala
iracionalne motive ponaanja, ve bi kod oveka formirala motive svrhovite njegovom opstanku, motive kojim e da nadvlada svoja ivotna
iskuenja. Sebinost, kukaviluk, mrnja i zabrinutost, koji odlikuju
ljudsku prirodu, ne pruaju oveku nikakvu evolutivnu prednost u borbi
za opstanak, ve ga upravo ugroavaju u egzistenciji.
59
Sebinost e nas navesti da rtvujemo svoju egzistenciju radi svoga

uitka, kukaviluk e nas navesti da se obeshrabrimo i odustanemo od
suprotstavljanja opasnosti, mrnja e nas navesti da nepotrebno provociramo svoga protivnika, a briga e nam nepotrebno oduzeti ivotnu snagu
i navesti da se bavimo simptomima problema, a ne njihovim uzrokom.
Takva je naa prirodna reakcija na neprijatne okolnosti. Meutim,

ovek nema samo svoju prirodu, ve ima i svoju linost (razum, savest i
svoje htenje) kojima moe, ako to hoe, da reaguje zrelo na stresne okolnosti i da ostvari motive ponaanja koji su svrhoviti njegovim realnim
potrebama ivota.
Da bismo shvatili kako ovek atributima svoje linosti moe zrelo da
reaguje na stres tj. da pobedi svoje iskuenje, prvo emo analizirati sve
elemente ovekovog odnosa sa stvarnou.
Na osnovu ula dolazimo do informacija o deavanjima u stvarnosti,

a na osnovu razuma ih razumemo. A zatim, na osnovu umne predstave
o stvarnosti reagujemo adekvatnim oseanjima.
60
Prokletstvo nacije
Prirodno je da oseamo
radost kada smo svedoci neeg dobrog, lepog, ispravnog, itd. Kada su okolnosti
takve da za nas predstavljaju
opasnost, realno je da tada
oseamo strah. Kada smo
svedoci nepravde, adekvatno stvarnosti je da oseamo
gnev. Kada smo svedoci nevolje i gubitka prirodno je da
oseamo tugu.
Oseanja treba da budu adekvatna stvarnosti, i ona sama ne mogu
da snose odgovornost za nau stresnu reakciju. Problem stresne reakcije
nije u naim prijatnim ili neprijatnim oseanjima, ve u karakteru motiva kojima na stres odgovaramo (u pobudama naeg srca). A ti motivi
stoje do naeg htenja (izbora).
Nezrela (stresna) reakcija na stresne okolnosti pojavljuje se upravo
onda kada svoju volju pokoravamo destruktivnim motivima svoje prirode, a ne onim motivima koji su zaista svrhoviti naem dobru.
To se deava onda kada prema izvoru nae radosti reagujemo sebinou umesto zahvalnou, kada u opasnosti reagujemo kukavilukom
umesto hrabrou, kada na nepravdu reagujemo mrnjom umesto krotou, kada na nevolju reagujemo brigom umesto starateljstvom.
Zapazimo da okolnosti deluju iskljuivo na karakter naih oseanja,
ali ne i na karakter naih motiva. Kako na iste okolnosti, na istu predstavu o stvarnosti u naem umu, i na ista oseanja moemo da reagujemo sasvim suprotnim motivima (zahvalnost umesto sebinosti, hrabrost
61
umesto kukaviluka, krotost umesto mrnje, ...), otpada besmisleni izgovor da su za nerazumno (zlo) ponaanje ljudi krive odreene ivotne
(ne)prilike. ema zrele i nezrele reakcije na ivotna iskuenja pokazuje
da motivi (pobude) kojima odgovaramo na naa oseanja, zavise iskljuivo od naeg htenja, a ne od samih okolnosti.
Razum i savest pruaju slobodu naoj volji (htenju) da sami odredimo kvalitet naih motiva, kvalitet nae reakcije na razliite stresne
situacije. U tome je sutinska razlika izmeu ivotinje i oveka. Dok je
ivotinja u svojim reakcijama i postupcima determinisana genetikom
puta spoljnim uticajima, ovek ima slobodu, a samim tim i odgovornost
da postupa slobodno od svoje prirode i spoljnih uticaja, i to onako kako
on to sam hoe. ivotna iskuenja od nas zahtevaju nau reakciju, a do
nas stoji kojim motivima emo na njih da odgovorimo. Sloboda nae
volje je omoguena zahvaljujui naem razumu i savesti. Za razliku od
ivotinje, ovek je bie koje je razumno i odgovorno za svoje postupke.
Kako je ovek razumno i odgovorno bie, namee nam se pitanje
kakva je funkcija naeg razuma i nae savesti u susretu sa prethodno
pomenutim iracionalnim motivima?
Razum nas uva od destruktivnih motiva, raskrinkavajui njihov besmisao, dok nas savest ini odgovornima da se svojom voljom odupremo
tim motivima, proglaavajui ih moralno loim motivima. Zrela reakcija
na iskuenje zahteva upotrebu razuma i savesnu odgovornost nae volje.
Ukoliko, ipak, po svaku cenu odluimo da se pokorimo destruktivnim motivima, tada otupljujemo glas savesti i dolazimo u sukob sa zdravim razumom. Tada na razum vie nema zadatak da razlikuje dobre
motive od loih, ve da pred naom saveu loe motive opravda kao
dobre motive. Kako nam tada smetaju atributi linosti (koji nam inae
daju slobodu volje), jer nas optereuju sveu da greimo, mi elimo da
ih se otarasimo, traei neki autoritarni sistem koji e sa nas da preuzme
na sebe odgovornost da misli i odluuje umesto nas samih.
Prosveivanje ovekove linosti znai preuzimanje na sebe sopstvene odgovornosti za svoje motive i postupke.
Kad god nismo u mogunosti da menjamo situaciju, mi smo suoeni
sa izazovom da menjamo sebe. (Viktor Frankl)
Onaj ko misli da su okolnosti i drugi ljudi krivi za njegovo nesreno
stanje, pokuavae da promeni svet oko sebe, da bi u toj promeni naao
zadovoljenje i satisfakciju svoje due. Meutim, onaj ko problem vidi u
sebi, u svom sopstvenom srcu, on e raditi na tome da promeni samog
sebe, da bi mogao da pomogne drugima.
62
Prokletstvo nacije
S
TREI DEO
KOLIKO SMO ZAISTA SRBI?
Zaboravivi na iskustvo ranijih generacija, jedan deo nae populacije

se pokrenuo ka pothranjivanju line sujete njenom projekcijom na opti
plan kroz identifikaciju sa nacionalnim vrednostima.
Promovisanje nacionalne svesti utemeljeno je na osveivanju u meuvremenu zapostavljenih nacionalnih vrednosti srpskog jezika, srpskog pisma, srpskih imena, srpske vere, srpske zemlje, srpskog porekla
i srpskog karaktera. Pothranjivanje sujetnog Ega, utemeljeno je, igrom
sluaja, na sve samim zabludama:
Jezik kojim govorimo izmenjen je dinarizacijom i mediteranizacijom
pod uticajem starosedelaca Balkana u razliite, nekad izmeu sebe ak
teko razumljive dijalekte. Samo irilino pismo je semitskog a ne srpskog porekla. Svoje izvorne slovenske vere odrekli smo se pod uticajem
tri nove vere koje nismo izabrali svesno i dragovoljno, ve pod uticajem
grkog, rimskog i turskog politikog uticaja. Izvorno slovensko genetsko poreklo nam je sauvalo svega oko desetak procenata stanovnitva
zapadnog Balkana. Svetinje to god proglasimo svojom svetinjom, to
ubrzo izgubimo, pa se moe rei da su nae svetinje jedan od najveih
izvora naih nevolja. ak i na karakter nije izvornog slovenskog porekla, ve smo ga formirali pod velikim uticajem zateenih starosedelaca
Balkana.
KOLIKO SU NAA IMENA ZAISTA SRPSKOG POREKLA?
U filmu No, koji je uraen na osnovu istoimenog romana Vuka

Drakovia, jednom muslimanu koji se zove Alija, hoda postavlja pitanje kako se zvao njegov otac, zatim kako se zvao otac njegovog oca,
itd. Alija za ime oca odgovara sa Husein Osmanovi, i zatim rea itav
spisak muslimanskih imena Kemal, Sefkija, Ibro, Ruid, Ekrem, Muslija, Adem i Alija. Na pitanje kako se zove otac od Alije, musliman
odgovara Nema dalje!. Hoda, znajui njegove dalje pretke, odgovara
da je Alija bio Ilija, sin Cvijete i Spasoja Jugovia, koji je primio islam i
postao Alija. I objanjava dalje hoda, dalje u prolosti, njegovi preci su
se zvali: Veljko, Milo, Duan, Vidak, Gojak, Momilo, itd.
Koliko smo zaista Srbi?
63
Oni koji strahuju za gubitak naeg nacionalnog identiteta upozoravaju da je vrlo vano da dajemo deci srpska pravoslavna imena da bismo
sauvali svoj identitet. Zato pogledajmo deset najpopularnijih srpskih
mukih imena u Beogradu, data roenima od 2003. do 2005. godine.
To su: Nikola, Luka, Marko, Stefan, Aleksa, Lazar, Aleksandar, Filip,
Nemanja i Milo.
Od tih prvih deset imena poreanih po stepenu popularnosti samo
zadnje Milo jeste slovenskog porekla. Ostala imena su grkog ili jevrejskog porekla.
Sledea popularna srpska imena jesu grkog porekla: Nikola, Luka,
Marko, Stefan, Aleksa, Aleksandar, Filip, Andrej, Arsenije, Dimitrije,
Dositej, Tadej, Katarina, Anela, Teodora, Sofija, Sandra, itd.
Sledea srpska imena jesu jevrejskog porekla: Sava, Mihailo, Danilo, Ilija, Lazar, Nemanja, Gavrilo, Jovan, Josif, Jelisaveta, Marija, Sara,
Tamara, Ivana, Suzana, Ana, itd.
Dakle, analiza porekla najpopularnijih srpskih imena, otkriva da ona
nisu nita vie srpska od muslimanskih imena. Kao to su islamska imena dola sa islamskim uticajem, tako su i grka i jevrejska imena dola
na Balkan pod vizantijskim kulturnim uticajem.
No, vratimo se sada na scenu iz filma No i pretpostavimo da je
hoda nastavio da rea imena predaka, pa posle muslimanskih Kemal,
Sefkija, Ibro, Ruid, Ekrem, Muslija, Adem i Alija i srpskih Veljko,
Milo, Duan, Vidak, Gojak, Momilo da nastavi sa ilirizovanim nazivima starosedelaca Balkana: Agirus, Agron, Albin, Bardilis, Dazas,
Epidius, Grabos, Mesor, Posantio, Teuta, Thana, Verzo i Zanatis. Ili
ako bismo otili u vreme drevnih starosedelaca tog podruja, zar ne
bismo doli do imena tih ljudi koje drevni izvori nazivaju sa Pijuti,
Hirbi, Pamba i Hati?!
Razliiti kulturni uticaji su podelili ljude izmeu sebe na nacionalnoj i verskoj osnovi, pa moemo li jednog Srbina, Bonjaka ili Hrvata
ili jednog pravoslavca, muslimana ili katolika vie ili manje ceniti na
osnovu nacije, vere i kulture koju sam nije izabrao svojim dragovoljnim
izborom, ve mu je nametnuta jakim kulturnim, politikim i verskim
uticajem?
Ili emo ceniti ljude na osnovu htenja da budu ljudi onda kada u
trenucima tekih iskuenja odluuju da budu ljudi, uprkos rtvi koju
njihovo oveno postupanje iziskuje?!
64
Prokletstvo nacije
KOLIKO SMO IZVORNI SRBI SLOVENI, A KOLIKO

STAROSEDEOCI BALKANA?
Da li se na ovek koji se toliko ponosi svojim srpskim i slovenskim

poreklom ikada zapita zato po svom izgledu i karakteru toliko odstupa
od ostalih Slovena, kao na primer Rusa, eha i Slovaka koje odlikuju
izraene plave oi, plava kosa, a u karakteru gotovo potpuno odsustvo epskog duha, gordosti, bunta i ratobornosti?!
Istorijski izvori i arheoloki nalazi opisuju Slovene ranog srednjeg
veka na Balkanu kao tipine predstavnike nordijskog rasnog tipa, dakle
drugaijeg izgleda od prosenog izgleda nae populacije. U delu U vrtlogu ivota prilozi etnikoj i istorijskoj antropologiji prof. dr Petra
Vlahovia itamo:
Po Pseudo-Cesariju, odnosno 525. godine nove ere, po dolasku u
Norik, Panoniju i Ilirik, Sloveni su visokog rasta, dolihoidni (po upaniu oko 60%), svetle kompleksije. Kou je odlikovao, kako kae
upani, jai roze inkarnat a kosu crvenkast sjaj. Ovaj opis potkrepljuju i podaci arapskih pisaca VII-XII veka, kao i podaci vizantijskog istoriografa Prokopija iz 562. godine nove ere.
Poznati antropolog Vladimir Dvornikovi u svom delu Karakterologija Jugoslovena takoe kae:
Jugosloveni ranog srednjeg veka pokazuju jo preteno nordijski
karakter. Lobanje najstarijih jugoslovenskih grobova veinom su dolihoidne (85,7%). Jugosloveni u prvoj polovini srednjeg veka bili su
narod snana i visoka uzrasta, izduena oblika lobanje i svetle kompleksije. Boja koe pokazivala je ruiast inkarnat, a plava ili otvorena smea kosa crvenkasti sjaj. Prema tome se rasno obeleje starih
Jugoslovena u glavnim crtama podudara sa spoljanou keltskih i
germanskih plemena u vreme njihove seobe na jug. Jugosloveni ranog srednjeg veka zastupali su prilino istu arijevsku rasu (ksantodolihokefaliju), kako je jo i danas nalazimo u vedskoj i Engleskoj.
Posle ovih citata, namee nam se pitanje:
Ako su Sloveni plavi i imaju izduenu i pozadi zabaenu lobanju, zato mi izgledamo drugaije? Zato smo tako tamnoputi i ravno iseenog
temena? esto se uje misao da smo takvi zbog meanja sa Turcima.
Turci su pre meanja sa starosedeocima Male Azije bili narod uglavnom mongolskog porekla, pa ako smo izmeani sa njima, trebalo bi da
prepoznamo meu nama znatan broj ljudi sa njihovim tipinim prastim
nosem, uskim oima i crnom ekinjastom kosom. Ali, to svakako nije
na prosean izgled.
65
NEKADANJI IZGLED TURAKA OSMANLIJA PRE NJIHOVOG MEANJA SA

STAROSEDEOCIMA MALE AZIJE
Obratimo panju gde su se u naoj zemlji plavokosi ljudi slovenskog

izgleda najvie sauvali? Upravo u onim podrujima gde su se najvie zadrali Turci, i gde je islam najvie zastupljen, a to su podruja
Sandaka i muslimanskih gradova u Bosni. U tim podrujima sreemo
ljude najsvetlije puti, koji najvie odgovaraju izgledu tipinih Slovena,
kakvi su danas, na primer, Rusi.
Godine 1942. grupa bosanskih muslimana (meu kojima je
bio i tadanji gradonaelnik Sarajeva Mustafa Softi)
alje Adolfu Hitleru svoj memorandum, traei nezavisnu
Bonjaku dravu. Kao argumenat u prilog arijevskog porekla bosanskih muslimana oni navode antropoloku razliku u njihovom izgledu u odnosu na Srbe i Hrvate, tvrdei
da 90 odsto Bonjaka ima tanku, plavu kosu, plave oi i
svijetlu boju koe dok 80 odsto Srba i Hrvata imaju gustu
crnu kosu, crne oi i tamnu boju koe.
Takoe, obratimo panju na ona podruja nae zemlje koja su gotovo sasvim ista od meanja sa Turcima, kao to su pojedina planinska
podruja Crne Gore. Da li tu nailazimo na plave Slovene, ili upravo na
najtamnoputije stanovnitvo na Balkanu? Oigledno je da naa tamnoputost nema veze sa Turcima, niti bilo kojim drugim mongolima (Avarima i dr.), ve sa starosedeocima Balkana koje antropolozi svrstavaju
uglavnom u dinarce i mediterance.
66
Prokletstvo nacije
Po doseljavanju na Balkan, Sloveni su izazvali migraciju starosedelaca u vie brdovite i planinske krajeve, pa su u vreme turske okupacije
Sloveni prvi bili izloeni odvoenju u ropstvo, turskim osvetama povodom estih buna i jakom uticaju islama. U opustoene krajeve zemlje
su se zatim sputali starosedeoci sa viih planinskih podruja, i tako se
genetski sastav stanovnitva nae zemlje vrlo brzo promenio u dominaciju dinarskih i mediteranskih starosedelaca. Oni Sloveni koji su primili
Islam, a to je bilo uglavnom gradsko stanovnitvo, najvie su sauvali
svoj izvorni slovenski genetski entitet. Njih je muslimanska vera najvie
sauvala od meanja sa gordim i ratobornim starosedeocima Balkana.
Najzastupljenija haplo grupa kod Beograana (36,28%) jeste HG-I koja odlikuje atlantske mediterance (koji su kod
nas dinarizovani). Zatim sledi HG-R,
koja odlikuje nordide, i nju ima 26,55%
mukih Beograana. Ona se deli na dve
velike grane, na HG-R1b koja odlikuje
zapadne nordide (Ilire, Kelte, Germane...), i HG-R1a koja odlikuje istone
nordide (Slovene, Balte, Indoirance...).
67
ISTORIJA I GENETIKA O NAEM POREKLU
O samim starosedeocima Balkana istorija vrlo malo govori. Istorija dosta govori o osvajaima Balkana, Ilirima, Keltima, Traanima i
Germanima, koji su istog antropolokog porekla kao i izvorni Sloveni pripadaju nordidima i njihovi jezici pripadaju istoj jezikoj grupi
kojoj pripadaju i slovenski jezici indoevropskoj jezikoj grupi. Svi ti
narodi su u razliitim istorijskim razdobljima vladali delovima Balkana,
a zatim bi se stapali sa tamnoputim starosedeocima o kojima istorija gotovo nita ne govori. Kada bismo o stanovnitvu Balkana sudili samo na
osnovu istorijskih saznanja, mi bismo uglavnom trebalo da budemo plavi, kao to su i ti narodi koji su pre dolaska Slovena naseljavali Balkan,
u istorijskim izvorima opisivani kao plavi. Ali kao to vidimo, poreklo
veine nas nije zabeleeno u istoriji. Ono see daleko u praistoriju ovog
podneblja. Ali tamo odakle nam istorija gotovo nita ne govori, govore
nam potomci drevnih ljudi sa tog podruja, na narod, koji je u sebi do
dana dananjeg sauvao gene svojih predaka iz praistorijskog vremena.
Savremena saznanja iz genetike nam pruaju metodologiju kojom
moemo mnogo egzaktnije od same istorije da utvrdimo poreklo i kretanje naroda kroz vreme i prostor. Analiza genetikih markera tipinih
za odreenu populaciju, koji se nasleuju i koji se mogu analizirati i u
ivoj populaciji i u skeletima starim hiljadama godina, moe nam esto
mnogo vie rei od uvek nesigurnih istorijskih izvora. Genetika nam
nee mnogo rei o poreklu samog srpskog imena, ali nam moe mnogo
toga rei o poreklu same srpske populacije.
Y HROMOZOM O NAEM POREKLU
Cela ljudska populacija je na osnovu razliitih mutacija na analiziranom podruju Y hromozoma podeljena na haplo grupe (HG), ije se
razliite varijante obeleavaju slovima abecede (od HG-A do HG-T).
U populaciji Beograana istona (ili slovenska)

grana HG-R1a je zastupljena sa 15,93%, a zapadna
(ilirsko-keltsko-germanska) grana R1b sa 10,62%.
Zatim, po procentualnoj zastupljenosti sledi HG-E
koja odlikuje semite (armenoide i orijentalide), koju
ima 21,25% Beograana. Nosioci HG-E na Balkanu
su uglavnom poreklom od drevnih Feniana i sa muke strane semiti su je najvie sauvali na jugu Srbije
i kod Albanaca.
Zatim sledi etvrta haplo grupa po
svojoj zastupljenosti kod Beograana HG-J koja je zajednika za dinarce i razne grane mediteranaca, osim
atlantskih mediteranaca, i nju ima 8%
Beograana. Ona je najzastupljenija
na jugu Srbije i na Kosovu.
Peta haplo grupa jeste HG-K koju ima 7,1% Beograana, a koja odgovara mediteranizovanim predstavnicima ute rase koji inae naseljavaju Okeaniju. Kod nas ih ima u istonoj Srbiji. Ostale haplo grupe su
vrlo malo zastupljene da bi bile vredne pomena u ovom kontekstu.
68
Prokletstvo nacije
Videli smo da sa muke strane imamo samo 15,93% Beograana koji

imaju haplo grupu R1a koja odlikuje izvorne Slovene, dok je ista haplo
grupa zastupljena kod oko 50% Rusa, Ukrajinaca i Poljaka, koji su tipini predstavnici populacija sa visokim procentom izvornih Slovena. Y
hromozom se nasleuje samo sa muke strane, pa nam ne otkriva realnu
sliku o poreklu neke populacije, posebno kada je dolazilo do meanja
razliitih populacija. esto pridoli okupator pobije odreen broj mukih starosedelaca a uzme njihove ene. Takoe, pravo prve brane noi
je postojalo i pre pojave Turaka, pa i ono u nekoj meri dovodi zakljuke
o poreklu na osnovu analize Y hromozoma. Tako alpidi umesto izvorne
HG-N imaju nordijsku HG-R sa muke strane, a mnogi dinarci umesto
HG-J imaju sa muke strane atlantsko mediteransku HG-I.
HLA SISTEM O NAEM POREKLU
Do mnogo objektivnije slike o poreklu stanovnitva dolazimo analizom gena HLA sistema, koji se nasleuje preko oba roditelja i realnije
otkriva proseno poreklo populacije. Svaki ovek ima gene HLA sistema (The human leukocyte antigen system) tj. gene belih krvnih zrnaca.
Razliiti geni HLA sistema se obeleavaju razliitim slovima abedece
HLA-A, HLA-B, itd, a razliite varijante (aleli) istih gena se obeleavaju
razliitim brojevima HLA-A1, A2, ili HLA-B5, B12, itd. Svaka druga
varijanta istog gena ekspresuje u drugu varijantu antigena.
Najzastupljeniji HLA-B antigen kojeg ima
29,02% stanovnitva bive Jugoslavije jeste
dinarski antigen HLA-B5. Drugi po zastupljenosti su potomci drevnih Pelazga istoni mediteranci, iji antigen HLA-B35 ima
24,09% stanovnitva. Zapadno mediteranski
antigen HLA-B18 ima 17,76% stanovnitva, a
atlantsko mediteranski antigen HLA-B12 ima
16,03% stanovnitva. Zatim su na redu mongoli iji antigen HLA-B16 ima 13,69% stanovnitva, pa odmah zatim nordidi (izvorni Sloveni, Germani, Kelti,
Iliri), iji antigen HLA-B8 ima 13,43% stanovnitva. Alpida i Baltida
ima 10,65%. Analiza HLA-A gena otkriva da 19,6% stanovnitva bive
Jugoslavije ima HLA-A24 koji odlikuju potomke drevnih Feniana,
semite, koji su u meuvremenu prilino mediteranizovani i dinarizovani. Dakle, opet vidimo da je nordijski genetiki marker, ovoga puta
antigen HLA-B8, koji odlikuje izvorne Slovene, zastupljen vrlo malo,
kod svega 13,43% stanovnitva bive Jugoslavije. Ni antropologija, ni
genetika nam ne otkrivaju da smo veinom slovenskog porekla, ve da
smo starosedeoci Balkana.
DA LI SU SE SRBI DUGO VREMENA MEALI SA

STAROSEDEOCIMA BALKANA?
69
Zamislimo da imamo dve guste farbe koje se jako teko i sporo meaju izmeu sebe, pa moemo na osnovu trenutne finoe izmeanosti
da zakljuimo koliko dugo su ve bile u procesu meanja izmeu sebe.
Na slian nain moemo na osnovu genetskog meanja razliitih populacija da doemo do odgovora na pitanje da li su Sloveni (nordidi)
iveli hiljadama godina zajedno sa starosedeocima Balkana (dinarcima,
mediterancima) ili su se relativno skoro, tek pre oko 1500 godina susreli
na Balkanu.
Razliiti geni HLA sistema, koji su blizu, jedan do drugoga, nasleuju se zajedno u istom paretu hromozoma (istom bloku gena), pa oni
koji imaju nordijski antigen HLA-A1, u HLA-A genu, uglavnom imaju i
nordijski antigen B8 u susednom HLA-B genu, itd.
Isto tako, dinarce odlikuje A2 u HLA-A genu, a B5 u HLA-B genu,

itd. Drugim reima, nordidi imaju uglavnom blok gena HLA-A1,B8, a
dinarci uglavnom blok HLA-A2,B5. Postoji vrlo mala verovatnoa da
se geni HLA-A i B ne naslede zajedno, i da jedan gen u bloku bude
poreklom od jednog roditelja a drugi od drugog, na primer, da se ukrste
nordijski A1 i dinarski B5, pa da imamo blok HLA-A1,B5; ili da se ukrste nordijski B8 i dinarski A2, pa da imamo blok HLA-A2,B8. Ali kako
se to u skladu sa malom verovatnoom ipak povremeno deava, mi moemo na osnovu procenta pomeanih blokova (haplotipova) gena da
utvrdimo da li su se dve populacije sa razliitim alelima dugo vremena
meale izmeu sebe ili nisu.
Od 202 osobe koje su prema jednoj studiji od pre dve decenije analizirale svoje HLA antigene u Beogradu, i utvrdile da imaju dinarski
HLA-B5 antigen, od njih svega 94 ima i izvorni HLA-A2 antigen karakteristian za dinarce (i ostale mediterance) u susednom HLA-A genu. To
znai da je oko polovina dinaraca izmeana sa drugim populacijama u
70
Prokletstvo nacije
HLA-A,B bloku gena, i to sa raznim drugim starosedeocima Balkana,

dok je sa nordijskim antigenom HLA-A1 izmeana svega u 10 sluajeva,
to otkriva relativno kratko vreme meusobnog meanja nordida (izvornih Slovena, Germana, Kelta) sa dinarskim starosedeocima Balkana. A
ako analiziramo slovensku populaciju, videemo da su njihovi nordijski antigeni HLA-A1, B8 u velikoj meri sauvali svoje izvorne blokove
gena, naime, od 100 naih osoba koje imaju nordijski antigen HLA-B8,
ak 77 osoba ima takoe slovenski antigen HLA-A1, a samo 4 osobe
imaju antigen HLA-A2 koji odlikuje dinarce i mediterance. To dokazuje
da Sloveni nisu starosedeoci Balkana, kao i to da su iveli autohtono
hiljadama godina bez meanja sa drugim populacijama, izuzev sa dve
koje uopte ne ive na Balkanu, ali koje se sreu u severnoj Indiji i u
Sibiru. Dakle, izvorni Sloveni nisu starosedeoci Balkana, iako veina
populacije koja danas na Balkanu govori slovenskim jezicima jeste starosedelakog porekla sa Balkana.
DA LI JE SRPSKA IRILICA ZAISTA SRPSKA?
Verovatno smo uli prie o tome kako je naa irilica srpskog porekla, te da su je izmislili nai vrlo pismeni preci pre 7000 godina. Meutim, na osnovu izgleda samih irilinih slovnih znakova mi moemo
doi do stvarnog odgovora na pitanje porekla irilice.
Verovatno smo se nekada pitali zato odreena slova nae irilice
izgledaju ba tako i tako, i kakve veze ima njihov izgled sa samim njihovim izgovorom. Zato se znak R (irilino ) koji izgleda kao silueta
glave, izgovara glasom R, a ne glasom G? Zato se znak (), koji
izgleda kao da predstavlja zube, ita kao , a ne kao Z, itd.
Ako hoemo da utvrdimo poreklo srpskog pisma irilice i zato se
slovni znakovi izgovaraju tako kako se izgovaraju, onda treba da utvrdimo poreklo grkog alfabeta, jer je irilica nastala pod uticajem grkog
pisma, uz njegove vrlo male korekcije.
Slova grkog alfabeta se zovu: alfa, beta, gama, delta, epsilon, zeta,
eta, teta, jota, kapa, lambda, mi, ni, ksi, omikron, pi, ro, sigma, tau, ipsilon, fi, hi, psi, omega.
Ako upitamo nekog Grka ta znae ti nazivi na njegovom grkom
jeziku, on e nam odgovoriti da osim nekoliko samoglasnika ti nazivi
ne znae nita. Meutim, ako isto pitanje postavimo nekom Jevrejinu
koji zna hebrejski (jevrejski jezik), on e nam odgovoriti da u nazivima
grkog alfabeta prepoznaje jevrejske rei koje imaju svoje konkretno
znaenje: krava (vo), kua, kamila, vrata, oruje, ograda, motka, voda,
glava, zubi, znak (krst), itd. Dakle, nazivi grkog alfabeta imaju svoje
71
znaenje, ali ne na grkom, ve na hebrejskom. Na hebrejskom Alef

znai vo, Bet znai kua, Gimel znai kamila, Dalet znai vrata,
Re znai glava, in znai zubi, Tav znai znak (krst), itd.
Otkuda kod Grka pismo sa nazivima na hebrejskom jeziku?
Po grkom istoriaru Herodotu (V vek pre n. e), Grci su u VIII veku
pre nove ere u gradu Botui (dananjoj Budvi) preuzeli pismo od fenianskih trgovaca, koji su uglavnom bili semiani. Feniani su govorili jezikom koji je imao zajednike korene rei sa jezikom Jevreja. Hebrejski,
arapski i fenianski pripadaju istoj semitskoj porodici jezika, koja se u
nauci naziva afro-azijska jezika porodica.
Kada bismo obratili panju na slikovni izgled slova fenianskog pisma, mogli bismo da prepoznamo da semitski nazivi zapravo predstavljaju opis onoga to slovna slika prikazuje. Slovni znak Alef zaista i
predstavlja crte krave (kravlje glave) a to je nae slovo A. Znak
Bet predstavlja kuu B (). Gamel predstavlja kamilu g
G (). Dalet predstavlja vrata
D (). Re predstavlja glavu
R R (). in predstavlja zube s (), Tav predstavlja znak
(krsti) T T, itd.
Grki nazivi alfabeta su zapravo mediteranizovani nazivi
semitskog
alefbeta,
prilagoeni melodinoj akcentuaciji tadanjeg grkog jezika,
koji su prethodno, u
svom izvornom semitskom obliku, imali
dinamiku
(udarnu)
akcentuaciju. Tako je
semitsko Alef postalo grko Alfa, Bet
je postalo Beta, Gimel je postalo Gama,
Dalet Delta, itd.
U drevno vreme Grci
su bili uglavnom Pelazgi (mediteranci), a
sa Fenianima se nisu
meali. Dananji Grci
su u najveem procen-
72
Prokletstvo nacije
tu meavina Feniana (semita) i Pelazga (mediteranaca), pa su izgubili

nekadanju melodinu akcentuaciju i danas govore semitskom udarnom
akcentuacijom, izuzev na pojedinim ostrvima.
Mnogi narodi su od Feniana preuzeli njihovo pismo, pa su tako od
fenianskog pisma nastali i aramejsko, arapsko, frigijsko, koptsko, jermensko, gruzijsko, pa ak i indijsko brahmi pismo, koje je posluilo
kao osnova za formiranje ostalih pisama Indije (na primer, devanagari
pisma, na kojem su napisane Vede) i mnogih pisama naroda Azije (Tibetanaca, Kmera, Thai, Lao, Tamila, i dr).
Dugo se nije moglo sa sigurnou Fenianima odricati autorsko pravo na feniansko pismo. A zatim, 1906. godine, na tlu Sinajskog poluostrva pronaeno je proto-sinajsko pismo, koje svojim izgledom predstavlja koren tj. slikovnu osnovu fenianskog pisma. Time je osporeno
shvatanje da su sami Feniani izmislili pismo, kome su naunici dali
naziv feniansko pismo.
Naunici procenjuju da je proto-sinajsko pismo nastalo oko 1700. godine stare ere. A to je upravo vreme izmeu nastanjivanja jevrejskog
naroda u Egiptu i njegovog izlaska iz egipatskog ropstva. Kako protosinajsko pismo ima u svojoj osnovi slikovne elemente, a nazive slika
na hebrejskom jeziku, oigledno je da su ga izmislili semiti. Arheoloki nalazi na tlu nekadanjeg Izrailja otkrivaju njegove kasnije verzije i
potvruju da je jedno od njegovih verzija (proto-hanansko) bilo pismo
Jevreja sve do njihovog odlaska u vavilonsko ropstvo (VI. vek pre n. e),
kada su preuzeli aramejsko pismo. Na tom pismu Jevreji su zapisali i
potom prepisivali spise Starog zaveta. Kada bismo danas imali na raspolaganju Deset Bojih zapovesti, ispisanih na njihovim originalnim kamenim ploama, prepoznali bismo pismo blisko naoj dananjoj irilici,
na kojem bismo ak mogli da proitamo naziv sedmog dana od odmora,
koji se spominje u sadraju etvrte zapovesti bt (SBT), samo to
bi on bio napisan sa desne na levu stranu.
Jedna od varijanti fenianskog pisma naena je i kod mesta Vina,
pored Beograda, po kojem je i dobila naziv vinansko pismo. Da je to
vinansko pismo prethodilo proto-sinajskom pismu, ono bi svakako moralo da bude prostije, a ne sloenije od proto-sinajskog. Meutim, upravo je proto-sinajsko pismo najizraenije po slikovnim elementima, to
znai da je starije od fenianskog. Na primer, znak R (re = glava) u proto-sinajskom pismu se predstavlja bukvalno nacrtanom siluetom glave
R sa ak nacrtanim okom. Moemo zamisliti kako je lako jevrejsko dete
moglo da naui svoj alfabet, jer je bilo dovoljno samo da povee sliku
koju slovo predstavlja sa prvim glasom naziva te slike. Na primer, kada
73
ugleda slovo R koje predstavlja ljudsku glavu, ono bi

znalo da se to slovo izgovara
glasom R zato to se glava na
hebrejskom kae re. Da su
Srbi izmislili proto-sinajsko,
tj. vinansko ili feniansko
pismo, znak R bi se itao kao
glas G, znak A bi se izgovarao glasom K, i svi ostali znaci bi imali drugaiju fonetsku
vrednost, prilagoenu izgovoru istih slovnih znakova na
srpskom a ne na hebrejskom
jeziku. Jevreji su imali religioznih motiva da budu pismeni. U njihovim sinagogama,
svaki vernik je povremeno
dolazio na red da ita Sveto
pismo, pa se opismenjavanje
podrazumevalo. Feniani su
imali drugih razloga da budu
pismeni, a to su razlozi trgovine. Da bi neko bio pismen, mora da ima motiva da bude pismen. To je
jo jedan od razloga zato je verovanje u tvrdnju da su nai preci izmislili irilicu bez argumenata.
U ovom razmatranju mi nismo doli ni do kakvih epohalnih razmatranja koja od ranije nisu bila poznata naunoj javnosti. U Enciklopediji
leksikografskog zavoda itamo:
Da su Grci primili svoj alfabet od Semita, oigledno je ve po tome
to su grki nazivi za pojedina slova potekli od semitskih rei. (Enciklopedija leksikografskog zavoda, str. 74)
74
Prokletstvo nacije
ETVRTI DEO
DA LI JE NACIONALIZAM LJUBAV PREMA NACIJI?
Bratstvo i jedinstvo naroda bive SFRJ jeste bilo silom nametnuto i

silom odravano. Tokom devedesetih godina, dolo je vreme da narodi
SFRJ svoje bratstvo i jedinstvo sami izaberu ili odbace, kroz svoje reakcije na iskuenje meunacionalnih sukoba.
Nacionalna sujeta, uguivana i poniavana u vreme komunizma, padom komunizma ponovo doivljava svoj vaskrs. Ponovo vaskrsli nacionalni mitovi, u svojoj pozadini nemaju argumente istorijskih injenica i
zdravog razuma, ve jedino argumente velike potrebe ljudske sujete za
svojim zadovoljenjem. Pothranjujui nacionalnu uobraenost, oni donose i tragian plod raspaljene sujete u narodu sujetnu preosetljivost,
uvreenost i mrnju. Nacionalna sujeta raa edo svoje nezasite neutoljivosti i uvreenosti agresivni ovinizam.
Kako nacionalna prava nisu stvarni cilj, ve samo sredstvo zadovoljenja ljudske sujete, ona e se i sama radije ugroziti, nego da se ostvare
pod poniavajuim politikim uslovima. Izmeu poniznosti prema ponuenim politikim kompromisima i ponienja ratom koji je unapred
bio osuen na propast, na ovek je izabrao ne da bude ponizan, ve da
bude ponien. Narod koji je mnogo iskrenije vikao bolje rat nego pakt,
i bolje grob nego rob nego to se molio Oe na... dobio je odgovor
na svoje traenje.
ISTORIJSKI I TRANSISTORIJSKI IMPERATIV
Mirno, objektivno i savesno ispitivanje karakterologije srpskog naroda, odavno nam se postavilo kao imperativ, zapoved i boanska i
ljudska, i istorijska i transistorijska, koju uporno, jo od 1918. godine
ne elimo da ujemo, i pored izvanrednih tema ponuenih za razgovor od strane velikog Jovana Cvijia i njegovog dostojnog uenika
Vladimira Dvornikovia. Poslednja tragina zbivanja sa srpskim narodom, nisu li jo jedna i moda poslednja opomena, ansa i izazov
da na stoletna pitanja o karakteru srpskog naroda progovorimo otvorenu re, kao konzilijum lekara nad bolesnikom, jer e od postavljene
dijagnoze zavisiti i leenje. ...
Da li je nacionalizam ljubav prema naciji?
75
Ne treba se bojati iznoenja istine! Dugogodinja la duboko je

iskvarila ovaj narod zadravajui ga na stupnju deteta koje to vie
nije. Istina uvek isti i pomae sazrevanju i pojedinca i naroda. Moramo biti spremni da sasluamo istinu o sebi, a posle toga ne svetiti
se, niti dozvoliti u sebi mesta anarhinoj obesti. Samo u tome sluaju
istina e delovati katarzino! (Beseda prof. dr Vladete Jerotia O traginom optimizmu Srba u Udruenju knjievnika Srbije, 30.6.1999.)
DA LI JE NACIONALIZAM GREH?
Neko je rekao: Ja volim oveanstvo, ali ne i oveka!

Samo oseanje nacionalne, internacionalne, religiozne ili bilo koje
druge pripadnosti i motiv ljubavi prema grupi kojoj pripadamo nisu ista
kategorija. Oseanje zajednitva, bliskosti i ljubavi je jedno, a motiv
ljubavi je neto sasvim drugo.
Oseanje zajednitva, bliskosti i ljubavi predstavljaju samo povod
za manifestaciju unutranjih motiva koji nas inae pokreu sebinih
motiva ili motiva prave ljubavi. Samo oseanje zajednitva, bliskosti i
ljubavi tako predstavlja ili povod za manifestaciju ovekove optereenosti (sebinosti, sujete...) ili povod za manifestaciju njegove nesebine dobrote. Kada su oseanja objekat ovekove sebinosti, onda se pojavljuju
takozvane psiholoke potrebe. Samo zadovoljenje psiholoke potrebe
(na primer, za oseajem identiteta, sopstvene pravednosti, voljenosti,
itd) ne reava ovekov problem, ve samo uguuje svest o njegovom
unutranjem nezadovoljstvu.
Kada nacionalistu upitamo zato voli svoju naciju vie od drugih,
on e navoditi razloge koje vidi u nacionalnim osobenostima, koje on
proglaava vrednostima svoje nacije.
Zapravo on time priznaje da ne voli pripadnike svoje nacije, ve njihove vrednosti!
I kao to praksa pokazuje, on e radi ostvarenja ili ouvanja samih
vrednosti zbog kojih voli svoju naciju biti sklon da rtvuje i samu naciju.
On ne voli ljude pripadnike svoje nacije ve voli vrednosti koje
u njima vidi i sa kojima se identifikuje, traei u njima odgovor na svoje
psiholoke potrebe za oseanjem vrednosti, moi, sigurnosti, pripadnosti, posedovanja, pravednosti, itd. Kako je njegova ljubav sebina (jer
trai razlog), on e biti sklon da rtvuje ljude (naciju) radi razloga zbog
kojih ih voli. On e se radovati kada uje kako je neko rtvovao sebe u
borbi za svoje ognjite, za svoju azbuku i ostale nacionalne vrednosti,
kao da ovek postoji radi njih, a ne one radi njega. ovek je, naravno,
76
Prokletstvo nacije
preteniji od ognjita, svoje azbuke itd, jer ne postoji on radi njih, nego
one radi njega. Neko je izjavio: Do poslednjeg oveka emo se boriti da
se ne izvri genocid nad nama!
Pojam ljubavi prema naciji se tako zloupotrebljava da bi opravdao
najnie i najdestruktivnije ovekove porive. Po Svetom pismu, ako volimo samo one koji nas vole, mi smo isti kao i neznaboci:
Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu platu imate? Ne ine li to i
carinici? I ako Boga nazivate samo svojoj brai, ta odvie inite? Ne
ine li tako i neznaboci? (Matej 5,46-47)
Bilo da su vrednosti nacionalne, moralne, ili bilo koje druge, one treba da slue oveku, a ne ovek njima. Navodei primer iz Starog zaveta,
kako David nije bio kriv to je jeo svete hlebove (namenjene iskljuivo
svetoj slubi) jer je bio gladan, Isus je pokazao da nije nainjen ovek
radi religioznih pravila, ve su ona nainjena radi oveka. Meutim,
idolopoklonik materijalnih, nacionalnih ili religioznih vrednosti se esto ponosi svojom ludou, to e radi samih vrednosti rtvovati svoj
novac, trud, zdravlje, pa i sam svoj ivot.
Mnogi hriani se pozivaju na injenicu da svojim shvatanjima i postupcima ne ugroavaju druge ljude. Ali, takvo njihovo pravdanje ne
samo da nije hriansko, ve je satanistiko. Tvrdei da su u svom nacionalizmu ispravni zato to ne ugroavaju druge ljude, oni se tada nesvesno pozivaju na onu definiciju morala koju zastupaju pripadnici crkve
satanista. Osniva crkve satanista je u jednom intervjuu izjavio:
Greh nije greh ukoliko se izraava na prirodan nain i ukoliko ne
ugroava druge! (Anton andor LaVejv)
Meutim, po Bibliji, nije dovoljno da drugoga ne ugroavamo, ve je
neophodno da pobude naeg srca budu ispravne, jer Gospod gleda na
srce (1.Samuilova 16,7). Svrh svega to se uva uvaj srce svoje, ... ,
jer od srca izlaze zle misli (Prie 4,23; Matej 15,19) Sam nacionalizam
pothranjuje ovekovu gordost i sujetu. A gordost je najvei greh i izvor
skoro svih drugih zala, pre svega nesloge meu samim pojedincima,
pripadnicima iste porodice, vere i nacije. Poznati ruski pravoslavni mislilac Vladimir Solovjov pie:
Ali, oni koji ne ele da rtvuju svoj nacionalni egoizam vaseljenskoj istini ne mogu se i ne smeju nazivati hrianima. ... Da bi taj
deo postao hrianski on se mora odrei novog idolopoklonstva, manje grubog, ali ne i manje runog a, u svakom sluaju, tetnijeg od
idolopoklonstva naih neznaboakih predaka koje je odbacio Sveti
Vladimir.
77
Govorim o novom idolopoklonstvu, o zaraznom bezumlju nacionalizma koji navodi narod da se klanja svom sopstvenom liku, a ne
Vinjem Presvetom Bogu. ...
Istinita crkva uvek osuuje doktrinu prema kojoj ne postoji nita
iznad nacionalnog interesa, to novo varvarstvo, koje stvara sebi od
nacije vrhovno boanstvo, taj lani patriotizam koji eli da doe na
mesto religije. Crkva priznaje prava nacije napadajui istovremeno nacionalni egoizam; ona uvaava vlast drave, ali se bori protiv
njenog apsolutizma. (V. Solovjov Svetlost sa Istoka izbor iz dela, str.
115.120, Logos Ortodos, Bg. 1995.)
Zbog toga to je utemeljen na sujeti, nacionalizam ne iri ljubav ve

mrnju i rat. Identifikacija sa odreenim vrednostima diskriminie one
koji te vrednosti ne ispunjavaju. Na primer, ideja da oni koji nisu pravoslavni ne mogu biti Srbi, napravila je od svih Srba katolika i od Srba
muslimana nacionalne neprijatelje i tako ugrozila samu naciju. Dakle, nacionalizam prirodno raa ovinizam. Iako se sakriva iza imena
ljubavi, on svojim plodovima otkriva svoje stvarno poreklo. Isus Hristos
je uputio oveanstvu poziv da na osnovu analize plodova odreene ivotne filozofije preispitamo kvalitet njenog sadraja i smisla:
Po rodovima njihovim poznaete ih. Eda li se bere s trnja groe,
ili s ika smokve? Tako svako drvo dobro rodove dobre raa, a zlo
drvo rodove zle raa. Ne moe drvo dobro rodova zlih raati, ni drvo
zlo rodova dobrih raati. Svako dakle drvo koje ne raa roda dobra
seku i u oganj bacaju. I tako dakle po rodovima njihovim poznaete
ih. (Matej 7,16-2)
PSIHOLOKA POZADINA TRANSFORMACIJE NACIONALIZMA

U OVINIZAM
Kao to je sujetna osoba veoma osetljiva i sklona da reaguje mrnjom

onda kada su njene vrednosti dovedene u pitanje, tako i nacionalista
lako postaje ovinista kada su njegove nacionalne vrednosti ugroene.
Ako pokuate da sujetnoj osobi pomognete dobronamernom kritikom,
ona e biti sklona da vas proglasi za neprijatelja, zato to dovodite u
pitanje vrednosti na kojima ona temelji svoje samopotovanje. Ona ne
bi mogla da voli samu sebe ukoliko bi njene vrednosti bile dovedene u
pitanje, pa zakljuuje da je u tom sluaju i vi ne volite. Ni nacionalista
ne bi mogao da voli svoju naciju kada ne bi imao posebnu sliku o njenoj
veliini. To je takoe razlog zato on tako olako proglaava nacionalnim
neprijateljem svakoga ko ugroava njegovu lanu sliku o posebnosti njegove nacije.
78
Prokletstvo nacije
Isus Hristos je kao proreeni Mesija doao meu jevrejski narod da

bi mu doneo slobodu. Ali sam jevrejski narod u Njemu nije prepoznao
svog prijatelja, ve neprijatelja. Kao to ljubav pravog prijateljstva ne
laska i ne preutkuje ljudske slabosti, tako i Isusova ljubav prema svom
izabranom narodu nije mogla da ne osudi duh gordosti, samopravednosti
i osvetoljubivosti koje su Jevreji gajili prema rimskim okupatorima. Isusove rei ukora su shvaene kao rei izdaje, i njegovo raspee je opravdano tvrdnjom da je bolje da on jedan strada, nego da ceo narod zbog
prihvatanja Njegove nauke propadne. Uskoro se jevrejski narod digao
na ustanak protiv Rima. Meutim, nacionalna gordost nije oslobodila
i sauvala jevrejsku naciju, ve je rezultovala njenim desetkovanjem,
omrznutou od strane drugih naroda i vievekovnim izgnanstvom po
svetu. Na nacionalizam ne bi doneo nita bolje plodove da smo nastavili da mu se pokoravamo. Nije ljubav sve to se ljubavlju naziva. Najvea
zla u istoriji sveta su uinjena upravo u ime najuzvienijih ideala, u ime
slobode, ljubavi, i u ime Boga.
O LJUBAVI PREMA NEPRIJATELJU
Oni isti motivi koje je na narod pokazivao prema okupatoru kroz

povreenu gordost, mrnju, inat, podvalu, neposlunost i nerad, ostaju
meu nama i onda kada okupator ode, pa se taj isti duh manifestuje
zatim i u naim meusobnim odnosima, i postaju temelj nae poznate
srpske nesloge.
Unutranja politika za vas je bila stranevanje, to jest vezivanje za
sudbinu neke linosti, voe ili grupe... Sve dok su vas vai spoljni neprijatelji ostavljali na miru, svoje borbene potrebe ste zadovoljavali
svaama politikih stranaka. (Aribald Rajs, ujte Srbi!)
U nama kao da stalno ui neko ne, neto protiv nekoga, pa makar
taj neko bio i blizak, to se ispoljava i kao rascep, podela linosti,
srpska izofrenija, stalna prinuenost na seobe i deobe, izdeljeni u
sebi, unutar grupe ili izmeu sebe, to dovodi do pomisli da i u drugom vreba stalna opasnost po opstanak (ksenofobija). (Dejan Milievi, psiholog, Politika 26. II 2003.)
Uopte nije vano da li mrnju izraavamo izmeu sebe zbog razliite vere, ideologije, partije ili nacije, ili nekim drugim povodom. Mrnja
je mrnja. Isus je govorio potlaenim Jevrejima da ako ih rimski vojnik
potera na neki posao jedan sat, da onda idu dva sata. Takav duh ljubavi,
poniznosti i krotosti je od egzistencijalnog znaaja za duh nacije.
Svaki drugi duh bi unesreio samu nau naciju, i na alost, ve ju je
unesreio.
79
Zaista, ako je za nas re Boija istinitija od svih ljudskih ocena i ako

nam je delo Carstva Boijeg blie od svih zemaljskih interesa, onda
je put pomirenja s naim istorijskim neprijateljima pred nama otvoren. I neemo pitati: hoe li nai neprijatelji prihvatiti taj mir s nama,
kako e oni reagovati i ta e nam odgovoriti? Tua savest nama je
nepoznata, i tui postupci nisu u naoj vlasti. Nije u naoj vlasti da
se drugi lepo odnose prema nama, ali je u naoj vlasti da budemo
dostojni takvog odnosa. Mi ne smemo razmiljati o tome ta e nam
drugi rei, ve o tome ta emo mi rei svetu. (V. Solovjov Svetlost
sa Istoka izbor iz dela, str. 92, Logos Ortodos, Bg. 1995.)
DA LI JE SUTINA NACIONALNOG PREPORODA U

PROVOCIRANJU LJUDSKIH SLABOSTI?
Razuman nalog na ljubav prema blinjem, razumna svest o potrebi

drugog oveka, nema ta da pokrene u grehom okamenjenom ljudskom
srcu. Bog je predvideo lek za takvo srce i obeao blagoslov svima koji
priznaju svoje duhovno siromatvo, svoju potrebu za duhovnim novoroenjem: Blaeni siromani duhom, njihovo je carstvo nebesko. (Matej
5,3) Ali, mnogi ne ele da se ponize priznanjem da nemaju prave ljubavi
u svom srcu. Oni nisu zadovoljni jednostavnom sveu o potrebama drugih da bi se pokrenuli na dobroinstvo, i da bi se ipak potakli na revnost
(jer ih savest pritiska), oni imaju potrebu da razumnom i jednostavnom
nalogu jevanelja dodaju iracionalni nalog koji pokree krivicu, strah,
oholost ili sebini sentiment njihove nepreporoene prirode.
Razumnom nalogu Ljubi! oni dodaju fanatian nalog: Da li si svestan svoje odgovornosti? (pobuivanje krivice), Kako te nije ao?
(pobuivanje sentimenta), Kako te nije sramota? (pokretanje sujete),
itd. Uz razumne biblijske naloge na dobrotu, oni dodaju pojmove kao to
su tradicija, preci, srpstvo itd, da bi tako potakli fanatine motive
ovekove prirode.
Kada se jednostavnom i razumnom biblijskom pozivu na dobrotu
pridoda iracionalni poziv, sraunat da pobudi fanatine snage ovekove prirode, u tom trenutku racionalni poziv gubi pokretaku funkciju.
Tu funkciju sada preuzima iracionalni poziv, dok razuman poziv dobija
funkciju izgovora za one grene motive koje je sada pobudio iracionalni
poziv.
Ako bi ovek na dobra dela zaista bio pokrenut pravom ljubavlju,
onda mu iracionalni dodaci koji pokreu snage njegovog Ja zaista vie
ne bi bili potrebni. Ne bi bilo potrebno to tako esto svojatanje, spominjanje srpstva, korena, i sl. Ni ljudska religioznost ne bi bila iskompliko-
80
Prokletstvo nacije
vana svim onim dodacima koji oveku pruaju psiholoku satisfakciju

i koji pokreu ljudske slabosti. Bila bi dovoljna samo razumna svest o
odreenoj ljudskoj potrebi da bi se na tu potrebu odgovorilo. Ali kada
ovek ini dobra dela radi zadovoljenja sujete svoga velikog Ja, onda
su mu uvek potrebni ti dodaci koji zapravo predstavljaju pravi razlog
njegove revnosti.
Kako su ljudi pokrenuti na dobrotu iz svoga Ja, a ne iz prave ljubavi,
dovoljno je da se pojavi bilo kakav vei stres, pa da se i praktino pokae da uopte nema govora o pravoj dobroti. Stres e navesti oveka da
na delu pokae da ga na dobrotu nije motivisala ljubav ve svojevrstan
interes. U ime oveka, ii e se protiv samog oveka. U ime Boga, ii e
se protiv samog Boga. Istorija balkanskih naroda je prepuna otrenjujuih iskuenja koja su raskrinkavala sve prie o ljubavi i dobroti koje su
samo bile izgovor i pokrie za pokvarene motive ljudskog srca.
DA LI JE SUTINA NACIONALNOG PREPORODA U POVRATKU

NA TRADICIJU?
Pretpostavimo da nam naa voljena osoba postavi pitanje: Kako si

tako dobar prema meni? U emu je tajna tvoje ljubavi prema meni? A
mi joj tada odgovorimo: Tradicija! Draga moja, tradicija!
Malo je verovatno da bi ijedna normalna osoba bila zadovoljna ovakvim odgovorom. Zato?
Zato to samo priznanje da mi inimo neto zbog tradicije pokazuje
da to ne inimo iz ljubavi prema toj osobi, ve radi same tradicije. A
da to delo zaista inimo iz prave ljubavi, u tom sluaju ne bismo imali
potrebu da svoje iskrene i plemenite pobude obezvreujemo pozivanjem
na tradiciju.
Nije li bogohulno kada neko kae da je religiozan zato to potuje
svoju tradiciju, a ne zato to ima ljubav prema Bogu i blinjem? Zar
sama svest o potrebi da se drugom oveku pomogne nije dovoljna, nego
je potrebno u to uplitati tradiciju? Zato postoji potreba da se u ovekovu dobrotu i religioznost uplie tradicija?
Zato to ovek u svom ogrehovljenom stanju nema prave ljubavi i
dobrote, pa mu razumna svest o tuoj potrebi, ili o zahtevima Bojeg
zakona ne predstavlja nikakav povod za izraavanje ljubavi. Ali, pozivanje na zanemarene tradicionalne vrednosti pokree ljudsku sujetu.
Sujetna osoba je dobra zato to u svojoj dobroti vidi vrednost kojom e
zadovoljiti svoju sujetu. Kako takva dobrota nije stvarni odgovor na potrebe drugoga, ve na potrebe sopstvenog Ja, dranje tradicije i ljudskih
obiaja se lako prepoznaje po tome to je ono samo sebi cilj, dok je prava
81
dobrota svrsishodan i razuman odgovor na stvarne potrebe ljudi oko

nas. Kako je tradicionalisti dobrota sama sebi cilj, ona predstavlja izvor
formalizma i religioznog izopaenja, zbog kojeg je Isus samopravednim
farisejima morao vie puta da objanjava da ovek nije nainjen radi
samih zapovesti, ve su zapovesti nainjene radi oveka. Kada oveka
ne pokree ljubav, nego sujeta, on je sklon da radi zadovoljenja sujete,
kroz dranje odreenih pravila ponaanja, ugrozi i same ljude radi kojih
pravila postoje. Ljudski ivot je svetiji od svetih stvari, jer ne postoji on
radi njih nego one radi njega. No, kada ovek nema ljubavi u svom srcu,
onda je sklon da svoju grenu ravnodunost opravdava slepim dranjem
odreenih pravila i da idolatrijski uzdie svoje vrednosti iznad realnih
potreba drugih ljudi. Kada je Isus isceljivao bolesne u subotu, fariseji
su mu prigovorili da tim skrnavi subotu i na taj nain kri Boji zakon.
Isus je raskrinkao njihovo licemerstvo: Mojsije vam dade da se obrezujete i u subotu obrezujete oveka. Ako se ovek u subotu obrezuje
da se ne pokvari zakon Mojsijev, srdite li se na mene to svega oveka
iscelih u subotu? (Jovan 7,22-23) Isto tako i danas, mnogi kao nekada
fariseji, prave idole od objekata svoje dobrote ili religije i spremni su da
rtvuju svoje ivote radi svojih idola, dok su istovremeno nesposobni da
svakodnevni ivot ive u skladu sa principa i duhom religioznih zakona,
na koje se licemerno pozivaju kada svojim reima ele da odbrane uzvienost svoga verovanja. Mnogi otvoreno uzdiu vrednost tradicije iznad
ljudskih ivota, dok duhovne zahteve koji predstavljaju temelj opstanka
i blagoslova zajednice gaze da bi sauvali vrednosti same tradicije u
svojim oima.
Dobrotu koja je zasnovana na tradiciji odlikuje jo jedna karakteristika: Tradicija svojim povrnim zahtevima duhovno ne obavezuje oveka, ona nikada ne zahteva reformu pobuda ovekovog srca, kao to je
to sluaj sa Bojim zapovestima koje zahtevaju odreen kvalitet pobuda.
Tradicija e zahtevati od oveka da uini odreeno delo u odreenoj situaciji, na primer, da primi neznanog gosta u kuu. Meutim, za razliku
od tradicije, Boje zapovesti e zahtevati da ovek ima ljubavi u svom
srcu iz koje e onda naravno pomoi svakom oveku i u svakoj drugoj
situaciji. Kako je tradicija u svojim zahtevima povrna, ona predstavlja
opasnost za ovekov zdrav razum, jer ga navodi da kao kriterijum dobra
i zla gleda na slepo dranje odreene forme, umesto na same pobude i
konkretan smisao uinjenog dobrog dela. Dranje tradicije predstavlja
izraz ovekove neodgovornosti uma i nedostatka ljubavi u srcu.
82
Prokletstvo nacije
KAKO NASTAJE TRADICIJA
Upravo ono to se naziva tradicionalnom vrednou jeste nuspojava

duhovnog otpadnitva. Naime, u svakoj civilizaciji koja nema odlunu duhovnu borbu za duhovni prosperitet, koju ne uva proces duhovne reformacije, postoji suprotan proces duhovne degradacije. Ako na
iskuenja koja ih snalaze, ljudi ne reaguju zrelo, onda reaguju nezrelo
i dolazi do njihovog konstantnog kvarenja koje traje do raspada same
civilizacije.
Ono to je predstavljalo prirodnu duhovnu odliku ljudi jednog istorijskog trenutka, to u sledeem trenutku, procesom duhovne degradacije
prelazi u vrednost tradicije. Forma dobrote se zadrala, ali se sadraj
ljubavi izgubio u istoriji.
Na primer, kod mnogih ljudi zapadne tradicije prepoznajemo formalni osmeh koji zapravo predstavlja sadraj njihove tradicije. Roditelji
ue decu da pokazuju oseanja koja esto ne odgovaraju stvarnosti ili
koja nisu adekvatna njihovom unutranjem sadraju. Ali taj osmeh na
njihovim licima nije nekada bio samo formalan. Nekada je on imao svoj
stvarni duhovni sadraj, ali je u meuvremenu od njega ostala samo forma koja je postala sastavni elemenat pristojnog ponaanja. Tako je nekada iskren osmeh preao u tradiciju i postao samo forma. Forma otkriva
da joj nedostaje sadraj im se suoi sa konkretnim ivotnim iskuenjima. ovek koji je na osnovu tradicije dobro razumeo da ne treba da bude
osvetoljubiv, u trenucima tekih iskuenja moda uopte nee izdrati
iskuenje i pae u gnevljivost i mrnju. Njegovo potovanje tradicije je
utemeljeno upravo na pothranjivanju line sujete i gordosti. On se odluio da dri zahteve tradicije kao vrednosti kojima e zadovoljavati svoju
sujetu, pa je nerealno oekivati da ta ista sujeta i gordost, kada budu bili
povreeni, nee doneti svoj plod kroz gnevljivost i mrnju. Tradicija,
ma kako da su visoki njeni ideali, nije u stanju da nadomesti odrastanje
same ljudske linosti i pobedu nad sopstvenom gordou, sujetom i ostalim slabostima karaktera.
BORBA ZA PUKI OPSTANAK ILI ZA POVREENO JA

Kad nam se ti zlikovci i njihovi naslednici, to jest dananji protagonisti domai i strani, budu izvinili i priznali svoj kukaviluk, onda
se mi Srbi moemo izviniti za nau reakciju i grehe radi borbe za puki
bioloki opstanak
Odgovor:
83
Ako hoemo da ekamo da se prvo drugi izvine za svoje grehe, neemo se nikada pokajati za sopstvene.
Takoe, mi se nismo borili za puki bioloki opstanak, ve smo pokazali spremnost da rtvujemo svoj opstanak radi odbrane zemlje na kojoj
ivimo.
Da smo se borili za puki opstanak kroz istoriju, ne bi bile tolike rtve
ni u Prvom svetskom ratu, niti u Drugom, niti u zadnjih deset godina
(imali bismo danas mnogo vea prava da smo pristali na sporazume
koji su nam se nudili). Ovako, postupili smo po reima: Do poslednjeg
oveka emo se boriti da se ne izvri genocid nad nama.
PONIZIMO SE DA NE BISMO BILI PONIENI
Povodom NATO bombardovanja 1999. Tekst proitala glumica Sonja Savi
Iguman manastira Hilandara nam poruuje:

U doba nebivalog stradanja vreme je za suze i pokajanje. Vreme je
da shvatimo da nam ne mogu pomoi buni protesti, nego smerna
molitva u hramovima i domovima. (Arhimandrit Mojsije)
Pitamo se, zato nam ne mogu pomoi buni protesti?
Nezdravo uzbuenje koje prati bune proteste uguuje onu svest o
naoj linoj odgovornosti koja bi nas navela na preispitivanje sopstvenih
srca i dovela do razumne reakcije na iskuenje.
Umesto da reagujemo istinskim starateljstvom i dobrotom jedni prema drugima, mi u nepravednoj agresiji nalazimo izgovor i povod za
manifestaciju nae povreene ponositosti, gordosti i gneva.
Isus Hristos kae:
Ili koji car koji poe s vojskom da se pobije s drugim carem, ne
sedne najpre i ne dri vee moe li s deset hiljada sresti onoga to
ide na njega sa dvadeset hiljada. Ako li ne moe, on poalje poslanike
dok je onaj jo daleko, i moli da se pomire. (Luka 14,31-32)
A kako mi postupamo?
Da bismo izbegli ponienje, spremni smo da rtvujemo i sopstvene
i tue ivote, spremni smo da otponemo i trei svetski rat, samo da bi
istrajali u svom ponosu i inatu.
Opijeni privremenim i lanim uspehom (kojim nas avo uvek omamljuje u poetku) mi polazimo putem gordosti i ponositosti sa koga posle nemamo snage da se ponizimo i vratimo nazad.
Pokazujemo sklonost da tako olako rtvujemo ivot, kao da je on toliko bezvredan, da je zemlja na kojoj ljudi ive vrednija od samih ljudi.
84
Prokletstvo nacije
A onda tu idolatriju ak nazivamo ovekoljubljem.

Za razliku od Amerikanaca koji svojom tehnikom uvaju svoja tela,
mi svojim telima uvamo nau tehniku (mostove, na primer).
U stanju tako nezdravog uzbuenja neko je ak uzviknuo:
Do poslednjeg oveka emo se boriti da se ne izvri genocid nad
nama.
Ne treba li da nam ljudi budu svetiji od zemlje na kojoj ive?
Da li ognjite postoji radi oveka ili ovek radi ognjita?
Nacionalne vrednosti postoje radi nacije, a ne nacija radi svojih nacionalnih vrednosti. Dok je zapadni svet u ropstvu materijalizma, mi smo
u ropstvu naih idola. Materijalne vrednosti bar neemu slue (i sami
hrlimo ka njima), dok nai idoli ne slue nikome.
Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gde moljac i ra kvari, i gde lupei
potkopavaju i kradu; nego sabirajte sebi blago na nebu, gde ni moljac
ni ra ne kvari, i gde lupei ne potkopavaju i ne kradu. Jer gde je vae
blago, onde e biti i srce vae. (Matej 6,19-20)
Nemojmo se boriti za carstvo zemaljsko, ve za carstvo Boje a carstvo Boje je ljubav prema blinjem, prema ivom oveku. O, kako je
lake voleti irilicu, domovinu i mrtve pretke nego ive ljude oko nas!
Hoemo li dati ivot za onu zemlju koje su se nai preci odrekli pred
opasnou od neprijatelja?
Seoba Srba pod arnojeviem bi mogla da se shvati kao izdajstvo
zemlje i nacionalni kukaviluk, ali je ona pre svega bila razuman izraz
prave ljubavi prema naciji.
Isus savetuje:
Ako vas poteraju u jednom gradu, beite u drugi. (Matej 10,23)
O, kako je teko ponosnom i oholom srcu da se ponizi i postane razumno!
Ako ve hoemo da branimo uzviene principe do same smrti, onda
se pokajmo za grehe Amerike i principe Novog svetskog poretka koje
smo sami usvojili; pokajmo se za sebini materijalizam naih srca i totalitarizam na lokalnom planu.
Umesto da se borimo protiv grenika sa Zapada, ustanimo u borbu
protiv samog greha, a grenicima pokaimo ljubav, jer im je ljubav potrebna. Umesto da izmiljamo klasne, nacionalne ili verske neprijatelje,
ustanimo protiv onoga naeg najveeg neprijatelja zla u naim sopstvenim srcima. Kada svoja sopstvena srca budemo oistili od greha,
kada sami budemo dobili mo i silu ljubavi da od neprijatelja stvaramo
prijatelje, tada emo moi da Novom svetskom poretku pruimo bolju
alternativu od one koju on zastupa.
85
Da bi sebe unitili, nama ne trebaju nikakvi spoljni neprijatelji. Ako

se ne pokajemo za svoje grehe, sami emo sebe da unitimo, samo da
prestanu da nas uznemiravaju ovim bombardovanjem, koje sada izaziva
vetaki mir meu nama. Ima onda da nastavimo da se meusobno gloemo do potpunog istrebljenja.
Zato jo govori Gospod: Obratite se k meni svim srcem svojim, postei, plaui i tuei. I razderite srca svoja a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svojemu, jer je milostiv i alostiv, spor na
gnev i obilan milosrem, i kaje se oda zla. Ko zna, nee li se povratiti
i raskajati se i ostaviti iza toga blagoslov! (Joil 2,12-14)
Bolje da se sami ponizimo pred milostivim Bogom, nego da budemo
ponieni pred nemilostivim ovekom.
Borba protiv sopstvenog greha je najvea borba koja se ikada vodila.
Pretpostavimo da je Isus doao u nae vreme i u nau zemlju, i poeo
da, kao nekada kod Jevreja, ukorava ne spoljnjeg neprijatelja rimskog
okupatora, ve nacionalnu i versku oholost i samopravednost. Pretpostavimo da je zatim uhapen i kao izdajnik osuen na smrt. Te da je
narodu dato da izabere da li e pustiti na slobodu Njega ili Varavu koji
je zapravo kriv za smrt vojnika okupatora. Da li bi na narod pre oslobodio onoga koji ga ukorava za greh i poziva na pokajanje ili onoga koji
pretstavlja snagu otpora stranom okupatoru? Protiv koga se na narod
zapravo bori? Zar mi ne bismo Hrista razapeli na krst isto kao nekada
Jevreji a Varavu proglasili nacionalnim junakom? Razmislimo zato su
sudbine jevrejskog i naeg naroda tako sline. Krenimo prvo u borbu
protiv zla koje nosimo u sopstvenim srcima, a Bog e tada moi u skladu
sa svojom pravednou da nas sauva od zla koje nas snalazi spolja.
RELIGIJA I MEUNACIONALNI SUKOBI
Predstavnici Iranskog kulturnog centra u Beogradu pozvali su me

u leto 2003. godine da uzmem uea na njihovom seminaru Slinosti
izmeu pravoslavlja i islama. Kada sam razmiljao o ueu, pala mi je
na pamet uobiajena praksa verskih predstavnika da na takvim javnim
skupovima iznose jedni drugima uzviene moralne zahteve svojih sopstvenih verovanja, ograujui se od svoje odgovornosti za minule ratne
sukobe na naim prostorima.
Pomislio sam koliko li je licemerno zahtevati od vernika da budu
tolerantni prema onima koji veruju drugaije, kako je licemerno citirati
Isusove stihove o ljubavi prema neprijatelju, a prethodno te iste vernike motivisati na religioznu revnost pobuivanjem line sujete, krivice i
straha. Pogledajmo rei jednog istog svetenika, kako prvo laska nacionalnoj sujeti, a zatim kritikuje njene plodove:
86
Prokletstvo nacije
ta je to Srbski nacionalizam? To je ram u kome je ikona Hristova.

To je dom u kome je Hristos domain. ... To je tkivo istorije Srbskog
naroda, koje je osnova Hristos, a potka Sveci, Svetiteljke, junaci i
muenici Hristovi. ...
Vreme mi je svedok, da svi oni to su se svetili, gomilali su otrov u
sebe, i otrovom izbrisali sebe iz knjige ivih. ime se hvalite, osvetnici, pred protivnicima svojim, ako ne time to vi moete ponoviti
njihovo zlo? Ne kazujete li time: i mi nismo bolji od vas? Bog mi je
svedok: i vi i vai protivnici podjednako ste bezbrini za dobro. ...
Osveti nema kraja, i potomci nastavljaju delo svojih otaca, i odlaze
ostavljajui ga nesavrena. ... Ah, kako su alosni svi zlotvori i svi
osvetnici! Zaista, kao stado to ide na zaklanje, a ne zna kuda ide, pa
se bode i stvara klanicu pre klanice. (Nikolaj Velimirovi)
Kako moe osoba kojoj je raspaljena sujeta da voli svoje neprijatelje?
Kako moe osoba koja je optereena krivicom i strahom da se ne
osea ugroenom od onih koji veruju drugaije?
Otrovati vernike otrovnim duhovnim sadrajem a zatim oekivati da
iz pokrenutih motiva pokau ljubav i toleranciju nije samo licemerno
nego je to potpuno nerealno i nemogue.
Zato sam organizatorima seminara poruio da u da govorim o slinosti dve religije u zajednikim iskuenjima, to su oni, na moje iznenaenje prihvatili. Evo tog rada u celini:
ISKUENJA SUIVOTA PRAVOSLAVNIH I MUSLIMANA I

NJIHOVO PREVAZILAENJE
PITANJE KOJE NAM SE NAMEE
Kako je mogue da sledbenici dve religije sa tako uzvienim boanskim zahtevima, na ispitu vere u svojim meusobnim susretima tako
esto kre svoja proklamovana naela, i da ak to krenje boanskih naela ine u ime same svoje religije i u ime samog Boga?! tavie, pripadnici razliitih religija, koji su decenijama iveli u dobrim meusobnim
odnosima, bivaju za vrlo kratko vreme dovedeni u stanje meusobnog
nepoverenja, a zatim i sukoba i mrnje.
Da bismo objasnili kako je mogue da vernici u trenucima tekih
ivotnih iskuenja pokazuju naela suprotna svom proklamovanom verovanju, analiziraemo procese koji su se jo daleko pre samih iskuenja
deavali u njihovom umu, savesti i volji.
ANALIZA RELIGIOZNOG ISKUSTVA
87
Zdrava religioznost je pokrenuta nesebinom ljubavlju prema Bogu

i blinjem, dok je fanatina religioznost pokrenuta sujetom, krivicom,
strahom, ili nekim drugim loim motivom. Zbog razlike u motivaciji,
zdrava religiozna revnost je odgovor na potrebe drugih ljudi i na zahteve
Boga, dok je fanatina religiozna revnost odgovor na potrebe ovekovog
velikog Ja.
ovek je po svojoj prirodi sklon da sledi porive svoga Ja, tj. da ini
dobra dela i da ispunjava religiozne dunosti, ne iz prave nesebine dobrote, ve iz line sujete, krivice, straha i drugih fanatinih poriva. Ali,
ovek je ovek upravo zato to ima slobodu da svojom voljom postupa
nezavisno i slobodno od iskuenja svoje prirode. Zato je ovek bie odgovorno za svoje postupke. Kada mu razum ukae na iracionalnost njegovih postupaka, tada stupa na scenu njegova savest i trai od njega da
se svojom voljom odupre iskuenju i da se pokori uzvienim boanskim
principima duha i ivota.
Religija ima za cilj da oveka uini svesnim razlike izmeu dobra i
zla, prave i fanatine dobrote, i da mu prui boansku snagu u pobedi
nad iskuenjem njegove prirode. Ali, ukoliko ovek svoju volju pokorava loim pobudama, njemu smeta upotreba razuma, jer postoji rizik da
razum raskrinka njegovu dobrotu kao lanu dobrotu. Takoe, tada on
ima problem i sa svojom neistom saveu koja ga osuuje za pokoravanje slabostima. U skladu sa izopaenjem funkcije volje, razuma i savesti
dolazi i do izopaenja funkcije religioznog iskustva:
TRI ELEMENTA PSEUDORELIGIOZNOSTI
PROBLEM LOE MOTIVACIJE
Umesto da religijom pothranjuje svoju volju uzvienim motivima,

ovek pokuava da njome pobudi svoje fanatine porive. Razumnom nalogu na dobrotu (ljubi Boga i blinjeg) dodaju se iracionalni dodaci koji
imaju za cilj da pokrenu slabosti ovekovog velikog Ja (sujetu, strah,
krivicu, sebini sentiment, ...) kao motiv njegove religiozne revnosti.
PROBLEM NEODGOVORNE UPOTREBE RAZUMA
Umesto da religija svojim visokim idealima oveka sauva od zla,

ona postaje izgovor za zlo koje se ini u ime njenih visokih ideala. Razum se upotrebljava ne da bi se jasno razgraniila razlika izmeu dobra
i zla, ve da bi se ta razlika uklonila i da bi se fanatini ljudski motivi
proglasili dobrim motivima. Kritiko samopreispitivanje je proglaeno
tabuom.
88
Prokletstvo nacije
PROBLEM NEISTE SAVESTI
Umesto da religija oveka uini svesnim odgovornosti za njegove

motive i postupke, ona mu prua utoite za uguivanje line neodgovornosti. Umesto da religiozna revnost bude izraz nesebine ljubavi i
iste savesti, ona dobija funkciju uguivanja glasa neiste savesti. Otuda
se deava da religiozni ljudi u svom izopaenju budu spremni da uine
vea zla od otvorenih bezbonika, jer im religiozno iskustvo uguuje
svest o linoj odgovornosti za sopstvene postupke.
POSLEDICA KRIVICE I STRAHA
Osoba koja je na religioznu revnost pokrenuta strahom i krivicom je

sklona formalizmu i legalizmu. Umesto da svojim delima odgovara na
realne potrebe ivota ljudi sa kojima se susree, ona svojim delima odgovara na potrebe svoje neiste savesti. Sklona je da se slepo pridrava
odreenih pravila i recepata ponaanja, pokuavajui da njima ostvari
satisfakciju svoje neiste savesti.
Zbog povrne (formalne) predstave o dobru i zlu, osoba pokrenuta
krivicom je sklona da se kaje za manifestaciju greha u svom ponaanju,
a ne za sam greh u svom srcu. Ona e da se kaje to je neto rekla, a
ne to je to mislila. Kajae se to je dozvolila da njena slabost doe do
izraaja, a ne za samu slabost u svom srcu. Zbog formalnog pokajanja,
uzrok slabosti e i dalje ostati, pa samim tim i krivica. Neista savest
vremenom budi podsvesni prezir prema samom sebi. Nepratanje samom sebi formira duh licemerstva i nepratanja drugima. Sklonost da
se drugi ljudi osuuju postaje srazmerna sopstvenoj neistoj savesti i
sopstvenim nepriznatim gresima. Tolerantnost prema sopstvenim slabostima je srazmerna netoleranciji prema onima koji drugaije veruju.
Naime, zbog neiste savesti koja je posledica sopstvenog neposveenog
srca, javlja se Kajinov sindrom. Kajin, koji je sam ubio, projektovao je
svoj karakter drugima i zbog neiste savesti se plaio da ga drugi ne ubiju. Neista savest predstavlja stalan izvor oseanja ugroenosti i izvor
nesvesne projekcije sopstvenih pobuda drugima, pa je otuda esto izvor
sumnjienja i sukoba izmeu ljudi i izmeu ljudskih zajednica.
POSLEDICA SUJETE
Sujetna osoba ne ini dobra dela zato to njima izraava pravu ljubav
prema Bogu i blinjem, ve zato to vidi vrednost u svojim dobrim delima kojima pothranjuje svoje veliko Ja.
Potreba za psiholokom satisfakcijom dovodi do projekcije sopstvene
sujete na opti plan u pokuaju da se ona na taj nain zadovolji. Formira
se plemenska svest sa tipinim plemenskim izopaenjem predstave o
89
dobru i zlu. ... Pitanje dobra i zla nije vie pitanje kakav je neko ovek
po svom realnom karakteru da li je sebian, gord, laljiv, itd, ve da
li podraava kultni odnos prema svojoj zajednici. ...
Sama pripadnost ne zahteva reformu srca i karaktera, pa je ljudima
lake da se po njoj ravnaju po pitanju svoje moralne i duhovne podobnosti, nego da u svetlu uzvienih Bojih zahteva preispituju pobude svoga
srca i da vode borbu protiv sopstvenih slabosti karaktera.
SKLONOST KA MEUVERSKIM SUKOBIMA
Povrno poimanje religioznosti koja je zasnovana na neistoj savesti,

odsustvu odgovornog preispitivanja duhovnog iskustva i na pokoravanju sopstvene volje sujeti i drugim loim pobudama, u vreme ivotnog
blagostanja retko otkriva svoj stvarni karakter, i ivot takvih vernika
deluje spolja posmatrano valjano. Suivot vernika razliitih religija
moe dugi vremenski period prolaziti bez ikakvih konflikata. Meutim,
jedan stresni momenat moe da isprovocira sadraj ljudskih srca koji
godinama nije imao priliku da pokae svoju iracionalnost, i da izazove
sasvim neoekivane sukobe i krvoprolie.
Ukoliko je religiozna revnost u vreme mira i blagostanja bila provocirana buenjem krivice i straha, ona e u vreme iskuenja da se transformie u duh sumnjienja, nepoverenja i projekcije sopstvenih loih
motiva drugima. Strah od Boga sada e se manifestovati kao opta plaljivost, sumnjienje pripadnika druge religije, to e dati novih povoda
za izazivanje sukoba.
Ukoliko je religiozna revnost u vreme mira i blagostanja bila zasnovana na pothranjivanju line sujete, a ne na pravoj nesebinoj ljubavi, ona e u vreme ivotnih iskuenja jako lako da se transformie u
agresivnu odbranu povreenog ega, zato to sujeta oveka ini veoma
osetljivim i uvredljivim.
ZAKLJUAK
Slabosti karaktera koje nisu bile pobeene u vreme mira, nego su ak

postale temelj ovekove revnosti, u vreme iskuenja bivaju isprovocirane i postaju izvor mrnje, sukoba, i na taj nain izvor krenja svih onih
principa koje vernici zvanino proklamuju. Najvea zla u istoriji sveta
uinjena su u ime najuzvienijih ideala, u ime ljubavi, slobode i u ime
Boga. Za tako neto nisu krivi ni Bog, ni ljubav, ni uzvieni ideali, ni
sama religija, ve sam ovek.
Odgovornost za meusobne sukobe i netoleranciju lei ne samo na
vernicima, ve i na svetenstvu obe religije. Iako svaki pojedinac pred
Bogom i ljudima sam jeste odgovoran da razume duhovnu prirodu svoje
90
Prokletstvo nacije
religije i da po njoj ivi, mnogo bi se pomoglo kada bi mu se uenje serviralo tako da on moe sasvim jasno da napravi razliku izmeu dobra i
zla; i da revnost pokrenuta sujetom, krivicom i strahom bude raskrinkana i ukorena jo u vreme mirnog suivota razliitih verskih zajednica.
Svetenstvo obe religije ima veliki zadatak da ljude ohrabri u zdravoj
savesti da budu posluni Bojem zakonu ak i onda kada svetovna vlast
ili veina zahteva od njih drugaije. Zbog sujetnog odobravanja veini
i zbog straha od autoriteta vlasti, mnogi su skloni da izopae sutinska
naela svog verovanja. Onda kada oni koji postupaju ispravno bivaju u
iskuenju da od mnotva budu proglaeni izdajicama zato to ne gledaju
ko je ko, tada svetenstvo treba autoritetom svoje nauke da ohrabri zdravu ljudsku savest i da otvoreno osudi duhovno izopaenje i njegov plod
netoleranciju i nepotovanje drugaijeg. Ako religija svojim zahtevima ljude ne uva od zla, onda ona postaje svoja najvea suprotnost, jer
ljude navodi da ine zlo upravo u ime onih ideala koji postoje zato da bi
ljude sauvali od zla. Bog je dao svakome mesto pod suncem, i ako ljudi
svoj ivot ne zemlji ne naprave paklom, u Bogu e nai silu i karakter da
od ivota naprave raj, onoliko koliko to do njih stoji.
Gordost i sujeta proimaju svakodnevne odnose veine ljudi zapadnog Balkana i zato predstavljaju uzrok gotovo svih njihovih problema.
U sledeim razmiljanjima Ive Andria vidimo posledice njene nepobeenosti:
IVO ANDRI, PROKLETSTVO HOMO BALKANIKUSA
Znatan broj nesporazuma, sukoba i nezgoda u duhovnom ivotu

jednog naroda dolazi otud to mnogi nepozvani i nesposobni ljudi
oseaju potrebu da brinu narodnu brigu, da strepe za budunost
naroda, da ga brane od opasnosti koje samo oni vide.
To su ljudi koji veliku i nezajaljivu sujetu svoje sitne i uske linosti
prenose na opti plan, u jalovoj nadi da bi je tu mogli zadovoljiti, a sa
njom prenose i svoje kratke mere i bedne raune. Od takvih, duhom
malih ljudi, postaju esto veliki gonioci novih istina i muitelji ljudi. Takva je bila veina Vukovih glavnih protivnika. (Ivo Andri,
Znakovi pored puta, 94)
uvajte se ugroenih ljudi i ljudi koji misle da su ugroeni. Oni

oseaju potrebu da se tite i brane, i zbog toga esto i neoekivano
i podmuklo napadaju. ... Oni uvek idu vie u pravcu nipodatavanja
protivnika nego u pravcu sopstvenog usavravanja. Oni se vie trude
91
da umanje ugled protivnika nego da podignu svoju sopstvenu vrednost. (Isto 62-63)
Takav je na ovek onaj pravi. Ne misli, ni mnogo ni istrajno.
Ali im uspe da skrpi nekako jednu misao u glavi, prva mu je briga
ne da tu misao razrauje, proverava i uporeuje kritiki sa onim to
drugi ljudi o istoj stvari misle, nego da svoju misao proglasi za jedinu
tanu i jedinu pravu, a odmah zatim da izmeu nje i svake tue misli
iskopa to dublji rov prezira, mrnje i borbe do istrage. U toj borbi
oni ponekad pokazuju ljudodersku revnost na rei i delu. Srea je
to u nas ima dosta i takvih koji su drukiji i koji nisu pravi nai
ljudi. (Isto 205)
Kad god sam i gde sam naiao na ljude koji su pokazivali suvie
razvijenu brigu za nacionalni ponos i opti interes ili preteranu osetljivost za linu ast i dostojanstvo, uvek sam, gotovo po pravilu, nailazio i na ogranien um, nerazvijene sposobnosti, tvrdo srce i grubu
kratkovidu sebinost. (Isto 70)
Zato balkanske zemlje ne mogu da uu u krug prosveenog sveta, ak ni preko svojih najboljih i najdarovitijih predstavnika? Odgovor nije jednostavan. Ali, ini mi se da je jedan od razloga odsustvo
potovanja oveka, njegovog punog dostojanstva i pune unutarnje
slobode, i to bezuslovnog i doslednog potovanja. To je naa velika
slabost, i u tom pogledu svi mi esto i nesvesno greimo. Tu kolu
nismo jo proli, ni taj nauk potpuno izuili. Taj nedostatak mi svuda
nosimo sa sobom kao neki istoni greh naeg porekla, i peat manje
vrednosti koji se ne da sakriti. O tome bi trebalo govoriti i na tome
raditi. ...
U nas je est tip oveka koji misli da je svaa akcija, a grubost isto
to i energija, da naneti neprijatelju uvrede znai isto to i zadati mu
udarce, da je svaka uzdrljivost u govoru slabost, a svaki pokuaj
predvianja danguba; ukratko: da se tzv. ivotna borba sastoji od
neprestanog i naizmeninog lavea i reanja...
Suvie je ovaj narod patio od nereda, nasilja i nepravde, i suvie navikao da ih podnosi sa podmuklim roptanjem ili da se buni protiv njih,
ve prema vremenima i okolnostima. Izmeu zlokovarnih, osvetnikih misli i povremenih pobuna prolazi im gorak i pust vek.
Za sve drugo, oni su neosetljivi i nepristupni.
Ponekad se ovek pita da nije duh veine balkanskih naroda zauvek
otrovan i da, moda, nikad vie nee ni moi nita drugo do jedno:
da trpi nasilje ili da ga ini. (Andri, Cviji, Psiholoki tipovi Balkana,
str. 152-154)
92
Prokletstvo nacije
IVO ANDRI, BOSNA ZEMLJA MRNJE (1920. god.)
Bosna je divna zemlja, zanimljiva, nimalo obina zemlja i po svojoj

prirodi i po svojim ljudima. I kao to
se pod zemljom u Bosni nalaze rudna blaga, tako i bosanski ovek krije
nesumnjivo u sebi mnogu moralnu
vrednost koja se kod njegovih sunarodnika u drugim jugoslovenskim
zemljama ree nalazi. Ali vidi, ima
neto to bi ljudi iz Bosne, bar ljudi
tvoje vrste, morali da uvide, da ne
gube nikad iz vida: Bosna je zemlja
mrnje i straha. Ali da ostavimo po
strani strah koji je samo korelativ te
mrnje, njen prirodan odjek, i da goIvo Andri 1892-1975
vorimo o mrnji. Da, o mrnji. I ti se
instinktivno trza i buni kad uje tu re (to sam video one noi na
stanici), kao to se svaki od vas opire da to uje, shvati i uvidi. A stvar
je ba u tome to bi to trebalo uoiti, utvrditi, analizirati. I nesrea je u
tome to to niko nee i ne ume da uini. Jer, fatalna karakteristika te
mrnje i jeste u tome to bosanski ovek nije svestan mrnje koja ivi u
njemu, to zazire od njenog analiziranja, i mrzi svakoga ko pokua da to
uini. Pa ipak, injenica je: da u Bosni i Hercegovini ima vie ljudi koji
su spremni da u nastupima nesvesne mrnje, raznim povodima i pod
raznim izgovorima, ubijaju ili budu ubijeni, nego u drugim po ljudstvu i
prostranstvu mnogo veim slovenskim i neslovenskim zemljama.
Ja znam da mrnja, kao i gnev, ima svoju funkciju u razvitku drutva, jer mrnja daje snagu, a gnev izaziva pokret. Ima zastarelih i duboko ukorenjenih nepravdi i zloupotreba, koje samo bujice mrnje i gneva
mogu da iupaju i otplave. A kad te bujice splasnu i nestanu, ostaje
mesto za slobodu, za stvaranje boljeg ivota. Savremenici vide mnogo
bolje mrnju i gnev, jer pate od njih, ali potomstvo e videti samo plodove snage i pokreta. Znam ja to dobro. Ali ovo to sam gledao u Bosni,
to je neto drugo. To je mrnja, ali ne kao neki takav momenat u toku
drutvenog razvitka i neminovan deo jednog istorijskog procesa, nego
mrnja koja nastupa kao samostalna snaga, koja sama u sebi nalazi svoju
svrhu. Mrnja koja die oveka protiv oveka i zatim podjednako baca
u bedu i nesreu ili goni pod zemlju oba protivnika; mrnja koja kao rak
93
u organizmu troi i izjeda sve oko sebe, da na kraju i sama ugine, jer
takva mrnja kao plamen, nema stalnog lika ni sopstvenog ivota; ona je
prosto orue nagona za unitenjem ili samounitenjem, samo kao takva
i postoji, i samo dotle dok svoj zadatak potpunog unitenja ne izvri.
Da, Bosna je zemlja mrnje. To je Bosna. I po udnom kontrastu, koji
u stvari i nije tako udan, i moda bi se paljivom analizom dao lako
objasniti, moe se isto tako kazati da je malo zemalja u kojima ima toliko tvrde vere, uzviene vrstine karaktera, toliko nenosti i ljubavnog
ara, toliko dubine oseanja, privrenosti i nepokolebljive odanosti, toliko ei za pravdom. Ali ispod svega toga kriju se u neporoznim dubinama olujne mrnje, itavi uragani sapetih, zbijenih mrnji koje sazrevaju
i ekaju svoj as. Izmeu vaih ljubavi i vae mrnje odnos je isti kao
izmeu vaih visokih planina i hiljadu puta veih i teih nevidljivih geolokih naslaga na kojima one poivaju. I tako, vi ste osueni da ivite na
dubokim slojevima eksploziva koji se s vremena na vreme pali upravo
iskrama tih vaih ljubavi i vae ognjene i svirepe oseajnosti.
Moda je vaa najvea nesrea ba u tome to i ne slutite koliko mrnje ima u vaim ljubavima i zanosima, tradicijama i pobonostima.
I kao to tle na kom ivimo prelazi, pod uticajem atmosferske vlage i
toplote, u naa tela i daje im boju i izgled, i odreuje karakter i pravac
naem nainu ivota i naim postupcima tako isto silna, podzemna i
nevidljiva mrnja na kojoj ivi bosanski ovek ulazi neprimetno i zaobilazno u sve njegove, i najbolje postupke. Poroci raaju svuda na svetu
mrnju, jer troe a ne stvaraju, rue a ne grade, ali u zemljama kao to je
Bosna i vrline govore i deluju esto mrnjom.
Kod vas asketi ne izvlae ljubav iz svoje askeze, nego mrnju na
sladostrasnike; trezvenjaci mrze one koji piju, a u pijanicama se javlja
ubilaka mrnja na ceo svet. Oni koji veruju i vole smrtno mrze one koji
ne veruju ili one koji drugaije veruju i drugo vole. I, na alost, esto se
glavni deo njihove vere i njihove ljubavi troi u toj mrnji. Najvie zlih i
mranih lica moe ovek sresti oko bogomolja, manastira i tekija.
Oni koji tlae i eksploatiu ekonomski slabije, unose u to jo i mrnju, koja tu eksploataciju ini stostruko teom i runijom, a oni koji te
nepravde podnose, mataju o pravdi i odmazdi, ali kao o nekoj osvetnikoj eksploziji koja bi, kad bi se ostvarila po njihovoj zamisli, morala da
bude takva i tolika da bi raznela i tlaenog zajedno sa mrskim tlaiteljem. Vi ste, u veini, navikli da svu snagu mrnje ostavljate za ono to
vam je blizu. Vae su voljene svetinje redovno iza trista reka i planina, a
predmeti vae odvratnosti i mrnje tu su pored vas, u istoj varoi, esto
sa druge strane vaeg avlijskog zida. Tako vaa ljubav ne trai mnogo
94
Prokletstvo nacije
dela, a vaa mrnja prelazi vrlo lako na delo. I svoju roenu zemlju vi
volite, arko volite, ali na tri-etiri razna naina koji se meu sobom
iskljuuju, smrtno mrze i esto sudaraju.
U nekoj Mopasanovoj pripoveci ima jedan dionizijski opis prolea
koji se zavrava reima da bi u takve dane po svim uglovima trebalo izlepiti oglase: Graanine francuski, prolee je, uvaj se ljubavi.
Moda bi u Bosni trebalo opominjati oveka da se na svakom koraku, u
svakoj misli i svakom, i najuzvienijem, oseanju uva mrnje, uroene,
nesvesne, endemine mrnje. Jer toj zaostaloj i ubogoj zemlji, u kojoj
ive zbijeno dve razliite vere, trebalo bi etiri puta vie ljubavi, meusobnog razumevanja i snoljivosti nego drugim zemljama.
A u Bosni je, naprotiv, nerazumevanje, koje povremeno prelazi u
otvorenu mrnju, gotovo opta karakteristika stanovnika. Izmeu raznih vera jazovi su tako duboki da samo mrnja uspeva ponekad da ih
pree. Znam da mi se na to moe odgovoriti, i sa dosta prava, da se u
tom pogledu ipak primeuje izvestan napredak, da su ideje XIX veka i
ovde uinile svoje, a da e sada posle osloboenja i ujedinjenja sve ii
mnogo bolje i bre. Bojim se da nije sasvim tako. (Ja sam, ini mi se, za
ovo nekoliko meseci dobro video strane meusobne odnose meu ljudima raznih vera i raznih narodnosti u Sarajevu!) tampae se i govorie
se svuda i svakom prilikom: Brat je mio, koje vere bio ili Ne pita se
ko se kako krsti, neg ija mu krvca grije prsi. Tue potuj, a svojim
se dii, Integralno narodno jedinstvo ne poznaje verskih ni plemenskih razlika. Ali oduvek je u bosanskim graanskim krugovima bila
dosta lane graanske utivosti, mudrog varanja sebe i drugih zvunim
reima i praznim ceremonijalom. To prikriva kakotako mrnju, ali je
ne uklanja i ne spreava u rastenju. Bojim se da i pod pokrovom svih
savremenih maksima mogu u tim krugovima da dremaju stari nagoni
i kainovski planovi, i da e iveti dok god ne budu potpuno izmenjene
osnove materijalnog i duhovnog ivota u Bosni. A kad e doi to vreme,
i ko e imati snage da to? (Ivo Andri, Pismo iz 1920.)
Poreklo nacionalizma, nacizma i sukoba meu ljudima
PETI DEO
95
POREKLO NACIONALIZMA, NACIZMA I SUKOBA

MEU LJUDIMA
FENOMEN AUTORITARNOSTI
Pojava nacizma tridesetih godina XX veka i strahote holokausta etrdesetih, izazvale su zbunjenost i iznenaenje, ne samo psihologa i sociologa, ve i samih Jevreja koji nisu mogli da pretpostave da e jedan
kulturan i civilizovan narod XX veka biti sposoban na takva zverstva.
U pokuaju da objasne poreklo takvog zla, grupa psihologa i sociologa
definisala je 1950. godine takozvanu F skalu autoritarnosti koja opisuje
9 karakteristika nacistikog (autoritarnog) tipa linosti:
1) Konvencionalnost (rigidno pridravanje vrednosti srednje klase i
njihovo rigidno odravanje);
2) Autoritarna submisivnost (nekritiko prihvatanje autoriteta i zavisnost od njih);
3) Agresivnost (pre svega u odnosu na osobe koje kre konvencionalne vrednosti, zalaganje da se kazne, prezru i odbace);
4) Antiinterceptivnost (neprihvatanje subjektivnog i imaginativnog i
nesklonost ka bavljenju vlastitim doivljajima);
5) Potovanje vlasti i pozitivan odnos prema njoj (identifikacija sa
onima koji imaju mo, naglaavanje strogosti, discipline...);
6) Destruktivnost i cinizam (negativan odnos prema humanim vrednostima i uopte odbacivanje humanosti);
7) Sklonost ka estom korienju mehanizama projekcije (projektovanje u spoljni svet vlastitih nesvesnih impulsa, sklonost da se veruje
da je svet pun tajni i opasnih stvari);
8) Rigidnost miljenja i postojanje praznoverica i stereotipija (sklonost da se misli u rigidnim kategorijama i verovanje u mistine uzroke sudbine pojedinca);
9) Preterano interesovanje za seksualne nastranosti (njihovo osuivanje, esto pominjanje, lano moralisanje). ADORNO. T.W. FRENKELBRUNSWIK, E., LEVINSON. D.J. and SANFORD, R.N., 1950
96
Prokletstvo nacije
Nivo autoritarnosti je potom analiziran po celom svetu, i otkrio je razliite nivoe izmeu razliitih naroda i izmeu razliitih socijalnih grupa unutar istih naroda. Ameriki zatvorenici su otkrili znatno vii nivo
autoritarnosti u odnosu na one koji su van zatvora. Protestanti SAD-a
su pokazali neto nii novo autoritarnosti u odnosu na katolike, a pravoslavni severne Afrike vii u odnosu na katolike SAD-a. Muslimani
severne Afrike su malo autoritarniji u odnosu na pravoslavne sa istog
podruja. A zatim, godine 1973. dr Nikola Rot i dr Nenad Havelka su
istraujui nivo autoritarnosti kod srednjokolske omladine Beograda
i Kragujevca otkrili najvii nivo autoritarnosti u svetu, koji je prevazilazio ak i nivo autoritarnosti amerikih zatvorenika. Dr Nikola Rot je
tada pretpostavio da je uzrok visoke autoritarnosti delom u patrijarhalnom vaspitanju, a delom u autoritarnosti same komunistike ideologije.
Sva demokratska opozicija, zajedno sa Nikolom Rotom, nadala se da bi
pad komunizma, demokratizacija drutva i sloboda govora rezultovali
otrenjenjem naeg naroda i smanjenjem nivoa autoritarnosti. Meutim,
kada se sloboda misli i govora konano pojavila 1989. godine, i kada je
pukao autoritet komunistike ideologije, krajem iste 1989. godine utvreno je da je dolo do porasta, a ne do pada nivoa autoritarnosti. Bivi
komunisti su u velikoj meri postali antikomunisti, ali su u nivou autoritarnosti postali jo gori. Zatim, sledeih godina dolazi do povienja
nivoa autoritarnosti i do graanskog rata.
Ovaj tip linosti, koji podjednako dobro uspeva i na tlu faistike i
boljevike diktature, pored navedenog, odlikuju i sledee vrednosti,
stavovi i crte karaktera: oboavanje voe, ropska odanost vlasti i istovremena mrnja prema svemu to je razvlaeno, nemono i nepodobno
(klasni neprijatelji, domai izdajnici, i sve socijalno marginalne grupe),
zatim snana inhibicija seksualnosti, spontanosti, potisnuta patoloka
agresivnost i mrnja, sadizam prema niima u hijerarhiji, rigidnost u
miljenju, kult reda vojnike hijerarhije i stroge discipline, zalaganje
za rigoroznu kaznenu politiku (arko Trebjeanin, Dua i politika 121122). (Lazar Marievi, Samopotovanje i autoritarnost 55)
Valja naglasiti da sindrom autoritarnosti nije iskljuiva odlika bilo
kojeg pojedinanog ideolokog autoriteta, drutvene klase ili profesije.
Autoritarne linosti mogu se nai na bilo kojem mestu u radnikim
udruenjima i u upravi industrijskih preduzea: u arijskim klubovima
kao i u dravnoj slubi: one nipoto nisu nepoznate u crkvi, pa ak ni u
uionici. (Dejvid Kre, Riard Krafild, ELEMENTI PSIHOLOGIJE, Nau-
na knjiga Beograd, 1976. str. 637)
97
RAZLIKE U STEPENU AUTORITARNOSTI UNUTAR NAE POPULACIJE

ANALIZA ZANIMANJA I AUTORITARNOSTI
Najvii skor na skali autoritarnosti postiu proizvodni radnici

(94,78), zatim radnici u uslunim delatnostima (92,29), dok su nii skorovi kod administrativnih slubenika i uitelja i nastavnika (oko 84),
a najnie skorove postie tehnika inteligencija (72,99). (Mr Neboja
Petrovi, Putevi istraivanja autoritarnosti, Beograd 2001, str. 75.)
AUTORITARNOST I OBRAZOVANJE
Analiza stepena autoritarnosti pokazuje najveu autoritarnost kod

osoba iji otac ima najmanje obrazovanje, dok sa porastom obrazovanja
oca, opada i autoritarnost.
AUTORITARNOST I POLITIKE STRANKE
U publikaciji Putevi istraivanja autoritarnosti objavljeni su rezultati istraivanja stepena autoritarnosti meu pristalicama razliitih
politikih stranaka u Jugoslaviji: Pokazalo se da su najautoritarnije pristalice SRS (95,41), JUL (94,17) i SPS (93,96), zatim sledi SPO (87,90), a
manji stepen autoritarnosti pokazuju pristalice DSS (78,29), DS (73,39)
i oni koji su se opredelili za ostale stranke (DPS CG, DA, GSS...
74.95). (Dr. Neboja Petrovi, Putevi istraivanja autoritarnosti, 80)
Glasako telo Demokratske stranke je najmanje autoritarno zbog odsustva autoritarne ideologije, ali je ipak autoritarno u prilinoj meri, zato
to je na ovek u globalu neodgovoran i samim tim sklon autoritarnosti.
FENOMEN BALKANSKE AUTORITARNOSTI
ZATO JE NAA AUTORITARNOST ENIGMA ZA PSIHOLOGE?
Primena Adornove analize u istraivanjima autoritarnosti na naem

tlu, izazvala je zbunjenost naih psihologa:
Ovde se namee diskusija o neemu specifinom za nae uslove,
to se teko uklapa u bilo koju diskusiju o autoritarnosti. Naime, nije
teko primetiti da veina ljudi kod nas (koji inae dobijaju vie skorove na skalama autoritarnosti) u mnogo manjem stepenu potuju
neka svakodnevna pravila nego to je to recimo sluaj u Engleskoj,
Nemakoj, Skandinaviji. Ovde se jednostavno ne uzimaju za ozbiljno
recimo javna upozorenja kao to su Zabranjeno puenje, Ne gazi
travu, ne obraa se panja da se ulica pree na mestu gde je za to
odreeno, izbegava se kupovina karte u prevozu ak i kad novac nije
problem. ... Kuzmanovi pominje da pored poslunosti prema vlasti
u isto vreme postoji i sklonost da se vlasti podvali, da se ona prevari.
Ostaje zato otvoreno pitanje da li se potovanje pravila moe atribu-
98
Prokletstvo nacije
irati istom fenomenu kao i potovanje voe. (Mr Neboja Petrovi,

Putevi istraivanja autoritarnosti 48)
Naime, u nekoliko taaka Adornove skale autoritarnosti, istraivanja su kod nas pokazala suprotne rezultate od onih koji su dobijeni na
Zapadu.
Doivljaji vlastitog Ega su kod nacistike autoritarnosti gotovo sasvim ugueni (pod pritiskom savesti i oseanja krivice), dok su kod nas
glavna pokretaka snaga (a savest i svest o sopstvenoj odgovornosti su
gotovo sasvim ugueni). Srazmerno nivou autoritarnosti, kod veine
naih ispitanika, umesto sklonosti ka dranju konvencionalnih pravila,
raste sklonost da se ona kre. Na primer, nacistiki tip autoritarne linosti pokazuje sklonost da eka na zeleno svetlo na semaforu ak i kada
na kilometre nema automobila u blizini, dok prosean predstavnik nae
balkanske autoritarne linosti pokazuje sklonost da prelazi na crveno
svetlo sa posebnim zadovoljstvom ak i ako ispred njega jure automobili. Istraivanje je takoe otkrilo da se kod nacistike autoritarnosti
agresivnost vie izraava prema manjinskim grupama (npr. Romima), i
prema niima u hijerarhiji (npr. prosjacima), dok se kod nas mrnja vie
izraava prema onima koji su na viim pozicijama moi u drutvu (npr.
prema efovima na poslu, vlasti, velikim svetskim silama).
RAZLIKE U MOTIVIMA REZULTUJU RAZLIKAMA U VRSTAMA AUTORITARNOSTI
Jedno u korenu isto neodgovorno ponaanje moe da rezultuje sasvim suprotnim odbrambenim mehanizmima kod razliitih ljudi u zavisnosti od toga kojim pokretakim motivima oni pokoravaju svoju volju.
Postoji fundamentalna razlika izmeu autoritarnosti onih ljudi koji su
pokrenuti na revnost ponositou (balkansko-afrika ili plemenska
autoritarnost), onih koji su pokrenuti krivicom (klasina zapadna ili
nacistika autoritarnost) i onih koji su pokrenuti sebinou (savremena zapadna autoritarnost).
AUTORITARNOST NACISTIKOG TIPA POSLEDICA KRIVICE
Kada ovek pokorava svoju volju onim motivima koje njegova sopstvena savest osuuje, on prirodno osea krivicu, i zbog sopstvene neiste savesti ima iskuenje da te svoje motive samo potisne u podsvest
(umesto da im se odupre). Krivica i strah prirodno rezultuju licemerstvom i formalizmom. Potiskivanje Ega se u drastinim sluajevima
moe prepoznati i po emotivnoj hladnoi i strogosti, kao i disciplini
koja je sama sebi cilj. Danas je moda najee moemo sresti kod pojedinih religioznih ljudi, ukoenog stava i hladnog izraza lica. Zbog kri-
99
vice smisao ponaanja takve osobe postaje rigidan i iracionalan. Umesto

da svojim postupcima odgovara na realne potrebe ivota, ona svojim
postupcima odgovara na potrebe svoje neiste savesti. Ona pokazuje
sklonost i da ak ugrozi svoju egzistenciju slepim dranjem odreenih
pravila i recepata ponaanja, kojima pokuava da ostvari satisfakciju
svoje neiste savesti. Zbog svog formalizma (povrnosti), takva osoba
ne ume da se pokaje za uzrok svog problema, ve se kaje za krenje svojih normativnih vrednosti ponaanja, koje esto nemaju nikakve veze sa
realnim uzrokom njene krivice. Zato, uprkos njenom stalnom kajanju i
izvinjavanju, krivica i dalje ostaje postajui izvor rigidnosti miljenja.
Osoba vie ne razmilja o smislu svojih postupaka, ve podrazumeva da
treba tako i tako da se ponaa. Pravila ponaanja su sama sebi cilj. Iako
takva osoba na prvi pogled deluje kao veoma odgovorna, ona je ipak
veoma neodgovorna. Odgovorna upotreba razuma u cilju preispitivanja
smisla sopstvenih postupaka je iskljuena, jer bi izazvala stres uma, koji
je pod uticajem krivice blokiran u svojoj kreativnosti. Neodgovornost
uma rezultuje potrebom za formiranjem kulta prema autoritetu (crkveni
ili ideoloki autoritet, voa, sistem, kodeks pravila) koji sada misli i
odluuje umesto samog oveka, i formiranjem tabua vezanih za preispitivanje smisla ponaanja. Ko u takvoj vrsti autoritarnosti misli svojom glavom, taj sumnja, a ko sumnja, on ugroava autoritet i stabilnost
sistema, i zato se shvata kao neprijatelj vere i poretka. Pored odsustva
odgovorne upotrebe razuma, krivica provocira strah i paranoidnost, to
predstavlja stalni izvor oseanja ugroenosti i stalni podsticaj na traenje neprijatelja i izazivanje sukoba. Motivi potisnuti u podsvest tee da
se projektuju drugome, posebno onome ko je drugaiji jer ne prihvata iste konvencionalne vrednosti. Osoba optereena krivicom je sklona
da prezire upravo one osobe koje se otvoreno ponaaju onako kako bi
ona sama elela, ali kako ne sme zbog sopstvene savesti i pobuenog
oseanja krivice. Mrnja kojom nacisti mrze Jevreje i Rome, ili kojom
biblijski fariseji preziru carinike, ili kojom inspektor Drajfus prezire
inspektora Kluzoa su upravo takve prirode. Komunizam i nacizam su
u svojim postojbinama upravo bazirani na takvoj vrsti autoritarnosti.
Mrnja kao izraz prezira, cinizma i gaenja prema onima koji su na
niim pozicijama moi je odlika upravo takvog nacistikog autoritarnog
naina razmiljanja.
AUTORITARNOST BALKANSKOG TIPA POSLEDICA PONOSITOSTI
Realno je da ovek koji se ponaa neodgovorno (u onom najdubljem

smislu te rei) ima adekvatno oseanje krivice koje ga navodi na reformu motiva kojima pokorava svoju volju. Sposobnost samokritikog
100
Prokletstvo nacije
preispitivanja je uslov odgovornog razmiljanja i odluivanja koje oveka uzdie iznad njegove bioloke prirode i iznad iskuenja ivotnih
okolnosti. Meutim, ukoliko ovek svoju volju pokorava svojoj ponositosti, on postaje sujetan i nesposoban za samokritiko preispitivanje,
jer bi njime ugrozio svoj sujetni Ego. Kako sujetna osoba zbog svoje
nesamokritinosti stalno kroz ivot reaguje nezrelo, bez odgovorne upotrebe razuma, savesti i volje, njena linost vremenom postaje potpun rob
velikog Ega. Iako zna da e poputajui porivima svoga Ega da ugrozi i
sopstvenu i tuu egzistenciju, ona nema vlast nad sobom, jer nije nauila
da odgovorno samokritiki misli i postupa. Nezreo susret sa stresom
ivota postaje odlika kojom se prepoznaje ovek Balkana kao razliit od
oveka Zapada. Svi razumni principi ponaanja, svaki obzir o realnim
potrebama drugih ljudi (na primer, apstinencija od duvana u prostoriji
gde ima drugih ljudi), svaki odgovoran nain ponaanja, balkanskom
tipu autoritarca deluje kao navlaenje okova ropstva, za razliku od nacistikog autoritarca koji u pravilima ponaanja (kojih se slepo dri) trai
izvor svoje sigurnosti. Otuda, u balkanskoj autoritarnosti vidimo mehanizme miljenja i ponaanja suprotne nacistikoj autoritarnosti. Dok
krivica nacistike autoritarnosti rezultuje kompleksom nie vrednosti,
sujeta balkanske autoritarnosti rezultuje kompleksom vie vrednosti. Za
razliku od nacistike autoritarnosti gde savest (krivica) potiskuje Ego u
podsvest, ovde kod nas, sujetni Ego uguuje svest o sopstvenoj odgovornosti, pa jedno, u korenu isto neodgovorno ponaanje, rezultuje sasvim
suprotnom reakcijom nacistiku autoritarnost odlikuje licemerstvo,
formalizam i disciplina, a balkansku autoritarnost odlikuje otvorena neodgovornost, primitivizam i divljatvo.
POREKLO PONOSITOSTI I SUJETE
Ponositost je uvek srazmerna nepotovanju oveka jer ona i jeste posledica nepotovanja sebe i drugoga. Naime, kada sujetna osoba ne bi
imala uobraenu sliku o sopstvenoj veliini, ona bi samu sebe mrzela,
jer joj nedostaje elementarno potovanje prema samoj sebi. Da bi sauvala samu sebe od posledica sopstvenog nepotovanja ona zato i postaje ponosita (optereena svojim vrednostima), a zatim i sujetno osetljiva
(uvredljiva i sklona sukobima) po pitanju svojih vrednosti u sopstvenim
i tuim oima.
Nacionalizam kod nas najee predstavlja projekciju sujete na opti plan. Kada sujetna osoba ne bi imala preuvelianu sliku o vrednosti
svoje sopstvene nacije, ona bi svoju naciju mrzela. Toliko malo ljubavi
prema svojoj naciji ima, da mora da bude nacionalista da bi mogla da
je voli. Dakle, sujeta i sujetni nacionalizam su mehanizmi odbrane onih
101
ljudi koji nemaju ljubavi prema sebi i prema sopstvenoj naciji. Tek u kriznim situacijama se moe jasno otkriti prava priroda altruizma ljudi
koje pokree sujeta, pa e tada pokazati spremnost da rtvuju i svoja
nacionalna prava, pa i same ivote pripadnika sopstvene nacije, samo
da bi izbegli ponienje svog sujetnog Ega, to tada otkriva da njihovom
nacionalizmu nije cilj dobrobit samog naroda, niti nacionalna i ljudska
prava, ve iracionalni porivi njihovog Ega. Kako ne voli sebe i druge
ljude, ve njihove vrednosti, ponosita osoba pokazuje spremnost da rtvuje i sebe samu i druge ljude radi razloga zbog kojih voli sebe i druge.
Verovatno smo ve uli za one besmislene parole za vreme rata koje otkrivaju takve iracionalne motive ljudskog srca: Do poslednjeg oveka
emo se boriti da se ne izvri genocid nad nama! Naravno da ne postoje
ljudi radi svojih vrednosti, ve vrednosti postoje radi ljudi. Sama sujetna
osetljivost balkanskog autoritarca prirodno rezultuje njegovom uvredljivou i sukobima sa drugima. Zato je licemerno kada nae svetenstvo
iznosi narodu uzviene fraze jevanelja o ljubavi prema neprijatelju i
meusobnoj slozi, a prethodno te iste ljude otruje priama o korenima,
srpstvu i tradiciji. Osoba kojoj je zapaljena ponositost, sujeta i gordost,
prirodno raa sukobe sa svima koji ne podraavaju uobraenu i nesamokritiku sliku o njenoj sopstvenoj veliini. Sama crkva biva hendikepirana u svom nastojanju da narod povede na reformu karaktera, jer bi kritikom optenarodnih greha povredila sujetni Ego naroda, i samim tim bi
izgubila svoje pozicije koje su u narodu i izgraene zahvaljujui njenom
laskanju nacionalnoj i verskoj sujeti. Laskanje sujeti, kroz zloupotrebu
nacionalnih oseanja i tradicije, rezultovalo je time da ljudi srazmerno
svojoj religioznosti pokazuju, ne manju, nego veu sklonost ka netoleranciji i nepotovanje drugog oveka, upravo zbog pomenute sujetne
preosetljivosti i uvredljivosti. Istraivanje koje je obelodanio Institut za
psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu otkriva da najnie skorove spremnosti za pomirenje postiu oni koji se deklariu kao ubeeni
vernici koji prihvataju sva uenja svoje religije i po njima se ponaaju.
Potom slede vernici koji ne prihvataju ba sve zahteve svoje vere, koji takoe imaju nie skorove od ostalih neodlunih, nezainteresovanih i nereligioznih. (Dr. Neboja Petrovi, Psiholoke osnove pomirenja, 265,
2005). Zapazimo da najei izvor sukoba kod nas nije, kao u nacistikoj
autoritarnosti, posledica projekcije potisnutih motiva prema manjinskim
grupama koje se ponaaju nedolino i primitivno, ve je posledica
povreenog sujetnog Ega od strane onih koji mogu da taj Ego povrede.
Otuda balkansku autoritarnost odlikuje izraena mrnja prema onima
koji su na viim pozicijama moi, za razliku od nacistikog tipa autoritarnosti, koji je sklon da gaji prezir prema manjinskim grupama.
102
Prokletstvo nacije
SUJETA REZULTUJE FORMIRANJEM PLEMENSKE SVESTI
Kako je zbog svoje sujete zavisna od toga ta e drugi o njoj da misli,

sujetna osoba je sklona da rtvuje naela potenja i pravinosti da bi
zadrala odobravanje zajednice. Ako poemo od poznatog prepisivanja
na ispitima, pa preko roakih veza, stii emo ak do zloina protiv
ovenosti uinjenih u ime vere i nacije. Dok prepisivanje na asu ima
pokrie pred saveu prijatelja, zloini uinjeni u ime vere i nacije imaju
pokrie pred saveu itave zajednice. Izopaava se predstava o pravom
prijateljstvu i pravinosti, pa onaj ko odbija da sauestvuje u nepravdi
biva proglaen izdajicom, a strah od takvog etiketiranja ne moe da podnese onaj ko se pokorava svojoj sujeti.
Sujeta je osnov formiranja plemenskih odnosa i plemenskog izopaenja predstave o dobru i zlu. Na pitanje ta je za vas zlo? poglavica
afrikog plemena odgovara: Zlo je kada nas susedno pleme napadne i
opljaka! A na pitanje ta je za vas dobro? on odgovara: Kada to
isto mi uradimo njima!
Nosioci takve autoritarnosti kod nas zastupaju da su linosti sa hakih poternica nacionalni junaci, bez obzira na to da li su ubice, zato
to su se borili za interese nae nacije!. Dakle, plemenska svest je
odlika i nae psihologije. Ne gleda se kakav si, ve za koga si. Ako bi
se gledalo kakav je ko, a ne za koga je, onda bi se takvim kriterijumom
osudili sopstveni loi motivi, koji za razliku od nacistike autoritarnosti
nisu skriveni i potisnuti. Zato se balkanski autoritarac odrie apsolutnih
kriterijuma dobra i zla (koji su, na primer, definisani sa Deset zapovesti
i koji gledaju kakav je ko), pa umesto njih formira subjektivni kriterijum plemenskog naina razmiljanja (za koga je ko ko nije za na
kult, on je protiv nas). Posledice takvog naina razmiljanja su katastrofalne. Onaj ko ne podraava kultni odnos prema zajednici, ko radi
njega nije spreman da rtvuje naela potenja i pravednosti, proglaava se izdajnikom i neprijateljem, a onaj ko se bori za kult zajednice,
proglasie se i herojem pa makar bio i ubica. Takav odnos iskrivljuje i
predstavu o prijateljstvu pa se osoba koja nee pomoi u prepisivanju
proglaava da ona nije prijatelj, te da je svojevrstan izdajnik prijateljstva. Svest o linoj odgovornosti ne postoji, ve su za sve krivi oni
drugi. Kult prua izgovor za svako zlo koje se ini u njegovo ime, jer su
plemenski ciljevi sveti. Naravno, plemenski ciljevi mogu biti klasni,
partijski, nacionalni, verski, ili neki drugi, ali uvek uvijeni u formu trenutno aktuelne ideologije.
103
SAVREMENA ZAPADNA AUTORITARNOST POSLEDICA SEBINOG

SENTIMENTA
Za razliku od klasine zapadne autoritarnosti koja je utemeljena na

krivici, i balkanske, koja je utemeljena na sujeti, savremena zapadna
(amerika) autoritarnost je utemeljena na sebinim motivima, tj. na
sebinom sentimentu. Za razliku od klasine zapadne autoritarnosti,
koja je najizraenija na podruju katolikih zemalja centralne Evrope,
savremena zapadna autoritarnost je najizraenija na podruju protestantskog sveta. Ona predstavlja odbrambenu reakciju ovekove neiste
savesti na moralnu degradaciju i duhovno zahlaenje savremene zapadne civilizacije. Njeno odricanje od uzvienih moralnih i prosvetiteljskih
vrednosti, kao odliku savremenog amerikog drutva, otkriva dr. Bendamin Spok u svom delu Kako negovati i odgajati dete:
Izgubili smo nae uverenje o svrsi ljudskog postojanja. Retko je koje
dete u SAD odgojeno tako da zaista veruje kako mu je cilj da slui
porodici, svojoj zemlji ili Bogu. ... Meutim, smatram da bi mnoga
naa deca rasla srenija kad bi stekla uverenje u detinjstvu da je najvanije za oveka da slui oveanstvu i da ivi prema tom idealu.
Odricanje od naela prosvetiteljstva, koja su zapadni svet izveli iz
tame srednjeg veka, rezultovalo je ponovnom eskalacijom zla, i samim
tim potrebom da se neodgovorna savest umiri novim modelom autoritarnosti.
Kao mehanizam odbrane protiv sopstvene neiste savesti, kao i protiv hladnoe sopstvenog srca, ovek je sklon da kod sebe pobuuje sentimentalna oseanja. Umesto da su njegova dela pokrenuta nesebinom
ljubavlju, to bi zahtevalo reformu njegovih motiva i karaktera, on se
zadovoljava promenom koja nije dublja od njegovih oseanja. Protiv kamenosti i hladnoe sopstvenog srca on se bori patetinou.
Dok u balkanskoj autoritarnosti ovekova savest i odgovornost biva
uguena sujetnom uobraenou, dotle, u savremenoj zapadnoj autoritarnosti ona biva uguena sentimentalnim oseanjima, isto onako kako
se tabletom protiv bolova ne reava sam uzrok bolesti, ve samo neprijatan simptom. Meutim, iako su obe autoritarnosti izraz iste neodgovornosti, zato se samo za balkansku autoritarnost govori da je primitivna
i gruba? Uzrok je u razlici izmeu njihovih sutinskih motiva. Dok
sujetna osoba, koja je nosilac balkanske autoritarnosti, robuje umnoj
zabludi o sopstvenoj vrednosti i veliini (svojoj uobraenosti), dotle sebina osoba, koja je nosilac savremene zapadne autoritarnosti, robuje
svojim oseanjima. Dok e balkanski autoritarac, zbog svoje sujete, da
uini svako zlo da bi odbranio uobraenu sliku o sopstvenoj veliini,
104
Prokletstvo nacije
ne marei za sukob sa drugim ljudima kojim e izazvati gubitak svojih

smirenih ili sentimentalnih oseanja, dotle e savremeni zapadni autoritarac, iz sebinosti, da uini sve da bi sauvao svoja prijatna oseanja,
izbegavajui svaki sukob sa drugim ljudima. Sve to bi moglo da povredi neija oseanja, i samim tim da ugrozi zadovoljenje sopstvene sebinosti, pa makar to bio i glas sopstvene savesti, ili moralni ukor pravog
prijateljstva, proglaava se neprijateljem koji ugroava mir i sreu meu
ljudima. Svaka kritika njegove zablude se proglaava govorom mrnje,
pa se od drave trai da uutka svaki glas koji bi mogao da raskrinka
njegove mehanizme samoobmane i da probudi uguenu savest.
Kako je nosilac zapadne autoritarnosti rob svojih oseanja, a kako
je normalno da oseanja zavise od okolnosti, on je sklon da odgovornost za svoje nezrele ivotne reakcije prebacuje na nepovoljne uticaje
sredine. Umesto da se bori protiv samih slabosti sopstvenog srca, on
vodi borbu samo protiv spoljnih uticaja. Kako se odrie svesti o linoj
odgovornosti, postaje zavisan od drave koja mu sada spolja obezbeuje
mir i graansku sigurnost represivnim putem (to formira autoritarnu
svest i jaa totalitarnost politikog sistema). Kao vrhunac nezrele reakcije, on je sklon da primenjuje odbrambene mehanizme racionalizacije
i odricanja, kreirajui kod sebe oseanja koja nisu adekvatna stvarnosti
(osmeh na licu koji nema svoj izvor u odgovarajuoj ivotnoj realnosti),
opravdavajui zlo oko sebe najbesmislenijim izgovorima. On se trudi da
razume ljude oko sebe, ne zato to ih voli, ve da bi mogao da ih voli.
Kako se u takvoj autoritarnosti glas savesti uguuje, a prijatna oseanja uzdiu kao vrhovna vrednost, pitanje dobra i zla se relativizuje i
definie na veoma povran nain, pa umesto da se definie pokretakim
motivima, ono se smatra neprimerenim i loim samo ako ugroava drugog oveka. Ta savremena zapadna autoritarnost esto predstavlja rat
protiv ljudske savesti, koji se izgovara reakcijom na hladnou klasine
zapadne autoritarnosti nacistikog tipa, i zato ona predstavlja svojevrsnu negaciju Adornove skale autoritarnosti. Dok je klasina zapadna
(nacistika) autoritarnost utemeljena na optereivanju krivicom, dotle je
savremena zapadna autoritarnost utemeljena na uguivanju glasa savesti
(kao da je posedovanje savesti nekakav problem). Dok prvu odlikuju
rigidni i slepi principi miljenja i ponaanja, drugu odlikuje gubljenje
svih apsolutnih vrednosti i potpuna relativizacija kriterijuma dobra i
zla. Dok e zastupnik nacistike autoritarnosti da homoseksualce alje
u gasnu komoru, dotle e zastupnik savremene zapadne autoritarnosti
da legalizuje homoseksualnost kao da je ona normalna samim tim to
je prirodna. Dok prvu autoritarnost odlikuje netolerantnost, strogost i
105
surovost prema onome ko grei, drugu odlikuje netolerantnost prema

onome ko iznosi ukor prema grehu. Dok prvu odlikuje uguivanje i potiskivanje prirodnih motiva, drugu odlikuje legalizovanje prirodnih motiva kao da su oni ispravni i dobri samim tim to su prirodni. Time se,
naravno, ovek odrie odgovorne upotrebe razuma, savesti i volje, kao
da su oni nekakva greka u postanku oveka, koja ga je unazadila, a ne
uzdigla iznad njegove determinisanosti prirodom i okruenjem. Razumna analiza sebinih motiva bi pokazala da sebinost nema za cilj ni
sopstveno ni tue dobro. Sebian ovek pokazuje sklonost da radi svog
uitka ugrozi i sopstvenu i tuu egzistenciju. Njemu je vanije kako se
osea, nego da li je to to radi zaista dobro. Zato se razumna analiza
kvaliteta sutinskih motiva, a samim tim realnog ovekovog stanja, proglaava tabuom u koji ne sme da se dira, dok se povrno pitanje Kako
se osea? postavlja na mesto vrhovnog kriterijuma ovekovog dobra
i njegovog najvieg duhovnog ostvarenja. Kao to klasina i balkanska
autoritarnost imaju svoj izraaj u religiji, tako je ima i savremena zapadna autoritarnost koja je, u zadnjih vek i po, postala odlika savremenog
protestantizma (uglavnom takozvanih evaneoskih verskih zajednica), kod nas u pravoslavlju bogomoljakog pokreta, a u katolianstvu
karizmatskog pokreta.
PRIRODA AUTORITARNOSTI
RAZLIITOG STRANAKOG OPREDELJENJA
Istraivanje je pokazalo da je klasini zapadni (nacistiki) tip autoritarnosti kod nas mnogo manje zastupljen u odnosu na na balkanski
(plemenski) tip autoritarnosti. Balkanski tip autoritarnosti je najvie
zastupljen u glasakom telu SRS-a, koje predstavlja znaajan procenat
nae ukupne populacije, dok je nacistiki tip autoritarnosti zastupljeniji
u glasakom telu DSS-a, nego kod radikala. Kada predsednik radikala
Vojislav eelj u Skuptini kida mikrofone, to najvie raduje glasako telo samih radikala, dok najvie sablazni pripadnike glasakog tela
biveg DOS-a. Istraivanje je pokazalo da prema Amerikancima i masonima veu agresivnost pokazuju pristalice Srpske radikalne stranke,
nego pristalice Demokratske stranke Srbije, dok pristalice Demokratske
stranke Srbije pokazuju veu agresivnost prema prosjacima i Romima,
nego radikali. (Dr. Neboja Petrovi, Putevi istraivanja autoritarnosti,
Beograd 2001, str. 80) Pozivanje na slepa pravilan ponaanja (umesto na
smisao), formalizam i inhibicija oseanja su vea odlika glasakog tela
DSS-a nego glasakog tela drugih stranaka.
Glasako telo Demokratske stranke je u odnosu na glasaka tela
ostalih stranaka najmanje autoritarno, ali ga vie od drugih odlikuje
106
Prokletstvo nacije
savremena zapadna autoritarnost, i zato iskuenje da se za sprovoenje

uzvienih demokratskih naela ne bori iskreno i samoportvovano kako
to dolikuje istinski prosveenim demokratama, ve iz potrebe za linim
sebinim mirom.
Nosilac savremene zapadne autoritarnosti e insistirati da se sudi
hakim optuenicima, ali ne prvenstveno zato o su oni krivi, ve zato
to je to korisno za dravu i narod. Pojam apsolutnog dobra nije vrhunski ideal savremenog zapadnog autoritarca, ve njegov sebian interes.
Pored uoptene podele na tri tipa autoritarne linosti, mogle bi se
analizirati jo neke specifinije i ree varijante autoritarnosti na naim
podrujima, koje bi se mogle nazvati blisko-istona autoritarnost (tipina za LDP), zatim istonjaka autoritarnost, itd.
PROSVETITELJSKI PRIMER MOE DA OHRABRI OSTALE
Sukob izmeu razliitih stranaka otkriva sukob razliitih vrsta autoritarnosti,
pa kada u praksi doe do, na primer, sukoba izmeu pristalica Demokratske
stranke i pristalica Radikala ili SPS-a, tada se u stranakom sukobu otkriva
sukob razliitih i esto suprotnih psiholokih tipova. No, postoje primeri kada
su ljudi odluili da se uzdignu iznad svoje ljudske slabosti, i da nadvladaju
svoje autoritarne sklonosti i meusobne sukobe. Nekada je primer i trud samo
jedne osobe dovoljan da pokrene razum, savest i dobru volju ostalih.
U Koceljevi, koja se smatrala bastionom SPS-a (Socijalista), demokratska
opozicija je krenula da organizuje protestni skup protiv reima Slobodana
Miloevia. No, izgledalo je da e miting demokrata biti onemoguen, jer je
grupa razjarenih pristalica SPS-a pokuavala da agresivnim ispadima i uvredama isprovocira incident i tako onemogui miting. U biltenu Saveza za
promene itamo izvetaj:
Imajui iskustva od ranije, kada ih je policija grubo saterala u crkvenu portu, koceljevaki opozicionari uinili su sve da smire provokatore, ali i da
sauvaju svoju hladnokrvnost, to nije bilo lako s
obzirom na uvrede. Duan Obradovi je vie puta
silazio u masu i nastojao da razgovara ba sa najagresivnijim SPS-ovcima. Svojim smirenim tonom
uspeo je da amortizuje njihovu borbenost. Tako
je oigledno prikazao razliku izmeu demokrata
i reimlija, to je nailo na odobravanje graana.
Tako je miting okonan u dobrom raspoloenju
Duan Obradovi
koje se potvrdilo i etnjom.
Jedan od disidenata sa
Otvorenog univerziteta
107
LOI POKRETAKI MOTIVI REZULTUJU ODRICANJEM OD ZDRAVOG

RAZUMA
Preko 60% anketiranih studenata Beograda se u prosuivanju ispravnosti neije ideje oslanja na nerazumne kriterijume: KO je tu ideju izneo,
KOLIKO ljudi je zastupa i kako govori sopstvenih OSEANJA, umesto
da razumno prosuuje SMISAO same ideje.
Istraivanje je otkrilo da je gubitak zdravorazumnih kriterijuma u
srazmeri sa sujetom (odlika 30,9% ispitanika), krivicom (25,5%) i sebinim sentimentom (23,6%) kao pokretakim motivima ispitanika.
Kod onih koji su pokrenuti altruistikim motivima (koji ine dobro
delo radi drugih, a ne radi predstave o svojoj vrednosti, radi svojih prijatnih oseanja ili zbog svoje savesti), analiza smisla ideje je na prvom
mestu, a kod onih koji su pokrenuti sujetom, krivicom i sebinim sentimentom, na poslednjem mestu po zastupljenosti.
Rezultati istraivanja nas upuuju na zakljuak da motivacija koja ne
moe da izdri kritiku zdravog razuma rezultuje ovekovim odricanjem
od zdravorazumnih principa miljenja. Da ne bi postao svestan prave
prirode svojih motiva ovek se boji da misli i ima potrebu za iracionalnim autoritetima koji e da ga oslobode od te nezgodne i rizine
odgovornosti.
ZAKLJUAK
Sama kritika plodova autoritarnosti kulta linosti, konzervativizma, nepotovanja i mrnje prema osobama druge ideologije, vere, nacije
i rase ne moe donositi oekivane rezultate ukoliko sami uzroci autoritarnog naina razmiljanja nisu raskrinkani i uklonjeni u samom svom
korenu. Sklonost ka autoritarnom nainu miljenja i ponaanja se uvek
pojavljuje kao posledica odricanja odgovornosti za sopstveno miljenje
i ponaanje. Takoe, ljudi e pokazati sklonost ka meusobnim sukobima, nezavisno od toga koje ideali sami zastupaju, ukoliko ih njihova
kultura i tradicija optereuje sujetom ili krivicom kao pokretakim motivima u svakodnevnom ivotu. Sujeta ljude ini uvredljivim, a krivica
paranoidnim i tako prirodno sklone sukobima. Nezreo i neodgovoran
nain miljenja i ponaanja je duboko utkan u nau kulturu i tradiciju,
i zato izlazak iz nae vekovne zaostalosti zahteva radikalne promene u
naem odnosu prema ivotu. Zato stanovnici Balkana pokazuju drugaiju psihologiju autoritarnosti u odnosu na centralnu Evropu i Zapad,
zahteva posebno, dublje objanjenje, kojim emo se baviti u sledeem
delu knjige.
108
Prokletstvo nacije
f
ESTI DEO
GENETSKI FAKTOR U KARAKTEROLOGIJI BALKANA

PITANJA NA KOJE SOCIOLOZI NE MOGU DA PRUE ODGOVOR
Analize nivoa autoritarnosti srednjokolske omladine Beograda i

Kragujevca 1973. godine, otkrile su tada najvii nivo autoritarnosti na
svetu. Ono zlo koje je zakamuflirano komunistikom ideologijom ualo
u naim srcima, otkrila su nauna istraivanja koja se bave analizom
nivoa autoritarnosti. Na neki nain, moglo se na osnovu uraenih testova pretpostaviti jo tada, u vreme mira i blagostanja socijalizma bive
Jugoslavije, da je na mentalitet spreman na svakakve zloine, onakve
kakvi su se desili devedesetih, i mnogo puta kroz celu istoriju, kad god
mu se za njih prue dobri povodi i izgovori. Ali to nam namee ozbiljna
pitanja.
Zato su narodi Balkana, i u vreme stresne situacije za vreme rata,
pa i onda kada su iveli u blagostanju najmirnijeg vreme komunizma
sedamdesetih godina XX veka, imali u svom srcu takve destruktivne
potencijale, ak vii nivo autoritarnosti nego to su otkrila istraivanja
nivoa autoritarnosti kod amerikih zatvorenika?
Zato postoje razlike izmeu autoritarnosti nacistikog i balkanskog tipa? Zato kod nas osobe koje su veoma autoritarne mrze najvie
autoritete, a u centralnoj Evropi mrze manjinske grupe, dok su prema
autoritetima pokorni? Zato je u nacistikoj autoritarnosti Ego uguen
pod teretom stroge savesti i oseanja krivice, dok je na Balkanu, kod
autoritarnih linosti, savest uguena velikim Egom? Zato nosioci centralno evropske autoritarnosti uivaju da dre pravila, a nai autoritarci
uivaju da ih kre?
Sociologija nije u stanju da nam prui odgovore na ova pitanja. Ili
zapravo, moda ne eli da nam prui odgovor iz vrlo jakih ideolokih
razloga. Potreba savremenog oveka da izgovori svoje nezrele reakcije
pozivanjem na okolnosti je toliko jaka, da on ne eli ni da pomisli kako
bi izvor njegovih problema mogao da bude u njegovoj nutrini, ve jedino
spolja. Zato emo se razoarani pristrasnou i povrnou savremenih
sociologa okrenuti ka antropologiji, odbacujui sve one savremene dogme i tabue koji bi nas omeli u dolaenju do odgovora na pitanje porekla
balkanskog primitivizma i primitivizma uopte.
Genetski faktor u karakterologiji Balkana
109
Na preparatima za sportiste koji podiu nivo mukog hormona testosterona, itamo upozorenje da se mogu oekivati sledei simptomi
poveanja mukog hormona:
Javlja se uobiajena iritacija i agresivnost. ... Poveana agresivnost je jo jedna od uobiajenih pojava povezanih sa upotrebom
vodenog rastvora testosterona. ...
Na isti nain i promene u nivou enskog hormona tokom mesenog
ciklusa izazivaju kod mnogih ena oscilacije u oseanjima, i u pojedinim momentima sklonost ka razdraljivosti.
Svima nam je poznato kako pubertetski bum hormona dovodi do
promena u ponaanju pubescenta, da roditelji esto ne mogu da prepoznaju svoju decu. Isto tako i starako smanjenje nivoa hormona dovodi
do specifinih promena u psihi mnogih ljudi.
A ta bismo zakljuili o ljudima koji genetski imaju vii ili nii nivo
razliitih hormona i zbog toga razliite psiholoke osobine i razliita
iskuenja?
Savremena egzaktna istraivanja otkrila su razlike izmeu razliitih
rasa u nivou razliitih hormona, pa je utvren vii nivo mukih hormona
kod crne rase, a vii nivo enskih kod ute. Time je objanjeno zato
su u Americi crnci u proseku skloniji kriminalu u odnosu na belce, a
belci u odnosu na pripadnike ute rase. Time je objanjeno i zato su u
globalu mukarci skloniji kriminalu u odnosu na ene. No, antropolozi
su primetili da postoje razlike u nivoima hormona izmeu razliitih antropolokih tipova unutar istih rasa:
Moemo zapaziti i ve dokazati biostatistikim metodama, da
bar do sada ba u Evropi su neke podrase ili tipovi morfoloki
vie vezani za muki pol i za leptosomatski vektor. Alpidi na primer,
su blie evrisomatskom i enskom vektoru, mediteranidi i atlantidi
leptosomatskom i mukom. Tako se moe teorijski za svaku podrasu
ili tip smatrati kao rasni znak mukost ili enskost i lepto ili evrisomatinost. Ovaj ovde samo za evropske podrasne tipove utvreni
pregled moe se proiriti na sve rase. uti uopte vie su evrisomatski i vie enski nego crnci. Meu utima su, na primer, palemongolidi vie enski i evrisomatski od sinida. (Boo kerlj, Opta
antropologija, str. 89)
Grupa naunika je utvrdila i objavila u delu An Association Between Serum Testosterone Level and HLA Phenotype otkrie da nosioce
antigena HLA-B5 i HLA-B12 odlikuje vii nivo mukog hormona testosterona ak i kod ena koje imaju te antigene.
110
Prokletstvo nacije
Razliite varijante antigena se nasleuju i odlikuju razliite antropoloke tipove. Tako antigen HLA-B5, koji odlikuje izvorne dinarce, ima
29,02% stanovnitva bive Jugoslavije, u Iraku ga ima 33,9%, u Saudijskoj Arabiji 36,6 a kod Patuna u Avganistanu u Pakistanu ak 39,9%
stanovnitva. Antigen HLA-B12 koji odlikuje izvorne atlantske mediterance ima 16% stanovnitva bive Jugoslavije, 26,2% stanovnitva centralne Dalmacije i 28% Bosne i Hercegovine. Kada se saberu nosioci
HLA-B5 i HLA-B12 dobijemo na Zapadnom Balkanu prilian procenat
stanovnitva koji ima visok nivo mukih hormona kod oba pola.
Dakle, vidimo genetske korene nae specifine autoritarnosti. Mi ne
moemo tvrditi da drugi narodi koji imaju drugaiju hormonalnu aktivnost nisu autoritarni, ali moemo tvrditi da je sasvim razliita priroda
njihove i nae autoritarnosti objanjiva razlikama u genetskom sastavu
stanovnitva.
DA LI POSTOJE LOI HORMONI?
Iz prethodnih saznanja nam se namee pitanje da li ovek nije

odgovoran za svoje motive i reakcije ukoliko ima vii nivo mukih hormona koji ga ine uvredljivim i agresivnim ili ako ima viak enskih
hormona pa je zato ranjiv i razdraljiv? Ili zato to ima manjak oba polna hormona pa je zato sklon angrizavom lanom moralisanju? ...
Da bismo odgovorili na ovo pitanje treba da shvatimo svrhu sposobnosti koje aktiviraju razliiti hormoni i ulogu ovekove volje od koje
zavisi njihova funkcija.
Svrha razliitih hormona jeste da aktiviraju sposobnosti koje e biti
odgovor na nae realne potrebe ivota. Dakle, njihovo postojanje nije
loe samo po sebi. Meutim, njihova funkcija moe biti dobra ili loa
u zavisnosti od toga da li je njihova aktivnost zaista odgovor na realne
potrebe ivota ili moda na nae unutranje hirove, ime naravno, realne
potrebe ivota bivaju zapostavljene i samim tim ugroene. Kada sposobnost postane izvor unutranje satisfakcije, ona se pretvara u pokretaki
motiv ponaanja.
Dokle god ne odrastemo kao ljudi, mi svesno ili nesvesno traimo
satisfakciju u svojim polnim, razvojnim i adaptivnim sposobnostima, pa
kako nam tada te sposobnosti ne slue za egzistenciju, ve za satisfakciju, logino je da njima ugroavamo svoju egzistenciju.
ZLOUPOTREBA POLNIH SPOSOBNOSTI
Svaki pol ima oba polna hormona ali u razliitoj meri, zato to svaki
pol ima svoje mesto pod suncem. enski hormoni aktiviraju emotivnost
da bi osoba saoseala sa potrebama bliskih osoba (ena sa potrebama
111
dece i mua). Muki hormoni smanjuju emotivnost da mukarac ne bi

bio dekoncentrisan sa svoje apstraktne odgovornosti analize smisla,
strategije i pitanja drutvene pravde. Zato, kada neto radi, eni jeste
najvanije da se lepo osea, jer to znai da je sve u redu sa onima sa kojima usled svoje bliskosti saosea. Mukarcu nije najvanije da se lepo
osea, ve da ima predstavu u umu da je to to radi vredno i znaajno.
Dakle, te polne razlike imaju svoje mesto jer svakome daju sposobnosti koje su potrebne njegovom mestu pod suncem. Meutim, ukoliko
ena pone da trai satisfakciju u oseanjima, onda e joj sama oseanja
biti vanija od onih osoba radi kojih ona postoje, pa e zanemariti realne
potrebe dece i supruga radi uitka u oseanjima. Traenje satisfakcije
u oseanjima predstavlja njihovu zloupotrebu koja se zove sebinost.
Kako je sebina majka sa detetom radi sebe (radi uivanja u oseanju
ljubavi prema detetu), a ne radi deteta (zadovoljenja njegovih realnih potreba), bie sklona da dete razmazi, jer nee moi da dozvoli negativna
oseanja koja se prirodno javljaju prilikom ukoravanja deteta za njegovu
sopstvenu neodraslost (poputanje hirovima).
Isto tako, ako mukarac pone da trai satisfakciju u predstavi o
vrednosti svojih postupaka, sama vrednost e mu biti vanija od ljudi
(ljudske zajednice) radi kojih predstava o vrednosti ivotnog dela postoji, pa e on biti u iskuenju da rtvuje potrebe ljudi zarad vrednosti koje
vidi u svom delu. Traenje satisfakcije u predstavi o vrednosti predstavlja zloupotrebu predstave o vrednosti koja se zove sujeta (ponositost).
Primer sujete projektovane na opti plan vidimo u fenomenu nacionalizma. Kako nacionalista vie voli nacionalne vrednosti nego ljude, bie
sklon da rtvuje ljude radi njihove nacionalne vrednosti (Srbe radi srpstva, i sl).
Postoje jo neke polne razlike koje su same po sebi dobre, ali se esto izopaavaju. Produkt mukih hormona: nezavisnost, izopaava se
u oholost, autoritet u gordost, sposobnost moi i upravljanja u elju za
mo i nasilnitvo. Produkt enskih hormona: zavisnost, izopaava se u
autoritarnost (slepa pokornost svakom autoritetu: porodinom, politikom...), krotost u slabost, itd. U istoj stresnoj situaciji mukarac osea
gnev prema izvoru opasnosti i kree u napad da sauva porodicu, dok
ena sa decom bei to dalje od opasnosti. Oseanje gneva kod mukarca koje samo po sebi nije loe moe da se izopai u gnevljivost (mrnju),
a oseanje straha koje takoe kod ene nije loe samo po sebi, moe da
se izopai u kukaviluk. Mrnja e da provocira nepotrebne sukobe, a
kukaviluk da obeshrabruje akcije koje vode reenju problema.
112
Prokletstvo nacije
ZLOUPOTREBA RAZVOJNIH SPOSOBNOSTI
Sposobnosti koje nam se prirodno razvijaju prirodno nam i predstavljaju iskuenje da na njima parazitiramo traei u njima svoju unutranju satisfakciju. Takvo parazitiranje se u psihologiji naziva vezivanjem, uvrivanjem ili fiksacijom. Ono dovodi do zaostajanja u
razvoju nae linosti.
Duevni razvoj deteta odvija se postupno kroz pojedina razdoblja.
U svakom novom, uznapredovanom i uslovno reeno zrelijem razdoblju zaostaju i uvruju se (fiksiraju), u manjem ili veem obimu
zaostaci, uporine take, prethodnog razdoblja. Koliko e se razvoj
zadravati i uvrstiti na jednoj ravni zavisi od biolokih obeleja ali
i iskustva deteta u odnosima sa okolinom. Pod pritiskom loih iskustava i jakih osujeenja, dete doivi snaan strah i strepnju i okleva
da se izlae novim, bolnim i osujeujuim iskustvima. Ono se osea
mnogo sigurnije u ve zauzetom poloaju, busiji. Kao da mu se
ne ide dalje, ne raste i ne razvija, jer bi ova nova iskustva u
odnosima mogla biti neizdrivo bolna. Tu poinju prava vezivanja i
uvrenja nagonske energije u pojedinim fazama razvoja. (Nevenka Tadi, Psihijatrija detinjstva i mladosti, str. 69)
Uvrivanje (fiksacija) je utoliko jae ukoliko je dete vie osujeivano u svojim tenjama i potrebama, ali i u sluaju njegovog preteranog
zadovoljavanja:
Preterana zadovoljavanja i preterana osujeenja olakavaju uvrivanje jer dete, zahvaljujui preteranoj popustljivosti, nije osposobljeno da izdri ak ni blaga osujeenja. (Isto, str. 70)
Normalno je da dete bude usmereno ka sebi samom, jer uei se kako
da odgovara na svoje potrebe, priprema se da kasnije, kada za tako neto
postane psihofiziki sposobno, odgovori isto tako brino i na potrebe
drugih ljudi. Ukoliko je njegova realna potreba za panjom osujeena,
ili ukoliko je preterano zadovoljavana, dete biva navedeno da pone da
se bavi traenjem satisfakcije u tome da bude u centru panje drugih ljudi, to dovodi do fiksacije i zadravanja na toj fazi razvoja i formiranja
egocentrinog karaktera.
Zaustavljanje na oralnoj fazi razvoja, kada je dete po svom roenju u
potpunosti zavisno od majke, moe da osobu zadri celog ivotnog veka
u uverenju da sve postoji da bi sluilo njenim potrebama i da formira
preterana oekivanja od onoga to drugi pojedinci i zajednica treba da
urade za nju, i da je osakati odsustvom svesti o potrebi drugih ljudi i
interesovanjem da se na potrebe drugih ljudi odgovori.
113
Zaustavljanje malog deteta na fazi autonomije, rezultuje nezavisnou prema autoritetima koja je sama sebi cilj, a koja se zove gordost. Zaustavljanje u periodu izraene imaginacije rezultuje kasnijom sklonou
da se bei od sveta odgovornosti u svet sopstvene mate i imaginacije.
Kako dete zavisi od roditelja ono ima naivan odnos poverenja prema
njemu, pa ga takva fiksacija moe uiniti naivnim i kada fiziki odraste
i tako nedoraslim za susret sa obmanama od strane drugih ljudi.
Timusni hormoni su najaktivniji u periodu dejeg razvoja, sve do pojave polnih hormona koji dovode do pojave puberteta i delimine atrofije
timusne lezde. Odrasle osobe koje zbog raka timusne lezde imaju nenormalno povienje timusnih hormona, esto dobijaju iskuenje sebine
usmerenosti ka sebi samima egocentrinosti. Pojedine osobe imaju
genetski visok nivo timusnih hormona u periodu ranog detinjeg razvoja,
pa im je iskuenje da se veu za fazu detinjeg razvoja i da celog ivota
ostanu nesazreli i detinjasti. Naunici su o tim timusnim tipovima ljudi
jo odavno zabeleili:
Oni ostaju detinjasti u svom karakteru pa su egocentrini, ... trae
zatitu i brigu, i vie ili manje su nepodobni za aktivne borbe ivota.
(James Vence May, Mental diseases; a public health problem, p. 216)
Neki istraivai veruju da timus moe da kontrolie u nekoj meri

mentalne sklonosti, naime, oni ljudi kod kojih timusna akcija istrajava ostaju detinjasti, egocentrini i prosti u svojim mentalnim procesima i inicijativi, dok oni kod kojih timus prebrzo nestaje, jesu
gnevljivi i osvetoljubivi. Dok su mladi, deluju kao da su u prednosti,
ali izgleda da nikada ne sazru sasvim. (Morris Fishbein, Illustrated
medical and health encyclopedia, vol 7 and 8, p. 2022)
Iako duevni razvoj moe biti odloen... ovi pojedinci su meu najpametnijim i najinteligentnijim u svojoj zajednici. (James Vence May,
Mental diseases; A Public Health Problem, p. 216)
Visoka razumnost i razvijen intelekt ljudi sa vikom timusnih hormona jeste produkt intenzivnijeg razvoja nervnog sistema pod uticajem
timusa, ali i kasnijeg poetka puberteta. Mozak svoju punu veliinu formira oko 12. godine ivota, a zatim njegova siva modana masa poinje
da se smanjuje, dok se poveava broj veza izmeu nervnih elija. Prerana pojava puberteta zato dovodi do nesazrelosti odreenih intelektualnih sposobnosti jer polni hormoni svojom prevremenom pojavom
izazivaju prevremenu atrofiju timusa. Snane stresne situacije takoe
dovode do atrofije timusa, jer da bi osoba imala psihofizike snage da
se bori protiv stresne situacije, ona mora da ima razvijene polne, a ne
detinje sposobnosti.
114
Prokletstvo nacije
Ukoliko se seksualna interesovanja pobude kod mlade osobe pre

nego to ona uspe da se okrene od sebe same ka drugim ljudima, egocentrinost e je dovesti u iskuenje samozadovoljavanja (masturbacije). A ukoliko se seksualna interesovanja pobude pre nego to je polni
hormoni okrenu od sopstvenog pola ka suprotnom polu, ona e imati
seksualnu sklonost ka svom istom polu (homoseksualnost).
Pojava puberteta donosi nove vrste iskuenja u razvoju pubescenta.
Kao osoba u intenzivnom psihofizikom razvoju pubescent mora
vie da jede nego to je jeo ranije, pa mu hrana postaje veoma ukusna.
Da bi se od sebe i svog pola okrenuo ka suprotnom polu, intenzivno se
razvijaju njegove genitalne sposobnosti (seksualnost). Izraena ulnost
lako moe da postane objekat fiksacije i zadravanja na fazi puberteta.
Traenje satisfakcije u zadovoljstvu jedenja ukusne hrane se lako izopaava u prodrljivost, a traenje satisfakcije u seksualnosti u seksualnu
optereenost. Prodrljiva osoba e pokazati spremnost da rtvuje zdravlje i ivot radi uitka u hrani, kao to e seksualno optereena osoba
biti nesposobna za branu zajednicu i nezainteresovana za potomstvo.
Seksualna apstinencijalna kriza se mora zrelo prebroditi u vremenu puberteta i predbranog ivota, kroz odupiranje seksualnim impulsima, da
ne bi seksualnost postala sama sebi cilj. Umesto da seksualne sposobnosti postanu orue izraavanja ljubavi prema branom saputniku, brani
saputnik esto postaje orue zadovoljenja nepobeene seksualne elje.
Seksualno iskustvo (orgazam) izaziva luenje hormona vazopresina
koji memorie seksualni doivljaj i zakljuava seksualna interesovanja
za druge osobe osim za izabranog partnera. Utvreno je da visok nivo
vazopresina u krvi prerijskog vuka jeste uzrok njegove monogamnosti
(usmerenosti ka samo jednoj enki), a nizak nivo kod livadskog vuka
jeste uzrok njegovog promiskuiteta. Ukoliko osoba ne odrasta kao linost, njena hormonalna aktivnost nee biti odgovor na realne potrebe
ivota, ve e biti odgovor na neutoljive unutranje hirove, pa e ometati
ovekov normalan psihofiziki razvoj.
Osamostaljivanje linosti i izgradnja identiteta u pubertetu poinje
pojavom sumnje prema autoritetima, koja ima za svrhu da navede pubescenta da misli i odluuje nezavisno, ali ga fiksacija na fazi sumnje
zaustavlja da celog ivota zadri sumnjiav stav prema svakom autoritetu, kroz sklonost ka teoriji zavere i buntovnosti. Kao to nepobeena
telesnost za vreme pubertetske apstinencije onesposobljava pubescenta
za kasniju branu odluku i zdravu funkciju branog odnosa, kao i za
brinost za potomstvo (jer mu je telesni uitak vaniji od potreba seksualnog partnera i potomstva), tako ga i nepobeena sumnjiavost i buntovnost onesposobljavaju da kasnije na sebi ponese odgovornost bavljenja drutvenim odgovornostima (jer ne moe da zrelo trpi nepravdu).
115
Potreba pubescenta da donese ivotne odluke kojima e na sebe preuzeti vane i znaajne odgovornosti, prirodno ga navode da nae ono
mesto pod suncem na kojem e svojim aktivnostima biti najvei blagoslov drutvenoj zajednici. Kroz potrebu za originalnou on prirodno
trai ona mesta u zajednici koja su najmanje popunjena. Meutim, on
se moe odrei razvoja svog linog identiteta tako to potrebu za vrednou sopstvenog ivotnog dela pone da trai i zadovoljava u identifikaciji sa vrednostima drutvene zajednice ili voe, to od njega formira
autoritarnu linost, sklonu plemenskom nainu razmiljanja i postupanja (sklonu nacionalizmu...).
Psihofizika odraslost organizma zavisi od naslea i uslova ivljenja,
dok razvoj nae linosti stoji do nas samih. Otuda, iako sam na organizam nastavlja sa razvojem svojih psihikih i fizikih sposobnosti mimo
nae zloupotrebe i fiksacije, smisao svih naih sposobnosti biva oskrnavljen ukoliko sposobnosti zloupotrebljavamo za funkcije koje im nisu
svrha, dok tada nae realne potrebe ivota bivaju zanemarene i samim
tim i naa egzistencija biva ugroena.
ZLOUPOTREBA ADAPTIVNIH SPOSOBNOSTI
Razliiti klimatski uslovi i samim tim razliiti uslovi ivota rezultovali su razliitim adaptivnim sposobnostima izmeu razliitih ljudskih
rasa. Topla klima sa obiljem vegetacije i ivotinja koja omoguava opstanak oveku lovcu zahteva kod njega razvijene lovake i uopte muke
sposobnosti (borben duh, hitrinu, sposobnost brzog tranja, veu miinu masu), koje se mogu izopaiti u grubost i surovost, brzopletost i
nepromiljenost, avanturizam koji je sam sebi cilj, itd. Gortaku klimu
tipinu za planinska podruja umerenog pojasa odlikuje toplo leto, a
hladna zima, topao dan, a hladna no. Isti tiroidni hormoni koji gortacima ubrzavaju metabolizam i zagrevaju organizam u periodima hladnoe, daju energiju i sposobnost oveku u trenucima fizike borbe, pa
mogu svoju funkciju lako da izopae u izraenu neobuzdanu plahovitost
kod osoba koje nisu razvile svoju mo samosavlaivanja. Stalno hladna
(polarna) klima zahteva adaptaciju za opstanak usporenijim metabolizmom i zato niskim nivoom tiroidnih hormona, jer oskudna vegetacija
nudi manju koliinu hrane. Hladna polarna klima takoe rezultuje potrebom da se oba roditelja staraju za potomstvo aktivirajui brinost
za porodicu viim nivoom enskih hormona kod oba pola. Izopaena
funkcija vika enskih hormona se otkriva kroz sebinost, kukaviluk
i autoritarnu poslunost i prema najnepravednijoj vlasti. Adaptivna potreba za pravljenjem zaliha za periode veeg mraza i nestaice hrane
moe se izopaiti u posesivnost, krtost i nepotrebno pravljenje zaliha
(skupljanje starih i nepotrebnih stvari). Itd.
116
Prokletstvo nacije
ODRASTANJE LINOSTI
Kao to smo primetili, psihofiziki razvoj oveka jeste posledica interakcije njegovog naslea i sredine, ali razvoj same ovekove linosti
stoji do samog oveka njegovog htenja koje je utemeljeno na razumu,
savesti i volji. U vreme ranog razvoja, do poetka kolskog doba, samo
dete nema razvijen razum da bi shvatilo koje su realne potrebe njegovog ivota, pa kroz poslunost autoritetu roditelja ono razvija svoju mo
volje da vlada sobom i da se odupire svojim hirovima. Ukoliko dete ne
razvije mo volje da vlada sobom kroz poslunost autoritetu roditelja,
ono nee kasnije imati mo volje da bude posluno ni autoritetu sopstvenog razuma, kada se kroz kolsko doba njegov razum bude formirao.
Roditelj moe (to je pogreno) razvijati poslunost deteta manipuliui
njegovim hirovima (nagrada kazna), umesto razvojem njegove linosti kroz odupiranje hirovima. U tom sluaju e kod deteta formirati
autoritarnu linost, koja e, kao i fiziki odrasla osoba, biti zavisna od
autoriteta (ideolokog, crkvenog, dravnog) koji manipulie njenim slabostima onako kako je to radio sa njom roditelj.
Za vreme kolskog doba nastupa latentna faza, kada postaje teko
razviti detinju volju zato to je sada detetu lako da bude licemer, sve do
iskuenja puberteta. Ali zato ta ista latentna faza stiane polnosti omoguava detetu da razvije pravilnu funkciju svog razuma. Dok je ranije
dete gradilo slepu poslunost autoritetu roditelja, sada poinje samo da
razume potrebe ivota i svrhovite odgovore na potrebe ivota. Ukoliko
dete ne razvije zdravorazumno razmiljanje u periodu do pojave puberteta, nee biti sposobno da se u pubertetu, osim uz izuzetan napor razuma, sauva od sopstvenih iracionalnih motiva, jer nee shvatiti njihovu
iracionalnost da bi im se oduprlo.
Razvoj linosti u pubertetu zahteva volju razvijenu u predkolskom
dobu, razum razvijen u kolskom dobu i samostalnost odluivanja koja
se razvija tokom samog puberteta. Odluke koje predstavljaju izraz ivotnog opredeljenja zavravaju adolescentski razvoj. Prirodni faktori
psihofizikog razvoja ih omoguavaju oko 21. godine ivota.
U odrastanju linosti, oveka ometa sklonost njegove prirode da nezadovoljstvo svog duha utoli zloupotrebom umnih predstava i ulnih i
emotivnih doivljaja, koje mu pruaju njegove sposobnosti. Bez zadovoljenja ovekovih duhovnih potreba nije mogue ukloniti nezadovoljstvo
duha koje dovodi do fiksacije na odreenoj fazi razvoja linosti, ili do
zloupotrebe adaptivnih, ili bilo kojih drugih njegovih sposobnosti, jer
se ovek kao davljenik za slamicu hvata za one uitke koji mu stoje na
raspolaganju (bilo iz njegove prirode, bilo iz okruenja).
117
Zato nikakva promena hormonalne aktivnosti ne bi mogla da nadomesti odrastanje, ve bi samo promenila objekat zloupotrebe i vrstu
ovekovog izopaenja.
Kao to emo videti u sledeem poglavlju, svaki antropoloki tip ljudi treba sam da odlui da pobedi svoja specifina iskuenja i da odraste.
Ne postoji nijedna rasa ljudi koja po prirodi jeste zrela, ve svako treba
da svojim dragovoljnim izborom sam odraste, dajui svojim sposobnostima vii smisao od pukog izvora satisfakcije, smisao odgovora na realne potrebe ivota.
ovek nije stvoren samo da opstane, ve da ispuni smisao svog postojanja i zato njegove sposobnosti nisu samo egzistencijalne, ve daleko
prevazilaze potrebe egzistencije. ovek je stvoren da voli, i ako ga pokree prava nesebina ljubav, on e biti sklon da iz ljubavi rtvuje svoj
ivot za potrebe drugih ljudi, jer mu je vaniji smisao ivota od puke
egzistencije.
Do oveka stoji koji e smisao ivota da izabere, pa i ako izabira
lo smisao ivota, da u neodraslosti svoje linosti zloupotrebljava svoje
razvojne, adaptivne i polne sposobnosti, on i tada pokazuje sklonost da
ugrozi egzistenciju radi uitka. Smisao ivota je oveku uvek vaniji od
samog opstanka ivota, bilo da je izabrani smisao ivota dobar, bilo da
je lo. Na primer, krta osoba e zanemariti zdravlje radi krtarenja, kao
to e osoba neumerena u jelu i piu da narui zdravlje radi svog uitka,
kao to e i gorda osoba biti u stanju da rtvuje svoj ivot zbog osvete
svog povreenog Ega. Da je ovek zaista nastao mehanizmima prirodne
selekcije i evolucije, egzistencija bi mu bila vanija od smisla ivota, pa
mu ne bi palo na pamet da ugrozi ivot radi, na primer, uitka u duvanu,
kao to zavisnik od duvana, bolestan od raka, radije odluuje da ivi
kratko sa svojim smislom konzumiranjem duvana, nego da ivi 100
godina, a bez smisla bez uitka u kojem je ogrezao.
GENETSKO POREKLO I KARAKTEROLOGIJA

ANTROPOLOKIH TIPOVA ZAPADNOG BALKANA
Da bismo razumeli razlike izmeu razliitih vrsta autoritarnosti, dublje razumeli posebnost balkanske autoritarnosti u odnosu na centralnoevropsku i zapadnu autoritarnost, potrebno je da upoznamo psihofizike
posebnosti i iskuenja razliitih antropolokih tipova na zapadnom Balkanu.
118
Prokletstvo nacije
NORDIJSKI ANTROPOLOKI TIP
Izgled nordijskog antropolokog tipa

prepoznajemo po sledeem opisu:
Stas visok i vitak. Ramena snana i
iroka, noge dugake. Lobanja dugaka, sa strane spljotena, potiljak izboen. Lice duguljasto, crte otre, vilice
izrazite. Usta su uska i tvrdo formirana, uvo maleno. elo je usko, ravno
i natrag zavraeno; obrve ravne. Nos
uzak i istaknut, u korenu visok. Oi
svetle, plave ili sive, srednje veliine.
Koa tanka i bleda, sa providnim venama. Kosa plava ili crvenkasta, tanka,
Nordijka
glatka i mekana. (V. Dvornikovi, K.J. 174)
Nordidi su u vie navrata naseljavali Balkan, esto meani sa alpidima centralne Evrope pod entitetom Kelta i Ilira, zatim i u kombinaciji
sa atlantskim mediterancima pod entitetom Germana, i na kraju pod
entitetom Slovena koji su ovde doli izmeani sa baltidima.
Zastupljenost nordijskog antigena HLA-A1
Nordide odlikuje izraena aktivnost timusnih hormona, pa samim

tim i iskuenje zadravanja na aseksualnim fazama razvoja, prvo na fazi
odojeta (oralna faza po Frojdu ili asocijalna po Ruti Nelson), a zatim na
fazi razvoja deteta u kolskom dobu (latentna faza po Frojdu to se tie
seksualnosti ili faza socijalnog istraivanja po Ruti Nelson).
119
Tipian predstavnik nordijskog antropolokog tipa

Iz toga sledi da se te razvojne sposobnosti, ukoliko osoba ne odraste
kao linost, mogu manifestovati u svom izopaenju kao tipine psiholoke odlike nordida. Zadravanje na oralnoj fazi rezultuje egocentrinim uverenjem da svi drugi postoje da bi ugaali eljama te osobe. Takva osoba, ako ne odraste, ceo ivot ivi samo za sebe, ne prepoznajui
potrebe drugih ljudi. Zadravanje uma na fazi kolskog doba rezultuje
radoznalou koja je sama sebi cilj tj. filozofiranjem. Zadravanje na
fazi razvoja govora osobu ini brbljivom.
Naivno poverenje u druge ljude, koje je normalno kod dece u toj fazi
razvoja, ini je glupom u oima drugih ljudi, uprkos tome to je ona
inteligentnija i razumnija u odnosu na druge ljude. Iako je njen razum
nezavisan, njena volja je nerazvijena, pa lako potpada pod spoljni uticaj
kada treba da donosi odluke. Zbog slabe volje ona je gotovo nesposobna
da sama donosi odluke i da se dri principa. No, slaba volja ne rezultuje
neobuzdanim postupcima, jer su i sama iskuenja nordida tipina za
fazu razvoja deteta u kolskom dobu, koja se naziva latentna faza zato
to su tada polna iskuenja stiana na minimum.
Pre pojave polnih hormona osoba je jo uvek okrenuta ka svom sopstvenom polu. Pubertetska nesazrelost zbog zadravanja na prethodnoj
latentnoj fazi razvoja rezultuje sklonou osobe da na seksualnom planu
bude okrenuta ka sebi samoj (samozadovoljavanju) ili ka istom polu (homoseksualnosti).
Polovinom XX veka dr Aleksandar Kosti upozorava na iskuenje
hipertimusnih ljudi, koje e uskoro snai nordijske narode kao iskuenje
njihove seksualne perverznosti:
120
Prokletstvo nacije
Hipertimusni tip je delo preteranog rada timusne (grudne) lezde.

Njegova osnovna crta je nepouzdani, polno neizgraeni kolebljivi izgled lica i celog tela. Jedinka dugo zadrava detinji, nesazreli
izgled. Nadraljivost i labilnost u neurovegetativnom sistemu u skladu je sa slabom miinom snagom, sa slabom voljom i s nepostojanom afektivnou.
Kod ovog tipa kao da polnost nema dovoljno telesnog oslonca: kao
to je telesni sastav zadrao svoj detinji izgled, tako i polnost teko i
sporo nalazi svoj zreli oblik.
Ta duga polna neodredljivost pretstavlja povoljnu okolnost za razvijanje polnih i moralnih perverzija. Zato pubescenti ovoga tipa treba
da budu stalno pod budnim pedagokim nadzorom. (Aleksandar Kosti, Polno saznanje III, str. 90, Beograd, 1953)
Zbog egocentrinosti, odnos nordida sa drugim osobama jeste lien

naela i prijateljske vernosti, pa su njegova prijateljstva privremena (trenutna) i egocentrina. Umesto socijalnog odnosa, on pokazuje sposobnost odnosa samo sa jednom osobom (onom koja mu u tom trenutku posveuje svu panju) a ne sa grupom ljudi. Odsustvo socijalnog momenta
se vidi i u njihovom odevanju, jer su skloni da odeu izabiraju bez svesti
o tome kako ona deluje na druge, ve samo na osnovu linog svianja,
tako da ona esto deluje neprilino areno, u skladu sa njihovom dejom
naravi.
Odbrambeni mehanizmi velikog Ega su kod nordida adekvatni detetu kolskog doba, pa nordide odlikuje sklonost ka ali i neozbiljnosti
(osmehom dete pokazuje da nije krivo to je kao dete nesposobno da
bude odgovorno). Nesazrelost i zadravanje razvoja njihove linosti na
nivou deteta rezultuje i egocentrinim oekivanjima, koja vie nije mogue zadovoljiti, ne samo zato to nema ko da ih zadovolji, ve zato
to su sama egocentrina oekivanja po svojoj prirodi neutoljiva. Rezultat nezadovoljenosti jeste konstantna nota depresije koju esto moemo prepoznati kod mnogih predstavnika nordijskog antropolokog
tipa. Oslobaanje od sebine egocentrinosti, kao i deje neozbiljnosti
i samosaaljenja, predstavljaju neophodne faze razvoja njihove linosti.
Nordijska prirodna razumnost svakako izaziva divljenje, ali je ne
moemo ceniti jer nije plod ovekovog htenja i izbora, ve njegove prirode. Ali moemo ceniti nordida ako svojim sposobnostima prida vii
smisao, ako se od sebe samog okrene ka potrebama drugih ljudi, i ako
istraje u naelu ispravnog ivljenja mimo svih pritisaka sredine koji ga
teraju da ide protiv sopstvene savesti i da rtvuje naela potenja zarad
line ugodnosti.
DINARSKI ANTROPOLOKI TIP
121
Dinarski tip prepoznajemo po visokom i mravom stasu, tankim usnama, dugim i tankim udovima, istaknutom profilu, velikom nosu i istaknutim obrvama, maljavosti i kosmatosti, ivom pogledu i uurbanom
hodu blago pognutom napred. Drevna prapostojbina dinarca je Egipat,
pa su ga u sitnijem mediteranizovanom
odliku prepoznali antropolozi u skeletima
donjeg Egipta,
posebno iz vremena IX dinastije.
Danas je pak dinarski antropoloki tip najzastupljeniji na planinskim
podrujima umerenog pojasa: na zapadnom Balkanu, kod Gruzina na
Kavkazu, na podruju Tibeta, ali takoe i na podruju Iraka, Saudijske
Arabije, itd. Vikom tireoidnih hormona je adaptiran na temperaturne
ekstreme gortake klime, koju odlikuje hladna no i topao dan, hladna
zima a toplo leto. Tireoidni hormoni ubrzavaju metabolizam pa dovode
do zagrevanja tela, ali daju i nestrpljivost i afektivnost koja je potrebna
za borbu, pa je dinarski tip sklon da neobuzdano plane i da na sitne
nepravde reaguje vrlo snanim negativnim oseanjima. Za osobe koje
odlikuje vii nivo tireoidnih hormona, dr Aleksandar Kosti pie:
Donji deo tela je srazmerno razvijeniji nego gornji. Kosa je bogata,
esto talasasta i njena granica na elu je nisko postavljena. Trepavice
i obrve su jako razvijene. Oko je krupno, dok je pogled iv i izrazit,
zubi vrlo lepi, a usne tanane. Polne oznake na licu su dobro razvijene,
ali je kod devojke ovog tipa, pored gustih obrva razvijena dlakavost
i na obrazima i usnicama. Kod oba pola je u ovome tipu dlakavost
razvijena na udovima. ... Osobe ovoga tipa reaguju vrlo ivo i brzo,
nekad eksplozivno, ali se, zato, brzo istroe. Pokreti su brzopleti, a
postupci plahi. Mata je razvijena, inventivnost i pronicljivost primerne, volja jaka, altruistika naklonost due izraena, tip inteligencije je sintetiki. (Aleksandar Kosti, Polno saznanje III)
Viak mukih hormona kod dinarca odlikuje oba pola pa daje eni
mukobanjast izgled. Izraeni muki atributi kod dinarca se ve manifestuju u fazi autonomije (koja poinje da se ispoljava izmeu godinu i
po dana i dve godine), kada dete odbija pomo majke i eli da po svaku
cenu pokae svoju samostalnost.
122
Prokletstvo nacije
Izraena autonomija formira izraen autoritet sopstvene linosti koji

se lako izopaava u gordost, oholu nezavisnost prema svakom drugom
autoritetu. Zbog izraene autonomije, dinarac ima sklonost da, u vreme
pubertetske faze razvoja identiteta, druge identitete shvata kao atak na
svoj sopstveni identitet, i ako ne naui da krotko i ponizno trpi nepravdu,
njegovo bavljenje drutvenim pitanjima e ostati infantilno zbog gorde
preosetljivosti i uvredljivosti koja e ga navoditi na sukobe sa svima, a
posebno onima koji se na bilo koji nain uzdiu iznad njega samog. Uspeh drugoga, posebno nekog iznad sebe, on ne moe da podnese, jer ima
oseaj da su njime sve njegove sopstvene vrednosti obezvreene. Takav
karakter ga ini individualistom koji je sklon sukobu sa svima drugima.
Veina karakterolokih problema zapadnog Balkana se moe objasniti
iskuenjima dinarskog tipa, najpre njegovom nepobeenom gordou:
Aljkavost, povrnost i nedostatak radne savesti, da i ne govorimo
o vrlo rudimentiranom oseanju dunosti, bitni su sastojci u etosu jugoslovenskog rada. ... Napeta budna osetljivost, tenja da se
ogradi jednom naroitom atmosferom respektovanja postaje bitnom
karakteristikom tog plemenskog oveka. ... Neobuzdana, primitivna subjektivnost, uobraena osetljivost, surevnjivost, nepoverenje,
mrnja, zavist, nedisciplinovanost, neobjektivnost i nepravinost. ...
Preterana lina osetljivost, sujeta, primitivno i grubo ispoljavanje zavidljivosti, bolesni i samoivi egocentrizam, to su osnovne karakterne crte koje u toj sredini koe stvaranje svakog vieg drutvenog reda
i potom moralnog i materijalnog prosperiteta. (Vladimir Dvornikovi,
ATLANTSKO MEDITERANSKI ANTROPOLOKI TIP
123
Atlantsko mediteranski tip je najvie zastupljen tamo gde je stanovnitvo najvie telesne visine (kod nas u Hercegovini i zapadnoj Crnoj
Gori), a vodi poreklo od visokih starosedelaca Male Azije i Palestine
- Heteja i Amoreja.
U severozapadnoj Evropi je taj antropoloki tip nordizovan, a vodi

poreklo od drevnih nosilaca Megalitske kulture. Na podruju Moldavije
i Rumunije je pomean sa jedinstvenim proto-trakim antropolokim
tipom i preko njega je zastupljen u populaciji Vlaha istone Srbije.
Na zapadnom Balkanu atlantski mediteranac je dinarizovan, pa ga
prepoznajemo kao dinarca koga odlikuje ne samo visok i mrav, ve
visok i krupan stas. Zatim, na njemu vidimo vie ili manje izraene
elemente akromegalije, koji su posledica vika hormona rasta, a takoe
i izraenu sklonost ka gubitku kose (elavosti). Za izgled enskih osoba,
koje imaju viak hormona rasta, dr Aleksandar Kosti pie:
Ovakva telesna evolucija daje enskom polu vrlo neprijatan mukobanjast izgled. Ali zato devojke ovog tipa pokazuju uspeh kao sportistkinje. (Aleksandar Kosti, Polno saznanje III)
Karakterologija Jugoslovena, 1939)
Gord karakter, spremnost na samoportvovanu borbu za svoje ciljeve

i ideale, ine dinarca nesebinim herojem, stradalnikom za druge, ali tu
njegovu sklonost ne moemo da cenimo jer nije plod njegovog voljnog
htenja i izbora, ve najee neobuzdanosti njegovog gordog i povreenog Ega. Kod dinarca moemo ceniti njegovo htenje da oprosti uvredu,
da krotko trpi ponienje i nepravdu nad sobom, jer mu je za takvu reakciju zaista potrebno htenje u odrastanju linosti, kojim on postaje zreo
da se bavi drutvenim pitanjima bez gneva i bez pristrasnosti.
Atlantske mediterance, zbog vika hormona rasta odlikuje ne samo

vea telesna visina, krupne i jake kosti ve i izraena dugovenost, kao
i skup posebnih mentalnih sposobnosti i iskuenja.
124
Prokletstvo nacije
I atlantskog mediteranca, kao i

dinarca, odlikuje viak mukih hormona kod oba pola, ali za razliku od
dinarca koji je veoma emotivan, i zbog
tireoidnih hormona (koji zahtevaju
trenutnu akciju) slabo osposobljen da
planira sutranje akcije, atlantski mediteranac, zahvaljujui hormonu rasta,
ima izraenu sposobnost planiranja,
strategije, moi i upravljanja. Meu
atlantskim mediterancima je najvei procenat fakultetski obrazovanih i
istinski sposobnih ljudi.
Kada neko crta veticu, on podSposobnost moi se esto, kada je svesno zna da vetica ima elju
individua neodrasla, izopaava i po- za mo, pa joj nacrta sve elemenstaje sama sebi cilj kroz elju za mo. te akromegalije (koji su poslediZato su ti ljudi skloni visokim politi- ca vika hormona rasta): isturenu
kim pozicijama, ali i fizikom nasilju. bradu, koate jagodice, kost na
I Hrvati u Zagrebu i Srbi u Beogradu sredini nosa, izraene nadone
se ale da su im Hercegovci, bez ob- lukove, pa ak i po neku dlaku
zira koje nacionalnosti, zauzeli skoro na licu i nosu, zbog vika mukih
hormona.
sve vodee poloaje u drutvu. No,
kod ena, elja za mo se esto manifestuje na suptilnije naine, kroz
elju za znanjem (esto raznih traeva), kroz bavljenje magijom ili parapsihologijom kojim takoe udovoljavaju svojoj elji za mo.
Vii nivo hormona rasta blokira emotivnost, jer bi emotivnost omela
osobu u apstraktnoj inteligenciji i strategiji, pa osobe koje dozvole da
njima vlada elja za mo zato esto jesu liene oseanja i saoseanja.
elja za mo, ako se ne obuzda i ne stavi u funkciju vieg smisla,
moe oveka da pretvori u megalomana, a to je psihopatoloko stanje
osobe koju odlikuje manija veliine, bogatstva, genijalnosti i svemoi.
Pritajeno ili u nekom stepenu otvoreno, megaloman tei da sebe vidi ili
prikae kao gospodara sveta, koji je iznad svih u pogledu odreenih
dimenzija ili po svim kriterijumima.
Za razliku od dinarca, koji u ponienju nepravdom deluje uvreeno
i jadno, atlantski mediteranac je roeni optimista, pobednik koji sebi
ne moe da dozvoli poraz. Jedino mu radikalno teke nesree, neuspesi
i porazi, pruaju priliku da postane svestan iracionalnog porekla svoje
motivacije. Tada, ako hoe da odraste, moe da odbaci svoje megalomanske ciljeve i da svoj ivotni smisao i sreu izrazi najpre u ispunjavanju svakodnevnih i najjednostavnijih ivotnih odgovornosti.
ZAPADNO MEDITERANSKI ANTROPOLOKI TIP
125
Na uveni Antropolog Boo kerlj pie o mediterancima:

Vrlo rairena, po junoj Evropi i sredozemnim ostrvima je sredozemna podrasa ili mediteranidi. Sigurno su u bliem srodstvu sa orijentalidima, samo da su sitniji; vae za jedan od najlepih tipova
oveanstva. Njihov rast nije veliki (priblini 164 cm), no proporcije
su jako pravilne, trup nije predugaak (to je esto kod manjeg rasta), noge i ruke su vitke. ... Nos je uzak i ravan ili meko konveksan,
glava je izduena. Raireni su posebno u paniji i delimino u junoj
Francuskoj, u junoj polovini Italije i Grke. Okruuju svo Sredozemno more, a u severnoj Africi, nalazimo njihov orijentalni tip. Kod
nas ih nalazimo u srednjoj i junoj Dalmaciji i na dalmatinskim ostrvima. (Boo kerlj, Opta antropologija, str. 68-69)
Za razliku od dinarca koji je gord i nezavisan od drugih, i kome je

zato neprijatno da slua pohvale o sebi, mediteranac je ponosan i hvalisav. Zato ima potrebu za korzoima, na kojima pozira kroz nametena
lica, koja esto izgledaju kao kod lutaka, to izraava njegovo najvee
iskuenje sujetu. Potreba da zadobije tue odobravanje zapadnom
mediterancu je vanija od svega. Zato on nema svoje lino miljenje, ve
miljenje veine.
Ukoliko potrebu za odobravanjem i armiranjem drugih osoba ne
pobedi, nee biti sposoban niti za pravo prijateljstvo (koje zbog laskanja
i odobravanja tuih slabosti nije iskreno), niti e biti sposoban za odgovornosti od drutvenog znaaja (jer ne moe da podnese sukob sa neispravnim miljenjem veine). Ropstvo miljenju veine postaje temelj
plemenske svesti i plemenskog naina razmiljanja.
Mediteranac svojom pojavom, pozom i mimikom hoe pre svega da
se lino ispolji, da se pokae i da se dopadne. (Vladimir Dvornikovi,
Karakterologija Jugoslovena, str. 187)
Ima veliku radost u govornoj rei, u lepim i ivahnim pokretima.

Tei da nae gipkost i vetinu naroito vrednu interesa i hvale. Mediteranac je elokventan, esto vet govornik, ne retko on je (bar za
nordijskog posmatraa) priljiv i nekako povran. (Hans Ginter, The
Racial Elements of European History, p. 56)
126
Prokletstvo nacije
ISTONO MEDITERANSKI ANTROPOLOKI TIP
Istoni mediteranci odgovaraju Pelazgima, koji su u istoriji zabeleeni kao prastanovnici Grke i Balkana, po Herodotu poreklom iz Egipta.
Jedna njihova grana su i drevni Filisteji, a druga drevni Etrurci.
127
srca nepomuenog depresijom. Infantilnost deteta se otkriva u izraenoj

sklonosti tog tipa ka kultu majke (i kultu Device Marije). To je odnos
koji bi trebalo da bude prevazien sa odlaskom u pubertet. Kao to dete
prima usluge od strane roditelja prirodno, smatrajui da je roditelj duan
da mu ugaa, tako i fiziki odrasli predstavnici ovog tipa smatraju da su
drugi duni da im ugaaju. Otuda nezahvalnost i sklonost depresiji jesu
dva prepoznatljiva iskuenja ovog antropolokog tipa.
SEMITSKI (ARMENOIDNO-ORIJENTALNI) ANTROPOLOKI TIP
Izvorni nosioci afro-azijske jezike grupe semiti jesu Arapi,

Jevreji, Feniani i drugi narodi koje objedinjuju zajedniki genetiki
markeri (HG-E, HLA-A24, HLA-B21), koji tako ukazuju na njihov nekada jedinstveni antropoloki tip.
Po genetikim markerima, istoni mediteranci su najzastupljeniji antropoloki tip i kod Palestinaca i kod dananjih Jevreja. Veoma su zastupljeni kod Grka, na podruju centralne Italije i svugde po Mediteranu.
Na podruju Srbije bez Vojvodine, ima ih par procenata vie od dinarskog tipa. Osim neto sitnijeg rasta i izduenog duguljastog lica teko
se mogu jasno definisati po izgledu, jer su ivei u stalnom kontaktu i
meanju sa razliitim antropolokim tipovima poprimili elemente izgleda svih onih sa kojima su se vie hiljada godina meali, moda najvie
sa semitima, dinarcima i zapadnim mediterancima.
Ali njihove karakteroloke posebnosti jesu lako prepoznatljive, jer
ih odlikuje iskuenje zaostajanja u razvoju linosti slino nordidima, ali
na niem stepenu razvoja. Za razliku od nordida koji imaju iskuenje
da zaostanu u fazi razvoja deteta kolskog doba, kada ono razvija razum, istoni mediteranci imaju iskuenje da zaostanu u razvoju deteta
predkolskog doba (izmeu etvrte i sedme godine), kada ono razvija
mo imaginacije. Odbrambeni mehanizmi linosti su takoe karakteristini za to doba, veseo duh lanog optimizma ili depresivno kukanje nad sobom (samosaaljenje). Samosaaljenje nad sobom predstavlja
mehanizam odricanja od odgovornosti za sopstveno stanje, jer se osoba
predstavlja kao kakvo dete, jadno i nemono da na sebi ponese svoju
ivotnu odgovornost, pa je zato preputa drugima. Poruka koju ovek
svojim kukanjem odaje glasi: Ja sam jadan, a prema tome ne mogu da
budem ni kriv za svoje nesreno stanje! Depresivan duh nae narodne
muzike upravo vodi poreklo od ovog antropolokog tipa. ak i ako je
melodija vesela, rei pesme su depresivne: Nije to ja patim to si me
ti ostavila, ve to mi plae majka, Nesrenik sam od roenja, itd.
Gotovo da nema nae narodne pesme koja izraava zahvalnost i radost
U istom izvornom obliku semite bismo prepoznali po orlovskom

nosu i izraenim nozdrvama, debelim i mesnatim usnama, zagasitoj boji
koe, izraenoj maljavosti, jakim obrvama, kovrdavoj kosi, izbuljenim
crnim oima, zaobljenim (bademastim) korenima noktiju i karakteristinom guturalnom (grlenom) govoru. Prirodne sposobnosti koje odlikuju semite (trgovina, zanatstvo) su takve da su stalno upueni na pripadnike drugih antropolokih tipova, pa su se sa njima u meuvremenu
veoma genetski izmeali. Semiti se dele na orijentalide i armenoide, u
zavisnosti od toga sa kojim populacijama su izmeani. Danas su zastupljeni na celom Mediteranu, od panije, june Italije, Grke, preko Male
Azije do Bliskog istoka.
Armenoidi se uglavnom javljaju u krajevima muslimanskog uticaja.
Orijentalidi su vezani za pojavu Jevreja. Armenoidi (jermenska rasa)
odlikuju se srednjim ili niskim rastom, tamnom kompleksijom, srednje uskim licem, jako istaknutim orlovskim nosom koji je pri dnu
mesnat i iri. (Branimir Male, O ljudskim rasama, str. 35)
Na podruju Srbije, semiti su najzastupljeniji jugoistono od Kruevca. Na osnovu analize Y hromozoma znamo da gotovo svaki drugi
stanovnik Pritine (45,6%), svaki peti Beograanin (20,35%), i svaki
dvadeseti Zagrepanin ima sa svoje muke strane semitsko poreklo tj.
128
Prokletstvo nacije
haplo grupu E. Po svemu sudei, ta grana semita vodi poreklo od semita

fenianskog porekla, koji su, izmeavi se sa drevnim Grcima (mediterancima), formirali entitet savremenih Grka, prepoznatljiv po mnogim
semitskim elementima (izraenoj ulnosti, orijentalnoj skali u muzici,
formalistikoj religioznosti, itd). Jedna bratska genetska grana semita
zastupljena je na podruju od Irana do Indije, u drevno vreme pod entitetom Elamaca, a danas u velikoj meri pod entitetom Dravida, i u odreenoj meavini sa nordidima i utom rasom je zastupljena i kod Roma.
Semite odlikuje izraena funkcija polnih hormona (mukih kod mukog pola i enskih kod enskog) sa izraenom manifestacijom sposobnosti koje oni aktiviraju u pubertetu, koji kod njih poinje ranije nego
kod ostalih populacija. Mutiranje glasa, zatamnjenje koe, maljavost i
jak telesan miris jesu atributi puberteta koji su kod semita prenaglaeni
i esto zadrani tokom celog ivota. Izraena senzitivnost i uivanje u
ukusu hrane ima za svrhu da navede pubescenta da jede vie nego ikada
ranije, jer je u fazi intenzivnog razvoja. Seksualnost ima za svrhu da ga
od sebe samog i od istog pola okrene ka suprotnom, komplementarnom
polu. Sumnja prema autoritetima ima za cilj da ga navede na samostalno odluivanje i na taj nain formiranje sopstvenog identiteta linosti. I
sklonost ka donoenju odluka i zaveta, kroz htenje da se sve druge elje
rtvuju zarad izabranog smisla ivota, to su sve odlike razvojne faze
puberteta, koje semite odlikuju u veoma izraenoj meri.
Ali usled neodraslosti, one trpe svoje izopaenje. Ako se seksualna elja ne pobedi u periodu pubertetske apstinencijalne krize, onda e
brani partner biti orue zadovoljavanja sopstvenih strasti, umesto da
seksualnost kao sposobnost bude orue izraavanja ljubavi prema partneru. Tako e nesazrelost seksualne funkcije onesposobiti oveka za
zdravu branu zajednicu. Ako uitak u hrani postane izvor unutranje
satisfakcije, osoba e postati neumerena u ishrani i prodrljiva. Telesnost moe oveka da optereti potrebom da u svemu pokuava da uari
neku dobit. Semitska praktina inteligencija, koja se u vreme adolescencije otkriva kao izraena snalaljivost, lako moe da se izopai u lukavstvo i pokvarenost; pa kod semite prepoznajemo sklonost da se prihvata
uglavnom onih poslova koji mu obezbeuju zaradu na brz, lak i zato
neproduktivan (drutveno nekoristan) nain, kroz bavljenje trgovinom,
bankarstvom, ili ak prosjaenjem. Zato semiti tee da ive uglavnom
kao gradsko stanovnitvo, jer su upueni na druge ljude.
Za razliku od nordida koji se sa drugima drue samo radi sebe (da
se ne bi oseali usamljeno) i bez ikakve prijateljske vernosti, semiti
su sposobni na samoportvovano prijateljstvo koje odlikuje vernost i
spremnost na rtvu za drugoga. Oni su drueljubivi ljudi sa izraenom
empatijom, ali, svojstveno zadravanju na adolescentskoj fazi razvoja,
129
oni pokazuju drueljubivost samo prema svojima, prema pripadnicima

svoje porodice, klana, religije, sekte, organizacije, i sl. Prema ostalima
grade odnos samo kao prema objektima iskoriavanja ili kao prema
izvoru opasnosti. Oni teko mogu u namerama nekoga, ko ne pripada njihovoj zajednici, da vide ita drugo do zastupnika zavere, koja je
zapravo temelj njihovih sopstvenih odnosa prema pripadnicima druge
porodice, klana, religije, itd. Gledajui kroz sebe i sopstvene koristoljubive principe, njima su neshvatljivi principi najvieg razvoja ovekove
linosti ljubav prema oveanstvu. Sumnja prema autoritetima, koja
se prirodno javlja u pubertetu sa svrhom da oveka navede na samostalno razmiljanje i odluivanje, esto kod semita ne uspeva da pokrene
njihov razum kao odgovor na pitanja koje postavlja sumnja.
Kako je razvoj njihovog razuma zanemaren preranim pubertetom i
usmerenjem na seksualna interesovanja, analitika upotreba razuma esto biva preskoena, dok sama sumnja ostaje kao izvor neprestanog sumnjienja, buntovnosti i teorije zavere. Iako su prirodno veoma snalaljivi, semiti, zbog svoje izraene adolescentske sklonosti ka odluivanju,
ne misle mnogo logino, ve crno - belo. Umesto da razum prethodi
donoenju odluke, snano htenje da se donose odluke prethodi upotrebi
razuma, koji se uglavnom koristi naknadno, sa ciljem da opravdaju ve
donete odluke. Spremnost da se olako i uestalo donose radikalne odluke koje ne poznaju sredinu i umerenost ini semite prepoznatljivim po
njihovoj iskljuivosti. Ako u vreme razvoja identiteta ne naue da krotko trpe nepravdu, njihove ivotne odluke mogu lako biti utemeljene na
fanatinoj mrnji i osveti. A ako nisu pobedili telesnost, onda mogu biti
utemeljene na hedonizmu kao smislu ivota. Spremnost adolescenata da
fanatino stradaju za odreenu ideju jeste dobro poznata, pa je moemo
prepoznati kao odliku mnogih semita, posebno arapskog porekla.
130
Prokletstvo nacije
Neista savest zbog zloupotrebe ulnih doivljaja esto navodi semite na gaenje prema ulnim doivljajima i na radikalne asketske odluke.
Kada neko zloupotrebljava seksualne doivljaje traei u njima satisfakciju najdubljih enji due, on nije u stanju da shvati pravilnu funkciju
seksualnosti da ona ima za svrhu izraavanje ljubavi. Kako kroz svoje
iskvarene motive teko moe da shvati vii smisao ulnih doivljaja,
on formira uverenje da su oni sami po sebi loi, a ne njihova pogrena
funkcija. Uguujui ispoljavanje svojih nepobeenih strasti, on ne reava svoj problem neodrastanja. Kada sretne drugu osobu koja izraava
one motive koje bi on sam eleo da izrazi, a ne sme zbog sukoba sa
svojom licemernom saveu, on prema njoj osea prezir, gaenje i ima
potrebu da je moralno osuuje.
Prednjeazijska rasa (armenidi) - podvojeni su ljudi i zato se na njima
izraava neka neizmirenost tela i due. Prednjeazijac osea duu i
telo kao dve neprijateljske polovine svoga bia. ... Zato njegovo bie
i naginje sada jednoj, sada drugoj krajnosti: ekstremnom asketizmu
ili okorelom, cininom materijalizmu. (Vladimir Dvornikovi, Karakterologija Jugoslovena, str. 187-188)
Kod Arapa, zbog meanja sa dinarcima u vreme nastanka njihovog

naroda (odlikuje ih dinarsko-semitski haplotip HLA-A2,B21), faza dinarske autonomije biva prenaglaena inae intenzivnim razvojem pubertetskog identiteta kod semita, pa su Arapi u odnosu na ostale semite
mnogo skloniji buntovnom duhu i veem radikalizmu u svojim odlukama. Godine 1792. u poglavlju Osveta kod Arapa svoga dela Putovanja kroz Arabiju i druge zemlje Istoka, nemaki istraiva i kartograf
Karsten Niebuhr opisuje karakter Arapa sledeim reima:
ivahan i plahovit narod, naglih i jakih strasti, po prirodi je osvetoljubiv do krajnjih granica. (p. 197) Govorei o krvnoj osveti kod
Arapa, on primeuje: Arapi se radije svete, poto zakon dozvoljava,
porodici ubice, i mogu da ubiju glaveinu, ili najznaajniju osobu,
koju smatraju kao odgovornu za zloin, koji je izvren jer je ona zanemarila da pazi na postupke onih koje je trebalo da nadzire. ... Ljudi
se, ustvari, svuda ponaaju u direktnoj suprotnosti sa principima religije; i ove vrste osvete ne samo da su nepobone ve su apsurdne i
neovene. (Karsten Niebuhr, p. 201-202)
Kod Roma, zbog meanja sa nordidima u korenu njihovog nastanka
(odlikuje ih nordijsko-semitski haplotip HLA-A1,B61), nordijska slaba
volja, adekvatna detetu kolskog doba, biva suoena sa jakim iskuenjima semitskog puberteta. Zato Rome, pored nordijske egocentrinosti,
odlikuje i nordijska vidno slaba sposobnost donoenja odluka i dranja
naela u susretu sa izraenim iskuenjima semitske telesnosti.
BALTIKI ANTROPOLOKI TIP
131
Baltidi predstavljaju ostatke ute rase u istonoj Evropi, izvorne nosioce uralske grupe jezika (koja se u Evropi sauvala kod Finaca, Estonaca i Maara), koji su u nekoj meri, zajedno sa Slovenima doli na
Balkan, pa se i danas mogu prepoznati u podrujima Balkana u kojima
ima i puno nordida (muslimanski gradovi, Sandak, jugoistona Srbija).
Prepoznajemo ih po zadebljanoj koi koja visi na njihovim licima, a
koja zapravo predstavlja zatitu od smrzavanja, to je samo jedan od
mnotva adaptivnih atributa ute rase za opstanak u polarnoj klimi.
Zbog oskudne vegetacije polarnih predela i zato slabo obezbeene ishrane, njima je usporen
metabolizam manjkom tireoidnih
hormona da bi mogli da preive
sa oskudnom koliinom hrane.
Manjak tireoidnih hormona rezultuje i promenama u fizikom
izgledu, pa se izgled pripadnika ute rase potpuno poklapa sa
medicinskim opisom simptoma Ista osoba sa hipotireozom, manjkom tireoidnih hormona, pre i posle estomehipotireodizma: suva i ukasta senog tretmana tireoidnim hormonima
boja koe, odsustvo dlaka po telu,
nii rast, gojaznost, zdepasto telo, kratke ake, irok nos i sputeni i kao
otekli oni kapci. Takoe, viak enskih polnih hormona odlikuje oba
pola pripadnika ute rase, jer u oteanim egzistencijalnim uslovima oba
roditelja treba da se bave neposrednom egzistencijom, a i potrebne su im
vee rezerve sala na raun miine
mase (kao rezerve energije i radi
zatite od hladnoe).
Bavljenje drutvenim pitanjima na globalnom nivou, sklonost
ka politici i filozofiji, to su sve
produkti mukih hormona, mogli
bi da ozbiljno ugroze opstanak u
polarnim uslovima. Viak enskih
hormona daje utoj rasi izraene
enske atribute, pa su i Rusi, zbog
meanja sa utom rasom, u velikoj
meri dobili enskaste atribute:
132
Prokletstvo nacije
Ponekad se kae da ruski

narod ima ensku prirodu. (Nikolaj Loski, Fenome-
nologija ruske due, str. 50)
Ruski narod kao da ne

eli da bude odvani graditelj, njegova priroda se
odreuje kao enstvena,
pasivna i pokorna u dravnim stvarima; Rusija uvek eka mladoenju, mua vlastelina.
Rusija je pokorna, enstvena zemlja. Pasivna, receptivna enstvenost
u odnosu prema dravnoj vlasti je tako karakteristina za ruski narod
i za rusku istoriju. ... Vrlo je karakteristino da u ruskoj istoriji nije
bilo vitetva, tog mukog naela. Sa ovim je povezana nedovoljna
razvijenost individualnog naela u ruskom ivotu. Ruski narod je
uvek eleo da ivi u toploti kolektiva, u nekakvoj rasplinutosti u elementu zemlje, u krilu majke. Vitetvo formira oseanje linog dostojanstva i asti, prekaljuje linost. Ovo kaljenje linosti ruska istorija
nije stvarala. U ruskom oveku postoji neotpornost, na ruskom licu
nema otrog i jasno ocrtanog profila. Tolstojev Platon Karatajev je
okruglast. Ruski anarhizam je enstven, a ne muevan, pasivan a ne
aktivan. Ruski narod eli da bude zemlja koja se zaruuje, koja eka
mua. (Nikolaj Berajev, Dua Rusije, Fenomenologija ruske due, str. 8)
Na Istoku, zbog duevnog sklopa i pogleda na ivot tamonjih naroda, politika borba je mogla da bude samo sluajna pojava. Kvijetist
i fatalist po prirodi i ubeenju, zainteresovan uglavnom za venu i
nepromenljivu stranu postojeeg, istoni ovek nije bio sposoban da
brani svoja prava i da se uporno bori za svoje privatne interese. Ko
je bio jak, taj je i imao pravo. Suprotstavljati se jaem bila je ludost.
Vladari Istoka su se mogli takmiiti i boriti jedan s drugim, ali ta
borba je uvek bila kratka i nije menjala opte stanje stvari. Prvi znak
prevage sile na jednu stranu reavao je spor i podanici su urili da se
potine jaoj strani, videi u njoj orue sudbine i vie volje. Otuda
esta smena despotije, uz nepromenljivost samog despotizma. (Vladimir Solovjov, Duhovne osnove ivota, str. 114)
Nesazrelost linosti koja ima baltiko antropoloko poreklo se manifestuje kroz pogrenu funkciju enskih sposobnosti, pa se enska emotivnost izopaava u sebinost i posesivnost, enska krotost i straljivost
u karakternu slabost i kukaviluk, a podaniki mentalitet u autoritarnu
potrebu da neko drugi misli i odluuje umesto same osobe.
133
Istonoeuropidska rasa razlikuje se u psihikom pogledu od alpiske.

Istonoeuropidu duevan je ivot neuravnoteen, koleba se u svojim
raspoloenjima. as je duboko setan a as fanatiki oduevljen ili
divlje raspoloen. Uobrazilja nema granica. Oseanja su protkana
izvesnim misticizmom. Razvijena je ljubav za rodni kraj. Osea se
potreba za voenjem, a i za ispoljavanjem svojih duevnih raspoloenja. (Branimir Male, O ljudskim rasama, str. 37)
U svom delu The Races of Man antropolog J. Deniker pie za azijatske narode da ih odlikuje pretvaranje, licemerstvo i izdajstvo (str.
400). Iako je pripadnik ute rase veoma emotivan, mi tu emotivnost ne
moemo kod njega proglaavati ljubavlju jer je re samo o emociji, a ne i
o motivu ljubavi. Tu prirodnu emotivnost ne moemo ceniti, jer ona nije
izbor ovekove linosti, ve plod njegove genetike. Ali moemo ceniti
linost oveka koji svojim oseanjima prida zrelu funkciju, kada pobedi
svoju sebinost, koja se kod naroda Istoka manifestuje kroz sklonost
ka raznim oblicima emotivnog opijanja (ka zaljubljivanju, alkoholizmu,
meditaciji, religioznim doivljajima), a u trenucima osujeenja kao ranjivost i kukaviluk. Da bi ovek imao pravu ljubav i dobrotu, potrebno
je da promeni sutinske pokretake motive, a ne oseanja, koja uvek
treba da ostanu adekvatna stvarnosti. Pojedini ruski mislioci su primetili tragine posledice proglaavanja ljubavlju pukog ljudskog oseanja:
Najtemeljniji greh slovenofilstva je i bilo to to su prirodno istorijske osobine ruskog elementa proglaene za hrianske vrline. (Nikolaj Berajev, Fenomenologija ruske due, str. 9)
Sentimentalna slabost i kukaviluk neprosveene enske emotivnosti su pogreno interpretirani kao ljubav i krotost:
Oni (slovenofili) su eleli da veruju da u ruskom narodu ivi opteljudski hrianski duh i veliali su ruski narod zbog njegove krotosti. (Nikolaj Berajev, Fenomenologija ruske due, str. 10)
Na osnovu nerazumevanja razlike izmeu prave ljubavi i sebine
sentimentalnosti dolazilo se do pogrenog zakljuka da ruski narod u
svom srcu ima Hrista:
Kau da ruski narod slabo poznaje Jevanelje, da ne poznaje osnovna pravila vere. To je, bez sumnje, tako; ali Hrista on poznaje i nosi u
svom srcu oduvek. (Fjodor Dostojevski, Fenomenologija ruske due, str. 235)
O tome, kako se ta uvena ruska ljubav razotkrila kao njena suprotnost, upravo u onom trenutku kada je u vreme Staljinove diktature
trebalo da u praksi pokae svoju snagu kroz hrabrost, dostojanstvo, nepokolebljivost, principijelnost i samoportvovanost pie ruski filozof
Vladimir Kantor:
134
Prokletstvo nacije
Pisac (Dostojevski), istina, arko eli da veruje da narod nosi Hrista

u srcu, da e spasti sebe i Rusiju. Meutim, poslereformska terevenka, kao to znamo, prerasla je u stranu i ruilaku revoluciju.
A ta je sa Hristom? Ubijali su jedan drugoga ak i ne molei se.
I ispostavilo se da bez normi hrianskog ivota sam Hristos nije
dovoljan, da je potrebna navika i moralan ivot. A njega nije bilo.
(Vladimir Kantor, Karamazovtina kao simbol ruske stihije, Fenomenologija ruske due, str. 235)
Ruski pisac Maksim Gorki opisuje kako je ta ruska dobrodunost

otkrivala svoje pravo lice i pre vladavine Sovjeta:
Setimo se kako je dobroduni ruski narod zabijao eksere u lobanje
Jevreja iz Kijeva, Kiinjova i drugih gradova, kako su 1906. godine
radnici Ivanovo-Voznesenska kuvali u kotlovima s vrelom vodom
svoje drugove koje su tu bacili ive, kako su tamniari sadistiki
muili zatvorenike, kako su crnostotinai mrcvarili u svom gnevu
devojke revolucionare nabijajui im klinove u polni organ, setimo se
na trenutak krvavih bestidnosti 1906. i narednih godina.
Ljudi koji su tako hvalisavo i odvratno galamili da je Rusija ustala
na noge da oslobodi Evropu okova lane civilizacije uz pomo duha
istinske kulture, ti po svojoj prilici iskreni i zbog toga i nesreni
ljudi brzo su, i nekako zbunjeno, zatvorili svoja leporeiva usta. Pokazalo se da je duh istinske kulture smrad svakojakog neznanja,
odvratnog egoizma, grozne lenjosti i bezbrinosti. U zemlji koja je
u izobilju darovana prirodnim bogatstvima i drugim vrednostima,
zavladala je, kao posledica njene duhovne bede, potpuna anarhija u
svim sferama kulture. (Maksim Gorki, Novi ivot, br. 3, 21. april; br. 1,
18. april; godina 1917. str. 13)
ALPSKI ANTROPOLOKI TIP
Alpidi su zajednikog genetskog porekla sa baltidima, vode

poreklo od ute rase koja je u vreme ledenog doba naselila polarna
podruja centralne Evrope. Naknadno su se izmeali sa nordidima i sa njima su esto sputali sa
Alpa na ostala podruja Evrope,
kroz entitet drevnih Itala, Kelta
i Ilira. Meanjem sa nordidima i
drugim antropolokim tipovima
135
njihovi izvorni atributi ute rase su u odreenoj meri izbledeli, pa antropolozi za njih kau:
ini se da su od kraja paleolita u Evropi, ali odakle su doli, ili da
li su nastali u Evropi od meanja neke kratkoglave azijske grupe sa
pra-evropljanima ne znamo. Ovi ljudi, bar po skeletu, imaju neke
slinosti sa turanidima, a na ivom oveku ne zapaamo odlike tungida. (Boo kerlj, ovek, str. 328)
Ipak su kod njih i danas prepoznatljivi atributi ute rase, po njihovoj
sklonosti ka gojaznosti, kratkim ekstremitetima, niskom rastu, sitnim i
uvuenim oima (zatita od polarnog slepila i snenog vetra), i po psiholokoj potrebi za pravljenjem zaliha (za periode mraza) koja se esto
izopaava u krtost i potrebu za skupljanjem nepotrebnih starih stvari.
U meanju sa nordidima, alpidi su izgubili izraene enske atribute

tipine za utu rasu, pa ih odlikuje manjak i mukih i enskih polnih
atributa. Nedostatak enskih odlika se primeuje kroz emotivnu hladnou, koju pokazuju ak i prema roenoj deci, a nedostatak mukih kroz
odsustvo potrebe da se preispituje vii smisao sopstvenih postupaka i
samim tim kroz potrebu za oslanjanjem na kodekse ponaanja i na vostvo od strane drutvenih autoriteta. Zaraen kapital, zbog nedostatka
funkcije enskih hormona, ne dele ni sa lanovima sopstvene porodice,
a zbog nedostatka mukih, ne ulau ni u dalju proizvodnju, ve slau
u slamaricu. Njihov nizak nivo opte hormonalne aktivnosti jeste adekvatan onome koji snalazi vie ili manje sve ljude u poznoj starosti, i
zato izmeu iskuenja ljudi u godinama i iskuenja alpida postoje velike
bliskosti. Kako su sopstveni polni atributi slabo izraeni, lako im je da
svojom voljom suzbiju simptome njihove zloupotrebe. Svoje nepobeene telesne elje lako sputaju u svom izraavanju ali zatim imaju potrebu
da te iste elje projektuju drugim ljudima i da ih lano moralno osuuju.
Kako im zbog nedostatka polnih atributa nisu vana ni sentimentalna oseanja niti predstave o vrednosti sopstvenog dela, dolazi do
izraaja oseanje straha i krivice koji esto postaje njegova dominantna
136
Prokletstvo nacije
pokretaka snaga, posebno u stresnim situacijama, koja ih lako pretvara u hladne, stroge i autoritarne linosti. Alpski duh je dao i drevnim
Rimljanima i nacistima XX veka duh izraene autoritarnosti. Rasizam
i nacionalizam sa kompleksom nie vrednosti jeste i danas iskuenje naroda centralne Evrope i Panonske nizije, upravo zbog prisutnosti alpida.
Adornova skala autoritarnosti, koja definie nacistiki tip autoritarnosti,
poklapa se sa opisom alpida od strane antropologa jo s kraja XIX veka:
Homo alpinus. Niskog rasta, sme, okrugle glave i lica, on je brahikefalni tip kakvog predstavlja stanovnik Overnje... Ovaj tip je najzastupljeniji u Francuskoj, vajcarskoj, severnoj Italiji, junom delu
Nemake, Poljskoj, Austriji, na Balkanu, i dalje ka istoku. Psiholoki
gledano, odlikuju ga tedljivost, oprez i marljivost; obdaren je zdravim razumom (le bon sens), i vezan je za tradiciju. On vie apsorbuje
ideje nego to ih sam stvara. Iako je marljiv, posao obavlja sporo i
bez intenziteta. ...
Homo Alpinus zna samo za plaljivu odbrambenu solidarnost stada
ovaca gde svako tei da se sakrije iza svog suseda. Alpid je generacijama bio savren rob, idealni kmet, primerni podanik, a u republikama poput nae najhvaljeniji graanin, jer doputa sve zloupotrebe. Ovaj tip se teko menja i zato ima malo genijalaca. Katolik je,
zavisi od dravne akcije u politici, protivi se individualnoj posebnosti i superiornosti, voli osrednjost i boji se napretka. Njegov pogled
ne see dalje od trenutnih potreba njega samog i njegove porodice,
dok su dravniki poslovi izvan njegovih moi. (Frank H, Hankins,
The Racial Basis of Civilization, p. 107-108)
Takav karakter moemo prepoznati kao odliku stanovnitva gde god

Alpidi ive u veoj meri, posebno na podruju Austrije, Bavarske, Savoje u Francuskoj, zatim u kontinentalnoj Hrvatskoj (posebno Hrvatskom
Zagorju), Sloveniji, a kod nas u starosedelakom stanovnitvu Vojvodine i delimino u severozapadnoj Srbiji.
Pripadnici alpskog antropolokog tipa nas mogu odueviti svojom
urednou, disciplinom, staloenou, ali te atribute ne moemo ceniti,
ve bi trebalo radije da ih kudimo ukoliko vidimo da su oni sami sebi
cilj i da su potrebe ljudi sa kojima alpidi dolaze u kontakt zanemarene
radi pukog ispunjenja njihovog kodeksa pravila ponaanja. Moemo ceniti linost onih alpida koji pokazuju saoseanje i nesebinu samoportvovanost, iz srca ispunjenog ljubavlju, a ne pritisnutog teretom krivice i
straha, teretom zbog kojeg dobro delo ine kao moranje i obavezu svoje
savesti, jer ne mogu i ne smeju drugaije.
KROMANJONSKI ANTROPOLOKI TIP
137
Kromanjonski tip je lovac, u drevno vreme doao u Evropu iz Afrike,

pa sa afrikim crncima nilo-saharskog porekla jo uvek otkriva i zajednike genetike markere i antropoloke bliskosti u izraenim sportskim
i intelektualnim atributima koji ga osposobljavaju za lov.
Po tom nalazitu (Cro-Magnon u Francuskoj) prozvana je kromanjonska rasa koja se odlikuje visokim rastom, irokim licem i etvorougaonim onim upljinama. (Enciklopedija leksikografskog zavoda
I, str. 664)
Prepoznajemo ga po atletskoj grai, visokom izduenom stasu, kupolastoj lobanji, etvorougaonim onim upljinama, irokim licem, jakim kostima vilice, tankim listnim miiima, dugom njiuem hodu i
izraenim atributima desne modane hemisfere, koji su mu neophodni
za orjentaciju i za lov, a koji ga ine obdarenim za umetniko izraavanje kroz slikarstvo, vajarstvo, muziku i ritam.
Unekoliko su slini nordidima i atlantidima, no mnogo krepkijeg
stasa, dugoglavi. Koa je tamnija, one duplje su niske i iroke, uopte je ceo obraz, osobito donji deo lica, iri i uglastiji. Ostatke i delove te podrase nalazimo u vedskoj (Dalarna), u Nemakoj (Vestfalija), svuda po Evropi, pa takoe u paniji i bez sumnje na Kanarskim
ostrvima. I deo naih Dalmatinaca, posebno na ostrvima, spada k toj
podrasi koju smo u veem broju otkrili jo kod Starih Slovena, po naim grobljima (Bled, itd). (Boo kerlj, Opta antropologija, str. 72-73)
U sluaju neodrastanja, njegova genetska sposobnost za hitre akcije
izopaava se u brzopletost i nepromiljenost, spremnost na iznenaenje
u duh avanturizma; spremnost da u lovu ubije ivotinju u iskuenje grubosti, sirovosti i bezobzirnosti prema drugim ljudima, fizika
mo u sklonost ka nasilnom reavanju problema, a adaptivna nagost
za toplu klimu u sklonost ka nudizmu.
138
Prokletstvo nacije
LOKALNA GOVORNA AKCENTUACIJA I INTONACIJA OTKRIVA

GENETSKO POREKLO STANOVNITVA
Normalno je da ovek svojom melodijom reenice otkriva emocije

koje su adekvatne onome o emu on govori. Meutim, mnoge narode
u govoru odlikuje jedna ista melodija ma o emu govorili. To znai da
emocija njihovog govora nije posledica objektivne predstave o stvarnosti u njihovom umu, jer kako se menja stvarnost, menjala bi se i melodija adekvatno trenutnim doivljajima, ve je njihova tipina melodija
posledica njihovog velikog Ega ili odbrambenih mehanizama velikog
Ega. Kako se razlikuju njihove psihe, razlikuju se i akcentuacije i intonacije njihovih govora, pa zato moemo da na osnovu govora ljudi na
odreenom podruju prepoznamo najzastupljenije antropoloke tipove
sa tog podruja.
Onaj antropoloki tip, koji je dominantan na odreenom podruju,
otkriva svoj tipian karakter kroz akcentuaciju, intonaciju i druge osobine svoga govora. A zatim, takav izgovor, u obliku socijalnog faktora,
namee se i ostalom stanovnitvu na tom podruju koje je drugaijeg
antropolokog porekla i sastava. Iskusan lingvista primeuje da svaki
pojedinac ima svoj jedinstven izgovor, koji nesvesno ili svesno pokuava da uskladi sa izgovorom sredine u kojoj ivi.
Antropoloki tipovi koje odlikuje vii nivo mukih atributa, govore
dubljim mukastim glasom kod oba pola, dok oni koje odlikuje vii nivo
enskih atributa govore viim i piskavijim glasom kod oba pola. Kod
raznih grana semita, primetno kod Indusa, muke osobe govore dubljim
glasom, a ene piskavijim glasom, jer semite odlikuju izraeni muki
atributi kod mukog, a enski kod enskog pola. Dinarci govore melodinom akcentuacijom koju zbog njihove gordosti proima grubost, pa
je zapaamo na podruju istono-hercegovakog dijalekta. Zapadne mediterance odlikuje elja za odobravanjem i armiranjem koja se otkriva
i kroz njihovu melodiju reenice, koja je adekvatna govoru junih Italijana, a kakvu prepoznajemo i u zetsko-lovenskom dijalektu u Crnoj
Gori i kosovsko-resavskom dijalektu koji se rasprostire od Metohije sve
do junih i jugoistonih podruja Banata. Svojom melodijom govora oni
pokazuju sujetan strah od gubitka odobravanja druge osobe. Melodija
govora se esto poklapa sa muzikim motivima koji su tipini za svaki antropoloki tip, pa tako mediteransku akcentuaciju prepoznajemo
u italijanskim pesmama (Tarantela, Bandiera Rosa...) i pojedinoj naoj
muzici (kolo Nika Banja). Dinarsku prepoznajemo u crnogorskom,
albanskom i gruzijskom melosu. Istono mediteranski izgovor odgovara
grkoj muzici (Ta pedia tou peirea, Ta lemononadika), i delimino naoj
139
narodnoj muzici (Uiko kolo). Intonaciju govora alpida prepoznajemo u melodiji pesama Lepe ti je, lepe ti je, Zagorje zelene, kao i
Hajde Kato, hajde zlato!. Njih odlikuje otezanje u govoru tipino za
Lale, starosedeoce Vojvodine, kakvo jo sreemo u Bednjanskom dijalektu Hrvatskog Zagorja, takoe u delovima Slovenije, i zatim u Austriji
i Bavarskoj, gde je najvea zastupljenost alpida. Semite odlikuje udarna
(nemelodina, dinamika) akcentuacija, koju prepoznajemo jugoistono
od Kruevca, na podruju prizrensko-timokog dijalekta. Nordide takoe odlikuje udarna akcentuacija, pa je prepoznajemo tamo gde ima
dosta nordida (gradsko stanovnitvo Bosne i Sandaka, Hrvatsko Zagorje, itd). Na primer, Bosanci e dinamiki izgovoriti slanna umesto
melodino slanina. Mnoge slovenske rei su doivele transformaciju
da bi mogle na Balkanu da se izgovaraju u duhu melodine akcentuacije,
na primer, tral, gledal, itd, u trao, gledao, itd. Antropoloki tipovi sa
vikom mukih hormona imaju sklonost ka upotrebi augmentativa, a
sa vikom enskih koriste deminutive. Atlantske mediterance u govoru
odlikuje podizanje melodije i zato sklonost ka ikavici (centralna Dalmacija, Hercegovina, Ukrajina, Poljska), a takoe i sklonost ka dentalnim i
palatalnim frikativima utee izgovaranje glasova (jutra, jekira),
koje je najtipinije za poljski, ukrajinski i erkeski jezik. Kromanjonce
odlikuje izraena nazalnost govora i bluz melodija reenice.
Poklapanje dijalekata
sa najzastupljenijim
antropolokim
tipovima
140
Prokletstvo nacije
ZAKLJUAK O ANALIZI RAZLIITIH ANTROPOLOKIH

TIPOVA ZAPADNOG BALKANA
Bez obzira kog antropolokog porekla da je ovek, on treba sam da

odlui da odraste i da svoje sposobnosti stavi u pravilnu funkciju, da
one budu odgovor na realne potrebe ivota, a ne odgovor na hirove koje
formira njegovo veliko Ja ili odbrambeni mehanizmi njegove neiste
savesti u potrazi za svojom satisfakcijom.
ANTROPOLOKA PRIRODA SUKOBA IZMEU SRBA I HRVATA
Sukob izmeu Srba i Hrvata je zapravo sukob izmeu dva starosedelaka antropoloka tipa na Balkanu, sa kojima pravi Sloveni, nemaju
gotovo nikakve veze. Kada Srbi kritikuju Hrvate, tada uglavnom kritikuju karakter alpskog tipa, koji je dominantan u kontinentalnom podruju Hrvatske (posebno Hrvatskom Zagorju), ali i u starosedelakom
stanovnitvu nae Vojvodine, posebno Bake i Banata i severozapadne
umadije. Kada Hrvati kritikuju Srbe, tada uglavnom kritikuju karakter dinarskih starosedelaca Balkana, koji su se pred Turcima povukli
iz dinarskih podruja zapadnog Balkana na podruje nekadanje Vojne
krajine, pa ih Hrvati starosedeoci prepoznaju kao ljude vrlo drugaijih
karakternih sklonosti. Hrvati dinarskog porekla su istog karaktera kao i
Srbi dinarskog porekla. Kao to su i Srbi starosedeoci Vojvodine slinog
antropolokog sastava kao i Hrvati Hrvatskog Zagorja.
Dinarski i alpski tip imaju potpuno razliito genetsko poreklo i sasvim suprotna iskuenja. Iako su obe populacije sklone sukobima i autoritarnoj svesti, one imaju razliite motive iz kojih dolaze u sukobe, i
odlikuju ih razliite vrste autoritarnosti. Dinarca odlukuje balkanska
autoritarnost, a alpski tip nacistika autoritarnost. Dinarcem se lako
manipulie pobuivanjem i zadovoljavanjem njegove gordosti i sujete,
a alpidom pobuivanjem i zadovoljavanjem njegove sebinosti (u smislu
krtosti i posesivnosti), kao i buenjem oseanja krivice i straha teorije
zavere.
Jovan Cviji opisuje karakter kontinentalnog podruja Hrvatske sledeim reima:
Vrlo su marljivi, trezveni i izdrljivi u radu. ... Ali ovi seljaci imaju
odbojni duh, duh podvajanja i odstranjivanja. Jedino sebe smatraju
pravim Hrvatima (Horvati). Onoga koji ne govori njihovim dijalektom, gotovo smatraju za stranca; svoje neposredne susede, stanovnike umberka i Karlovca, nazivaju Vlasima. Svakog stranca
koji nosi evropsko odelo smatraju za Kraljca, za Slovenca. ... esto
141
su nepoverljivi. Sasvim su im nepoznata hrvatska istorijska predanja.

Znaju samo nekoliko turih pria o Kraljeviu Marku (npr. kako je
Kraljevi Marko mogao da pojede 50 kg. mesa, kako ga je jedan grof
otrovao, itd.). ... Prigorci smatraju da samo vlasti i plemstvo treba
da se bave dravnim poslovima: oni su, vele, upueniji nego seljaci,
mui; plemstvo treba da nareuje, mui da sluaju; bez gospode ne bi
bilo nikakvog reda. ... Ovo je stanovnitvo posluno, disciplinovano
i potpuno se pokorava svojim stareinama.
Alpski antropoloki tip se pronalazi i u skeletima praistorije i u dananjem stanovnitvu Vojvodine. Kada Jovan Cviji opisuje karakter
gradskog stanovnitva u Banatu tada pie da ga odlikuje vetina da se
prikriju intimna oseanja, pretvaranje da se odobravaju dela koja se iz
dna due osuuju i neka izvetaena, otuna uglaenost, koja je esto
prelazila u odsutnost dostojanstva (Jovan Cviji, Balkansko poluostrvo i
Junoslovenske zemlje, god. 1922). Alpski tip odlikuje sklonost ka licemerstvu i projekciji sopstvenih nepriznatih motiva drugima:
Psiholozi navode da ispoljavanje preterano stroge moralnosti veoma
esto ukazuje na to da kod takvih glasnih i strogih moralista postoje,
ili su postojale, elje sline onima koje pripisuje drugima i osuuje
kod drugih. (Psihologija linosti, dr Nikola Rot, str.140)
Trebalo bi naglasiti da projekcija nipoto nije jednaka sa prostom
tendencijom da se preterano uoptavaju neiji sopstveni atributi na
sve ostale. Tipino je da se projekcija javlja u onoj meri u kojoj je osoba NESVESNA nepoeljne crte u sebi. ... Frenkel-Brunsvikova i Sanford (1945) nali su, na primer, da su preterano rigidne i konvencionalno moralne devojke iz koleda, koje nisu bile u stanju da priznaju
svoje sopstvene nevredne seksualne impulse, teile da ih projektuju na izvesne inferiorne manjinske grupe, kao to su Meksikanci
iz niih klasa i osobe koje nose tesna, pripijena kona odela. To
jest, one su opaale da se ovi drugi odaju slobodnom, raspusnom i
zavidnom superiornom ivotu. ...Ako su sve stvari potpuno nesline,
one se jednostavno ne uporeuju. Isto tako, upravo ona osoba koju
opaamo kao sasvim slinu sebi, moe da bude predmet naih najogorenijih oseanja. (Dejvid Kre, Riard Krafild, ELEMENTI PSIHOLOGIJE 669, 260)
Dinarski tip nije u stanju da shvati takvo licemerstvo. Jedna devojka,

tipian predstavnik dinarskog karaktera, veoma je uzbueno kritikovala
karakter licemera. Rekla je da zna da ona sama nije zlato, ali da sebe ne
lae da je pravednik, i da sve ono to radi radi iskreno i otvoreno, te da
zato njih uopte ne moe da razume.
142
Prokletstvo nacije
Odgovorio sam joj da ona nije u stanju da razume njihov karakter

zato to gotovo uopte nema svoju savest, dok je oni imaju. Pitala me
je zatim: Kako oni imaju savest a ja ne? Zato oni sebe lau ako imaju
savest? Odgovorih joj: Pa upravo zato to imaju savest, zato sebe lau,
jer ih savest osuuje kada u sebi prepoznaju karakterne slabosti. Oni ne
mogu da sebe trpe sa svojim slabostima. ... Ti nema izraenu savest, pa
veoma hrabro i drsko ini ono to sama zna da nije dobro. A da ima
savest, bar bi bila licemer, ako nita bolje!
Kao to dinarac nije u stanju da razume jednog alpida, tako i alpid
nije u stanju da razume jednog dinarca, kako on moe tako otvoreno i
bez ikakve savesti da ini ono to ne valja, i jo da se time ponosi?!
Sa pravom pripadnici alpskog tipa prepoznaju u Srbima dinarskog
porekla paganski i primitivan karakter, koji ne samo da ne pokazuje
nikakvo oseanje krivice za svoje karakterne mane, ve ih ak proglaava vrlinama. Ali, sa istim pravom dinarski tip prepoznaje u Hrvatima alpskog tipa izraeno licemerstvo i formalizam. Obe populacije su
u svojim meusobnim kritikama u pravu. Alpid je veoma savestan, i
stalno se kaje za ispoljavanje svojih slabosti, dok se dinarac zbog svoje
gordosti nikada ni za ta ne kaje. U pojedinim podrujima Crne Gore i
Hercegovine gotovo je nemogue uti re Izvini! ili Oprosti!. Ako
se nekada i pokaje za svoje loe postupke prema drugom oveku, dinarac e biti sklon da to uradi zbog svog obraza a ne zbog svog slomljenog srca, jer e na pokajanje da ga pre dovede povreena sujeta, nego
prava dobrota prema drugom oveku. Gordo dinarsko srce nije spremno
da se ponizi sveu o potrebi za ikakvom promenom sopstvenog karaktera. Zato, sasvim prirodno, dinarski tip ima tekih problema sa svojim
karakterom. To se posebno vidi kada se nae u neprijatnim stresnim
uslovima, kada otvoreno reaguje nezrelo i nepromiljeno. Kako je svoje
prirodne motive i impulse proglasio ispravnim samim tim to su iskreni
i to su njegovi, dinarac se odrekao svoje slobodne volje. Dinarac pokazuje potpunu nezrelost kada treba da razumno reaguje svojom voljom
nezavisno od svoje prirode, jer je nauio da slepo i neprikosnoveno slua
porive svoga velikog Ja. Autoritet njegovog Ja je toliko veliki da mu se
svaki akt slobodne volje, suprotan bezumnim porivima i impulsima njegovog Ja, ini licemernim.
Dinarski tip ne reaguje nezrelo samo onda kada je rtva nepravde,
ve i kada je objekat prave ljubavi. Zbog svoje gordosti, on nije u stanju
ni da primi ni da pokae pravu ljubav, jer primanje i pokazivanje prave
ljubavi gordo srce shvata kao poniavajui atak na svoje veliko Ja. Svaki
poklon koji je primio on ima potrebu da uzvrati i da ga na takav nain
obezvredi kao delo nesebine ljubavi. Ukoliko nije u stanju da poklon
143
uzvrati poklonom, on e imati potrebu da ak obezvredi pobude darodavca, da bi na taj nain izbegao ponienje pred svojim gordim i velikim
Ja. Dinarac e sa velikom zahvalnou da prima aavanje piem od
svojih poznanika, ili neko drugo ugaanje sopstvenim eljama, ali e sa
prilinom nelagodnou da prihvati svaku nepovratnu pomo u hrani i
novcu koja ima za cilj da zadovolji njegove realne egzistencijalne potrebe. Njega ugroava sama pomisao da ga neko voli nesebinom ljubavlju,
koja nije zasnovana na posebnom utisku koji je on svojim vrednostima
izazvao kod drugoga. On e rado prihvatiti tuu pomo i dobroinstvo
ukoliko drugi smatra da je neko duan da mu pomogne zbog njegove
posebne vrednosti, ali e takvu uslugu pokuavati da obezvredi ako mu
se ona prua kao izraz milosti i ljubavi onoga ko mu je izraava. U dobroinstvu koje dinarac rado prihvata nije u centru panje karakter onoga ko mu dobroinstvo ini, ve njegov sopstveni karakter koji ga ini
dostojnim dobroinstva drugih. Zbog toga dinarac uvek ima potrebu
da karakter osobe koja mu ini dobro obezvredi, da bi njegov sopstveni
karakter doao do izraaja kao razlog zato su drugi ljubazni prema
njemu. U meusobnim odnosima dinarci esto imaju potrebu da jedan
drugoga pri susretu snano tresnu pesnicom u rame, da bi i na taj nain
uklonili povode za nenost pravog prijateljstva i sauvali svoju gordost
bez ponienja. Iz iste gordosti nisu u stanju da se ak ni pred malim detetom ponize izraavajui mu pravu ljubav, pa umesto da koriste deminutive (koji izraavaju tepanje), oni se i najvoljenijem detetu obraaju sa
augmentativima, na primer, sa baraba, konjina, magarac, derite, itd.
Za razliku od alpskog tipa koji dobra dela ini iz krivice, dinarac ini
dobra dela da bi zadovoljio sujetu svog velikog Ja. Zapravo, dinarac ini
dobro delo zato to vidi vrednost u samom dobrom delu, a ne zato to
iskreno i stvarno voli drugog oveka.
Zbog velikog i gordog Ja, dinarci su jako osetljivi i ranjivi, i upravo
zato nesposobni da podnesu i najsitnije nepravde. Njihova uvredljivost
otkriva da dobra dela ne ine zbog drugih ljudi, ve zbog svoga Ja. Drugi ljudi su sredstvo da se zadovolji sopstvena sujeta, pa ako ugroavaju
njegovo Ja, dinarac se nee ustezati da pokae najveu moguu brutalnost u ophoenju sa njima. ovek koji zaista ima pravog potovanja prema sebi i drugima, a ne gordost i ponositost, na nepravdu reaguje krotou i poniznou, dok uobraena i naduta osoba reaguje buntovnou
i uvreenou. Ponizna osoba u ponienju zadrava svoje dostojanstvo,
dok gorda osoba u ponienju deluje jadno i ponieno. Ponienja koja
nas snalaze kroz istoriju mogu da nam pomognu da se zaista ponizimo
u svom srcu i da tako pobedimo svoje Ja. Meutim, izmeu poniznosti
i ponienja mi radije izabiramo da budemo ponieni nego da se sami
144
Prokletstvo nacije
ponizimo. Pokuavajui da po svaku cenu odbranimo svoje veliko Ja, mi

upravo rtvujemo svoju linost.
Za razliku od dinarca kod koga su preispitivanje sopstvenog karaktera i pokajanje gotovo nepoznata kategorija, alpid se stalno kaje, ali i stalno grei, zato to zbog povrne upotrebe razuma ne ume da se pokaje za
izvor greenja za samu grenu pobudu. Izvor povrnosti je u samim
motivima pokajanja krivici i strahu. Zato e on lako da se pokaje to
je rekao runu re, ali ne to je takav u svom srcu. On e se kajati za
simptome svoga stanja u ponaanju, ali ne i za samo svoje stanje. Kako
e greh i dalje ostati u njegovom srcu, ostae i njegova krivica.
Krivica i strah ga zato ine jako lakim plenom manipulacije od strane bilo kog autoriteta koji je na vlasti. Sama krivica ga ini vrlo rigidnim
u miljenju i sklonim da se slepo dri pravila ponaanja, bez preispitivanja stvarnog smisla odreenih postupaka. Zato je sklon da se slepo dri
svojih autoriteta i propisanih recepata ponaanja, bez line odgovornosti
i preispitivanja njihove validnosti.
Za razliku od sujetne osobe koju prati sklonost ka uvredljivosti i mrnji, osobe koje su sebine prati sklonost ka ranjivosti i kukaviluku.
Za razliku od dinaraca koji su zbog svoje gordosti skloni da u govoru
upotrebljavaju augmentative, alpidi su zbog svog straha skloni da koriste deminutive. Mirko kod nas, Mireta je kod dinaraca, a Mirkec u Hrvatskom Zagorju. Dok dinarci nisu u stanju da tepaju ni malom detetu,
alpidi, zbog svoje straljivosti, esto tepaju i odraslim osobama. Naziv
za lopova u severnoj Hrvatskoj izraava se deminutivom dugoprsti.
Vrlo je teko zamisliti da bi jedan prosean dinarac koristio takav naziv
za lopova , ili da bi sa tipinom alpskom veselou pevuio pesmicu:
Moj oka ima konjka dva, ... Cing cingel, cing cingel, ... Veselo je
moje srce..
Za razliku od alpskog tipa koji ne moe bez autoriteta, dinarski tip
ne podnosi autoritete. Dinarac je veiti opozicionar, koji se protiv nepravde esto bori toliko destruktivnim motivima, da ukoliko zauzme
mesto prethodne nepravedne vlasti, on postaje jo iskvareniji i od nje
totalitarniji.
Takoe, za razliku od alpida koji su izraeno krti, dinarci spadaju
meu najnesebinije ljude na svetu. Smatra se da je centralna Evropa
tradicionalno zaostala u odnosu na severnu Evropu jer Bavarac, zbog
svoje krtosti, sav zaraen kapital slae u slamaricu, umesto da ulae u
dalju proizvodnju. Zbog razlike u karakteru koja postoji izmeu dinarskog i alpskog tipa, postoje razlike i izmeu tipinog srpskog i tipinog
hrvatskog nacionalizma. (Naravno, govorimo o kontinentalnim Hrvatima, jer se Hrvati Hercegovine ne razlikuju mnogo po svom iskuenju
145
od Srba koji ive takoe u Hercegovini.) Kako su dinarci gordi i sujetni,

a alpidi sebini, srpski nacionalizam je sujeta koja je projektovana na
opti plan, dok je hrvatski nacionalizam sebinost projektovana na opti
plan. Zbog sebinosti, hrvatski nacionalizam naglaava teritorijalnu i
materijalnu ugroenost, dok zbog sujete srpski nacionalizam naglaava
ugroena nacionalna prava i nacionalne vrednosti.
Osoba kojoj je ugroena sujeta reaguje mrnjom, dok osoba koja je
ugroena u sebinosti reaguje strahom, pa zato srpski nacionalizam vie
proima mrnja, a hrvatski nacionalizam vie proima paranoidni strah,
teorija zavere, koja tek naknadno izaziva mrnju (prezir) kao svoju odbranu. Dinarski nacionalizam je utemeljen na kompleksu vie vrednosti,
a alpski na kompleksu nie vrednosti. Dinarac postaje ovinista zbog
povreene gordosti, a alpid zbog potrebe za lanim moralisanjem i projekcijom sopstvene neiste savesti na drugoga.
Zbog plaljivosti hrvatski nacionalizam najvie izraava ovinizam
onda kada je njegov neprijatelj najvie ponien. Kada je pala Krajina,
Hrvatska je doivela euforiju nacionalizma. Zbog dinarske buntovnosti
srpski nacionalizam je najvei ovinizam izraavao onda kada su sami
Srbi bili najvie ponieni, na primer, za vreme NATO bombardovanja.
Zbog kukaviluka alpskog rasnog tipa, hrvatski nacionalizam izraava najveu netrpeljivost prema manjinskim grupama, na primer, prema
Romima i Jevrejima, a zbog dinarske buntovnosti srpski nacionalizam
prema onima koji su po svojoj moi iznad njih, na primer, prema NATOu, i sl. Gerhard Gezeman pie o sluajevima kada je u meusobnom ratu
crnogorskih dinaraca sa Turcima, Turcima u toku bitke nestalo oruja,
pa su ga sami Crnogorci davali Turcima, da bi nastavili bitku do kraja. Bilo im je ispod asti bilo da pobede Turke samo zato to je ovima
nestalo oruja. Dinarsku velikodunost prema neprijateljima nalazimo
zabeleenu u delu Primeri ojstva i junatva Marka Miljanova:
.... Tako su se bili cio dan i zamrkli su u pustu goru obje strane. Crnogorci su zaklali od plijena mesa te su pekli za veeru, i znajui da
nemaju Turci veere, dozvae i(h) Crnogorci: Ote da vi damo mesa,
Turci!
Turci zaueno pitaju: Rugate li se ili istinu zborite?
Crnogorci: Ne, bogme, no odite da vi damo da pijete koliko moete!
Tako im dae te su lijepo veerali i konaili kao da su bili prijatelji a
ne krvnici. Sjutradan svak doma, a Turci zafalie.
U boj na Gra(h)ovo, kad su Turci okrenuli da bjee, Crnogorci, koji
je koga ufatio, svaki je svoga posijeka. A Drago Jokov Petrovi nije
146
Prokletstvo nacije
svoga roba posijeka, no je pred njim ia. Bilo je Crnogoraca koji su

se rugali kad su vieli kako Drago ide, te bi rob moga ute i Draga
ubit. No je Drago vjerova u svoga roba toliko da mu naredi da ga
obritvi. Tome su se najvie rugali. No Dragu nije doputila dua da
brka ljubav s Turinom, no ga je poveo kod svoje kue na Njegue i
dra ga tri godine ka brata. Poslije posla ga je doma u Rumeliju. Ovi
dva junaka koji se oprijateljie u onakvi okraj nijesu jedan drugoga zaboravili, no su slali darove jedan drugome: Drago Ibraimu u
Rumeliju, a Ibraim Dragu u Crnu Goru. Na daleko njini pozdravi
prestali su, kad su umrli. Prosta im dua! (Marko Miljanov, Primeri
ojstva i junatva, 61-62)
Mnogi veruju da se razlika izmeu tipinog srpskog i hrvatskog karaktera moe objasniti razliitim kulturnim uticajima, a ne nekakvom
genetskom razlikom njihovog stanovnitva.
esto se navodi uticaj razliitih religija i njime objanjava razlika u
karakteru populacija. Meutim, same religije trpe lokalne transformacije u svojoj interpretaciji u zavisnosti od karaktera populacije koja ih
usvaja.
Na primer, crnogorskom dinarcu teko pada moralisanje. On nema
izraenu savest i svest o sopstvenoj odgovornosti, pa je njegova interpretacija pravoslavlja vrlo liberalna (uglavnom ateistika), i sasvim drugaija od interpretacije katolicizma kakvu, na primer, sreemo kod alpskog tipa u Hrvatskom Zagorju, ili od interpretacije samog pravoslavlja
kakvo sreemo meu slovenskim ivljem u junoj Srbiji. Jovan Cviji
opisuje suprotnost dinarskog pravoslavlja sa pravoslavljem centralnog
tipa (juna Srbija) koje odlikuje skruenost i potinjenost.
Ovo pravoslavlje centralnoga tipa stoji u jasnoj suprotnosti sa dinarskim, dogmatski takoe vizantijskim pravoslavljem, koje je izmenjeno naroito pod uticajem narodnog ivota. Dinarcima vera
nije strana, ve je njihova. ... U veini sluajeva vera ih mnogo ne
vezuje, osim samo crkvenim obredima; a ipak su uvereni, da se na
veru mogu osloniti. Kod popova nema i nije bilo, osim u retkim
izuzecima, one preterane poniznosti starijima, koja se drugde zapaa. ... Dinarsko pravoslavlje, onako kako ga narod shvata i vri,
predstavlja veru manje formalistiku, manje vezanu za crkvu, vie
slobodnu. Dinarskom tipu izgleda varoko pravoslavlje centralnog
tipa kao tiranija crkve i svetenstva. Dinarci ga smatraju kao veru
koja podjarmljuje narod, slino tuinskoj dravi. Varoko pravoslavlje centralnog tipa po nekim svojim osnovnim osobinama slino je
katolianstvu panonskih Junih Slovena. (Jovan Cviji, Balkansko poluostrvo i Junoslovenske zemlje, 88)
147
No, poto smo videli da se interpretacija istog verovanja razlikuje

kod populacija razliitog genetskog porekla, da se vratimo na analizu
razlike izmeu dinarske interpretacije pravoslavlja i alpske interpretacije katolicizma.
Dinarac potpuno ravnoduno slua ukore upuene sopstvenoj savesti. Iako dobro zna da je, na primer, upotreba duvana tetna i za njega i
za njegove ukuane, njegova savest je to se toga tie potpuno mrtva. Na
jednostavan nalog na dobrotu: Ljubi blinjeg svog! on reaguje potpuno ravnoduno. Ali, ako se razumnom nalogu na dobrotu Ljubi blinjeg
svog! doda iracionalni dodatak koji laska njegovoj gordosti Zna li ti
ko su tvoji preci? Kako te nije sramota da se tako ponaa? u tom sluaju e dinarac biti motivisan da prihvati nalog. Dakle, ako se i religija
interpretira tako da pobuuje njegovu sujetu, dinarac e biti pokrenut na
religioznost. Otii e koji put godinje u crkvu, slavie svoju slavu, i inie sve ono to moe da zadovolji njegovo sujetno Ja. Meutim, zahtevi
Bojeg zakona koji zahtevaju reformu srca i karaktera, bie mu potpuno
strani. A Hristova rtva kao rtva kojom su plaeni njegovi gresi, bie
mu potpuno suvina i nepotrebna u njegovom shvatanju religioznosti.
Poto nema svest o sopstvenoj krivici za svoje grehe, nema ni potrebu
za religijom niti za onom zdravom koja e ga osloboditi od greha, niti
za onom lanom koja e ga osloboditi samo od oseanja krivice. Zato
to je gord, dinarac veoma sklon ateizmu, pa makar istovremeno sebe
ponosno smatrao velikim vernikom.
Kada bi se isti nalog koji pokree dinarca Kako te nije sramota,
zna li ti ko su tvoji preci?, uputio jednom prosenom alpidu Zagorcu, koji je operisan od sujete, on bi verovatno odgovorio da ne zna
i da ga to ne zanima. Ali, ako se alpidu moralie, i razumnom nalogu
na dobrotu dodaje iracionalni dodatak koji pobuuje krivicu i strah, na
primer, Da li si svestan svoje odgovornosti? Goree veno u paklu ako
se ne pokaje! tada e on lako da se pokrene na religioznu revnost. Doi
e i do manifestacije psiholokog mehanizma premetanja krivice i on
e se verovatno opteretiti raznim nepotrebnim dunostima i pravilima
samo da bi njihovim ispunjenjem umirivao svoju savest. Otuda je alpid
sklon religioznom i svakom drugom formalizmu, a dinarac paganskom
liberalizmu.
Zapazimo da socijalni faktori nisu u stanju da kod ljudi pokrenu one
slabosti karaktera koje oni nemaju, pa prema tome, isti socijalni faktori
ne mogu da deluju na isti nain kod ljudi razliitog genetskog porekla.
Na primer, katolianstvo optereuje krivicom alpide u Bavarskoj, ali ne i
mediterance na jugu Italije, koje zbog izraene sujete odlikuje odsustvo
148
Prokletstvo nacije
svesti o sopstvenoj odgovornosti. Mediteranci june Italije su dobri katolici zbog svoje sujete, asti i obraza, ali ne i zbog oseanja krivice
kojoj su skloni samo onoliko koliko su izmeani semitskom populacijom
arapskog i jevrejskog porekla.
Pod uticajem spoljnih faktora, religije i vaspitanja, mladi e pokazati interesovanje da starijoj osobi u autobusu ustupi svoje mesto za sedenje. Ali, veliko je pitanje da li e on svoje dobro delo da uradi samo
zato to je lepo vaspitan da to uradi (pa to onda radi iz krivice, sujete i
sl.), ili zato to je on sam odluio da tu osobu zaista voli i da joj pomogne
iz prave ljubavi. Vaspitanje ne moe da nadomesti linu odgovornost.
ovek mora sam da odlui da postane ovek. Bez line odgovornosti
ovek e da uini dobro delo zato to je tako vaspitan, zato to su njegove slabosti (oseanje krivice, ponosa ili sebinog sentimenta) pokrenute
da uini dobro delo. Ali, da bi uinio dobro delo iz pravih motiva, ovek
mora da preuzme odgovornost na sebe da bude dobar iz prave ljubavi,
to podrazumeva i odgovornu upotrebu razuma u preispitivanju kvaliteta sopstvenih motiva i smisla samog ponaanja. Bez obzira da li je imao
dobro ili loe vaspitanje, sam ovek mora da donese odluku da postane
ovek.
Ipak, socijalni faktori imaju svoje mesto. Oni mogu da provociraju
izraavanje ljudskih slabosti, mogu takoe da ih uguuju, ili da ih preusmeravaju u ovom ili onom smeru. Mogu oveku da prue dobru priliku
da svojom voljom radikalno izmeni motive koji ga pokreu.
Zapazimo ta e se desiti ako razliiti antropoloki tipovi ive u istim
socijalnim uslovima. Pretpostavimo da su u istoj porodici tri deteta razliitog genetskog porekla vaspitana na isti nain. Na primer, dinarac,
alpid i baltid su vaspitani da ustupaju svoje mesto starijoj osobi u autobusu. Isti socijalni faktor e kod njih proizvesti isto socijalno ponaanje.
I dinarac, i alpid, i baltid e vrlo verovatno dosledno ustati starijoj osobi
u autobusu. Ali e zbog razliitog genetskog porekla ustati iz razliitih
motiva. Dinarac e ustati zato to vidi vrednost u tom inu, iz gordosti i
sujete. Alpid e ustati zbog glasa savesti, da ne bi oseao krivicu. A baltid e ustati zato to e taj in njemu samom izazvati prijatna oseanja,
a ne zbog druge osobe. Dakle, spoljni vaspitni i kulturni faktori deluju
samo spolja. U svakom veem stresu otkrie se da nijednog od njih ne
pokreu prava ljubav i nesebina dobrota. Dinarac e zbog uvreene
gordosti pokazati sklonost da povredi osobu prema kojoj je iz iste gordosti pre toga inio dobro, dok e baltid izgubiti dobrotu im stres pokvari
njegova prijatna oseanja.
Spoljni faktori imaju svoju ulogu, ali je ipak promena sutinskih motiva nadlenost line ovekove odgovornosti, njegove zrele reakcije na
149
stres ivota. Primer vaspitanja koji smo naveli vie je adekvatan pojmu
dresure. U pravilnom vaspitanju roditelj nee manipulisati detinjim slabostima (strahom, krivicom, sebinou, gordou, ponositou) da bi
kod deteta razvio poslunost, nego e dete navesti da pobedi te svoje
slabosti da bi tako razvio njegovu slobodnu linost. Od puberteta svaki
ovek postaje odgovoran za svoje postupke, i od tada nema izgovor za
nezrele motive i postupke, jer sada moe, mimo loih vaspitnih uticaja,
ako to hoe, da postupa razumno i odgovorno, te da svoju volju u svojim
ivotnim iskuenjima pokorava uzvienim motivima.
Svaka populacija na zemlji ima iskuenja koja joj pomau da postane
svesna svojih karakternih slabosti i da ih pobedi. Semianin ima iskuenja sa siromatvom. Siromatvo ga navodi da pobedi svoju pohlepnost,
ili da uini greh vie, pa da do bogatstva doe na nepoten, kriminalan
i pokvaren nain (kakav inae sreemo kod semita). Dinarac ima iskuenja sa autoritetima koji mu ine nepravdu, a alpski tip sa autoritetima
koji ga teraju da ini nepravdu. Dinarcu je nepravdom ugroeno sujetno
Ja, a alpid je ugroen u socijalnoj i materijalnoj sigurnosti ukoliko postupa po pravdi. Teko dinarac moe da postane svestan svoga velikoga
Ja, i jo tee da ga pobedi, ukoliko nema iskuenja sa vlastima (bilo
stranim, bilo domaim) koje mu ine nepravdu. Teko alpid moe da postane svestan svoga kukaviluka i jo tee moe da ga pobedi, sem kroz
konkretna iskuenja u kojima se susree sa svojom sklonou da rtvuje
naela pravde, da bi zadrao odobravanje svojih autoriteta. Ako zrelo
reaguju u svojim iskuenjima i svoju volju odupru svojim slabostima,
dinarac e da stekne neophodno potrebnu krotost, a alpid neophodno
potrebnu hrabrost i nesebinost.
Onda kada ljudi reaguju odgovorno i zrelo na svoja iskuenja, tada
se svojom odgovornom akcijom volje uzdiu iznad sopstvene prirode i
postaju ljudi u najuzvienijem smislu te rei.
150
Prokletstvo nacije
SEDMI DEO
MOE LI POLITIKA DA OBUZDA ZLO MEU

LJUDIMA?
Ako ja sam uim kolu nezainteresovan za gradivo, samo da se provuem, a posao radim samo da otaljam, povrno i neodgovorno; ako
sam sklon korupciji, mitu, pljaki i prevari, ako sam neradnik i neodgovoran, ne postoji nijedna vlast na svetu, niti i jedna druga sila u svemiru
koja moe umesto mene samog da odlui da ja postanem ovek.
Skoro svi problemi meu ljudima jesu posledica njihovog karakternog problema. Neradnitvo, neodgovornost, kraa, la, nasilje, mito,
korupcija, nezainteresovanost za siromane, bolesne, pa i nezainteresovanost za potomstvo ili svoje sopstvene roditelje, predstavljaju karakterne probleme naroda. Ali umesto da se reavaju reformom karaktera, oni
se danas reavaju represivnim putem, strahom od zatvora, to navodi
ljude da svoje slabosti samo licemerno sputaju u izraavanju, umesto da
ih pobede.
Zbog eskalacije ljudske iskvarenosti, i na nacionalnom i na globalnom planu raste potreba za totalitarnom vlau kao izvorom sigurnosti
meu ljudima. to su ljudi gori, to i sistem mora da bude totalitarniji da
bi ljude sauvao od anarhije.
Kada bi ljudi bili neiskvareni, kada bi svaki ovek nosio na sebi odgovornost za sopstvene postupke, tada ne bi postojala potreba za represivnim merama koje bi primoravale neodgovorne pojedince na odgovorno ponaanje.
Sami ljudi trae autoritet kome e pokloniti politiku mo zauzvrat
obezbeene graanske sigurnosti. Kada jedan ovek maltretira drugog
oveka, tada vlast ovog prvog alje u zatvor a ovom drugom obezbeuje
da ivi bezbedno i u miru. Kao to na lokalnom planu postoji potreba da
drava svojom vlau obezbedi osnovna ljudska prava svakom pojedincu, tako i na globalnom planu postoji potreba da nekakva meunarodna
vlast obezbedi mir meu narodima. Kao to lokalna vlast moe da zloupotrebi svoju mo, to moe i globalna. No, jednoga trenutka, kada veina postane toliko iskvarena, da svaka vlast takoe biva sastavljena od
ljudi koji se mogu kupiti i prodati, opte zlo donosi svoj tragian danak
kroz raspad pravnog sistema, jer jednostavno nema nikog da ga valjano
sprovodi. I pravni sistem i demokratija tada se pretvaraju u karikature
od prava i demokratije.
Moe li politika da obuzda zlo meu ljudima?
ON JE OTIAO, ALI SMO OSTALI MI
151
Kao to se na narod ponadao da e odlaskom Miloevia sa vlasti

5. oktobra 2000. godine drutvo krenuti stazom dobrih reformi, tako je
i pre jednog veka na narod poverovao da e samo ubistvo kralja Aleksandra Obrenovia 29. maja 1903. godine da znai istorijsku prekretnicu
u bolju budunost.
Knjievnik i satiriar Radoje Domanovi, koji je i sam trpeo kao rtva diktature obrenovievskog reima, nije imao iluzija da bi promene u
politikom rukovodstvu zemlje mogle ostvariti eljene ideale:
- ta e sada da pie? pitali su me mnogi posle 29. maja nekako
pakosno nema vie za tebe materijala!
O publiko srpska, dobriino moja, kako si grdno prosta i naivna.
Proao je 29. maj, ali smo ostali mi.
Mi isti onakvi kakvi smo i pre bili.
Da je se 29. maj desio neto u doba koje iznose prie iz Hiljadu i
jedne noi, onda bi otprilike ovako trebalo da izgleda:
Srbija se rairila do tri mora, po kojima plove nai veliki brodovi. ...
A ljudi? To tek da vidite! Iz ludnice izali svi zdravi i itavi, budale
se propametile, a ve oni to su bili pametni, postali geniji. Na sve
strane, na svakom koraku, kud se ovek mrdne i okrene, natrapa na
kakvu veliinu prvog reda. ...
Preobrazili se ljudi pa ne moe da ih pozna. Pred crkvom gomila
ljudi, a ve crkva puna. Svi klee, plau i lupaju elom o zemlju.
- ta je ovo, pobogu?
- To su pokajnici! Grenici, oni koji su greili pre 29. maja. Divni
ljudi, stidljivi, krotki, pa ne smeju da pogledaju oveka u oi. Tee ih,
kao ljudi, ali ne pomae.
- Ostavite nas, savest nas grize!! reknu tek, pa rukama u grudi.
Kazamati prazni. Sve se prepotenilo.
Ministri mudri, seljaci dobri, vredni, inovnici spremni i savesni,
andarmi utivi, pa se na svakog ljubazno nasmee i krotko oslove:
dozvolite, molim najpokornije. Popovi prosto kao svetitelji; kada
ih ovek pogleda, mislio bi da su svetitelji i apostoli Hristovi sili na
zemlju.
ito i usevi uspevaju divno, prema odluci narodnog parlamenta. I
kola i crkva i kancelarija i kasarne sve ureeno, sve dobro. Nigde da
ovek moe ita primetiti. isto da se boji ovek da ne izumre ovako
divna generacija.
152
Prokletstvo nacije
Kada bi sreom tako bilo onda bi Stradija otila u penziju, a ja bih

pisao kako se pastir i pastirke ljube, kako ubore potoii i prieljkuju slavuji, al ovako ima se ta. (Radoje Domanovi, Stradija,
broj 1, 1903)
Istorija kao da nikako ne uspeva da nas naui da politike promene
nikada nisu bile u stanju da ostvare mir i blagostanje meu ljudima.
Zato?
Kao to je Domanovi primetio, diktator je otiao, ali smo mi ostali
isti. Promenila se vlast, ali ne i sam narod. Narod je ostao isti, sa svim
onim slabostima koje su dotle bile temelj vladavine totalitarnog reima
nad njime, i koje su ostale kao snaga njegovih buduih totalitarnih reima.
Dakle, nije dovoljno da se samo vlast promeni.
Potrebno je da se promenimo mi kao narod.
Neispravan je princip da se okovi prava i slobode skidaju bez osloboenja savesti i da bi ijedna revolucija mogla biti bez reformacije.
(Hegel, Vorlesungen ber die Philosophie der Geschichte, s. 558; hrv. prev.
str. 404.)
Ako misli da je drutveno ureenje loe, pa hoe da ga popravlja,

znaj da za to ima samo jedan nain: da svi ljudi postanu bolji; u tvojoj
vlasti je samo jedno: da sam postane bolji. (L. N. Tolstoj)
DA LI JE ODGOVORNOST DRAVNE VLASTI DA ISKORENI

LJUDSKU ISKVARENOST?
Srednji vek je nastao kao pokuaj crkve i drave da ideolokim i

represivnim putem iskorene divljatvo starog veka, divljatvo koje je
dovelo do raspada rimskog carstva. Hiljadu godina je crkva politikim
sredstvima i na kraju inkvizicijom pokuavala da ljude naui kakvi da
budu, i ta je takav pokuaj mogao drugo da proizvede osim onoga to
se uvek deava kada neko drugi umesto samog oveka hoe da bude
njegova savest i razum? On ne moe nikako da odraste, a rezultat su
moralno licemerstvo i formalizam.
Jedan musliman mi je hvalio njegovu arapsku zemlju. Kae da tamo
zlato stoji na tezgama na ulici, i nikome ne pada na pamet da ga ukrade.
Da odgovorih mu kada mu za tako neto seku ruku! Ali pravo stanje
stvari bi se videlo kada erijatski zakon ne bi bio na snazi! Tada bi se
videlo kakvi su ljudi zaista u svom srcu, da li su zaista iskorenili zlo iz
sebe!
153
Koliko moemo da cenimo vrednosti koje ljudi nisu samo izabrali

svojom linou, ve su im one nametnute? Da li moemo da cenimo
bratstvo i jedinstvo naroda bive Jugoslavije? Ne moemo, jer ga sami
narodi nisu izabrali. Pravi izbor se pokazao devedesetih, kada su narodi
Jugoslavije pokazali da nisu dostojni svoga zajednitva. Principi radi
kojih neko ne moe da trpi rtvu i stradanje nisu nikakvi principi. U
teskobi tekog iskuenja se vidi ta ovek zaista jeste i ta zaista izabira.
Ako ljudi ne izaberu da pobede svoje slabosti karaktera: gordost i
sumnjiavost (koji rezultuju meunacionalnim sukobima), sujetan strah
od gubitka odobravanja veine, lenjost i neodgovoran odnos prema radu,
laljivost i kradljivost i svaku pokvarenost, onda oni nisu ni dostojni
blagoslova meusobnog mira i potovanja, vrednoe i visoke produktivnosti rada, potenja i poverenja u meusobnim odnosima.
Odgovornost vlasti jeste da sauva ljude jedne od drugih (dakle od
manifestacija zla), ali ne i da iskoreni samo ljudsko zlo iz ljudskih srca.
Nikakav sistem vlasti to niti moe da uradi, niti ima prava da uradi.
Iskorenjivanje zla je uslovljeno slobodom izbora svakog pojedinca,
njegovim dragovoljnim htenjem da u borbi protiv zla krene od samog
sebe. To umesto njega ne moe niko drugi da uini, ve jedino on sam.
Proces osvedoenja ljudi o linu odgovornost i reformu karaktera
je jedini proces koji bi mogao da sauva svaku vlast, bilo lokalnu, bilo
globalnu, od zloupotrebe sopstvene moi. Vlast nee imati potrebe da
represivnim putem intervenie tamo gde ljudi sami na sebi nose odgovornost za svoje postupke, pa e se smanjenjem njene uloge smanjiti
i mogunost njene zloupotrebe. Veina koja nije sklona potkupljivosti
obezbeivae takav karakter i nosiocima vlasti. tavie, narod koji je
pobedio u samom sebi svoje slabosti karaktera, ne moe vie da bude
objekat manipulacije niti zloupotrebe od strane bilo kakve vlasti, jer
nema slabosti preko koga bi se zastraio, polaskao ili podmitio na nepravde od strane vlasti.
Sistem moe valjano da funkcionie onda kada je veina ljudi neiskvarena, i tada pravni sistem uspeno uva veinu od iskvarene manjine. To je jo uvek iskustvo jednog dela civilizacije Zapada. Ali onda,
kada veina naroda postane iskvarena, tada nema ko da valjano sprovodi pravni sistem, jer se sama vlast sastoji od ljudi koji su iz tog istog naroda, pa koji su, samim tim, isto tako skloni korupciji, mitu, nepotizmu,
lai i svakoj drugoj prevari.
154
Prokletstvo nacije
DA LI JE SUTINA NACIONALNOG PREPORODA U

PROMOVISANJU NACIONALNOG I VERSKOG JEDINSTVA?
Danas je pitanje verske i nacionalne pripadnosti postalo vanije od

pitanja morala i karaktera. Zato? Zato to pripadnost odreenoj zajednici moralno ne obavezuje kao to to obavezuje zahtev za ostvarenje
vrednosti odreenog karaktera.
Oni koji pokuavaju da izgrade jedinstvo sveta ili samog naroda radei na uklanjanju klasnih, verskih i nacionalnih razlika izmeu ljudi,
uklanjaju samo povod za meusobne sukobe, ali ne i sam izvor sukoba,
koji i dalje ostaje u grenom ljudskom srcu.
Zato pripadnici iste vere, iste nacije, iste partije pa i iste porodice
opet dolaze u meusobne sukobe, jer nemaju isti karakter karakter
nesebine ljubavi i dobrote. Najvei procenat ubistava u naoj zemlji ne
deava se negde nou u mraku, od strane neke nepoznate osobe. Preko
60% ubistava u naoj zemlji izvedeno je od strane najbliih, lanova
sopstvene porodice i blie rodbine.
Kakva je vajda imati zajednicu ali bez sloge, oseanje ljubavi
bez dela dobrote i religiju bez Boga?
Naglaavanje meusobne bliskosti i zajednitva, a bez reforme unutranjeg sadraja, predstavlja povratak na plemenske odnose. Jovan Erdeljanovi opisuje ovo izopaenje:
Ovo roakanje je po sebi lepa crta, ali u savremenom ivotu ima
ono i svojih runih strana. Dospe li neki ovek do visokog poloaja i
do velikog ugleda u drutvu, njegova blizina smatra, da je on sasvim
prirodno duan na prvom mestu svuda potpomagati i preporuivati
svoje roake bez obzira da li oni to zasluuju. On ne moe biti valjan
ovek, ako nije dobar svome bratstvu i plemenu, kako vele Kui. Bila
je sveta dunost potpomagati i braniti svuda svoga bratstvenika bez
obzira na to, da li je prav ili kriv. ... udimo se otkud nam toliko jada
i nedaa, a ne vidimo da je mnogima od njih koren u tim tako lepim
oseanjima srodnike privrenosti. (J. Erdeljanovi, Kui, Naselja
IV, 1907, str. 225-226)
Naravno da sama oseanja bliskosti nisu izvor ljudske nepravinosti,
ve samo povod i prilika da se nepravinost i druga zla ispolje iz ljudskog srca. Dakle, ne treba raditi na promovisanju zajednitva, ve na
reformi karaktera populacije, pa kada ljude bude pokretala prava ljubav
i dobrota, oni e onda sami da se ujedine.
Jedinstvo, sloga i mir se ne mogu ostvarivati na silu, politikim reenjima kao to to pokuavaju zastupnici Novog svetskog poretka na globalnom planu ili mnogi nacionalisti na nacionalnom. Drava ima svoje
155
mesto, ali ona nije u stanju da reava duhovne probleme naroda. Njih
mora da reava svaki pojedinac sam sa sobom i Bogom.
Ljudi zaista treba da se ujedine, ali ne zato da bi mogli da se vole,
ve zato to se ve vole. Ako se vole, oni e sami da se ujedine. A ako
nemaju ljubavi u svom srcu, formalno jedinstvo ih nee osloboditi od
meusobnih sukoba, ve e se ti sukobi nastaviti unutar nametnute forme zajednitva.
DA LI JE PROBLEM U POLITICI ILI U KARAKTERU NARODA?

Meni se ini da nisu tu u pitanju ljudi, njihove vrline, moral, etika,
oseaj odgovornosti itd, ve naprotiv vlada, a preko njih i narod ije
interese ona zastupa, uvideli su i osetili da poto je zemlja slaba i mala,
mora se sluati onaj koji je moan, super sila ...
Odgovor:
Kako je na globalnom, tako je i na lokalnom planu unutar drave.
Zato moemo rei mora se sluati i drava jer je pokazala mo svojim
represivnim aparatom policijom, itd. Ko god zavisi od vlasti, on joj
sam daje pravo da vlada, a kome god se daje vlast da vlada, ima priliku
da vlast zloupotrebljava.
Ako je potreba za vlau posledica toga to su ljudi greni, pa neka
vlast odozgore mora da uva red i mir prisilom, kako onda oekivati da
i sama vlast bude bezgrena i da svoju mo ne zloupotrebljava?
Postoji meusobna zavisnost to su ljudi u globalu greniji, to je
njihova potreba za intervencijom vlasti vea, pa sam narod ima potrebu
za to veom ulogom dravnog aparata u to veoj sferi ljudskih odnosa.
Tako se deava da srazmerno grenosti ljudi i sama vlast ima veu vlast,
i samim tim veu priliku da je zloupotrebi. Ako su ljudi veinom iskvareni u drutvu, onda e i dravno rukovodstvo biti veinom iskvareno,
jer njegova mo poiva na tim istim ljudima, pa e ono uvek moi da zaplai, podmiti, kupi, uceni i zavede veinu upravo preko njenih slabosti.
Razumete li da Miloevi nije otiao sa vlasti zato to se narod konano osvestio shvativi sa kim ima posla, ve zato to je od Miloevia
postao ugroen u onim istim sebinim i samoljubivim porivima zbog
kojih ga je ranije izabrao?!
Drava moe ispravno da funkcionie samo onda kada je veina ljudi
neiskvarena i tada ona uva veinu od manjine kriminalaca, Meutim,
ako je veina naroda iskvarena, onda ona sama demokratskim putem
legalizuje mito, korupciju, izvlaenje sa posla, nerad, itd, i tako se na
kraju formira mafijaki sistem. Kako takva veina ima problem neiste
156
Prokletstvo nacije
savesti, neophodna joj je ideologija (ili religija), u ijim idealima ona

nalazi izgovore za zlo koje ini (u ime partije i naroda, u ime vere i nacije, i sl). Zato moemo primetiti fenomen da to je drava totalitarnija
(zbog velike grenosti ljudi), to je i ideologija fanatinija (zbog neiste
savesti). Ideologija mora da ima tabu teme koje e sauvati oveka da ne
razmilja o svemu to ga podsea na linu odgovornost, i mora da ima
deurne krivce (rtvene jarce) na koje se prebacuje sopstvena neispunjena odgovornost (krivica).
Tako se formira takozvana autoritarna svest.
A sada prebacite ceo ovaj nivo odnosa na analizu Novog svetskog
poretka.
Kao to je u drutvu neophodno da postoji dravni aparat koji e
sankcionisati zlo onda kada jedan pojedinac ugroava druge, tako je i
na globalnom nivou neophodan autoritet vlasti koji e da sankcionie zlo
kada jedan narod ugroava druge.
Zar treba mirno dopustiti da jedan narod ini pokolj nad drugim narodom, ili se optim snagama treba umeati i ostvariti mir, kao to to
radi na lokalnom planu sama dravna vlast unutar svoje teritorije?!
Naravno da e svetska vlast imati prilike da zloupotrebljava svoju
vlast, ili da je primenjuje nepravedno (onako kako joj odgovara), isto
onako kako to ini drava na lokalnom planu.
Bilo bi pravedno da onaj ko kritikuje Novi svetski poredak, istim
argumentima kritikuje i svaku lokalnu dravnu vlast i da zastupa svojevrsnu anarhiju.
Kao to se podrazumeva da svaka lokalna vlast zloupotrebljava svoju
mo, da policajac esto nepravedno pretue uhapenoga, tako i Novi
svetski poredak ini iste greke; ali kao to niko ne pomilja da zbog
zloupotrebe dravne vlasti ukine sam princip vlasti, istim argumentima
se moe opravdati vlast Novog svetskog poretka.
Takva totalitarna vlast je nuno zlo grenih ljudi, i bolje je da postoji bilo kakva vlast (bilo na svetskom, bilo na dravnom planu) nego
nikakva vlast, inae bi svi mogli da ustanemo protiv vlasti drave i da
sprovedemo anarhiju.
Meutim, i tada bi se odmah nametnula potreba za formiranjem vlasti koja bi odravala red i uvala zajednicu od onih koji ine zlo.
Mi se bunimo to je Zapad intervenisao da bi obustavio na rat na
Balkanu. Pa da se Zapad nije umeao, mi bismo svoju borbu nastavili
do potpunog meusobnog istrebljenja. Neki kau Zapad je izazvao rat!
On nas je meusobno zavadio!. Pa ako su u pravu da je Zapad izazvao
rat na Balkanu, onda neka mu dozvole da taj rat i okona. Ako nemamo
157
vlast nad sobom, ako nismo bili u stanju da se odupremo manipulaciji

koja je po njima izazvala rat, onda dozvolimo da neko drugi taj rat i
obustavi.
Ono to jeste za osudu, to nije sama vlast (bilo lokalna, bilo svetska)
ve su za osudu one ljudske slabosti koje joj daju snagu.
Da mi nismo pravili probleme ne bi ni Novi svetski poredak imao
izgovora i povoda da izgradi svoj autoritet i osili svoju mo u svetu poslednjih godina.
Mi smo mu svojom slabou dali snagu i slavu.
To isto funkcionie na lokalnom planu: eskalacija zla navodi dravu
da stalno poveava svoju vlast, pa se na kraju narod potpuno oslanja na
bavljenje politikom, pokazujui tako svoju nemo da sam vlada svojim
postupcima. Zar strah od zatvora treba da uva mir i poredak jednog
naroda, koji se uz to predstavlja kao hrianski?
Slini procesi postoje svugde u svetu, pa i na samom Zapadu. To to
Amerikanci raspravljaju o zabrani da maloletna deca konzumiraju duvan, nije li znak strane slabosti naroda koji dozvoljava da mu se drava
mea u svaku poru drutvenih odnosa? Vidite li kako eskalacija zla bilo
koje vrste, u ovom sluaju konzumiranje duvana od strane maloletnika,
daje u ruke vlasti svu moguu mo, koju naravno ona sama posle moe
vrlo lako da zloupotrebi!
Kada mi nismo u stanju da sami reavamo probleme ne samo u odnosu sa susednim narodima (Hrvatima, Muslimanima, Albancima), nego
se i na unutranjem planu uzdamo u pomo Zapada (odnosi sa Crnom
Gorom), pa i na planu samog ureenja smo bili zavisni od Zapada (seate se ranije nemoi opozicije protiv Miloevieve vlasti, kada je traila
pomo Zapada), nije nikakvo udo to Novi svetski poredak raste i jaa
zahvaljujui naoj sopstvenoj slabosti i neodgovornosti.
Kod nas nacionalisti najvie kritikuju Novi svetski poredak i globalizaciju, plaei se guenja svojih nacionalnih prava u cilju ostvarenja
globalnog jedinstva meu narodima. Razlog zato im toliko smeta Novi
svetski poredak i treba traiti u projekciji njihovih sopstvenih nepriznatih principa i motiva. Oni sami sprovode guenje prava drugaijih u cilju
ostvarenja sopstvenog nacionalnog jedinstva, pa taj svoj duh onome ko
isto takvo jedinstvo formira na globalnijem planu od nacionalnog plana.
Njihova kritika Novog svetskog poretka je licemerna, jer na nacionalnom planu grade totalitarno jedinstvo kakvo zameraju Novom svetskom
poretku da gradi na globalnom. Njihova kritika Novog svetskog poretka
je povrna, jer kada bi bila razumna i sutinska, raskrinkali bi iste mehanizme kod sebe samih.
158
Prokletstvo nacije
Kada opta eskalacija zla na zemlji bude dostigla svoj vrhunac, ona
e rezultovati neophodnom i kljunom ulogom Novog svetskog poretka
u uspostavljanju spoljanjeg mira i blagostanja meu narodima. Tada e,
sasvim prirodno, vlast Novog svetskog poretka moi da zloupotrebljava
svoju mo, kao to to radi i svaka druga vlast kada joj se za tako neto
ukae prilika. Niko drugi za tako neto nee biti kriv nego sam ljudski
rod svojom neodgovornou.
Dakle, na kljuni problem je ipak karakterne prirode, on je u naim sebinim i ponositim motivima zbog kojih bivamo rtva manipulacije svake vrste, i zbog kojih sami zavisimo od bilo koje totalitarne
vlasti, bilo lokalne, bilo vlasti Novog svetskog poretka. Kada sami sebe
neemo razumno da kontroliemo, dajemo pravo bilo dravnom rukovodstvu, bilo Novom svetskom poretku opravdane argumente da nama
upravljaju, jer sami za tako neto ne pokazujemo zrelost i sposobnost.
Kada nemamo boanski zakon ljubavi upisan u sopstvenim srcima,
onda ljudski zakoni moraju da upravljaju nama spolja, i to je uvek u meusobnoj obrnuto srazmernoj funkciji.
Dokle god drava mora da reava ono to ovek nee sam dragovoljno da reava, dotle taj ovek nije ovek u punom znaenju te rei, jer se
on odrie:
A) Svog razuma da razlikuje dobro od zla (otuda njegova potreba za
autoritarnom ideologijom i institucijom koja e da misli umesto njega
samog);
B) Zdrave savesti koja ga ini odgovornim za svoje postupke (otuda njegova konstantna potreba za deurnim krivcem na koga prebacuje
svoju linu neodgovornost), i
C) Svoje volje kojom bi mogao da se odupre iskuenju, pa zato sada
mora neko drugi (drava) da njega kontrolie.
Ali ovek je ovek upravo onda kada sam preuzima odgovornost za
svoje stanje, kada sam razlikuje dobro od zla u iskuenju, i kada se svojom voljom odupire iskuenju zla. Tada je pravedno da snosi blagoslov
koji je sam dragovoljno izabrao. Nije pravedno da ljudi imaju blagoslov
koji nisu bili voljni uz samoportvovani napor da izaberu.
Postoje trenuci u istoriji kada su pojedini narodi odluivali da se urazume, da porade na sebi, da se iznutra reformiu, i tada nisu imali potrebu za totalitarnim reimom koji e da misli i upravlja umesto njih samih.
159
PROSVETITELJSKE MISLI POKOJNOG PREMIJERA ZORANA

INIA O POTREBI ZA REFORMOM KARAKTERA
Ne moe da se promeni Srbija a da svi ostanemo nepromenjeni. Da

bi se promenila Srbija svako od nas po malo mora da se promeni. U
svom pristupu problemima, u svome mentalitetu, u svojim radnim
navikama, jer Srbija, to je zbir svih nas. Odnos prema ivotu, odnos prema poslu, odnos prema odgovornosti, odnos prema porodici, odnos prema sebi i svojoj ambiciji. Mi moramo da neto u svom
mentalitetu promenimo. Prvo da budemo pozitivni ljudi. Ne da kad
god se probudimo kaemo Au, jo jedan dan! Ili ta god da doe
nepoznato, mora da je neki neprijatelj neto smislio. Ili ta god ne
razumemo, to je protiv nas.
Mi smo veseo narod, koji istovremeno ceni pesimizam jer ga smatra
otmenim i oslobaa od odgovornosti. Ako ve unapred sumnjate u
svoj uspeh, neuspeh e vam lake pasti jer ste ga mudro predvideli.
Reforme su uvek plivanje uz vodu. Reforme su uvek sukobi s mentalitetom, nasleem, interesima, entropijom i inercijom.
Reforme izazivaju strah, bole, i nema te eerne vodice koja e
ublaiti taj bol.
Da bi promene uspele veina lanova drutva koje je ulo u promene
mora se svakog jutra buditi sa oseanjem izuzetnog istorijskog trenutka, s oseanjem neeg velikog i vanrednog.
Moramo kao narod da odrastemo i kao ljudi da prihvatimo cenu tog
odrastanja.
Ljudi treba da imaju pre svega pozitivan odnos prema ivotu. Moraju da se bore i da shvate zato se bore. To za ta se izbore, jedino je
sigurno. Niko ne moe da razvije nau zemlju, nau ekonomiju i nae
porodice, nego mi sami.
Pojava Miloevia bila je rezultat slabosti drutva, koje stoga snosi
odgovornost za njegovu dugu vladavinu. Miloevi nije pao sa Marsa. Pojavio se u nas, kao i Hitler u Nemakoj, zbog slabosti drutva
opozicije, pravoslavne crkve, intelektualaca. Odgovorni smo za to
to je tako dugo vladao.
Koalicija je kao jedan klub. Ne moete biti lan kluba vegetarijanaca, a da u meuvremenu postanete ljudoder i da i dalje tvrdite da
ste lan.
Ja se celog svog ivota opredeljujem. ivot je, naroito u poslu i
politici, stalni proces donoenja odluka i preuzimanja odgovornosti.
Meutim, ljudi to ne ele. Veina ljudi donese mali broj odluka a
160
Prokletstvo nacije
ostalo ostavi u nedefinisanom stanju. To ne trpim. Traim da ljudi

budu za iliprotiv. Oni to doivljavaju kao pritisak. Budim ih iz
sna, a oni ne vole da ih neko budi iz tog sna.
Hirurg koji vas operie nije vam ba simpatian. Simpatiniji vam
je lekar koji vas uverava da ste u odlinom stanju, da operacija nije
potrebna, da ete ozdraviti pijui ajeve. elim da ljudi uvaavaju
moj rad, ne da me vole.
Moto koji me vue napred je nikad se ne predaj. ... Radi ono to
smatra da je ispravno, a ne ono to e veina da podri.
Nisam doao na ovo mesto da budem popularan. Doao sam da obavim istorijski posao uvoenja reda u Srbiji, a taj prvi koji uvodi red
uvek je nepopularan.
Ja sam doao danas, jutros ... pred fabriku kablova u Jagodinu, i
video sam jedan lep sat, divan jedan sat na ulazu koji ne radi. Ja sam
hteo da se vratim. Rekao sam Ok! Imate problema sa tehnologijom, imate problema sa sirovinom, imate problema sa obrtnim kapitalom, ali koji je problem da ovaj sat radi? Je l to problem?
I to je ono to sam hteo da vam kaem. Dajte da uradimo ono to
moemo da uradimo, a da se ne vadimo na opravdanja svetska
zavera.
Moda ima i svetska zavera! Ali hajde prvo da vidimo ta mi radimo
u svom dvoritu, ta mi radimo u svom gradu, ta mi radimo u svojoj
zemlji, pa ako uradimo svoj domai zadatak, onda da vidimo da li
nas mrzi nastavnik ili nas ne mrzi nastavnik.
Ako mi od Evrope ne nauimo, da mogu 24 nacije, protestanti i
katolici koji su 300 godina ratovali, da ive zajedno, i da prave jedinstvenu Evropu, ako od njih to ne nauimo, onda nismo ni zasluili da postojimo kao zemlja. Ja sam nauio, i budite sigurni, da ja
nikada neu biti neko ko e igrati na razlikama, mada znam da se
u ovoj zemlji najvie glasova dobije ako kaete oni su nam krivi.
Bilo na koju stranu. Moj problem je to kad kaem ljudima, dajte da
neto uradimo, pitaju me A protiv koga? Amerike? Rusije? Kine?
Ja kaem: Ne, ni protiv koga! Mi nemamo protivnike, mi imamo
partnere! Onda oni meni kau: Mi to ne razumemo! Mi razumemo
da nam kae brate ko je protiv nas, pa da mi vidimo ta da radimo.
To je na problem da se mi lako ujedinjujemo protiv nekoga, a teko
se ujedinjujemo za sebe. ... I ja vam kaem, gledajte u budunost,
gledajte u budunost i tamo emo se sastati vi i ja. Poto ja imam
nameru da jo ivim u budunosti.
OD PROSVEENOSTI KA TOTALITARIZMU
161
Najvie zakona ima u najpokvarenijoj dravi. (Tacit)
Do skora, u zapadnoj Evropi i Americi mnoge zakonske regulative

nisu postojale, jer nikome nije padalo na pamet da ih kri. Kada je jedan
Jugosloven u jednoj evropskoj dravi bespravno napravio kuu na ivici
jezera, vlasti nisu znale ta da rade, jer dotle nisu imali sluaj bespravne
gradnje, pa ni zakonske regulative kojima bi se protiv nje borili. Prodaja
proizvoda bez prodavaca, na poverenje muteriji da e uredno ostaviti
novac adekvatan ceni uzetog proizvoda, bila je neto uobiajeno u zemljama severne Evrope.
Meutim, pojava imigranata iz raznih zemalja juga Evrope i sveta,
zemalja koje nikada nisu prole proces prosvetiteljstva, a uskoro i sama
moralna dekadencija zapadnog oveka, dovode do eskalacije kriminala
na Zapadu i formiranja mnogih novih zakonskih regulativa, kao i pootravanja starih.
Prema izvetaju sekretarijata za kriminologiju Univerziteta u

Stokholmu, broj prijava za krau u razliitim Skandinavskim zemljama
se poveao sedam do dvanaest puta od poetka ezdesetih godina XX
veka do sada, dok je za period pre toga pljaka bila vie manje nepoznata u ovim zemljama (Hanns von Hofer, Notes on Crime and Punishment in Sweden and Scandinavia).
162
Prokletstvo nacije
Kada pogledamo nivo porasta kriminala u Engleskoj i Velsu od poetka do kraja XX veka, vidimo da se on poveao ak pedeset puta,
uprkos pokuajima da se obuzda pootravanjem zakonskih regulativa.
Kada ljudi ne pobeuju svoja ivotna iskuenja i ne odrastaju kao
linosti, onda iskuenja pobeuju njih i oni bivaju zadrani na ranijim
fazama odrastanja svoje linosti, gde zatim, kao i mala deca, zavise od
drugih staratelja, iju funkciju u njihovoj neodraslosti sada preuzima na
sebe drava. to su ljudi gori, to je njihova potreba za ulogom drave
vea. Eskalacija ljudskog zla donosi svoj danak u autoritarnosti sistema.
Seksualna revolucija ezdesetih donela je kao posledicu svoje razuzdanosti ne samo optu eskalaciju kriminala, ve i pojavu novih krivinih dela. Stoga su se, posebno u Americi, formirale nove zakonske regulative, a pojedine stare su postale drakonski stroge. Meutim, slabosti
karaktera nisu bile pobeene, ve su strahom od represivnog dravnog
aparata samo sputane u svom izraavanju. Dok je sa jedne strane zapadni svet raspaljivao seksualne strasti ili bar nita nije inio da ih obuzda
i stavi u zdravu funkciju, sa druge strane je represivnim putem suzbijao
njihovo otvoreno i neobuzdano ispoljavanje.
Novoformirano licemerstvo je rezultovalo potrebom za deurnim
krivcima kojima e se kroz sumnjienje i lano moralisanje projektovati
sopstvene potisnute slabosti karaktera. Filip Denkins u svojoj Istoriji Sjedinjenih amerikih drava otkriva rairene elemente autoritarne
svesti koji su posledica svakog represivnog sistema koji ljude navodi na
licemerstvo:
163
Tih godina (posle seksualne revolucije) je dolo i do rairene prakse

ponovnog uvoenja smrtne kazne, krajnjeg oblika isto retributivnog
kanjavanja. Konzervativna tumaenja bila su vidljiva i u stereotipima i u moralnim histerijama koje su preovladavale u medijima i
politikoj debati tih godina, s oivljavanjem komara i strahova od
raznih spoljnih snaga koje navodno predstavljaju veliku pretnju za
Ameriki narod. ... Ovaj vie nego doslovan lov na vetice davao
je optuenima manju zatitu nego to bi je imali u Novoj Engleskoj u
XVII veku. (Filip Denkins, Istorija SAD, 236)
Uzrok paranoidnog straha od vetica tj. potrebe za teorijom zavere
Filip Denkins vidi upravo u pokuaju da se odgovornost za moralnu
dekadenciju drutva prebaci na nekog drugog:
U politikom kontekstu tih godina svaka od ovih oigledno razliitih pretnji sluila je u osnovi za istu svrhu, oliavajui nemoralnost
i istinsko zlo proisteklo iz moralne i politike dekadencije prolih
administracija, sloma porodice i seksualnog hedonizma proteklih 15
godina. (Isto, 236)
Duh srednjeg veka ponovo vaskrsava ali u novom ruhu. Strah od
kazne svevideeg Boga sada je zamenjen strahom od drave koja svevideim okom svog policijskog aparata kontrolie ivot graana i mea
se u one pore privatnosti koje su ranije bile tehniki i etiki nedostupne
dravnoj kontroli. Svake godine, nove zakonske regulative daju pravo
dravi da se sve vie mea u ivot pojedinca, tako da se moe slobodno
rei da nivo meanja drave u ivot pojedinca sve vie prevazilazi granice potovanja dostojanstva ovekove linosti.
Pre vie od jednog veka, kada je nivo kriminala bio veoma nizak u
odnosu na dananje kriterijume, potreba za reavanjem problema zakonskim putem se smatrala kao poniavajue i poraavajue priznanje nemoi ljudi da sami izau na kraj sa sopstvenim zlom. Velki knjievnik
Riard Leulin (1906 1983), u svom delu Kako je zelena bila moja dolina objavljenom 1939. godine, na osnovu ispovesti svoga dede, opisuje
moralnu dekadenciju jednog mesta u Velsu u drugoj polovini XIX veka.
U sledeem insertu iz pomenutog romana, lokalni propovednik Grifit
prorie pojavu policije kao posledicu duhovne dekadencije metana:
Pokvarenost je poela da se uvlai u dolinu nesmetano i bez oklevanja. U njoj ve ima lopova, skitnica i pijanica u velikom broju, pa ak
i ravih ena. Pre nego postanete mnogo stariji vikao je, a glas mu
je odzvanjao dolinom imaete ovde policiju. A zatim sud. Moda
ak i zatvor. S njima e doi glad i oskudica, beda i besposlica. Crna
no se sprema. Bdijte i molite se. ...
164
Prokletstvo nacije
Srena su to vremena bila. Pitam se samo, kako se moglo desiti da se

sve to za pedeset godina izmeni. ... Ali, kada su ljudi prestali da ive
u ljubavi sa svojim majkama i oevima, da ude da se izvuku iz kue
i luduju za drugim zadovoljstvima, zbilja ne bih umeo rei. Bio je to
kao neki napad astme, koji oveka nenadano snalazi. ovek uopte
ne zna da je ima, a ona je ipak tu i pomoi nema. ...
Istina nije u nama, niti se mi staramo da je pronaemo, mi smo kukavice, a ne ljudi. U doba kralja Artura, ovek se borio na smrt za
ast neke ene, ali danas oni koji sebe nazivaju ljudima, zadrhtae
ak i na pomisao da treba da se izloe oima i jezicima bradatih podvodaa i prljavih bludnica koje ire svoje smrdljive prie. (Richard
Llewellyn, How Green Was My Valley, 154-158)
Oko pola veka pre ovih dogaaja opisanih u noveli Riarda Leulina,
Amerikanci su se gnuali ideje o uvoenju policije, ali ih je sedam puta
poveani broj ubistava u vreme pojave irskih imigranata sredinom XIX
veka ipak na to primorao:
Izgledalo je da su Amerikanci neprijateljski raspoloeni prema bilo
kakvoj formi socijalne kontrole, a takoe i prema porezima potrebnim za izdravanje profesionalnih policijskih snaga. (Richard F. Selcer, Civil War America, 1850 to 1875, p. 437)
Imigracija od 1850. do 1855. je dosegla nivo pet puta vii nego dekadu ranije. Veina novih doseljenika bili su siromani katoliki seljaci
ili radnici iz Irske i Nemake, koji su se gomilali u oronulim zgradama velikih gradova. Kriminal i trokovi ivota bili su u porastu.
(James M. McPherson, Battle Cry of Freedom, p. 131)
U urbanim podrujima bilo je gore zbog ... poplave imigranata, naroito iz Irske, Italije i Kine, koji su uveli organizovane bande i organizovani kriminal u glavnim gradovima SAD. (Richard F. Selcer,
Civil War America, 1850 to 1875, p. 438)
Takvi pretei neredi ubedili su gradske vlasti da razmisle o onome

to su nekada odbacile kao nedopustivo evropsko reenje o uvoenju policije. U toku naredne decenije (od 1850. godine) svi veliki
gradovi su dobili uniformisane snage po modelu londonske policije
ser Roberta Pila. (Filip Denkins, Istorija SAD, str. 98)
Kada smo svedoci dekadencije i eskalacije svakakvog zla meu ljudima, namee nam se pitanje odakle, iz kog perioda ljudske istorije ta
dekadencija vodi poreklo? Da bi moglo duboko propadati, oveanstvo
mora prethodno da bude visoko uzdignuto. Kada je zapadna civiliza-
165
cija imala svoj najvii prosvetiteljski uspon, da bismo mogli govoriti o

njenom potonjem padu? Svakako ne u vreme srednjeg veka, koji je bio
utemeljen na onim principima ka kojima hrli i savremeno doba, ve u
onom veku, koji je upravo izveo civilizaciju Zapada iz tame srednjeg
veka, a to je bio novi vek, ili kako se on esto naziva vek razuma. To
je bio vek ijim idealima je na najvei prosvetitelj Dositej Obradovi
(1742 1811) klicao:
Evo vreme zlatno i veselo,
Kad nam nije zabranjeno jelo!
Evangelska carstvuje sloboda,
Zbacivi jaram s ljudskoga roda!
O vek zlatni! O slatka vremena
Kad je opta ljubav ueena!
(Dositej Obradovi, Pismo Haralampiju, str. 1-2)
A sa njime i naelnik prosvete kneevine Srbije, Ljubomir Nenadovi (1826-1895), o svojoj viziji novog oveanstva peva:
Prosveta se blista ka svetlost od zraka,
ni u jednom kraju ja ne vidim mraka.
Svaka glupost pala, svuda je istina.
Jedan hram vidi se, zove se istina.
Srueni idoli sviju ljudskih jada,
jedan presto vidim i tu sedi pravda.
(Ljubomir Nenadovi, Celokupna dela, str. 181)
U nastavku naeg razmiljanja pokuaemo da odgovorimo na pitanje, kako je bilo mogue, u novom veku, bez oslanjanja na politiku
mo, krivini zakon i policiju, radikalno promeniti mentalitet naroda
zapadne Evrope, da su istorijski izvori izmeu XVI i XIX veka mogli
zabeleiti sledee rei:
Mir se nastanio u naem gradu... nema vie svaa, zavisti, licemerstva i nesloge. ... Velikodunost je tako velika da siromasi ne moraju
da prose. Ljudi bratski opominju jedan drugoga, kako Hristos propisuje. Sudske parnice su proterane iz grada, i tu nema ni simonije,
ubistava ili stranakog duha, ve vlada mir i milosre. ... Svuda vidite sretnu i zadovoljnu eljad. Nigde ne vidite pakosti i zavisti. Svak
se raduje tuem dobru, svak saaljeva tuu nesreu. (Urlih Cvingli,
Bernardin Okino, Ljubomir Nenadovi)
166
Prokletstvo nacije
S
OSMI DEO
MOE LI RELIGIJA DA OBUZDA ZLO MEU LJUDIMA?
Re religija vodi poreklo od latinske rei religare to znai ponovo

svezati, prepovezati, i to pojmu religije daje znaenje povezanosti oveka sa Bogom.
Pojam religije je znaajan za analizu ovekovog bivstvovanja jer
ukazuje na one potrebe ovekove linosti koji nije mogue zadovoljiti
iim drugim, pa pokuaj oveka da ih zadovolji sam, bez povezanosti sa
Bogom, znai pokuavati nemogue ili traiti boga (zadovoljenje potrebe) u onome to bog nije (to ne moe da zadovolji ovekovu duhovnu
potrebu). Ako duhovne enje ovekovog bia nisu nisu zadovoljene i
ispunjene u samom Bogu, onda on pokuava da ih zadovolji van Boga,
a to dovodi do zloupotrebe funkcije one delatnosti koja niti ima dati
smisao da oveka zadovolji, niti to moe da uspeno izvede. Na taj nain
nezadovoljenje ovekove duhovne potrebe i pokuaj da se ona zadovolji nezavisno od Boga, rezultuje ovekovim iracionalnim ponaanjem,
zloupotrebom njegovih sposobnosti, njegovom neumerenou i perverznou.
Pravilno shvatanje pojma odrastanja ovekove linosti takoe zahteva pravilno razumevanje religioznog iskustva, bez kojeg ovek ne moe
kao linost da odraste jer ga duhovno nezadovoljene potrebe dovode do
fiksacije i zadravanja razvoja ovekove linosti na onoj fazi razvoja ije
razvojne sposobnosti ovek zloupotrebljava traei u njima satisfakciju
koju moe samo Bog da mu prui.
Kako je pojam religije zajedno sa pojmovima ljubavi, dobrote, pravde i istine najee zloupotrebljen i iskrivljeno predstavljen, nae bavljenje pojmom religije emo najpre i zapoeti analizom njene pogrene
funkcije i zloupotrebe.
DA LI SU RELIGIOZNI LJUDI BOLJI ILI GORI OD ATEISTA?
Ni politika niti psihologija ne smatraju da je njihova prevashodna

odgovornost da reavaju ovekove duhovne i karakterne probleme, ve
tu odgovornost na sebe preuzimaju predstavnici religije i crkve. Oni
zastupaju da su u stanju da duhovnim iskustvom obezbede oveku i oveanstvu ljubav kao ivotni princip i samim tim reenje problema zla.
Moe li religija da obuzda zlo meu ljudima?
167
ini nam se da ne mogu postojati uzvieniji zahtevi od onih koje

pred oveka stavlja Jevanelje:
Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, inite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas vreaju i gone. ...
Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu platu imate? Ne ine li tako i
Sveto pismo opisuje duhovno iskustvo prepoznatljivo po svojim rodovima:
Po rodovima njihovim poznaete ih. Eda li se bere s trnja groe,
ili s ika smokve? Tako svako drvo dobro rodove dobre raa, a zlo
drvo rodove zle raa. Ne moe drvo dobro rodova zlih raati, ni drvo
zlo rodova dobrih raati. ... I tako dakle po rodovima njihovim poznaete ih. (Matej 7,16-20)
Krotost vaa da bude poznata svim ljudima. (Filibljanima 4,5)
Zato nam se namee pitanje koliko okretanje oveka ka duhovnosti zaista dovodi do njegove karakterne reforme i pobede nad njegovim
ivotnim iskuenjima? Da li religija zaista ini vernike karakterno boljim ljudima od ateista ili agnostika?
Kako je najvee iskuenje savremenog Zapada hedonizam, koji oveka onesposobljava da ivi za branog saputnika i za svoje potomstvo,
pogledaemo da li su religiozni ljudi na Zapadu u proseku skloniji stabilnijoj branoj zajednici i manjem procentu razvoda od onih koji ne
veruju i onih koji su neopredeljeni.
Istraivanje koje je 1999. godine sprovedeno u 48 amerikih
drava na 3854 ispitanika otkrilo
je da je svaki peti ateista razveden, za razliku od religioznih
ispitanika, posebno evaneoskih
vandenominacionalnih hriana,
kod kojih je razveden ak svaki
trei vernik. I razna druga istraivanja na Zapadu su pokazala da su religiozni gori od ateista. Meu amerikim zatvorenicima procenat ateista
je zanemarljiv (0,21%), u odnosu na zastupljenost ateista u prosenoj populaciji Amerikanaca (8-16%). Od svih religija katolici su zastupljeniji u
mnogo veem procentu u zatvoru nego u populaciji van zatvora. Istraivanja otkrivaju da i uenici katolikih kola pokazuju veu sklonost ka
krai, a takoe i ka konzumiranju alkohola, marihuane i kokaina, nego
uenici svetovnih kola.
168
Prokletstvo nacije
Kao to vidimo religiozno iskustvo ne samo da ne pomae prosenom zapadnjaku da nadvlada iskuenje hedonizma i kriminala, ve mu
pomae da grei slobodnije i hrabrije nego da je ateista ili agnostik.
Pogledajmo sada kakva je uloga religije na Balkanu. Karakteroloki
problem naroda Balkana je utkan u samu definiciju pojma balkanizacije,
kojim se oznaava stanje rascepkanosti i zaotrenosti sukoba. Kako je
najvee iskuenje stanovnitva zapadnog Balkana sklonost ka meunacionalnim sukobima, proveriemo da li su religiozni ljudi na Balkanu
skloniji pratanju i meunacionalnom pomirenju u odnosu na ateiste i
agnostike.
Istraivanje koje je obelodanio Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a koje je raeno u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu,
meu pripadnicima pravoslavne, katolike i islamske religije, otkrilo je
da su pripadnici sve tri religije skloniji sukobima i manje spremni na
pratanje i pomirenje u odnosu na ateiste i agnostike. Najgore rezultate
su pokazali oni koji se deklariu kao ubeeni vernici koji prihvataju
sva uenja svoje religije i po njima se ponaaju. Potom slede vernici koji
ne prihvataju ba sve zahteve svoje vere, a najspremniji pratanju i pomirenju jesu ateisti i agnostici. (N. Petrovi, Psiholoke osnove pomirenja,
265, 2005) Psiholog prof. dr. Neboja Petrovi koji je vodio istraivanje,
iznosi zaprepaujue saznanje da oni koji visoko vrednuju religiju, jesu
manje spremni da u protivniku vide ljudsko bie i da mu oproste, nego
oni koji se deklariu kao ateisti ili agnostici. Takoe, istraivanje (donja
shema) koje je radio dr. Jovan okorilo u Hercegovini (Trebinju i Mostaru), otkrilo je vii nivo autoritarnosti kod pripadnika sve tri religije nego
kod ateista. Najautoritarniji su vernici pravoslavne vere, zatim islamske,
i potom katolike, dok su najmanje autoritarni oni koji ne veruju.
169
Dakle, i na Balkanu, religiozni ljudi ne samo to nisu uspeniji u nadvladavaju svog duha mrnje i nepratanja, ve se tom duhu preputaju
hrabrije i slobodnije nego ateisti i agnostici.
Okrenimo se sada ka istoku Evrope i pogledajmo zapaanje o razlici
izmeu ateista i vernika kakvo je u pretprolom veku zabeleio Lav
Tolstoj:
Kao i sada, tako i ranije, javno prihvatanje i ispovedanje pravoslavlja najee se sretalo meu glupim, grubim i pokvarenim ljudima, i
meu onima koji su sebe smatrali veoma znaajnim. Pamet, potenje,
iskrenost, dobrota i moral najee se sreu meu ljudima koji su
priznavali da ne veruju. Ljudi ive onako kako svi ive, a svi ive
po naelima koja ne samo to nemaju nita zajedniko s veronaukom
nego su joj najee oprena. (Lav Nikolajevi Tolstoj, Publicistiki
spisi, str. 55)
Sada nam se prirodno nameu pitanja:

Zato su uprkos svojim visokim idealima i vrednostima religiozni
ljudi u proseku gori od ateista i agnostika, i kako sami nisu svesni da
ih religiozno iskustvo u proseku ini gorim nego da nisu krenuli putem
religioznosti?
ZATO SU RELIGIOZNI LJUDI GORI OD ATEISTA?
Postoje najmanje etiri razloga zbog kojih su religiozni ljudi gori od

ateista. Prvi razlog jesu loi motivi religiozne revnosti, zatim povrni
moralni zahtevi koji vernike navode da vode svoju borbu na pogrenom
planu u nameri da se poprave, zatim religiozni sistemi kojima vernici
umiruju svoju savest, ime sebe oslobaaju od odgovornosti za svoje
postupke i na kraju, odricanje od zdravog razuma, tako da ljudi gube
sposobnost da postanu svesni svoje samoobmane.
PRVI PROBLEM VEINE RELIGIOZNIH LJUDI
LOI MOTIVI RELIGIOZNE REVNOSTI
Religiozna revnost je najee utemeljena na loim pobudama, a ne

na nesebinoj ljubavi i dobroti. Iako religiozan ovek moe biti spreman
da da svoj ivot za vrednosti svoga verovanja, on esto nije svestan prave prirode svoje religiozne revnosti. Iza njegovih iskrenih namera esto
se kriju fanatini motivi gordosti, sebinog sentimenta i neiste savesti.
ovek koji je dobar iz gordosti, sebinog sentimenta ili neiste savesti (krivice), u trenucima stresa otkriva pravu prirodu pokretakih motiva koje inae pogreno naziva pojmom ljubavi. Gordost oveka ini
preosetljivim na uvrede i sklonim sukobima, neista savest ga ini pa-
170
Prokletstvo nacije
ranoidnim i sklonim da u drugima vidi neprijatelje koji mu rade o glavi,

dok ga sebini sentiment ini ranjivim i nesposobnim da se rtvuje za
druge ljude.
Kako nastaju ti loi motivi?
Svrha prijatnih oseanja jeste da usmere nau panju ka potrebama
drugih ljudi. Ali ako su nam sama oseanja vanija od ljudi radi kojih
postoje, onda je re o naoj sebinosti. Sebina osoba ini dobro delo
radi sebe, da bi se lepo oseala, a ne radi odgovora na potrebe drugih
ljudi.
Isto tako predstava i o vrednosti i znaaju onoga to inimo ima svrhu da nas navede da se bavimo pitanjima od opteg znaaja i da tako odgovorimo na potrebe ire drutvene zajednice. Ali ako nam je vrednost
naeg dela vanija od drugih ljudi, to se zove ponositost. Nacionalista
vie voli nacionalne vrednosti nego same ljude, pripadnike svoje nacije, i pokazae spremnost da rtvuje ljude radi razloga i vrednosti zbog
kojih ih voli.
Takoe, savest ima svrhu da nas opomene kada greimo. Meutim,
ako sama savest postane pokretaka snaga umesto ljubavi, tada dobro
delo ne inimo zato to zaista volimo druge ljude, ve zato to dobrim
delima elimo da umirimo glas svoje neiste savesti.
Svetenstvo svesno ili podsvesno zna da veinu ljudi ne pokree ljubav i da bi zato razumni nalozi na dobrotu njihova srca ostavila tupim
i ravnodunim. Da bi imali uticaja nad masom svetenici pobuuju kod
svojih vernika fanatine motive. Priom o korisnosti i prijatnosti religioznog iskustva, oni pobuuju sebinost. Priom o korenima, precima i raznim drugim verskim i nacionalnim vrednostima oni pobuuju ljudsku
gordost. Plaei ljude posledicama njihove neposlunosti oni manipuliu
njihovom neistom saveu. Licemerno je kada svetenstvo otruje svoje
vernike sebinim sentimentom, gordou i krivicom, a onda izusti rei
Ljubite neprijatelje svoje! Gord ovek ne moe da voli ni prijatelje jer
ga gordost prirodno ini preosetljivim i uvredljivim. ovek neiste savesti ima sklonost da iz straha izmilja neprijatelje i tamo gde oni realno
ne postoje. Sebian ovek jeste kukavica koji se odrie svojih principa
u svakom stresu koji ga omete u uivanju u zanosu njegovih oseanja.
DRUGI PROBLEM VEINE RELIGIOZNIH LJUDI
POVRNI MORALNI ZAHTEVI
Promovisanjem formalnih i izopaenih moralnih zahteva, religija

navodi vernike da svoju borbu vode na pogrenom planu, pa se vernici
zavaraju formalnim korekcijama svojim postupaka, ili reformom svojih
oseanja, umesto da imaju za cilj reformu i ispravljanje svojih pokreta-
171
kih motiva. Ateista mnogo lake zadrava svest da je pitanje dobra i zla
pitanje njegovih pokretakih motiva, od vernika, koga formalni i povrni religiozni zahtevi odvraaju od svesti da je problem u njegovom sopstvenom srcu. Zato e takvom verniku biti vanije da li radi na crveno
slovo u kalendaru, nego da li ima u srcu gordost, gnevljivost i sebinost.
Ljudi vole da dre pravila koja ne zahtevaju reformu srca i karaktera,
a ijim dranjem mogu sebe da zavaravaju da su ispravni. Takoe, isto
tako ljudi vole i da svoja prijatna oseanja proglaavaju ljubavlju, dok
kvalitet svojih pobuda zanemaruju.
Formalni i povrni religiozni zahtevi e formirati povrni i formalni
nain razmiljanja, pa e se vernik pokajati to je rekao runu re drugom oveku ili to je imao prema njemu negativna oseanja, ali se nee
pokajati to je takav u svom srcu, pa e ostati i dalje sa istim motivima,
istim nepromenjenim karakterom. On e se ak moda svakodnevno
kajati za manifestacije svoje uvreene gordosti, ali se nee pokajati za
samu svoju gordost, ve e je i dalje koristiti kao pokretaku snagu za
svoja dobra dela, udei se i ispovedajui kako nikako ne moe da savlada svoju laku uvredljivost i osvetoljubivost. Kako e u srcu ostati nepokajan za svoje realne slabosti karaktera, zadrae i svoju neistu savest,
a samim tim i svoju zavisnost od institucije koja mu prua psiholoko
razreenje krivice svojim autoritetom i svojim religioznim sistemom.
TREI PROBLEM VEINE RELIGIOZNIH LJUDI
SISTEM UGUENJA SAVESTI
Za razliku od ateista, religiozne osobe imaju u religiji veoma razraen sistem koji im prua psiholoku satisfakciju kada gree i koji ih
oslobaa od oseaja odgovornosti za svoje motive i postupke. Niko me
ne moe ubediti kako se ja ne oseam uzvieno posle ispovesti! izjavljuje vernik, nesvestan da tom potrebom za ispovedanjem upravo otkriva neistu savest zbog svog i dalje nepokajanog greha. Kada u ivotnom
stresu ispolji svoje nepobeene slabosti karaktera, on tada probuene
savesti odlazi u svoj hram, da bi religioznim ritualima i izazvanim pobonim oseanjima uguio svoju savest i svest o potrebi za unutranjom
reformom. On uistinu izlazi iz hrama promenjenih oseanja, ali ne i
promenjenog karaktera, koji e u ivotnim probama opet otkriti svoje
staro lice, i tako opet u krug. Da se zaista pokajao za svoje grehe, imao
bi istu savest, i ne bi imao potrebe za psiholokom satisfakcijom koju
mu prua njegov religiozni sistem.
Sada nam se namee pitanje: Zato religiozni ljudi nisu svesni da ih
njihovo duhovno iskustvo ini gorim od ateista? Odgovor nas upuuje
na etvrti razlog zato su religiozni ljudi gori od ateista i agnostika:
172
Prokletstvo nacije
ETVRTI PROBLEM VEINE RELIGIOZNIH LJUDI

GUBLJENJE ZDRAVORAZUMNIH KRITERIJUMA
Razumnom analizom svojih motiva i postupaka vernici bi mogli da

postanu svesni da svoja dobra dela ne ine iz nesebine ljubavi i dobrote,
ve iz gordosti, sebinog sentimenta i neiste savesti. Takoe, upotrebom razuma bi shvatili da vode duhovnu borbu na pogrenom planu,
kajui se za simptome svojih loih motiva za loa oseanja i postupke,
umesto za same loe motive ponaanja. Takoe, razumnom analizom bi
mogli postati svesni da im religija kroz razne rituale i izvore prijatnih
oseanja prua umirenje savesti koje im ne bi bilo potrebno da su zaista
pokajani za svoje grehe. Ali kako religiozna uenja odvraaju vernike
od razumne analize smisla sopstvenih motiva i postupaka, navodei ih
da se umesto na razum oslanjaju na svoja oseanja ili na miljenje duhovnog autoriteta, oni gube jedini nain kojim bi mogli postati svesni
svoje samoobmane gube sposobnost zdravorazumnog razmiljanja.
Sa pravom je Ljubomir Nenadovi, naelnik prosvete kneevine Srbije, jo sredinom XIX veka konstatovao:
Morate se uditi ta moe glupa vera od jednoga oveka nainiti,
i ta se kojeta besmislenoga kroz vekove, meu prostim narodom,
moe na veri nazidati. Takva vera, ko se od nje kao od kakve duevne
bolesti ne odbrani i ne otima, uzme oveku sav razum, zabrani mu
razmiljanje, pretvori ga u neko udovite, koje, kad govori o svojim
ubeenjima, o svom sujeverju, ne znate pouzdano kazati: ili je lud,
ili se ali, ili ozbiljno tako misli i veruje. (Ljubomir Nenadovi, Celokupna dela 706)
DA LI JE ATEIZAM ZATITA OD OBMANE RELIGIOZNOG

ISKUSTVA?
Konstatovali smo da postoje ukupno etiri razloga zbog kojeg su religiozni ljudi gori od ateista. Ti razlozi su saeto reeno:
1) Zato to svoja dobra dela ine iz loih pobuda: gordosti, sebinog
sentimenta i krivice, umesto iz nesebine ljubavi.
2) Zato to imaju takvu predstavu o dobru i zlu koja ne zahteva da
reformiu svoje pokretake motive, ve ih ona zavarava promenama u
njihovim oseanjima i postupcima.
3) Zato to im kroz razliite rituale i izvore oseanja religiozni sistem
prua umirenje savesti u njihovom nepokajanju, pa mogu slobodnije od
osude savesti da ine zlo, nego oni koje takve mehanizme nemaju.
173
4) I zato to ih oslanjanje na religiozne voe i na sopstvena oseanja

oslobaa od odgovornosti da razumno preispitaju svoje motive i tako
postanu svesni svoje samoobmane.
Namee nam se pitanje, da li postoji ivotna filozofija koja oveka
uva od ova etiri iskuenja. Da li je to ateistika ivotna filozofija?
PRVI PROBLEM ATEISTIKE FILOZOFIJE
NEMO PROMENE POKRETAKIH MOTIVA
Ateistika ivotna filozofija nije u stanju da reformie motive ljudskog srca. Umesto unutranjeg rada na sebi i svom srcu, ona se oslanja
na spoljane pritiske koji oveka strahom od kazne uvaju da ne ispoljava zlo. Zato je svaki ateistiki poredak obeleen represijom dravnog
aparata koji se mea u svaku poru ljudskog ivljenja da bi tako nadomestio odsustvo line odgovornosti rada na sebi.
Srednjevekovni strah od osvetoljubivog Boga ateizam zamenjuje
strahom od osvete drave, koja umesto svevideim Bojim okom, svojom slubom bezbednosti snima i kontrolie ispravnost ljudskog ponaanja. Kako ateizam nije u stanju da reformie ljudske motive, on prua
samo formalnu promenu ljudske ideologije, pa ono isto zlo koje se ranije
inilo u ime religioznih ideala (dobrote, pravde, itd), sada se ini u ime
ateizma i njegovih ideala (dobrote, pravde, itd).
DRUGI PROBLEM ATEISTIKE FILOZOFIJE
POVRNOST MORALNIH ZAHTEVA
Kako nije u stanju da reformie motive ljudskog srca ateistika ivotna filozofija ima povrne moralne zahteve koji ne ulaze u kvalitet ljudskih pobuda (jer je nemona da ih promeni), ve se zadovoljava time da
ovek svoje slabosti ne izraava na tetu drugog oveka. Kako ne uspeva da iskoreni zlo iz samog ljudskog srca, ateistika ivotna filozofija se
oslanja na ulogu drave, traei od nje da ona obezbedi spoljanji mir i
sigurnost, da bi tako od oveka uklonila iskuenje koje on u svom postojeem stanju nije u stanju da zrelo podnese. Raznim tabuima i zabranama ateistika ideologija i drava uklanjaju povode za meusobne sukobe
(verske, nacionalne u druge razlike), ali ne i samo zlo iz ljudskog srca.
TREI PROBLEM ATEISTIKE FILOZOFIJE
UGUIVANJE GLASA SAVESTI
Iako religiozni trikovi i mehanizmi koji oslobaaju oveka od njegove odgovornosti svakako prevazilaze one koje koriste ateisti, ni sami
ateisti nisu na njih imuni. Pojam religije kao opijuma naroda u ateizmu
jeste adekvatan pojmu opijanja narkoticima, meditacijama, zloupotrebom muzike, filma, video igrica, itd od strane ateista. Pojam ispovedni-
174
Prokletstvo nacije
ka koji u religiji prua oveku psiholoku satisfakciju u rastereenju od

oseanja krivice, zamenjen je kod ateista ulogom psihoterapeuta koji takoe povrno pomae svom pacijentu, ne da rei svoje probleme u svom
korenu, ve da se prijatnije osea. Razni religiozni rituali sa svojom
psiholokom satisfakcijom su u ateizmu zamenjeni raznim sujevernim
pravilima, strahovima i interesovanjima (zanimanjem za horoskop, itd).
ETVRTI PROBLEM ATEISTIKE FILOZOFIJE
ODRICANJE OD ZDRAVORAZUMNIH KRITERIJUMA
Kao to se religiozni ljudi oslobaaju potrebe da razumno preispitaju

smisao svojih motiva i postupaka, i umesto toga imaju potrebu da se
oslanjaju na svoja oseanja i utiske, kao i na stavove svojih religioznih
autoriteta, tako i ateisti pokazuju sklonost da se u prosuivanju ispravnosti svojih motiva i postupaka vie oslanjaju na kvalitet svojih oseanja
(prijatnost hedonistikog uitka) i stavove svojih svetovnih autoriteta,
nego da sami razumno analiziraju smisao svojih motiva i postupaka u
prosuivanju njihove ispravnosti.
TA JE NAJBOLJA ZATITA OD OBMANE RELIGIOZNOG

ISKUSTVA?
Najbolja zatita od religiozne obmane ne moe da bude ateizam iz

prostog razloga to bi sposobnost ateiste da sutinski raskrinka temeljne
zablude religioznog iskustva raskrinkala i iste te mehanizme kod njega
samog, koje on takoe koristi pod formom svog sopstvenog ateizma.
Samo priznanje ateiste da su religiozni ljudi obmanuti ukazuje na potrebu za istinom koja e oveka sauvati od zablude samoobmane. Samo
priznanje ateiste da religiozni ljudi imaju karakterni problem predstavlja njegovo priznanje da je ljudima potrebno spasenje od greha. I zaista,
najbolja zatita i raskrinkavanje sve etiri zablude religioznih ljudi, ali i
ateista koji te zablude nose pod svojom ateistikom formom, nalazi se u
vrhovnom autoritetu hrianske religije, u samom Svetom pismu.
UPOZORENJE NA ISKUENJE SAMOOBMANE
GUBLJENJA ZDRAVORAZUMNIH KRITERIJUMA
Za razliku od uvraenog religioznog shvatanja da treba u veri da

iskljuimo svoj razum, da slepo verujemo i da se oslanjamo na svoje
utiske i oseanja, Sveto pismo opominje:
Lud veruje svata, a pametan pazi na svoje korake. Razum e te
uvati izbavljajui te od zla puta (Prie 14,15; 2,11-1)
175
Srce je prevarno vie svega i opako: ko e ga poznati? Ko se uzda

u svoje srce, bezuman je; a ko hodi mudro, izbavie se. Bezumniku
nije mio razum nego da se javlja srce njegovo. (Prie 17,9; 28,26; 18,2)
Sveto pismo ne ui da treba imati jednu osobu (duhovnika) kojoj
slepo verujemo, ve nam preporuuje da traimo savete, i to ne samo
od jedne osobe ve od mnotva: Izbavljenje je u mnotvu savetnika.
(Solomun 24,6) U mnotvu savetnika emo svakako naii na razliite
stavove, pa emo opet morati na sebi da zadrimo odgovornost da sami
zakljuimo na osnovu smisla reenoga ko je u pravu, to nas uva od
onog patolokog oslanjanja na druge ljude, koje bi nas onesposobilo da
odrastemo i postanemo ljudi.
Da ne bismo odgovornost miljenja i razumevanja istine sa sebe prebacivali na ikog drugog, pa i na religiozne autoritete, opomenuti smo
sledeim reima:
A vi se ne zovite ravi; jer je u vas jedan ravi Hristos, a vi ste svi braa. I ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan otac koji je
na nebesima. Niti se zovite uitelji; jer je u vas jedan uitelj Hristos.
A najvei izmeu vas da vam bude sluga... Da je proklet ovek koji
se uzda u oveka. Kupljeni ste skupo, ne budite robovi ljudima.
(Matej 23,8-11; Prie 17,5; 1 Korinanima 7,23)
Kult linosti je jasno osporen sledeim primerom kada je Kornelije kleknuo da se pokloni apostolu Petru, bio je zbog toga ukoren:
A kad Petar ae da ue, srete ga Kornelije, i padnuvi na noge
njegove pokloni se. I Petar ga podie govorei: Ustani, i ja sam samo
ovek. (Dela 10,26)
Ako je greh pokloniti se ivom apostolu, kako onda nije greh pokloniti se njegovoj slici ili kipu?
Biblijski Bog se ne otkriva kroz slike i meditaciju, pa zato ne moe
da ima funkciju idola, ve se otkriva razumno kroz karakter, jer ima
funkciju uzora:
A znamo da sin Boji doe i DAO NAM JE RAZUM da poznamo
Boga istinitoga i da budemo u istinitome sinu njegovom Isusu Hristu. (1.Jovanova 5,20)
SISTEM UGUENJA SAVESTI
Sveto pismo ne poznaje rituale i obrede koji imaju svrhu da prue psiholoku satisfakciju ovekovoj neistoj savesti. Ispovedanje je usmereno
na sve one koje smo lino uvredili ili otetili, a ne samo ka svetenicima:
Ispovedajte, dakle, jedan drugom grehe, i molite se Bogu jedan za
drugog. (Jakov 5,16)
176
Prokletstvo nacije
Odnos sa Bogom preko slika i kipova, koji pruaju psiholoku sigurnost, jeste zabranjen zahtevom Druge Boje zapovesti:
Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga to je gore na
nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati
niti im sluiti; (2.Mojsijeva 20,4-5)
Da je oboavanje umrlih preko njihovih slikovnih predstava manipulacija ljudskim slabostima jasno otkrivaju rei mudrog Solomuna:
I dojueranjeg mrtvaca sad ve kao Boga potuje i odredi svojim
podanicima tajne obrede i rtve. One koje ljudi nisu mogli u osobi
njihovoj potovati, jer su predaleko od njih prebivali, pribliavahu
sebi njihovo daleko oblije, te je svetina, ponesena lepotom dela poela pridavati boanske poasti onome koga je nedavno slavila kao
oveka. ... Nas nije zaveo nikakav izum opakih ljudskih sposobnosti, ni jalovo slikarsko delo, ukraeni likovi koji u budalama potiu
udnju te ude za neivim oblijem mrtvoga lika. Ljubitelji su zla i
dostojni takvih nada oni koji ih ine ili ele ili potuju. (Mudrosti
Solomunove 15,4-6)
Da ovek ne moe ostvariti vii nivo duhovnosti od onoga koji ima

pred sobom, otkriva psalmista David:
Usta imaju a ne govore, oi imaju a ne vide, ui imaju a ne uju, ...
Kakvi su oni, onaki su i oni koji ih grade, i svi koji se uzdaju u njih.
(Psalam 135,15-18)
Bezumlje idolopoklonstva okriva prorok Jeremija:

Kao to posuda kojom se ovek slui postaje beskorisna kada se
razbije, tako je i s njihovim bogovima koji su postavljeni u hramovima. Oi su im pune praine to je diu noge onih koji ulaze. ... Ako
ljude pogodi rat ili nevolja, svetenici se meusobno savetuju gde da
se s njima sakriju; kako ne uvideti da to nisu bogovi kad ni sami sebe
ne mogu izbaviti od rata i od nevolja? ... Ne mogu se odbraniti ni od
kradljivaca ni od razbojnika, ... Bolja su i vrata u kui koja uvaju
ono to je u njoj, nego lani bogovi. (Pismo Jeremije proroka, Varuh
6,15-23)
Apostoli otkrivaju da funkcija rituala, kao i funkcija dobrih dela ne

sme biti pokuaj da se njima podmiti Bog i zaslui spasenje:
Jer ste vi milou spaseni, po veri. I to ne dolazi od vas. Dar je to
Boji, i ne po delima da se niko ne bi pohvalio. Jer se delima zakona ni jedno telo nece opravdati pred Njim. A kada se javi dobrota
i ovekoljublje Boga, Spasitelja naega, ne za dela pravedna koja mi
uinismo, nego po svojoj milosti spase nas banjom novoga roenja i
obnovljenja Duhom Svetim. (Efescima 2,8-9; Rimljanima 3,20; Titu 3,4-5)
POVRNI MORALNI ZAHTEVI
177
Povrni moralni zahtevi koji navode oveka da se kaje za prekraje

nebitnih pravila ponaanja, a da istovremeno zanemaruje pokajanje za
loe pobude sopstvenog srca, takoe su osueni u Svetom pismu:
Ovi ljudi usnama me potuju, a srce njihovo daleko stoji od mene,
no zaludu me potuju uei naukama, zapovestima ljudskim. Jer
ostaviste zapovesti Boje, a drite obiaje ljudske.
Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri to istite spolja au i
zdelu a iznutra su pune grabea i nepravde. Fariseju slepi! Oisti najpre iznutra asu i zdelu da budu i spolja iste. Teko vama knjievnici
i fariseji, licemeri, to ste kao okreeni grobovi, koji se spolja vide
lepi a unutra su puni kostiju mrtvakih i svake neistote. Tako i vi
spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i
bezakonja.
Jo ree: ta izlazi iz oveka ono pogani oveka; Jer iznutra, iz
srca ljudskog, izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva, Krae,
lakomstva, pakosti, zloe, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na
Boga, ponos, bezumlje. Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane oveka.
(Marko 7,6-8; Matej 23,25-28; Marko 7,20-23)
LOI MOTIVI RELIGIOZNE REVNOSTI
Sveto pismo upozorava na mogunost da ovek bude pokrenut na

dobra dela loim (fanatinim) motivima, umesto nesebinom ljubavlju.
Jedan od najeih motiva iz kojih ovek ini dobra dela jeste sujetna
elja za odobravanje drugih ljudi. Zato Isus Hristos upozorava:
Pazite da pravdu svoju ne inite pred ljudima da vas oni vide; inae
plate nemate od Oca svojega koji je na nebesima. (Matej 6,1)
No, ovek se moe gorditi i pred samim sobom. Pokuaj oveka da postane ponizan tako
to e sam sebe poniavati, rezultuje time da
e on goreti od uobraenosti to se tako lepo
ponizio otvorenim priznanjem svoje prevelike
grenosti i nitavnosti.
Da ovek ne bi pobuivao i pothranjivao
svoju sopstvenu gordost i ponositost bavljenjem
svojim dobroinstvom, Isus Hristos upozorava
da ovek ne treba da svoj um usmerava ka bavljenju svojim postupcima:
A ti kad daje milostinju, da ne zna levica
tvoja ta ini desnica tvoja. (Matej 6,3)
178
Prokletstvo nacije
Realna poniznost moe biti samo posledica ovekovog bavljenja onim

to ga prevazilazi - poznanja samog Boga, a nikako bavljenja sobom.
Takoe, strah je esto motiv koji ljude pokree na religioznu revnost:
Strah kojim me se boje zapovest je ljudska kojoj su naueni. U
ljubavi nema straha, nego savrena ljubav izgoni strah napolje; jer je
u strahu muenje, a ko se boji nije se usavrio u ljubavi. Jer nam
Bog ne dade duha straha, nego sile i ljubavi i istote. (Isaija 29,13;
1.Jovanova 4,18; 2.Timotiju 1,7)
Jedan od estih motiva religiozne revnosti moe biti i neista savest

zbog nepokajanih greha, koja ljude navodi na mehanizam obrnutog ponaanja tj. da donose odluke da spolja ine suprotno od onoga to bi u
srcu eleli, na primer, da se uzdravaju od hrane i seksualnosti upravo
zato to u srcu nisu pobedili njihovu zloupotrebu. Sveto pismo govori o
onima koji su u licemerju laa, igosanih na svojoj savesti, koji zabranjuju eniti se, i zapovedaju uzdravati se od jela koja Bog stvori za jelo
sa zahvalnou vernima i onima koji poznae istinu. (1.Timotiju 4,1-4)
Da samoportvovanost nije garancija ispravnosti motiva koji oveka
navode na samoportvovanost otkrivaju sledee rei apostola Pavla:
I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se saee,
a ljubavi nemam, nita mi ne pomae. (1.Korinanima 13,3)
Da su loi pokretaki motivi tesno povezani sa odricanjem od zdravog razuma, otkriva takoe apostol Pavle kada o takvim vernicima pie:
Jer svedoim da imaju revnost za Boga, ali ne po razumu! (Rim.10,2)
Odmah u sledeem stihu apostol objanjava da nerazumnost (gubljenje zdravog razuma) jeste posledica odsustva htenja da se razume razlika izmeu motiva ljudske pravednosti (gordosti, sujete, neiste savesti,
sebinog sentimenta ...) i boanske pravednosti (nesebine ljubavi):
Jer ne poznaju pravde Boje i gledajui da svoju pravdu utvrde ne
pokoravaju se pravdi Bojoj. (Rimljanima 10,2-3)
ZAKLJUAK
Najbolja zatita od loeg uticaja religije jeste poznavanje religije Svetog pisma koja raskrinkava sve mehanizme religiozne obmane. Otkrivenje Svetog pisma zapravo uva oveka od njega samog i predstavlja put
izbavljenja od ropstva sopstvenim slabostima karaktera: I poznaete
istinu, i istina e vas izbaviti. (Jovan 8,32) Kada ovek pobedi svoje
grehe i kada zato stekne istu savest, tada ne moe biti izmanipulisan
ni preko svojih slabosti karaktera (sebinosti, gordosti, telesnosti), niti
preko svoje neiste savesti, niti preko potrebe za odricanjem od odgovornosti da misli svojom glavom, jer vie nema razloga da se odrie
zdravog razuma.
NEOPHODNOST DUHOVNOG ISKUSTVA
179
BEZ DUHOVNOSTI OVEK NE MOE DA BUDE ISTINSKI ZADOVOLJEN
U srcu svakog oveka postoji vakuum koji jedino Bog moe da ispuni.
(Blez Paskal)
Odvojenost od Boga rezultuje dubokim unutranjim nezadovoljstvom

koje izvire u ovekova oseanja i zbog kojeg se ovek osea nesreno i
neprijatno. ovek ima potrebu da ugui
svest o unutranjem duhovnom nezadovoljstvu, zloupotrebljavajui prijatna oseanja i doivljaje, tako to njima
pokuava da se zadovolji. Meutim, ma
kako da su ostvarena oseanja sree ili
ulnog uitka - iskrena, snana, prijatna i uzviena, ona nikada ne mogu da
zadovolje e ovekove due, ve samo
mogu da ugue njegovu svest o unutranjem nezadovoljstvu, koje nastaje
zbog njegove odvojenosti od Boga.
Dokaz da iza
prijatnih oseanja, uprkos
uitku,
unutranje nezadovoljstvo i dalje
ostaje, jeste u
ovekovim i dalje nepromenjenim motivima
ponaanja. Da
je ovek zaista
zadovoljio e
due, on svojim
motivima ponaanja ne bi traio sreu ako je ve ima (ne bi bio sujetan, sebian,
telesan), niti bi izraavao nezadovoljstvo ako ga zaista nema u sebi (ne
bi imao potrebu da se psihiki prazni). Da je zaista zadovoljen, on bi
svojim motivima izraavao svoje zadovoljenje kroz nesebinu ljubav i
dobrotu. ovekovo duhovno nezadovoljenje ili nezadovoljenje direktno
determinie karakter njegovih pokretakih motiva.
180
Prokletstvo nacije
BEZ DUHOVNOSTI OVEK NE MOE DA SE OSLOBODI DESTRUKTIVNIH

MOTIVA PONAANJA I DA OSTVARI NESEBINU LJUBAV
Svaki ovek, bio on religiozan ili ne, ima mo volje kojom moe da u
veoj ili manjoj meri ostvari eljeno ponaanje pa ak i eljena oseanja.
On bez Boga ima mo da ini dobra i samoportvovana dela, ali nije u
stanju da bez duhovnog iskustva promeni svoje sutinske motive i da
svoja dobra dela ini iz nesebine ljubavi i dobrote, ve e zbog svog
duhovnog nezadovoljstva biti primoran da trai satisfakciju u svojim dobrim delima, to znai da ta dobra dela nee iskreno initi radi drugih,
ve radi sebe i sopstvene satisfakcije.
Prijatna oseanja koja osea dok ini dobro delo e mu biti iskuenje
za njegovu sebinost, predstava o znaaju i vrednosti dobrog dela e biti
iskuenje za njegovu ponositost, a moralna ispravnost njegovog dela e
biti odgovor na potrebe njegove neiste savesti za satisfakcijom. Dakle, i
bez duhovnog iskustva ovek ima sposobnost da formira iskrene i dobre
namere, ali e pobude iz kojih ini dobra dela biti plod sebinog sentimenta, ponositosti i neiste savesti, a ne nesebine ljubavi. Jedini nain
da ovek ne zloupotrebljava i ne oskrnavljuje svoja dobra dela loim
motivima, jeste u tome da njegove duhovne potrebe budu zadovoljene,
pa onda nee u sebi imati nezadovoljstvo koje ga navodi na zloupotrebu
svojih dobrih i plemenitih namera, oseanja i postupaka.
BEZ DUHOVNOSTI OVEK NEMA SLOBODNU LINOST
181
ovek je slobodan kada nije primoran na svoje postupke, ve ih ini

dragovoljno svojim slobodnim htenjem, bez potrebe da pita svoje srce
da li mu se neto radi ili ne radi. Meutim, kad god ovek neto mora
da ini, on je u ropstvu. Izvor ropstva (moranja) jeste unutranje nezadovoljstvo koje kod oveka formira veliki Ego. Veliki Ego predstavlja
izvor svih motiva kojima ovek pokuava da zadovolji e due nezavisno od Boga. Veliki Ego je zamena za pravoga Boga, kome bi ovek
sluio iz unutranjeg zadovoljenja izraenog kroz nesebinu ljubav i
dobrotu. Kada se ovek odvoji od Boga, u oveku se pojavi unutranje
nezadovoljstvo koje kroz novoformirane motive velikog Ega pokuava
da zadovolji. Veliki Ego oduzima oveku slobodu linosti, jer on mora
sada stalno da pita svoj veliki Ego da li mu se neto radi ili ne radi, da
bi to mogao da uradi. Dok slobodan ovek nosi na sebi samom odgovornost za svoje postupke, dotle ovek koji je u ropstvu, svoju odgovornost
izbora uslovljava time da li se njegovom Egu neto svia ili ne svia da
uradi. Ako mu se neki posao ne radi, jer mu ne predstavlja izvor satisfakcije, on nije u stanju da ga uradi ili moe da ga uradi ali licemerno.
Zbog konflikta sa velikim Egom, ak i pokuaj da se udovolji zahtevu zdravog razuma i sopstvenoj savesti, takoe biva propraen doivljajem moranja, jer zbog velikog Ega ovek ne moe celim srcem iskreno
da postupa ispravno. Jedino ovek koji umre velikom Egu ima slobodnu
linost da ivi kako on sam razumno hoe, a ne kako mora pod vlau
Ega. Samo ovek koji je u biti zadovoljen ovek jeste slobodan ovek.
On nita ne mora, jer je ve srean i zadovoljen u Bogu. Ono to ini,
on ini iz sree, a ne zato to mora da bi se time zadovoljio, i zato jeste
istinski slobodan.
Kada je ovek odvojen od Boga, tada njegov veliki Ego dolazi u konflikt sa njegovim razumom i njegovom saveu, pa oveka optereuje
jo jednim teretom, a to je teret odbrambenih mehanizama kojima ovek
brani veliki Ego od glasa razuma i savesti koji ga osvedoavaju o njegove iracionalne motive i koji trae da im se on odupre svojom voljom.
Kao to duhovno nezadovoljen ovek mora da ulae neprestani napor
volje da bi zadovoljio e due, tako mora i neprestano da se bori protiv
atributa svoje linosti koji ga pozivaju na reformu. Kao to je greni
uitak odgovor na potrebe unutranjeg duhovnog nezadovoljstva, tako
je i zabluda odgovor na potrebe ovekove neiste savesti, kojom ovek
umiruje savest koja ga poziva na reformu njegovih loih motiva.
182
Prokletstvo nacije
BEZ DUHOVNOSTI OVEK NE MOE DA ISPUNI PREDVIENI SMISAO

IVOTA
Sve to postoji ima svrhu da svojim postojanjem slui drugome.

Elektron ima smisao da ide oko jezgra atoma, a Zemlja oko Sunca.
Jedna biljka svojim postojanjem oslobaa kiseonik neophodan ostalim
ivim biima, svojim nektarom hrani insekte, a plodovima hrani ivotinje i oveka, dok prijatnim mirisom i izgledom ini radosnim bia u
njenoj okolini. Sve to postoji slui drugome, osim grenog ovekovog
srca, koje je u svojoj nezavisnosti od Boga izgubilo smisao da ivi radi
drugoga. Kada je ovek odvojen od Boga, tada u njemu prebiva duboko
unutranje nezadovoljstvo, pa njegov smisao ivota sada jeste usredsreen na pokuaj da tu sreu ostvari sam nezavisno od Boga. Optereen
traenjem sree u svoj tvari koja ga okruuje i sposobnostima koje nosi
u sebi, on nema ni vremena ni volje da voli, tj. da odgovara na realne
potrebe ivota, i tako njegov predvieni smisao ivota da voli, ostaje
neispunjen. Optereen ovek ne moe da voli.
BEZ DUHOVNOSTI OVEK NE MOE DA ZRELO REAGUJE NA STRES
Odvojen od Boga ovek e prirodno reagovati sebinim motivima

prema izvoru prijatnih oseanja, a destruktivnim motivima prema
izvoru neprijatnih oseanja. Uzrok takve reakcije jeste u duhovnom nezadovoljstvu koje jeste posledica ovekove nezavisnosti i odvojenosti
od Boga. Unutranje nezadovoljstvo prirodno navodi oveka da prema
izvoru prijatnih doivljaja i oseanja gradi odnos sebinosti i nezahvalnosti, a prema izvoru neprijatnih oseanja kukaviluk, gnevljivost i
depresivnu reakciju. Da ovek ne bi na prijatna oseanja reagovao sebinou ve zahvalnou, on treba u svojoj biti da bude rastereen od
unutranjeg nezadovoljstva i samim tim duhovno zadovoljen. Isto tako,
da bi u susretu sa opasnou pokazao hrabrost a ne kukaviluk, u susretu sa nepravdom krotost a ne gnevljivost, a u susretu sa gubitkom mir
i poverenje, a ne brigu i depresiju, on prethodno treba da bude u svojoj
biti duhovno zadovoljen.
Stresna situacija je samo povod da ovek kroz svoje motive pokae
da li je u svojoj biti zadovoljen ili nije tj. da li je sa Bogom ili nije. Ako
ostvarenjem zajednice sa Bogom zadovolji e svoje due, ovek e prirodno na stres da reaguje ispravnim motivima, a ako je u biti nezadovoljen, to nezadovoljstvo e se prirodno u vreme stresa manifestovati kroz
destruktivne motive i postupke.
BEZ DUHOVNOSTI OVEK NE MOE DA ODRASTE KAO LINOST
183
Jedini razlog zbog kojeg ovek zaostaje u razvoju svoje linosti jeste njegova fiksacija, uvrivanje i vezivanje za odreene faze razvoja
zato to on zloupotrebljava sposobnosti te faze razvoja traei u njima
svoju satisfakciju. Psiholozi mogu da konstatuju da je osoba fiksirana na
odreenoj fazi razvoja, i da je zato zaostala u razvoju svoje linosti, ali
ne mogu da je oslobode od unutranjeg nezadovoljstva koje dovodi do
njene potrebe za fiksacijom. Oni mogu da jedan izvor fiksacije zamene
drugim, ali ne mogu da oveka oslobode od same potrebe za fiksacijom,
jer ne mogu oveka da oslobode od duhovnog nezadovoljstva koje nastaje zbog njegove odvojenosti od Boga.
184
Prokletstvo nacije
MOE LI RELIGIJA DA OBUZDA ZLO MEU LJUDIMA?
Pre svoje duhovne reformacije, sve do XVI veka, narodi severne

Evrope su otkrivali tako surov i divljaki mentalitet, da su ga antiki
mislioci i istoriari pokuavali opravdati surovom i hladnom klimom u
kakvoj ti narodi ive. Rimski istoriar Tacit je tada zabeleio o Germanima sledee:
Mnogo e lake nagovoriti Germana da poe u rat i da se kolje s
neprijateljem, nego da ore zemlju i da eka ta e mu doneti letina.
ak je sa njegovog gledita lenjost i kukaviluk dobiti znojem ono
to se moe dobiti krvlju. Kad nema rata, onda obino idu u lov,
ali veinom sede besposleni, i provode vreme u spavanju i jedenju.
Najbolji junaci ne rade nita, a kuu i penate i polje ostave enama,
starcima, i slabijoj eljadi: dok ovi rade, oni lenstvuju. (Caius Cornelius Tacitus, Germany, p. 17)
Meutim, autoritet Svetog pisma, koji je uzdigla protestantska reformacija XVI veka, rezultovao je radikalnom promenom karaktera naroda
severne Evrope. Sredinom XIX veka naelnik prosvete kneevine Srbije
pisao je o Nemcima:
Lepa Germanijo! Idealima na koje svi narodi u budunosti glede ti si najblia; vetini tvoga uma i tvojih ruku divi se svet. Tvoj
napredak, to je napredak celog oveanstva. Ti si ono sunce to od
zapada istoku putuje da svetlost donese udaljenim narodima; dok dopiru zraci tvoje prosvete, dotle je videlo. ...
Nemci su poboni, vredni i umereni. Oni ive po onoj poslovici: radi
kao da e doveka iveti, a moli se Bogu kao da e sutra umreti. Nijedan narod ne izobliava sam svoje nedostatke i pogreke tako otro
kao Nemci. Francuz i same svoje pogreke hvali i lepom bojom prevlai. Nemac se i o svojim vrlinama sumnja i o njima skromno govori. Francuz, kada hvali svoj narod, on bira samo lepe rei. Francuska
je sunce na nebu. Englez nigda vam ne hvali svoj narod; dri da mu
nije potrebno dokazivati da je sunce svetlo. Nemac, za svaku nesreu koja postigne njega ili njegovu zemlju, krivi samo sebe. Francuz
svagda obara krivicu na drugoga. Englez ne krivi nikoga, on uti,
kao narod koji ita mnogo Bibliju, nalazi, da su to sve putevi Bojeg
provienja, kojima se mora proi, pa bili oni uglaeni ili trnoviti.
(Ljubomir Nenadovi, Sabrana dela)
U sledeem delu knjige emo objasniti kako je dolo do prosveenosti i radikalne promene karaktera naroda severne Evrope, koji se u
nekoj meri jo uvek primeuju, iako se zapadni svet odrekao principa
prosveenosti koji su ga izvukli iz tame srednjeg veka.
Kako je civilizacija Zapada izala iz tame srednjeg veka?
u
DEVETI DEO
185
KAKO JE CIVILIZACIJA ZAPADA IZALA IZ TAME

SREDNJEG VEKA?
Po milosti Bojoj ja sam kralj panije.
To je jedna zemlja, vi po zemlji mravi,
Ja jedan slobodan, vi robovi pravi.
Neu vau ljubav, strah nek s vama vlada!
Sve to ja inim to se zove pravda.
A hrianska vera - nek svak ispoveda Nije drugo nego to kralj zapoveda.
Ko ne misli tako, proglaavam ih krive,
Naloite vatru i spalite ih zive.
Pedeset hiljada - jo toliko mogu Svi su izgoreli, svi u slavu Bogu.
To je moja radost, tim u da se posvetim;
Hajdmo sad u crkvu, da se ja priestim.
Ta sad u da viem nek se svuda ori;
Slobodu mi dajte o ljudski zlotvori!
Pre dvesta godina, radili ste tako,
Al vie neete, sloboda je jako.
Sad Evropa nova devetnaestog veka,
U svakom oveku potuje oveka.
Po vrhu Alpa svuda zora rudi,
ubore tiho jezera plava;
Mila vajcarska iz sna se budi,
Pozdravlja sunce kad sav svet spava,
uju se zvonca prebelog stada,
uju se pesme, nestalo jada.
Bujno tee reka uz pritoke nove,
Tee iz daleka, sloboda se zove.
Ljubomir Nenadovi
186
Prokletstvo nacije
BLAGOSLOV PROSVEENOSTI
Izvori iz svih perioda ljudske istorije nam stalno ponavljaju jednu

istu konstataciju kako su novije generacije iskvarenije od preanjih.
I naravno, eskalacija zla koja je prirodan plod ljudske neobuzdanosti,
neodgovornosti oveka prema sebi i drugim ljudima, na kraju dovodi do
propasti same civilizacije.
Jedini zabeleeni period istorije u kojem su ljudi hvalili nove generacije kao prosveenije i bolje od prethodnih, jeste period prosvetiteljstva.
Prosveen ovek je ovek koji je na sebe preuzeo odgovornost za svoje
postupke, pa zato vie ne zavisi od represivnog sistema koji ga spolja
prinuuje na ispravno ponaanje.
Po Kantu, prosvetiteljstvo predstavlja ovekovo naputanje vlastite
nezrelosti koju je sam sebi nametnuo. Nezrelost je nemo da se svoj
razum upotrebljava bez vostva nekog drugog. ... Lenjost i kukaviluk
su uzroci zbog kojih tako veliki deo ljudi, premda ih je priroda odavno
oslobodila od tueg upravljanja, ipak dragovoljno do kraja ivota ostaje
nezreo i zbog kojih drugima biva sasvim lako da im se nametnu za njihove tutore. Veoma je udobno biti nezreo. Ukoliko imam ... duebrinika koji umesto mene ima savest ... onda, zacelo nije potrebno da se sam
trudim. Nema potrebe da mislim kada mogu samo da platim; neko drugi
e ve za mene preduzeti mrski posao. ... Poto su najpre zaglupeli svoju
domau stoku, briljivo spreavajui da se ta mirna stvorenja ne odvae
ni na jedan korak iz dupka u koji su ih zatvorili, ti tutori posle ukazuju
na opasnost koja im preti ako pokuaju da idu sami (Imanuel Kant, Um
i sloboda, 43).
Proces prosveivanja zapadne civilizacije i, samim tim, njen izlazak
iz tame srednjeg veka poeo je par vekova pre definisanja samog pojma
prosvetiteljstva, u vreme kada je protestantska reformacija ustala protiv
autoritarne svesti oveka srednjeg veka.
Protestantizam je nastao kao kritika osnovnih elemenata ovekove
neodgovornosti: odsustva odgovorne upotrebe razuma, prebacivanja
odgovornosti (u ovom sluaju na autoritet crkve), i pobuivanja samopravednih motiva kao motiva (religiozne) revnosti.
Crkva je do tada bila glavni nosilac autoritarnih principa, a podraavajui sujeverje, drala je narod potinjenim, ali i zaostalim u stanju njegovog primitivizma, divljatva i licemerstva. Odgovorna upotreba razuma i preispitivanje su se smatrali hulom na autoritet crkve i svetenstva
koji su bili jedini legitimni tumai istine. Odricanje line odgovornosti
uma, kakvo prevazilazi fanatizam najdestruktivnijih verskih sekti, moglo se uti iz nauke crkvenih otaca:
187
Poslunost je vrenje dunosti bez ispitivanja. To je dobrovoljna

smrt, ivot bez radoznalosti, bez brige za opasnosti, nepripremljena
odbrana pred Bogom, odsustvo straha od smrti, bezopasna plovidba,
hodanje u snu. Poslunost je grob volje a uskrsnue smirenja. Kao
da je mrtav, poslunik ne odgovara niti razmilja, bilo da se radi o
dobrim stvarima ili o neemu to izgleda zlo, jer e za sve odgovarati
onaj koji je pobono umrtvio njegovu duu. Poslunost je odustajanje
od rasuivanja pri bogatstvu rasuivanja. ... Od pomisli koja ti predlae da ispita ili da osudi svog duhovnog oca, odskoi kao od bluda. Toj zmiji uopte ne daj ni najmanje slobode, ni mesta, ni pristupa,
ni poetka. ... Treba imati puno poverenje u one koji su u Gospodu na
sebe preuzeli staranje o nama, makar i naredili neto to je suprotno
naem miljenju i to se naizgled protivi naem spasenju. (Sveti Jovan Lestvinik, Lestvica 114)
Za razliku od Jovana Lestvinika koji upotrebu razuma i preispitivanje naziva zmijom koje treba da se klonimo, Hristos kae da treba da budemo mudri kao zmije, a to se tie pobuda bezazleni kao golubovi.
Narodna pria o Svetom Savi i Svetom Nikoli govori kako je Sveti Sava poklonio zlatni pehar oveku koji odbio mu prui prenoite,
dok je od oveka, koji mu je velikoduno pruio prenoite, traio da
mu dozvoli da mu ubije sina, na ta je njegov otac pristao ne traei
nikakvo obrazloenje. Na kraju Sveti Sava objanjava Svetom Nikoli
da je prvome stavio otrov u zlatni pehar, te e on da od njega umre,
a da bi ovaj sin, da je ostao u ivotu, postao veliki ubica. Poenta ove,
kao i mnotva slinih pria, ima za svrhu da ljude sasvim oslobodi od
odgovornosti upotrebe razuma i da ih navede na slepu veru i pokornost
crkvenom autoritetu. Odricanjem od razuma crkva je uvala ljude da
ne postanu svesni negativne funkcije religioznog iskustva, koje ljude
ini gorim nego da su nevernici. Ljudska odgovornost je tada uguivana
oprotajnicama i raznim drugim oblicima religioznosti koji nude samo
psiholoku satisfakciju oveku koji grei, i koji svakako nisu potrebni
onome koga odlikuje iskreno pokajanje za greh. Kao pokretaka snaga
za religiozna dela pobuivan je fanatizam zasnovan na strahu, krivici i
drugim motivima samopravedne ljudske prirode.
Protestantizam, autoritetom Svetog pisma, pruio je razlonu kritiku
takvog religioznog izopaenja. Pozvao je ljude na lino razumevanje
boanskih zahteva, a zvanino religiozno verovanje osudio kao suprotnu nauci Svetog pisma i venoj Istini. Misliti svojom glavom je do tada
znailo rizik odlaska na lomau, i naposletku, znailo je rat sa onima
koji ne misle svojom glavom, sa sujevernim mnotvom.
188
Prokletstvo nacije
Na pesnik ura Jaki, povodom godinjice pogubljenja ekog reformatora Jana Husa, opevao je njegovu mueniku smrt, ali i pobedu
njegovih reformatorskih ideja, sledeim reima:
JAN HUS
Na saboru kosnikome
Ima valjda pet stotina
Crnih riza i mantija
Ali nigde vedra lika,
Ve ka ona tuga tiha,
Spustila se pomrina,
Pa se valja kao zmija
Po grudima stanovnika...
Samo one crne zveri,
to avolji apat uju
Samo crni kalueri
Podmuklo se osmejkuju.
Pred njima je borac stari,
Uzor sveta i oveka,
to idejom svoga veka,
I vekova gospodari;
elo mu je bez oblaka,
Mudro oko puno plama,
Gleda decu crnog mraka,
Gleda etu pustinjaka,
U tim crnim mantijama...
Zvali ste me da poreem
Svojom krvlju to sam piso,
Mojim noem da preseem
Od pomisli prvu miso;
Da se klanjam nemoj slici,
Koju ne znam niti ujem
I u njojzi varalici!
Hrista Boga da potujem!...
Tako ree smelim glasom

Pouitelj nove vere,
A glas mu je sa uasom
Ispunio kaluere;
Digoe se elepui
Ko da druga kosa nie,
Pa ko zmija kada sie
Sav se sabor zapenui:
Teko tebi nesrenie!

Teko tvojoj grenoj dui!
Oporeci knjigu gada!
Knjigu greha, knjigu jada! ...
... Ja nikada! ...
Na spalite! Na spalite!
Pako svoju rtvu ite!
Duu, telo i spiskove,
I nauka vere nove,
Sve nek ide na spalite!
Na spalite! Na spalite! ...
Narod uti, Rajna uti,
A uitelj novog znanja
Od sudija strogih, krutih,
I ne trai poravnanja:
Neka Rajna nosi pepo!
U Rajni je tako lepo!
Brda plava, reka plava,
Od pakosti zatiava,
I grehove prata svima:
A nauke, nova vera,
Potresae vekovima,
Podlu etu kaluera! ...
ura Jaki, 1877.
189
190
Prokletstvo nacije
Da bi ovek pobedio iskuenja spoljnih pritisaka, morao da je ue u borbu protiv slabosti sopstvenog karaktera (sebinosti, sujete...), i u borbu
protiv sopstvenog autoritarnog naina razmiljanja (da gleda smisao ideje, a ne stav veine prema
njoj, itd). A kada se takav proces borbe rairio na
veliko mnotvo, kada je proizveo otrenjenje veeg dela naroda, on nije mogao da ne donese svoj
blagoslov na svakom planu drutva.
Sredinom XIX veka, naelnik prosvete kneevine Srbije i sin Prote Mateje, Ljubomir Nenadovi, opisuje tu promenu sledeim reima:
Za nekoliko kratkih vekova Nemci su udesa uinili, pretvorili su u
pravi raj svoju zemlju, o kojoj su Rimljani kao o nekom Sibiru govorili; podigli su industriju, reformisali rimsku veru, stvorili su kole,
nauke, zakone, slobodu, i pravom prosvetom prosvetili su sredinu
Evrope. ... U predelima odakle su izali apostoli u otaastvu Isusa
Hrista, caruju mrak i sujeverstvo, a na severu nemaki pastor pred
okupljenim narodom razlae hriansku ljubav i tumai evaneoske
rei onako kako treba da uju i razumeju ljudi koji ljube pravu istinu
i koji tee sve daljem napretku i prosveenju svoga razuma.
Reformacija je ukinula autoritete koji su putem straha i krivice preuzimali pravo na sebe da misle i odluuju umesto ovekove sopstvene
savesti, osvedoila je ljude o sopstvenu odgovornost za sopstvene postupke, i navela ih da sami koriste razum u samoanalizi kvaliteta sopstvenih motiva i postupaka. Ljudski um, osloboen od stega nametnutog
jednoumlja i krivice, oslobodio se u svojoj kreativnosti. Srca reformisanog karaktera donela su svoje plodove kroz dela privrednog, naunog,
i kulturnog preporoda. Probuena svest o linoj odgovornosti u razumevanju istine i pokoravanju njenim principima na nivou srca i pobuda, rezultovala je promenom karaktera itavog tadanjeg protestantskog
sveta. Ratoborni veani postali su miroljubivi i krotki. vajcarski reformator Cvingli je pisao:
Mir se nastanio u naem gradu... nema vie svaa, zavisti, licemerstva i nesloge. Odakle moe doi takav sklad, ako ne od Gospoda i
od nae doktrine koja nas ispunjava rodovima mira i pobonosti?
(James A. Wylie, The History of Protestantism, Published by Hartland Publications, 2003, pg 496)
Bernardin Okino, italijanski protestant koji je naao utoite u enevi, pie:
191
Proklinjanje i psovanje, blud, svetogre, preljuba i poroan ivot,

koji preovlauje u mnogim mestima u kojima sam iveo, ovde su
nepoznati. Nema podvodaa i bludnica. Ljudi ne znaju ta je rumenilo i svi se odevaju na dolian nain. Igre na sreu nisu uobiajene.
Velikodunost je tako velika da siromasi ne moraju da prose. Ljudi
bratski opominju jedan drugoga, kako Hristos propisuje. Sudske parnice su proterane iz grada, i tu nema ni podmiivanja, ubistava ili
stranakog duha, ve vlada mir i milosre. S druge strane, tu nema
orgulja, nema zvuka zvona, niti bunih pesama, ni razgorelih svea
ili lampi, ni relikvija, slika, kipova, baldahina ili raskonih haljina,
niti lakrdija i hladnih ceremonija. Crkve su sasvim osloboene od
svake idolatrije. (Philip Schaff, History of the Christian Church, pg 645)
Slinim reima, par vekova kasnije, sredinom XIX veka, Ljubomir
Nenadovi opisuje karakter reformisanih Nemaca:
Svuda vidite sretnu i zadovoljnu eljad. Nigde ne vidite pakosti i
zavisti. Svak se raduje tuem dobru, svak saaljeva tuu nesreu.
Nemaka drutva tako su ureena i udeena da vam se ini da svaki
ivi samo na korist i na zadovoljstvo svojega blinjeg. Ovo je zemlja
gde se brinu da i stoka oseti blagodati pitome civilizacije. Svaki ovek obavezan je da oveno i sa svojom stokom postupa. (682)
Umesto pesimistine konstatacije kako su nove generacije iskvarenije od prethodnih, sada su otrenjeni ljudi, puni razumnog optimizma,
hvalili moralni i duhovni preporod civilizacije, nastanak novog doba,
doba prosveenosti, tehnikog, naunog, privrednog i svakog drugog
napretka ljudske civilizacije.
Pokojni premijer Srbije Zoran ini je esto ukazivao na razliku
izmeu karaktera prosveenih i neprosveenih naroda:
Znate, ima zemalja koje imaju dijamante, zlato i energiju, pa su siromane, zato to ljudi nisu sposobni da to koriste. Ima zemalja koje
nemaju nita, pa su bogate, zato to su ljudi sposobni da se dobro
organizuju. Znai u principu je sve do ljudi. ...
Kanadi klima nije naklonjena, tamo je esto minus 30 stepeni, ali su
sve ulice super. U Moskvi su sve ulice izrovane, i kada pitate zato
oni kau: Zimi puca asfalt jer je mnogo hladno. Znam, kae, ali i u
Kanadi je mnogo hladno. Pa, dobro, u Kanadi... Znai, klima je nepovoljna i tamo i tamo. Jedni su se snali i nali neka reenja, a drugi
su nali opravdanja.
Protestantske zemlje pokazuju upadljivi privredni, nauni, zdravstveni i svaki drugi blagoslov u odnosu na zemlje drugih veroispovesti,
iako su se njeni stanovnici danas u velikoj meri odrekli svojih prvobitnih reformatorskih naela.
192
Prokletstvo nacije
Krajem XIX veka istraivanja su otkrila postojanje oiglednih razlika ne samo izmeu protestantskih i katolikih drava ve i izmeu
protestantskih i katolikih vernika unutar istih drava i gradova.
Na primer, u stanovnitvu nemakog grada Badena godine 1895. bilo
je 37,0% protestanata, 61,3% katolika, i 1,5% Jevreja. Ali je konfesionalnost uenika u kolama iznad osnovnih, koje se ne moraju obavezno
pohaati, izgledala 1885-1891 ovako: Uenika realnih gimnazija je bilo:
69% protestanata, 31% katolika, i 9% Jevreja. Uenika viih graanskih
kola je bilo: 51% protestanata, 37% katolika, i 12% Jevreja. Itd.
Takoe, godine 1895. u Badenu je prikupljen porez na kapital: na
svakih 1000 protestanata 954.060 maraka, na svakih 1000 katolika
589.000 maraka, dok je na 1000 Jevreja prikupljen porez iznosio preko
4.000.000 maraka.
Samodisciplina, potenje, urednost, istota i averzija prema jednostavnim zadovoljstvima pratili su protestante zajedno sa njihovim uspehom u neverovatno brzom i uspenom sticanju kapitala. Filozof Maks
Veber (1864-1920) je pokuavao da objasni zato su protestanti pokazivali takvu prednost u odnosu na katolike u pribavljanju ekonomskog
kapitala, dok su istovremeno pokazivali skroman interes ka njegovoj
potronji. Primetio je da se takav uspeh protestantskog kapitalizma ne
moe objasniti ni visokim ni niskim nadnicama, niti bilo kojim drugim
spoljnim faktorom koji ga neposredno izaziva, te da je on svakako u
sadraju njihove religije.
193
Ideal komunizma svakom (prima) prema potrebama, svako (prua)

prema mogunostima je u velikoj meri bio ostvaren meu protestantima
zapadnog sveta. Ljubav je navodila protestante da rade posao nesebino
i marljivo, nezavisno od visokih ili niskih nadnica, dok zaraen kapital
nisu troili na uitak (jer su ga smatrali grehom), ve prema realnim
potrebama ivota. Kako se na takav nain formirao viak kapitala, on
je korien za ulaganje u dalju proizvodnju, to je dovelo do pojave kapitalizma. Komunistiki ideal svakom prema potrebama, svako prema
mogunostima je najvie postao popularan u zemljama koje nisu imale
proces duhovne reformacije i koje su, u skladu sa svojom tradicijom, navikle da probleme reavaju represivnim putem (jakom ulogom drave),
umesto reformacijom karaktera, pa su tako i pokuale da ga ostvare.
Smatra se da je jug Evrope zaostao zato to se sav zaraen kapital brzo potroi na uitak, a da je centralna Evropa manje razvijena od
severa Evrope, jer se zaraen kapital vie slae u slamaricu nego to
se ulae u dalju proizvodnju. Dakle, hedonizam juga i krtost srednje
Evrope su bili tradicionalni uzroci krize i zaostalosti. Meutim, danas
i kapitalizam severne Evrope i celog Zapada propada iz razloga suprotnog nekadanjem novovekovnom progresu, a to je zbog eskaliranog
hedonizma, jer se novac troi vie nego to se zarauje, a bankarsko
zelenaenje preko pozajmljenog novca, koji se esto nema im vratiti,
formira savremeni ekonomski feudalizam.
Ako elimo da blagoslov reformacije u duhovnom i moralnom preporodu nacije analiziramo u njegovom punom sjaju, potrebno je da ga
analiziramo izbliza i odemo u vreme njegovog najvieg uspona.
PROSVEENA ENGLESKA KRAJEM XVIII VEKA
Putopis Pisma ruskog putnika istoriara Nikolaja Mihailovia

Karamzina (1766-1826) spada u najvea dela ruske knjievnosti XVIII
veka. Napisan je izmeu 1789. i 1790. godine i opisuje blagoslov tadanje reformisane Engleske. Sam Karamzin ne objanjava zato je duh
protestantske Engleske toliko razliit od katolike Francuske, ali on tu
razliku jasno primeuje i sa divljenjem opisuje:
Stigli smo u Englesku, u zemlju koja je po karakteru stanovnitva
i stepenu narodne prosveenosti, naravno, jedna od prvih zemalja
Evrope. Ovde je sve drugaije: i kue i ulice, i ljudi su drugaiji, i
hrana je drugaija, jednom reju, ini mi se, da sam kroio u neki
drugi svet. ...
Poeleo sam da vidim englesku kuhinju. Kakva istoa! Na podu ni
jedne mrlje, lonci, erpe, tacne, olje, sve belo blistavo, sve u neve-
194
Prokletstvo nacije
rovatnom redu. Kameni ugalj gori u svom ognjitu i ruiasta vatrica raduje ljudsko oko. Domaica se osmehnu prijatno, a ja rekoh:
Izgled francuske kuhinje vrlo esto kvari apetit, izgled vae kuhinje
ga razbuktava. Koliko ljudi! I kakva poslovnost! Uz sve to kakav
red! Sve odie zadovoljstvom, i mada nema raskoi, postoji izobilje.
Od Duvra do Londona, nema niega to bi pomutilo taj utisak, to bi
podsealo na ljudsko siromatvo. ... Ako se veliina i lepota sastoje
od ogromnih zdanja koje se, slino granitnim liticama, gordo uzdiu
uvis ka nebu, onda London sigurno nije takav. Obiavi 20, 30 najboljih ulica, ja ne ugledah nikakve velelepne palate, pa ak ni ogromne
zgrade. Ali dugake iroke, lepo poploane ulice, krupnim kamenjem ukraena peaka zona, vrata kua sainjena od drveta crvene
boje, namazana voskom, koje se blistave cakle kao ogledala, itav
niz fenjera sa obe strane ulice, lepi skverovi na kojima su ili statue ili
neki drugi istorijski spomenici, zatim bogati izlozi u kojima se kroz
staklo jo sa ulice vidi mnotvo raznovrsne robe. istoa zavidna,
urednost u odevanju i onih najjednostavnijih itelja, opte blagostanje svugde i u svemu. Sve to ini sliku neopisivo prijatnu, i vi samo
uzvikujete: London je divan! Kakva razlika od Pariza! Tamo je i
veliina i runoa, a ovde je jednostavnost sa zadivljujuom istoom. U Parizu je rasko i siromatvo, uvek u venoj suprotnosti, a
ovde jednakost opteg izobilja; tamo su palate iz kojih izlaze bledi
ljudi, u ritama i dronjcima, a ovde iz malih ciglenih kuica izlaze
zdravi i zadovoljni ljudi sa plemenitim i smirenim izgledom i lord
i zanatlija isto odeveni i skoro bez ikakvih razlika; tamo napuderisani, nakinureni ljudi se voze u velianstvenim fijakerima, a ovde
se svi voze u lepim koijama upregnutim sa dva gorda konja. Tamo
je blato i mrana tesnoa, a ovde je suvo i glatko svuda gde je svetli
prostor bez obzira na guve. ... Onaj ko vam kae: Buni London!
budite sigurni da ga nikad u ivotu nije ni video. Da, ima mnogo
stanovnika, ali je zato zauujue tih grad, ne samo u poreenju sa
Parizom, ve ak i sa Moskvom. ...
ene u Londonu su vrlo lepe, odevaju se vrlo jednostavno i ljupko,
sve su bez pudera i minke, sa eirima graciozno kreiranim. ...
Jo nisam nikog posetio u Londonu, nisam jo ni razmenio novac u
banci, ali ve sam u Vestminsteru uo Hendlov oratorijum Mesiju
pa sam za ulaznicu dao poslednji sitni. Kakva velianstvena harmonija! Kakve dirljive arije! Moni horovi! ... Plakao sam od ushienja
dok je Meri pevala ariju o Hristu: Bio je ovek bola, upoznat sa
tugom, Ko je car slave?, Gospod nad vojskama, Ja znam da je
iv moj Iskupitelj. ...
195
Slika dobrih naravi i porodine sree najvie me ushiuju u engleskim selima, gde sad ive mnogi imuni stanovnici Londona koji
celo leto tamo borave. Svake nedelje poseujem neku od seoskih crkava i sluam moralne jasne propovedi i gledam mirna lica oeva i
supruga koji se svi usrdno mole Svevinjem, i mole, ini se, da im
Bog sauva ono to ve imaju.
U crkvi su loe i u svakoj sedi posebna, vredna panje, porodica.
Majke su sa decom, i ja nigde nisam video takvu divnu decu kao
ovde. ... Iz crkve svaka porodica ide u svoj vrt koji razigranoj mati
lii barem na kutak Miltonova Edema, ali u tom vrtu na svu sreu,
nema zmije kuaa, ve mila domaica to ruku pod ruku eta sa
muem svojim, a ne sa drugim nekim lepotanom. Jednom reju, ovde
e svaki neenja da uzdahne, gledajui lepotu i sreu dece, i skromne
i potene, lepo vaspitane ene. Da, drugovi moji, ovde su ene skromne i potene, pa prema tome i muevi su sreni. Ovde brani parovi
ive za sebe, a ne za svet. Ja govorim o ljudima srednjeg stalea.
Uostalom, i sami lordovi engleski i lordice ne ive drugaije, raskonije od njih za razliku od naeg visokog drutva. Engleskinje su,
naprotiv, vaspitane u duhu domainskog ivota sa dobrim osobinama
supruge, majke, koja svoju duu ukraava onim navikama i sklonostima koje e je uvati od dosade i samoe, pa jedan ovek za onog
drugog predstavlja dragoceno blago.
Na najvei prosvetitelj Dositej Obradovi, takoe je koraao ulicama Londona toga vremena, oduevljen narodom iji prosveen duh i
karakter vie nikada nije mogao da zaboravi. Slino ruskom putopiscu
Karamzinu, koji je izjavio da mu se ini da je kroio u neki drugi svet, i
sam Dositej svoj utisak o toj prosveenoj zemlji iskazuje slinim reima:
I sam sam se sebi krstio i udio u kakav me je blaeni as mila mati
moja zaela. Gdi sam ja ovo sad? Ko li sam ja? injae mi se kao da
sam se iznova u nekakav novi svet rodio.
Slino Karamzinovom opisu Engleskinja, koje se ne ukraavaju puderom i minkom ve plemenitou svoga karaktera, i Dositej biva oduevljen njihovim poniznim izgledom i srdanim duhom:
Ta i po drugim zemljama ima lepotica, ali su svuda one veim delom ponosite, pa kada ih ovek vidi da se gorde i visoko o sebi misle,
ne mari za njih i kae: neka idu svojim putem. Al evo uda ovde, jer
one niti mare, niti misle, niti znaju da su prekrasne, nego gledaju na
svakoga s takvim prirodnim i prostosrdanim oima, a u isto vreme
s otvorenim prijateljskim i blagim licem, ba kao da ga odavno poznaju.
196
Prokletstvo nacije
Opisujui svoje oduevljenje prosveenom Engleskom, Dositej kae

da e mu se oni koji se uzdaju u svoj stomak i koji po bogatstvu mere
cenu neije due, podsmevati kao bezumnome, ali da, s druge strane,
oni koji poznaju nebesku i boanstvenu vrlinu prosveene i razumne
due, koji umeju raspoznati neuporedivu odliku besmrtnog i venog bogatstva razuma, srca i naravi od onog to je privremeno i zemaljsko
da mu se oni nee podsmevati, nego da e ga sasvim pohvaliti i dati mu
za pravo. Slino Karamzinovom zapaanju kako u Engleskoj ne postoji
gotovo nikakva razlika u odevanju i izgledu izmeu zanatlija i lordova,
Ljubomir Nenadovi opisuje antiautoritarnost Engleza i ravnopravnost
njihove kraljice se ostalima graanima:
Englezi su vrlo monarhini, a njihov monarh, vladalac, nema nikakve vlasti. Sve to je dravno oni kau da je to Njenoga Velianstva
Kraljice, a pri tome skoro polovina njene plate mora da se izdaje
po zakonskim propisima na blagotvorne ciljeve; svaka vlast u ime
njeno radi, a meu tim novi ministar ima pravo sve njene slukinje
promenuti. Englezi su svojim ustavom i zakonima i svojim stalnim
karakterom pretvorili svoje kraljeve u graane, a graane u kraljeve. (Ljubomir Nenadovi, Pisma iz Nemake, 25)
I danas, engleska kraljica uhvaena bez karte u gradskom prevozu,
morala je da plati kaznu. A voza naeg visokog srpskog politiara, ne
samo da odbija da plati kaznu zbog prekraja u saobraaju, ve komandir policije koji se usudio da prosledi prijavu biva suspendovan.
Dok kod nas demokratski predsednik ima kult kralja, dotle u prosveenoj Evropi kraljevi imaju status kao da su obini graani.
RAZLIKA IZMEU ENGLESKE I SRPSKE DOBROTE
Bogdan Popovi, u svojoj raspravi ta Srbi imaju da naue od Engleza, uporeujui nas i Engleze, od svih engleskih osobina najvie je
preporuio englesku dobrotu. Pri tom je imao u vidu da je Srbin za
onoga koga voli u stanju uiniti vie od Engleza, ali da Englez ini dobro i za onoga koga ne voli, kada ga vidi u nevolji. Zapravo, na ovek
je najee pokrenut na dobrotu motivom da ostavi utisak kod drugih
ljudi, i da bi, stekavi tako odobravanje i hvalu, zadovoljio svoju sujetu.
Prirodno mu nije stalo da uini dobro delo osobi do ijeg miljenja i
uvaavanja ne mari, dok za razliku od njega, prosveen ovek ne gleda
ko je ko, ve pomae svakome ko je u njegovoj sferi uticaja, pa makar
se radilo i o osobi koju na ovek ne bi smatrao vrednom panje i ljubavi. Takvu dobrotu, kao posledicu nekadanje reformacije, do skora su
u velikoj meri sauvali narodi severne Evrope, pa samim tim i Englezi.
197
Razlika izmeu motiva koji ljude pokreu na dobra dela rezultuje i

razlikom izmeu smisla uinjenog dela. Polazei od namere da osobu
to vie armira, na ovek ne razmilja o stvarnom smislu svog dobrog
dela, pa e osobi koju voli da prui i ono ugaanje koje, ne samo da
joj nije potrebno, ve koje predstavlja iskuenje za slabosti njenog karaktera. Na primer, prijatelja e da asti aicom alkoholnog pia, jer
mu je vanije ta e on o njemu da misli, nego da li je to za njega zaista
dobro. Prosveen ovek e u svom dobroinstvu razmiljati o realnim
potrebama druge osobe, a ne o ugaanju njenim sebinim eljama, pa
e joj dati samo ono to njoj zaista treba. Kako nema za cilj da svojim
postupkom pokrene kod drugih bilo kakve slabosti karaktera, on e delovati isuvie razumno i hladno onima koje ne pokree prava ljubav, pa
oni u njegovim postupcima esto nee ni prepoznati uzvieni karakter
prave ljubavi.
NESLAGANJE NE PODRAZUMEVA MRNJU
Primetili smo da pozivi na ljubav prema neprijatelju nemaju nikakvu

mo da pomire sukobljene strane, ukoliko su motivi koji ljude rukovode u svakodnevnim odnosima utemeljeni na gordosti, sebinosti i neistoj savesti. Isto tako, vrlo negativni kritiki stavovi protestanata prema
odreenim manjinskim grupama u njihovim zemljama (Jevrejima i katolicima) nisu bili u stanju da pobude mrnju prema njima, onda kada su
protestanti u svakodnevnom ivljenju bili rukovoeni duhom nesebine
ljubavi i dobrote.
Jevreji su do pred kraj XIX veka gajili tako prezriv i poniavaju odnos prema nejevrejima, da su prirodno izazivali i opravdane i neopravdane kritike. Smatrali su da svaki kontakt sa nejevrejima predstavlja
rizik njihovog oskrnavljenja pred Bogom. Nejevreje ak nisu ni nazivali
ljudima, ve pogrdno gojima.
Jedan od pokretaa protestantske reformacije, Martin Luter, neposredno pred svoju smrt, govorio je i pisao protiv Jevreja, pokrenuvi dekrete za spaljivanje njihovih verskih kola i njihovo proterivanje. Luter
se zalagao za naturalnu privredu... borio se i protiv zelenakog i trgovakog kapitala... (Miomir Jaki, Aleksandra Praevi: Istorija ekonomije), pa je jevrejsku sklonost ka bavljenju trgovinom i zelenaenjem (koje
je utkano u temelje savremenog bankarstva) smatrao opasnom zbog promovisanja neproduktivnog rada. Izmeu ostalog, pisao je protiv Jevreja:
Ako lopov ukrade deset guldena, mora da bude obeen; ako opljaka ljude na putu, ostae bez glave. Ali kada Jevrejin ukrade deset
tona zlata preko svog lihvarenja, drai je od samog Boga! Zar njihov
Talmud i rabin ne piu da nije greh kada Jevrejin ubije nekog pagani-
198
Prokletstvo nacije
na, ali jeste greh ako ubije brata u Izraelu? Nije greh ako ne odri re
datu paganinu. Zato je pljakanje (to ine lihvarenjem) od paganina,
u stvari sluba Bogu. A oni su gospodari sveta, a mi njihove sluge
da, njihova stoka! Ako neko misli da govorim previe ja kaem da
govorim premalo! Jer vidim kako u spisima proklinju nas goje i kako
nam u kolama i molitvi ele sve najgore. Oni nas pljakaju uz pomo
lihvarenja i, kad god mogu, varaju nas... Burgenzis, koji je bio veoma
ueni rabin meu njima i koji je milou Bojom postao hrianin
(to se retko dogaa), veoma je uznemiren zbog injenice da oni u
(svojim verskim) kolama tako grozno proklinju nas hriane (to i
Lira takoe pie) i iz toga izvodi zakljuak da oni nikako ne mogu
da budu narod Boji. (Martin Luter, O Jevrejima i njihovim laima)
Uprkos ovim reima, nigde drugde na zemljinoj kugli Jevreji nisu
nali bolje i sigurnije utoite nego u protestantskim zemljama, jer su
ti pozivi Martina Lutera ubrzo bili osporeni a dekreti poniteni kao suprotni evaneoskom duhu tadanjeg protestantizma. Voa nemakih Jevreja je uspeo da pomou miljenja hrianskih teologa, te na osnovu
vlastitih dokaza, izdejstvuje ponitenje znaajnog broja protivjevrejskih
dekreta u ovoj protestantskoj zemlji, ak uprkos Luterovim savetima
(arl Etinger, Istorija jevrejskog naroda, str. 287). Kada ljudi imaju ljubav u
svojim srcima, tada im nije problem da vole druge, iako se sa njima ne
slau, iako ne odobravaju njihove postupke. Jevreji su uskoro poeli da
zauzimaju visoke pozicije u protestantskim zemljama:
Na ulicama jevrejske etvrti sedamnaestovekovnog Amsterdama
mogao se sresti svojevremeni katoliki ispovednik sa panskog kraljevskog dvora koji je postao jevrejski nauenjak ili trgovac, te bivi panski ministar ili vojskovoa koji je postao stareina jevrejske
optine i deoniar brodarskog drutva koje alje svoje lae za Novi
Svet. U trgovini dragim kamenjem, koja se razvila na amsterdamskoj pijaci, holandski Jevreji vodili su poslove zajedno sa nemakim.
Meu holandskim Jevrejima bilo je nekoliko krupnih obrtnika; godine 1688 jedan od jevrejskih bankara dao je Viljemu III Orlanskom,
vladaru Nizozemske beskamatni zajam od dva miliona goldena. Jevreji su se mogli nai i meu dioniarima holandske Istono indijske
kompanije; krajem XVII veka u njihovim rukama nalazila se priblino etvrtina svih akcija ovoga drutva. U Holandiji skoro da nije bilo
trgovake grane u kojoj Jevreji nisu sudelovali ivo i uspeno. Poto
je holandska vlada 1619. godine i zvanino priznala postojanje jevrejske optine u zemlji, tamonji su Jevreji, prvi u Evropi, u pravima
privreivanja i na privatnu svojinu bili izjednaeni sa drugim podanicima, te su iveli u dobrosusedskim odnosima sa svojim hrian-
199
skim sugraanima. Svojoj novoj otadbini bili su duboko odani, a

hrianska okolina je, sa svoje strane, njih cenila i potovala. Ovakav
odnos jasno izraavaju, na primer, Rembrantove slike i crtei koji
predstavljaju Jevreje. (arl Etinger, Istorija jevrejskog naroda 270)
U vreme drugog svetskog rata duh potovanja prema Jevrejima se na
neobino dirljiv nain manifestovao kod Holanana. U Istoriji jevrejskog naroda od strane arla Etingera itamo na 474. stranici:
Kada su februara (1941.) nacisti napali jevrejsku etvrt u Amsterdamu, holandski radnici pourili su Jevrejima u pomo. ... U znak
solidarnosti s njima u Amsterdamu je planuo radniki trajk, koji se
postepeno pretvorio u generalni trajk, ali ga je uguila vojska. Sluaj u Amsterdamu bio je jedinstven dogaaj ovakve vrste u nacistima
okupiranoj Evropi. (arl Etinger, Istorija jevrejskog naroda, str. 474)
Kako je u okupiranom Amsterdamu Jevrejima bio zabranjen pristup
u kafane, kad god bi neki nemaki oficir uao u holandsku kafanu, svi
Holanani bi u znak protesta i saoseanja sa Jevrejima izali napolje.
Holandska princeza je povodom tog principa ophoenja Holanana prema Jevrejima u tampi spomenula krvnu bliskost Nemaca sa Holananima i zatim izjavila Sta vam smeta da bar petnaestak minuta provedete
sa nemakim vojnicima zajedno u kafani? Od tada, kad god bi neki
nemaki oficir uao u kafanu, Holanani bi izvadili sat na sto i posle
petnaest minuta bi svi izali napolje iz kafane.
Iako su kroz celu istoriju protestantski narodi sauvali vrlo negativne
stereotipe o Jevrejima, oni nisu podrazumevali mrnju, ve, kao to smo
videli u raspravi Bogdana Popovia o engleskoj dobroti, imali su potovanje i ljubav i prema svojim neistomiljenicima i verskim protivnicima.
Osvedoavajui oveka o sopstvenu grenost pred Bogom, hrianstvo oveka ini svesnim da je najvee zlo ono koje on nosi u sopstvenom
srcu. Dokle god su protestantski narodi nosili svest o potrebi za unutranjom reformom karaktera, dotle su i druge ljude prihvatali sa svojim
slabostima kao to su prihvatali i sami sebe kao grene i nesavrene. U
to vreme se smatralo da pravo prijateljstvo nije laskanje, ve spremnost
da se uputi kritika onda kada je ta kritika potrebna. Meutim, eskalacija
hedonizma rezultovala je time da je krajem XIX veka i poetkom XX
veka postalo nepristojno biti samokritian i govoriti o sebi kao grenom
oveku. Hedonista ne moe imati duh zdrave samokritinosti, kada ga
zbog samog hedonizma pritiska sopstvena neista savest. Zato je sada,
njegova vrlo strogo formirana savest, poela da se okree ka drugima i
da kroz lano moralisanje tuih slabosti nalazi sopstvenu satisfakciju.
Tako se rodila potreba za rasizmom i nacizmom, a Luterovi antisemitski
spisi, postali su veoma aktuelni u nacistikoj Nemakoj. Najvea zverstva prema Jevrejima uinjena su u XX veku, u vreme kada je autoritet
200
Prokletstvo nacije
Svetog pisma zamenjen sa autoritetom Majn Kampfa, a samokritinost

sopstvenih greha zamenjena osuivanjem drugih grenika.
Savremeni ovek nije u stanju da voli drugog oveka kakav on zaista
jeste, a da ima realnu sliku o njemu i njegovim slabostima. Umesto da
se reenje potrai u reformi motiva sopstvenog srca, ono se danas trai
u reformama predstave o stvarnosti, zatvaranju oiju pred slabostima
koje zasluuju kritiku. Dekadencija duha rezultuje time da se otvoreno
ukoravanje ljudskih slabosti proglaava govorom mrnje, dok se kritika
same mrnje na nivou ljudskog srca tabuizira i proglaava nepristojnom.
Tako imamo apsurd da se smatra krivim onaj koji na zlo ukazuje, a ne
onaj ko zlo u srcu gaji i koji e zato, kada ga snau konkretna iskuenja,
vrlo lako i da ga uini.
NADA PROSVETITELJSTVA
Blagoslov prosvetiteljstva rezultovao je verom i nadom u preporod

celokupnog ljudskog roda na zemlji. Ponesen takvim optimizmom, Ljubomir Nenadovi je pisao:
Prooe oblaci, sve se nebo plavi,
Gledam raj na zemlji u snu ka na javi:
Oko cele zemlje, ka oko jabuke,
Obvio je Hristos svoje svete ruke.
Prosveta se blista ka svetlost od zraka,
Ni u jednom kraju ja ne vidim mraka.
Svaka glupost pala, svuda je istina.
Srueni idoli sviju ljudskih jada,
Jedan presto vidim i tu sedi pravda.
Ne vidim razlike kod ljudskog roda,
Sve je jedan narod, ime mu sloboda.
Ne ujem nikoga da plae i jei,
Nikog jaeg nema da nejae gnjei.
Svaki komad zemlje ureen, zasaen,
Svaki ljudski ivot radou zaslaen,
Drukija je dua u svima ljudima,
Drukije je srce u svima grudima.
Svi su sreni ljudi, jer su svi pametni,
Svi su zadovoljni, jer su svi pravedni.
Niko ne zna ta su svae i ratovi,
Ljubav je ki Boja, ljudi su joj sinovi.
Hristos progovori one rei svoje:
To je moja vera! To je carstvo moje!
201
PROSVETITELJSTVO KOD NAS
PROSVETITELJSKE MISLI VLADIKE PETRA CETINJSKOG
Stric Petra Drugog Petrovia Njegoa, vladika Petar Prvi Petrovi

Cetinjski (1748-1830), preuzeo je na sebe odgovornost da razumnim
ukorima, preklinjanjem i pretnjama, molbama i kletvama, ujedini crnogorska plemena koja su vekovima bila u meusobnom sukobu i ratu.
Obraajui se u svojoj poslanici glavarima, stareinama i svima Katunjanima vladika Petar Cetinjski pie:
Videi vau neslogu i domau rat u sva plemena od vae Nahije, ja s
mojom najviom alou i plaem i vidim da ste vi sami sebe i svojoj
eci najvii krvnici i neprijatelji duevni i tjelesni i da svi avoli i
svi vai neprijatelji od svijeta ne bi mogli toliko zla, ni toliko tete i
sramote vam uiniti, koliko vi sami sebe inite.
Vi se ne moete krvi bracke nasititi, vaa slava, vae potenje vaa
pohvala i dika i vae junatvo stoji u vau domau rat i neslogu, u
koju najviu svoju sreu i radost nahodite.
Svi narodi, koji u tursku zemlju ive, neprestano rade da se iz nevolje izbave i oslobode, kako ujete. A vi i ostali Crnogorci u isto
doba radite da svoju slobodu izgubite i da u vjenu sramotu i nevolju,
mimo svih ostalih narodah, ostanete, i nitko vas ne siluje da tako
inite, nako sobstvena vaa volja i zli obiaj, koji ne hoete nikojako
ostaviti.
Vi inite ono to znate, no ne znate to inite.
Vi nikoga ne sluate, ko za dobro vae radi i govori, a neka doe koji
laac meu vama, svi ete mu vjerovati to vi ree, koji e biti od
vas poitovat, kako to su i prvi poitovani bili, neki za cara, neki
za proroka, a neki za svetitelja i udotvorca, no istini i poteni ojek
ne ima meu ovijem narodom mjesta. ... Ja se udim kako vi mislite
ivjeti jedni s drugima u rat i sa svakijem naokolo sebe u nemir...
Pred kraj svoga ivota, vladika je u svojoj Poslanici Crnogorcima i
Branima pisao:
Evo su ve prologa proljea aprila mjeseca pasale trideset i osam
goditah, otkada sam ja postao meu vama vladikom. ...
202
Prokletstvo nacije
Vi moje nauke primiste, posluaste, i ... Bog vam dade sreu... Molih
vas da kuluk i praviteljstvo postavite, ... da praviteljstvo narodom
vlada i da narodna ela upravlja, a kuluk da zle ljude fata i na sud
dovodi, kako to se u cijeli svijet ini, jer bez toga ne mogae bit ni
slava ni sloboda vaa utvrena, ni dugovjeka. I vi tako iniste.
Nastade dakle zakonik meu vama, nastade sud i pravda, mir i tiina, vrijeme sreno i blaeno, radost i veselje za dobre i bogobojazne
ljude i nejaku siroma i sirotinju, prestade samodovoljstvo, prestade
domaa rat i krvoprolie. ... Putnik mirno putovae, trgovac slobodno
trgovae, rabotnik svoju rabotu veselo rabotae i oban svoju stoku
bez straha pasijae i Bogom blagoslovena tiina na sve strane prebivae.
No budui vam milije zlo nego dobro, ne mogaste praviteljstvo meu
sobom trpjeti, elei da se opet na obina vaa zla i samovoljna djela
povratite i da jedan drugome krv pijete.
Ne bi vam ugodno, da vas ljudi od svijeta poituju dobrim i potenim
narodom, kako sam pree reka, da vam budu tui gradovi i pazari
otvoreni, i da imate uvaavanje kako i ostali narodi evropejski, nego
je vam drae i milije, da vas nazivaju zlim, bezakonim i samovoljnim
narodom, da stime i pristupita nigdje nemate i da vas eraju kako
hajduke i razbojnike.
Vi ste od svakoga cara i kralja voljni i slobodni, da vi niko ne zapovijeda; no nijeste jedan od drugoga; vi slobodu svoju ne poznajete i
poznati je ne hoete; vama je protivno sve to je Bogu i potenim ljudima ugodno; vi ste od Boga odstupili i sasvim strah Boji izgubili;
vi ne nahodite dobra i potenja ni u em, nako u svoje zlo i bezakono
samovoljstvo i vi ne imate viijeh zlotvora od samijeh sebe i vama
niko nita ne ini bez vae zaevice.
Ja vas zaludu u sve vrijeme mojega meu vama vladiestvovanja uih
i nastavljah na sve ono to mogae sluit na vau korist i potenje, i
zaludu se toliko sile vremena trudih, ne tedei ni ivota ni imjenija
mojega za vae opte narodno dobro. Da sam to inio za koji drago
ostali narod od svijeta, on bi mi blagodario i ja bih meu njim sreno
i veselo ivio i moje bi ime u ljubavi onoga naroda vjeno ostanulo,
a meu vama je moje srdce od vaeg zloinstva uvehlo i starost moja
oskorbljena, da poivala i radosti nigda nemam. ... (Vladika Petar Prvi
Petrovi, Poslanica Crnogorcima i Branima, Cetinje 1825)
PROSVETITELJSKE MISLI DOSITEJA OBRADOVIA
203
Sav svet da ti kae da si slep, ti, imajui oi i isto videi, ne veruj

svemu svetu. Sav svet da ti kae da dva i dva nisu etiri, nemoj mu
verovati. Sav svet da ti ree da e Bog u venu muku i vraje ruke
predati one koji jedu u sredu i u petak ribu i meso, nemoj mu verovati, to nije mogue, to ni turski sultan ne bi uinio.
Ima mnogo takvih koji ono to su prvo nauili i sebi jednom u glavu
zavrteli, ako je to i naopako i pogreno, mrano, nerazumljivo, puno
oevidne protivrenosti i nerazumno oni se toga dre kao slepac
plota. A zato? Ni zbog ega drugog nego samo zato jer su to prvo
uli i primili. Predlae im se neto drugo, isto, jasno i to moe lako
razumeti ak i nezlobivo dete, to da hoe mogli bi ispitati i poznati
ali nee, nego viu na sve to je novo gore nego na besnog kurjaka.
Ko se god nalazi u slepilu uma ili u blatu nevaljalstva, taj mrzi na
svakog koji mu neto govori o prosveenju razuma, o istoti i asnosti karaktera.
Nema gorih ljudi od onih koji se protive prosveenju i obrazovanju
naroda. Takvi, da mogu, Sunce bi ugasili. ... Evo ta prostota i sujeverje vie: Tako su nai stari inili, tako hoemo i mi! No, nai
su stari zbog mnogih kojekakvih stvari posle ljuto postradali: je li,
dakle, pravo i pametno da i mi u njima ostajemo i stradamo? Nipoto!
Kad bi ljudi uvek isti ostajali, nikada nijedan narod ne bi se poboljao
ni prosvetio. Razumni idu sve nabolje, a nerazumni ili ostaju kako su
bili, ili (to je verovatnije), ako se ne poboljavaju, a oni idu sve na
gore. Celo drutvo, i svak ponaosob, kad se ne upravlja po zdravom
razumu i mudrim savetima, po nudi se mora zlopatiti i propadati.
Mi smo ljudi slini pticama koje se uvek u istim mreama hvataju,
i opet nee da se uvaju. Od istih pogreaka od kojih su nai stari
stradali, i mi smo mnogo puta zbog njih zlopatili, i opet neemo da
ih se uvamo.
ovek roen slep smeje se kad uje da se oni to vide tolikim mnogobrojnim i razliitim bojama i cvetovima ude i dive, o kojima on, siromah, nikakova pojma nije kadar imati. Takav nije podsmeha nego
saaljenja dostojan; ali, koji bi mogli to poznati, a zbog uporstva i
visokoumlja nee, oni su dostojni poruge i osude. tavie kad neko
osea u sebi da mu bilo ta nije jasno i poznato, a o tome neto tvrdi
samo zato to su i drugi to tvrdili, o tome se inati i vie i kae da on
ne mari niti hoe to drugo da uje ni da zna ovo je najposlednji
stepen nerazumnosti i bezduhovnosti, koji nimalo oveku ne prilii.
204
Prokletstvo nacije
Kad ovek hoe da je zao, gori je od zvera, a kad hoe da je glup,

gluplji je od samog magareta. Evo uzroka zato prosveen ovek ono
to misli i veruje reima dokazuje, a glupi i divlji varvarin potvruje
svoje mudrovanje i veru silom i orujem. ...
Zato, kad se ta pone protiv starih plesnivih i zaralih obiaja initi, odmah viu Propadosmo! Propade pravoslavlje!? ... Koja je
nauka pravoslavnija i blagoestija od jevanelja Spasiteljeva, koja razobliava i ukorava licemerne i druge molitve i postove?
Vie, vie blagi i jedini Zakonodavac istinitoga pravoslavlja i blagoestija:
Zato ljudi radi ljudskih predanja zanemaruju i ostavljaju zapovesti
Boije?
Sad, kada veliki broj ljudi neke lane stvari za istinite potuje, ako se
ko nae da te stvari kao lane izobliava, takav mora biti zlo gledan,
i smatra se za nevernika. Za ovakve stvari su svi apostoli, i sam Hristos, gonjeni i ubijeni bili. ...
Sad se meu prosvetenim ljudima ne pita ko je istone ko li je zapadne crkve, no ko je dobrovoljan, poten i vredan ovek. ...
Ne razdeljujte se i ne mrzite se izmeu sebe na crkvu grku i latinsku; crkva je Hristova, a niti je grka ni latinska, nego samo gordost
i inat i zloba uvele su ova imena i razdelile i omrazile tolike potene
i blaga srca ljude.
JOVAN SKERLI O DOSITEJEVOM DELU
Dositej trai ono isto to je saobrazno zdravom razumu i korisno

drutvenoj celini; romantiari istiu ono to je najosobenije i najekscentrinije, proglaujui pravo jedinke da ivi na svoju ruku i za
svoj raun. Dositej u narodnim obiajima gleda dokaze nae zaostalosti, tragove naega varvarstva, i hoe da ih nepovratno uniti,
romantiari u njima gledaju svete ostatke prolosti, najvie izraze
narodne due i osobenosti, izvestan dokaz narodne superiornosti, i
hoe da ih sauvaju da bi se imalo ime stajati van, a i iznad drugih
naroda. ... Dositej je prosveeni zapadnjak i hoe da srpski narod
prihvati izraenu i iskustvom overenu bogatu kulturu naprednih zapadnih naroda; romantiari preziru truli Zapad i veruju u srpsku
kulturu, koju nikada nisu ni definisali u emu se sastoji.
Izmeu Dositeja i romantiara naih postoji razlika koja je izmeu
razumna oveka koji vedro gleda preda se u budunost i zbunjenih
ljudi koji bunovno gledaju za sobom u prolost.
JOVAN SKERLI O DOSITEJEVOM KARAKTERU
205
Kod Dositeja Obradovia je zanimljiva pojava kako se njegova intimna priroda, njegov karakter, poklapa sa idejama koje je propovedao
i sa knjigama koje je pisao. Kao retko u kom sluaju, izmeu pisca i
dela postoji puna saglasnost. Iako je ispovedao jeretike ideje i udarao na tolike predrasude, tradicije i interese, Dositej je dosta dobro
proao kroza ivot, zahvaljujui svojoj pitomoj i krotkoj dui, jer je
bio ljubazan, pristupaan i prilagodljiv ovek, stvoren da ivi meu
ljudima i da im se dopadne. Jovan Suboti mu je pevao u jednom
natpisu 1858 godine:
Ceo ti je ivot bezlobno i sladko detinjstvo. ... Tako ljubazan i sladak, sa jednom tako filozofskom blagou prema ljudima, on e proi toliki svet, provesti gotovo sedamdeset godina, iveti u jednom
burnom dobu, a ne e sresti ravih ljudi i velikih neprijatelja. On se
ispoveda: Po vioj asti savren uzrok sam imao s ljudima s kojima
sam ivio zadovoljan biti, pripisujui to skromno njihovoj dobroti,
dok je uzrok bio njegova lina dobrota, njegovo jako razvijeno socijalno oseanje i ovekoljubivost. ...
On ne prima laskanja, i 1790 pie jednom svom velikom potovaocu:
A to mi velite da su vam moja pisma milija nego svi carski erariumi, to su rei u vetar, i morao bi ko punu glavu vetra imati, pa da im
veruje. ... Ako je bilo oveka koji je u to vreme mogao igrati neku
ulogu, to je ovaj ovek, koji je vie video i vie znao no i jedan ivi
Srbin, i koji je imao potovalaca koji su ili do oboavanja. 1808, vojvoda Petar Moler mu laskavo pie da bi voleo da ga vidi lino, a Dositej mu sasvim trezveno odgovara: S moje strane ja bi pametniji bio
da se uvam i ne dam da me gdi vidite, zato ja kroz to ne samo ne bi
nita dobio, nego bi mnogo tetovao i izgubio. A kako to? Evo kako.
Dok me ne vidite, Bog zna ta o meni mislite: da sam nekakav veliki
ovek, da mi se na elu, na nosu, na svem telu i na samim haljinama
neki znaci nauke i mudrosti vide i poznaju, i kad bi me videli, mogli
bi glasno, kao i mnogi drugi rei: Ho! Meer to li je onaj o kome sam
ja udesa metao i sebi predstavljao.
206
Prokletstvo nacije
HRIANSKO POREKLO PROSVETITELJSKIH IDEJA
Kao to smo ve primetili, prosvetiteljstvo je edo protestantske reformacije:

ak su i neprijatelji prosveenosti isticali da je protestantizam
umesto boanskog autoriteta postavio privatni sud pojedinca i potvrdio suverenitet individualnog razuma i slobodu savesti... jer
i Reformacija je htela da svaki pojedini hrianin sudi o pitanjima
vere, kao to je Revolucija uputila svakog pojedinca da rasuuje o
politikim pitanjima. ... Tako su evangelistiki liceji u srednjoj Evropi i srpsko prosvetiteljstvo povezani i uzajamno uslovljeni na onoj
istoj liniji koji moderni istoriari kulture istiu kada je re o drugim
sredinama i literaturama XVIII veka; bez protestantske reforme ne bi
bilo ni industrijske i intelektualne revolucije u Evropi, pa ni prosvetiteljstva. (Milorad Pavi, Istorija srpske knjievnosti III klasicizam)
Sam protestantizam je nastao uzdizanjem onih istina Svetog pisma,
koje su za vreme srednjeg veka izgnane iz religije, upravo zato sto su
same antiautoritarne i prosvetiteljske. O tom otpadnitvu crkve u odnosu na izvorno jevanelje pisao je i poznati naunik Isak Njutn:
Jer proroci i apostoli su prorekli da e, kao to se Izrailj esto bunio
i krio zavet, a po pokajanju ga obnavljao, doi i do otpada i meu
hrianima, uskoro posle apostolskih dana. (...) Dok Boji narod uva
taj zavet, on nastavlja da bude Njegov narod, a kada ga prekri prestaje da bude Njegov narod ili crkva, i postaju sinagoga Sotone. (Isak
Njutn, Opservacije o pror. Danila i Otkrivenja Svetog Jovana, str.15, 1733.)
Pravoslavni arhijerej Aleksandar meman objanjava kako je crkva,

da bi pagane preobratila u hrianstvo, usvojila razne njihove obiaje
i verovanja, mislei da e da promeni bit paganstva ukoliko paganskim obiajima prida hrianske nazive i objanjenja:
Crkva je, dakle, odjednom bila prinuena da krene u masovnu propoved o Hristu kao Spasitelju da bi i tih preostalih devedeset procenata stanovnika Rimskoga carstva preobratila u Hrianstvo kao
novu veru. ... Glavni metod kojim se Crkva sluila da bi neznaboce
preobratila u Hrianstvo bio je metod sublimisanja i preobraavanja samih paganskih verovanja: Crkva je preiavala neke paganske obiaje i ispunjavala ih hrianskim smislom i sadrajem. Pagani
su u decembru praznovali roenje sunca. I tog istog dana su Hriani
poeli da praznuju roenje Isusa Hrista kao istinskoga, duhovnoga
Sunca, to jest kao dan ulaenja istinske, duhovne Svetlosti u ovaj
svet. ... Kao to vidimo, Hrianstvo je prihvatilo ideju sunca kao
207
izvora svetlosti i ivota: ono je tu ideju - koja je bila karakteristina za gotovo sve pagane i sve prehrianske kulture - preobrazila u
otkrivenje svoje vere u Hrista. (Aleksandar meman, Tajne praznika)
Meutim, pagani su u hrianstvu nali samo novi izgovor za svoje
staro idolopoklonstvo. Svi oni mehanizmi (uguivanje neiste savesti, pobuivanje fanatizma, povrni moralni zahtevi, odricanje od
zdravog razuma) zbog kojih smo objasnili da su religiozni ljudi u
proseku gori od ateista, sada su nastavili da funkcioniu pod formom
hrianstva. Dositej Obradovi govori o tom duhovnom otpadnitvu
hrianske nauke sledeim reima:
Zato da ne poznadu da u svetkovanju tolikih svetaca ni jedna dlaka
pravoslavlja ne stoji? Zato da im se ne kae da su ove stvari izmiljene est i sedam stotina godina posle Spasitelja Hrista i apostola? ...
Kad su Grci i Latini od Hristovih apostola primili hrianski zakon,
onda nije bilo ni asnoga drveta, ni ikona, ni svetih telesa, ni motiju,
ni kostiju, ni kanona, ni irmosa, ni tropara nikakva. Za sve to blaeni
i sveti apostoli ni rei ni slova niti su znali niti mislili. ...
Ljudi smo razumni, umom i razumom od Boga obdareni, a pri tome
imamo u rukama jevanelje Hristovo i apostolske nauke: zato je
dakle potrebno da nas drugi vuku za nos? ... Evi ti politika! Istinu
za atar oveanski sakrivati i svetli razum gasiti na veliku i venu
tetu dobroga i bezlobivoga i za samu prostotu u neznanstvu svojeg
sujevernoga naroda!
ta misli, zato su drugo Hrista raspeli i ubili? Nizato drugo. Nego
zato to je hteo narodu oi otvoriti i pokazati ta je isto pravoverje
a ta je sujeverje.
Ljubomir Nenadovi takoe opisuje sukob izmeu sujeverja i razumne vere, izmeu paganstva i povratka izvornom jevanelju:
Rim, kad je postao nemoan da silom grabi, on otima; kao bolestan
lav, pretvori se u samu blagost i dobrotu, pretvori se u svetinju. Kad
vidi da mu se uzalud protiv hrianstva boriti, pretvori se u najeeg
hrianina: prelije Jupiterovu statuu u kip svetoga Petra, koga je on
na krst raspeo. ... Cvingli u Cirihu, Heler i Manuel u Bernu, Faler i
Kalvin u enevi, i mnogi drugi zauzmu se da dovedu svoju crkvu na
pravije jevanelske istine, koje su, kroz tolike godine, mnogim dodacima zavijene ili izopaene bile. ... Oko dva miliona dua to ivi u
vajcarskoj, vie od polovine protestantske su vere. U ovim kantonima to su blie Italiji i to su po velikim planinama, gde prosveta tee
prodire, ostali su isti katolici. ... To je mala varoica, izgleda kao
kakvo selo, ima svega tri hiljade stanovnika, ali je glavno mesto svo-
208
Prokletstvo nacije
ga kantona. Ljudi su prosti i sujeverni. Onda gazda od kue, gde smo

odseli, alio nam se da mu se mora neto dogoditi; umesio hlebove i
poto ih je iz pei izvadio, nae dva leba crvena. Mi smo se smejali,
a on nas je ozbiljno gledao. Stanovnici su sami katolici, nema ni jednog protestanta. ... Odatle moemo videti, da to su istinitija naela
vere, tim je i prosveta vea.
A ta je zapravo znaio taj povratak izvornom jevanelju? To je znailo povratak onim antiautoritarnim i prosvetiteljskim istinama koje su
jo pre tri milenijuma osvedoavale ljude o linu odgovornost i kritikovale slabosti naroda i ljudi na vlasti:
Tako, je, eto dolo do pojave proroka, koji su pokuavali vratiti Izrailj istim tradicijama jednobotva i nastavili da zastupaju pravo na
linu veru i pravo na odbranu najosnovnijih naela pravednosti od
svakog samovoljnog diktata cara (kao predstavnika drave) i od svakog oportunistikog kompromisa. Na stranicama Biblije nalazimo
opise brojnih sukoba izmeu proroka i careva.
Neki su nastajali zbog reakcije careva protiv proroanskih opomena
i upozorenja, protiv pretnja propau u koju e zemlju i samu carsku
kuu uvaliti samovoljna i nepravedna upotreba vrhovne vlasti.
Uzrok drugim sukobima bile su otre mere to su ih preduzimali
carevi, njihove osvete i odmazde, jer su proroke smatrali silom koja
razara i koja razjeda narodno telo, izazivaima nereda i podstrekaima graanske neposlunosti...
Za njih (proroke i one koji su ih sledili) je Boji zakon bio jedina
savrena pravednost, a zajednica je mogla napredovati samo ako se
pridrava toga zakona...
Uenje proroka tipian je izraz jevrejskog verskog duha, pa zbog toga
mora ostati uzaludan svaki pokuaj da ga objasnimo uporeujui ga
sa slinim pojavama kod drugih naroda. Iako proroci kao pojedinci
nisu bili ljudi neke vie inteligencije i premda nisu posedovali naroito veliko i iroko obrazovanje oni su izricali odreene velike ideje,
koje e kasnije postati sastavni deo zajednike batine itavog oveanstva. (Luii Pareti, Istorija oveanstva, Kulturni i nauni razvoj,
sveska 2, knjiga 1, Naprijed 1967, Zagreb, str. 286-289)
Prosvetiteljski duh i antiautoritarnost proimaju i jevrejski Stari zavet. U njemu itamo kako Jevreji nisu smeli da imaju cara, ali ako su
ba izriito eleli da ga imaju, caru su bili postavljeni uslovi, da ne sme
da ima mnogo ena, niti srebra i zlata, itd. A taj zakon za cara je sam
car u pisanoj formi morao stalno da dri kod sebe i da ga ita dok je
iv, uz vrlo razumno objanjenje da se ne bi podiglo srce njegovo
209
iznad brae njegove. Neko bi na to prirodno postavio pitanje Pa ako je

car, zar nije opravdano da se podie u sopstvenim oima iznad ostalih
ljudi?! Ali ak ni injenica da je neko bio car izabranog Bojeg naroda,
nije mu davala pravo da u sopstvenom srcu uzdie sebe iznad svojih
ostalih sunarodnika.
Kada su konano Jevreji poeleli da imaju cara, oni su ga na svoje
izriito insistiranje dobili, uz Boje negodovanje, i uz sve negativne posledice koje su ih zbog toga zatim snale. Ovako je izgledala rasprava
izmeu naroda i Bojeg proroka koji ih je opominjao na prokletstvo
autoritarne vlasti i nesreu koja je iz nje proizilazila po sam jevrejski
narod, onda kada su Jevreji prvi put u istoriji zatraili da imaju cara:
Uzimae desetak od useva vaih i od vinograda vaih, i davae dvoranima svojim i slugama svojim. ... Stada e vaa desetkovati i vi ete
mu biti robovi. Pa ete onda vikati radi cara svojega, kojega izabraste
sebi, ali vas Gospod nee onda usliiti.Ali, narod ne hte posluati rei
Samuilovih, i rekoe: Ne, nego car neka bude nad nama, da budemo i
mi kao svi narodi; i neka nam sudi car na i ide pred nama i vodi nae
ratove. (1.Samuilova 8.gl.)
Za period pre pojave izrailjevih careva i proroka, Sveto pismo kae
sledee: U ono vreme ne bee cara u Izrailju, svaki injae ono to mu
bee drago. (Sudije 21,25), pa opet, opisujui izgled pripadnika jednog
plemena u Izrailju, Pismo kae da svaki bee na oima kao carski sin
(8,18). Kako je mogue da su izgledali dostojanstveno kao carevi sinovi,
kada nisu imali cara?
U to vreme nije bilo idolatrije prema vladaru, ni fenomena autoritarnosti. Nije bilo kultnog odnosa prema vlasti, niti zavisnosti od nekog
sistema koji bi ih spolja kontrolisao, pa je svako imao ono dostojanstvo
koje ima ovek koji je na sebe preuzeo odgovornost za svoje postupke i
koji je tako zaista postao ovek.
Vene biblijske istine o odgovornosti, koje pozivaju oveka da odgovorno misli svojom glavom, nisu neto sto je nepoznato savesti svakog
ljudskog bia, bio on vernik ili nevernik, monoteista ili mnogoboac.
Samo Sveto pismo ui da Bog ne gleda ko je ko i da se u svakom ljudskom srcu odvija sukob izmeu dobra i zla:
Jer Bog ne gleda ko je ko. Jer pred Bogom nisu pravedni koji sluaju
zakon (Boji), nego e se opravdati oni koji ga tvore. Jer kad neznaboci ne imajui zakona sami od sebe ine to je po zakonu, oni zakona ne imajui sami su sebi zakon. Oni dokazuju da je ono napisano
u srcima njihovim to se ini po zakonu, budui da im savest svedoi,
i misli meu sobom tue se ili pravdaju. (Rimljanima 2,11.13-16)
210
Prokletstvo nacije
DESETI DEO
PROKLETSTVO NACIJE
SVETO PISMO O NAOJ NEVOLJI
Ko je dao Jakova da se potlai i Izrailja otimaima? Nije li Gospod

kome zgreismo? Jer ne htee hoditi putevima Njegovim, niti sluae zakona Njegova. Zato izli na njih estoku jarost svoju i silan rat, zapali ga
unaokolo, ali on ne razume; zapali ga, ali on ne mari. (Isaija 42,24-25)
Zato se tui ovek iv, ovek na kar za grehe svoje?
Pretraimo i razgledajmo puteve svoje, i povratimo se ka Gospodu.
Podignimo srce svoje i ruke k Bogu na Nebesima. Zgreismo i nepokorni bismo. Strah i jama zadesi nas, pustoenje i zatiranje. (Pla Jeremijin
3,39-42.47)
Gle, nije okraala ruka Gospodnja da ne moe spasti, niti je otealo uho njegovo da ne moe uti. Nego bezakonja vaa rastavie vas s
Bogom vaim i gresi vai zaklonie lice njegovo da ne uje. Jer su ruke
vae oskrnavljene krvlju i prsti vai bezakonjem; usne vae govore la
i jezik va izrie opainu. Nema nikoga da vie za pravdu, niti ima da
se pre za istinu. Zato je sud daleko od nas, i pravda ne dolazi do nas,
ekamo videlo, a ono eto mrak; svetlost, a ono hodimo po tami. ekamo
sud a njega nema, spasenje, a ono je daleko od nas. Jer se prestupi nai
umnoie pred tobom i gresi nai svedoe na nas. Da, neveru uinismo i
slagasmo Gospodu, i odstupismo od Boga svojega, govorismo o nasilju
i odmetu. Zato sud odstupi natrag, i pravda stoji daleko; jer istina pade
na ulici i pravda ne moe da proe. I istine je nestalo, i ko se uklanja oda
zla, postaje plen. (Isaija 59,1-4.9.11.14-15)
Ne pristae na moj savet, i prezirae sve opomene moje. Zato e jesti plod od puteva svojih i nasitie se saveta svojih, jer e lude ubiti mir
njihov, i bezumne e pogubiti srea njihova. (Prie 1,30-32)
I poludee od onoga to e gledati svojim oima. Sinovi tvoji i
keri tvoje dae se drugome narodu, a oi e tvoje gledati i kapae jednako za njima a nee biti snage u ruci tvojoj. Stranac koji je kod tebe
popee se nada te visoko, a ti e sii dole veoma nisko. On e ti davati
u zajam, a ti nee njemu davati u zajam. Ako povrgnete uredbe moje i
dui vaoj omrznu zakoni moji da ne tvorite sve zapovesti moje, i raskinete zavet moj, i ja u vama uiniti ovo: Potru ponos sile vae; oboriu
Prokletstvo nacije
211
idole vae; i obratiu gradove vae u pusto, i razoriu svetinje vae. I

opustiu zemlju da e joj se uditi neprijatelji vai koji e iveti u njoj.
A vas u rasijati po narodima, i zemlja e vaa biti pusta i gradovi vai
raskopani. (5.Mojsijeva 28,34.32.43-44; 3.Mojs.26,15-16.19.30-33)
Sluajte i ujte i nemojte se ponositi jer Gospod govori:
Dajte slavu Gospodu Bogu svojemu dok nije spustio mrak, dokle se
nisu spotakle noge vae po gorama mranim, da ekate svetlost a on je
obrati u sen smrtni i pretvori u tamu. Ako li ovo ne posluate, dua e
moja plakati tajno radi oholosti vae i roniti suze, suze e tei iz oka
mojega, jer e se zarobiti stado Gospodnje. (Jeremija 13,15-17)
ZAR SE VE NISMO OBRATILI BOGU?
Zato postismo, vele, a ti ne pogleda, muismo due svoje, a ti ne

hte znati?
Gle, kada postite, inite svoju volju i izgonite sve to vam je ko duan. Eto, postite da se prete i svaate i da bijete pesnicom bezbono.
Nemojte postiti tako kao danas, da bi se uo gore glas va. A nije li ovo
post to izabrah: Da razvee sveze bezbonosti, da otpusti potlaene, da izlomi svaki jaram? Nije li da prelama hleb svoj gladnome, i
siromahe prognane da uvede u kuu? Kada vidi gola da ga odene?
(Isaija 58,3-4)
Mrzim na vae praznike, odbacio sam ih, i neu da miriem svetkovina vaih. Ukloni od mene buku pesama svojih, nego sud neka tee kao
voda i pravda kao silan potok. (Amos 5,21.23-24)
A sad se hvalite ponosom svojim. Svaka je takva hvala zla.
Ne uzdajte se u lane rei govorei: Crkva Gospodnja, Crkva Gospodnja, Crkva Gospodnja ovo je. Nego doista popravite svoje puteve i
dela svoja, i sudite pravo izmeu oveka i blinjega svojega. (Jakov
4,16; Jeremija 7,4-5)
Teko pastirima koji pasu sami sebe. Ne treba li stado da pasu pastiri? Pretelinu jedete i vunom se odevate, koljete tovno, stada ne pasete.
Slabih ne krepite i bolesne ne leite, ranjene ne zavijate, odagnane ne
dovodite natrag, izgubljene ne traite, nego silom i estinom gospodarite nad njima. Zato pastiri, ujte re Gospodnju: Evo me na te pastire,
i iskau stado svoje iz njegovih ruku, i neu im dati vie da pasu stado,
nego u oteti ovce svoje iz usta njihovih i nee im vie biti hrana. (Jezekilj 34,2-4.9-10)
Ali u proroka Jerusalimskih vidim strahotu: ine preljubu i hode u
lai, okrepljuju ruke zlikovcima da se niko ne vrati od svoje zloe; svi
su mi kao Sodom, i stanovnici njegovi kao Gomor, .... Jednako govore
onima koji ne mare za Me: Gospod je rekao: Imaete mir; i svakome koji
212
Prokletstvo nacije
ide po misli srca svojega govore: Nee doi na vas zlo! ... Da su stajali u
mom veu, tada bi kazivali moje rei narodu mojemu, i odvraali bi ih s
puta njihova zloga i od zloe dela njihovih. (Jeremija 23,14.17.22)
Ovi ljudi usnama me potuju, a srce njihovo daleko stoji od mene,
no zaludu me potuju uei naukama, zapovestima ljudskim. Jer ostaviste zapovesti Boje, a drite obiaje ljudske. Ostaviste ono to je najpretenije u zakonu: pravdu, milost i veru. Koji god govori: poznajem
ga, a zapovesti njegove ne dri, laa je, i u njemu istine nema. Jer je ovo
ljubav Boja da zapovesti njegove drimo. (Marko 7,68; Matej 23,23;
1.Jovanova 2,4;5,3)
Da hodimo poteno kao po danu: ne u deranju i pijanstvu, ne u
kurvarstvu i neistoti, ne u svaanju i zavisti; nego se obucite u Gospoda vaega Isusa Hrista; i telu ne ugaajte po eljama. Gospode, ko
moe sedeti u senici tvojoj? Ko moe nastavati na svetoj gori tvojoj? Ko
hodi bez mane, tvori pravdu i govori istinu iz srca svojega, ko ne opada
jezikom svojim, ne ini drugome zla, i ne rui blinjega svojega. Ko ne
daje srebra svojega na dobit, i ne prima mita na pravoga. (Rimljanima
13,13-14; Psalam 15,1-3.5)
Ne udi se to ti rekoh: Valja vam se nanovo roditi! (Jovan 3,7)
KAKO OSTVARITI TAKAV KARAKTER?
Moe li Etiopljanin promeniti kou svoju, ili ris are svoje? Moete
li vi initi dobro, nauivi se initi zlo? (Jeremija 13,23)
Ja nesreni ovek! Ko e me izbaviti od tela smrti ove?
Pogledajte u mene i spaete se svi krajevi zemaljski, jer sam ja Bog
i nema drugoga. (Rimljanima 7,24; Isaija 45,22)
Ali, kad se pokaza milost Boga, Spasitelja naega i ljubav njegova
prema ljudima, on nas spase, ne zbog dela pravednih koje bismo mi uinili, nego po svome milosru i to krtenjem preporoenja i obnovljenjem
po Duhu Svetome. (Titu 3,4-5)
Ja u vas oistiti od svih neistota vaih i od svih gadnih bogova
vaih. I dau vam novo srce, i nov u duh metnuti u vas, i izvadiu
kameno srce iz tela vaega, i dau vam srce mesno. I duh svoj metnuu
u vas, i uiniu da hodite po mojim uredbama i zakone moje da drite
i izvrujete. I biete mi narod i ja u vam biti Bog. (Jezekilj 36,25-28)
KOGA E SVE SNAI PROKLETSTVO ZBOG GREHA?
Tuie zemlja i opasti, iznemoi e vasiljena; iznemoi e glavari naroda zemaljskog. Jer se zemlja oskvrni pod stanovnicima svojim,
jer prestupie zakone, izmenie uredbe, raskidoe zavet veni. Jer e
ustati narod na narod i carstvo na carstvo; i bie gladi i pomori, i zemlja
e se tresti po svetu. (Isaija 24,4-5; Matej 24,7)
Prokletstvo nacije
213
DA LI E SE SVET VRATITI BOGU U VREME NEVOLJE I NAPRAVITI RAJ

NA ZEMLJI?
I ostali ljudi koji ne bie pobijeni zlima ovima, ne pokajae se od

dela ruku svojih da se ne poklanjaju avolima, ni idolima zlatnim i srebrnima i mjedenima i kamenima i drvenima, koji ni mogu videti, ni uti,
ni hoditi, niti se pokajae od ubistava svojih, ni od aranja svojih, ni od
kurvarstva svojega, ni od kraa svojih. (Otkrivenje 9,20-21)
Ali ovo znaj da e u poslednje dane nastati vremena teka, jer e
ljudi postati samoivi, srebroljupci, hvalie, ponositi, hulnici, nepokorni
roditeljima, ... nagli, naduveni, koji vie mare za slasti nego za Boga,
koji imaju oblije pobonosti a sile su se njezine odrekli, i ovih se kloni.
A svi koji hoe da ive pobono u Isusu Hristu, bie gonjeni. A zli ljudi
i varalice napredovae na gore, varajui i varajui se.
uvajte se od ljudi, jer e vas oni predati sudovima, i po zbornicama
bie vas. (2.Timotiju 3,1-5.12-13; Matej 10,17)
Ovde je trpljenje svetih, koji dre zapovesti Boje i veru Isusovu.
(Otkrivenje 14,12)
DA LI E NOVI SVETSKI POREDAK KONANO DONETI MIR
OVEANSTVU?
Teko onome koji gradi grad krvlju i osniva ga nepravdom.

Jer kada govore: mir je i sigurnost, tada e naii na njih iznenadna
pogibija, kao bol na trudnu enu, i nee izbei. (Avakum 2,12; 1.Solunjanima 5,3)
Teko tebi koji pustoi a tebe ne pustoe, koji ini neveru a tebi se
ne ini nevera; kad prestane pustoiti, bie opustoen. ... Eto, junaci
njihovi viu na polju, i poslanici mirni plau gorko. Putevi opustee,
putnici ne putuju; pokvari ugovor, odbaci gradove, ne mari za oveka.
Zemlja tui i ezne. (Isaija 33,1.7-9)
Gle, ko se ponosi, njegova dua nije prava u njemu; a pravednik e
od vere svoje iv biti. Kao onaj koji je i pijan i besan, tako i oholi nije
nikad miran; usta svoja kao grob razvaljuje, kao smrt je nezajaljiv; k
sebi on sve narode zbira, k sebi sva plemena skuplja; nee li on svima
predmet ruganja, podsmeha i uda biti? Rei e se: Teko onom koji
umnoava to nije njegovo!
to si ti oplenio mnoge narode, tebe e opleniti sav ostatak od naroda, za krv ljudsku i za nasilje uinjeno zemlji, gradu i svima koji ive u
njemu. Smislio si sramotu kui svojoj da zatre mnoge narode, i ogreio
si se o svoju duu. (Avakum 2,4-10)
214
Prokletstvo nacije
Kada na kraju istorije grenog ljudskog roda sam Bog bude unitio
zlo, tada e se zapevati ova pesma:
ta? Zar nestade tiranina? Nema vie robovanja?
Slomi Gospod tap bezbonicima, palicu vladarima ...
Sva zemlja poiva i mirna je; pevaju iza glasa. Vesele se s tebe i jele
i kedri livanski govorei: Otkako si pao ne dolazi niko da nas see! ...
(Isaija 14,5-8)
A u vreme tih careva Bog e nebeski podignuti carstvo koje se doveka nee rasuti, i to se carstvo nee ostaviti drugome narodu; ono e
satrti i ukinuti sva ta carstva, a samo e stajati doveka. (Danilo 2,44)
PROKLETSTVO NACIJE
Mnogi pogreno poistoveuju prokletstvo sa kaznom. Nevolje koje

nas snalaze nisu bukvalno Boja kazna, jer e, po Svetom pismu, sud
biti tek kada Isus doe da sudi ivima i mrtvima. One su prokletstvo
zbog greha i imaju pedagoku funkciju, jer nas opominju da razmiljamo o svom duhovnom stanju (motivima koji nas pokreu) i svom odnosu
sa Bogom.
Nevolja koja nas snalazi nije toliko loa koliko je najee loa i nezrela naa reakcija na nju. Mi uglavnom reagujemo nezrelo i na samo
objektivno informisanje o injeninom stanju stvari. Iskuenje zahteva
da upotrebimo razum, da se suoimo sa svojom linom odgovornou
za odreenu situaciju, te da pokrenemo zdrave snage volje i odupremo
se iskuenju.
Iskuenja nas zapravo primoravaju da zauzmemo stav prema njima.
Taj stav mora biti ili dobar ili lo. Time nam nevolje pomau da se opredelimo da li emo na njih reagovati destruktivnim motivima (grehom)
ili odgovoriti razumno, dakle s ljubavlju.
Situacija koja nas snalazi prua nam ispite duhovne zrelosti. U tim
ispitima se kua nae srce, kakvi motivi nas pokreu, ili kakvim motivima hoemo da odgovorimo. Na muci se poznaju junaci i u nevolji pravi
prijatelji. Tada saznajemo kakvi smo zaista u svojoj dui, ali i bivamo
primorani da svoje duhovno stanje izgradimo ili jo vie unizimo. Ili
emo pobediti iskuenje, ili e ono pobediti nas.
esto nas nevolja dovodi pred svren in, u kome emo se ili pokajati
za odreen greh (sebinost, oholost, gordost, ...) ili emo propasti.
Pogledajmo kakva smo iskuenja imali do sada, pa e nam biti jasno
da su ona udarala upravo u ono to je naa slabost.
Setimo se deset zala koja su pogodila Egipat. Ona su udarala upravo
po egipatskim idolima. Egipani su oboavali sunce i tri dana je gusti
mrak obavijao njihovu zemlju. Oboavali su reku Nil i njegova voda
Prokletstvo nacije
215
je postala zatrovana. Kada su kasnije Jevreji duhovno otpali zato to

su postali idolopoklonici svoga hrama i svoje zemlje, hram im je bio
razruen a oni su raseljeni po celom svetu. Kada su najzad, posle skoro
dve hiljade godina, dobili svoju zemlju i svoj grad Jerusalim, da ne bi
oboavali samu zemlju zatekli su u njoj Palestince, a na mestu svog
nekadanjeg hrama zatekli su muslimansku damiju. Nevolja koja ih je
snala istovremeno predstavlja i lek za njihovu duu. Umesto da svete
Boji karakter u svom srcu, oni su svetost poeli da trae u vrednostima
svoje zemlje i svoga hrama, upravo u onim razlozima zbog kojeg su pre
dve hiljade godina i izgubili obeanu zemlju. Da bi ih sauvao od njihove ponositosti i vratio k sebi, Bog ih je jo odavno opomenuo:
Potru ponos sile vae; oboriu idole vae; i obratiu gradove vae u
pusto, i razoriu svetinje vae.
I opusteu zemlju da e joj se uditi neprijatelji vai koji e iveti u
njoj. (3.Mojs.26,19.30-33)
Na isti nain Bog postupa i sa nama. Sav na ponos postaje rtva
naih neprijatelja. Setimo se samo ogromnog nacionalnog blaga koje
je uniteno kada je bombardovana Narodna biblioteka za vreme drugog svetskog rata. Bog je dozvolio da moti Svetog Save budu spaljene
da bi panja ljudi bila usmerena na oboavanje ivog Boga. Potovanje
mrtvih je uvek izraeno u srazmeri sa nedostatkom potovanja prema
ivim ljudima oko nas. Mrtvi ljudi nisu tako zahtevni kao ivi, pa ih
je zato mnogo lake voleti. Onoliko koliko smo nacionalne vrednosti
uinili vanijim od ljudi pripadnika sopstvene nacije, toliko su i one
postale ugroene. I svi ostali nai idoli (Kosovo, hramovi...) koje smo
uinili svetijim od Bojeg karaktera u srcima i ivotima i vrednijim od
samih ljudi, postali su rtve razliitih nevolja.
Drevne Jevrejske mudrosti kau za oveka koji svoje mrtve idole uzdie iznad sebe samog: On je dragoceniji od svojih svetinja, jer je iv,
a one nisu. (Mudrosti Solomunove 36,17)
Za razliku od prave duhovnosti koja zahteva reformu pobuda naih
srca i koja prua oveku uzvien karakter, idolatrija prua oveku psiholoku sigurnost koja upravo uguuje onu duhovnu glad koja bi oveka
navela na reformu srca i karaktera. Niko nikada posmatranjem ili oboavanjem idola nee biti ukoren za svoju sebinost, oholost, gnevljivost
i telesnost, pa samim tim se nee ni osvedoiti o potrebu za promenom
sopstvenog karaktera.
Zato Sveto pismo kae za one koji oboavaju idole, da se ne razlikuju
od svojih idola; da su slepi za istinu i gluvi da je uju, i nemi da govore
o njoj, kao i njihovi idoli:
216
Prokletstvo nacije
Usta imaju a ne govore, oi imaju a ne vide, ui imaju a ne uju, ...

Kakvi su oni, onaki su i oni koji ih grade, i svi koji se uzdaju u njih.
(Psalam 135,15-18)
Grobovi su najvea svetinja i najstarija crkva srpskoga naroda.

Grob je naa najdua i najupornija vera. Jo uvek se kunemo kostima
i grobovima, jo nemamo tvreg oslonca, boljih lekova ni vrih
uverenja ... Zbog kostiju su ratovale drave, na kostima se drave
dre, kostima su utvrene i ograene. (Matija Bekovi, Politika, 5.
jula 2002.)
Na narod vie ljubi umrle pretke, nego ive ljude oko sebe! Mrtvi su
manje zahtevni nego ivi.
Na narod vie voli srpske zemlje nego Srbe izbeglice, koji su nam
odande doli i zakucali na kuna vrata da bi nam pokazali koliko je
naa ljubav prema njima bila licemerna.
Kad god bismo stvari, zemlju ili bilo ta drugo osim samog Boga inili svetijim od ljudi, i tako padali u idolopoklonstvo, nevolja bi se obruavala na nae idole, i tako nam jasno pokazivala tako njihovu nemo da
spasu sami sebe, a kamo li nas kao ljude:
Kao to posuda kojom se ovek slui postaje beskorisna kada se razbije, tako je i s njihovim bogovima koji su postavljeni u hramovima.
Oi su im pune praine to je diu noge onih koji ulaze. ... Ako ljude
pogodi rat ili nevolja, svetenici se meusobno savetuju gde da se s
njima sakriju; kako ne uvideti da to nisu bogovi kad ni sami sebe ne
mogu izbaviti od rata i od nevolja? ...
Ne mogu se odbraniti ni od kradljivaca ni od razbojnika, ... Bolja su i
vrata u kui koja uvaju ono to je u njoj, nego lani bogovi. (Pismo
Jeremije proroka, apokrif Varuh 6,15-23)
Ovo to Bog dozvoljava da se deava sa naim hramovima na Kosovu

nije Njegova nemo ili Njegova nepravda.
I poznaete da nisam bez uzroka uinio to sam god uinio u njemu
govori Gospod. (Jezekilj 14,23)
Nevolje su svrhovite jer nas navode da reformiemo svoj karakter
i da odbacimo lane bogove. Odreeni greh uvek rezultuje onim prokletstvom koje pomae oveku da postane svestan svoga greha i da se
pokaje. Kada se pokaje, prokletstvo e se od njega skloniti i on e dobiti
blagoslov. Na primer, dranje Pete zapovesti Bojeg moralnog zakona
sadri u sebi blagoslov: Potuj oca svojega i mater svoju da ti se produe dani na zemlji, koju ti da Gospod Bog tvoj. Peta zapovest zahteva
da u svojim srcima imamo potovanje prema svim autoritetima koji su
iznad nas po pravu koje su na sebe preuzeli.
Prokletstvo nacije
217
Sluge! Budite pokorni sa svakim strahom gospodarima ne samo dobrima i krotkima, nego i zlima. Jer je ovo ugodno pred Bogom, ako
Boga radi podnese ko alosti, stradajui na pravdi. (1.Petrova 2,18-19)
Potovanje autoriteta predstavlja iskuenje onima koji su bez potovanja, koji su oholi i buntovni. Blagoslov potovanja je da ti se produe
dani na zemlji, a prokletstvo za nepotovanje je gubitak blagoslova,
dakle skraenje dana ivota na zemlji, putem raznih nevolja. Takvo prokletstvo je svrhovito jer navodi oveka da postane svestan svoje buntovnosti prema autoritetima, koje inae ne bi bio svestan u normalnim uslovima. Kako nas kao naciju odlikuje
gordost, oholost i buntovnost, normalno je i oekivati da e nas snalaziti nevolje koje e provocirati te
nae slabosti. Na alost, mi nevolje
esto i sami nepotrebno izazivamo.
U susednim zemljama prisustvo
stranog okupatora ne izaziva takvu
reakciju, dok mi sami dodajemo
ulje na vatru. Setimo se 27. marta. 1941. godine. Zbog iste gordosti
smo odbacili Trojni pakt koji je sa nama bio uspostavljen pod neverovatnim uslovima: Jugoslavija je pristupila paktu triju sila pod uslovom da
za sve vreme trajanja rata Nemaka i Italija ne trae prelaz niti prevoz
svojih trupa preko jugoslovenske teritorije. (Politika, 25. Mart, 1941.)
Ali, naa molitva je tada bila Bolje grob nego rob, Bolje rat nego
pakt. Tom molitvom smo se molili mnogo iskrenije nego molitvom
Oe nas koju smo formalno ponavljali. Nau iskrenu molitvu je avo
uo i vrlo brzo je usliio. Doao je rat i vrlo brzo pakt. Postali smo i robovi, a mnogi su zavrili u grobovima. Kroz celu istoriju stalno imamo
isto iskustvo, iz koga nikako ne elimo da primimo pouku:
1) Prvo nam sotona prui prividan uspeh u sukobu: uspean poetak kosovskog boja, uspean poetak prvog srpskog ustanka, uspena
odbrana poetkom prvog svetskog rata, uspean 27. mart, uspeno oslobaanje srpskih zemalja po Balkanu, uspeno oboren nevidljiv NATO
avion, i sl.
2) Nepoljuljan uspeh dugo vremena pothranjuje nae veliko i gordo
Ja, i to onoliko dugo koliko je dovoljno da:
3) Onda kada na nas neprijatelj navali u svojoj punoj snazi mi vie
nemamo snage da se ponizimo i priznamo poraz, ili da pristanemo na
bilo kakav kompromis jer bi time ponizili svoje gordo Ja. Tada zbog
poraza prvog srpskog ustanka (koji nije morao da ustane protiv turske
218
Prokletstvo nacije
vlasti, ve samo protiv dahija) Srbija biva desetkovana. Tada zbog povlaenja srpske vojske preko Albanije takoe bivamo desetkovani, jer
smo bili isuvie gordi da priznamo kapitulaciju. Tada bivamo gordi da
pristanemo na kompromisna reenja tokom poslednjeg rata (plan Z-4 je
pruao Srbima u Hrvatskoj dravu u dravi), i bivaju nam uskraena
i ona prava koja smo mogli da imamo da smo pristali na kompromis.
Pristali smo na boravak NATO-a na Kosovu, ali tek teko ponieni i
osakaeni, zato to nismo hteli da se ponizimo kada je to trebalo. Na
kraju svih tragedija mi smo uvek pristajali na kompromis, to znai da
su one rtve u meuvremenu bile nepotrebne, ili potrebne samo da zadovolje nae veliko Ja.
Istorija nas ui: nikada samom inatskom borbom nismo izvojevali
slobodu ona je uvek dola kao plod kompromisa ili neke intervencije
sa strane. A onu slobodu i nacionalna prava koja bismo ratom na kratko
i ostvarili, u miru bismo vrlo brzo izgubili. Bog nikada nije mogao niti
e moi da blagoslovi delo koje je pokrenuto povreenim ponosom, oholou i buntovnou. No, esto ujemo pitanja:
Zar treba da budemo kao neke druge nacije koje radosno sa cveem doekuju svoje okupatore? Da li treba da se poklonimo Americi i
NATO-u da bismo im pokazali hriansku ljubav i potovanje?
Da bismo shvatili odgovor na ova pitanja treba da napravimo razliku izmeu potovanja oveka i potovanja principa. Jedno je potovati
grenika, a drugo potovati greh. Jedno je voleti zabludelog, a drugo voleti zabludu. Koji su gresi i zablude Amerike i Novog Svetskog Poretka?
Najvei greh Amerike je greh materijalizma, gde materijalne vrednosti nisu sredstvo sluenja drugome, nego su krajnji cilj kome slui
svaki ovek. Greh moi i prisile je greh Novog Svetskog Poretka koji
politikim, simptomatskim reenjima eli da ostvari mir i jedinstvo oveanstva. Amerika muzika i umetnost, grena zadovoljstva, sebinost
i materijalizam, nisu li postali i nai gresi? Nisu li nai ljudi pretekli
Zapad u gotovo svim vrstama zloina? U nordijskim zemljama severne
Evrope, sve do pojave Jugoslovena, razni proizvodi su se prodavali na
trgovima i ulicama bez prodavaca. Prisila i totalitarna reenja koja sami
primenjujemo na lokalnom planu, nisu li identina i jo gora od onih
koja na globalnom planu zastupa NATO?!
Na alost, mi smo se Americi i principima Novog Svetskog Poretka
jo odavno poklonili. Oni samo trae da im se mi sada poklonimo i
formalno. Da li emo im se odupreti kada smo na njihovom terenu?
Hoe li Bog blagosloviti na bunt protiv formalnog poklanjanja Novom
svetskom poretku?
Prokletstvo nacije
219
Ako ve hoemo da se borimo protiv zla, borimo se protiv onoga

koje nosimo u sopstvenim srcima. Ono je na najvei neprijatelj.
Mi nismo na pozicijama svetskih monika i nemamo mo koju oni
imaju, ali svako od nas ima neku svoju sferu uticaja (svoju porodicu, prijatelje, poznanike ...) koju moemo uiniti blagoslovenom svojim plemenitim uticajem. Licemerno je da hoemo svet da spasemo, a ne inimo
ono malo to do nas zaista stoji.
Zla u svetu je uvek bilo i bie ga do kraja vremena Boje milosti. Ako
se borimo protiv njega njegovim sopstvenim principima, nita neemo
biti bolji od onih protiv kojih se borimo, a navui emo zlo i na one koji
su bili nevini pored nas.
Uzmimo za primer jevrejski narod i njegov poloaj za vreme rimske
okupacije. Isus je rekao:
Moje carstvo nije od ovoga sveta I ne bojte se onih koji ubijaju
telo a due ne mogu ubiti Ne branite se oda zla, ... kada vas poteraju iz
jednog mesta, idite u drugo... (Jovan 18,36; Matej 10,28; 5,39; 10,23)
To iskuenje Jevreji nisu mogli da podnesu. Njihova ohola i slavoljubiva priroda nije mogla da podnese rimski jaram, zato to su bili u jarmu
same oholosti i slavoljublja. Rimski jaram je trebalo da im pomogne
da uvide svoj stvarni karakter, svoje ropstvo grehu i da shvate potrebu
za svojim isceljenjem. No, umesto da krenu u borbu protiv sopstvenih
greha, oni su razmiljali kako da proteraju Rimljane. Samog Isusa poslali su na krst, jer im se vie svidelo carstvo ovoga sveta, nego carstvo
Boje.
Njihova buntovnost desetkovala je njihovu naciju, Jerusalim je uskoro bio razoren a oni su bili raseljeni po svetu da bi skoro dve hiljade godina iveli bez svoje drave za iji opstanak su svojevremeno rtvovali
Isusa Hrista. Tvrdnja da se staraju za slobodu i blagostanje svoje nacije
bila je samo izgovor za mrnju i bunt prema rimskom okupatoru i ostale
strasti njihove nepreporoene prirode.
ta je bila sutina njihovog sukoba sa Isusom?
Isus je svojim besprekornim ivotom i neoborivom istinom raskrinkavao slavoljubive porive i licemernu pobonost naroda. Pozivajui se
na autoritet Staroga zaveta (Zakona i Proroka) on je naglasio Jevrejima
da ovek ne postoji radi zakona ve zakon radi oveka. Primerom sa
svetim hlebovima koji su bili posveeni samo za slubu Boju, a koje
je David pojeo jer je bio gladan, pa opet zbog toga nije bio kriv, Isus je
potvrdio da je svetost karaktera iznad svetosti samih stvari i samih religioznih rituala. Time je uputio ukor protiv jevrejskog idolopoklonstva
i fanatizma.
220
Prokletstvo nacije
Isus je ukorio i jevrejski nacionalizam, pokazujui im da treba da se

pokoravaju ak i svojim neprijateljima po pitanjima koja nisu duhovnog
karaktera. Dajte caru carevo a Bogu Boje. (Matej 22,21) Oseajui da
gube svoj uticaj nad narodom, jevrejski svetenici su, tobo zainteresovani da sauvaju svoj narod od slabljenja pred rimskim okupatorom,
uzviknuli bolje da jedan ovek umre za narod nego da itav narod propadne (Jovan 11,50). Da bi ga poslali u smrt, Isusa su optuili pred rimskim vlastima da sebe proglaava drugim carem pored Cezara. Kada ih
je Pilat pitao da li ele da im pusti jevrejskog Cara, oni su odgovorili da
nemaju drugog cara osim Cezara. Tako se raskrinkalo njihovo licemerstvo. Navodno su eleli da sauvaju svoj narod od rimskog okupatora,
a priznali su Cezara za svog cara samo da bi sauvali svoje pozicije.
Njihova ravnodunost prema Izrailju videla se kada su u svome prkosu
olako i neodgovorno uzviknuli: Krv njegova na nas i nau decu (Matej
27,25). Tako se opet pokazala njihova licemerna zainteresovanost sa spas
Izrailja. Pokrenut uzbuenjem prkosa i bunta, izrailjski narod je prihvatio taj uzvik i usvojio ga kao uzrok budueg vekovnog prokletstva. Licemerstvo religioznih i nacionalnih voa koji su odbacili Hrista moemo i
danas primetiti kod mnogih koji sebe smatraju nacionalnim patriotama.
Oni se predstavljaju kao uvari nacije, ali e tu istu naciju biti skloni da
rtvuju da bi sauvali svoje poloaje i svoje sebine interese. Laskajui
nacionalnom ponosu i fanatizmu, oni navode i na narod da radi ognjita i irilice rtvuje svoje ivote, kao da ovek postoji radi nacionalnih
vrednosti, a ne vrednosti radi oveka.
Jevreji su, da bi toboe sauvali svoju naciju od loeg uticaja neznaboakog Rima, rtvovali Hrista, a samim tim su rtvovali i sve duhovne vrednosti (istinu, potenje, poniznost, krotost, ...). Mi, takoe, da bi
sauvali svoju naciju, pokazujemo spremnost da rtvujemo sve duhovne
vrednosti, i samim tim unitavamo temelj opstanka nacije. Borei se
protiv sveta njegovim sopstvenim grenim principima mi mu postajemo
sve sliniji. Zlo gajimo u svojim srcima, i ako budemo postali formalni
pobednici u ovom ratu, kasnije nam nee trebati nikakav spoljni neprijatelj sami emo sebe da unitimo.
Ako hoemo da Bog blagoslovi na odbrambeni rat, moramo pre
toga izvojevati pobedu u duhovnom ratu protiv sopstvenih greha. Umesto oholosti i bunta pokaimo krotost i poniznost. Umesto tolerantnosti
prema grehu pokaimo tolerantnost prema grenicima. A umesto prezira prema grenicima pokaimo prezir prema samom grehu.
Upornost i dostojanstvo jesu vrline ako nisu izgovor za buntovnost i
ponositost. Hristos je otkrio svetu karakter sile ali i trpljenja, snage ali
i nenosti, velianstva ali i krotosti, dostojanstva ali i poniznosti. On je
Prokletstvo nacije
221
pokazivao revnost ali bez naglosti, doslednost bez tvrdoglavosti, dobroinstvo bez slabosti, nenost i saoseajnost bez sentimentalnosti.
Da li imamo primer kako se neko suprotstavljao nepravdama vlasti a
da je bio pokrenut Hristovim duhom?
Jevrejski narod je jedno vreme bio u ropstvu midsko-persijskog carstva. Za vreme midsko-persijskog cara Asvira, Aman je bio prvi do cara
i zato je naredio da svako ko ga sretne mora da mu se pokloni. Jedan
Jevrejin, Mardohej, koji je bio u slubi blizu cara, nije hteo da se pokloni
Amanu. Kada je Aman saznao za razloge njegove nepokornosti, odluio
je da se pogubi ne samo Mardohej, ve itav jevrejski narod.
Da li je taj Jevrejin bio fanatik koji je svojom ludou i svojim inatom
doveo opstanak celog jednog naroda u pitanje? Mardohej nije hteo da se
pokloni Amanu zbog principa sopstvenog verovanja. Prve dve zapovesti
Bojeg Dekaloga zabranjuju da se ovek klanja bilo kome drugome do
Bogu. Na primer, apostol Jovan se dva puta poklonio anelu, i oba puta
je bio ukoren reima Bogu se pokloni! (Otkrivenje 19,10; 22,8). Takoe,
kada se neznaboac Kornelije poklonio apostolu Petru, bio je ukoren
reima: Ustani, i ja sam ovek. (Dela 10,26)
Kada je Aman saznao da jevrejska vera zabranjuje klanjanje bilo
kome drugom no boanskom autoritetu, odluio je da istrebi ceo jevrejski narod. Naredba koju je zatim usvojio persijski car i razaslao po
celom svetu, slina je odlukama koje Ujedinjene nacije donose da bi
opravdale svoje mirotvorne akcije:
Veliki car Asvir upraviteljima sto i dvadeset i sedam pokrajina ...
ovako pie: Budui da imam vlast nad mnogim narodima, i gospodstvo nad svim svetom, odluih, ne zanesen oholou moi, nego u
elji da uvek blago i oveno vladam, dati podanicima spokojan ivot
i pruiti carstvu blagostanje i slobodu kretanja po njemu, i uvrstiti
mir za kojim svi ljudi eznu.
Poto sam upitao savetnike kako bi se to moglo ostvariti, Aman je
ukazao na to da se meu ostale narode sveta zavukao jedan neprijateljski narod, svojim zakonima sa svima sukobljen, narod koji veno
prezire careve odluke tako da se ne moe uvrstiti zajedniko carstvo
kojim inae besprekorno upravljamo.
Ustanovili smo, dakle, da je samo taj narod neprekidno u sukobu sa
svim ljudima, da se istie nainom ivota to odstupa od zakona,
da zbog neslaganja sa naim idejama ini najgora nedela tako da se
carstvo ne moe uvrstiti. Zato nareujemo da se zajedno sa enama
i decom, neprijateljskim maevima bez ikakvog saaljenja i milosti
potpuno iskorene. Tako e se, ... ubudue za sva vremena nai poslovi
moi odvijati postojano i nesmetano. (Jestira 3. Septuaginta)
222
Prokletstvo nacije
Sam Mardohej se osetio odgovornim to je svojim potovanjem Bojeg zakona navukao zlo na sve Jevreje. On se nije hvalisao to e Jevreji zbog njegovog postupka rtvovati svoje ivote. Preispitujui pobude
svoga srca, on se ponizio pred Bogom postei u prahu i pepelu.
A zatim je uputio molitvu Bogu koja otkriva njegove plemenite pobude:
Tebi je sve poznato; ti zna, Gospode: nisam pao niice pred bahatog Amana, ali ne iz drskosti, ni iz oholosti, ni iz astoljublja.
Ti zna da bih za spas Izraela bio voljan i tabane njegove celivati.
To sam uinio zato da ne metnem ast koja se iskazuje oveku iznad
one koja se iskazuje Bogu...
Neu pasti niice ni pred kim, nego samo pred tobom, moj Gospode,
i to ne inim iz oholosti.
Sada, Gospode, Boe, Care, Boe Avramov, potedi narod svoj, jer
gledaju samo kako bi nas istrebili: ele da unite ono to je od poetka bila tvoja batina.
Nemoj zanemariti svoju svojinu koju si oslobodio iz egipatske zemlje!
Uslii molitvu moju, budi milostiv nasledstvu svome i u veselje promeni pla na, da bismo, ostavi ivi, mogli hvalospevima slaviti ime
tvoje i nemoj dopustiti da ieznu usta onih koji te hvale, o Gospode!
I sav je Izrael vapio svom snagom svojom, jer je smrt bila pred oima
njihovim.
Umesto da se zainati i uzoholi, jevrejski narod se ponizio pred Bogom i pokajao za svoje grehe, da bi sa njega otilo prokletstvo.
Cela ta borba i pobeda sadrana je u prorokom snu koji je pre svih
tih dogaaja usnio Mardohej, a koji je predslika sudbine Bojeg naroda
pred kraj grenoga sveta:
Ovo je njegov san. Evo: krici i buka, grmljavina i zemljotres; pometenost na zemlji. Zatim: dva ogromna zmaja, oba spremna za borbu,
breku snano. Na to brektanje svaki se narod pripremi za rat kako
bi se borio protiv naroda pravednih. Bio je dan mraka i tame, jada i
peali, emera i velike pometenosti na zemlji. Sav narod pravednih,
snuden od straha pred vlastitom nesreom, spremi se na propast
i zavapi k Bogu. Od tog njihovog vapaja neki mali izvor poraste u
ogromnu reku, obilnu vodom. Ogranu svetlo i sunce te se ponieni
uzvisie i prodree mone.
Bog je ve imao u svom provienju od ranije pripremljeno reenje za
ovu teku krizu, ali od njega ne bi bilo nita da se Jevreji nisu ponizili
Prokletstvo nacije
223
i pokajali za svoje grehe. Boje provienje je navelo samog persijskog

cara da zlo sa Jevreja prebaci na one koji su hteli da nad njima izvre
genocid i da Jevrejima daruje slobodu. To bi moglo biti i nae iskustvo,
kada bismo se ponizili pred Bogom i pokajali za svoje grehe. Meutim,
kakve su nae pobude?
Da li imamo toliko ljubavi prema svome narodu da bismo kao i Mardohej mogli da izjavimo pred Bogom: Ti zna da bih za spas Izraela bio
voljan i tabane njegove celivati.
Da li bi nae nacionalne voe, koje su ovaj narod povele u rat, bile
spremne da iz ljubavi prema tom istom narodu, za njegovo spasenje celivaju tabane nekom Albancu, Hrvatu ili Amerikancu?
ta bi nam te voe odgovorile kada bismo im postavili pitanje: Da
li toliko volite Srbe da bi ste bili spremni da se toliko ponizite za dobro
nacije? Ili toliko volite svoje veliko i gordo Ja, da biste rtvovali itavu
naciju, samo da se ne biste morali poniziti pred svojim neprijateljem?!
Odgovor na ovo pitanje moemo preutati, ali ne moemo izbei
onda kada na nas navale teka iskuenja susreta sa nepravdom koja vlada na ovoj planeti. Ta iskuenja nas navode da shvatimo pravi karakter
naih motiva, da se za njih zatim pokajemo, ili da u svojoj povreenoj
sujeti, mrnji i inatu izgorimo do kraja. Ili emo se sami poniziti, ili
emo svojom gordou i inatom nastaviti da i dalje kroz istoriju budemo
poniavani, kao to smo to bili do sada.
LASKANJE SUJETI
Proroci tvoji prorokovae ti la i bezumlje, i ne otkrivae bezakonja

tvojega da bi odvratili ropstvo tvoje, nego ti kazivae utvare lane i
koje e te prognati. (Pla Jeremijin 2,14)
Mnogi smatraju da kroz istoriju stradamo zato to smo nebeski narod. isto jevanelje nije omiljeno zato to ne laska ljudskoj sujeti, ali
su zato omiljene prie koje pothranjuju megalomaniju, pobuuju prezir
prema svemu to je tue, i koje odgovornost za nesreu nacije prebacuju
na nekog drugog.
Rei jednog pravoslavnog svetenika koje laskaju nacionalnoj sujeti:
Na jezivom putu kojim je srbski narod kroz poslednjih 800 godina
iao, putovo je bio Isus Hristos. ... I svi e vas omrznuti mojega
imena radi, rekao je Spasitelj svojim apostolima. To se naravno i
zbilo na apostolima. Ali se bukvalno zbilo i nad Srbima, kao glavnim
nosiocima krsta Hristova na Balkanu i u Austriji. Inoverna Turska
i krivoverna Austrija mrzele su Srbe vie od svih ostalih naroda u
224
Prokletstvo nacije
svojim granicama. I Srbima je bilo teko i preteko. ... Hristos je za

Srbe bio sam smisao ivota i borbe, i stradanja i umiranja i slobode i obnove i rada. Smisao crkve, smisao drave, smisao porodice,
smisao oveka. Ni jedan narod nije tako smiljeno i neno ukrasio
praznike Hristove naroitim dirljivim obiajima kao srbski narod.
Zamislite Boi i Bogojavljenje, pa Veliki Petak i Vaskrs, pa Vaznesenje i Trojiin dan, i Preobraenje i Krstov dan. Sve je okieno krasnim obiajima kao lepo istkani ilim. Isto su tako iskieni i
praznici Bogorodiini. Nikome u nebeskom svetu nisu Srbi podigli
toliko crkava koliko Prisnodjevi Mariji. Pa jo kako su Srbi nauili
da praznuju i vole svece Boje, naroito svoje krsne slave. Zaista kao
niko u svetu. Dui Srbinovoj nebeski svet je bio od vajkada blii i prisniji od zemaljskoga. U tome svetu on je uvek gledao mnogobrojniju
rodbinu nego na zemlji. Zato se toliko i sea svojih umrlih, pali svee
i ini pomene. ... Tamo, samo tamo gde je velika Nebeska Srbija. Aj,
ta Velika Nebeska Srbija! Ona predstavlja ve odavno ostvareni ideal Velike Srbije. Verujemo da je u njoj vie od sto miliona krtenih
Srba, koji u zemaljskom veku Hristu sluie ili za Hrista stradae,
kroz vekove i vekove. Verujemo po evangelski, da e neki narodi,
daleko vei od srbskog na zemlji, biti manji u Carstvu Nebeskom. ...
A u ruskim narodnim priama uvek je prezreni i glupi Ivanuka
na kraju morao spasavati svoju brau, koja su se pravila pametnija
od njega. Tako e pravoslavni Sloveni sa ostalim pravoslavnim narodima, kao mrzan i prezreni Ivanuka spasavati obe hemisfere sveta,
istok i zapad. ... U svojoj pravolinijnosti i istorijskoj doslednosti Srbi
su nadmaili i Ruse, da ne govorimo o drugim pravoslavnim narodima, konjukturistima u bezbroj odsudnih momenata.
DA LI JE NA NAROD HRIANSKI NAROD?
Istina, vi oseate, poput svakog oveka koji zaista razmilja, da postoji neto neodredljivo, neto suvie uzvieno da bi se pojmilo, nad
nama, neto to natkriljuje svet i upravlja njime. Meutim vi niste religiozni. Niste mogli da prihvatite Boga kakav je u Bibliji, pretvorili
ste ga u venog i svemonog glavara svog naroda. Ako bih mogao da
u ovoj oblasti upotrebim trivijalan izraz, rado bih rekao da va bog
nosi oklop i bradu Kraljevia Marka, ajkau vaeg ratnika sa Cera
i Jadra, Kajmakalana i Dobrog polja. Popovi vam nisu bili niti jesu
crkveni ljudi, ve vatreni rodoljubi sa svim vrlinama i manama vaeg
naroda. (Aribald Rajs, ujte Srbi, 1928. godina)
Prokletstvo nacije
225
Na narod koji je pet puta kroz istoriju krtavan, jo uvek ne pokazuje

elementarne odlike hrianske vere, da bi se na bilo koji nain uopte
mogao dovoditi u vezu sa linou i karakterom Isusa Hrista i samim
tim smeo nazivati njegovi imenom hrianskim narodom.
Glavni pokretaki motivi religiozne revnosti ljudi zapadnog Balkana
jesu gordost, oholost, inat i buntovnost, koji su u samom hrianstvu
proglaeni najveim gresima, i koji su sasvim suprotni karakteru Isusa
Hrista, za koga Sveto pismo kae da greha ne uini, niti se nae prevara u ustima Njegovim; Koji ne psova kad Ga psovae; ne preti kad
strada; nego se oslanjae na Onog koji pravo sudi; (1.Petrova 2,22-23)
I koji poziva svoje sledbenike reima: Uzmite jaram moj na sebe, i
nauite se od mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu, i nai ete pokoj
duama svojim. (Matej 11,29) Blago krotkima, jer e naslediti zemlju;
uli ste da je kazano: Oko za oko, i zub za zub. A ja vam kaem da se
ne branite oda zla, nego ako te ko udari po desnom tvom obrazu, obrni
mu i drugi; (Matej 5,5.38-39)
Kako ga gordost navodi na bunt prema autoritetima, na ovek nije
u stanju da podnese veru u autoritet koji je iznad njegovog sopstvenog
autoriteta. Zato je njemu vera u Hristovu linost sasvim strana.
Ako e da upuuje kakve hvalospeve, on e ih upuivati svojoj veri,
svojim junacima, svojoj zemlji, svojim hramovima, i kroz njih e hvaliti
samog sebe, dok mu je velianje i hvaljenje samog Boga strano i u sukobu sa sopstvenom gordou.
Ista gordost navodi pagane da oboavaju razne ivotinje (abe, make, zmije) i razne predmete (slike i kipove svojih boanstava), jer se pred
njima ne oseaju ponieno, kako bi se oseali ponieno pred svemonim
Bogom. Slino gordim paganima, i na ovek, da bi izbegao ponienje,
radije hvali crkvene relikvije i samu veru, nego samog Hrista. Kada bi
se u sledeem hvalospevu krstu, pojam krsta zamenio sa pojmom Hrista, tekst bi dobio hrianski smisao:
Krst je spasenje Crkve, ... Krst je izbavljanje nae od zala koja nas
snalaze i poetak darovanih nam blaga; Krst je izmirenje sa Bogom
protivnika ... Krst je sruio neprijateljstvo izmeu Boga i ljudi, izvrio izmirenje, Krst je razdrao napisane nae grehe... otvorio raj,
uveo u njega pokajanog razbojnika i rod ljudski, koji je bio gotov da
propadne. (Jovan Zlatousti)
Gordom srcu je lake da velia i hvali tvar, nego uzvienog Tvorca,
jer se pred tvari osea veliko i mono, a pred Tvorcem ponieno.
Govorei o takvom psiholokom tipu kod naih ljudi Gerhard Gezeman kae njemu se ini da sebe omalovaava kad ma koga hvali. Zato
226
Prokletstvo nacije
je centralna linost hrianstva Isus Hristos potpuno zanemarena i

marginalizovana u religiji zapadnog Balkana. Opsovati Boga se ne smatra tako stranim kao uvrediti neije ime, pretke, naciju ili veru.
Tipian predstavnik zapadno balkanske interpretacije religije jeste
Petar Drugi Petrovi Njego. Vladika Nikolaj Velimirovi kae za Njegoa:
Hristologija Njegoeva je gotovo rudimentarna. Nikad ni jedan svetenik hrianski nije manje rekao o Hristu nego ovaj cetinjski prvosvetenik. (Nikolaj Velimirovi, Religija Njegoeva 1921, str 135)
Zapazimo kako antropolog Vladimir Dvornikovi opisuje Njegoev
odnos prema boanskoj linosti:
Njego, filozof te religije, nema nikakvog dubljeg odnosa prema linosti Hristovoj. (KJ 970)
Na ovek e pokazati spremnost da strada za svoju hriansku veru,
ali ne i za centralnu linost hrianstva samog Isusa Hrista.
Moda to najbolje otkriva primer muenitva akona Avakuma, koji
je poreklom iz bosanskog Knez Polja, ispod Kozare. Posle neuspele
Hadi-Prodanove bune on je zajedno sa ostalim zarobljenicima odveden
u Beograd gde su pobunjenici radi opomene narodu nabijani na kolac.
Imao je priliku da spase ivot ukoliko se odrekne svoje vere i primi
islam. On je taj predlog odbio i zapevao: Nema bolje vere od hrianske! Srb je Hristov, raduje se smrti; ... Skoro ete i vi dolijati Bog je
svedok i Njegova pravda! ...
Zapazimo da on ne velia Hristovu linost, ve samu hriansku
veru. Zapazimo i to da akon Avakum ne peva o Bojem karakteru, ve
o karakteru svoje nacije, to je takoe drugaije od, na primer, apostola
Pavla koji uzdie Hristovu linost iznad zajednice svetih: Jer mi ne
propovedamo sebe, nego propovedamo Isusa Hrista, Gospoda naega.
(2. Korinanima 4,5) Na kraju Avakum govori osvetnike rei Skoro
ete i vi dolijati..., to je takoe tipina odlika neprosveenih pagana,
sasvim suprotna Hristovom uenju o ljubavi i blagosiljanju neprijatelja.
Sveto pismo uzdie karakter ljubavi iznad samog ina muenitva, koje
moe biti odlika i nepreporoene telesne prirode:
I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se saee,
a ljubavi nemam, nita mi ne vredi. (1. Korinanima 13,3)
Avakumovo stradanje se veoma razlikuje od, na primer, stradanja
Isusovog uenika Stefana, koji strada ne zbog neke oruane pobune, ve
zbog toga to svoju brau poziva na pokajanje.
Prokletstvo nacije
227
U Stefanovom poslednjem govoru centralna linost je Bog koji je

pokazivao ljubav prema jevrejskom narodu i koji je od istog tog naroda
odbaen. Stefanove poslednje rei stavljaju u prvi plan Hristovu linost
i otkrivaju duh ljubavi i pratanja prema onima koji ga kamenuju:
... A on, pun Duha Svetoga, pogleda na nebo i vide slavu Boiju i
Isusa gde stoji s desne strane Bogu, i ree: Evo vidim nebesa otvorena
i Sina oveijega gde stoji s desne strane Bogu. A oni povikavi iza
glasa zatisnue ui svoje, i navalie jednoduno na njega, pa izbacivi
ga izvan grada stadoe ga kamenovati. ... I kamenovahu Stefana, koji
se moljae Bogu i govorae: Gospode Isuse, primi duh moj! Onda klee na kolena i povika iza glasa: Gospode, ne uraunaj im greh ovaj! I
ovo rekavi, usnu. (Dela apostolska 7. gl.)
U mnogim sluajevima muenikog stradanja jasno se vidi da na
hrianin strada iz motiva koji su strani duhu Hristovog jevanelja.
Umesto ljubavi, milosti i pratanja on u stradanju za svoju veru otkriva
prkos, bunt, mrnju i nepotovanje.
Od muenika Vukaina iz hercegovakog mesta Klepci, ustae su
traile da glasno vikne iveo poglavnik Ante Paveli! inae e ga
ubiti. Poslunost zahtevu nije znaila odricanje od hrianskih principa,
ve poslunost Isusovim reima o blagosiljanju neprijatelja. Ali, Vukain je odgovorio: Samo ti, dijete, radi svoj posao. Ustaa mu je potom
odrezao uvo i ponovio svoj zahtev. Vukain je ponovio svoj odgovor.
Poto mu je odsekao i drugo uvo i nos, ustaa mu je ponovio svoj zahtev
da usklikne poglavniku. Vukain je ponovo rekao iste rei: Samo ti,
dijete, radi svoj posao! Ustaa ga je tada ubio. Pria kae da je ustaa
posle toga poludeo.
Ovakav primer stradanja nije bio u stanju da u srcu neprijatelja pobudi ljubav, jer pobude onoga koji strada nisu izraz ljubavi prema Hristu i
odbrane hrianskih naela, ve su izraz odbrane povreenog gordog Ja.
Hristov duh ophoenja prema neprijatelju je sasvim suprotan. On je
pokazivao ljubav i prema onima koji su Ga pljuvali u lice. Judi je oprao
noge pred sam in njegovog izdajstva. A u samom trenutku izdaje, Isus
je Judu nazvao prijateljem. Kada je raspet na krstu sluao uvrede, Hristos se molio Ocu za svoje neprijatelje: Oprosti im jer ne znaju ta rade.
Svoju ljubav otkrio je najvie onima koji su najdublje pali, jer ljubav je
najpotrebnija onima koji je najmanje imaju. On proe inei dobro,
isceljujui sve koje avo bee nadvladao. (Dela 10,38) Ne psova kada
ga psovae; ne preti kad strada. (1.Petrova 2,23) Svojim sledbenicima,
koji se po Njemu nazivaju hriani, ostavio je i svoj primer i uputio rei:
228
Prokletstvo nacije
Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, inite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas vreaju i gone. Da
budete sinovi Oca svojega koji je na nebesima; jer On svojim suncem
obasjava i zle i dobre; i daje dad pravednima i nepravednima. Jer
ako ljubite one koji vas ljube, kakvu platu imate? Ne ine li tako i
RAZLIKA IZMEU STRADANJA ZBOG ISPRAVNOSTI I

STRADANJA ZBOG PROKLETSTVA (ZBOG GREHA)
Jer je ovo ugodno pred Bogom ako Boga radi podnese ko alosti
stradajui na pravdi. Jer kakva je hvala ako za krivicu muke trpite?
Nego ako dobro inei muke trpite, ovo je ugodno pred Bogom, jer
ste na to i pozvani. (1.Petrova 2,19-20)
Kao to vidimo, po Svetom pismu stradanje moe da ima dva uzroka. Ono je ili posledica prokletstva zbog greha, ili je posledica vernosti
Bogu. U prvom sluaju, stradanje predstavlja iskuenje u kojem nae
nepokajano Ja doivljava svoje ponienje, a u drugom sluaju, ono predstavlja priliku da pokaemo stvarnu krotost, poniznost i druge plemenite karakterne osobine Hristovog duha u nama.
UZROK STRADANJA
a) Ljudi koji stradaju obino kau: Da ima Boga ne bi On ovo zlo

dozvolio!. Pa ako ve veruju da postoji Bog, da li se pitaju ive li u
skladu sa Njegovom voljom? Odupiru li se ivotnim iskuenjima? Ako
ne, onda je njihov bog bog ovoga sveta avo! Mnogima se moe
rei: Ko s avolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju.
Greh rezultuje prokletstvom. Same nevolje koje nas snalaze zahtevaju od nas odreenu reakciju. Ukoliko na nevolje reagujemo zrelo, one
nas tada izgrauju, a ukoliko na njih reagujemo nezrelo (greno), one
nas jo vie moralno i duevno degradiraju.
b) Progonstvo zbog pravednog ivota nastaje zato to moralni zahtevi
koje takav ivot otkriva predstavljaju ukor za grehe sveta.
U Mudrostima Solomunovim vidimo kako nepravednik doivljava
ukor u susretu sa pravednikom, kako ga zbog toga mrzi i kako pokuava
da obezvredi njegovu dobrotu:
Postavimo zasedu pravedniku jer nam smeta i protivi se naem ponaanju, prebacuje nam prestupe protiv Zakona i napominje kako
izdadosmo svoju nauku. On je ukor utelovljeni naim mislima, sama
njegova pojava titi nau duu. ivot njegov nije kao u ostalih i njego-
Prokletstvo nacije
229
vo je ponaanje nastrano. ... Zato ga iskuajmo porugom i mukom da

istraimo blagost njegovu i da prosudimo strpljivost njegovu. (Mu-
drosti 2,19-21)
Mislim da su mnogi ljudi to iskusili. Svom svojom duom eleo

sam da budem dobar; ali sam bio mlad, imao sam svojih strasti, a bio
sam sam, potpuno sam kada sam traio dobro. Svaki put kada sam
pokuavao da iskaem ono to je izraavalo moje najiskrenije elje
to da hou da budem dobar moralno nailazio sam na prezir i
podsmeh; a kad sam se odavao prljavim strastima, hvalili su me i
podsticali. ... Ne mogu a da se tih godina ne setim bez uasa, mrnje
i bola u srcu. Ubijao sam ljude u ratu, izazivao na dvoboje da bih
ubio, gubio na kartama, erdao trud muika, tukao ih, bludniio, varao. La, lopovluk, preljube svake vrste, pijanenje, nasilje, ubistvo
... Nije bilo prestupa koji nisam vrio i zbog svega toga su me moji
vrnjaci hvalili, smatrali me i smatraju za vrlo moralnog oveka. ...
(Lav Nikolajevi Tolstoj, Publicistiki spisi, str. 55-56)
Zbog svog rada na duhovnoj reformi nacije, borbi protiv plemenske

zavaenosti, krvne osvete, krae, klevetanja, poronosti i drugih zala,
Njegoev stric, vladika Petar Prvi Petrovi, nije prolazio bez problema i
sukoba sa drugima. U svojoj poslanici Njeguima 1827. godine on pie:
Ja sam mnoini omrznuo, zato to alim nejaku sirotinju od napasti
i samovoljstva i zato to govorim pravo, ali Bog pravdu ljubi... govoriti u pravo, dok god srce u mene kuca!
Na osnovu kleveta koje je o njemu uo, Sveti Sinod Ruske Pravoslavne Crkve ga je optuio da je uinio smrtni greh time to je, da bi
spasao narod od gladi, zaloio neke crkvene stvari kod trgovca u Boki.
Takoe je optuen da je svoj narod ostavio bez zakona, da retko kad
odlazi u crkvu, da su mu manastiri opusteli, da se deca na krtenju ne
pomazuju svetim mirom, a crkvene knjige, poslane iz Rusije, uopte ne
itaju. Petar Prvi Petrovi je optuen kao domai izdajnik, opasnost
za hriansku veru u Crnoj Gori i Brdima. Prozvan je uiteljem zla i
razvrata. Nameru sinoda da se ustolii drugi vladika a da Petar Prvi Petrovi bude na prevaru laom prebaen do Petrograda, da bi bio strpan
u zatvor i proteran u Sibir, spreio je sam narod, odbivi da primi carske
poslanike. U pismima kojim su crnogorski glavari branili svog vladiku
od optubi Sinoda pisalo je:
Na arhijerej nije zasluio da bi u njegovoj kui i sopstvenoj nezavisnosti mogao iko s njim tako tiranski postupati, jer dok smo mi
ivi nikakva sila ljudska nije u stanju njemu slinu nepriliku uiniti.
Sveti oci optuuju naega vladiku zbog lenjosti i misle da on ima
230
Prokletstvo nacije
onu veliinu kao oni u Rusiji, koji se vozaju na pozlaenim koijama

i imaju vremena da se u svetom slunju upranjavaju. Toga nema kod
nas: na vladika obilazi svoju pastvu pjeice po besputnim krajevima
i s krvavim znojem.
Isus izrie blagoslov nad svima onima koji bivaju omraeni i progonjeni Gospoda radi:
Blago vama ako vas uzasramote i usprogone i reku na vas svakojake rave rei laui, mene radi. Radujte se i veselite se, jer je velika
plata vaa na nebesima, jer su tako progonili proroke pre vas. (Matej
5,11-12)
Ljudi koji ive nemoralno nisu prezreni od veine, kao to su prezreni oni koji svojim ivotom i svojom naukom ukoravaju grehe sveta.
Istina raskrinkava izgovore za zlo, pa kako je zabluda nemona u sukobu sa istinom, jedini nain kojim grean ovek moe da se suprotstavi
istini jeste da se bori protiv njenih zastupnika. Zato je Isus pripremio
svoje uenike na progonstvo i podsetio ih da samo lani proroci bivaju
od naroda omiljeni:
Teko vama kad stanu svi dobro govoriti za vama jer su tako inili
lanim prorocima oevi njihovi. (Luka 6,26)
Ako svet na vas umrzi, znajte da na mene omrznu pre vas. Kad biste
bili od sveta, svet bi svoje ljubio, a kako niste od sveta, nego vas ja od
sveta izbrah, zato mrzi na vas svet. Izgonie vas iz zbornica; a doi
e vreme kada e svaki koji vas ubije misliti da Bogu slubu ini. I
ovo e initi, jer ne poznae Oca ni Mene. (Jovan 15,18-19;16,2-3)
A i svi koji pobono hoe da ive u Isusu Hristu, bie gonjeni. A zli
ljudi i varalice napredovae na gore, varajui i varajui se. (2.Timotiju 3,12-13)
Bolje je govoriti istinu koja ranjava pa onda lei, nego neistinu koja
daje prividnu udobnost pa onda ubije. ... Bolje je biti omrznut zbog
iznoenja istine, nego biti voljen zbog propovedanja lai. ... Bolje je
stajati sam sa istinom, nego greiti sa mnoinom. (Ecumenisam and
Apostasy)
SVRHA
a) Stradanje zbog prokletstva zbog greha je zapravo opomena koja

treba da one koji su pod prokletstvom navede na reformu srca i karaktera. Prokletstvo snalazi i one koji umiljaju da su poboni, da bi ih navelo da razumno preispitaju temelje pobonosti i da zatim zidaju svoju
duhovnost na temeljima koje nikakva iskuenja nee moi da rasture:
Prokletstvo nacije
231
Mnogi e rei meni u onaj dan: Gospode! Gospode! Nismo li u ime

tvoje prorokovali i tvojim imenom avole izgonili, i tvojim imenom
udesa mnoga tvorili? I tada u im ja kazati: Nikada vas nisam znao;
idite od mene koji inite bezakonje. Svaki dakle koji slua ove moje
rei i izvruje ih, kazau da je kao mudar ovek koji sazida kuu
svoju na kamenu. I udari dad, i dooe vode, i dunue vetrovi, i napadoe na kuu onu, i ne pade; jer bee utvrena na kamenu.
A svaki koji slua ove moje rei a ne izvruje ih, on e biti kao ovek
lud koji sazida kuu svoju na pesku: i udari dad, i dooe vode, i
dunue vetrovi, i udarie u kuu onu, i pade, i raspade se strano.
(Matej 7,22-27)
b) Progonstvo i stradanje vernih ljudi ima za cilj da otkrije boanski

duh i karakter u srcima onih koji stradaju, i da njihovim primerom potakne i Hristove neprijatelje na pokajanje. Takoe, svrha stradanja je i
da ospori sotonine optube protiv vernih, kojima ih on optuuje da su
verni Bogu iz loih motiva, te da e se oni odrei Boga ukoliko budu
bili pod pritiskom.
ODLIKA
a) Onaj ko strada zbog svojih greha, kuka i ali se na nevolje koje ga

snalaze. Zbog sebinih motiva i zbog neiste savesti, nepokajan ovek
nije u stanju da mirno podnese nevolje, ve u njima jo na ovoj zemlji
vidi sen suda koji ga eka kao i izvor sopstvene tragedije. On osuuje druge (neprijatelje), jer i njega samog sopstvena savest osuuje. On
nije u stanju da prema drugima pokae duh pratanja, zato to ni njemu
samom gresi nisu oproteni. On nije u stanju da sa svetom radou i
ljubavlju trpi stradanje, zato to je njegovo veliko Ja povreeno inom
stradanja.
b) Onaj ko je progonjen zbog svojih dobrih dela, ne gubi mir i spokojstvo, jer strada iste savesti. Njegova sigurnost nije naruena, jer je ne
trai u blagu ovoga sveta, ve u Bogu. On ne kuka zbog svojih nevolja,
ve je radostan to moe da strada za Hrista:
I dozvavi apostole izbie ih, i zapretie im da ne govore u ime Isusovo, i otpustie ih. A oni otidoe od sabora radujui se to se udostojie primiti sramotu za ime Gospoda Isusa. A svaki dan u crkvi i po
kuama ne prestajahu uiti i propovedati jevanelje o Isusu Hristu.
(Dela 5,40-42)
Svaku radost imajte, brao moja, kad padate u razliite napasti, znajui da kuanje vae vere gradi trpljenje; a trpljenje neka delo dovruje, da budete savreni i celi bez ikakve mane. (Jakov 1,2-4)
232
Prokletstvo nacije
MOTIVI
a) Onaj ko strada zbog greha svakako ne moe imati ljubav prema

protivniku, pa u sukobu sa njime reaguje povreenim ponosom, prkosom, inatom i buntom.
b) Onaj ko strada zbog svoje pravednosti otkriva za vreme stradanja
karakter ljubavi i krotosti prema neprijatelju, kao i hrabrost u odbrani
uzvienih moralnih naela.
KO SE SLAVI STRADANJEM
a) Onaj ko strada zbog greha slavi sebe i svoju pravednost. To se vidi

po tome to je panja njegovog uma skoncentrisana na njega samog i
njegove idole, a ne na Boga.
b) Onaj ko strada radi pravde, slavi Boga koji je izvor te pravde.
DELOVANJE
a) Onaj ko strada zbog greha nema nikakav misionarski duh i njegovo stradanje moe samo da provocira u drugima one motive koji pokreu telesno srce. Njegovo dranje za vreme stradanja pobuuje kod
drugih osvetoljubivost, ljudsko saaljenje, itd. Motivi prkosa, inata i
bunta nikada ne mogu da osvoje njegove neprijatelje za Hrista, pa je
tako njegovo stradanje i greno i uzaludno.
b) Onaj ko strada radi istine ne deluje jadno da bi izazvao saaljenje,
niti navodi druge na osvetoljubivost prema nepravednom neprijatelju,
ve primerom iskrene ljubavi i pratanja navodi i druge da prema njegovom protivniku takoe zauzmu stav ljubavi i pratanja. Takav primer
stradanja deluje oplemenjujue jer otkriva boanski duh i karakter.
U udbeniku pravoslavne bogoslovije Istorija hrianske crkve od
P.Malickog, itamo:
Ali u toku vremena neznaboci su videli da hriani sainjavaju zasebno religijsko drutvo, koje se bitno razlikuje od sviju drugih, i
prema njemu zauzee neprijateljski stav, koji se ispoljavao u javnim
gonjenima.
Mrnja kod prostoga naroda se pojavljivala iz neznanja hrianskog
uenja i nepoznavanja hrianskog ivota. Na ovoj osnovi o hrianima se u narodu stvorilo miljenje pre svega kao o bezbonicima.
Optuba za ateizam ponikla je na najprirodniji nain. U neznaboakoj je religiji, zbog praznine njene unutranje sadrine, jako bila razvijena obredna strana. Neznaboci su imali mnogo divnih hramova,
oltara i likova razliitih bogova. U hramovima prinoene su obilne
rtve i vreni razni religiozni obredi. Hriani u prvo vreme nisu
imali ni hramova ni ikona. Smatrajui da je sutina vere u obredima
Prokletstvo nacije
233
i ni najmanje ne razumevajui hriansku nauku o potovanju Boga

u duhu i istini, prosti narod poe gledati na hriane kao na ateiste
u najgrubljem smislu te rei. Zbog nepoznavanja naina hrianskog
ivota, narod je smatrao poslednje za ljude razvratne i prestupne.
Hriane su optuivali da ubijaju decu, da jedu njihovo telo i piju
njihovu krv i da se na ovim skupovima odaju razvratu. Najposle,
izbegavanje od strane hriana neznaboakih provodnji i pozorita
i odvojeni ivot u svom krugu dali su povoda da ih optuuju za mrnju prema oveanstvu. Kao bezbonici i prestupnici, hriani su u
oima naroda bili od bogova omrznuti ljudi i krivci za sve narodne
nesree. Njih treba unititi da bi se izbegao gnev bogova. (str.45-47)
DA LI JE NAE STRADANJE KROZ ISTORIJU POSLEDICA

ISPRAVNOSTI ILI POSLEDICA PROKLETSTVA ZBOG GREHA?
Gordost, povreena sujeta, mrnja i nepratanje izbijaju iz duha naeg vekovnog stradanja, pa nije nikakvo udo to ne mogu nijednog
naeg neprijatelja da potaknu na pokajanje. Naa vera nema nita slino,
sem po imenu, sa onom verom o kojoj Jovan Zlatousti govori kada kae:
Kao to bilje bre raste kada se zaliva, tako i naa vera, kada biva
gonjena, jae cveta i vie se umnoava. (Jovan Zlatousti, 354-407.g.)
Umesto da smo nosioci primera krotkog Hristovog duha, koji od neprijatelja stvara prijatelje, postali smo simbol razdora za ceo svet.
Preispitajmo sami sebe da li smo zaista hriani ili idolopoklonici.
Da li se vie uznemirimo kada neko skrnavi nae svetinje na Kosovu, ili
kada neko tu pored nas skrnavi sopstveni karakter gordou, mrnjom,
neverstvom, laju, i drugim gresima?
Licemerna je borba za ouvanje duhovnih svetinja u kojima ovek
da bi ih sauvao mora da rtvuje sve elementarne duhovne vrednosti,
upravo one vrednosti koje navodno hoe tim svetinjama da sauva: istinu, dobrotu i pravdu. Borei se za carstvo zemaljsko (zemaljske svetinje)
koje lupei potkopavaju i kradu, rtvovaemo carstvo nebesko radost
i mir u Gospodu koje nam inae niko drugi ne moe unititi. Jer gde
je vae blago, onde je i srce vae kae Isus.
Protiv lai se moemo boriti samo istinom, a ne drugom lai. Od
opasnosti lanih osuda od strane neprijatelja se ne moemo boriti paranoidnim strahom i projekcijom, ve poverenjem u Boga i hrabrou iste
savesti. Protiv nepravde i mrnje se ne moemo boriti takoe nepravdom i mrnjom, ve krotou i blagou koju nam prua Hristov primer
i Njegov Duh u nama.
234
Prokletstvo nacije
Oigledno je da smo daleko od onog Duha koji je nekada odlikovao

rano hrianstvo, ali nas zato odlikuje isti onaj duh koji je odlikovao
mnoge pripadnike jevrejskog naroda Isusovog vremena u mrnji i buntu
prema rimskom okupatoru.
Pred dolazak hrianstva jevrejski narod je oekivao dolazak Carstva Bojeg, i veina je pod tim carstvom razumela spoljanji nasilni prevrat, koji je trebalo da omogui izabranom narodu da vlada i
uniti svoje neprijatelje. Ljudi koji su oekivali takvo carstvo, ili bar
oni najodluniji i najrevnosniji meu njima, imali su jasan i odreen
odgovor na pitanje ta da se radi: pobuniti se protiv Rima i likvidirati
rimske vojnike. I oni su to uradili, poeli su da ubijaju Rimljane da bi
na kraju i sami bili pobijeni. I njihovo je delo bilo uniteno. Rimljani
su unitili Jerusalim.
Samo su oni retki u Izraelu pod dolazeim carstvom imali u vidu neto dublje i radikalnije, znali su za dubljeg, stranijeg i prikrivenijeg
neprijatelja od Rimljana, i odluili se za drugu, mnogo teu, ali zato
sigurniju pobedu. Za te ljude pitanje: ta treba raditi? podrazumevalo je samo jedan zagonetan i neodreen odgovor, koji nisu mogli da
razumeju uitelji Izraela:
Zaista, zaista ti kaem: ako se ko ne rodi odozgo ne moe videti
Carstva Boijeg (Jovan 3,3).
Mali broj ljudi koje nije zbunio ovaj udni i nejasni odgovor i koji su
prihvatili novo roenje i poverovali u duhovno Carstvo Boje ti
ljudi su pobedili Rimljane i osvojili svet.
I kod nas danas, u vreme duhovnog previranja, dok pristalice
drutvenog ideala, ideala spoljanjeg i povrnog ... diu pobune i
ubijaju, unitavaju druge i sami ginu uzaludno i neslavno, a drugi
se ili gube u intelektualnom haosu, ili tonu u ravnodunost koristoljublja, stupaju na scenu retki ljudi koji, ne zadovoljavajui se nikakvim spoljanjim ciljevima i idealima, oseaju i obznanjuju potrebu
duhovnog moralnog preokreta i ukazuju na uslove novog duhovnog
roenja Rusije i oveanstva. ... (Vladimir Solovjov Svetlost sa istoka
(izbor iz dela), str. 83-84, Logos Ortodos, Beograd, 1995)
ODRICANJE LINE ODGOVORNOSTI ZA PROKLETSTVO
esto moemo uti prie koje objanjavaju da nas snalazi prokletstvo

zbog nekog uinjenog ili neuinjenog ina. Na primer, ovek e sebe
da okrivljuje to je ustao na levu nogu, ili to je dozvolio da mu maka
pree put. Postoje sujeverja sa religioznom formom, pa e odgovornost
Prokletstvo nacije
235
za prokletstvo nacije da se prebacuje na to to kosti nekog sveca nisu

vraene u taj i taj manastir.
Domaica koja je za vreme crkvenog praznika (crvenog slova u kalendaru) radila svoj posao, doivela je nezgodu, zbog koje je imala iskuenje da okrivljuje sebe to je radila u dan u koji se ne radi. Ona je u
uverenju da ju je Bog kaznio, meutim, ne samo to ovakvim iskustvom
ona nije postala svesna grenih pobuda za koje bi trebalo da se pokaje,
ve je navedena da formira pogrenu predstavu o Bogu koji se zadovoljava ovekovom iznuenom i formalnom poslunou slepim pravilima
ljudske tradicije. Ako oni koji rade na crveno slovo zasluuju kaznu,
koliko li tek veu kaznu zasluuju lenjivci koji uopte ne vole da rade?
Koliku tek kaznu zasluuju oni koji kradu, lau, i ine ostale stvarne
grehe? Osoba koja je radila na crveno slovo, moda zaista ima svojih
realnih greha zbog kojih je snalazi prokletstvo, ali se ovakvim povezivanjem prokletstva sa neim to nije njegov uzrok ona se navodi da vodi
duhovnu borbu na pogrenom mestu.
Nema nikakve pravde da prokletstvo snalazi pojedinca ili itavu naciju zbog neega to ne predstavlja probni kamen njihovog duhovnog
stanja. Samo premetanje moti nekog sveca sa jednog mesta na drugo
ne otkriva reformu motiva ovekovog srca, ni na koji nain ne govori
o tome da je dolo do pokajanja za sebinost, gordost, mrnju i ostale
grehe. Samim time ne bi ni bi bilo pravedno da ono predstavlja probni
kamen neije vernosti.
Mogue je da ovek ak shvati da je problem u njegovom srcu, pa da
opet vodi borbu na pogrean i povran nain koji nee rezultovati njegovom sutinskom duhovnom reformom.
Religiozna osoba e biti sklona da za svoje duhovne padove optuuje
svoju nepanju to je dozvolila da etkicom za zube ili vakanjem vake
sluajno iz usta izbaci pare priesti, verujui da je na takav nain izbacila deo Boga iz svog tela, ili e misliti da je izvor njene nesree u tome
to je skinula sa sebe krst u vreme svoga iskuenja.
POSAVETUJTE ME OE!
Odgovori svetenika duhovnika na uobiajene nedoumice iz hrianske svakodnevice i crkvenog ivota (str.20-21):
DA LI TREBA PRATI ZUBE POSLE PRIMANJA SVETOG PRIEA?
Posle primanja Svetog Priea itav dan ne bi trebalo prati zube iz

praktinih razloga, da se estica Svetih Tajni, koja je moda zapala u
zub ili izmeu zuba, ne bi bila isprana i sa pastom ispljunuta.
236
Prokletstvo nacije
DA LI SE MOE VAKATI VAKA PRED SVETO PRIEE?
Pred sveto priee se nita ne jede. Znai ne sme se vakati ni vaka

ni posle Sv. priea da se ne bi estica S. Priea sluajno sjedinila
sa vakom i posle, ne daj Boe, bila ispljunuta zajedno sa vakom.
DA LI PRI KUPANJU TREBA SKIDATI KRST ILI SE TREBA KUPATI
ZAJEDNO S NJIM?
Ne savetuje se skidanje krsta, poto u to vreme moe i da se umre, a

ovek moe da bude i zamaijan (poto u to vreme nije zatien). Da
lani ne bi grebao telo, treba ga pokvasiti hladnom vodom.
Naravno da ne bi bilo pravedno da nae spasenje zavisi od bilo ega
drugoga nego od linog pokoravanja nae volje duhu ljubavi i dobrote
i odupiranju grehu u trenucima iskuenja. Da ne bi sujeverni ljudi poverovali da ih sam ritual moe na neki magijski nain pribliiti Bogu,
Sveto pismo nam skree panju na to kako je sam Hristov izdajica Juda
lino od Hrista primio priee, pa opet ostao bez Hristovog Duha: I
umoivi zalogaj, dade Judi Simonovom Iskariotskom. I po zalogaju
tada ue u njega satana. (Jovan 13,26-27) Kada su Jevreji poneli u rat
sa Filistejima koveg sa Deset zapovesti, nadajui se da e im on doneti
sreu, bio im je otet. Kada su poeli da prinose kad bronzanoj zmiji koju
je Mojsije napravio vekovima ranije, tada je verni car Jezekija razbio
zmiju da ne bi vie predstavljala povod za magijske rituale (2.Carevima
18,4). Kada je hvalisanje Jevreja Solomunovim hramom dostiglo svoj
vrhunac, hram im je do temelja bio razruen.
Sve ono u ta se ljudi uzdaju umesto u Boga, postaje glavni predmet
prokletstva, da bi ljudi shvatili iracionalnost i nepravinost svog uzdanja.
Odgovor na pitanje prokletstva i blagoslova ne lei nigde drugde
nego u ovekovom odgovoru na svakodnevna iskuenja u kojima on bira
da li e svoju volju pokoriti dobru ili zlu.
Pitanje da li se krstimo sa tri prsta ili celom akom, da li slavimo
Boi deset dana ranije ili kasnije, ili se uopte ne krstimo niti slavimo
Boi, ne moe da nadomesti pitanje da li u iskuenjima ivota reagujemo sebinou, ponositou, zaviu, uvredljivou, osvetoljubivou
i drugim gresima, ili na iskuenja odgovaramo samoportvovanou,
krotou, poniznou, i drugim vrlinama.
Ljudi ele da se odreknu svoje line odgovornosti u sukobu izmeu
dobra i zla, pa zato hrle ka raznim besmislicama, elei da njima umire
svoju neistu savest i sebe uvere da su na strani Boga i pravde. Umesto
da se zaista pokaju za svoju sebinost, oholost, mrnju, telesnost i druge
Prokletstvo nacije
237
grehe koji su izvor njihovog prokletstva, ljudi razmiljaju o pojedinostima koje za taj sukob uopte nisu relevantne.
Iskuenja prebacivanja odgovornosti mogu da budu i veoma suptilna.
Na primer, ovek e se ljutiti na sebe to se nije dovoljno kontrolisao da
sakrije svoju mrnju pred drugom osobom. Ali njegov stvarni problem
nije u nedovoljnoj samokontroli izraavanja, nego u odsustvu iskrenog
pokajanja. On nije hteo da se pokori duhu poniznosti i ljubavi prema
drugoj osobi, ve je umesto toga odluio da se poniava licemernom
samokontrolom.
Ipak, najee su ljudi skloni da odgovornost za nevolje koje ih snalaze prebacuju na druge ljude koji ih progone i maltretiraju. Iako ljudi koji
nam ine zlo jesu odgovorni za svoje postupke, nae nije da se bavimo
njihovom odgovornou ve sopstvenom, jer e svako pred Bogom da
odgovara za svoje postupke. Nije u naoj moi da ispravljamo neodgovornost drugih ljudi, ve je na nama odgovornost da ispravljamo sebe
i da zatim drugima pruimo svoj primer. Ukoliko smo sami odgovorni
za prokletstvo koje nas snalazi, tada nam svakako sama savest ne daje
mira, pokuavajui da nas osvedoi o potrebu za pokajanjem za grehe
sopstvenog srca i karaktera. Ali, u pokuaju da se pred saveu opravdamo, mi imamo potrebu da u onolikoj meri traimo druge krivce, koliko
smo sami krivi. Imamo potrebu da onoliko druge osuujemo, koliko nas
osuuje sopstvena savest.
U svetlosti tuih greha oseamo se pravednije, nego u svetlosti sopstvene odgovornosti. Optube koje smo skloni da iznosimo protiv drugih
mogu biti ispravne, ali nam one nee pomoi. Sveto pismo izvetava da
e nam se suditi onako kako smo drugima sudili. Veoma visoki kriterijumi prema kojima osuujemo druge ne otkrivaju nita vie nego visoke
kriterijume kojima nas je Bog kroz ivot osvedoavao o nau sopstvenu
odgovornost, a koju smo odluili da primenjujemo prema drugima da
bismo tako sami sebe opravdali. Bavljenje tuim zlom oveka uzdie
samo psihiki, dok ga duhovno jo dublje uniava jer, ovek se preobraava u ono ime se njegov um bavi.
Jovan Zlatousti pie o Jevrejima istinu koja se moe primeniti i na
nae istorijsko iskustvo:
Ali to su ljudi, kau Jevreji, koji su uinili da ove nesree dou na
nas, a ne Bog. Naprotiv upravo je Bog taj koji ih je prouzrokovao.
Ako ih pripiete ljudima, razmislite ponovo pretpostavljajui da se
ljudi usude, oni ne bi imali sile da to postignu, osim ako je takva bila
Boja volja... Ljudi sigurno ne bi zapoeli rat osim ako im Bog to ne
dozvoli... (Jovan Zlatousti)
238
Prokletstvo nacije
Za sve ruioce susednog ognjita i susednog mira kajem se i uzdiem, jer prokletstvo navukoe na sebe i na svoj narod. ... Doivee da
vide svoj dom u zgaritu i beae iz svoje zemlje, gladni i bolesni, i
nee smeti izgovoriti svoje ime ni pred kim. Gledae tuince u svojoj
zemlji i prosie komad hleba od njih. Gore e biti dravi njihovoj
nego rimskoj. Jer imadoe Rim za primer i ne pouie se. Gore e biti
narodu njihovom, koji ih je rodio nego narodu jevrejskom. Jer imadoe primer naroda jevrejskog, i ne pouie se. (Nikolaj Velimirovi)
LANA DUHOVNA REFORMACIJA
U vreme naruenih i izopaenih duhovnih vrednosti, kada je pojam

greha izgubio svoje stvarno znaenje, kada je upotreba razuma postala
izvor stresa, a zabluda postala uteha duha, pozvani smo da reju i delom
podignemo pogaene duhovne principe istinu, dobrotu i pravdu.
No svedoci smo suprotnog procesa lane duhovne reformacije,
u kojoj religija dobija negativnu ulogu umesto da na narod osvedoi o potrebu za duhovnom reformom, ona dobija funkciju opijuma koji
upravo uguuje svest o potrebi za reformom ovekovog srca i karaktera.
Novija socioloka istraivanja pokazuju da je veina ljudi poetkom
devedesetih godina formalno napustila komunistiku ideologiju i postala religiozna, ali da je i dalje zadrala staru autoritarnu (staljinistiku)
svest koju je imala za vreme komunizma. Ona i sada trai idole, samo
ne vie u narodnim herojima, ve u hrianskim svecima. Ulogu koju
je ranije u ljudskoj svesti imao komandant Sava, danas je samo zamenio Sveti Sava. Deurni krivci za probleme u drutvu, vieni ranije u
neprijateljima revolucije disidentima, danas su samo zamenjeni sa
pripadnicima verskih sekti.
Veini naroda je i dalje vanije ko govori a ne ta je reeno. I dalje je
vanije pitanje kome pripada, nego kakav ima karakter. Ljudi i dalje
ive greno, ali ne vie pod platom partijskih interesa, ve pod izgovorom religioznih i nacionalnih ciljeva.
Da li je takva pseudoreformacija donela blagoslove naem narodu?
Dovoljno je samo otvoriti novine pa videti poveanje svake vrste kriminala. Duhovno i moralno stanje nacije je gore nego u vreme komunizma i u vreme zabrane religije. To potvruje da danas religija ima
pogrenu funkciju opijuma za savest (Otkr.18,2). Da li neko pokuava
da ugui svest o problemu svoje due opijajui se alkoholom, atmosfe-
Prokletstvo nacije
239
rom disko kluba ili religioznim doivljajima, to je svejedno. Istinska

religija treba oveka da oslobodi od optereenosti, a ne da bude odgovor
na optereenost. Ona treba da oslobodi od fanatizma, a ne da tom fanatizmu samo promeni formu.
Da bi to uspela ona mora da propoveda uzviene kriterijume (Boji
zakon Deset zapovesti), koji e ukoriti greh i fanatizam ovekovog
srca, i tako pomoi oveku da razlikuje dobro od zla, da bi se iskuenju
mogao odupreti.
Meutim, popularnost dananje religioznosti je upravo u tome to
ona duhovno i moralno ne obavezuje. Drugim reima, ona ne zahteva
reformu pobuda ovekovog srca:
Nije vano da li su tvoji motivi sebini, oholi, samopravedni. Nije
vano da li si telesan, osvetoljubiv i svadljiv. Vano je da si ti za pravoslavlje, a iz kakvih motiva si za to, to nije vano. Nije vano da dri
Boje zapovesti (koje zahtevaju reformu srca), ali zato dri obiaje i tradiciju (koji moralno ne obavezuju, ve samo umiruju neistu savest)!
Ljudski obiaji nikada ne mogu da ukore sebinost, oholost i telesnost ljudskog srca, i zato su veoma omiljeni. Oni upravo umiruju savest
oveka pred njegovim greenjem i pomau mu da ini greh slobodnije
i hrabrije nego da je ateista. Nigde neemo sresti ljude tako osione i
drske u greenju kao meu religioznim ljudima, jer su u religiji nali
satisfakciju za svoju neistu savest, koja bi ih inae opominjala protiv
greenja. Tome nije kriv komunizam. To je bila odlika ljudskog mentaliteta i ranije.
Svetozar Markovi, sredinom XIX veka, opisuje licemerstvo zastupnika religije u ondanjoj kneevini Srbiji:
Zbilja, gospodo, vi velite da bez vere i uopte bez moralnih naela
koja ovek ispoveda, ovek bi postao zver koga nita ne vee za drutvo i kome nita nije sveto.
A imate li vi vere gospodo?
Koja je vaa vera?
Kakva moralna naela vi ispovedate?
Kakve boanstvene ideje vi ispovedate?
Vi koji viete na ljude koji potkopavaju osnovu hrianskog morala
sigurno ste sami hriani ili bar ste hteli tako da se prodate.
Verujete li vi da e nastati strani sud kadgod, pa onda da e podlaci, klevetnici, lopovi, pijuni i dr. ih e isla njes doi u pakao da
mue muke za svoja nedela?
To je doktrina hrianstva verujete li vi u tu doktrinu?
240
Prokletstvo nacije
Veoma sumnjamo da verujete.

Ali drite li se barem u vaem graanskom ivotu naela hrianstva?
To znamo pouzdano da se ne drite. Hrianstvo ui: Ljubite vae
neprijatelje: pratajte onima koji vas mrze i molite se za one koji vas
gone! A vi gospodo, ne samo da ne pratate onima koji vas gone, ve
mrzite na one koji na vas ne obraaju nikakvu panju, vi klevetate
na njih, podmeete im najgadnije izmiljotine, samo da naklikete
na njih policiju. ...
Hrianstvo ui: Ako ima dve koulje, podaj jednu onome koji
nema ni jedne a vi hoete da preskupo naplatite od naroda i za
vae najgadnije drljotine po novinama. Je li to va hrianski moral?
Vi laete vi niste hriani.
Nema ni jednog uzvienog hrianskog naela to ga vi niste pogazili i to ga ne gazite svakoga trenutka.
Pa ta ste vi onda? Kakvu veru verujete?
Nikakvu. Vi nemate vere, pa dosledno vas vera ne vee da budete
moralni u ivotu i u vaoj javnoj radnji. Moralna naela nisu uplje fraze, ve su istine koje se mogu primeniti u ivotu u ljudskim
odnosima. ...
Vaa moralna naela, vaa sloboda, va poredak, vaa prosveta
sve je to samo uplja fraza.
Vi nemate nikakvih moralnih naela, niti kakvih boanskih ideala, na osnovu vere. A imate li vi kakvih moralnih naela na osnovu
nauke? ...
Vi nemate nikakvih moralnih naela na osnovu nauke, jer ne znate
nauke. Pa ta ste vi onda kad nemate ni vere ni nauke?
Vi ste sami kazali kakvi su ljudi koji nemaju nikakvih viih oveanskih i boanskih ideala u 130. broju Jedinstva: glupa, neznaboaka masa, liena svih plemenitih uvstva, pogruena u najsebiniji
materijalizam, pa zato nesposobna i za same moralne pojmove a kamoli dela, ropska prema lukavima koji bi laskali njenim porocima
i previali njena zloinstva, da je bolje podjarmljuju, a gotova na
svako tiranstvo prema onima koji bi je obuzdati hteli....
Grdei ovakvim gadnim izmiljotinama naela saveza, tj. najnaprednija i najuzvienija savremena naela, vi niste ni primetili da
ste najcrnjim bojama naslikali vau pokvarenu prirodu. Jer vi ste ta
neznaboaka masa koja ne zna za nita, koja ne veruje ni u ta. Vi
ste iveli vazda za svoj trbuh i sluili ste vazda onome ko vas je bolje
Prokletstvo nacije
241
platio da namirite svoj najsebiniji materijalizam. ... Ne, gospodo,

nema u Srbiji nikoga kome bi bilo u interesu da porui moral, porodicu, veru, savest osim vas samih. (Svetozar Markovi, Odabrani
listovi, 215-219 Novo pokoljenje, 1949.)
Pod velom tradicije, a bez svesti o zahtevima Bojeg zakona, ovek

ne moe postati svestan samih grenih pobuda (sebinosti, telesnosti,
oholosti ...), pa se tako ne moe ni pokajati za sam greh. On se kaje samo
za posledice greha u svojim neprijatnim oseanjima (krivica, napetost,
nervoza, briga ...) i svojim loim postupcima (grubost, bezobzirnost, nepromiljenost), dok sam greh i dalje ostaje u njegovom srcu.
Razuman poziv jevanelja na dobrotu nema ta da pokrene u okamenjenom i grehom okorelom ljudskom srcu. Zato se takvom nalogu dodaju pojmovi kao to su tradicija, preci, nacionalna i verska pripadnost
i njima se provociraju samopravedni i fanatini motivi ljudskog srca:
oholost, ponos i idolopoklonstvo.
Umesto da se ovek ponizi priznanjem sopstvenog duhovnog siromatva (blaeni siromani duhom) i da od Boga prihvati dar Njegove
pravednosti, on, da bi izbegao ponienje, provocira sopstvene samopravedne porive i sa njima izlazi pred Boga kao sa nekom preporukom.
Snaga takve samopravedne religioznosti je u njenoj tolerantnosti prema grehu i netolerantnosti prema drugaijem miljenju. No, pravi vernici rane hrianske crkve bili su klevetani, proganjani, mueni i ubijani,
pa ih to nije omelo da silom jevanelja preplave tada najvee svetsko
carstvo.
Tadanja crkva nije imala priliku da slua veronauku u kolama, ali
je imala jevanelje u svojim rukama. Nije poznavala sjaj i rasko velelepnih hramova, ali je poznavala sjaj i slavu Hristovog karaktera. Nije
imala politiku mo u svojim rukama, ali je imala mo i silu Istine.
Njeni muenici nisu stradali za svoju veru, ve za Hrista. Nisu umirali sa hvalisavim uzvikom Nema lepe vere od hrianske!, ve sa
reima koje su izraavale njihovu iskrenu ljubav prema neprijatelju:
Gospode, ne uzmi im ovo za greh!
Za razliku od dananjih hriana, oni nisu izmiljali sebi nacionalne i verske neprijatelje, ve su od svih gradili sebi prijatelje.
Kada su upoznali uzvienu i neukaljanu pravdu Hristovog ivota,
dobro su shvatili da najvei neprijatelj oveanstva nije negde spolja, u
nekom plaeniku iz inostranstva, nego u zlu ovekovog sopstvenog srca.
Boriti se protiv njega, to je jevanelje. Sve drugo je politika.
242
Prokletstvo nacije
RAZLIKA IZMEU IDOLOPOKLONSTVA I ZDRAVE

DUHOVNOSTI
Prokletstvo nacije
savesti pozvan da volju koristi volju mimo svoga grenog srca, izabirui
da se pokori Bojem Duhu. Upozorenje da se ne oslanjamo na sebe i
motive svoga srca, nalazimo na vie mesta u Bibliji: Ko se uzda u svoje
srce, bezuman je; a ko hodi mudro, izbavie se. Bezumniku nije mio
razum nego da se javlja srce njegovo. (Prie 28,26; 18,2) Jer znam da
dobro ne ivi u meni, to jest u telu mojemu. Jer hteti imam u sebi, ali
uiniti dobro ne nalazim. (Rimljanima 7,18)
Izbor Boga zahteva odlunu akciju volje koja se u Bibliji naziva duhovnom borbom: Bori se u dobroj borbi vere, mui se za veni ivot na
koji si i pozvan. (1.Timotiju 6,12) Borba se izraava u odupiranju motivima sopstvene prirode i pokoravanju Bogu: Jer ako ivite po telu, pomreete; ako li duhom poslove telesne morite, iveete. A ako je Hristos
u vama, onda je telo mrtvo greha radi, a Duh iv pravde radi. (Rimljanima 8,13.10)
Bog se spoznaje razumom (kroz karakter otkriven Svetim pismom)

izabira voljom (mimo sebinog srca), ivi srcem (duhovno reformisanim
motivima), a osea oseanjima. Meutim, idolopoklonik pokuava da
Boga spozna oseanjima, da ga izabere srcem (u skladu sa sebinim
motivima), da ga ivi voljom (licemernom samokontrolom), a razum koristi da opravdava pogrean sistem verovanja. Bog (uzor), otkrivajui se
kroz zahteve Bojeg zakona ovekovom razumu, ini oveka svesnim
potrebe za unutranjom reformom, dok idol tu svest uguuje izazvanim
oseanjima.
Pojam opojnog vina kao naziva za lanu religiju kojom se opijaju
narodi je biblijski pojam iz Otkrivenja 18,2. Spoznaja Boga kroz razum je
takoe biblijska nauka: A znamo da sin Boji doe i dao nam je razum
da poznamo Boga istinitoga i da budemo u istinitome sinu njegovom
Isusu Hristu. (1.Jovanova 5,20)
Da bi se Bog mogao spoznati na idolopokloniki nain - neophodno
je da predstava o njemu bude izobliena, da se iz nje uklone karakterne
vrednosti (Zahtevi Bojeg zakona koji ukoravaju greh), i da se ona zatim
predstavi verniku na psiholoki (telesan) nain (putem slika, kipova,
meditacije i mate).
Idolopoklonik ne koristi volju da bi izabrao Boga, ve neodgovorno
preputa da ga rukovode motivi njegovog (sebinog) srca, koje u oboavanju idola nalazi svoju satisfakciju, dok u biblijskoj religiji ovek na
osnovu razumnog poznanja Boga biva ukoren za sebine motive, i preko
243
Kada ovek svoju volju pokori Bojem Duhu, sam Bog menja njegovu prirodu (motive njegovog srca) i tada ovek poinje spontano da se
ponaa u skladu sa Bojim zakonom: I sii e na tebe Duh Gospodnji
i postae drugi ovek. (1.Samuilova 10,6) I duh svoj metnuu u vas, i
uiniu da hodite po mojim uredbama i zakone moje da drite i izvrujete. (Jezekilj 36,27) Jer je Bog to ini u vama da hoete i uinite kao to
mu je ugodno. (Filib. 2,13) Kako je ispravno ponaanje posledica promenjenog srca, ono vie ne predstavlja nikakav poseban napor ovekove
sada osloboene volje. Zato apostol Jovan moe da tvrdi da zapovesti
Njegove nisu teke, a sam Hristos da kae ... jer je jaram moj blag, i
breme je moje lako. (1.Jovanova 5,3; Matej 11,30)
Meutim, idolopoklonik ne doivljava reformu srca i karaktera, pa je
prinuen da dobrotu i religiozna pravila ispunjava svojom voljom, mimo
svoga srca, to ga pretvara u licemera i formalistu. On ulae ogroman i
konstantan napor volje, ne da se odupre sili iskuenja, ve da sprei ispoljavanje svoje grene prirode. Zato on ne razume kako ljubav i pratanje prema neprijatelju, kao i neporonost, mogu da budu lako breme
kako to kae Isus. Idolopoklonik nije hteo da se ponizi pred Bogom priznanjem svojih greha i svojim pokajanjem, pa sada mora da se poniava
konstantnim naporom volje u samokontroli svog licemerstva. On nije
hteo da koristi razum da bi greh svoga srca priznao, pa zato razum sada
koristi naknadno, da bi greh svoga srca (sujetu, sebini sentiment...) pred
svojom saveu predstavio kao dobrotu. Vidimo da idolopoklonstvo podraava ljudsku neodgovornost i motivie slabosti pale ljudske prirode,
za razliku od biblijske spoznaje Boga koja na oveka stavlja teret duhovne i moralne odgovornosti navodei ga da odgovorno koristi svoj razum
i svoju volju.
244
Prokletstvo nacije
LJUBOMIR NENADOVI O LANOJ REFORMACIJI

POKRTENIH PAGANA
Knjievnik Ljubomir Nenadovi opisuje lanu reformu rimskih pagana isto onako kako bismo mi mogli da opiemo lanu reformu koja je
poetkom devedesetih obuhvatila veinu naeg naroda:
I podie se nauka Hristova iz Jerusalima, kao sunce iz mora, da
obasja zemlju, da uniti svako tiranstvo i svaku ovekovu neovenost, i da osnuje drutvo ljudsko na ljubavi prema blinjima.
Rim i njegovi idoli i pristeri, potreseni iz osnova takvom istinom, zatreptie i raspee Hrista i njegove najbolje uenike; a hiljadama onih
to su u nauci Hristovoj spasenje i utehe traili, pobie ili ih divljim
zverovima predadoe. No zalud! Rim je u toj borbi pao.
Kad kaem da je Rim u toj borbi pao, neistinu govorim. On i sada
vlada. Njegovo carstvo dalje se sada prostire nego to je bilo kad su
cezari po njegovim ulicama hodali. Njegovo oruje nije vie od gvoa. Rim, kad je postao nemoan da silom grabi, on otima; kao bolestan lav, pretvori se u samu blagost i dobrotu, pretvori se u svetinju.
Kad vidi da mu se uzalud protiv hrianstva boriti, pretvori se u najeeg hrianina: prelije Jupiterovu statuu u kip svetoga Petra, koga
je on na krst raspeo; hram to je Pompej podigao Minervi, pretvori
u crkvu to se sada zove Sveta Marija Minerva; od Panteona naini
crkvu Majci Bojoj i svetim muenicima koje je on Rim pomorio;
na nehrianske obeliske i stubove podigne krstove i kipove apostola; od Jupiterova hrama postane crkva Marije Kapitolske; a od templa Apolonova svetoga Apolinarija. Hram Bakusov posveti Rim
svetom Stevanu, a templo Divina Vesta svetom Todoru; od templa
Konkordija, to je Kamil podigao za spomen pomirenja izmeu patricija i naroda, i gde je senat pokatkad drao sednice svetom Sergiju; od stubova Herkulovoga hrama podigne crkvu svetome Nikoli.
Rim je prekrojio odedu u kojoj je sluio idolima, uzeo je krst u
ruke, okrenuo se na sve etiri strane sveta i povikao: Narodi, ja sam
na zemlji namesnik Isusa Hrista, jedinoga u Boga i jedinoga sina
Bojeg, koji je za vas iveo i umro. Imam vlast otputati grehove. Ja
sam posrednik izmeu vas na zemlji i Boga na nebu. Briga o duama
vaim meni je predata; kljuevi od raja u mojoj su ruci. Samo onaj
koji u svaku moju re veruje i mene slua, bie spasen, i ivee veito
u carstvu nebeskome. Narodi, ko se meni protivi, taj se protivi Bogu
i Njegovom sinu!
Prokletstvo nacije
245
I narodi, od vekova naviknuti da sluaju glas Rima, poklonie se i

rekoe: Upravljaj naim duama i naom saveu: mi smo tvoji. Moli
Boga za nas grene!
I kraljevi, videi da Rim, koji je dosada gospodario i nad telom i nad
duom svih naroda, sada trai vladu samo nad ljudskim duama, nisu
se protivili; njima due ne trebaju. I tako Rim pusti i utvrdi svoju vladu u pet delova sveta. To su njegove provincije, u kojima ne mora da
plaa i da izdrava legione; on upravlja ovima, alje im svoje naredbe
i prima nebrojeno blago preko svojih namesnika. Dve stotine miliona
dua njegove zapovesti i danas kleei slua.
I kad se nae kakav Hus, ili kakav Luter i Kalvin, te podigne svoj
glas protiv Rima, koji svagda u ime Boga i Hrista, to god hoe i ta
mu god ide u korist, govori i zapoveda, onda kroz sav svet zagrmi iz Rima strahovita re: Otpadnici i bezbonici umnoavaju se,
narodi, ne dajte, hoe da padne Bog! I na te krupne rei narodi
polete na bojite u ime Onoga koji je neprestano govorio: Ljubite
svoje blinje krv se blinjih potokom lije.
Slabi ovek, koji nije kadar ni jednoga mrava da stvori, koji se jednako ali Bogu da mu pomogne, u fanatizmu svome na bojitu misli da
on gine i bori se za odranje slave i prestola Onoga o kome veruju da
je sunce i zvezde stvorio.
A hrianski Rim spaljuje i mui dobre, uene i pravedne ljude, hriane, isto onako kao to ih je negda pred nogama svojih idola klao ili
divljim zverima predavao. Ko je protivnik Rima i interesa njegovih
kaluera, mada je dobar hrianin, to je otpadnik od Boga. (Ljubo-
mir P. Nenadovi, Pisma iz Italije, u Rimu, aprila 1851. 132-134 str. )
LICEMERNA KRITIKA EKUMENSKOG UJEDINJENJA CRKAVA
Kod danas najveih kritiara ekumenskog ujedinjenja crkava moemo primetiti da na globalnom planu osuuju istu vrstu jedinstva kakvo
oni grade na nacionalnom planu. Oni dobro primeuju da je pokret koji
radi na ujedinjenju crkava politiki oblik ujedinjenja, a ne duhovni, jer
pravo jedinstvo ljudi treba da bude utemeljeno na jednoj prepoznatoj
istini i jednom duhu duhu ljubavi.
Meutim, ekumenski pokret okuplja mnotvo religija i verskih zajednica koja imaju meusobno protivrena uenja, koja svakako ne
mogu da budu plod jednog istog duha, ve su plod razliitih zabluda,
razliitih izgovora za razliite grehe i razliitih metoda uguivanja glasa
246
Prokletstvo nacije
savesti. Njihovo jedinstvo u ekumenskom pokretu jeste samo formalno

i politiko, a ne sutinsko i duhovno, i zato svakako zasluuje kritikuje.
Meutim, nacionalisti, oni koji najvie kritikuju ekumenski savez crkava zastupaju isto takvo jedinstvo na nacionalnom planu. Kada bismo
svakog vernika pravoslavne crkve ponaosob pitali ta za njega predstavlja prava ljubav, greh, spasenje, itd, uli bismo toliko razliitih predstava, da bi nam postalo sasvim oigledno da pravoslavne vernike isto
kao ekumeniste, ne objedinjuje jedna istina i jedan duh, ve zajednika
tradicija i kultura, drugim reima, politiki akt njihove crkve kojim ona
manipulie nacionalnim i verskim oseanjima da bi uvrstila svoju mo
isto kao to to na globalnom planu ini ekumenski savez crkava.
PRAVA DUHOVNA REFORMACIJA
Jedan veoma uvaen ovek, lan visokog crkvenog tela, veoma obrazovan i lepo vaspitan, poznat po svojoj moralnoj neiskvarenosti, koji je
pohaao veronauku od sedme godine, a sada ve star oko 80 godina,
dolazi Isusu da Mu prui podrku u Njegovoj misiji:
Bijae pak ovek meu farisejima, po imenu Nikodim, knez jevrejski. Ovaj doe k Isusu nou i ree mu: Ravi! Znamo da si ti uitelj od
Boga doao, jer niko ne moe udesa ovih initi koja ti ini ako nije
Bog s njim. Odgovori Isus i ree mu:
Zaista, zaista ti kaem: ako se ko nanovo ne rodi, ne moe videti carstva Bojega... Ako se ko ne rodi vodom i duhom ne moe ui u carstvo
Boje. (Jovan 3,1-5)
Duhovna reformacija koju Isus naziva novoroenjem, zahteva reformu srca (pobuda, motiva koji nas pokreu).
Sama spoljanja uglaenost nije dovoljna. Ni vaspitanje, ni teoloko
obrazovanje tu nisu dovoljni.
Sam ovek mora da preuzme na sebe odgovornost za pobude svoga
srca, a da silu prave dobrote zatrai u molitvi od Boga. Taj akt volje nije
lak, zato to je sasvim suprotan motivima ovekove pale prirode.
ovek je sklon da zbog svoje oholosti radi na svom spasenju SAM
nezavisno od Boga, a da istovremeno ne eli da SAM na sebi ponese
odgovornost za svoje stanje, pa tu odgovornost prebacuje na religiozni
ili neki drugi autoritet koji e da misli i odluuje umesto njega samog.
U nauci Svetog pisma odnos je suprotan; ovek sam mora da se ponizi
pred Bogom, ukoliko eli da zatim Bog sam u njemu uini udo dobrote:
Ja u vas oistiti od svih neistota vaih i od svih gadnih bogova
vaih. I dau vam novo srce, i nov u duh metnuti u vas, i izvadiu
kameno srce iz tela vaega, i dau vam srce mesno. I duh svoj met-
Prokletstvo nacije
247
nuu u vas, i uiniu da hodite po mojim uredbama i zakone moje da

drite i izvrujete. I ...biete mi narod i ja u vam biti Bog. (Jezekilj
36,25-28)
I sii e na tebe Duh Gospodnji i postae drugi ovek. (1.Samui-
lova 10,6)
Ako gresi vai budu kao skerlet, postae beli kao sneg; ako budu
crveni kao crvac, postae kao vuna. (Isaija 1,18)
Nae spasenje nije utemeljeno na vrednostima naeg sopstvenog karaktera, jer da je tako, niko ne bi mogao biti spasen (jer svoje pravednosti, zbog oskrnavljenosti loim pobudama i nemamo). Nae spasenje
zasnovano je na Bojoj ljubavi prema nama:
Sa im u doi pred Gospoda da se poklonim Bogu vinjemu? Hoe
li Gospodu biti mile tisue ovnova? Desetine tisua potoka ulja?
Hou li dati prvenca svojega za prestup svoj? Plod utrobe svoje za
greh due svoje? Pokazao ti je ovee ta je dobro; I ta Gospod ite
od tebe osim da ini to je pravo i da ljubi milost i da hodi smerno
s Bogom svojim? (Mihej 6,6-8)
Bog nas svojim zahtevima oslobaa od samopravednog fanatizma i
otkriva nam da je prema nama milostiv ne zbog nae zasluge, ve zbog
svoje ljubavi prema nama:
Nisam te nagonio da mi slui prinosima, niti sam te trudio da mi
kadi, nisi mi kupio za novce kada, niti si me pretelinom rtava svojih nasitio, nego si me muio svojim gresima i dosadio si mi bezakonjem svojim. Ja, ja sam briem tvoje prestupe sebe radi, i greha tvojih
ne pominjem. (Isaija 43,23-25)
Ja u ednome dati iz izvora vode ive zabadava. (Otkrivenje 21,6)
Rasuu kao oblak prestupe tvoje i grehe tvoje kao maglu; vrati se k
meni jer sam te izbavio. (Isaija 44,22)
LANA REFORMACIJA SAVREMENOG DOBA
Potreba za duhovnim probuenjem i reformacijom danas je vie nego

oigledna. Mnogi postaju svesni da mistini obredi i uenja koja laskaju
oholom i samopravednom srcu ne mogu da zadovolje e due.
Nezadovoljni formalizmom i hladnoom tradicionalnog hrianstva
mnogi svoje lice okreu ka novim idealima, sadranim u nasmejanom
licu, koje umesto zabrinutosti i tuge odsjajuje radou spasenja i novog
ivota u Isusu Hristu.
Ali, pogrene teorije o posveenju, koje su posledica povlaivanja
savremenom hedonizmu i samim tim zanemarivanja zahteva Bojeg za-
248
Prokletstvo nacije
kona, rezultovale su time da mnogi nisu svesni svojih stvarnih duhovnih

potreba, te su svoje sebine potrebe za prijatnim oseanjima proglasili
duhovnom potrebom koju navodno Bog eli da zadovolji.
Kako ovek pada u iskuenje ove lane reformacije?
Umesto da se ponizi pred Bogom priznanjem da u sebi nema prave
ljubavi i da zatim pravu ljubav primi od Boga, grenik uzdie svoje sopstveno srce na mesto Boga i zatim pokuava da u njemu pobudi snage
njegovog sebinog sentimenta. Kao to se pojedine osobe opijaju itanjem ljubavnih romana, tako se i nosioci ove lane reformacije opijaju
nakaradnim itanjem Svetog pisma. Oni nisu zadovoljni jednostavnim
odnosom sa Bogom putem vere, pa baziraju svoj odnos sa Bogom na
doivljajima svoga srca. Umesto da se bave Bogom i Njegovom karakterom, oni se bave sobom i svojim oseanjima, koje pogreno proglaavaju
ljubavlju ili znakom ljubavi. Kada bi zaista upoznali Boji karakter u
pravom svetlu, oni bi se postideli za karakter motiva iz kojih trae Boga.
Tada vie ne bi dolazili Bogu iz sebinosti, traei njeno zadovoljenje,
ve bi dolazili Bogu sa sebinou kao teretom koji pritiska njihovu
duu, traei od Boga osloboenje od nje.
Da li se neko moli Bogu ili sotoni, to ne zavisi od imena kojim Boga
oslovljava, ve od toga da li je njegova predstava o Bogu ispravna. Obraajui se eni Samarjanki, Isus kae: Vi ne znate emu se molite.
(Jovan 4,22) Sveto pismo poznanje Boga vezuje za ovekov odnos prema
Bojem zakonu (Deset zapovesti): I po tom razumemo da Ga poznasmo, ako zapovesti Njegove drimo. Koji govori: Poznajem Ga, a zapovesti Njegove ne dri, laa je, i u njemu istine nema. Jer je ovo ljubav
Boija da zapovesti Njegove drimo. (1.Jovanova 2,3-4;5,3)
Jevreji Isusovog vremena su bili uvereni da je njihovo uenje u skladu
sa Svetim pismom i da se oni mole Jehovi, meutim, Isus im odgovara:
Va je otac avo. (Jovan 8,44) Zato Isus kae da je njima otac avo?
Zapazimo da im Isus zamera da ne ive po Bojem zakonu: Ne dade
li Mojsije vama zakon i niko od vas ne ivi po zakonu? (Jovan 7,19)
Ovi ljudi usnama me potuju, a srce njihovo daleko stoji od mene, no
zaludu me potuju uei naukama, zapovestima ljudskim. Jer ostaviste
zapovesti Boje, a drite obiaje ljudske. (Marko 7,68) Ostaviste ono
to je najpretenije u zakonu: pravdu, milost i veru. (Matej 23,23) Isus
Hristos otkriva da e i mnogi hriani biti u samoobmani da slue Bogu,
ali zapravo Boga nee poznavati: Mnogi e mi rei u onaj dan: Gospode! Gospode! Nismo li u ime tvoje prorokovali, i tvojim imenom avole
izgonili, i tvojim imenom udesa mnoga tvorili? I tada u im ja kazati:
Prokletstvo nacije
249
Nikad vas nisam znao. (Matej 7,22-23) U nastavku Isus im otkriva da

su oni zapravo bili bezakonici: Idite od mene koji inite bezakonje.
(Matej 7,23) Fanatizam sentimentalnog zanosa ne donosi plodove ivota
u skladu sa Bojim zakonom. Apostol Pavle prepoznaje telesno mudrovanje po tome to se ono ne pokorava Bojem zakonu:
Jer telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava
zakonu Boijem niti moe. A koji su u telu ne mogu Bogu ugoditi.
A vi niste u telu nego u duhu; jer Duh Boji u vama ivi. A ako ko
nema Duh Hristov, on nije Njegov. (Rimljanima 8,7-9)
Kako lano duhovno probuenje evaneoskog hrianstva ne donosi
plodove u skladu sa Bojim zapovestima, same Boje zapovesti su nepoeljne jer bi raskrinkale religioznu revnost kao suprotnu duhu Jevanelja. Zato su zahtevi zakona zanemareni ili se ak propoveda verovanje
da je Isus ukinuo Boji zakon na krstu. Meutim, bez Bojeg zakona
ovek ne moe biti svestan svoga greha, pa se tako ne moe ni pokajati
za izvor svojih karakternih problema. On e se kajati za simptome greha
u oseanjima i postupcima, nesvestan greha na nivou motiva svoga srca.
Zato, da bi se pokajao za svoje bezakonje, ovek treba da upozna
Boji karakter kroz zahteve Bojeg zakona. Apostol Pavle kae: Nego
ja greha ne poznah osim kroz zakon; jer ne znadoh za elju dok zakon ne
kaza: ne zaeli. (Rimljanima 7,7) Svrha zakona je da bude greh odvie
grean zapoveu. (Rimljanima 7,13) Jer kroz zakon dolazi poznanje
greha. (Rimljanima 3,20) Zakon uva oveka da se ne osloni na sebe samog i na sopstvenu pravednost, pa ga tako navodi da se osloni iskljuivo
na Hrista i pravednost koju mu sam Bog prua. Ukoliko je ovek, shvativi zahteve zakona, prestao da se oslanja na sebe, ve se oslanja samo
na Boga, tada njegova prirodna grenost vie njime ne vlada: ivite u
Duhu pa neete izvriti poudu tela. (Galatima 5,16) A koji su u telu ne
mogu Bogu ugoditi. A vi niste u telu nego u duhu; jer Duh Boji u vama
ivi. A ako ko nema Duh Hristov, on nije Njegov. A ako je Hristos u
vama, onda je telo mrtvo greha radi a duh iv pravde radi. (Rim.8,8-10)
U svetlosti Bojeg zakona ovek shvata svoje duhovno siromatvo i
svoju potrebu za Hristom kao Iskupiteljem od krivice zbog greha i Spasiteljem od same sile greha. Dok kroz zahteve zakona ovek shvata da je
grean, dotle u otkrivenoj Bojoj ljubavi nalazi snagu za svoje pokajanje
za svoje grehe. Meutim, ukoliko ovek nije kroz zahteve zakona osvedoen o sopstvenu grenost, tada otkrivenje Boje ljubavi gubi funkciju
motiva za pokajanje, jer ovek nije svestan greha za koji bi trebao da se
pokaje. Bez zakona on ne shvata da je greh sam po sebi lo, ve Boga
trai da bi uklonio neprijatne posledice greha (oseanje krivice, psihike
250
Prokletstvo nacije
napetosti, sklonost ka sukobima sa drugim ljudima, itd). Tada otkrivenje

Boje ljubavi dobija sasvim suprotnu funkciju. Umesto motiva i snage
za pokajanje, Boja ljubav tada dobija funkciju znaka kojim vernik uverava sebe da je prihvaen od Boga.
Kada shvati da ga Bog voli, takav vernik, umesto da motivisan tom
ljubavlju krene u borbu sa sobom, on prestaje sa svakom duhovnom borbom, jer uverava sebe da ga je Bog primio. Takvo shvatanje je pogreno
zato to Bog voli sve ljude i svima pokazuje svoju ljubav bez obzira na
to da li su oni dobri ili zli: On zapovedi svom suncu, te obasjava i zle i
dobre, i daje dad pravednima i nepravednima. (Matej 5,45) Bog otkriva svoju ljubav najvie prema onima koji su daleko od Njega, da bi oni
Bojom milou i strpljenjem bili nagnani na pokajanje, a ne da bi dobili znak Bojeg odobravanja u njihovom nepokajanju: Ili ne mari za
bogatstvo Njegove dobrote i krotosti i trpljenja, ne znajui da te dobrota
Boja na pokajanje vodi? (Rimljanima 2,4)
Bog svima otkriva svoju ljubav, ne da bi dao kakav navodni znak
svoga odobravanja i prihvatanja, ve upravo da bi oveka ljubavlju naveo na pokajanje. Ali evaneoski hrianin, umesto da, kada shvati da
ga Bog voli, da krene u borbu protiv svojih greha, on upravo tada sa duhovnom borbom prestaje, govorei Ja sam spasen! Bog mi je dao znak
da me voli i da me prihvata! Umirenje savesti koje se u tradicionalnom
hrianstvu postizalo dranjem raznih pravila, religioznih rituala a ponekad i samoispatanjem, sada se postie obraanjem panje na oseanja, znakove, lane duhovne darove i natprirodna uda. Meutim, oni
nisu potrebni oveku iste savesti koji se zaista pokajao za svoje grehe.
esto e propovednici lane reformacije da veoma otro kritikuju
oslanjanje na oseanja, ali je ta kritika licemerna. (Dokle god je sebian,
ovek je rob oseanja, bez obzira na svoje deklarativno zastupanje da
razum treba da bude iznad oseanja.) No, kako su zanemarujui zahteve
Bojeg zakona izbegli da ukore sebine motive ljudskog srca, njihovi
vernici e i dalje biti robovi svojih oseanja. Kako oseanja zavise od
okolnosti, menjae se i njihovo ponaanje u zavisnosti od trenutnih prilika i neprilika. Ovoga trenutka e biti tako ljubazni prema vama, kao
da bi ivot za vas dali, a sutradan, kada im neprijatne okolnosti ivota
promene oseanja, oni e se prema vama ponaati hladno i ravnoduno.
oveku koji je na revnost pokrenut oseanjima nedostaju skromnost,
stabilnost karaktera, svetost i pravo potovanje drugog oveka, kao i
razni drugi atributi prave ljubavi. U tekim ivotnim iskuenjima, njegova kua, sazidana ne na Steni ve na pesku sopstvenih oseanja, lako
e se sruiti.
Prokletstvo nacije
PROPAST NOVOG SVETSKOG PORETKA
251
Jedno vreme, u bliskoj budunosti, izgledae kao da je svet sam sebi

pomogao. Novi svetski poredak e doneti privremeni mir i sigurnost
grenom svetu, ali e taj spolja nametnut mir trajati vrlo kratko: Jer
kada govore: MIR JE I SIGURNOST, tada e naii na njih iznenadna
pogibija, kao bol na trudnu enu, i nee izbei. (1.Solunjanima 5,3) Na
osnovu biblijskih proroanstava znamo da e sudbina Novog svetskog
poretka biti slina sudbini nekadanje Vavilonske kule. U Jovanovoj viziji, stoer lanog duhovnog jedinstva poslednjeg ljudskog carstva na
zemlji nosi kao i nekada naziv Vavilon. On e doiveti svoj poslednji
pad:
Pade, pade Vavilon grad veliki, i posta stan avolima i tamnica svakome duhu neistome ... Jaoh, grade veliki Vavilone, grade tvrdi, jer
u jedan as doe sud tvoj. ...
I videlo od ika nee se vie svetleti u tebi ... jer tvojim aranjem
prevareni bie svi narodi, i u njemu se nae krv proroka i svetih, i
sviju koji su pobijeni na zemlji. (Otkrivenje 18,2.10.23-24)
U viziji biblijskog proroka Danila, vidimo kip predstavljen likom
oveka, koji predstavlja istoriju svih ovekovih pokuaja da napravi jedinstveno carstvo na Zemlji. Poslednje carstvo je predstavljeno prstima
na nozi, koji nikako ne mogu da prionu jedan za drugoga (Danilo 2,43),
jer su jedni od blata a drugi od gvoa. Oni predstavljaju nepokajane
narode koji nikako ne mogu da nadvladaju svoje meusobne razlike i da
se trajno ujedine.
Drugi Hristov dolazak i propast poslednjeg carstva na Zemlji su u
toj istoj prorokoj viziji predstavljeni velikom stenom koja predstavlja
Hrista i koja pada sa neba unitavajui ceo lik:
Ti gledae dokle se odvali kamen bez ruku, i udari lik u stopala
bakarna i zemljana, i satr ih. Tada se satr i gvoe i zemlja i bakar
i srebro i zlato, i posta kao pljeva na gumnu u leto, te odnese vetar,
i ne nae mu se mesto; a kamen, koji udari lik, posta gora velika i
ispuni svu zemlju.
A u vreme tih careva Bog e nebeski podignuti carstvo koje se doveka nee rasuti, i to se carstvo nee ostaviti drugome narodu; ono
e satrti sva ta carstva, a samo e stajati doveka. (Danilo 2,34-35.44)
252
Prokletstvo nacije
PROROANSTVA O PROKLETSTVU ZAPADA
Zapazimo da su visoke zgrade bile retkost u nekadanjoj Engleskoj

to je bio izraz tadanje skromnosti naroda. Meutim, karakterna skromnost koja je odlikovala veinu protestantskog sveta postepeno je poela da ustupa mesto gordosti; lepota duha i karaktera spoljanjem
ukraavanju i telesnom uzdizanju, a smisao ivota hedonizmu. Sve te
pojave koje su protestanti ranije zamerali katolicima, postale su sada i
njima samima sasvim normalne i uobiajene.
Pojedini protestantski pisci XIX veka, upozoravali su narod na tragine posledice duhovnog otpadnitva koje je ve uveliko proelo protestantske crkve i protestantski svet. Ameriki pisac Elen Vajt (1827-1915)
pisala je o nesreama koje e zadesiti Ameriku a zatim i celo oveanstvo:
Ljudi e nastaviti da podiu skupe graevine u koje e se ulagati
teki milioni i ija e arhitektonska reenja i vrstina privlaiti naroitu panju, ali Gospod mi je pokazao da e, uprkos neuobiajenim
raskonim ulaganjima i vrstini, te graevine doiveti sudbinu jerusalimskog hrama. (MS 35, 1906)
Videla sam graevine u kojima su postavljeni najskuplji protivpoarni ureaji da bi se osigurale od unitenja. Ali, kao to su nekada
Sodom i Gomor nestali u plamenu Boje osvete, tako e se i te ponosne zgrade pretvoriti u pepeo... Ti laskavi spomenici podignuti u ast
ovekove veliine, bie oboreni u prah ak i pre nego to poslednje
veliko unitenje bude zadesilo svet. (3SM 418 1901)
Jednom prilikom, dok sam se nalazila u gradu Njujorku, u nonom
vienju pokazane su mi graevine koje su se sprat za spratom dizale
visoko prema nebu. Bila im je zagarantovana otpornost protiv poara i trebalo je da proslave svoje vlasnike i graditelje. ... Dok su se
te velianstvene zgrade podizale, njihovi vlasnici su uivali u tatoj
gordosti to imaju novac kojim mogu ugaati sami sebi i izazivati
zavist svojih blinjih. ... Tada se pred mojim oima pojavio prizor
uzbune zbog poara. Ljudi su gledali velianstvene graevine za koje
se pretpostavljalo da su potpuno sigurne od poara i govorili: One
su savreno obezbeene. Ali su zgrade izgorele kao da su bile od
smole. Vatrogasne maine nisu mogle nita da uine da bi zaustavile
unitenje. Vatrogasci nisu bili u stanju ak ni da ih stave u pokret.
Ako se u srcu gordih i slavoljubivih ljudskih bia ne izvri promena,
ljudi e, kad doe vreme da Gospod sudi, uvideti da e ona ruka koja
je bila jaka da ih spasava, biti isto tako jaka da unitava. ... Ne postoji
materijal za podizanje zgrada koji bi ih mogao zatititi od unitenja
Prokletstvo nacije
253
kad doe vreme koje je Bog odredio da poalje kaznu na ljude zbog
nepotovanja Njegovog zakona i zbog njihovog sebinog slavoljublja.
Malo je ljudi, ak i meu prosvetnim radnicima i dravnicima koji
shvataju uzroke sadanjeg stanja u drutvu. Oni koji u svojim rukama dre uzde vlasti, nisu u stanju da ree problem moralne pokvarenosti, siromatva, bede i zloina... (S9, 11-14, 1909)
U svetu vlada sve stranije bezakonje. Uskoro e nastati veliki sukobi meu narodima nevolje koje nee prestati sve do Hristovog
dolaska. (Review and Herald 11.2.1904)
Velike vatrene lopte padale su na kue. Vatrene strele iz lopti letele su u svim pravcima. Bilo je nemogue zaustaviti poare koji su
izbijali. itava naselja su bila unitena. Ljude je obuzimao neopisiv
strah. (Letter 278, 1906)
Zato se to sve deava? Zato takav duh bezakonja proima drutvo
a meavina udnih doktrina crkve? Nije li zato to velika masa hriana ne shvata teinu greha krenja Bojeg zakona? ak i svetenici
sa propovedaonice obezvreuju taj zakon. Rezultat je opte sniavanje zahteva pravednosti, krajnja tenja ka bezakonju, kriminalu
svake vrste. Ne treba ni da se udimo. Kada se ljudi ne pokoravaju
Bojem zakonu, kako moemo oekivati od njih da potuju ljudske
zakone? (SW 1909-03-01)
Recite im da e uskoro doi vreme kada vie nee biti bezbedna
upotreba jaja, mleka, pavlake ili maslaca, zato to e se bolesti meu
ivotinjama poveavati u srazmeri sa poveanjem zla meu ljudima. Blizu je vreme kada e zbog greha palog ljudskog roda, celo
ivotinjsko carstvo uzdisati pod teretom bolesti koje e zadesiti nau
zemlju. (7T 135 1902)
Svakovrsna preterivanja doi e do izraaja. Bie vikanja, udaranja
u bubnjeve, muzike i plesa. Oseanja razumnih ljudi bie toliko poremeena da oni nee biti u stanju da donose pravilne odluke. Luda
buka potresa ula i izopauje ono to bi moglo biti na blagoslov kada
bi se pravilno upotrebilo. ... Sotona e uiniti da muzika postane zamka, zbog naina na koji se izvodi. (2SM 36-38 1900)
Kad se protestantske crkve ujedine sa svetovnom vlau pruajui podrku lanoj religiji, od koje su njihovi preci bili najsvirepije
progonjeni; kad drava upotrebi svoju silu da prinudom i dekretima
podupre instituciju crkve tada e protestantska Amerika nainiti
ikonu papstva, i to e biti nacionalno otpadnitvo koje e se zavriti
samo njihovom nacionalnom propau. (ST 22.3.1910)
254
Prokletstvo nacije
Ova nacija (Amerika) e tek biti poniena u prah. (1T 258) Bog e
se posluiti svojim neprijateljima kao instrumentom da bi kaznio one
koji su ili svojim opakim putevima. (PC 136 1894)
Bog ima odreenu nameru kada dozvoljava da se dogaaju sve te
katastrofe. One su Njegovo sredstvo da se ljudi i ene osveste. ...
(19MR 279, 1902)
Svet u svim njegovim perverzijama zadesie ljudska pogibao u poplavama, nepogodama, poarima, zemljotresima, gladi, ratovima i
krvoproliu. Bog je spor na gnev i velik u moi, ali ipak nee opravdati nepokajane. (SPTED 133 1895)
Oluja se pribliava. Mi se moramo pripremiti za njen bes kajui se
pred Bogom i pokazujui veru u naeg Gospoda Isusa Hrista. Gospod e ustati da strahovito potrese zemlju. Videemo nevolje na sve
strane. Hiljade brodova zavrie u dubinama mora. Mornarice e biti
potapane i milioni ljudskih rtava rtvovani. Poari e izbijati neoekivano i nikakvi ljudski napori nee moi da ih ugase. Palate na
zemlji nestajae u ogromnoj stihiji. eleznike katastrofe e se deavati sve ee. Na velikim saobraajnicama dolazie do iznenadnih
metea, sudara i smrti. Kraj je blizu, vreme milosti istie. O, traimo
Gospoda dok se moe nai, prizivajmo ga dok je blizu! (MYP 8990, 1890)
POVODOM TERORISTIKOG NAPADA NA SVETSKI

TRGOVINSKI CENTAR U NJUJORKU
Svaki narod koji se u svojoj istoriji bar jedno vreme pokae veran
istini, dobroti i pravdi, postaje objekat posebnih Bojih blagoslova. A
kada padne u iskuenju da se osloni na sam blagoslov i da zaboravi na
karakter i linost Darodavca, Bog mu ne oduzima odmah blagoslov, ve
mu strpljivo prua priliku da se pokaje:
Ili prezire bogatstvo Njegove dobrote i krotosti i dugotrpljenja, ne
znajui da te dobrota Boija na pokajanje vodi? (Rimljanima 2,4)
Meutim, ukoliko istrajava u svom nepokajanju, ukoliko razuman
poziv jevanelja na pokajanje ostavlja njegovo srce ravnodunim, Bog
doputa da se na njega spusti prokletstvo koje e ga navesti da otvoreno
zauzme stav, za ili protiv Bojeg autoriteta.
ovek mora na neki nain da objasni nevolje koje su ga snale. On
e moda da se ispunjava mrnjom prema grenoj ruci koja je taj sud
izvrila, ali ako je poten, on e biti potaknut da razmilja o Bojoj ruci
koja je taj sud dopustila.
Prokletstvo nacije
255
Ako je poten, ovek e veni znaaj duhovnih istina uzdii iznad

svojih ovozemaljskih slasti i iskuenja. Shvatie da nevolje samo pokazuju koliko je uzaludan trud oveka da stekne blago ovoga sveta, koje
e kad tad svojom smru svakako da izgubi. Shvatie prolazan karakter
vrednosti ovoga sveta:
Ne sabirajte sebi blaga na zemlji ... nego sabirajte sebi blaga na nebu,
gde ni moljac ni ra ne kvari, i gde lopovi ne potkopavaju i ne kradu.
Jer gde je blago vae, onde e biti i srce vae. (Matej 6,19-21)
Shvatie vrednost duhovnih istina koje jedino mogu da zadovolje e
ljudske due:
Jer Carstvo Boije nije jelo ni pie, nego pravednost i mir i radost u
Duhu Svetome. (Rimljanima 14,17)
Navee ga da u vrednostima ovoga ivota prepoznaje samo blagoslov jo pretenijeg Darodavca blagoslova.
Amerika jo uvek ima velike blagoslove nekadanje duhovne reformacije. Ali, njen narod je u meuvremenu prezreo Boji zakon, i od
sredine XIX veka postao izvor svih onih nazadnih uenja kojima ovek
pokuava da umiri svoju neistu savest kada odbaci jednostavne istine jevanelja. Ameriki narod je u velikoj meri odbacio Boga i postao
izvorite svih ovozemaljskih perverzija kojima ovek tei kada njegovo srce prestane da ispunjava sila Boje nesebine ljubavi. Ameriku je
ovim teroristikim aktom poelo da snalazi odavno proreeno prokletstvo zbog njenih greha. Samo prokletstvo nije kazna, koja je konana i
koja e snai itav svet zbog njegovog otpadnitva u vreme povlaenja
milosti Boje sa zemlje i u vreme izlivanja proreenih zala. Prokletstvo
je milost i prema onima koji stradaju, i prema ivima koji pate.
U vreme velikih nesrea, kakva je bila ova u Americi, Bog esto
dozvoljava da nevini izgube ivote, da bi bili sauvani od iskuenja za
venost, dok nepokajani gledaju, i sami trpe njihove tragedije, da bi tim
nevoljama i sami bili ukoreni i opomenuti na dolazei Boji sud, i tako
navedeni da se pokaju.
Jednom prilikom Isusu je predoen dogaaj kada su u jevrejskoj pobuni protiv rimskih vlasti, rimski vojnici pobili i nekoliko galilejskih
hodoasnika u hramu koji nisu imali nikakve veze sa pobunom. Isusov
odgovor nije zadovoljio ljudsku znatielju saznanjima ko je koliko i da
li je uopte bio kriv. Isus je usmerio svoje sluaoce da razmiljaju o sebi
samima i sopstvenoj budunosti:
I odgovarajui Isus ree im: Mislite li da su ti Galilejci bili greniji
od sviju Galilejaca, kad su tako postradali? Nisu, kaem vam, nego
ako se ne pokajete, svi ete tako izginuti. (Luka 13, 2-5)
256
Prokletstvo nacije
ODGOVOR NA REAKCIJE POVODOM TERORISTIKOG NAPADA

NA AMERIKU
Par reakcija objavljenih na internet diskusiji povodom teroristikog

napada na Ameriku:
Tooooooooooooooooo !!!
Bravo brao teroristi !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Samo se rue hahahaha... ko onomad kad su nas bombardovali!
Ah kakva kolateralna teta! Ba sam fino veerao uz uzbudljive snimke
prosto sam uivao! ...
Postoji PRAVDA!
Replika na prethodne komentare:
Ako je pravda to strada Amerika, zar onda nije pravda to smo i mi
stradali. S obzirom ta smo inili na Kosovu, u Bosni i Hrvatskoj, zar to
nije pravda? Ali, rei e: Nismo svi to inili? Naravno. Budi poten
pa priznaj da nisu ni svi Amerikanci. Ali, ti e rei: Ali oni su svojom
ravnodunou i ak jednostranom osudom pa i mrnjom prema nama
pristajali na takav stav svoje vlade? Tano, zato su takoe krivi, ali
smo u tom sluaju i mi krivi to smo tako hladno posmatrali ta su nai
radili na ratitu i pravili se ludi pred njihovim zverstvima. Nemci nisu
znali do kraja Drugog svetskog rata za zloine nad Jevrejima, ali ih to
ne opravdava. ta je drugo moglo da izae iz njihove ideologije, nego
mrnja i zlo?! ta je drugo moglo da izae iz nae podrke Miloeviu
1989. godine na Trgu republike?
Navodno nam je bilo stalo do naih ljudi na Kosovu!
To je samo izgovor za fanatine samoljubive strasti nacionalizma,
koji nema nikakve veze sa ljubavlju prema oveku. Evo nam zato sada
ovde ti ljudi za koje smo se izglasavali da ih tako volimo, da im pokaemo ljubav na delu. Gde je sada ta naa ljubav prema izbeglicama? Vidi,
zaista postoji pravda. Ali ta pravda postoji da bismo mi iz nje izvukli
pouku, a ne da bismo se teili kako ima i drugih koji stradaju pored nas.
Ako mrnja donosi prokletstvo, da li se kaje za sopstvenu mrnju? Ili
nisi nita bolji od onih zbog ije se patnje sada raduje? Ako pravda postoji nad drugima, postoji i nad tobom i nad svima nama! Zato nemamo
izgovora da postupamo na isti nain kao oni koji zbog tog naina i sami
sada snose posledice. Zato smo odgovorni, prema sebi i blinjima. Da li
shvata da smo i ja i ti odgovorni za nesreu koja se nadvila nad naim
narodom? Da li si siguran da si uradio svoj deo da sprei ovu tragediju
koja nam se deava u zadnjih deset godina? Da li si uradio sve da svoju
brau ovde odvrati od duha mrnje prema drugim nacijama, da bi tako
sklonio prokletstvo od njih? Ako veruje u Pravdu, onda znaj da emo u
Prokletstvo nacije
257
Sudnji dan izai na sud zbog onoga to smo mogli da uinimo jedni za
druge, a to nismo uinili da jedan drugoga odvratimo od duha mrnje
i svakog drugog zla. Oni koji su u nesrei ve stradali, nemaju nita od
toga. Ali, mi koji smo ivi, imamo pouku za nas:
Ne sudite, da vam se ne sudi. Zato se ne moe izgovarati, o ovee koji god sudi! Jer kojim sudom sudi drugome, sebe osuuje; jer
to ini sudei. A ti zato osuuje brata svojega? Ili ti zato ukorava brata svojega? Jer emo svi izii na sud pred Hrista. Tako e
dakle svaki od nas dati odgovor Bogu za sebe. Zato da ne osuujemo
vie jedan drugoga. (Matej 7,1; Rim.2,1; 14,10-13)
U Starom zavetu, Sud Boje pravde je bio poveren rukama ljudi (oko
za oko, zub za zub), ali se niko od onih koji je tu pravdu ispunjavao,
nije smeo radovati propasti zlih. Zakon pravde nije mogao da poslui
kao izgovor za krenje moralnog zakona srca, koji je i tada traio ljubav
prema neprijatelju:
Kad padne neprijatelj tvoj, nemoj se radovati, i kad propadne, neka
ne igra srce tvoje. Jer bi video Gospod i ne bi Mu bilo milo, i obratio
bi gnev svoj od njega na tebe. (Prie 24,17-18)
ZATO NAM NOVI SVETSKI NEE DONETI MIR I

BLAGOSTANJE
Istorija naeg sveta kao da nije nita drugo nego istorija ovekovih
bezuspenih pokuaja da ivot i svet oko sebe osmisli istinskom sreom,
ljubavlju i blagostanjem. Toliko truda i rtava, vremena i sposobnosti,
toliko snage ljudske volje uloene u izgradnju i ouvanje ljudskih civilizacija pokazalo se na kraju sasvim uzaludnim.
Oni ivotni principi koji su ovaj svet doveli do ovde, odvee ga jo
dublje u propast, ne zato to svet ne moe da se odrekne tih principa, ve
zato to to ne eli.
Veini smetaju samo posledice greha, a ne i sam greh. itava nauka, od psihologije do politike, je u slubi traenja odgovora na pitanje:
Kako uivati to bezbolnije u grehu, a osloboditi se njegovih neprijatnih posledica? Psihologija esto pokuava da raznim trikovima
na nivou ljudskog uma ukloni povode za izraavanje greha, dok on i
dalje ostaje u ljudskom srcu. Psiholoki saveti imaju za cilj da oveka
oslobode od neprijatnih posledica greha koji se manifestuju u ljudskom
razumu, njegovim oseanjima i njegovom poremeenom odnosu sa samim sobom i sa okolinom. Izopaena religioznost prua oveku sistem
kojim on kod sebe samo uguuje oseanje krivice, a ne oslobaa ga od
258
Prokletstvo nacije
njenog uzroka samog greha. Umesto zdravstvene preventive, savremena medicina teite stavlja na uklanjanje posledica nezdravog naina
ivota i ishrane, nastalog zbog ovekove prodrljivosti i nemarnosti prema zdravstvenoj preventivi.
Veina bi elela da rei svoje ivotne probleme samo da bi mogla da
nastavi da i dalje vodi isti grean i beskoristan ivot, upravo onakav kakav je prouzrokovao prokletstvo sveta. Kada im se ponudi reenje (koje
zahteva odricanje od samog greha), ljudi ga odbacuju i nastavljaju da
se bore sa posledicama greha. Loe pobude navode ljudski rod da svoju
borbu vodi na pogrenom planu i otud prokletstvo svih ljudskih napora
kroz istoriju.
DUHOVNO JEDINSTVO OVEANSTVA USLOV SVETSKOG

MIRA
Svet ima potrebu za mirom, a ostvarenje mira mnogi vide u izgradnji

jedinstvenog religioznog i politikog sistema. Oni polau svoje nade u
silu i delo Novog svetskog poretka, iji sistem objedinjenih religija treba da ukloni povode koji predstavljaju stalno iskuenje za meusobno
neslaganje i sukobljavanje, dok nova svetska vlada treba da obuzda i
sankcionie sve koji predstavljaju pretnju novom svetskom miru i poretku na zemlji.
Naravno da su takva reenja samo politika (simptomatska), a ne i
duhovna (uzrona). Mi treba da budemo u ljubavi i jedinstvu. Meutim,
mi emo se ujediniti samo ako se ve volimo, a ne zato da bismo mogli
da se volimo. Uklanjajui religiozne, nacionalne, klasne i druge razlike
izmeu ljudi mi ne uklanjamo uzrok greha, ve samo povod za njegovu
manifestaciju.
Nikakvim administrativnim merama se ne moe promeniti ljudsko
srce i u njega usaditi ljubav. Samo ljubav moe da pobudi ljubav! Samo
Bog moe da promeni okorelo ljudsko srce, ukoliko to ono svojom voljom dragovoljno izabere.
Pravo jedinstvo oveanstva se zasniva na sutinskim moralnim
(duhovnim) vrednostima; ljubavi, dobroti i pravdi, a ne na vrednostima
odreene religiozne, nacionalne ili kosmopolitske pripadnosti.
Ako veina sveta odbija da prihvati pravo reenje koje zahteva pokajanje, reformu srca i karaktera, tada se mora ispotovati pravo veine da
snosi posledice zbog svog izbora. Manjina koja shvata duhovnu prirodu
problema, i eli da svoj problem rei u korenu, u nevoljama ovoga sveta
e nai povoda da pokae da li joj je zaista stalo do carstva nebeskog, ili
pak do carstva zemaljskog.
Prokletstvo nacije
259
Svaki ovek koji istinu i pravdu stavi iznad svega drugoga u ovome
ivotu, proi e u manjoj ili veoj meri kroz Jovovo iskustvo. Pravednog
Jova je sotona optuio da je pravedan i posluan Bogu radi zemaljskog
blagostanja a ne iz prave ljubavi. Bog je dozvolio da Jova snau nevolje
koje e iskuati njegove motive. U velikoj nevolji koja ga je snala Jov
se nije odrekao vernosti Bogu, ve ju je jo vie utvrdio. Kada je proba prola, Bog je Jova posebno blagoslovio. Tako e svaki pojedinac
koji uzdigne svoja duhovna i moralna naela da tom svojom odlukom
izazove sotonu. Ako svoju pravednost bude zidao na temeljima svoje
sebinosti, sujete, straha i krivice, njegova pravda nee izdrati probu
ivota. Isus kae da e se u oluji iskuenja njegova kua sruiti. Ali, ako
u vreme iskuenja pokae poverenje u Boga, i svoju volju pokori uzvienim motivima, bie blagosloven kao Jov to je bio blagosloven, bilo i
u ovom ivotu, bilo tek u buduem, a njegova kua (linost) e izdrati
iskuenja jer je utemeljena na steni (Hristu):
I udari dad, i dooe vode, i dunue vetrovi, i napadoe na kuu
onu, i ne pade; jer bee utvrena na kamenu. (Matej 7,27)
NOVOMILENIJUMSKA ESTITKA
Proitala glumica Sonja Savi u okviru Boinog TV programa na RTS-u
Samo estitanje Novog milenijuma i Nove godine ih nee uiniti

srenim i lepim. Zato ti neu poeleti da ti oni budu sreni, ve da ih ti
uini srenim.
Ako ne eli niim da se razoara u Novoj godini, nemoj traiti od
nje ono to si upravo ti pozvan da joj prui. Ako je budunost mrana,
a svet pun zla, onda mu ti budi svetlost, i ti ga uini boljim.
Umesto da ita izmiljene romane, ili da mata o nekom drugom
svetu, pozvan si da od svoga ivota ispie lepu priu, lepu od najlepe
bajke.
Moda nisi na pozicijama velike moi, bogatstva i uticaja, ali ti ima
svoje mesto pod suncem koje moe uiniti rajem za one koji su u tvojoj
sferi uticaja.
Umesto da ovih nekoliko dana trai veselje u zaboravljanju na neispunjene odgovornosti svoga ivota, da bi ostatak dana sledee godine
iveo kao rtva prilika i neprilika, pozvan si da razmilja o svom ivotu, prepozna njegov smisao i ispuni njegove mogunosti.
Mogunosti koje ti ivot prua su jedinstvene i isuvie vredne da
bi ih svojom povrnou i nepromiljenou prokockao. Nikada nee
260
Prokletstvo nacije
moi da ostvari vie ciljeve od onih koje si sebi zacrtao. Sloboda tvoga
dela je uslovljena slobodom tvoga uma i tvoga srca. Ti ima mo da uini velike stvari u svom ivotu, ako istinu, dobrotu i pravdu stavi iznad
svega drugoga u ivotu.
Budite svetlost svetu kae Isus. A ti kae:
Kako da budem svetlost, kada nisam sunce?!
Ni ne pokuavaj da bude sunce, ve budi mesec koji svetli sunevim
sjajem. Ni ne pokuavaj da bude Bog, ali gledajui u Njegovo lice ti e
blagosloviti ovaj svet sjajem Njegove dobrote.
Zato podigni pogled tamo gde si poslednji put video svetlost dobrote
i dozvoli da te ona uzme za ruku, da te vodi i uva u sadanjosti i da te
povede sa sobom u budunost.
INTERVJU NA RTS-u POVODOM NOVOG MILENIJUMA
ta nas oekuje u budunosti, u Novom milenijumu?

Ono to mu sami pruimo. Kakvi mi ljudi budemo bili jedni prema
drugima, takav e nam biti i milenijum.
Da li nam poruka Boinih praznika moe uliti nadu u bolju i lepu
budunost? Kakav znaaj za nas lino ima Isusovo roenje?
Da li nam je Isus zaista potreban kao Spasitelj naih dua od greha?
Ako smo i dalje sami sebi dovoljni, ako se oseamo dovoljno jaki da
probleme sami reavamo, onda e nas Bog pustiti da i dalje sami hodimo, i da i dalje snosimo iste posledice. Isti uzroci e i dalje donositi iste
posledice.
Da li je povratak religioznosti siguran znak bolje budunosti?
Religija treba da ima svrhu da na sauva od zla, a ne da nae zlo samo
obue u nove ideoloke izgovore. Naravno, nije kriva religija, ve je kriv
ovek to je zloupotrebljava, kao i sve drugo to zloupotrebljava.
ta bi svaki ovek trebalo da uradi za vreme Boinih praznika da bi
mogao biti sigurniji u bolju budunost?
Trebalo bi da preispita svoje srce, pobude koje ga pokreu, u svetlu
Bojeg zakona Deset Bojih zapovesti, tog neprevazienog kriterijuma dobra i zla.
Da li u Boinoj poruci ima mesta i za ateiste?
Svaki ovek na zemlji, bio on pravoslavac, katolik, protestant, musliman ili ateista, ima svakodnevna ivotna iskuenja, hteo on to sebi da
prizna ili ne. On svaki dan mora da bira izmeu dobra i zla. Nema neutralnih u velikoj borbi ivota. Ako na stres ivota odgovaramo ljubavlju,
zahvalnou, hrabrou, krotou, poverenjem, mi se tada pribliavamo
Bogu. A ako na ista iskuenja odgovaramo sebinou, kukavilukom,
Prokletstvo nacije
261
brigom i mrnjom, tada nas ivot ne izgrauje, ve uniava i odvaja od

Boga. Svi smo u velikom sukobu izmeu dobra i zla, hteli toga da budemo svesni ili ne.
A da li nam politike promene pruaju nadu u bolju budunost?
Politika reenja imaju svoje mesto, ali bez duhovne odgovornosti
svakog pojedinca, ona su sasvim uzaludna. Dokle god je veina sklona
korupciji, mitu i krai, dotle ni najdemokratiniji sistem nee moi da
funkcionie kako oekujemo, jer e veina biti sklona da demokratskim
putem legalizuje korupciju i svako drugo zlo. Vlasti ne mogu biti manje
iskvarene od naroda.
Drava ima svoju ulogu, ali ona nije u stanju da reava duhovne probleme. Njih mora da reava svaki pojedinac lino sa Bogom. Zar strah
od zatvora treba jednog hrianina da primorava na ispravno ponaanje?
Ili, umesto spoljnih reenja, ljubav u srcu?! Samo onda kada duhovne
snage drutva izgube svoju duhovnu silu, one trae potporu politike
moi. Takoe, samo onda kada vlast ne radi svoj posao kako treba, onda
ona trai podrku ideologije ili religije kao svoje pokrie.
Nije dovoljno promeniti vlast. Potrebno je da se mi sami promenimo.
Neka se Isus rodi i u naim srcima. (Jutarnji program RTS-a, za Boi
2001. godine)
262
Prokletstvo nacije
SPISAK LITERATURE CITIRANE U OVOJ KNJIZI
ADORNO. T.W., FRENKEL-BRUNSWIK, E., LEVINSON. D.J. and SANFORD,

R.N.,1950. The authoritian personality. New York: Harper
Gerencer M, Taji M, Kerhin-Brkljaci V, Kastelan A. An association between serum testosterone level and HLA phenotype. Immunology Letters Volume 4, Issue 3, March 1982,
Pages 155-158
Aleksandar Kosti, Polno saznanje - III, Medicinska knjiga, Beograd, Zagreb, 1953.
Alemko Gluhak, Hrvatski etimoloki rjenik, August Cesarec, Zagreb, 1993.
Bendamin Spok, Kako negovati i odgajati dete, Stvarnost, Zagreb, 1978.
Beseda prof. dr Vladete Jerotia O traginom optimizmu Srba u Udruenju knjievnika
Srbije, 30.6.1999.
Boo kerlj, Opta antropologija, Nauna knjiga, Beograd, 1960.
Branimir Male, O ljudskim rasama, Kolarev narodni univerzitet, Beograd, 1936.
David Krech, Richard S. Crutcfield, Elementi psihologije, Beograd : Nauna knjiga, 1973.
Dejan Milievi, Politika 26. II 2003.
Dejvid Kre, Riard Krafild, ELEMENTI PSIHOLOGIJE, Nauna knjiga - Beograd, 1976.
Dositej Obradovi, Dela, Narodno delo, Zagreb, 1932.
Dr. ivan Jovii, Osnovi medicinske geografije Srbije, Beograd, 1998.
Dragia Milovanovi, Demokratske skice, Poarevac, 1999.
Enciklopedija leksikografskog zavoda I-VI, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb,
1967.
Episkop Nikolaj, Kroz tamniki prozor, Linc - Austrija, 2002.
Fenomenologija ruske due, Logos, Beograd, 2008.
Filip Denkins, Istorija SAD, Filip Vinji, Beograd, 2002.
Fjodor Dostojevski, Piev dnevnik, Rad, Beograd, 1981.
Frank H, Hankins, The Racial Basis of Civilization, Alfred A Knopf, New York, London,
1926.
Fransis Fokujama, Kraj istorije i Poslednji ovek
Fransoa de Fontet, Rasizam, Plato, Beograd, 1999.
Gerencer M, Taji M, Kerhin-Brkljaci V, Kastelan A.: An Association Between Serum
Testosterone Level and HLA Phenotype, Immunology Letters Volume 4, Issue 3, March
1982, Pages 155-158
Glasnik antropolokog drutva Jugoslavije, broj 32, 1996.
Hanns von Hofer, Notes on Crime and Punishment in Sweden and Scandinavia, Journal of
Scandinavian Studies in Criminology and Crime Prevention Volume:4 Issue:2 Dated:2003
Ivan Juri, Genetsko podrijetlo Hrvata - etnogeneza i genetika otkria, Zagreb 2003
Ivo Andri, Jovan Cviji, Psiholoki tipovi Balkana
Imanuel Kant, Um i sloboda: spisi iz filozofije istorije, asopis Ideje, Beograd, 1974.
Ivo Andri, Znakovi pored puta, Prosveta, Beograd 1981.
J. J. Zmaj, Politike i satirine pesme I, Matica srpska, Novi Sad, 1979.
J. Lawrence Angel, The people of Lerna; analysis of a prehistoric Aegean population, Princeton, 1971.
James A. Wylie, The History of Protestantism, Cassell & Company, London, Paris & New
York, 1878.
James M. McPherson, Battle Cry of Freedom, Oxford University Press, 2003.
Reference
263
Jovan Cviji, Balkansko poluostrvo i Junoslovenske zemlje, Zavod za izdavanje udbenika

SR Srbije, Beograd, 1966.
Jovan Dui, Jutra sa Leutara, Prosveta, Beograd, 1989.
Karl Segan , Kosmos, Opatija, Otokar Kerovani - Rijeka, 1983.
Karsten Niebuhr, Travels through Arabia and Other Countries in the East, R. Morison and
Son, Edinburgh, 1972.
L. Luca Cavalli-Sforza, The History and Geography of Human Genes, Milano, 2000.
Lav Nikolajevi Tolstoj, Publicistiki spisi, Prosveta, Beograd, 1969.
Lazar Marievi, Samopotovanje i autoritarnost, Beogradska otvorena kola, Beograd,
2001.
Lazar Marievi, Samopotovanje i autoritarnost, BOS, Beograd, 2001.
Luii Pareti, Istorija oveanstva, Kulturni i nauni razvoj, sveska 2, knjiga 1, Naprijed
1967, Zagreb.
Ljubomir Nenadovi, Celokupna dela, Narodna kultura, Beograd, 1939.
Maks Veber, Protestantska etika i duh kapitalizma, V. Maslea, Svjetlost, Sarajevo, 1989.
Maksim Gorki, Neugodne misli, 1917, 1918. Filip Vinji, Beograd, 1987.
Mala Enciklopedija Prosveta, Beograd, 1978.
Marko Miljanov, Primeri ojstva i junatva, Studio 104, Beograd, 2000.
Matija Bekovi, Politika, 5. jula 2002.
Milorad irilovi, Kuda vode nae podele?, Politika 26. II 2003.
Molitva Nikolaja Velimirovia LXXIV
Mr Neboja Petrovi, Putevi istraivanja autoritarnosti, Beograd, 2001.
Nevenka Tadi, Psihijatrija detinjstva i mladosti, Nauna KMD, Beograd, 2006.
Nikolaj Mihailovi Karamzin, Pisma ruskog putnika, asopis Stvaranje, okt. nov. 01. Pobjeda, Podgorica
Nikolaj Velimirovi, Religija Njegoeva 1921.
P.I. Malicki, Istorija hrianske crkve, Izdanje knji. Radomira D. ukovia, Beograd, 1933.
Petar Prvi Petrovi, Poslanice, Izdavaki centar Cetinje, 1993.
Petar Petrovi Njego, Gorski Vijenac, Obod - Cetinje, Prosveta - Beograd, 1979.
Published for the Anthropological Society, by Longman, Green, Longman, Roberts, &
Green, London, 1865.
Publius Cornelius Tacitus, Tacitova Germanija, Dravna tamparija Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd, 1927.
Radoje Domanovi, Satire, (Stradija, broj 1, 1903.), BIGZ, 1989.
Rastislav V. Petrovi, epan Mali, Beograd, 2002.
Richard F. Selcer, Civil War America, 1850 to 1875, New York, 2006.
Richard Llewellyn, Kako je zelena bila moja dolina, Rad, Beograd, 1955.
Sveti Jovan Lestvinik, Lestvica, Sinod, Beograd, 1963.
Svetozar Markovi, Odabrani listovi, Novo pokoljenje, 1949. Beograd
arl Etinger, Istorija jevrejskog naroda, Ginko, Beograd, 1996.
Vladimir Dvornikovi, Karakterologija Jugoslovena 1939, Prosveta, Beograd, 2000
Vladimir Solovjov, Duhovne osnove ivota,Logos Ortodos, Beograd, 1994.
Vladimir Solovjov, Svetlost sa Istoka, Logos Ortodos, Beograd, 1995.
arko Trebjeanin, Dua i politika: psihopatologija nesvakidanjeg ivota, Vreme knjige,
Beograd, 1995.
CIP - Katalogizacija u publikaciji biblioteke Matice srpske, Novi Sad

323.1
159.923.3(=163)
,
Prokletstvo nacije / Milo Bogdanovi. -2. proireno izd.
- Beograd : M. Bogdanovi ; Novi Sad . Eden, 2011
(Nova Pazova - Euro-dream). - 264 str. : ilust. ; 21 cm
Bibliografija : str. 262 - 263
ISBN 978 - 86-85197-22-2
a) ) -
COBISS.SR-ID 261312775

Bogdanovic, Milos - Prokletstvo Nacije

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Bogdanovic, Milos - Prokletstvo Nacije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PROKLETSTVO NACIJE

Drugo proireno izdanje

Milo Bogdanovi, milos@scnet.rs

Dr Goran Golubovi, prof. psihologije

Dizajn korice: Lazar Tomovski, lazartomovski@yahoo.com

Eden, Novi Sad

PRVI DEO - BEZUMLJE AUTORITARNOSTI I NADA

U sreditu sukoba ....................................................................................... 11

DRUGI DEO - DA LI SU DRUGI KRIVI ZA NAE

Posledice shvatanja da je drutveni sistem kriv za drutvenu

TREI DEO - KOLIKO SMO ZAISTA SRBI?

Koliko su naa imena zaista srpskog porekla?....................................... 62

ETVRTI DEO - DA LI JE NACIONALIZAM LJUBAV

Istorijski i transistorijski imperativ........................................................... 74

PETI DEO - POREKLO NACIONALIZMA, NACIZMA I

ESTI DEO - GENETSKI FAKTOR U

Pitanja na koje sociolozi ne mogu da prue odgovor................................108

SEDMI DEO - MOE LI POLITIKA DA OBUZDA ZLO

On je otiao, ali smo ostali mi................................................................. 151

OSMI DEO - MOE LI RELIGIJA DA OBUZDA ZLO

Da li su religiozni ljudi bolji ili gori od ateista?...................................... 166

DEVETI DEO - KAKO JE CIVILIZACIJA ZAPADA

Blagoslov prosveenosti............................................................................. 186

Nada prosvetiteljstva................................................................................... 200

DESETI DEO - PROKLETSTVO NACIJE

Sveto pismo o naoj nevolji....................................................................... 210

Povodom teroristikog napada na svetski trgovinski centar u

O RANIJE OBJAVLJIVANIM PRILOZIMA IZ OVE KNJIGE

BEZUMLJE AUTORITARNOSTI I NADA OPOZICIJE

Bezumlje autoritarnosti i nada opozicije

Proirena verzija pamfleta koji je deljen na proslavi desetogodinjice

Jednoga dana, prolazei Terazijama, bacih pogled na novine koje je

mora biti spreman da promeni svoja shvatanja ukoliko ona ne mogu da

Bezumlje autoritarnosti i nada opozicije

POLITIKA HAPENJA I SUENJE ESTORICI

Jo dok sam bio u Prvoj beogradskoj gimnaziji snali su me problemi

Bezumlje autoritarnosti i nada opozicije

Njihova shvatanja su bila plod slepe vere u ideoloke autoritete. Bio

Bezumlje autoritarnosti i nada opozicije

Svakom pojedincu je, dakle, teko da se izvue iz nezrelosti koja

Bezumlje autoritarnosti i nada opozicije

Samo sasluavanje nisam shvatio ozbiljno, zato to mi je i sama pria

sam i dalje zastupao da je vanije pitanje ta je neko rekao, nego ko je

Bezumlje autoritarnosti i nada opozicije

sada nisam zavodio. Nisam koristio nikakve iracionalne metode koje

Bezumlje autoritarnosti i nada opozicije

JUGOSLOVENSKI STUDENT TRAJKUJE GLAU

Beograd, 26. septembra (DTS) Dvadesetogodinji student Milo

Republikog komiteta za informacije poverljive sadrine, 1984.god.)

Zaista je interesantno koliko je savest tadanje javnosti bila osetljiva.

li opoziciju za navodnu finansijsku spregu sa inostranstvom?! Ljudi u

Bezumlje autoritarnosti i nada opozicije

Uskoro je grupa od oko 90 poznatih intelektualaca (Dobrica osi,

Bezumlje autoritarnosti i nada opozicije

Ti opozicionari, to su dve godine ranije pobunili deo zatvorenika, i

traio nazad svog advokata Barovia, sa obrazloenjem da ovaj novi

Bezumlje autoritarnosti i nada opozicije

slukiva, uneo je minijaturni prislukiva u sudnicu u rukavu, a pri

Njegov kasetofon uopte nije bio

Bezumlje autoritarnosti i nada opozicije

u javnosti obelodanilo zato je dolazila. Protestne govore protiv suenja

RAZMILJANJE O SVEMU I DOBRE ODLUKE

Bezumlje autoritarnosti i nada opozicije

Svest o tome da u kad tad svakako umreti, te da prema tome nemam